Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

u dzepu. Ne bi majka odranila sina. stiSaju se i umire. Po nekoliko kapljica na kc. I zaista. . j er je odoljen zaista lek. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . kad isprose devojku. idu »jabucari«. A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. Mnoge zene. Svagda bi je brala. To je veridba. osobito u istoOnoj Srbijl. prista je da se uda za momka. Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. sto je. znaci. kako bi bilo zdravo i napredno. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. Stariji svet. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo.. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. Ooa na me nece oi ka:menom . Ko nju ima. . pesma) .. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. .miris koji veeina muskaraca ne podnosi. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. U pas usivala. Ja se setah po basei zelenoj. Uza se nosila. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. . Nit' bi -seka brata odnjihala . a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. pogotovu one slabih zivaca. . straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. jer je to bio najefikasruji lek od zarta. Pos le dolazi svadba. Ja se na nju bacah jabukama. da odoti. prsten «. izmedu dva svetska rata. u~ivenog u nekoj amajlijj itd. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane. drii se jabuka«.>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro .. (Narodnn. zenski svet mnogo eeni odoljen. Ja mu dadoh kilu bosioka. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu..16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). kao i beli luk. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. osobito majke. m oze svacemu odoleti. . Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. pa im je odmab lakse. . prinJij eno od "purgera«.

Ne bi majka sina odgajila. i odoljenom kiti svoj u nevestu. naromto neprijatni. Niko nije tako ctivno opevao evece. svi se naucnici u svetu slaiu.. pogotovu medu omladinom. »zle duhove«. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. kao na~ besmrtni Zmaj . Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. a ti puna cveea. Tipiean primer je d u van. . koje deluju za~ titno. . Lelo. Ijubice i krina. rdave snove i nesanicu.. lbekrija je. o do l j e n a.. budaJ'<I je . Podmetnu mu trave odoljena. dakle. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. eak od zmaJ a: lCad je d. Turem pu ~ j. uzela katastrofalne razmere. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. Da je duvan otrovan.. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". otrovnom i nekorisnom bilju. Bilo sti tka. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto. I evece je lek.o~ l a zmaju u dvorove. belog luka. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. narocito posle ovoga rata.. A veliki Zmaj. Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. i nematerijaJni i materijalni lek.. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. Narod veruje da razni minsi. pa i lekovito bilje. cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima.. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . cubra. kao ~to je miris odoIjena. devesilja . dakle. lekar du~e i tela. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie.

To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. rekao je: . . pogibije. mislim . Neg' za jedan struCak ruzmar dna.18 U Bosni islo to.. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . nasusne potrebe i realnog zivota (. tom ima i Icka«. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. im a u ba~ti raznog evcea. »Ko ima veka. Da sam zas lo. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. ne bih ni !alita. nego je proistekla iz muke i nevolje. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a. Ruzmarin je i narodni lek. b 0 I est i s m r t i.. namei to kad se o~ekuje svadba.Kad b~h ziveo hilj adu godma. borbu za slobodu. drlave. objasne.platna. NemajuCi svojih lekara i apotekara. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. gubitak cars tva. »Nerna smrti bez suucna dana«. devuje«. [lego u k rem e n . Koja bi me pomirila s dragim. nezavisnosti . narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. DaIa bih joj tananu kosulju. ViSe zlata nego bjela . opevaju muke i nevolje. rusu prazne fraze. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. iz snobizma. Udovke po lulu duvana. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu.na one najlepse. iz raskosi i mode. . T 0 j e 'll jed n 6. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. Jedan stranac. Bez muke se pesma ne ispoja«). ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. Pa i na~e narodne pes me. srede i protumaee. po porudzbini ili naredenju.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu.. medicinskih i farm aeeutskih ~kola. ViSe svile nego prec1e bjele.devojku koja vee . po dukal c1evojka. Tu ima i proze i stihova. odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. Stono sam ga u suborn brala. na leeenje i lekove. naro~ito zenski. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave.

se rdobolje. pored ostalog. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. koji je. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. slicno Panticu. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. Petrovicu je l'ancic bio uzor. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. mnogo ga je eenio. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. vocnog secera. i ovo dragoeeno uputstvo: . Na primer. nepouzdana sredstva oslanja. I on je neurnoran zdrav- . sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. pa tome pitanju. dr R i s t a P esic Go st u ski. kako k r uske pripravili. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda. farmakognozijsku i terapijsku vrednost. dakle. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. prirodno. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. krovopljuvana. bio lekar.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka. vitamina C i karotena . a osobito lekara. skolovanog u Francuskoj . Godine 1883.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva.. svakoga. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. Duz: nost je. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785).LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. narodni tovek i narodni lekar. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. « r danas se musmula .osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. nesudeni lekar.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. osobito u dece za vreme leta. Orfelin daje.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. zatim pektina. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . kad pise 0 musmuli..

."\pb'TA j " A- ~ ~\'H .. l{ 'H'rEI': 'T" h ~. i:W nOI\(.' .d.)o._.H~IX'b ' I H . " '>I \. : ~ '.OM"\'T"H~f" (KI'U .\ C'~ {{T E !!" l. "..\ A"r H !-l . r ~ GD P.. .- .0F' ~ j :'K T )" q.:\. A nv' .-\.i -' :.I.~ ..- r tI :1 Ii .nfl ("'tA~'('i' ::.J.- \.KC H. I\.'.\ oot .. r • i'.'J.. _ .\":· :'...\ :iI'Hl) ~ Hcnf. tJ. Clava »0 razlicnih travnih vinah« . H W i' . A.\(!'llf! ~ H :.' .I . 17.'\A N.(. ). ~II.'..-v V3 t!'! MH e . . 1(.. f': .3..! 'Hll\Jp yn.iX': P.1.~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i.\\H Ii}HAI I ~.iti . • "J \! n?.~. 3AG('T' i (T ~I N N~I. 'i H ...Wl.IHU (.· -? " .1 1I .-..Illo H h ..-.\n~.' .('!!: .fN H £C' 'l~. Byt'\'._ ....~A:T"L' ) '~T('.rNIH .· L " ~ "it f\.•• 'o\.Xtt."' I. .\'T'H t H n' KB..IlUl: I I C. I\'..\j\6'W3 .\'+'nl .I..i'i:HO.. 1. H . tI • X C . ISKUSNI PODRUMAR.3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:.\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl.. .HWm.. I\".:OC'f31X'l> \' 'i.N!..'ill·. .\TW tll)ORFELINOV ... ".

"'''' ~fNCI.\)~ · J\ .<..\N .\r :~\t. n0*'..A TO [\ :0:'0)) . . Y Ii. Tn !1.) .\\.6A OJ --¥ 1'. J---.. NC'r7I 3. • t ' ·.\ y.l: ....!~ T'h )f.:-..VI'l ~.ll()'rr..'E3 rH ..... 1 .' ' (\ Iut .~'I'HI~b H (. .....~f\( Ir~ AcrA '..W .. 1!3 ·. O T nO.. J H f\ ·t!i.' '.'.I\\~ . ·t ·.\.I r. CG .!I L . Y::: .. Ii r\':~f'lf .\ .O'u.\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb.: (011.\.!I\!'(..\Ll((: . I\'!(/("t M .. ~.\KlU Scrft !."\~C':\NM if...\ H H3fiO.. . '1iER)' rMICT!.. T....\flAt H nA.\AI- RNI5'fiE~INh\~.~:. tl . H .'h .. ... ..n("'? " I> fipwWrn.Q.... ~ r1 (1 .C\...JX~'\H.. . ."'. H :.!~~W:f...·n .'t{· ORFELINOV . 'fl ri:n.!. r". p n. .lI. A0H 1£.nc. O.\- • nJ{o ~1 hl.:\HC'T'0 r' H.\ " . I~OHAblN'l:.·.\O \A.. .... .. ". u. . -...1 ..'3Nb..\fi. OtrWMlI. ~I \hd...·..-.lH'ril\NlS S. Lekovitost travnih vina .Hq.IL\hl H (. ~ . r. ".-i\ . ~ .I... )- .\ U\.:. v Ii ::.. ISKUS NI POD RUMAR..\ '.. j:4:.\f~rOf XIIJ... f. ~' 'T'.. .MA 11 H. " '..CNAIiA .M'\ N)... ~... J . 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl... .l.\ n.. :tIfHI(f. \. •• ." WL\I.t'k'l 1 JtC~Wi l: \. . O"'X?M1h..t~NA I\\ 1(0 fi ~f. .\1\'>' B.. .k .I.t '..\ ::!~\1) It O~I!lJMc. 1 Q...\..0uHTf Ii rllhHni 1\. f. In._. (.J n.:'t\!3~'0 H 0NbJ ...-t'.) lr~ . C TG ~.. rOuO~ fN'(-.oAiTHIP 1.-' . ' r.. r). ~'!./~")fJJ..f..'H.. H ~ " _.\.'fl Ii Tu . i ' ''M".'..\f3~ l i~hl .0 1 '.~HTi\ (1... IIv.'" .r"fA.lt :3.i"..l.3r_~N.. ' -> -.."'. '1' (.. ·.\'IH.". h1'v~1 h f. ."r.. fl n poH3KO.\..· ..IO hl 3J.H3 r b'h AtNHO ( - -.\\ ]. .\ h ..':~~r t G..4fi~~ .WT7I MTmNO( ..\ 1ft! _ •1 ~ r'. ~ \.)IitUl\... .i. .:..~.r... )} 3"'X"'\f.. n .. ..) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 .\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7. IC'H fA "'H[. J - O.. l\f: :~·."i. HC1"£?b ET A N:...'..\ YiHrl'S .\ '-.~")Tl-f. .\\vl .'T" . " I\CH ~.Jf. TI- -U -..\ ~Ss'!T~ ~.~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" .!Il.\ .I._ €.-:-.. '.~b.... ~ ..\ . I .f{M. :3'' wt livl .. .... }. '""~v. '' ( t-".. . .1'0 '..\JH fi..

1839) .DR SAVA PET ROVI C. LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.

god. Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . j e r one treba da pomogne narodu . lako j shvati~i. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. pre svega. 1I Beogradu. One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. prve i za sada jedine na Ba lkanu. god . U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968.LECENJE BIWA .U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU .li te la od svog osnivanja J940. god. i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948.

. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. godine.fa r makon . Danas. zivimo u doba vitamina. hormona.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. Naziv . na primer. diza li do izvesnog uspona . Ukoliko je jedan narod primitivniji. Svaki narod. grana farmakologLje. jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. On a proucava. u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. Vai nost lekovitog. svako plel1le.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. zacinskog. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. riOjjevlin ijih i na. Poznavanj e i upotreba biljnih. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. Kao i u svemu drugom.·/Oroda. sulfonamidnih preparata itd. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. sva ki kraj. pre svega.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . otrov iIi droga i gnosis. lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- .Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. dakle. tako i ovde ees to vlada moda. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. a u ratu jos veea. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. ~ to znaei lek. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . an tibiotika. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove.

miloduh. kukurek. I zato. razena glavnica. nana. vucja jabuka. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. misli na nauku 0 lekovitom bilju. u prvom redu. dakle. farmakogno zija. kukolj. caulmogra. kao. u neku ruku. ricinu s. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. Naprotiv. pogotovo primitivni narodi. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. besnik. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. durdevak.mme ublazio bol. izjed. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. desno i levo. miomir. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. Na primer. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. uvek se. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. prema lekovitom. jedic. Van svake s umnje je. na primer: bunika. smilje. jos uvek su to najjaci otrovi. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . gorocvet.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. pored toga. raIIvolfija. To mnogi cine i da nas.ratnost j strah od otrovnog bilja. maticnjak. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). Ijutic. burjan i sl. kinin ova kora. cesto najvise vrecti. Ali se. . Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. i stremlj enju. kukuta. bljust. milogled. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. taj covek bi se mogao. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. kola i tlr. spomenak itd. Nevolja coveka svacemu nauci. kovilje. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. A bolest je velika nevolja. Ijubicica. To mracno doba. sli- cni kao meuu zivolinjama. krasuljak. jos i strahopostovanje. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. karen ipekahlQn e. stidak. To se vidi i po imenima koja mu je da~. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. lutanju. cemerika. dobricica. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. Nasumce.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. Dokaz su divna imena: majkina dusica. isto tako.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. pustikara. pasje grozde. i pored najusavrsenijih modernih masina. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. a one otrovne ulivale su mu. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. mirisnom. zmijak.

oel oca l1 a s in a . Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. cC11lerik(l i d r. i oS la lih droga. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . Tako. Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. /}//Ilika. nara. Papi rusi u Egi pca na . a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. na primer. o Poznavanje droga prcda\'alo se. Med u p ri milivcima . lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. st i raks. Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc.nje. Print i1ivci. pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. zajedno sa vesl ino m lecenj a.lVCI10 lu'ed(. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. Nf. Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. V eda u Hindusa. o piju l1l. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d . II. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje.a lecenj e n a laze Sf. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. U Beogradu je sad u modi list o leandra. . I. vinova loza i dr. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . govo iscelj enje (moe sugestije). po red oslaJog. ild. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. killinovc korc. kri minalna trol'anja i 51. na primer Pent-Sao u Klineza. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci .Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci.26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka... ricil1us. mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. . n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . sa bogatom. lokvan j. Olkrivanjc. B ib l ij a u J ew-eja . II1razovac. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. pcsma ma. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. Hcmij sk im . do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. koj i. /{lIlt/a . zajeel no 5 lekom. raze na g/avnica. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. pe run ika. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. kao . vrba. On i. li ar.-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO. bez obz ira no d ru. /l ava /a.! na ISloku medu prvim kullurnim narodima . Uops te. k tl ra r e o ko Amazona . U drevni m knjigam a starih naroda . rat. kao s lo su tropski vlazni predeli. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. s trihnosa. 5 kolena na ko leno.

koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. I danasnja. pelen. napisano 2500 godina pre nase ere. komo- . imaju veoma mnogo droga. Bramanci su imali iskljuCi. r icinus i njegovo ulje. III. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba.n'F gama.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. zacine i jake mirise sa Istoka. zalfijlU. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. pre na~e ere. pored mnogih droga. na primer. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. 'erskih tajni. kardamom. Tako su. Pent-Sao. U V edama. god. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. a loe. kri. kao i ranije induske farmakopeje. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. ora~kom i drugim. sve su viSe trazUi skupocene droge. Vee 2iOO. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. spominju se. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . dmetom . seme od rena. U tom ogromnom delu. sezamovo ulje i palmovo vino. vee se spominju praskovi. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. 3000. rned. a kasnije. kao. banane. induskim svelim k. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . . vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. spominju se lekovi. pre nase ere. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. medu njjma mnogo biljnih. u knjizi 0 lekovitom bilju. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. pored 05talih. koju je napisao imperator Sen-Nung. kraCi put za Indiju. god. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. infuza. molitava. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . Indus!. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. Kolumbo je otkrio Ameriku. pilule. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). maslinovo ulj e. madija i !1ituala. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. majoran i nan u. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. safran. upotrebljavali buniku. Egipcani su mali za mnoge droge. Ilincuru. ajovan i dr.no i dr.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. droga i boja (indigo ili civit). Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). klasicno medicinsko dele od 52 knjige. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. Rheum i cimet. Razumlj ivo je. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. dakle. vi~e no ma koja druga zemlja. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. pored ostalog. IV . Tl"azeCi drugi. b rsljan. lotos. medu koj. To je bila najbogatija zemlja.

. na primer. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. jos i opijum . bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja. leviti. pre nase ere). Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. a naroeito medu Jevrejima. hillmen ta i melema. Persijanaca i dr. gospinu las. magieni~ radnj.28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . '\ Ipak. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. destilovanja mirisnih voda i parfema. dekokta. Ijiljan. uJJa. postom i dobrim delima moze »zao dull«.Najnovija . cimet. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. Vavilonaca. kao. gumu. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. ere) spominj u se lekovite biljkc. balsame. upotrebljavali su vino. infuza.a:n a . tamjan. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. Kntickog duha nije bilo. zdrave vode i dr. .). vrna. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. ulje. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. . »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. medu veCinom starih naro\ da. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. egipatskih piramida.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. pastofod. Svestenici. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. U Eberovil1l papirusima (1550. Pored ostalih lekova. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. . beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka .koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. Verovali su i propovedali da se molitvom. Jevrcja. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. asu-fetidu. pre nas. god. Da nije bilo lekovitog bilja. ga lbanum. mim. god. pored ostalog.

ve lebi lj e i mandragora. prirnorskog luka . kolocintis i dr. s pargla. dras ti ka s u ricinus. crtde i fals ifikate jos i odoljena. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . brionija. nacin branja i cu· vanja. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. ku ku rek. debela likva i skamo nijum. ali koje sluzi kao gor ivo. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . Azij i i Af!'ici. beli lu k. god. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . diurelika su primors ki luk. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. roden Ll I veku u Maloj Aziji. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. bunika. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. emelika su kukurek i kopi· tn jak . I veka. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. slacicu i kupus. ee ler. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . pros t ra ne rimske driave. god. reuDIOSKORID rna. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. Her 0 dot (500. bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. K u kuta bde s ud sk i otrov. Gre!. ti tri(I vck nase ero) . Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. sok od m lecike. dumbira. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. persun . Pored dotle poznalih droga. pi sano 77. hrastove kore. protiv e rev nih paraz ita luk. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. . Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. kol oe intis . despika. narkot ika su op ijuJl1. a ne za lek. Vise od 15 vekova. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. na r ild. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. sirom ogromne Ji. Orfej s pominje kukurek.

a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. pored ostalog. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. bademovog. VI. ita lijanski . nane. tzv. Snaian i blagolvoran vekove.ka. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. zatim nas tupa s tagnacija. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. kao. ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. »jake lekove«. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. Hyo· scyamus m £ltic£ls. anasona. l. matienjaka. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu.30 LECENJE B1UEM ce. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . Rlmljanl. mrazovca i drugog bilj a . kamilji mozak i dr.U poce tku . I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. u moenoj Rim skoj Imperiji. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. mirisi i lekovite dJ'oge. uos talom.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. Kasnij e. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. zalfije. koji su tada bili u modi. na primer buni. . velebilje. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe.000. treba da ublazi bol junaka. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. Uopste. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te. kornjaeina krv . I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. majorana . u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. prirnitivni i surovi Rimljani upo- . koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. tao tula . Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. izvan sebe. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. tj. najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. polifannakama. za plebs. dok je Rim bio u mraku i neznanju. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. lekovi tim sirov inama biljnog. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). jedic i dr. Medutim. francuski i s pan sk i. kao. beli i crni luk. proriee su dbinu Ijudi . Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. se. i prvi Rimljani. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. u to vreme. Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. zivotinjsk ih i mineralnih droga. zamovog i orahovog ulja . kori jandra. Delo je prevedeno na arapslci.

pre do 50. 131-200). . u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. ces to proelavahu. U svoj im raelnjama. Od njega je ostao sarno manji broj spisa. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene.:iavn ik i vojskovoda. do Cicel'ona. rimski d r. SIredstvo za bajanje. jer mu je pozar unistio apoteku. ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. U terapiju uvodi Fol. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. ColocYl1this i dr.iz Grc ke i A1eksandrije. naroeito starog Katona. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. biber. god ine posle nase ere). galenske fa·rmacije. pre te~no Grc. robovi i os lobodeni robovi. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. vraeanje. to su bili u prvom redu cimet.:aCiIl.e. eemeriku i dr. u knjizi De re medica. amonijakum. i lek j .o:odica. galbanum. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. tragakantu. Plinije je opisao oko 1. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. god. Cel1taurium. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. mira i arap5'ka guma. savl'emenik Dioskorida. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. leka ri. i zabranj cne Iekove. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. Slicno Dioskoridovom delu. Opadanjem rimske m06. Docl1lje su dolazili lekari . kukutu i dr. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. cimet. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. stiraks. lincuru. dele nije originalno. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. Proputovao je Germaniju i Spaniju. jedie. beLi luk i hrana. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. buniku. . takode lekar rimskih imperatora. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. Od ovog unosnog. i testo su in upotrebljaovali. oca praktitne. lan. kantaride. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. biber. 0 cemu piSe Plinije. pre tezno oslobodeni robovi i stranci. On. Srednji vek __ . isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su ..l 1 Jevrej l. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. dunlbir. mendici« (prosjaci). lerpe n~in . a nc »m e d i c i«. mak. Euphorbium. eini i madij e. VJI. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. bez kritickog duha. daje dosla dobar opis mnogih droga.~ kasn i). Uvae ursi. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). Medicina se pov1aei umana- . a naroei to skupih egzoticnih droga.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. poreel dozvoljenih.000 biljaka. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. osim ostalih i aloe. skamonijurn. karc!amom. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka.

na Veliki petak i sl. Apotekari su zeleli svoju samostalnost.32 LECENJE BIWEM stire. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. Benediklinci. mrak i neznanje ovladuju svetom. Vestina leeenja. a. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. rutvicu. mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. slaCica. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. da Ii se pri tom zevalo . Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. islo ta ko. daju slike sve. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. morae. zmijsko mleko. kicica. U ponoe. vise vrsta nana . osnovahu velike botanicke vrtove.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e. ani u terapiju unose mnogo . Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. od kojih su neka d ozivcla ". odredenog dana. primorski luk. kao. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . Citaju molitve i f ivot svetaca. zacin i lek i razne vOCke. vralic i dr. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu.n a. nose ih u crkve. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. pod dt-veee sa »zapisom«. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). zalfiju. Bolesnicima pisu zapise. islo na traske i sl. krokodil ske suze i sl.iSe stotina izdanja. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. rnak. taca. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. Flos medicinae i rozn e antidotarije. Vizantija pokusava nes to da spase. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. Praznoverjc. beli s lez. razne vrste luka i dr. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). nanu. VIII. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. amajl ije. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. ali bez nekog vidnog uspeha. U Evropi kao da se oseca mali napredak. ptiCije mleko. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . greko seme. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. ruht. . pa i medkinu i farmaciju. na primer. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. obicnih trgovaca. perunika. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. titanj e recepata itd. euha r. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e.

UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. kao. r e ~ m. t r ~ e ani ~ e c e r. U farmaciju u vode sir u pod sec era. Geber da. Umesto drastienih purgancija (kukureka. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. tamarindus. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. reum i dr. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. k a f u.. . bun i k u. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. Tu on predavase medicinu. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. nos t i. koje nazivahu »akademije. Indije. a I 0 j e. Monpeljeu i drugde u Evropi . godine). rap sku gum u. soli. I e b I I J e. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. In a n u. 'c i met. godine) ima mnogo droga. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. . areka·palmu. manu . ve. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . senu. mosus. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. Javu. lciselina i alkalija. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. izradu eliksira itd. zaeine i aromatike. sen~. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. . godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. na primer. cilibar. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. zatim vestinu filtracije. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. veCinom od . ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. kristalizacije... koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. Persije (lrana). naroeito sa Istoka. ad Sundskih ostrva. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. preko Cejlona. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. kubebu. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. destilaciju i perkolaciju. pored ostalog. Indiju. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. izdan je njihov kodeks Krabain. mora. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. koje se male meriti sa Dioskoridovim. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l.ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. i k a m for. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. tam a: r I ~ d us . a. roden u Maroku. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. novih droga. umro 1248. Godine 850. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. Arapi upotrebl}a~ahu. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. svetske trgovine i bogatstva. koje i mi dana. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. Ibn Bat uta h (1304-1369). Kanon ad Avicene (1000. bib e r. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. sublimacije i destilacije. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. GospOdaI11 ogromnog cars tva. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. upotrebljavamo.

kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. iabe. dakle. krompir.i kopaiva-balsam .l. purs ijana. da upolreba krompira. Droga ubrzo osvoji Englcsku. kao proste farmaceutske forme. 1254-1324) u tropsku AZlju. Jpak su caj. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi.v. Vracara. i Persiju. kakao. Osim droga biljnog porekla. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. caj izaziva padavicu. bez otpora. Na primer.td. kosa. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. prasak od lobanje. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. tko. jelenski rogovi. dekokta i maceracija. bajalica. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. kakao.mako·med icinskih dela. donose Evropi velik broj novih droga. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. n a j k vir c j. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. tako i lekovi te dro· ge. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. jalapa.f'" . hidrastis . Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. dotle se u sred· njem veku. sasafras. psi i stenci (kucici). liarlatana. Francusku i Nemacku.i znatnu potrosnju: zmije. guliteri. ipekakuana. covecja mast. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. gvarana. nade. vanila. koje su uzilvale vetik ugled. dobar glas. 'Ki~u. matiko. zenina mleko itd. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . gvajak. zatim. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. razni crvi. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. pljuvacka. d u van. konjska griva i rep. mate. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. sabadila. sarsaparila. pap r i k a. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla.34 LECENJE BIUEM IX. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. sredstva za uzivanje i namirnice. u njima je bilo i zivotinja i minerala. osobito najugledniji lekari toga vremena. 0 hemi. lobelija. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza. od kojih su driavni iii crkveni poglavari. kafa . kaskalila. a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. ratanija. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije).jskim i farmakodinam- . kao. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. senega. tolu. clanovi akadcmije. Novf. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. Kao i svaku drugu novotariju . ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. nisu u EVI-opi svuda primili gla. uzrokuje pojavu skrofuloze. zacinc. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. Kao oj ranije. skorpioni. peru.. od duvana se poludi itd. navodno. uostal om.

god. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . iste godine Gajger otkriva akorutin. 1842. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. god. God-ine 1735. koju on naziva sel d'opium. konicin. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. Hemi. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. god. Hemija pooinje voditi. Zertiner uspeva da izoluje morfin. Peletije i MaZandi 1817. kokain. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. Vee 1803. medu kojima se neki tvornicki proizvode. radio je u pariskim apotekama. naucne. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. Lemeri. hioscijamin. a 1878. . Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. Teofrastus Paracelzus. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). iza!ila je iz farmacije. 1820.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. otkrivaju emetin.·ek. Linl1aeus. kodein. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. metilpeletierin . kinin. strihnin i brucin. Sele. akonitin. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. ezerin. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama.e temelje. tada i pocinje. Mat·iolus i drugi. Voskresenski izdvaja teobromin. 1832. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. Tako pocinje istorija alkaloida.iz svih delova sveta. On u Francuskoj. atropin. Nallcna farmaoija. Nikolaus Monardes. kolhioin. Balar. Peletije otkriva u opijumu narcein. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. Bercelijus. X. koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. pozitivne hemije.i druge alkaloide u kori nara. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. profesori V. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. peletierin. Devetnaesti . Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. god. Sele u Svedskoj. pilokarpin i 51. jedinjenja i clr. Prust. Ipak. Godine 1804. Fovler. . 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih . ergotinin (ergotoksin). 1742-1786).ja.isoke farmaceutske skole u Parizu.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. osnivac nove. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. zapravo. a Runge kofein. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. Line je nacinio red u botanici. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . Devi. To bese narkotin. Godine 1817. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. Tromsdorf. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. Karolus Kluzijus.

Voskresenski izdvaja leobromin. jos uvek su biljke glav. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. pilokarpin i sl. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . ·ek. . Devetnaesti . Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. a Runge kofein. god. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. ezerin. Teofrastus Pa racelzus. Pmst. jedinjenja i elr. Ukoliko je terijak bio slozeniji. Hemija p 06inje voditi. Berceli. radio je u pariskim apotekama. univerzalni eliksirtt. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. konicin. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. . god.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. On u Francuskoj. kolhioin. 1742-1786). Line j e nae inio red u botanici. Vee 1803. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. atropin. 1832. medu kojima se neki tvomieki proizvode. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Codine 1817. Hem. tada i poeinje. X. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. Tromsdorf. strihnin i bmcin.jumu. Devi . Fovler.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. akonitin. Nikolaus Monardes. kodein. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. nauene. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. otkrivaju emetin. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. Karolus Kluzijus . Sele u Svedskoj. god. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. Tako poci nje istorija alkaloida. peletierin. hioscijamin. koju on naziva sel d'opium. Peletije i MaZandi 1817. 1842. Ipak. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. kinin. Lil1l1aeus. ergotinin (ergotoksin). 1820. Ma tiolus i drugi. Codine 1735. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. pozitivne hemije.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. a 1878. Balar. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. Lemeri. To bese na·rkotin. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u.jus. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n.iJja. god. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. kokain. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. Nauena farmaoij a. Sele. Codine 1804. zapravo. izalila je iz farm acije. Peletije otkriva u opijumu narcein. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. osnivae nove.

a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::. god.JEM Za olkriee. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. sto nije slueaj s drogama. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. iks-zraci. . prunazin). dugo se cuvaju. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. Fi~er 1885. g.36 LECENJE BI1. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma.. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori. U lerapiju se uvodi radijum. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i. god.).lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. serume i fermente. elektricitet. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. a Minor eskulin u divljem kestenu . mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija.imo u epohi hormona. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912.

:' 195Z :::.. D.. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju. Pereira. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma.fOO r . ZATIM NA VITAMINE. Leclerc.::.. kardijaka). Burklo. ::. Collin. Ladenburg.. Ha'rtwich.. . Dragendorff... Greenish.. Preobrazenski..:: 1~19 f9~0 ::~... Brandt. Bridel. Berg. A. rafena g1avnica i dr....i saponinske droge. Wohler. Fischer. A. digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd. DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J.. Perrot... Leger. Vitl1lnini\ . A. F. Chevalier i ckugi. Fliickiger.~~~~§~~rYG..UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. naroeito grupa digitaiisa.. E . od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t.). Barger. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja. H. A. Thoms. O. H. Pero. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski . Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru.---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1. XI. g..qoo 300 L:. ... Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a. E. Schmidt E. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica. R.. Mayer.. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije. Hesse. Dvadesetl vek. A.Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije..: ':". K.. Stra!Ssburger. Oesterle.. A.'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J.. Bertran.. Vogl.. A NAJMANJE NA BARBITURATE .---r--. 0 ..uiJic ka..: . Z 500 . Hanbury.:::.::n. Engher A.. 0 A ~ 700 600 . E. Karrer. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt.-. nastaju nova je!. Wallis. G.KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. F. J. O.l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. Kreamer. Moeller J . F.. Tscltirch. Wasicky. saponinske i gliko· zidne droge. 900 Dakle. E . King.: .. A..l .. Vitiez..000 gitalis i slicne gli kozidne . ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O.. J. Dale. :. Planchon. Gabrijel.':': ':" >::-:. PamQic.':'. .

". a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici. u vrlo velikom va k u u m u. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga.. E ~\ .. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. Pantopon.lni . r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ . .t / ~ '0 . Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u. ipak urodi~e plodom. DO 11953. 14 . pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv. vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji.. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a .m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji.' f. NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo . bolnicama. parfimeriji. Pen i c iIi n.e na·~ im i stranim apotekama. farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. Pre svega. domopon. narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi.. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide.:... i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ ./.'. drogerijama."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~". osvajaju Ie· ren. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a. h 0 r m 0 n i. GODlNE as e p tic n 0 itd.38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja. iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata. kozmetioi. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. 01 ~I ~ f. X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945..

kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . ku i neoba ves te nom grada ninu .. gde vise gde manje. NA~E ZELr. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. Tako ee. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . Ljublj a ni iii Zagrebu . siln e i prezre ne bilj cice. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. ne moZe kod nas. u Sa raj evu iii Skoplju .:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. velebilje.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. J edino je 5 lih le rena treba brati. U Beogradu. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. kore n belc sapunj aee iz pes ka. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. jed ie. na primer. »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. Titrica. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . bunika. "jevin a. znajte da to osuseno aroma'. tatula. mrazovac. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. ko re n belog sleza pored reka i bara. a smela i c ini s telu nasoj privredi. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. pogolovu nestrucnja. ka milice iii i abnja ka.': no cvece poli ce iz Me lenaca. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. Kumana. berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. nom korov.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi. Obili eeva. zbog te t it rice. prez r e. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . S druge stra ne. j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. digitalis i mnogi . leca . lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca.

izgledu biljke. Na primer. od titriee evet. radona/no korislili nase lekovilo bilje. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. od belog sleza koren. u koje doba godme se bere pojectino bilje. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. Narodnr~ medicinu treba ispitati. borba protiv upotrebe makovih caura. . kad na selu nema drugog posla ni zarade. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. I mnoge druge vaz. Jos gore je prol:la lineura na na. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. ti korovi gu ~e kulturne biljke.s. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. od slacice zrelo seme ' itd. oduzimaju im vlagu. Na primer. sve tl ost. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. Generaeije (od 1818. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi.r je puna nazovimedicine i nazovilekara. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz. na primer. njenom hemijskom sastavu. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. Tako se ne sme ·raditi. rede list i evet. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. je. To je velik narodni neprijatel. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati.jm planinama. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). god. Medutim. od srpka plod. od tatule se traz. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. Tako je.i list i seme. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. kuvanja i davanja maloj deci.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi.

tatulu i os talo lekovito bilje.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . Ko jednom vid i beli slez.« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. Jo ~ uve k se.1Quka. (»OCi jest d a su lazljive. stav ljaju u ~ upaJj zub. u ~ iju. pomogne sl arcin!ll. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA.nici . Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu . veleb il je. GOOINE. pre svega skoiska. p re svega. tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . snahe i svekrve jedni druge truju . s lozenu glavicastu evast. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. DO 1970. bun iku. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. Deca. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. malo »guenu< '. na primer. . DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. To je Jep i lak posao. nosa i ociju «. je r je 10 prirodna .

Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . kl1ji i/'liea. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. Uops te. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. za koje bolesti i kako ih l eCi itd.vaki dan iCi u pri-rodu. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove.neosetno pocin j u privredivati.7U saradnju. vetar. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. videce kad i kako cvela. izvezenom negde u Ameriku.s tupaeniju ravnicarsku energiju. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . Uop ste.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. a kamoli u drogama. jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. posmatrati ga i ispitivati. hartije. agrol1 omima. kostreti . mrtvih mi~eva. koji Ce im. kozj v h brabonjaka. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. posledica aljkavo. iIi na kakav drugi kontinent. koja je. zemlje i druge necistoce. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. l ekarima i "etennarima na koje bilje . za mlevenje zita i isu- . branjem bilja deca odmal ena . da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. Potrebno je 1. vune. zbirke itd. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va. na sunee. apot ekarima. sumarima. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. golomrazicu. na<1e stranog bilja. pratice nj egov zivo t i razvoj . uglavnom. mozda . velike vruCine i zime. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. nekad u zivotu dobra doci. ucil eljima.ti i nemarnosti u radu. ma lena i snaga. Toga n e sme biti ni u namirnicama. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. naslavnicima botanike.

uliee.ka.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago..«). svaka puska bice uboji. istrule.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. brakova sklopi pod kisobranom «. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. skladgta.tamina. areali. Hektar ze mlj e pod zumbulo m . Medutim. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. Tatula. pored ostalog. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. tj. titrica.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza. pas nj aci.Ovae. nane. ledine. iako su sve njihove njive. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. pogotovu ona 5 malom deeom. tvrda raiena glavnica i . goroevet. mra7. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. velebilje. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe. iii. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. plantaia. nas narodni otrov. ruglo i sramotu. beli slez.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. digitalis. dvorista i vrtovi puni te biljke. Sve zavisi u cij-im su rukama. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. IIi kad onaj lekar i apotekar j. da ih pojedu svinje. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. buni. da oi.taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. jer mi im amo divno plavo nebo. navala. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara. nek se nacre u kuCi . destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. Svaka porodiea. »A u ruke Mandusica Vuka. gde se »vise od 70'/. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo. sipka. pretvaraju ih u rakiju. titriee. . iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ.ta. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. sto je jos vece zlo. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji.

. To je isti sluca j i sa velebiljem. Osim lckovitih. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe. za lecenje nekorislan sastojak. i prirod e LlOpste. tezine razene glavnice. Sve ostalo. bi%zima. je baJast. danas se u mnogim drfavama gaje.80%) a lkaloida. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1. zacinskog i mirisnog bi /ja. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. od unulrasojih. Na primer. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. vrtovima.1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja . bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . redovno mnogo vise od lekovitih.ovne bi ljke . Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. uciee/jima i svim drugi. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0... 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. raiena glavnica ima svega 0.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. naslednih svojstava..500. 0 svemu tome se mora voditi racuna. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu .i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu. . jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna. vaznu u miTU. pre svega. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. a koj e vecina od nas uni ~ la va.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og.. tako vaine za porodiljstvo.10 do 0. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. sredstvo za vracanje i bajanj e. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. Tadeu sa Koscuska broj I.. a neo phodnu u ratu. ta tulom. 5uOlama i li vadama . Vi segradska 26. nego ze limo da obul'e. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj. dak!e. a zatim od klime. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. vise od 990. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke.

j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. Ph yloIocca d ecandra. nelekovitim korama. korova i bolesti. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. vanHiju. ve lebi lj e. sorala. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. borba protiv raznih biljnih s tetocina. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . To vaii i za rizom perullike. zemljista itd. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. duvan i neke druge droge. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. Vops te. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. mrazovac. kao. Cis to cad r 0 g e. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. bunika. poloiaja. Sasa. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. a kad se osuse. tatuli. treba s top r e. ekstraktivnih materija i dr. korijandar i allis s kukutom. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . Digita li s. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. tatula. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje.Izbegavanje raznih zamena i primesa. . heterozida. na primer. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . salep s mrazovcem. varijelela illi hibrida. durdevak. odoIjen. Ali i tu ima izuzetaka.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. ka/em/jenje. bunici i drugim biljkama. gorocvet. izvo(!enje rasada . ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . koren lineure s drugim divljim korenjem. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. na primer. alkaloida u velebilju.

p renos i euvanje droga. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. na primer. Tako se pakuju droge za izvoz. ·i sto kao i n es trueno susenje. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. In se kti . top l ot a. Po potrebi i za kraee vreme.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. uostalom.ki zapakovan e. Ukoliko Stl lekovita. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . razena glavnica i mnoge druge. jer se. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. Digitalis. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. Treba ih pakovati u tamne staklene. k i s eon I i ok i z v a z d u h a. dvadeset iii viSe grama. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. bezvodnog gipsa iii silikagela. Korenje se pakuje u veee. praznina u kojoj je vazd'llh. hloroforma i slieno. Osetljive droge treba pakovati (kao. diditija. . i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. aloja iii stipse. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. Zive. slacicno brasno).e i oblika. neposredno pre upotrebe. eventual no. standardne veliein. durdevak. goroevet. j edie. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. mirisna i organolepti(. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. treba euvati cele. s un ceva s vet l os t. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. bude sto manji. Ukoliko su pakovanja manja. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. industrijske koliCine. digi·talis. pepeina. utoliko su bolja. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. fostor-pento/csida. Dobre su i postavljene kartonske kutije. a ne u prasku. pod utieajem svetlosti i vlage. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset.ka svojstva droge osec/jivija. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom).a. dakle. tj. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. . u metalne sudove. Rdavo pakovanj e. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. u kesieu iii u supalj zapusac posude. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. aunlevak. neznalacko branje. gorocvet. R a zen u g I a v n i e u. za medicinu veoma vazne droge. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. primorski luk.

UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. evet ljubiciee. digitalis ne sme imati vise od 50. Ti~ rica. Svetlost. a vodene kapljice. limunovo.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. Primorski luk. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. izblede. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. ukus. Safran. . kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima.e. ruze. na prim er. zatim v 0 den a par a.te iii manje lekovi te. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . naglo hladenje. Smole u prasku se brze kvare nego eele. titrice. p olim erizacij. Zato se zahteva da. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. matienjak. boja.. Etarska ulja. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own. smole. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. oks-i-do-pedukcije. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. konzistencija. zelatin. gumi-smole . razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. hidrolize itd. Menjaju se . tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. slae iea izgubi ljutinu . Nagle promene temperature. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost._. Zbog toga se e. kondenzacije i polimerizacije. Vazduh izaziva kvarenje droge. narandzino. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. u lose zapakovanoj drogi. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. lavandulino i dr. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. nana.. vlage.i miris. dumbir. kiciea. na primer.k ulja brzo usmole. Na primer.

21vi organlzm1: plesni. 2. inulina i sluzi. gume. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. ~ecera. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. 4. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga.i primaju mirise svoje okoline. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u .ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. 3. bakterije i insekti. pa cak i otroViDe droge. O~k!rivanje i razl. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. u nelwm primorskom pri.staniStu ili na samom . ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. ricinusovo. nanino. MUCOR. anisovo. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi.nzimi koje oni lu ce. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. maslinovo. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. ASPERGILLUS. titricino i druga ulja. PENI CILLIUM. ruz in o. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. Zelena plesan ima nerazgranate. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e.

Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. a ponekad i poplesnivi·ti. koze. 8. 4. CALAN ORA ORYUE. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava.UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. da uvek i svakom moze pomoei..2ool. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove.Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . tj. Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. efikasan. STEGOB IUM PANICUM . N IPT US HOLOLECES .020. FORM ICA RUFA.RANAR IA . . BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . lekovitih . o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. nafta lina . miri s kalrana . pre svega. 5. Na primer. LY CTUS BR UNN EUS . U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili.corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. A od le ka se. trazi da budc dobrog kvaliteta. pokvarene ribe. u raienoj glavnici ima svega 0.l I . Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. 3. 6. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. APADAJU DROGE I.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. 7. petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. CAlANDRA (. 2. do 0. l'TINUS BR UNNEUS .

veCina gubi apetit. To su strueni. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u.ake trave lobelije i kineske trave efedre. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. hormoni. malo ameI1i.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). da bi bilo razumlji. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. saponini. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. lanini. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. prosto. kao i pre mnogo . Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. glad. neki povraeaju (osobito deca) . elarska ulja i druge biljllc materije. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. Preskot (Prescott) je 1847. I danas. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. a sve ostalo (masno u1je. piju kafu ili caj. antibiotici.) . ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. Puse j deca. Dotle. ne zamore se. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. fitoncidi i dr. vo svakom citaocu. biva im lakse. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava.je sad moda. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. ne oseeajuCi teret. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. Kad studenti spremaju ispite. glikozidi (h etero zidi). uglj eni hidrati i dr. naueni termini za delotvome sastojke droga. zed i san. »jacaju tela i duh«. To . neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. god. a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati.). medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. uopste. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. Sta su 10 alkaloidi. Ove droge okrepljuju. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. Kad popuse cigaretu. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. balastne materije.

a Indonezan i u betelu.~TR. 0 NIJ. Svi oni znaju za gorki kinin..injana.4-a. Scopolia. Isto tako.. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ.S C~ licloNiw( MAJw . eellacioNNQ. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje.{US Nige~ ~C. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine.l DA T ' u lV '" ~ ~o . a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. N dI/.t. pa se naCi ne loptice.clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ. .4rUH 1119£UH CO!ch .f . GuseiCi su naroeito osetljivi.e~ . kad ne mogu da spavaju.:::./JUTUN II. ec.fLE ~ ECALE C O!i. pa i do smrti.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke. Kukuta je bila sudski otrov At. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji.J AP .Ii!!l. kreea i vode.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova. kad ih boli trbuh..kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu. pUNic". carJ/loLfco. cL//oi AUTUH/J. Njome je otrovan slavni filozof Sokral. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. Kukuta je velik otrov. GVt".Alutu ALKALOION E BIU K. u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna.~ <. koje se zvacu svuda i svakom prilikom. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole.tCU V"I1. 'dta. T. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja.tl/~ A L II viol . "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ". Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. 101.A'!Joe .A /01 0 loll UH A."'1 h . gorei od eemera«. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke.. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. STR. kad imaju greeve. .4Le cOf. po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj .

Sve su to supstancije slabo baznog. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu.w. Glavni lekoviti sastojak kate. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. Sve te. . lrole i matea jeste atlkWoid kotein. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. Lekovitost. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. alropilla. To je najvainiji opojni alkaloid. na misiju mokracu. Danas ih je poznato vise od 500.mortin. u jednoj pariskoj apoteci. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). I nisu sve gorke biljke otrovne. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. narceina. Mnogi su veoma vazni lekovd. hemijske i fizioloske osobine. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. ergom elrina i . Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. cinhonidin ii dr. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin.dr. Otrovnost i lckovitost velebilja.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. a medu njirna je najvazniji. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. stavske. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. jervilla ~ drugih al. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. U rnakovim caurama ima j kodeina. cinhonin.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih .52 Kad covek oka~ ljavi . U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. manje vainih alkaloida (kinidin. i onih koje su otrovne. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. otrovnost. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. god. kristalne iii amorfne supstancije bele boje. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. opore materije. Najva7. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. ergoloksina. alkalnog karaktera. Co· niwn maculalum). a teze u vodi. Nikotin i koniin su tecnosti. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. fizicke.kaloida. skopolamina Ij dru~. papaverina. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. Jedie je otrovan i lekovit.). Svi navedeni. i rnnogi drugi a'lkaloidi . heleritrrina. eaja. Ali nisu svi podjednako toksicni. najotrovniji i najlekovitiji .

dekokta. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. krvni sudO\'i. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). par a li s u par a s imp a t i k u s. Kurare (Chondrodendran. tj . tj. tiramin (Secale cornutum) .j adren". tj. Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). Datura. tinktura. arekohin (Areca) i dr. AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. ekstrakta i drugih galenskih preparata. sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. na nervni sis tern. jezik otela i pos· t ane neosetljiv. pilokarpin (Pilo carpus). . i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. odnosno hioscijamin.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. suiavanjem zenice (rniotika). draZe simpa- . usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika).UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. Scopolia i dr) deluju suprotno. skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. Naprotiv.Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. U interesu narodnog zdravlj a. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. ezerin fiizostigmin (Physos tigma).tiska. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. organe koji rade bez upliva nMe volje. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. Hyoscyamus. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. draZe parasimpatikus. kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). Mus karin (Amanita muscana). Pojavom vitamina. zlezde itd. pre svega.Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. najzad. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. prosirenju bronhija. Na primer. iilluza. jer su i u malim dozama jaki otrovi. s pecifiene fizioloske osobenosti. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. m Atropin. Efedrin (Ephedra). Medicinska upo treba alkaloidnih droga. pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. ubrzanju sreanog rada i pulsa. 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. alkaloidi koji deluju kao narkotika. . kao sto su srce. u proHvnom su skodljivi i opasni. hipnotik-a. zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) .

sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice.ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje.Naprotiv. morfin) i atropin. Staphisagria. Slieno deluje i kofein.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. ar~koli. Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. podagre) . paralizatori ma. . . U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane. N. a ko fein (Ca· dejstva.Naprotiv. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . . a i kao ekspektorans.Sabadilla. Od alkaloid. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. spomenuti ergometrin. flea) kao sreani analeptik. alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). a donekle i kofein deluju kaa diuretika. · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije.n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. tj. teobromin i teofilin (Theabrallza). Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma. derivati ksantina. pojacavaju grcenje materice. Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. a kofein(Ca. bronhija i u'aheja. suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska.54 LECENJE B LUEM tikus. Veratrum. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije. Nicotiana. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. Anabasis i neke druge biljke sa- . sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). tj. pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. pre svega. tj . kao antagonisti. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici).terice. rj. Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu . Purinski alkaloidi. pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik). Rezerpin (Rauwolfia).opasnost da'se disanje zaustavi. zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta.

Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. gorocvet sa Det. sve te. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. Eto.lk a lo i. anabazin). Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea. . Seno zaista mirise. nego otrovi. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. vunasti digitalis iz istoene Srbije. Svi se njime kitimo. Jastrepca i dui eele Fmske gore. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. nazebe. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. durdevak i razne vrste cligitalisa. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . iijander. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. A . a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. za njegov f ivot i rad. i uli digitalis sa Rudnika. Kad struzete ren ili seckate luk. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. O S In1 eeste I. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom.nim sumama. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. Brdani u prolece jedu sremuS. Kod nas se j ede mnogo luka.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. Ali seijaei. eremus (Allium ursil1um. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. raz!10vrsne. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. Mnogi vole ren. upotrebe u tera piji. U rukama nestrucnjaka. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. rotkve i rotkvice. kukurek I i onaj diiVIl!i. Kad nekoga »uhvati u krstima«.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser.

gorCicu iii . prosto.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg.4 'N~e. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida. za i7.sl Pil. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru. tj. jer j e to i danas. . Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje..uv~ lifl. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. Besnoj kobili.azivanje ~to jaceg znojenja.. naici cete i na kicicu.. L4NHi . ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. u Belom Potoku ispod Avaie.. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . cijan. breskve.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) .trava od grozn·ice. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). gorke kao pelen iJi cemer. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii. UN oL Dig .4 Ell. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba. ali nije otrovna. Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe.· PoLY~+L. kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"". glavni narodni lek tog kraja protiv groznice.f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice. Kicica je lekovita.I to< I{ Lot 0 FF . kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. "!. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima.

ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. Tu se ponekad nalazi . go roe vet. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e. dobija se obilna . I brezov list je lekavit zbog saponina. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin.jJene.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm. Isto tako. »slajer-trava« . . jos bolje. daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. kako je tamo nazivaj u. Divizma je o t rovna zbog saponina. d u r d e v a k. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. Sve zavisi u cijim su rukama. divizmc i mnogih drugih biljaka. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. dakle.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn.j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri. I saponini. »aglikoni<c. jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. kao i glikozidi i alkaloidi mogu. razne vrste s t r 0 fan t usa. bde sapunjaee Hi.glikoni«) . Cim neko okasljavi.i belonoga .ls fral5. Ako sapunjacu Hi. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja. Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee.ng (William Withering) . »Kad smo bili deea.e dro. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. Upotreba. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). "rio le po evece. Ii jan d e r. pojavice se obilna i postojana pena. Ako sc mala . Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e.na vachl se IS a po n i n .kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima. nego raznim preparatima. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu.s utnih saponina. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a.ula). To rni i danas cinimo. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«. jagorcevin e. upropascuje vlakna i tkani'l1u). ove supstancije nazvane su »saponini«. jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) .i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. Sv. bioti i lek i otrov.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda.ge koje del£ljU na srce. kao kad uzmete najbolji sapun.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis). I ona se peru kad se sa vodom t rlja. Iz IOga kon:. To su . pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. Vunasti. divljeg kestena. za urC!di- Po sumama po red Dunava. Sa Deliblatskog pes. dakle. S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora.

moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. daninoe. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. melju iIi tueaju. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. jagorcevina.. . ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree.58 LECE JE BrUEM 1785. . u malim dozama kao ekspektorancija. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. poj edinacno iIi u smeSi. Osim toga. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. cime se postize kompleksno dejstvo. Apocynaceae. . Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde.tiniji od ci'S tog heterozida. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. Svojstva i upoh·eba. dijatorezu j jace lucenje iuCi.talisa deluje !>poro i dugotrajno. Ako se ova prasina duze vremena udiSe. di'V izma. pi:revina. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. god in e. povraeanje i nepravilan puIs. U maloj.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. Inace. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. Kad se suve saponozidne droge drabe. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se. adonorm Ii dr. a lek "je znatno jev. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. zecji tro. Senega. vee posle nekoLiko trenutaka.. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. posto su otrovne. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. Ral7£tI1(. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje. ali ne duie od jedne godilfle. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . zbog toga. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. osobito u slucajevima srcanih edema. List purpurnog digi. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. rastavie.u laceae.

majkina dusica. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. Za ribe. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. za izradu penusavih Iimun ada. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. Sto se. kao s lo su svilene i vun ene. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. nosa. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. mogu biti skodljiva. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. zabe. draze nje i obilno lucenje tecnosti. odo/jen. osobito ako se upotrebc parenteralno. malicl1jak. pogotovu oka. tripa nozome. pre svega. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. peekanje. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline.imo se njirne. oman. Pored toga sugestivnog dejstva. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. rulvica. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. toksina. Iii rica ----' . nana. i dobra vest. uha . anis. el-ve. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. . inace izvrsna higij enska sredstva. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. hmeIj. Gotovo svi losioni. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . DULom stalnom upotrebom ova. gorocvetom i ne kim drugim drogama . saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. a jos vise sluznieu.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. jer saponozidi draze kozu. Mirisemo ga i kit. pored svega toga. i . pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. o lrova. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. To su. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. vagine i rektuma. morac. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova.obralno. Imaj u ogromnu moe adsorpcije.

Pinen.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama.kih mirisa. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava . ve6inom poznate hemijske grade. Na primer. jer su prirodni mirisi f. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J. I NDUSTRJJSKE BOCE. u r~ preparatirna. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. Aromaticno bilje.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. eugenol. citronelal. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu. .{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja.iniji. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE.

Vlja ad timijana... higijenskih. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu. privredni znacaj. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ. osobito ana koja imaju fenola i estara. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna. dejstvo I upotreba. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju.. maraca. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV . RAZBIJAC PARE . Osim toga. Mnoge mirisne biljke.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja.allo lucenje pljuvacke..+-. linimenata i sJ. c. karanfj.Jica. lla (alllibiolicna) svojstva. Mnoga etarska ulja draze kozu.napitaka. uopste. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno.. zbog svojih lekovitih sastojaka.Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema. majkine du!lice.icnih lekova za spoljnu upotrebu.AT potrebe proizvounjc lekova. Mnoga etarska ulja. par· fimerijskih i drugih proizvoda. uop ste. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina). a pogotovu sluzokozu. . anisa. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. Ulje od san tala . sredsta· va za uiivanje i dr. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. profilakticnih. I. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j. izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a . tj.. imaju jaca iii slabija anlisepli(. alkoholnih i bezalkoholnih .. V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze... . stvaranje vecih i guscih naselja i.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. Industrijalizacija. kozmetolosk ih.

ulje od odoljena. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1. r u tvice i belog luka deliuje umirujuce.S.ht o· 1~ :g. kamfor j e analeptik.'.~ '. ulje od kleke.. perslma. celera i kopilnja'kia deluje diureticno. "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA.7 .\ " "' \ :. !J2 . 6 CEN TI FOLIA) .SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA . 8 . 10 .SEK'R. . al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd. vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa.CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA.SEKREClON'l KANAL U BORU.2 . hmelj a. ". 2 .SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA.SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE .'\ . 9 . II ..SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM.ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE . illje od t itrice je izvrstan sedativ. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU. 3 .SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE.62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka.l ' t<.

15parljivost. za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola . svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti . pored ostalog. a za ulja granicne vrednost. Uop~ l e. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt.i glavnih sastojaka. hemijski heterogene sme~e. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima.. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. ~to .ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. Na primer. VAZNIJE M. Na ~ a . jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se.. « Za ulje od lavandule.

. za aromatizaciju raznih napi· taka. kamilice. U pocelku se koristi lo sarno divlje. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. kamilice. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. izepa i drugog mirisnog bilja. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. kleke. korijandra (oko 3. nane. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. Kod HrNT"'" pp .t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW.000 hektaral. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. Kasnijc su se javile mirisne vode.1 'lilg . Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. grglja i pije beli sl ez.000 hal. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z.S HfNT1f. korijandra . lavandulc.! pp . uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. Protiv kaslja daje se i list podbela. NENT1/" bit · MAT'(.64 lECENJE.000 vrsta. BlUE SA SLUZlMA. zacin. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY.<t1l. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje . CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. ruzmarina. moraca. Na cir. daje im se da piju salep. idirota.

sluze kao izvrsni emulgatori. pihlijasfe. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska . za jacanje i '51. cefelin.U bi'Jju ima .ljivi laksallsi. viskoZl1e teenosti. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija. cerova. pilula. protiv raznib katara i proliva (salcp. uj eda. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. jabuke i drugo divlje voce. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. za bojenje i za lek. . seme lana i sitne bokviee). TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova. zeluea i oreva. Vlaieci s luzokozu ereva. divlje kruske. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). jabuke. orahove ljuske. karagen. jasenova. . ielea. Najti- .) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. koprivin list. Droge s fenolskim jedinjenjima. Ollada hrastova kora. Morfin. Upijajuci vodu.razlicitih fenolskih supstancija. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. oskoru~a. Zbog te oporosti razni bi. koja je. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. dunj e i dr. sisarke sa hrasla.i kao da je )'podmazana«. agar. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia). kora i list.i omekSavanje. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. hajdu{. za bde zarasCivanje rana. protiv opekotina. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. opore jabuke. ruzin evet. beli i erni slez. IS lu~ pokrivaju. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. uboda. Kao sredstvo la vlaienje . plodovi borovniee.ka Imva. srdobolje. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. jer imaju svojstva slicna . a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. Musmule.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. KUlllarion. a neke vezane na razna druga jedinjenja. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. i .Upotreba guma.dekst·r anu«. dunje. emulzija i drugih lekova. SvojoOl viskoznoscu. Neke su slobodne. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te. dunja. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. gumama I pektlnlma. koren od srcenjaka. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). kao i za lak~e iskasljavanje.). Hibiscus esculentus L. uostalom. glavni potro~ac guma. oporog su ukusa.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja.

Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje.kine dusice. sa feri·solinta daju plave iii zelene. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika.Tanini iii stavske materije su polifenolna. cia· juci nerastvorijivo. kao sto je i ime etarskih ulja. bezazotna. floroglucinol. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. maj. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. Najizrazenija imaju hidrohinol. a sa hromalima smetle laloge. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . . vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. cubra. stipticne iIi adstringentne droge. hidro hinol. hemijski takode vrIo heterogenih. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . topoIama i drugom oporom drvecu·. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. pirogalol i piro· katehol. slave koiu. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. takode imaju fenol ske funk cije. S belancevinama (npT. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play .ili zelen talog).). saponozida i drugih supstancija. PirogaIoI i eIagna kiseI. Euge· nol. tehnicki naziv zadrZan do da· nas. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . rne tilar· butozid. salikozid i dr. Salic il na. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla.pomocu nestavljene koze u prasku. smole (rezina·ta noli) i dr. ga l· na i neke druge kiseline. Upotreba taninskih droga.. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. timol. Taninske: opore.i anisa. smola. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. To je vise jedan zbirni organolepticki. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. . Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje.

a delovanje droge spo rij e. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). skroba i drugib balas tnih 'S astojaka. properdin. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu.vesnilz vrsta mikroorganil.. taloge.ih orgallil. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi.olovane il. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta.utieu na mikrobe. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. a pogotovu sa sluznieom. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. ne truli itd.renje. hidroksilna (fenolska) iz ta. tanini blokiraju. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi. nif. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. rede lisaji.ivilz. pektina. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida. Taniru. pre svega. gurna.tva. Slieno formaldehidu.ama. imaju redukciona svojs. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. neposrecinije. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. aktinomieete i bakterije. kao sto su izvesne gljivice.n ina. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral.i organil. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. Tanini deluju i hemoslalicno. ne bubri. eritrin) koje . raznih f. U slueaju opekotina tela. U dodiru s kozom. zbog cega suse slumieu.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. Tanini su ads tringenlni.voj il. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze.ama bel. Tanini deluju wltidijaroicno. Na ovom svojstvu osniva se del.am. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama. zlezdama i drugim organ. Antibiotici su hemolerapijski . kao i druga polifenolska jedinjenja. alge i viSe bilje. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. stete po covec. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel. Tanini.infekciona moe fonnaldehida i lanina.

Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. mesto.j nekim dntg.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. I sam . ipak se vee do sada moglo utvrdi.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali.izvesne mini maine antibioticne osobine. koje je dao Tokin. insolacija. na nize i viSe bilje. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k. etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. klima. ipak. Osim toga. god. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca. bakteriofage. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. Tako. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de.ivih organiZllma. kao sto su nasledne osobine. M: . Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. temperatura. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. pored ostalog. podloga i dr. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. na viruse.rvi dodu u dodir sa enzimima j). Ti ogledi u humanoj. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar . Tokin je 1928.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. Kad se . Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. lake se 0 titollcidima (B.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. ni na Zapadu.iseg bilja) jos prilicno malo zna. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. Veliki i brzi uspesi u terapij.oje je pokazivao in-vitro. P. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka.

etarskih ulja (Arapi.. Anticko konzerv. . izvadenog u jesen. To sc vidi i . Medutim. Tek kasnije. kolere. ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L. kao smrvIj en svez list hrasta. Na primer. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. topole. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica. Ebertovom bacilu dizenterije . . pre svega. raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. Do Pastera. osobi. od otkrica antibiotika.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. sacuva namirniee. i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. breze . osobito meso.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. za vreme velikih epidemija kuge. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. u novije vreme. profilakticnu moe. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. rad eCi u pocetku s belim lukom. dakle. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. bozura. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada.to nji'hovih etarskih ulja.). dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom. Na primer. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . osobito protiv zaraznih bolesti. biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). erne ribizle itd . smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije.) i balsama. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. etarskim uljem treba. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. a zatim drugi narodi). izmima i dr. covek je solio. tifusa i drugih .

Osim alieina. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne. njihovih isparJjivih sastojaka.000 do 1 : 125. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. sativin i drugi. isparljiv. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. afiHwt. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. dakle. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. . Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. a zatim belog. a drugacije samlevenog luka. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. epoha i kontinenata. Grei. a zatim osusenog luka u prahu itd.). To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . Neosporno je da su . ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. koji se nalazi u crooj slacioi. god . Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. cak i u razblazenj u 1 : 1. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja.i i neisparIjivi . a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. isto kao i danas mi .iooij anida. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. nekad Rimlj ani. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). Svi senevoli. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. jer i one imaju zastitnu moe. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe.i je. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. Uostalom.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. Ren je lek zbog istog saslojka.. senevolima. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. gorusiai.000.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. tzv.000. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. jer je otrovan. kao sto su alizatin. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. garlic in. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. Osim dragoljuba. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea.

Osim celih i samlevenih.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. kao sto su eugenol u. I drugi fenoli u etarskim ulj ima. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. hinil1a. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. preventivi i dijetetici. eefaranti. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. a izgubio olrovnost. U nasoj naroc. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. jove. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. Etarska ulja. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. alkohola. . estara . Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. vranilovka. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. bosiIjka. da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. etaR'Skog ulja karanfiliea.lnoj medicini se i danas. cera. fenola. Osim toga. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. dakle. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom . klima. oporih materija hrasta. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. kolhieina. kiselina i drugih supstancija. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. bosiljak i dr. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . kao i pre mnogo vekova. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka.). tlo. srcenjaka. Najzad. ketona. dva fenola. nadmorska vis ina. a zaltim aldehidi. Za sada se cini da fenoli. aldehida.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. I ne sarno to. emetina. vreme berbe i nacin destilacije itd. berberina. nasa majkina du§ica.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. vranilovke. arenarin. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. anetal . Os laje. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka.i oticnu moe apomortina.

Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. ispitujuCi razno bilje. a zivot je potekao iz mora. takode. u vreme najburnijeg razvoja. Mnogi au tori iz raznih zemalja. Medutirn. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. Medutim. Tako je pored ostalog.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. dakle. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. Morska flora je slabo proucena. . a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. po parkovima. Mnogi fitoncidi su izolovani. kao i u vecini s lucaj eva. opisane su im fizicke i hemijske osobine. tretiranja i dr. dobili su razlicite rezultate. a to je. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. i ovde. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. primenjuju razlicite m etode rada i. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . razne metode branja. dakle. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. Osim pomen utog are narina. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. nacinjeni su i drugi preparati . rad ion icama. velik nedostatak.

sluzi. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. u najboljem slueaju. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. glikokillina i raznih drugih materija. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. hidrala. lani11a . auksina. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. presnu biljnu hranu. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze.. belancevina. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. Covek je dec prirode. vitamina. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. on je zivo bice. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. pre svega meso. provilamina. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. i 10 prvenstveno iivu.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. a pre svega organa za varenje. I onima cija jetra nije u redu. gwne. Diljni sokovi. dijetom. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. sva biljna hrana je baznog karaktera. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). Voce i povrce. i sve zajedno. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. srca i krvnih sudova.hrana.i daje ishrani presnim biljem. sve se veca vaZnost pr. a lek . koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. secera J drugih ugljenih. peklina."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. baklerioslalicnih supslancija. jer je one zaista sunceva hrana. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. vitamina. masli i elarskih ulja. vocne kure iii vocne. . povecavaju . provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. skladiste hlorofila. pre svega vocni.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. koje svaka za sebe. Vocni dani. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek.

. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. narocito u teskirn slucajev. za rniSice. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. Jugoslavija ima divno voce i povrce. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. umes to 3 do 5 gra ma) . kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. Osirn toga. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). pre svega ka lijurnove. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. $ecer. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. zapravo.irna hirurskih intervencija. po trebno (oko 30 gra rna . Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu . veoma varna. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. pretvararno u alkoholna pica. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. Ovi secer. otrov i zio pojedinca i drustva. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. nego i druge soli . tj.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. pre svega.no ni racionalno. Svuda preovIaduje invertni secer.

0 6.> @.. kosacima za v . svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode.4 0. salidlne..9%._ . jer gotovo svi pokvare stomak. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova. .8 0.5 0. "'" tO~ . Malina ima oko 1.D ' OJ . poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad.0 12.S D..i'l !'l ::l.-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C..8"io. ::akvo cudo ~lO su nam se pre ...7 0.0 12.8 0.S 0. a jagoda oko 0. . Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku.4%." :lEE co .. Radnicima na teskom poslu.. limunove i vinske.S D .7 0. visnja oko 1..eme letnjih iega i drugim. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu. slobodnih.0 16. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih. Osi m toga.7%.. Procellll/alll. c:Q ·U " :lE '" c:"'" .3% organskih kiselina.4 0. masnu hranu. "0 ·c 0 ~ .1 0. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica.6 0. n.~ '2 co _ . a medu njima preovladuju seeeri.4 0. ogrozd oko 1. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu.7 0.i ~e ugljenih hidra la. Te kiselinc daju .4 0.. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke. svih rad"Jih ljlldi. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka. svi voeni sokovi sadrie najv. pre svega glikoza i fruktoza.~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17. a zatim saharoza iii obi can seeer.. dakle. pored pee i..c: . pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru.5 D. dobiju proliv.8 0.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije. jer ima oko 2.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi. jer svojim ki selinama osvezavaju.c . rede i manje mravlje. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova. .4 0..0 9.1 I. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne. vezanih i poluvezanih kiselina.~ OJ. Ribizla je vrlo ki se la.0 8. Cilibarne. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: .0 18..0 14.c Vrs la voea . u loi ionicama... jer se za sve vreme rada jako znoje. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode.. secer je i !trana i lek. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema.

Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. Na primer. pored ostalog. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. lekova u bocicarna koji su . viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. U nas je najpoznatiji malinov sirup. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll.

zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. jer se pretpostavlja da lekar. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. treba da pOl11ogne boles niku. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. vrlo lepa boja. premoren. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja.5%).2 grama po dozi. na primer. crvena. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. dajuCi organomineralne supstancije. nocu. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. oko 500/0. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi.« Tu se misli da apotekar. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. ukusno pakovanje. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. Uostalom. sve to. crvenih krvnih zrnaca. jer k~·sela reakcija .02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. One. jer je deset puta veea od terapijske doze. najvise u ribizlama i malinama. Biljni.ineska poslovica kaze: . kalijuma. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. pozna to je da kiseo kupus i paprika. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. Apotekar mora imati dva oka.2%) i jabukovom soku. lekar moze biti 5 jednim. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. sonu. Medutim. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. u nekim drugim zemljama.5--9 0/0. Naprotiv. prijatan miris. najvise u jagodama. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. najviSe u jagodama. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. gvozae je sastavni dec hemoglobina. magnezijuma. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. kad uzme lekarski recept. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. neutralizuju razne otrove. pored toga. mala boca. Stara k. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. sumpornu i razne organske kiseline. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. ribizla i dr. Fosfora ima 8-20 0/0. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. da umesto 0. oskorusinom (1. tj.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. U vocu. a da osusen kupus. i sirupom cd visanja. jer »ko u lek veruje. Magnezijuma ima od 2. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. . tome ee i pomoei«. a b olesnik mora biti slep.

Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. streptornicin i drugi vafni antibiotici. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. mladu koprivu. mrkve. osobito mnogo vilamina C. tzv. pomorandze. zivcanu ravnoteZu. Cak ni penicilin. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. razmnozavanj e. Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. zivotnim aminima) . ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. K i drugi. za limunov sok. nisu umanjili vaznost vitarnina. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. medutim. ribljeg ulja. a kasnije i pre ma baznoj. krompir. zna da nisu svi vitamini amini. B 6 . ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. Od 1928. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki.irovina. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. kupina. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. BI . otkrila njihov znacaj i . Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. D. zapravo .rincane rnekinje. koji su napravili revoluciju u terapiji. E.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. C. god. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. persuna. B2 .ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. pa cak i njihovo postojanje. vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. zivimo danas u doba vitamina. Danas se. neoljusten pirinac. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. ribizla. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. Mi. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. a v ita min 0 z e. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. S druge strane. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. bolesti. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. u svesem mleku i rnaslacu sto . Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. ishranu. Godine 1911. D). primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. mladih oraha.

veterine i far macij e. 1885. pored os talih m anje vaznih. a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. spanac. Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. K i drugi. svezorn biljnom. Godine 1912. gastrointestinahnih oboljenja. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . 1935. zitne klice i mekinje. lesnik. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. . pre svega. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa. j er su u njima otkriveni vi tamini. kupus . pomorandza. Posle dugih ispiHvanja. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . patlidzan. pre svega. 1. orah. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. god. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. Vitamin B1 (aneurin. D. god. i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. . neke salate. a malo ga je u mleku . anoreksije. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. E. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. autointoksikacija. vi se slicnih vitamina. Nema ga u maslacu.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. U vo di se rastvaraj u . manje kJrompir i drugo. vitamin C i kompleks vitamin a B. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam .iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. ulceracija i drugih bolesti. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. zitna zrna. ·s uvom i hladnom mestu. neuroze. Vitamin B1 sluz. mi sli. Zato je bolji crni bleb od b elog.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . Jos pre toga je. arahis. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. gih bil jaka i zivotinj skih organa. razno voce i plodovi. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. astenije.Jigram ovog vitamina. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju.

1 Osusene kajsije. uostalom. mandarina.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. sIjiva 0. kao sto je. a u svezem voeu oko 0.1-4.1 Soja Boranija 0.25 Spana': 0. kupusu. Njegovo dejstvo vezano je za delovan.03 0. ekstrakt iz slada ima oko 0. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. zatim u raznim algama. jabuka. mladom krompirLl i dr. kikiriki) 3. 0. kesten 0.5 Brasno 82% 0.6 4 Pirincane klice 4.3 Pasulj 0. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje.4 Detelina AraJlis (zemno orasce.2 Jecmene klice 0.7 Omh 0. !imun.5 Raiene kliee 2. suv 0.15 Stari krompir 0.5 mg.7. cak i u baktel'ijama.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0.7 Pirmcane mekinje 1.3 KarfioI Kupus 0.07 2.18 0.6-2.3 Soeivo 0.4-0.4. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta.3 Grasak.12 0. jedino ga u grozdu ima malo. soji.2 Rotkvice 0.3 Brasno 60"/. u drobu sis'a ra. zelen Vitamin B2 (laktoflavin.25 Badem Banana.3-0.15 Salata 0.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac.8. Biljke ga sintel.6-7 Lesnik 0. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati. psenicne klice do 1. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina . pre svega u psenicnim klieama. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama.3 Suve sljive.6 Zob 0. .5-0. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg). a belo ispod 0. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg.2.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0. Daje se po 5 do 10 mg dnevno. soja do 1. pornorandza. dinje. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. i sa svim drugim vitaminima.je ostalih vilamina B. pseniea oko I.8 Rai 0.8 Grasak. kruske 0.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom. ra! do 1.ima torula (oko 4 mg u lOa g).7 Be!i kukuruz 0. u belom luku.6-0.2 0. insektima.15 Cmi luk 0.1 Mlad krompir 0.25 Mrkva 0. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila.1 Rotkva 0.5 Pseniene klice 4. erno psenicno brasno do I. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji. kliei semenja. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. u plodovima i mnogim drugim namirnicama.1 0. boraniji.3 2 -2.

doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. robovima i zatvorenieima. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. a bora ima tama dosta. 1ma ga i u krompiru . Sentderdi izO'luje iz 2. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . god. soli i vode. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. nedostatka bilja sa hlorofilom. spanacu. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. inace najduze poznate avitaminoze. otpadanje mesa i smrt. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. Naredne godine je sintetizovana. kukul"Uzu. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. malo kulturnog bilja i. kuk uruzu. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. god. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . 2ak Kartije je 1534. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. Hopkins otkriva 1906. slabog sunea. ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. soji. god. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. . u neprosejanom psenicnom brasnu. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. Jos Hipokrat spominje skorbut. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. NaroCi. ova supstancija naziva se vi1aminom C.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. pogotovu zelenog povrca. voca i svezeg mesa. Godine 1912. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. ugljenih hidrata. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. ispadanje zuba. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. pirincu. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . masti. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. Gocline 1932 . zatim u pekarskom kvaseu. uopste. Tek 1918.

Tako. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. Medutim. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. mrkvu. u mesu oko 4 mg. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. IiSce perunike i persuna. Najvise ga ima u zelenom bilju. crvena paprika. kupus. u gloginjama oko 500 mg. kao li to su sipci. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. ren. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. borove iglice. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. paradajz. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. karoteni (provitamin A) i vitamin C. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. Nairne.i se od 1. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. i za kelj. a koja se u nas.5 mg. Na primer. dakle. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. Kao sto se vidi. Tako. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. mandarine. Totkvice i drugo povrce. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. kao sto je svima pozna to. kelerabu. a deci oko 60 mg dnevno. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline.ija. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. narandzas ti i zuli plodovi. To isto vai i. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi.82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. gloginje. vinovo lisce i drugo voce i povrce. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. a u persunovom listu do 200 mg. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. u kupusu vise od 100 mg. limunovi. Dakle. U podzemnim organima ima ga najmanje. narocito na selima. u mleku ima 2-3 mg. na primer. Spanac se. dok u 100 g sipaka ima v. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. u crvenoj paprici isto [oliko. onima koji se bave laksim poslovima 50. uglavnom. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. U zivim b iCima koja imaju hlorofila. To mnogi misle i danas. kupine. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. vise od ostalih namirnica. pomorandie. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. karfiol i razne salate.Gljive nemaju vitamina C. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama .000 mg). Najvise je potreban trudnicama. . Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. kad se cedi. malo i retko trosi. u krvi svega 0. oko 85 mg dnevno. Oksidacijom ne sarno na vi- . U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline.

't reSnja. a u alkalnoj sredini vi- . svez Spanae. a ako se sva tri udruze. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. on biva razoren. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. Svaki od njih je brzo razara. orab KJrastavac. gubi se i ta kiselost. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. praziluk Karfiol. a po moguestvu u neko povree. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. Na primer. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. Listovi Kupina. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. Baze. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. Tepa Borove iglice Bel. onda su gubici vrlo veliki i brzi. mandarina do 3. kuvan Salata. luk Cmi luk. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. a kad se biljni organi osuse. konzervisan Crni luk. a i alkalije ga takode uniStavaju.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. samim dodirom 5 vazduhom. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. breskva Slj'iVa. perunika Orab Persun Vinov list Celer. svez Crni luk.

. Jer u narodu. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. pomorandze. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. a o lj us len m nogo vise. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. ribizle. negat'ivno uti ce sumpordioksid. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. Divna boja sipka u jesen. Karoterui 'S U na randzas te. A bolesti su veliko zlo i nevolja. Us led primene s le rilizacij e. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. bljusta. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. Vreme ee i tu uciniti svoje. Nema sumnj e. kozlaca. ali 'tu irna i preterivanja. maline. Riblje ulje piju deca. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. zutike. Ona raste svakog dana. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. rum ene boje bilja . i kome treba i kome ne treba. drena. slabi i bolesnici. Karoteni su dobili ime po mrkvi. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). bundeve. vit a mina C. bolje je zlo spreciti nego leci ti. plodova. pre svega. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. II . boranija i mrkva 50-6oo/ •. jarebike. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. vitamina C. Islo tako. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. kao specifican lek protiv skorbuta. nego razni karoteni. od januara do ap- . sumporas ta kisclina. ikarotni (Dal1cus cQI·ola). V'isnje . ljoskavca. Daje se. raznih gadusa. crvene paprike. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A.lnjem izgubi sa rn o l OOt. brusnice. Za vreme zime. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. Neo lj us ten krompir ku v.iba. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . kupine. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. gloginja. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. m a ndarin e.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. divlje tikve. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija./. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. spanae 25-80.

na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. detelinu (lucerku). U Japanu su odvajkada suvocu koze. crvenu papriku. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. uops te. breskve. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3.000 angstrema. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. koje im sluze za hra nu . pilece jetre. kupus. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. i D. mrkvu. za razvijanje i jacanje kostiju. za pravilniji p ro met kalcijuma. salate. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. a najvise jetra. sljive i drugo voce i povrce. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. a veI'ova (no i u vita min /I. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i. kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. svezom biljnom hranom. zatim zbog arsena i fo sfora. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). perSun. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. treba spome nuti spanac. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. maslacak. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. p ra teCi druge sitnij e r ibe. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. mnos tvo gadusa. s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . Tu. pre svega. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). drenjine. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . sipak. maslac i skorup. pos to sadrzi i vitamin A. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. borove iglice. kajsijc.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. trose sveze mleko (ne konzervisano). glogi'l1je. opadanje kose. narocito deci.

kao sto su morske alge. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. . koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol.86 LECE J E BIU EM Uopste. ad bi ljnih namirnica. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. Kuvanjem. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. Na taj nacin moze se objasniti za!. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. Prema tome. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. jace i lekovitij e od zims kog. dima i magIe. sa zelenim biljem.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka.ih vitamin a u mlcku i mesu. engleske bolest i iii rahitisa. ana se nalaze .jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. a manje u j etri slatkovodnih riba. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. god. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. i zas to se moglo podic. jer je tel mos tab ilan. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. da pre pocrnimo .onika iz vazduha. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D.to je letnj e ml e ko bolje. U tvr<loj razenoj glavnici. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. Tek izmedu 1920. Isto to vazi i za cove ka . Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. i 1923. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. parazitu nasih zita. daleko od gradova i prasine. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. ergosterol bi bio provitamin D. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa.

ulja iz klice ima oko 1. U nedostatku ovog vitamina u hrani. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima.u hloroplastima.000 mg u 100 g ulja. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. za hlorofi.koje <. javljaju se ~zlivi krvi . sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. Pomocu sunceve energije i 11lorofila. jelovim igliicama. sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena.J.ogo nagomila u zenskom organizmu. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. U bezbojnim mastima ga nema. krompiru. jer vitamin E prelazi u mleko. gorkih. minerala. zitirna. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. Ijutih i drugih jedinjenja. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. mirisnih.ivih.ocito u salati. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. PSenicne. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. lako svarljiva i dobra hrana i lek.znaeaja. o troVJlih. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. godine. kao i vitamin A 'i D. 1ma ga i u orahu. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . mladom grasku i pamucnom semenu. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. 5 jedne strane. dakle.300 mg. kupusu. Mnogo ga ima nar. meuu kojima ima hranlj. grasku. malokrvnost i druge bolesti. s druge strane. Bilje je izvor ovog vitamina. detelini (svezoj i suvoj). i stena. karfiolu. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. Nagomi. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. mrtve prirode. da kle. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . . direktno je vezan za zelenu boju bilja. soji. paradajzu. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . algarna. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. mrkvi.lava sc u misicima i potkoznoj masli. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. soji i nekom drugom uljevnom semenju. koprivi. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin.u pocele truliti.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. u ml a dom zelenom liscu. kikirikiju i drugim semenkama. lekovitih. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. U neosapunjivom delu pseni cnog . u spanacu. a narocito se mn. oporih.

U njima nesto nedostaje. Pr. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija. hleb je ukusniji. mekinja. izdrZlj'ivost. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. lakse pravi hleb. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. oljusten piril!1ac. istina.s hrane. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. Od beJog brasna se. a pre svega vojnika. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. na Ijudima i zivotinjama. Parmantjeova teza. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. krajem proslog i u ovom veku.u klinikama. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. kao s to su secer i poliran.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. zavisi umnogome od nacina ishrane. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. ne predstavljaju punu hranu.iJikom izrade belog brasna. T. Do prvog takvog napada doslo je 1826. snaga. Ispitivanja se vrse . Jedni su za bell a drugi za crni hleb. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. kad se proizvodi erno brasno. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. godine. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. onda se jos jasnije moze shvatibi z.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. ZdravJje. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. institutima i laboratorijama. Naprotiv. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. Tako. Do 1796.

secer.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. margarin. Osim toga. Oel ovih mekinja izraduje se . u mekinjama ima /epka.. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. opet. ~a one koji imaju sece rnu bolest. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni.52"10. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. pepe la. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. pirinea i drugih Zita. preciScavanja. Trai. l7aprotiv. Ilarocito vitamil1a E. Drugi jedan napad. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . ali bez velikog. svesno iii nesvesno. sinteticke i razne soli.izvrstan hleb za dijabeticare. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . a posle toga dodavati . a drugi. hran ljiviji i zelraviji oel be log.'o dom. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. da oS lavlja mnogo manj . Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. . koje su usled fabrickog preradivanja. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. cesto bez ikakvog uspcha. tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. koji je o tpoceo oko 1846. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. god . nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I . oSlaj e zdrav. sejanja. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. a be lo pseni cno brasno sa rno 0. beljenja i drugih manipulaoija.S0. Godine 1913. i koji je trajao oko pedese L godina. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. testa i ostale namirniee. mineralne i organomil1erahw supstancije. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. radnog coveka. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu. p~enienih mekinja i kliea. kukuruz. god.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana.'. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb.

90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno.e bu cistih vitamina. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. na primer. . primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici.ina. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti . Trnoviti su putevi koji vode ~stini. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. jer ne moze izazvati hipervitaminozu D.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala.

su pozitorij e i dr. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. Hemij ski sastav bilja . je vrlo slozen. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. krtote. ekstrakti. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. sirce. ako j e biljni organ krupan (korenje.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. ulje i drugo. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. prema tome. etar. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. pilule. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. anda se koristi alkohol razne jaeine. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. pre svega. tinkture. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. globu le. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. rizomi. . Aka lekovit. pa eak i kljueala voda. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. kao sto s u praskovi. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . Napr:otiv.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. Prilikom spravlj anja le kova mora se. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. plodovi. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva.

ekstra· hovati lekovite sastojke. najlakse i najbde moguce izvuci.s a. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . Osim toga. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. prema tome. kim a itd. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. na primer. . miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. biljaka. Naprotiv. na primer. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. moraca.. nego se sarno popare kljucalom vodom. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. Higijensko i estetsko pakovanje. lz njega je. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. Eto zasto farmaceut. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. Vekovni obicaj je u apotekama da se. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i.na povrsini. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. Prosti i mesani cajevi.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. utoliko je k varenj e. takva smesa nije dobra. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. pri· jatan miris i ziva boja. na su vo m i hladnom mes lu. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. evet je najnezniji deo biljke. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. sa tehnolos ke tacke gledan o. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. nairne. sale pa. . Naprotiv. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. Ima. ako se dllie kuva. sarno od k arnilice iii sarno od sleza .

pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur.va. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja. pa kovanja.i kore od k rusin e i zest. a kad se ovoj smesi doda n an a. u va. m oraca iii kima. Tu dolazi do izraia ja. srean ika iii neke druge tanin ske.ike. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. dakle. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. proti v proli va . prenosa . . . Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . deluj e st ip ticno. i najlekovi1ije.sa cirom na zelucu. Osirn toga. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. za ur ed ivanj e neuredne stolice. pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. vlaga. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. caj ce otkloniti gasove. Enzimi. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. kao sto je slucaj sa digitalisorn. zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. oksidacije. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. Sveze bilje i biljni sokovi. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . sluzi. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. tek uzabranoj. tr ave od srdobolje. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. Pomesana sa ivom-travom. n osa i pol nih organa . boJesnih ociju. opore droge ko ja za tvara . svetlost. . vi soka temperatura. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. dobija se dobar caj pro tiv proli. plavog uglj ovodonika .Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. jer su u svezoj. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. Mesavdna kamilice. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. kiseonik. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. kamilica j e odlican t onik. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . Ali ova biljka ima jos i fl avonoida. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. hmelja iii od olj ena. I najbolji nac ini susenja. primors kim lukorn. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore .Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. durdevkorn. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. nadimanj e i t egobe u trbuhu. p re svega. Na primer. Poznavan. gorocvetom. me teo ri zm e.

a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. . sokovnike. na jbolj e u fri i id eru .94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. enzirne. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. osobito one koji se trose pre jela. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. Samlevene droge treba odmah potrositi. Mlevenjem se dobijaju praskov. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . j er su oni najp·r irodniji oblik leka. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. osobito sa drogama jakog dejstva. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. cesce rnuekajuei. utoliko ee caj biti bolji. tinktura. 00macins tva. one odmaze. da se izbistri i onda filtruje. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. Najcesee se razmute u vodi i piju. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. najjednostavnije os trim nozem.izraduju pilule. zasticena od svetlosti. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. od grade i hemijskog sastava droge. ali sarno neposredno pred upotrebu. jer se brzo kvare i gube lekovitost. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. Maceruje se odredeno vreme. Mora se raditi pazlji vo i cis to. presc i sl. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. a ekstrakti sjedine. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. rnedu iii voenom soku. s licno voenim. Ovo se cini radi taenog doziranja. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. pre svega. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. tablete. jer ima mnogo Olasnog ulja. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka.i razne krupnoce. razume se. sto zavisi. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. p rovita min e. po kafenu kasicicu i slieno. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. he terozide. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. umesto da pomafe takvo brasno. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. od nekoliko milimetara do vise santimetara. sapo nine. Laneno bralino se brzo uiegne. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. zasticeno od svetlosti. Praskovi. ostatak ispresuje. Ukoliko se droga sitnije izreze. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. vita mine. jogurtu.

. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. do 1. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. a za 1. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Dobro se izmesa. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. izgnjeci i protera kroz s it o (III). Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. koja se moze dobro za· tvoriti. filtrat srne sarno opa· lizovati. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija.

og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. tj . ali isto tako i od vei5 tine izrade. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. ali se pre upotrebe. Posle toga se izvadi iz vode i. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. mIrlsa i ukusa . gipsom i dr. a ponekad i od vode. ostavi oko pola sata da se ohladi. od kvaliteta same droge. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. jer je i ona vrIo m eka. blago presujuCi ostata. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. Zatim se teenost proced i.ine. kao i kisnica. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. kreene vode. Sitno isecena (sito III). sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. cesce mesaju6i. Da bi se dobio kval. Mnoge vode ni su podobne za . Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. a posle toga odlije se od taloga . Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. do propisane kolieine. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . eesce mesajuci. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. . Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. izradu lekova. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla.i tetan infuz. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. sa srnrdIjivirn gasovima.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. pre svega. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli.k na cediIu. Zb. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje.

U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. pa se oceuena gusta. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. blago pritiskujuci. celo iii samleveno. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. . a zav. do propisane kolicine. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). do propisane koliicne. 111fusuI17 Digitalis./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. Za tim se izvacli iz vocle i. a na njivi treba posejati malo lana. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. kao lito je. jer imaju mleka. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. aka nije drukcije propisano. Posle toga prelije se. u dvori~tu raste kamilica. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. . cesce mesaj uci. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. na primer. Umesto lanenog. osobito domaCinstvima na selu. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. cesce mesajuCi. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. aka nije drukcije propisano. ostavi da se potpuno o hl adi. Zatim se procedi. pola sa ta ceSce mesajuci. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu.

i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. pogotovu one jakog dejstva. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. Tinkture su teeni. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0.otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. tj. ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda. . 3-5 g droge n a 100 g vode.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . rede iznutra. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. Kao i za spravljanje infuza. pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. tj . najeesce u obliku kapljica. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. do propisane kolieine. k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. Sitno isecena (s ito III). a u nemogucnosti iii nedostatku. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. a posle toga odlije se od taloga. Jo~ vruca teenost procedi se. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom.98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. slabo presujuCi ostatak na cedilu . tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. Medutim. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Izraduju se 3-5%. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada.

raz li je u bocice. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. sirupi i dr. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . Pos le toga se odlije. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . rastresitih komada. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. osobito onih jakog dejstva. ostatak se dobro iscedi.10 dana cesce mesaj uCi. U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. pod snizenim vazdusnim pritiskom. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. ostavi da se s legne i izb is tri. tablete. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. a l:esce perkolacijom. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. a suvi najvise. poklopi i drii u podrumu 8. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano.ska. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. - . To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. Zilki i suvi ekstrakti. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. obe leenos ti pomesaj u. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. I zrada. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. tek uzabranog bilja. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. drazeji. zbog cega nemaju mineralnih soli. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage.

cicvarica. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. ovas. flegm ona i apscesa) . ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. dunje. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . Ma· terije koje lako vetre . nekad se s la\' lja sto toplija . svinjskoj masti. belog sleza. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . terapijske svrhe i bolesnika . Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. p revij e cis tim platnom. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. Masti mo· raju biti sve:le. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. a a ko droge imaju tanina (opore). minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. poma· zu dejstvo sluzi lana. Maceracija obicno traje oko mesec dana. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. Ovo je potpuno opmvdano. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. bolje je upotrebi ti crno vi no. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. pirinac i dr.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . IIi se kuva s malo vode. konzislencij l!. Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. . i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. a isto tako . neu:lezene. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. pre ko toga se s tavi loplo. melem. a nekad hladna kasica. Ka~ica. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. lanolinu i drugim podlogama. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. vosku. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. Lekovite masti se izraduju u emajliranim.

Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. jer duzim stajanjem gube lekovitost. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. nego postepeno. protiv smetnji u zelucu itd.4 4. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2. trudnoca) i dr. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. zavisi od uznista bolesnika.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. na pol. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. Za lek se koristi zivo. tezinu bolesti. ili 6 do 9 grama k?re. osu~imo i dobro zapakujemo. a neka domacm stv. Po~to mi Ziov. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama.n prsta. Suve d.roge se dozi. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. Od njega se . treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. polako. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo. na primer. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku. Kao ni pica. U vecini slu~a. Pre svega. Gorki lekovi se uzimaju pre jela. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). .i mo u umerenom klimatu.iii supena ka~ika vise puta dnevno. ni lekove ne treba naglo. odjednom pOptti. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja. stavljanje lista bokvice na posekotine .izraduju razni lekovi. ali kako je to ~esto zametno. sirovo i osu~eno bilje. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. stanje uhranjenos ti. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi.3 3.raju u gra mov ima.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna .a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine.

jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. treba ostavit. cesce mesajuci. To nije dovoljno. a osobito sa decom. nanu. lipu. Uglavnom. cmog sleza. los go re j e ako se kuva u otvorenom. turcinka. Za to je pogresno kuvati kamilicu. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. smilja i dr. ali ne odjednom. nepoklopljenom sudu. Droga se sto bolje isitn i. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). u poklopljenom sudu. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. Cvece. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. j er kuvanj em gube. zavo mjaka. To pomalo lici na madiju. To je dobro. ruze. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. majkine dusice. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. eesce meSajuci . ali se oni greju na vodenoj pari. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. sto psihicki. pored ostalog. dodaje se cvet razlicka. Pogresno je kuvat. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. poklope i ostave krace iii dll ze vreme. razblazenom alkoholu i tome slieno. Izvesni lekovi. uvek se mora dobro izmesat i. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . zasladiti medom i piti. pozitivno utice na bolesnika. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. zatim treba procediti . nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. lavande. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. sve do nove . VeCina cajeva se tako spravlja. Na isti nacin mogu se spravljati . Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. n evena. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. Medutim . Na primer. rakiji.i lekoviti zejtini i masti. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati.i be li slez.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi.

koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. kiseol1ika i z vazduha. pticama. gaveza. Ravni· cari n e mogu imati lincure. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. S e men j e bundeve (duleka). kupine. vranilovke. idirota. lavandule. podbela i dr. hajducice. sreenjaka. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. jos bolje. jagorcevine. 3. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. 4. sladica. sapu njace. pitomog kestena. Icpo osu. matienjaka. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi.0 jedna vrsta. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. ro treba bac ili ili. eve to v i tin'ice iii kamilice.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve.uva. sunceve sve /loSli. jablana. lincure. 7. o . Svaku bi ljku. sen u. dunJe 1 lu· ben ice. 2. zubace i dr. korijandra. ha jducice. crvi i drugih s leloci na. na prasnjavom tava. ruze. cubra. . bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. pirevine. turcinka i drugog neotrovnog bilja. koje sc moze ceS lo prove travati. trave od srcJobolje. jo ~ b olj e. pasdrena. saJepa. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. maline. S. o~. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. gorke deteline. kolomasti. zalfije. Ijubicice. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. s pa liti . suncu i s l. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. necistoce i /lagle promen e temperature. trandavilja. bosiljka. bokvice. cemerikc. sitnice i dr. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. Ijubicice. lipe. borovnice. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. ribizle. pitome i divljih vrsta nane. Pup 0 I j c i majske ruZe. ali mora biti zaklonjeno od sun ca. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. iznad sta le. svinjca. maslacka. nu . troskota. lana. To ne va lja. m oljaca. kieice. ali zato mogu nabrati kicice. zove. pitomog i di· vljeg kestena. trna. podbela. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. trna (trnjine). perunike. belog i crnog sleza. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. l oplole. skim kutijama. podubice. kima. gumske jagode. 6. drena. bunike. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. breze i belog bora.koru~e i dr. vranilovke. crne i bele slaclce. a novo s lavlj ali u nove kutije. anisa. misevima. moraca ali anasona. to je za brdane i pJanince oman itd. trave·ive. ~umske jagode i maline. kal"bola. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. ruzmarina. u karton. gloga. belog i crnog sleza. kukureka . Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. ogrozda. rastavica. tao tul e. Mnoge droge napadaj u in· sekti. oraha. kantaliona. crne topole. divizme. pallcini . mracnom i hlad nom meslu. koje se potpuno za lvaraj u. persuna. ocJoljena. . bre· ze. vitost pod razornim dejstvom vlage. vetru. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . kisi.

Pre svega. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. veoma prijatan. I u mimo vreme caj je vrlo skup. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. . kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. pa tek onda procedi. jer se u celom. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. a u mnogim predelima je Josa voda. mlak i hladan caj. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . ribiz)e. kiselina. vrlo skupo plaeena. tanina i drugih korisnih sastojaka. provitamina. procedi. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. a u ratu jos skuplji. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. Ovako nacinjen.odnim slojevima. sv ila od kuku ruza i drugo. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. Pet e I j k e isanj a i tresanja. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina.Naprotiv. jarebike). Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. mal~ne. lek i sredstvo za osvezenje. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. . 9. list kupine. 10. u poklopljenom sudu. glavni lekoviti sastojci sipka. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. ogrozda. Caj je. kru skc. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta.i tamina. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. osladi i pije. jer se bilje u apoteci tako cuva. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. ali je skup.104 LECENJE BIUEM 8. krecna i gvoZdevita voda. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. Moze se piti topao. kru sa ka i dinj a. oskoruse. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. najzdraviji i najlekovitiji. Bolja je meka nego tvrda. razume se. onda se ostavi 1 do 2 sata. ljuske od ja buka. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. Osim toga. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. lipov cVe! i dr. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. jer saddi v. vee prema tome sta se zeli dobiti. sumske jagode. nesumnjivo.

saspe se u mlake teg le ii i boec. a li dobije prijalniji miris. lIt oliko vise vil a min\! izgub i. jer se izra duju od vitaminskog hilj a. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. vilalllinskilz kO/lcenlrala.:'e. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. kru s ke. oskoruse.i h i vitaminskim ca j evil11a. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. Cim se izvadi . Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. Divlje jabuke. trudnica ma. dunje i drugo voce se istruze na trenici.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . musmule . Nazi- . erveno. biljnih kise lina. bolnice. tj. trnjina. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. pl odov i. razume se. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. . U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. gloginja. jer uk olik o se duze ku va . sumskih jagoda. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. Ti pekmezi su. pravo bogatstvo raznih vitamina. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. provitamina. a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . samo uno koje nij e otrovno. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. nl! treba ga du go kuva li . Najvi se se ceni rumeno. pijanstva. Prie njcm. boles nic im a. divljih jabuka. Sumsko iii uivlje voce. jos dok je mlak. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. decj i domov i. bo rovnica.asto i zuto vo.IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. m a lin a. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. U sva kom slucaj u. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. pazeCi pri tom da ne pregori. mus mula iii nekih drugih pl odova . Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. Vocni ~jcvi. drenjina. narandi. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. iscedi. sipak izgubi jedan d ec vilam ina. Nazivaju . dobro zap us i i c uva do upolrebe.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. zapravo. osko rusa. brekinja . 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori. sva ki za sebe iii u smesi. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. internali za s kolsku decu i vojska.ilis ta. . divljih krusa ka.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce .

osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima.ick i zapakovati . sa sto manje d rZaka. imali bi v. Osuseni voeni caj mora se herme[. 'kamilica i drugo. zova. Izrada zamene za kineski caj. sarplaninski caj. Uvijanje. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. sumske jagode i ogrozda. Isto tako se pije [ nana. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. vrani lovka. da vrenje ne bude suvi se burno. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. Njima se lece mnoge bolesti. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. maline. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. ribizle.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. drZi se oko pola sata.m voccln. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle.isea od kupine. . Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. Lipov evet je najcesCi narodni caj. . Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. Oni se toee u svim javnim lokalima. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. tj. Nasi bnlani i planinei. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. pojede stoka iii istruli. nego tiho i postepeno. Racli prijatnij eg ukusa. »upalili «. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para.

ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. ona . To nikako. sto je za mnoge osobe vrlo vaino.nega lditi. utoli'ko eesce upotreblj ava ova.sllsi «.nane i matienjaka i tome slieno. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje. avionu. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. slieno kao beli slez. kora krusine otvara. pre svega. Daleko od toga. a zalfija deluje potpuno suprotno. a matienjak. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. jer su biljke slai. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow.. saIep. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno.nego bolesni'k«.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. ne poznaje se tacan hemijski sastav. Uostalom. tj .KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. uglavnom preventivna blaga sredslva. na·na i limun deluju protiv povracanja. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine.i glavna. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. i 0 tome se mora vodili raeUlla. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. pogotovu za neke trudnicc_ . ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. jedna od lih materija je pretezna . Isto tako.el1ag sasrava. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. a hrastova kora zatvara. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. na brodll iIi stani. . Ipak.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. Ianeno seme. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. nego obieno njih povise. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. jer se zbog toga najc':esce zakasni. Na primer. deluje zaustavljajuCi proliv. lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke.

Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. paprena i ljuta jela. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. podubica. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. procediti i time ispirati usta i grgljati. 3. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. Za ispiranj. bun ikom. zalfije. oso bito zaraznih. naprotiv. 6. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. bunom. Iednake delove !ista podbela. U ustima im a mnogo mikroorganizama. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. dunjino se me.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo.ie mnogih bolesti. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . Dve kasike kamiJ. salep i drugo. mu~mule. izbegavati slana. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. tj. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. Sto se tiee ishrane. tj . Ovo blago bilje deluje spor ij e. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. Zbog toga us ta treba drzati cisto. 7. zdravac. tatulom. osobito hronicnim bolesnicima.e usIa. 1. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. crnog i belog sleza. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. ostaviti 2 sata. m edu kojima ima i patogenih. k iseia. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. zube redovno prati posle svakog j ela. ocediti i time ispirati usta. stoji pola sata. kad se prohladi d ekstrallUje. kao ~ to je to. 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . bedrinac i dr. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . BOLESTI USTA P. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. S. Zbog toga se. Opore biljk e. 8. hrastova kora i sisarke.ice (titrice). ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. sreenjak. ne piti s drugima iz iste case. 2. Po 2 supene ka~ike titrice. s lucaj s velebilj em. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. trava od srdobolj e. odliti i grgljati. strugane jabuke. kopriva. odlije i time ispiraju usta. grgljati i naj zad popiti. . usJed eega nastaju razne komplikacije. 4. koren crnog gaveza. opijumom. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. odmah poklopiti i posle pola sata.

procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. 12. Caj treba ddati sto dille u llstima. poklopiti i. puklopiti i posle 6 sati ocediti. Ovo je dobro i za decu. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. Po 10 g hrastove kore . kad se ohladi. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. 11. Po 5 g lista kupine. 16. 20. 19. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. i. 18. 26. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. 15. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. kamilice. idirot a i gaveza sitno izrezati. na kraju. nane i planill'sk<>g /5ubra. maticnjaka i zalfije. Jednake delove cve ta majske ruze. Po 10 g korena ratanije i zdravca. belog i crnog sleza. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. maline. o s koru ~a. popiti. kao pod 18. 27. miloduha. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. maticnjaka. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. kao pod 18. .i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. ocediti i time ispirati us ta. podubice. 23. !ista pitome nane i maticnjaka. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. . 21. 22. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. kao pod 8. kao pod 18. ribizle i pi tome nane. Po 25 g n ane. 10. kao pod 18. kamilice J zdravca. zdravca. 13. biti kao pod 8. kao pod 18. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. Po 5 g :lalfije. 28. 24. pitome nane i zalfije. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. kao pod 8. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. kao pod 18. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). 14. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. Po 10 g rizoma zdravca. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. 29. posle svakog grgljanja.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. Po 5 g bedrinca. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. kao pod 8.J 25. j er je mirisno i nije mnogo oporo. kao pod 18 . Dva deset grama miloduh a. kao pod 18. Po 5 g zdravca. Po 5 g musmula. za lfij e i kupine. kao pod 18. Po 20 g hrastove kore. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. 17. kad se ohladi. poklopiti i posle 4 sata ocediti. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. kao pod 18. !ista nane. procediti i tim caj em ispirati usIa. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. cimeta i anisa. J ednake delove idirota. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. koprivinog lis ta i kamilice. kad se ohladi. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). Jednaki delov i kamilice. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8.

1ma vec i broj naseg i s tra n. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. uop s te . kao pod I. 3. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. a u in os trans tvu zna lno vise. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . maskira neprijalan zada h iz usta. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. a drugu uvece posle obeda.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. Medutilll. kao pod I. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. na zalost. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. sma nji. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. limunova i pomorandzina kora. ocajanja.10 III ace bilje. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. 6. kao pod I.u organima za varenje. god. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. gasova. pravilna is hrana sveiilll. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. 1. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. izb egava nje dru stva i. uopste. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . . kao pod I. hi gijena usta i. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. pomorand ze. ali. uredna s tol ica. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. 2. kao 4. kao pod I. Po 1 kasika miloduha. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. pre svega. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. 7. !cardamom i dr. sial ki koren. U nas manje. 5. U Londonu. najkvirc. eugenolni bosiljak. nane i mati cnjaka. presni m povrcem i vocem. nikad je nemarno dovoljno«. sa mocu i potis tenost. nikom nismo bile dosadne. a od inostranog karanfilic. donek le prikrije . To je. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. miloduh.

Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. Iednaki delovi kamilice. 7. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. anisa. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. kao i u drugim slucajevima. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. pitome nane. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. maticnjaka. Ko ne maze da podnese miris tHrice. gasova. . 2. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . Punu su penu kasiku titrice s tavit. kima . neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. Kad se preliju kljLlcalom vodom. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. U bo rbi protiv mraka i neznanja. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. Po 20 g moraca. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. I ovde. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. jer je i med lekovit. protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. Neza. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j.ti i upotrebiti kao pod 7. Morac. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. majkine dusiee. Po 30 g moraca. kao pod 5. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. 5. lekovitiji caj . ostaviti 15 minuta. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. nane i siSarica hmelja. kao sto su morae i anis. a s to je n ajvaznij e. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. ocajnice i majkine dusice. Iednaki delovi anisa. maticnjaka.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. 4. 3. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. Iednaki delovi kicice. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. ocediti i nezasladeno piti pre jela.s laden caj piti pre jela. ocajnice. rastavica i pelena. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade.i korij a ndra i 10 g korena angelike. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. a sladak posle obeda. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. kao pod I . Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. 1. 9. 8. pitome nane i matienjaka. 6. kolicina se odreouj e prema uzrastu. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu.

majora na. 17. Po 25 g vra nilovke. 1. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. 14. kao pod 9. lincure. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. Po 30 g 'nane. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. 13. 11. ka mili ce i vra nilovke. on e opo rog ukusa. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. mo raca i raslaviea. ali se pre thodno mora prokuvMi. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. Po 25 g hajd ucice. Bolesnik mora traziti po moe lekara. kore gorke pomora ndze. 18. kao pod 9. Po 20 g kicice. m e tvice. idirota . jer se brzo kvari. kao pod 9. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. 16. 15. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. oni koji pokrivaju. naljblaii le kovi. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. 2. Po 30 g kam ilice. prokisne. . 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. zasladene m edom ili voenim sirupom. kao pod 9. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. kao pod 9. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . 12. odlije se od taloga) . moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. Pije se svakog sala po 1 kasika. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . Po 20 g nane. Po 30 g na ne.i timij a na i 10 g m at ic njaka. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. lipe . koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. kao pod 9. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. 15-20 minuta. kao pod 9. kao pod 9. 3. Po 25 g m ajo ran a. lincu re i na ne. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. karnilice. pogotovu kada je u zapaljenju. a one koji nisu gorki posle jela. da omeksa i. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini.112 LECENJE BIWEM 10. idirota i kud rave nane. id iro ta i odoljena. dakle. a kiselina drazi sluznicu. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. Po 30 g vranilovke. kao pod 9. moraca. kada se ohladi. ali nezaslaeleno pili pre j ela . d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. 19. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e.

eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. kiselih visanja. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. crnog gaveza. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. popariti sa pola litra kljucale vode.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. otufnog. slucaj odrediti lek. Pedeset grama korena belog sl eza . 8.i ernog sleza. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. malina. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. 11.preli. 10. Po 10 g piskavice ili grckog semena. neprij atnog uJeusa. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. Po 20 g eveta kamiliee. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog . Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. Po 10 g korena omana. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. 5. Prema tome. . pogotovu bolesnici koji dugo boluju. Po 20 g korena i cveta be log sleza. 13. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima.I ova sluz je bljutava i otuzna. BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. 12. Ovde je naveden veCi broj recepata. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. maticnjaka i bokvice pomeSati. 7. 9. prema ukusu bolesnika. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu .Sluzi su bijutavog. 6. kamilice. 'usta ~ jednjak. jer im drazi organe za disanje. podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. kamiliee. cveta nevena. 14. ribizla. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. Po 109 cveta brdanke. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7.') g lista belog . pomorandZe.KOl E SE .ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. pomesati. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. navedenih ra nije pod 5. lista hajduci"Ce. 15. nevena. . Neke osobe ne podnose evet divizme. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . Da se m i r-~s i ukus poprave. Po 2. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. kamilice i podbela. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. jabuka i drugog voea. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . . popariti jednim litrom kljuca le vode. podbela. lekar ee za svakJ. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek.

Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. mogu za· sladiti caj medom. Po 20 g kamilice. buacka i dunje. 2. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. lista bokvice. kao pod 4. piti u toku dana umesto vode. skinuti.icice.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. petrovca i kima. smilja. kao pod 4. selena. dana kad god se ozedni. KATAR ZELUCA (Ga stritis. I ovde eemo navesti veei broj smesa. Jednake delove hajducke trave. ruse. Piti 2-3 puta dnevno. selena. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. k. Po 20 g majkine dusice. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. kao pod 2. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. 6. anisa i porno· randzine kore. kao pod 2. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. nanu . korena belog sleza. 2. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. kao pod 1. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. kamilice. B. Zimi se kuva caj od os usenih listova. 7. kao pod 4. ocajnice i cveta trandavilja. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. Po 10 g korena omana. 10. kao pod 2. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. Iista pitome nane. steze. pe t rovac. 3. debelu koku. kamilicu. 9. orahovo lisee. ali da ne vri. lravu·ivu. Osobe koje ne podnose gorko. crnog gaveza. kao pod 2. Jednaki delovi hajducice. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. slatkog korena i pirevine. Po 30 g lista pitome nane. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. crnog gaveza i reuma. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. 4. . lipovog cveta. vodopij e. maj. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . 5. Po 10 g korena selena. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. hajducice. podbela. Po 10 g cveta kamilice. kao pod 2. od verema travu. belog sleza i pirevine. 11. kao pod 4. Po 25 g korena crnog gaveza. crnog sleza i kamilice.

. kamiIice. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. iatfije i ruse. kao pod I. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. maticnjaka. 5. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. Po 20 g kantariona. Medutim. 9. ka mili ce. s ladica. Po 25 g cve la podbeta. sladica. kao pod I. 3. zalfije. talula. Po 10 g ki cice. kamilice. kao pod 1. !ipovog cve ta . Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. kao pod I. kao pod I. kami!ice i moraca. sacinjenih od neotrovnih biljaka. angelike. Po 15 g kore na crnog gavcza. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. 8. crnog gaveza. Po 20 g ka m iti ce. 10. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. stadi ca i lrave od srdobolj e. 7. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. oma na i pirevine i po 10 g moraca. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. kao pod I. idirota i moraca i 10 g kamilice. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. a ni sa i cve ta tra nda vitja. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. beli bun i mandragora. Po 25 g korena crnog ga veza. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. omana i idirota. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. jer lake mogu izazvati teska trovanja. hajducice. bo kvice. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. kao pod I. !is la be tog i crn og steza i rusomace. 2. 4. lipovog cveta i slatkog korena. kao pod 1.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. bunika. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. kao pod 1. k ao pod 1. betog steza. betog steza. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. ma lic nj a ka . s latke paprati i s lavelja . ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. Po 15 g korena crnog gaveza. cvela lava ndute . Po 25 g kore na crn og gaveza. korena mas lacka i kore krusine. 6. Medutim. angelike. kao s to su: velebilje. kao pod I. 4. rusomace. Po 15 g kantariona. odnosno sa hioscijaminom.

trave-ive podubice. Po 20 g korena selena. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. k ao pod 1. kao pod 1. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. 3. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. kima i idirota. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. kim a. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . kao pod 1. Po 25 g pelena . Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. 4. podubice. Na primer. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. Po 20 g trave-ive. kao pod 1. ko moni ke. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . kao pod 1. ko re od gorke pomorandze. 6. trave-ive i grcice.. 2. 9. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. _ 5. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. Po 25 g blazenog ckalja. Po 25 g korena idkota. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela.ive h rane boga te celulozom . Po 30 g lincure.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. angelike i lincure. 8. idirota. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. h ajducice. Po 15 g idi rota. kima. kao pod 1. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. kicice i komoniJke . angelike i ruse. kao pod 1. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. 7. zove. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. hmelja. Po red razn ili tegoba u trbuhu. omana. kicice. kao pod 1. . cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. lincure i rudinskog pelina. u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. Po 25 g kokoca. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. Po 20 g gor k e deteline.

Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. 7. 10. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. prtome nane. pre svega. kao pod 1. idirota. kao pod 1. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. kao pod 1. k ao pod 1. sve dobro isitniti . Po 15 g kamilice. hajduOice i po 10 g trave-iove. is landskog lisaja i 10 g trave-ive. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. 2. k ima i anis a i 10 g nane. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. 4. pi-ti 3. 2. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. podubice. lanenog i dunjinog semen a. kao pod 1. 8. 6. Po 30 g moraca. kao pod 1.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. tan ina (oporih materija). Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. 1. kao pod 1. smanjuju tegobe bolesnika. Po 30 g hajdu ~i ce. nadutost. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. Piti umesto vode. poklopiti i posle 2 sata ocediti. kada se s ml a~ i. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. 9. Od vehke pomoei su tzv. 3. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. a kim u a vanu s tu ca ti . 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. kao pod 1.Ie. Po 40 g korena idir ota i lincure. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. ma ticnjaka i h ajduoice. gr~evi 1I trbuhu. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. Po 50 g idirota i oman a. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. Po 15 g kieice. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . »voeni dani« iii »vocne kure« (v. gorke deteline. Topli oblozi na trbuhu. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. kao pod 1. maticnjaka. 5. lista koprive i korena pirevi'l1e. Po 15 g kima. Osobita painja se obraca na ishranu. 11. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. Po 15 g lis ta pitome nane. . ko rijandra. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. kr~anje u crevima i druge tegobe. osobito posle jela. Znaci oboljenja su proliv.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. omana i 10 g pirevine. gorcice. lincure. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i.

koristeCi hranu koja se lako vari. . kamilice. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. 11. pod bela i kflmilice. kao pod 2. po 10 g cveta majske ruZe. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. uzimajuCi uvek neku drugu smesu. trave od srdobolje. Po 25 g !ista koprive. kao pod 2. kao pod 2. nane. 12. kima i rnorata. Po 25 g hrastove kore. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. kao pod 2.118 LECENJE BIU EM 3. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. 3 supene kasi. vranilovke. potrebno je menjati cajeve. nane i cveta kamilice. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. lis ta bokvice. 7. Po 25 g lista oraha. Daju se i raz:ni lekovi. Da ne bi doslo do navikavanja. prvenstveno namimice s malo celuloze. Po 20 g korena repuha.ifenolska jedinjenja). Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu.i krvavi . pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. bokvice.ce. Po 25 g kamilice. trandavilja.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. 10. Po 20 g srcenjaka. ostaVli. koprive i hajdutice. Pre svega.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. azulenogene materije (antiflogistika. 9. kao pod 2. vranilovke i rusomate. 4. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. posto je kolitis dugotrajna bolest. kao pod 2. lis ta borovnice i bokvice. bokvice.ice. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. Po 25 g islandskog liSaj a. Po 25 g majkine du ~ ice. kao pod 1. 3. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci.i: 1. Po 20 g trave std e. sve pome~a. kao pod 1. kao pod 1.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. nane. hajducice i borovn-i. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . nane i t·roskota . To se postize posebnom dijetom. Po 20 g troskota. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. 4. kao pod 1. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. trave-ive i rusomace. Po 25 g srcenjaka. Po 50 g lubenicarke i steze. pektini). 8. 2. Prolivi su vdo cesto sluzavi. kao pod 2. tj. steze. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. kao pod 2. ocajnice. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. 5. srtenjaka i trave od srdobolje. otajnice. vranilovke i karnil. 6. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane.

nane . 23. idirota i kore krusine. Po 10 g planinskog cubra. 20. trosko ta i bokviee. Po 10 g odoljena. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. trave od srdobolje. Po 10 g stde. 22. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. 21. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. kao pod 1. Kas iku salepa. kao pod 16. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. kao pod 1. 11. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. kao pod 1. kao pod I. kao pod I. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. dodati 10 g rizoma pirevine. kao pod 16. miloduha.j srcenjaka. srcenjaka. pirevine. popiti u 2. vranilovke. kao pod 1. Po 10 g ploda pasdrena. majkine dusice i kamiliee pomesati. 28. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. 24. maticnjaka inane.o pod 16. 25. ocajniee i pitome nane. 8. 15. 13. srcenjaka i zrelih borovniea. pitome nane. 18. Piti u toku dana umesto vode. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. kao pod 16. Po 30 g idirota. korena angelike. 17. lavandule. kao pod 16. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. Po 10 g planinskog cubra. drunje. Po 10 g eveta kamilice. trandavj. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. koprive. kada se ohladi. kao pod 1. 20 g kamilice i 5 g maslacka. Po 10 g dunjinog. jabuke. borovniee. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. kao pod 1. srcanika. ocajniee. hrastove kore (u prall stucane). . pirevine i emog gaveza. Po 10 g planinskog cubra. b. 14. dodati 1 kasi·ku korena selena. kuva-ti jos 5 minuta. Po 10 g majkine dusice. dolivajuCi isparenu vodu. nane i odoljena. kao pod 1. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. podubice. rusomace. sumske jagode. ocediti i. 7. 26. 27. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. kao pod 16. kao pod 16. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. emog gaveza. oraha. lanenog. vranilovke. rizoma idirota. mravinea. Po 15 g maticnjaka.3 doze. majkine dusic e. 6. 19. kao pod 1.ena. Po 5 g pupoljaka od erne topole. Po 20 g ocajniee. majkine dusice i hajduciee. nane. m aline i kupine. kao pod 16. Po 30 g kantariona. Po 30 g Iineul'e. lineure. 9. kao pod I. belog sleza. kao pod 16. miloduha i islandskog lisaja. 10. kao pod 16. Po 20 g s teze. kao pod 16. 12. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. 16. planinskog cubra. borovih pupoIjaka.Jja i divizme.

idirota. . Po 25 g lista od nane. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. Strugane jabuke. lis t i koren koprive. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. kao pod 9. 1. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti.1 g eveta kamiliee i lista nane. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. 5. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. plod zesljike i kantarion a. koprive. kamilice. rule. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . dunj e. al i ne l1ekuvallu vodu.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. sam iii zajedno sa nanom. za. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. maticnjak. 4. lormenlilla). l iva trava. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. zecje stope i kamiliee.guisorba) i 10 g majkine dusiee. kruske i bokvice. bislorla) i lubenicarke (San. 12. maticnjakom i t ~tricom. Cubar. Po 25 g majkme dusice. list i plod borovn iee. Us pes no deluje kantarion. beli luk. kao pod 9. trava-iva. semena dunje i lana i lista nane. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. Samlevene hrastove sisa rke. biljke koje imaju stavoSkih. 3. zdravae. list kupine. taninskih materi ja. kao pod 9. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. Protiv proliva pomazLI. ogrozda. bokviee i troskota i 10 g nane. 2. stefa. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. 7. koren srcenjaka. kao pod 9. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. 15. vranilovka. stueano dunjino seme i drugo.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. 14. kao pod 9. srcenjaka (P. kil1eskog ca ja. ribizle. trava od srdobolj e. S. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. hrastova kora. pre svega. osobi to dece. lalfij e. 13. razne vrste stavolja (Rumex). roscica. 10. nana. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. s umske jagode. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. kruske. hrastove kore i srcenjaka. list m edvedeg grolaa. bokvice. kao pod 9. ma line. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. U svako m slucajli. Kad se ohladi. zir i ~isarke. kamiliea. Po 20 g trave od srdobolje. cera. 6. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. hras ta . bolesnik mora traziti pomoc lekara. borovruee i oraha. nego blage caj eve od l1al1e. list ernog sleza. Po 2. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. 9. 11. jabuka itd. s rcenj a k. pogo tovu kod deee. oporih. petrovae. trave od srdobolj e zdravea. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. Po 30 g stde.

. Po 20 g korena zecj e stope. 31. dunja i musmula dobro isitr. Kretanje. kam ili ce. 28. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. Po 30 g cvela trandavilja. kao pod 9. borovnice. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji.aka. opsta slabost. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. virka. 30. kao pod 9. kao pod 9. kao pod 9. 25. 21. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . kao pod 9. s ipuraka. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. hras lovc kore. 27. maline inane. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . 23. migrena.! ta i li sta podbela. kao pod 9. pod 9. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. Po 30 g ri zorna zdravca. kao pod 9. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. a jos vise deci oboleloj od proliva. 24. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. kao pod 9. srce nj a ka inane. smilja i vranilovke. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. zdravca. kad se ohladi. a osobito na mozak. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. po mQgucnost>i nesladeno. 26. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. 20.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. 29. Po 20 g lis la k up ine. plivanje. osobito deci. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. kao pod 9. Po 25 g cVI. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. kao 19. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. kamilice i hajducice. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. 17. 22. sum ske jagode. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. ocediti. 18. neraspolozenje. nadutost. ogrozda. Po 20 g petrovca. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. kao pod 9. gimnastika. island skog lisaja i tim ijana. po 20 g vra nilovke i kamilice. Zt\TVOR. oskorusa. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. zdravca. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. kao pod 9. divljih jabuka krusaka i sipuraka. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. TVRDA. koprive i osusenih divljih kru. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe.

Po 30 g plodova lOve. . Po 20 g gorke deteline. za uredivanje s tolice. belog . kao pod 3. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. 6. trna i zove. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. nadutosti. osobama koje pate i od gasova. odjednom popiti.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. zasladiti m edom i popiti . kao pod 1. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. po 10 g bele mTtve koprive. kao pod 3. 5. kao pod 3. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. kima. kamilice. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). plodova kima. Po 30 g kore krusine. kima i moraca. plodova klima i zove. 3.i crnog sleza. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. 16. Po 20 g kore zestike. sladica. 13. Ovaj caj se preporucuje. 7. lOve. kao pod 3. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. 9. plodova pasdrena. angelike. To ponoviti 2-3 puta dnev no. 15. 12. kad se ohladi. kad se ohladi. Propis jugoslo venske tarmakopeje. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. 14. korena selena i amana. pre svega. purgansi). pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. kao pod 3. zove. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. kao pod 3. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. 2. Caj se. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. 4. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. 8. Po 25 g kore krusine (ili zestike). po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. pre svega. kao pod 3. 11. moraca. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. korena omana. 1. . kao pod 3. 10. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. bele mrtve koprive. m eteonzma. sapunjace i lanenog semena. cveta kamilice. Po 30 g sla tkog korena. kao pod 3. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. turcinka. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. kao pod 3. ani sa. Po 15 g moraca. anisa. Za decu: po 25 g kamilice. kao pod 3. kima i cveta crnog trna. za ciscenje (Iaksansi.

ukusa i izgleda. pomorandZa. ribizle. 5. kirna i kleke. 18. PODR1G1VANJA 1. rotkva i rotkv-ice. Meuutim .j postupi'ti kao pod 1. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. lirnunove kore i surnskih jagoda. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze .i t: i one vrlo opas no. kad se ohladi. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. Pije se po 1 kasika svakog sata. 7. raso. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. srnesta poklopiti i. pa moze izazvati i smrl! ). jer . lirnuna.risa i ki-selog ukusa koji osvezava. Po kafenu kasiku maHonjaka. moraca. Po kafenu kasiku rnaticnjaka. jabuke iii nekog drugog voea. prerna potrebi 'i zelji bolesnika. presan i kiseo kupu s. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. jer j e one vrlo otrovno. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . kore gorke pornorandze. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. Ovo ponoviti vise puta dnevno. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. kao pod 1.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. Po kafenu kasi. 6. 9. smesta poklopit. U tu svrhu mogu se koristiti limun. 10. kao pod 1. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. kao pod 1. POVRACANJA. odliti. pomorandze. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. soli i sireeta iii Hmunovog soka. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. se dobi ti 1I svakoj apo teci. 8. 11. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. mi'l oduha i cveta lavandule. 3. 2.i i poslJe pola sata pro cediti. 4. kao pod 3. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. kao pod 1. . pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . Po kafenu kasik'll rniloduha. ribizla i kupi na. Kompo t od sljiva i smokava.ku rnaticnjaka. v-isnja. poklopiti . toplo iIi hladno. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. kao pod 1. PROTIV GABENJA. ke l eraba. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) .

stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. hin inovoj ko ri . Vama napomcna. pa. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. dobro se sud zatvori i dr:l. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna.i desetak dana. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla.ljive bolove od upala vena. u obl·LIm caja. koje osecaju neizdr:l. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). Ovo nije naucno ispitano. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. povremenD se svakodnevno jace promucka. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe. podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u.ijom iii najboljim starim crnim vinom. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. o sim toga. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . do koj eg svako moze lako doti . a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. pre ma tome. Zatim se odlije i iscedi. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. jer su to uvozne droge . Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. ko. obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. a osobito zeludacnog soka. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. . oporo i sluzavo_ 1. naroeito zene. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci.ja se ceni svuda u svetu.

Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. uvek u razmaku od 3 dana. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. hajducice. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. j er ako se nepravilno upotrebe. 2. prokuvati i. uzeti 2 kasike ove smese. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. 5. poklopili. procediti i popiti u toku jednog sala. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). Ovo se ponavlja nekoliko puta. odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. limijalw. gorke delelille. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. vranilovke. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. ocediti i dati kao klizmu. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. hm elja (sisarice). iscediti sok i odjednom popiti. ostrugati i nastrugati. Caj od cu bra. 3. pa i da umre. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. sve pomeSati. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. kore od gorke pOllloral1Cl ze. 3. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. pel ena. Irave. i to se odjedno m pojede kao obrok. jer je nar otrovan! . kici ce. Nar (sipak. osim bundevinih semenki.i ve . 4. podubice. njcgov sok. i beli luk. mogrnnj . posto se ohladi. semen a bundeve i ploda pasdrena. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1.Punica granalum). izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. 6. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. it1. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. preliti sa cetvrt litra vrele vode. os tav ili 2 sala. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2.

Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. gadenje. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. kao pod 1. 2. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. 2. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. kada se ohladi. J. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. povraeanje. noene strave. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. ista terapija se mora ponoviti. popariti jed· nim litrom kljucale vode. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. Po 25 g rudinskog pelina. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. po· vratica i mdinskog pelina. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. poremeeaji vida i sluha. Neka deca postaju nervozna. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. ostavi. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. naduvenost. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. ocediti i popiti u toku dana. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. . kora nara iii sipka. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. pro· liv. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom.. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. medom zasladiti i u 2 doze popiti. poklopiti. pa time bolesnika klilsti'r ati. Lecenje je jednostavno. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. ali mora biti pod kontrolom lekara. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . Po 25 g cveta kamilice. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. kamala (sa Filipina). ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. Posle 3 dana avo ponoviti. a muzjaci nesto kraCi). da bi se utv. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. koso (iz Etiopije) i druge. procediti. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. 1. za gO\ledu goveee.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. gde nema kanalizacije i. uopste. T'O su rizomi navale. javljaju se grcevi. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. kamilice i pelena pomeSati.

6. 5. kieice. Po 20 g eubra. Pet grama omana u prahu. 4. 8. kao pod I. Po 5 g povratiea. 7. vranilovke. Po 25 g s tucanog belog luka. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. Po 25 g pelena. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. . kao pod I. moze se pomesati i s medom. povratiea. kao pod 2. Po 20 g plodova borovnice. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. Sitne su i tanke. Po 10 g cubra. 9. kao pod 2. lincure i 60 grama kore kru5ine. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. posle toga oceiliti. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. vratiea 1 lin cure. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. lincure. vratica. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. 11. Po 20 g pelena. Piju se i ovi cajevi: I.ih crew:hih glista). kao pod 1. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. ----' .KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. svega 2-3 mm dugaeke. 5. omana i borovnice stucati u prah. Najce. jer je prasak neprijatan. 6. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. kao pod I. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. 3.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). kao pod I. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. Po 25 g pelena. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. JI1aj kine dusice. cveta vratiea. pomesati s medom i pojesti. stoji poklopljeno 2 sMa. 7. kraljevca i odoljena. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. 5 g agara . vraniloVlke i planinskog cubra. eubra. pelena.kao pod 2. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. kao pod I. 4. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. kamilice. Po 10 g kamilice. 2. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. kieice. 10.

5. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. kru ~ine . Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. m a ticnj a'k a. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode .oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. pored drugih lekova. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. ocajnice. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. trave-ive. Medutim. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). kao pad 1. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. cesto po nekaliko meseci pa i d uze. ruse. 4. Jedna ki delovi pitome nane. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. maJt>ienjaka. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke. maslacka. J ednake delove maticnja ka. smilja. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima.i caj kao pod 1. trave-ive. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. rusa. popariti sa litar i po kljucale vode. U naucnoj i narodnoj medicini se. Jednaki delovi nan e. tj . kao pod 1. 1.tome nane. smir l ja. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. Njena uloga j e ogr omna . steze. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. Jednak i delovi n a ne. kao pod 1. ali neotrovnih biljaka. 6. kao pod 1. trave-ive. podubice. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. Lecenje traje duze vremena. omana. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. najbol je rezultate dala piloma nana. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena.1 naliem organizmu. moraca i krusine.3 sata da se »kiseli «.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. kao pod 1. t itrice i hajducice. pod ubice. 2. . i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. haoj ducice. pa od te smese kuvati i pit.k. petrovca. 7. velebilje. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. podubice. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. izgleda.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. tatula. tr ave-ive. 3. ocajni ce i t r ave-'ive. vodopije. Istim kolicinama pelena. ruse i k rusine.

17. kanta riona. Po 20 g peiena. odoljena. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). kao pod 8. orahovog lista. trave-ive i podubice i 10 g moraea. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. . bilo da podstieu. 20. ruse i orahovog lista. nane i kantariona. Po 30 g kantariona. smilja. giogovog cveta i kamilice.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. kao pod 8. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. kore zutog trna i korena vodoplje. 11. petrovca (ranjeni· ka). holagogna sredstva). E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. nane. kao pod 8. komonike. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). Po 30 g nane. podubice I maslacka. kao pod 8. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. kao pod 8. Po 20 g resnika. 12. Po 15 g ocajnice. kao pod 8. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. hmelja. Po 20 g pelena. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. moraca i plodova pasdrena.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. maticnjaka i kore krusine. poklopiti. 14.njenje zucne besike tholekinetici. kao pod 8. Po SO g lazarkinj e inane. 10. kao pod 8. 15. brezovog i kruskinog lista inane. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. hajducice. hajducice. 16. kao pod 8. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. masiacka. Po 25 g resnika. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). 9. hajduCice. bHo da po jacClvaju pral. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. kao pod 8. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. komonike. 22. lincure. Pedeset grama nane. vodopije. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. nane. kao pod 8. dimnjaee i kieice. 13. kao pod 8. 21. oeajnice. kao pod 8. kao pod 8. 18.

Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . podu bice. ruse. 24. Jesti s to vise povrca i voca.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. Sezdeset grama nane. ru se . 2.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse.. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. pre svega presnog. Po 20 g na ne . 3. kao pod 8. 34. kan ta ri ona i ka mili ce. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). m a ti cnjaka i kim a. petelj a ka od visa nja. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. k ao pod 8. tim je bolja. petrovca .130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. trave ru se. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. kao pod 8. kami lice. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. pe trovca. kao pod 8. 4. Preporuka. P. a li i to sto manj e. posle 6 sati ocediti. Posle sva. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. 32. K ol ik e. kao pod 8. 26. k ao pod 8. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. kao pod 8. moraju se piti Ilezasladeni. Po 50 g vodo pij e i stde. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. Izbegavati tes ka. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. kao pod 8. plod ova pasdrena. trave·i ve. 28. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. ruse i smilja. 27. 31. takode.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. p ngotovu m asna jela. vodopije i ma slacka. ruse i ocaj nice. 25 . ko ri s ti kao lek. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. Po 20 g na ne. ma ti cnjaka i kore od zes tike. 29. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. sto je rotkva Ij uca. tros ko ta.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. kao pod 8. Pedese t gTam a nane. pasdrena i kamilice. . kao pod 8. 33. . Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. ruse. 30 g trave· ive i 109 ruse. 30. Piti 2. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . Po 15 g kukuruzne sv ile. Po 25 g semena gujine trave.

kao pod 4. To je.lijarna. Po 30 g ruse. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi.koze ili groi danog secera) u krvi . Medutim. 7. U nekith osoba javlja se ova bolest. Po IS g ruse . UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. 10. kao pod 4. <is to tako.pre svega. kao pod 4. 8. lica koja se malo kreoo. kao pod 4. II. 9. . kako to narod kaie.Jno leci. kao pod 4. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . ruse. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. hajd ucice i nane i 10 g klekinja .ki lekovi. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. 6. kao pod 4. U oboleli h j av·Ij a se. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. Pojava secerne boles ti j e nasledna. nane. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje. kao pod 4. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. insulin. .KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. o sobito masnu hranu. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. sm iI j a. prema vrsti i tezini dijabetesa. Po 20 g ras tavica. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. biljke zdraljevine i drugih vr- . zute hajducice. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane.j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. cveta od zute hajducice. insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. kantariona i korena vodopij e. Osim uzimanja lekova. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. gvanidinska jedinjenja. rnzurne se. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). skle roza srcanih krvn:ih sudova. i »od seki racije«. . U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. fami. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi.

Dijeta. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. Iincura. Medutim. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. Medutim . Objasnjenje lezi u tome. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. Na primer. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. levulozu. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus).reme potpuno izbaciti iz ishmne. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. hajdutica i dr. Grozde je gJavni izvor glikoze. Po~to je secerna bolest dugotrajna.u ruku. ma. dobar ajvar od crvenih paprika. trava-iva. presMog (kad god je to moguee). sto gotovo sva. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. Smanjiti. osobillo ~eCer. i to sveieg.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. vec prema ukusu bolesnika. Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi. gr~ica (gorka detelina). Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. nekima taj isti pelen. Boranija (zeleni pasulj. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. . pei"Sunovo lisee. pre svega. beli i crni luk. hleb. je isto toliko vazna . uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. govede.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. zeleni grah. krto meso (zivinsko. Masne materije ta. ugljeMe hidr at e. nije pomogao iii sasvim neznatno. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu. Jesti sto posnije: mMogo povrca. a zimi smrznutu. osu~enu iIi iz konzervi.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. pravHna dij etalna ishrana . Prema tome. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. mesana povrce itd. j e r je skrob i zvor glikoze. posno. posnu ribu). .9ti ii ulja treba mesno v. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. kiselo mleko. nego sarno po savetu lekara.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. Kad se u mokraCi pojavi aceton. telece. testa. razm.~ecera~a. U ovoj knjizi. a nekad i vafnija od uzimanja le kova. pre svega. Os'lalo voce.e &latfkiSe.

rnahuna pasulja i zdraljevine. 3. Po 30 g zdraljevine.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. 5. kao pod 1. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). . 12. Sezdeset grama !ista borovnice. Po 20 g trave daninoca. 10.tniti. zdraljevine. poponca. vekovirn a koris te presnu salatu od . kao pod 1. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. 7. borovnice i duda. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. kao pod 1. kao pod 1. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. ostaviti cta se ohl adi . sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. 6. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. Po 30 g semena zdraljevine. kao pod 1. kao pod 1. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. kao pod 1. kao <pod 1. 15. lanenog semena. kao pod 1. 11. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . kao pod 1. lista boravnice. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. Po 30 g semena od lana. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. 4. osobito is tocnog i jufuog dela. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. po 15 g lista duda. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. kao pod 1.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla). Po 20 g korena i cveta maslaeka. 13. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. 9. SLanovnioi Ba lkana. osim p er~unovog !is ta. venje (klckinja) j zdraljevme. kao pod 1. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . pa i protiv dij abetesa. 16. Po 30 g be10g luka. !ista pitome nane. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. kao pod 1.s. kao pod 1.ta pitome nane. 8. kao pod 1. 14. 2. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a.s ta. dobro pomesati.

Po 20 g semena zdraljevine. kao pod 1. 28. dudovog lista i pelena. kao pod I.134 LECENJE BIUEM 17. kao pod I. repusine. kao pod I. ploda pasdrena. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. vodoJ!ije i crnog gaveza. kao pod I. jer . po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. kao pod I . 35 g mahuna od pasulja. Po 25 g mahuna od pasulja. ko god moze. ali nikako secerom ni medom. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. masti i. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. planinarenje. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. jer oni bolje deluju. 30. Po 30 g trave-ive. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. 27. . 24. Posto .Po 25 g korena maslacka. Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. 19. Napomena. lista nane i duda. piskavice. gujine trave. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. 21. 23. kao pod 1. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. Gojaznost treba leciti. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. Po 25 g kantariona. . namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. kao pod I. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. neka pije nezasladene eajeve. kicice. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. Posna hrana. hleba. kao pod I. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. 20. maslacka i zdraljevine. 18. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . Plivanje. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. kao pod 1. . lana i dunje. kao pod 1. 20 g zdraljevine. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. Ipak. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. zdraljevine. 29. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. kao pod 1. 26. 25 . Po 20 g korena belog sleza.gojiti se . uopstc.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. kao pod I.znati stariti«. 22. po 15 g ploda krusine i korena maslacka. kao pod I.Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. U mnogim zemljama.

5. bracica i kami li ee. s iadiea i zccjeg tma . Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. imele i rutvice. kore bele topole. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. korena site i odoljena. kao p od 1. kacl se proh ladi. ces to smese u kojima ima. Caj piti nezasladen. cveta belog sleza i lista od zalfij e. brac i':a. masL. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. maslacka.i korijanelra i cvela kami li ce . S uspehom se elaje i drugo bilj e. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. tros kota i imele. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). B. medvede grozde. 3. 7. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. kima. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena. cesto se uzima previse.Lecenje traje duze vremena. 4. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. cve ta l11as lacka i li sta maline. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). Po 15 g ko re kru sine. anisa. bele I11rtve koprive i hajd uciee.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. 6. ploclova pasdrena i sene. a ni sa i korij a ndra. . U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe.i bele mrlve koprive. sitnice. .acka . li s la mas lacka i vinove loze. IIi ovaj: breza. klekinja. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda.ecjeg lrn a. persuna . Dvadesc t pc t grama plodova sene. i medvecleg grozda. 2. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. cve lova tma. kao pod 1. 7 . Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. U slucaju ole. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. moraca . bos io ka. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. kima i moraca. kao pod 1. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. trna. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. kao p od 1. brezov list i koren selena. kao 'Pod I. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. kamilice. pasdrena. slatki koren i kukuruzna svila.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. poreel breze.isanja. kao pod I. rastaviea. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. Po 25 g p\oelova pasclrena. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea.

Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. 8. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. 5. dodati vrlo malo. 9. mrkve. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. zecjeg trna. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. skinuti s vatre. ostaviti polclopljeno 3 sata. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. persuna. dodati navrh noza sode bi· karbone.ti. 2. kao pod 9. odmah poklopiti. 10. posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. Po 10 g . Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. omana. 4.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. navrh siljatog noza sode bikarbone. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . 3.prolece pre nego sto ee breza prblistati. 6. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. kao pod 11. 12. 1. Po 20 g ploda eelera. persuna i idirota. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. Lisni brezovi pupo/jci. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. Po 25 g korena vodopije (eikorije). lista pitome nane i klekinja. tj. brani ranD u . k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. . dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. II. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. Po 25 g korena maslacka. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. borovniee. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. popariti s pol a litra kljucale vode. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. . a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. 7. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. najbolje sokom od borovnice. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna.upotrebe. List stucati neposredno pre . nikako na svo· ju ruku. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. moraca i kima se pomesa. brezovih pupoljaka i lista breze. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. sapunjace.

Po 25 g korena ad site. 15. kao pod B. kao pod B. eel era i perslIna. troskota. klekimj a . sladica. 28. po 10 g korena gaveza. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. 23 . kao pod B. mrkvom i persunom. 25. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. Po 25 g koren a zecjeg trna. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. korena ad r epusine. ruzma l'ina i pers una. petrovca. Po 20 g sipur ka. kao pod 8. Sve 'Se isitni. jos b eE pupoljci spargle. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. Tri supene kaSike ove mesavine . Po 25 g srdacca. breze i kantariona. kao pod B. kao pod 8. lB . Slieno se upotrebljavaju i mladi. kao pod B. kao pod 8. breze. maraca. 30. 16. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . sladica i ploda mo raca. cveta crnog sleza i lOve. Bolest je vrlo teska i ozbiljna.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. 19. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. sumske jagode. 27. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. Po 20 g peteljki ad visanja. kao pod B. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. sipurka i lis ta breze. odoljena i gaveza. maline i kupine. 26. omana. idirota i sapunjace i 10 g nanc. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. maslacka. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. kao pod B. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. Po 25 g daninoca. 22. h ajducice. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. dunjinog semena. Po 20 g ploda kima. korena crnog gaveza i ploda p erslma. selena. kao pod 8. 21. Po 25 g semena lana i dunj e. 20. semena od lubenice. dobricice. meki. Po 20 g svile ad kukuruza. persuna i mrkve (sargarepe). selena. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. Po 25 g korena selena. sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. semena od lubenice (s tucanog). 29. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. nego sarno po savetu lekara urologa. kao pod 9. daninoca i korena broCa. kao pod 8. sami iii zajedno sa eelerom. kao pod B. Po 15 g korena vodopije. Po 25 g lista koprive. kao pod B. 14. Po 20 g s ipurka. kao pod B. 24 . Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. nane i kima. 17. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno.

rizoma pirevine i 5 g sitniee. zecjeg trna. selena i beclrinca. tako ponavljati du ze vremena. kao pod IS. 8. kao pod I. 20. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. procediti i piti umesto vode u loku dana. posle obeda. 12. 11. pomorandze i dr. rastavica i p e telj. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. kiao pod I. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. 18.ki od visanja. a cetvrtog ci ni ti pauzu. i kada se oh lacLi. rastavica i trave d aninoca. srd acca. kao pod I. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. kao pod l. najbolje medom. 3. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. 13. lanenog semena . kao pod I. kao pod I. sumskih jagoda. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. Po 25 g pupoljaka. kao pod 15. tes ko izbacivanje mokrace). Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. 9. 10. kao pod 15. kao pod 1. zecjeg trna. tra ve daninoca i zlatniee. kao pod l. povralica i zove. kao p od 1. persuna i zubace. (hronicni nefritis). 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. 16. proeediti. 7. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. Moze sc zas laditi. i. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. Tri uzastopna dana pi Ii. [ista i soka od breze. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. kiselih visanja. (uremija. kao pod 1. Po 10 g IIsta breze. Po 20 g bosioka. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. ogrozda.: rnog sleza. kao pod IS. po 10 g korena selena.tniee i selena. 19. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . 17. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. virka.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. kao pod I. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. 14. pirevjne. Kada se ohladi. Po 20 g sipurka. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. poklopili. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. 6. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. Cetrclesc t grama lanenog semena.i cveta ernog sleza. 2. kao pod 15. kao pod I. kantariona. Po 30 g lis la breze i krus ke. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. 5.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). Trideset gram a brezovog lista. Po 15 g lis la breze i km sk e. 4. limuna. IS. . Po 15 g korena selena. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda.

7. Po 20 g korena belog sleza. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. vrbove kore. Po 20 g lista koprive. Po 20 g borovnice. 12. kantariona i lista podbela. ernog gaveza. bosioka i koprive. crnog gaveza i klekinja. kruske i breze. 14. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. 3.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . kao pod I. podbela. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe.ista breze i koprive i cveta hajducice. os tavi poklopIjeno 3 sata. kao pod I. hajduCiee. l. Lista rutviee. kao pod I. pupoljaka breze i 10 g goroeveta. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane.tavica. 15.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. Po 15 g korella pirevine. lista borovnice i maline. kao pod I. Bolest j e teS ka i dugo traj na . trave claninoca. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. 4. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. I. kao pod I. 8. kao pod I. breze i maline. kao pod I.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. Po 30 g lanenog semena. Po 30 g korena maslacka i repusine. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. ocedi i pije toplo. 9. kao pod I. . 5. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. pupoljaka erne topole. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. 6. kao pod I. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. kao pod I. kao pod I. Po 20 g viciovciee. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. kao pod I. i sladica. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. kao pod I. Po 30 g lista breze. 13. 10. 2. 11. idirota.

3. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. 6. m edulim. 7. p ersuna. kao pod I. pa se s ire na tloJc. rastaviea. Pedescl gra m a rastaviea. brs ljana i ruzmarina. kao pod I. mrkve (karotne) j celera. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. 12. Ka da se oh la Lii. po 10 g korena zecjeg trna. Po 30 g brezovih pupoljaka. Po 25 g korena zecjeg trna. Po 30 g dobricice. 4. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. kao pod I. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. klekinja. Po 30 g brezovih pupoljaka. kantariona i ruse. kao pod I. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in .ine dusice. kao pod I. Bolcs nik ces to m okd. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. 9. 5. 8. 14. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. sve plodove u avanu dobro stucati. . Po 20 g brezovih pupoljaka. Po 25 g vranilovke. pirevine. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. borovih pupolja. Caj piti uzas topno 3 dana. IS. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. kao pod I. 16. kao pod I . majk.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. S ve se do- bro is itni i po mesa . kao pod I. kao pod I. Po 20 g sipurka. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. Pone kacl mokl'aca posla. idirota. kao pod I. Pedeset grama lanenog semena. a m okrenje je bolno. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. broea i sladica i 10 g gorocveta. II. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. Po 30 g si tn ice . kao pod I. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). po IS g troskota. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. 13. po topi u I lil ar vode. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. lista krus ke . Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. selena. celera i sladica. Po 25 g plod ova (semena) kima. Po 25 g kore na selena. si purka i zutilice i 5 g anisa. kao pod I. sipurka i klekinja. Po IS g kOl-ena maslacka.ie Cl-vena od krvi. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. Bolj e je piti nezas laden ca j. kao pod I. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. 10. kao pod I. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. lista koprive i cveta zove i lipe. kao pod I. 2.ka i plodova persuna. moraca.

3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). 34. . svile ad kulwruza. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. grceV'i u besici. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. posle toga 5 minuta ~U'vat. 23 . Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). popariti sa 150 g kljucale vode. Po 20 g ras tav iea i troskota. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. ruwice . Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. 31. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. ru se pirevine. Sezcleset gram a lista belog jasena. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. Po 20 g pluenjaka i kra. izmesati i upo trebiti kao pod 1. 'klleke . Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. 20. kao pod 1.tno istucati. kao pod 1. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. 19. Po 25 g korena odoljena. kao pod 29. 33. kad se ohladi. 'love. (krv u mokraei). sve dobra isi tniti. kao pod 1. 21. 29. kao pod 1.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. 26. Po 30 g celera. kao pod 29. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. Po 25 g r use. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. Ovaj lek je vekovir. kao pod 1. rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. 32. (upala bubrega i povisen pritisak). Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. kao pod 1. 18. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. 22. rizoma vodene perunike i trave troskota. peteljaka ad viSanja i sit nice. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. 27.i i. Deset grama plodova ljoskavca ·s i. 28 . 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. kao pod l. (kad se pojavi krv u mokraCi). posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce.) 30. 24. 25. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17.suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. li sta ruzmarina. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. kao pod 33.Ua. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade.

jer ima viSe ugljo· . Sezdeset grama !ista breze. 18.o je etarsko ulje od kamilice. Po 20 g plodova selena . hrastova ikJora. kupina. borovnica. lista kupi. rutvice i krus ke i koren a sele na. pre svega. Po 25 g semc:na lana. kao pod 1. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. kao pod l. steza. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. beli i crni slez. Po 20 g stde. petrovac. kao pod l. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. rastavica. persuna. 9. kao pod 1. 17. UkOl!ik. dunja. nana. sreenja!k. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. kao pod I . peklina. 8. Trideset grama rastavica. mirouije i celera u avanll dob ro stucati . 7. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. brusnica. kao p od l. lipe i zove. podbel.trandavUl~e. Po 30 g korena selena. kao pod 1. lan. Po 20 g cveta kamilice. kao pod l. breze. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. po 20 g !ista zalfij e. trava od srdobolje. sitn ice. 11. kao pod l. ja· goda. 12. hras ta i krus ke. utoliko se u medicihi viSe ceni. kamilica. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. kao pod 1. 14. Po 20 g pllpolj a ka breze. morae i neko drugo bilje. 3. malina. IS . kao pod l. 16. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. kao pod 1. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. 4. 10 g hmelja. 5. kao pod 1. kao pod l. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. Po 20 g rastavica. osobito ono koje ima sluzi. Tri kasikc kore na selena. k ima. Ian ina i nekih elar· skih ulja. 6. zalfi'j a. 10. To su. plodova selena i lista breze i medveueg grozda.142 LECENJE BIUEM 2. 13. 19. kao pod 1. kao pod I . kao pod 1. kao pod 1. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. gavez.ne i cveta kantariona. Po 20 g !ista koprive. hajdueica. Wi· rot.

kao pod 4. ka miliee i idirota. podbela 1 zalfije. 18. 10. 12. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. 2. 6. 16. 4. srnes ta pokl opiti i. Po 20 g Jista dunje. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. Po 25 g lista jagode. kad se smlaci. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. zalfij e i anisa. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. kao pod 4. Po 20 g lista zalfije. n a n e. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. 17 . jabuke. Blag slu zr. petrovea. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. oeediti i grgljati. 11. kao poel 4. . 14. 8. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. kao pod 4. to ciniti cesto u t oku d ana. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. kao pod 4. belog i ernog sleza i p oelbe la . tj . maline i ribiZlle. kupine . nane. Po 25 g k a mili ee. izvesnih etarskih ulja. k ao p od 4. prijatnog mirisa i antisepticne moci. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. kao poel 4. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. 5. kad se .KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. kao pod 11. k ao pod 4. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. 7. Po 25 g steze. Po 50 g idirota i belog s leza . Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. pre s vega. kao pod 1. kao pod 4. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. 13. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. kao pod 4. Po 25 g karniliee. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. ka rniHce i pe trovea.s mlaci. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. trandavilja. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. m a jkine e1us iee i kamiliee. Upotrebljava se . s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. kao pod 4. prot iv u pa la s luznke i koze. 9. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. 15. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . 3. ernog sleza. grglj a ti i piti.

sIal ki koren. 3. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. pupoljci od jab lana. beli luk. pljucnjak. Ijubiciee iii milovanke. a u nedostatku meda moze i secerom.ucale vode. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. erne topole i bora. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. itlirol . slatke paprati.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . plucnjak. kao pod 1. Po 25 g korena belog sleza. podbel. brsljan. sapunjace. bokvieom. jagorcevine. miloduh. bagremov i lipov evet.j topole i majorama (iii vranilovke). najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. kao pod I. Po 15 g miloduha. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. trandavilja. Ijubiciea. kozlae. poklopiti i. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. klekinje. plucnjaka i ploda moraca. brsljana. el1llog i belog sleza. kao pod 1. Po 15 g semen a dunje i lana. dunjino seme. divizme i 10 g korena ernog gaveza. majkine dusi'ce. Po 20 g korena omana. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). nana. turcinak. s'la tka paprat. Po 20 g miloduha. nane. divizma i neko drugo bilje. majoran. 8. 5. podbela i ploda moraca. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. ruze. bokviea. islandski !isaj. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. Na primer. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. 7. oman. daninoc. podbela i lista crnog sleza. korena omana i 10 g klekinja. zova. bokvice.ih suma. majorana. iii od eveta pod bela.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. 6. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. kao pod 1. kao pod 1. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. Caj zasladiti medam. nane. I kasiku smese popariti sa 200 g klj. kao pod I. kao pod 1. 2. lipovog i bagremovog eveta. nane i moraca. oeediti i toplo popiti. Po 25 g lista belog i ernog sleza. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. iii smesa od jednakih delova moraca. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. kada se smlaci. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. plucnjaka. island&kog lisaja i belog s'ieza. Po 30 g lista i eveta belog sleza. 4. zovom. pupoljaka bora . jagorcevina. . ernog gaveza i idirota. bokviea i podbel. morae. Ima veLik broj raznovrs nih . nane. sapunjaca. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. anis.

majorana. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. Po 25 g sJatkog korena. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. kao pod 1. podbela i belog sleza i !ista timijana. kao pod I. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. kao pod 16. majkine dusice. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. kao pod 16. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. korena s ladica i lista belog sleza. Po 25 g maraca. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. Trideset gram a :islandskog !isaja . Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). kao pod L lL Po 20 g korena sladica. belog sleza. 26. kao pod 16_ 20. majki!l1e dusice. 29. kao pod 16_ 28. anisa inane. kao pod 16. kao pod 16_ 31. pupoljaka topole i islandskog lisaja. Po 25 g vra nilovke. Po 20 g korena sapunjace i sladica. bokvice. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. Po 15 g korena slatke paprati. kao pod I. Po 20 g majorana. cveta podbela i divizme. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. 50 g !ista timijana iii majkine dusice.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. Po 20 g podbcla. 25. 32_ Po 15 g korena bela sleza. kao pod 16. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. Po 15 g cveta jagorcevine. kao pod 16. anisa. kao pod 16. kao pod 16. kao pod 16. belog sleza i pitomog kestena. 18. pupoJjaka topole i podbela. 21. Trideset grama idirota. iscediti .i po 5 g plucnja:ka. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. kao pod 16_ n. 15. dunjinog semena. isJandskog lisaja i trave daninoca. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. 24. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. 23 . 10. kao pod L 14. moraca inane. pod bela. Po 10 g plucnjaka. 19. 33. 16. kao pod 16. kao pod L 13. lista podbela. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. kao pod 16_ 30. kao pod L 12. kao pod 16. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica.

zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. kamHiee. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. I. nane. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. svaki put po nekoliko gutljaja. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. nego. metviee. belog sleza. poklopi. maticnjaka inane i's itniti. ako je to. 7. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. potrebno. Osim toga. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. 3. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. 36. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. podbela. kao pod 16. goroeveta moraea. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. 2. metviee i goroeveta.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. kao pod 1. Prema tome. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. kima. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. kao pod 16. Napomcna. piti caj pod I. . Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. 2 iIi 3. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. 8. kau se ohladi. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. Po 10 g korena belog sleza. Po 2S g odoljena. kao pod 16. eveta gloga i hajducice. strofan tusa. 5. . sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. Po 20 g lis la bokviee. kao pod 1. 37. Po 1 kas iku odoljena. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. 4. 35. 6. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . lek je efikasniji od drugih. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. itlirola. o mana. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). Nikada ne treba popiti odjednom. kao pod 1. oeediti. kao pod 1. metviee i eveta durtlevka. Po 1 kasiku odoljena. tj. plucnjaka. moraca. ernog sleza i pitome nane. Po 15 g eve la podbel a. nego postepeno. kao pod 4. Po 1 kasik u olleljena. Po 1 kasiku odoljena. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee.

Pedeset grama korena odoljena. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. 24. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. 16. gorocveta. 12. Po 30 g odoljena. 10. Po 20 g odoljena. 21. srdacca i :lute metle. 22. Po 30 g cveta zove. !isla i ploda gloga. kao pod 1. trave troskota i rastavica. 13. a zat im nacin iti trodnev. kor~ s~bikovine. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). 1 J. kao pod 4. korena angelike. kao pod 1. Po 10 g gorocveta. kao pod 4 i 14. Po 25 g cveta. Pomoc i savet traziti od lekara. nane maticnjaka. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. kao pod 14. Po 20 g odoljena. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. 18. moraca. Po 20 g odoljena. Po 20 g cveta. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. kao pod 4 i 14. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. kao pod 1. 17. brezovog i naninog !ista. lista i ploda gloga. zIatice (Solidago virga aurea). 23. kao pod 4 i 14. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. kao pod 1. gorocveta. kao pod 4. kao pod 1. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. . Po 30 g gorocveta. 19. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. Po 20 g srdacca. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. kao pod 1. piti 2 dana. 14.30 pod 1. spravljati i upotrebljavati kao pod 1.nu pauzu! 15. kao pod 4 i 14. po 20 g !ista nane i maticnja. 20. kao pod 1. zbog pris utnog gorocveta. Pedeset grama od verema-trave. korena selena. hmelj a.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. Po 20 g anisa.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. metvice. 1<. rute metle (Sarothamnus scoparius). kima i odoljena. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. srdacca (Leonurus cardiaca).

Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove.le. steze (Potentilla anserina). kao pod I. kao pod I. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. 26. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . Po 20 g srdacca. Po 20 g kukuruzne svi. imele. Po 15 g imele. !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. Po 30 g srdacca.ti pusenje.minor). Po 20 g plodova mrkve. gloga. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. pa se zbog toga i ovde preporucuj.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . kao pod I. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. 34. 31. 25.i maticnjaka i 10 g odolj ena. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. kao pod I. lista hajducice i cveta b rdanke. zute metIe. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. !ista maticnjaka. kao pod 1. 32. sofore i gloga. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. upotrebljava se nitrog!icerin. Po 20 g glogovog cveta. 35. kao pod 1. cveta gloga. Po 20 g cveta kantariona. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. glogovog cveta. Pedeset grama maticnjaka. odoljena i cveta gloga. kao pod I. kao pod 4 i 14. rastavica i alge bracica. Treba izbegava. Po 10 g imele. 30. Po 30 g !ista hajducice. 37. odoljena. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. kao pod 1. rutvice. kao pod 4 i 14. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . majkine dusice. . pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . steie . korena lokvanja. 36. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. odoljena i sapunjace. Angina pektoris.kao pod 4 i 14.u droge koje imaju takvo dejstvo. 28. Po 20 g maticnjaka. cveta gloga i lipe. Po 20 g cveta gloga i sofore. 33. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. mahuna od pasulja. kao pod I. rusomace i sipul1ka. kao pod I. !ista koprive i pitome nane. Za vreme napada. Po 20 g trave daninoca.

ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. kao pod L 5. kad se ohladi. Po 29 g troskota.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. 2. majkine dus ice i melvice. 40. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. 39. pogotovu star. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. ostaviti d a se ohladi. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. surcice. Po 20 g cveta od gloga. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. kao pod 1. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede.ije. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. kao pod 38. Po 15 g imele. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). poklopi ti. i zove i !i's ta rutvice. bagrema. ru tvice. srdacca. belog luka. kao pod L 6. Po IS g cveta majske ruze. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. kima i odoljena. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. brekinje. po 15 g maticnjaka. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. kao pod L 4. Tridescl grama lrave steze.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. 3. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. brdanke . maLienjaika. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. sve dobro isitnili. srdacca. bocu zapusiti i d rla. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . rastavica. kao pod 38. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. kao pod L 7. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. gloga. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. belog l-uka i cveta gloga. kamilice i cveta majske ruZe. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. procediti.

protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. divljeg kestena.u nas rastu u izobilju. kao pod 4. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. napone i tegobe u trbuhu. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati).koje . kukurek. kima. . koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. kao pod 1. pre svega. cesce muckajuCi. 6. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. cemeriku i neko drugo bilje). mo raca 4. !ista hajducice i cveta brdanke. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. 8. Kad se ohladi. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. 5. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. Po 30 g cveta karnilice.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. 7. 1 3. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. po 10 g cveta i !ista kantariona. 1.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. kao pod 4. ostaviti da se smlaci. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. Cajevi prot iv zalvo ra. Po 25 g cveta kamilice. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. kore pomorandze i kamilice. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . drzati 4 sata. posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . posto se sve dobro is itni i pomesa. hajducica. amsa i po 10 g cve ta karnilice. Po 20 g cveta divljeg kestena. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. kao pod 1. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. cija je jet ra obole la. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. trandavilja i majske ruze. kao pod 4. kao pod 4. kao s to su kami!ica. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. 2. .

Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. 18. Po 30 g korena ernog gaveza. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. 13. 12. 14. tromboflebita. korena odoljena. os ta". ostaviti da se ohladi. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. 17. Kad se teenost smlaCi.KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9.ti kao pod 4. 21.ati obolelo mesto 20-30 minuta. Oblog dnati eelu noc i. upotreblj ava ti kao bmj 4. Po 30 g petrovea. 10. dobra is itniti i upotrebi. preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. Grizlica gnjata (ulcus cruris). natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. namazati ga cis tim uljem. tek obramh semenki. zatim kuvati 5 minuta. semena lana i divljeg !testena. 20. katara bronhija. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. kao pod 4. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. na eovekovu temperaturu. Po 20 g kamiliee. kao pod 16. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. kao pod 16. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. 19. kao pod 16. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike .. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. dakle. Kad se smlaei na 37-3!!OC. bolova od hemoroida. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. kao pud 16. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. . oeajniee. oeedi-ti. iseediti i u tako dobijenom caju dri. Posle toga u isti eaj n . kao pod 4. 11. avo se e ini nekoliko dana uveee. IS. m aslacka i pirevine. reumati·z ma i isijasa. podagre. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. 16. popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. kad se boles no mesto osusi.iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee.

3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. nane. 1 kasika odoIjena . odoljena i lincure. bosiljak. Po 15 g maticnjaka. . 'k ao pod 1. n ane i maticnjaka. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. pojesti jabuku. Po 30 g odoljena. Slieno dejstvo imaju i hmelj. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. nana. m ajkine dusice. matienjaka. kao pod 1. kami lica i neko drugo bilje. Po 20 g odoljena. nanu . odoljena. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. kao pod 1. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. kao pod 1. 2 kasike matienjaka. kao pod 1. hmelja. majkina dusica i eubar. (veta maj ske ruze i neven a. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. matienjaka. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. lazal'kinje. Za vreme poslednjeg rata. a posle toga. pre svega. u nedostatku mnogih lekova. Po 20 g maticnjaka. 11. zasladiti medom i piti. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. kao pod 1. selen. 4. 2. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. odolj en. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. 10. dobricice. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. new'astenija.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. Po 30 g kamilice. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. bosiljka i hmelja. kam ilic(. 6.. babice. odoljena i dobrieice. nane. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. kao pod 1.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. ikao pod 1. nane i korena ange!ike. kao pod 1. persun . ostaviti 2 sata. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. Po 30 g cveta kamilice. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. matienj a k. sisarica hmelja. rutvicu. neposredno pre spava nja. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. 3. Po 20 g matie njaka. vranilovke. kao pod 1. mi· rouija. matie njaka i lavandule. nane. morae. r uzmarin. 7. zasladiti medom i u toku dana piti. slaeica. Po 25 g matienjaka. 5. 2 kas ike sisarica. Po 30 g siSarica od hmelja. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. 8. zatim vra nil ovka. 9. kantar. ocediti. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. beli lu k. celer i persun. ren. 4 kasike naTIe. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka.s. matienjak. celer. ani.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. kao pod 1. 7. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. 6. puzmarina. hmelja i odoijena. . Ovom. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. 'korena zecjeg trna . zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. pomesati i dobro izmesati. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. Po 30 g hmelja. pored meda. 11.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. komonike. anisa i majorana i 10 g sase. 3 supene OOas. kao pod 6. Po 20 g cveta lipe. nevena. 3. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. lazarkinje i majkine dusice. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. Po 30 g monica. Po 30 g odoljena. kao pod 1. kad se ohladi. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. lazar k inj e i majkine dusice. posle 2 sata od!ili. kao pod 6. !ista ruzma r-ina i mi loduha.j trave ruse 1 kantariona. kao pod 6. Po 10 g cveta gloga. 13. IS. brdanke. nane i miloduha.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. 2. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. 10. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. kao pod 1. kokoca. gloga. kao pod 1. kamiiice. 14. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. iscelli. nane. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. zas laditi medom i popiti. 2 s upene kas i'ke ove mesan. Po 25 g plodova (semena) mirodije. Po 20 g lisla malic njaka. anisa. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1.i 10 g mirodije (semena). vreska. kao pod 1. iimunov i slicno. 5. popiti pre spavanja. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. Neuralgija 1. korena lokvanj a i matioojaka . kao 510 su visnjev. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. 4. pelena. m oraca i kima.usa moze se. 9. kao pod 6. 2. kao pod 6. ribizlov. Po 20 g taifije. m etvice. bosiljka. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. Po 5 g cvela nevena. kao pod 6. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. kao pod 6. Po 20 g !ista malicnjaka. 12. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. kao pod 6. 3. 4. 8.ti.

2. maticnjaka. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. kao pod 1. 20 . 21. nane. kao pod 1. kao pod 1. kao pod l. po 15 g kantariona. odoIjeDa i gloga. kao pod 1. odoljena i vodopije. 3. 16. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. Po 25 g hajducice. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. kao pod 1. kao pod 1. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. 4. 19. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. Po 40 g cveta hajducice i brda. ma. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. leao pod l. lista mat icnjaka i majorana. 5. kao pod 6. 13.nke i 20 g lista gloga. Dvadeset grama hajducice. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. maticnjaka. 10.154 LECENJE BIUEM 16. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. kantariona. kao pod 1. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. 7. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . cveta brdanke i pupoljaka breze. ruse. kao pod 1. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. 18. . rusomace i troskota. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. Sezdeset grama lista hajducice. 8. Po 30 g brezovog lista. 9. Po 15 g lista kupine. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. Po 25 g nane. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. uz dod a tak soli . sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. kao pod 6. metvice i hmelja. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. IS. Po 20 g odoljena. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. kao pod 6. 12.l ine. kao pod 6. kao pod 1. nevena i kamilice i 10 g hm elja. 11. Po 20 g odoljena. 6. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. kamilice i hajducice dobro izmesati . Po 25 g vodenog lisca. kao pod 1. maticnjaka. kao pod 1. kao pod 1. 14. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. brdanke. posle 4 sata ocediti. breze. Po 30 g cveta turcinka. 17.

zas ladi ti medom i pi. 4. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. hajdueica. petrovac. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. steza. odo lj ena. Koristi se i sedef iii rutvica.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. tj. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. kim. 3. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. iscediti. pre svega. list kupinc i sumske jagode. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra . pre svega. lista nane i korena odoljena. hmelj. po 10 g majorana.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. jagorcev ine i gloga. pre svega.j. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. smesta poklopili. hrastova kora. upotrebi ti kao pod 1. ocajnica i neko drugo bilje.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. trava od srdobolje. Po 30 g plod ova korijandra. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. kantarion. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. kao pod 1. korena perunike. kao pod 1. 6. kao pod 1. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. pitoma nana. ru- . 2. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. odoljen. matienjak. 5.ti umeslo vode. srcanik. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. lista i cveta jagorcevine. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. Naveseemo. lavandule. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. Po 25 g c. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. papreni lisac. vcta kamilice . moze izazvati i pobaeaj. oman. ruzmarin. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. Po 30 g nane. popariti sa 400 g kljucale vode. Po . ali se tu mora biti oprezan. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. komonika. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. 1. klao sto su ziva trava. kao pod 1. anis. a korenje sitno isee i. Po 15 g korena. selen. morae. lisac. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. posle 4 sala oced iti. To su.

hrastova kora . Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. dobriciea. rutvice. eveta kamilice. kako j e razena glavniea otrovna. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. S. Najvise se koriste: kamiliea. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. Zdraljevina. zelenika (V inca). Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. mo rae. vranilovka. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. krasuljak. Po 10 g kantariona. pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. orahov list. kim. maticnj ak i resnik. kao pod 1. petl"Ovae. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). mlJl1e. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. bedrinae. metviea. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. bosilj ak . bela mrtva kopriva. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. eveta vreska. Po 25 g plodova pasdrena. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. zalfij a. 10. Da se 5manji lucen j e. hajdu eiea.e tao nine. oeajnice i paprenog lisca. dobrieiea. kao pod 1. poklopiti. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . beli i erni slez. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. ruzm ar in. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. matioojaka. kao pod L 3. zuta i bela haj· ducica. lista hajdueice i maline. korijandar.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. jet· sadri.156 LECENJE BIUEM so maca. trave od srdobolje. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. poponae (Convolvulus arvensis). . vresa k i laza rkinj a. vi· rak. kao pod L 9. jova. kopriva. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. kao pod 1. kao pod L 6. kao pod L 8. 2. mirodija. mleka dojilja. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. kao pod L 4. Ona je najaktivnija. majoran. rniloduh . kopriva i neko drugo bilje. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. Medutim. pije l5e caj od za:lfije. ocajniea i neko drugo bilje . Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . Po 30 g kamiliee. lista breze i kupine i kore krusine. borovnica. timij an. Pedeset grama paprenog lisea. sluzi i neka etarska ulja. kao pod L 7. eesce promesati.

u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. Tako. 15. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. kupanje. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. Mataruska. najbolje uvece pre spavanja. kao p od 1. rutv ice. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. 'Pre svega onih od nazeba. Za lecenje izvesnih bolesti. Pedeset gra ma paprenog lisca. kao pod 1. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine.tika privlace krv na periferiju. kao pod 1. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. kao pod 1.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. REUMATfZAM. kore ci bukovine i r izoma p irevine. kao pod 1.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. 16. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . s manje iIi vise uspeha. treba traliti pomoc i savet lekara. nan e. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca.s. beli i druge vr. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. ocaj ni ce. kao pod 1. p itome nane. Ukoliko se piju. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. p a cak i rane. 13. kao pod 1.ste luka. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. Koviljaca i druge). Medutim. 17.nih posledica. slacica. u kozu. ARTRITIS I ULOZI (podagra. Pored toga. kantariona. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. Zbog toga se ova sredstva koriste. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. Zavisno od biljne vrste. cveta bele mrtve koprive i ka milice. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . tako i u domaCinstvima. 12. Po 15 g kamiIice. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. kicice i timij ana. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. na primer. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. treba ih uzimati sto toplije. 14. kao pod 1. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. Po 20 g miloduha. rutvice. masazu. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. da bi se bolesnik sto vise preznojio. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. odolje na. Po 25 g paprenog lisca. U svakom slucaju. ploda pasdrena. ISIJAS. obloge i sl. 18. kako u bolnicama.

kao pod 1. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . Po 20 g kore be Ie vrbe. koprivinog !ista. kao pod 1. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. 7. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. 2. dobro se i·s itni i pomesa. kao pod 1. Po 20 g cvcta surucice. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. Medutim. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. 14. 9. korena zecjeg trna. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. I k ao pod 1. 8. korena angelike. !ista koprive i trave rastavica. senevolne i!i tioheterozide. 5. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. 'Procediti. Po 20 g vrbove kore. 10. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. rede terpentinsko ulje. dakl e. one s to se traz i od le ka .0vih pupolja1 ka. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. Po 30 g stabljika l'azvodnika. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. Po 30 g korc bele vrbe. kao pod 1. kao pod I. kuvati 5 min uta u pola litre vode. kao pod I.top!ijeg caja. Po 20 g brezovih pupoljaka. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. 13. kore bele vrbe i trave rastavica. 6. Ij uta paprika i brda nka. upotreblj ene duZe. razlicka. i2azvace ne sarno crvenilo. kao pod 1.iaka ocediti i s to top!ije piti. rotkva . kao pod I. Po 20 g korcna vodopije. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. trave daninoca i korena sapunjace. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. Po 25 g brc7. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. kao pod 1. trave sitnice. Po 20 g brezovog lista. 11. kao pod 1. kore kru sine i rastavica. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto .na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. . Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. sumporne. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. kao pod 1. Po 20 g lista belog jasena. brezovog lista i trave srdacca. kantariona i brezovih pupoIjaka. bozura i kamilice. 12. lista belog jasena. trave sitnice. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. zove i lipe. kao pod I. 4. 3. Po 20 g lista breze i belog jase.

Po 30 g razvodnika . 22 . na ne iii neke druge lekovite biljke. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. Po 30 g vranilovke. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. drlati oko 2 minuta da kljuea. 27 . u kojoj se bolesnik kupa.ka koji nikada i nikome nisu skodili. kao pod 1.ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). kad se smlaei. 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. CAJEVl ZA ZNOJENJE. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena.sta belog jasena. Po 50 g majki ne du ~ i ce . majk ine du ~ i ce . 23. a ko mu . neka izade iz kade. s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . 16. Po 20 g lisla breze i kopr ive. tizm a. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). lipe. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. zas la dit i m edom i toplo pi. metvice. kao pod 26. o s tavi 2 sata. troskota i orahovih Ijusaka. 19. kao p od 1. doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. 21. 20. vrani love trave i pupoljaka b elog bora. trs ke i pirevine 10 g nane. Ako boles nika pocne ped. Kad se ovaj eaj ohladi. 25. kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. 24. majlkine dusiee i idirota. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. kao pod 15. 26. Ovaj eaj se ceni proti. Po 100 g ka mi lice. kao pod 1.koza pocrveni. ~kinuti i. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. Po 20 g kore divljeg kes tena. teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . Po 30 g ko rena si te. 17. Oni . Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. kao pod IS . 18. To s u lekovi nasih p reda. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. kao pod 1. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

jer noeu ne vide. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun.500 m. oluji . a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. osim toga. na tesko prJstupaenim mestima.im biljkarna. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu.d aleko. is. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. seckanjem i mlevenjem veZebilja. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz.1O lekovir o bilje prirodi.lo tako j e nuz. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima.i dl'Ugom nevremenu. a to je obieno imad 1. najviSe na suvatima. dakle .iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. gradu. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. snegu. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. a za medvede grozde jos vise. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja.700 m. Cemerika je. promuklos-t i dr. U nj egovom sops tvenom interesu je. nikakvo lecenje. Za jedie se treba penjati iznad 1. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. noeu vode kuCi. Njih obieno uvece. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. odvaljenih stena. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. moze ozepsti i tesko oboleti. bez ikakvih posledica. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. NemajuCi u blizini naselja. buj-ica i drugih nepogoda. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. Prasina koja se dize kad se seku. i otrovna. Dakle. To su. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. Biljari zaposleni berbom. nego ponajeeSee vrlo . Ijutih sastojaka. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni . pre svega. a pogotovo susenjem. pogotovo u planini. bela i ervena sapunjaea. najeesee u planini u bukovim sastojinama. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. nadrazljivih etarskih ulja i sl. zbog eega se tako nazivaju) u tol. I lincuru treba traziti na velikim visinama. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. prokisao biljar. Ako nl zbog eega drugog. lalule. jagoreevina.t rovanjima: prosirene zenice. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. glikozida. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i .1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. sitniea i dr. vee sarno zbira nj ene plodove.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. ukoeen pogled.irma a1kaloida. u prvom redu onim 'k oje . drobe.

odece i opste opreme. . a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. a sovcicima. zdrav i mora se dobro provetravati. Razne vrste Ijuti ca. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . pijueima. Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. grozni cavo stanj e. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . ne smeju se dirati oei. de be la tikva iii debeli ca . Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . grabljieama i dru·gim potrebama. mal okrvnos t i sl. ali se na ruke zaJepe. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. jednom reci. hladan znoj. kanta ri on.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen.profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata .« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. usi i drugi osetljivi organi. grcevi. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . satorsko platno i 05talo za terenski rad. po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. gublj e nje ape tita. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. haj du Ciea. Dakle. Pre ko udruzenja iii 7. svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. e rn a s lac iea.nema ni zanata. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. nos. Nema sumnje da ce se jednog dana. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . Zbog vazno s ti ovog poznava nj a .KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . bl edil o . brdanka . plikove i ra n ~. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. rulviea iii sedefcic. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. kao i za ostale . Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. ad rug e b i I jar a . Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. a s druge. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . pos tepe no s lablj enje. usta. elobar i velik ranac.l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. e n j e. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . Biljarev stan mora biti suv. Znaci trovanja su raznovrsni. To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. s vre meno m. Pored dobre obuce . I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. vilama. s jedne strane. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. da je to prilicno individua l no . jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. Ali ipak.

. o nim koje se grej u drvetom . Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda. povrea. kamena. Susenj e na promaj i je jevtinije.ti..176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca. tom i tome slieno. mazu.. cerpiea. . termiekim susarama. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c.- l t . naboja.A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba. dasaka. uglj em. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--. a li traje 3 do 15 dana. tj . grozda. LESA 1.. bez zagrevanja i u tzv. a u pea se mOlt: peei hleb. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli.::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA . ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie.

neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. reljef i biljni svet.a i plani~.Vreme cvetanja zavisi i od godine. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. Po pravilu. ad p eCi se odvajaj u toplotni c. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed. a kad se popnemo na RudnLk. plodovirna.aca . Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. Zbog lakseg rukovanja lesarna. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. laksi zivot. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. dakle. Na primer.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji.. Ram na lesama treba da bude od tankih.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. po pravilu. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. u primorju ona cveta vee pocetkom maja. . dok znamo da . od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega.a svemu tome napredan . lekovitost i hranljivos. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. otkrio je otroW1ost. u doba cvet~nja biljka. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. Pored ostalog. Tako. osobito porodicama brdan. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. on. semenju i korL Prema tome. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. cveta tek u martu iii u aprilu.sa mn~~o dece. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. slu se lese pune spolja.ica. nekih godina podbel cveta vee u januaru. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. . Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin.nosti. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. ali j akih letv. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle.

gorka detelina.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. brdanka. Iipa. kokotae. kupina. islandski liSaj. vidae. oman. brusnica. krusina. lipa. titrica iIi kamiIiea. Ijubieiea. dananoe. Marta: zubaca. sreenjak. kopriva. milogled. podbel. repusina. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. vratie. digitalis vunasti. hmelj. maticnjak. nana. majoran. tatula. glog. glog. uvek m ora biti na opreru. lavandula. razIitak. maslacak. lazarkinja. kadulja iii falfija. islandski liSaj. kesten pitomi. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. majoran. sitnica. brc:1anka. bunika. jer ako sa berbom zakasni. rastav-ie. islandski liSaj. jagoda. vrbova kora i dr. erv. rusa. borovi. velebilje. gOJ1ka detelina. kim. dobrieiea. Avgusta: bokviea. jagoreevana. goroevet. glog. velika bedrenika i dr. pirevina. rusomaca. maj-kina dusiea. tatula. nana. vrarnilovka.. brewvi i drugi pupoljci. pluenjak. buhae. lazarkinja. pasulj. petrovac. gorka detelina. nar. orab. divlja mfa. brusniea. maslaeak. kupina. zova. vranilovka. sasa. oman. jagoda. kesten pitomi. daninoc. podbel (evet i list). hajducka trava. r epusina. timijan. breza. lineura. kopriva. podbel. slez erni. kleka. borovniea. malina. rosulja. pasdren. velebilje. bunika. eemerika. hrastova i druge kore. velebilje. sreenjak. navala. smrdusa. rusomaea. bokviea. drenjine. breza. buhac. zova. maslaeak. pel en. pirevina. repusina. medvede grozae. islandski lisaj. turcinak. velika bedrenika. majkina dusiea. kantarion. dobrieica. kopriva bela mrtva. mrazovae. Zalfija i dr. pelen. surucica. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. neven. nana. podbel. rosulja. tatula. nar. jagoreevina. virak. razlicak. tureinak. sitnica. vratic. tm. bokviea. goroevet. durdevak. islandski J. ervotoeina. kim. orah. Februara: imela. zavornjak i dr. ipluenjak. digitalis . maticnjak. klekinje. dupeae. vodopija. maticnjak. miloduh. sreopue. mrazovae. divizma. pasulj . kopriva. breze i drugog drveca. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . trandavilje. zova. crvotoeina. hajduciea. orab. rastavie. neven. podbel. divlji kesten. zavornjak. kantarion. kruska. di. kamiliea. dobrieica. pelen. mrazovae. digitalis vunasti. hajducica. oskorusa. kamiliea. borovniea. virak. kopriva mrtva bela. kopriva mrtva. breza. borovnica. pelen. Aprila: bozu r. majska mfa. maslaeak. sitniea. vidae. slez emi. S eptembra: cemerika. smilje. trandavilje. evet pod bela i drugo. zavomjak i dr. rastavic. krusina. kantarion. ljubieica. rutvica. luna: beIi slez. troskot. virak. plucnjak. lula: Bokviea. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. odoljen. pupoljci topole. hrastova kora oj zi'r . sapunja- . rutviea. kopriva.owCina. Maja: bozurov i bagremov evet. divizma. bunika. kokotae. jagoreevina.izma. kupina. ivanjsko evece. miloduh. troskot. jagoda. perSun. titriea. morae. slez beIi. razgon. slez beli i erni. kopriva. kiCica. hrnelj. rusa. majkina dusiea.isaj. divizma. neven. zubaea i pirevina. kupina. bunika. divlja ruZa (sipak).

(\emerika. masla(\ak. zubata i dr. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. sr(\enjak. dunja. ~ . pasulj. repuSina. odoljen. masla(\ak. Oktobra: angelika. repu~ina. zuba(\a. odoljen. ze(\ji tm. linoura. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. navaia. br(ianka. velebilje. kopriva. trava od srca. slatki koren. sitnica. Decembra: i:mela. tmjine. pasdren. bundevino seme. tatula. trava od srdobolje. trava od srdobolje. selen. slez beli. i<tirot. klekinje. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. ze(\ji tm. trandavilje. i(iirot. per~un. mora(\. Novembra: gloginje. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. sapunja(\a. tatula. zova i dr. zadruzi. futika i dr. ze(\ji tm. klekinje. slez beli. glog. jedic. 'Slatki koren. apta.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). vrati(\.

6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . · . Lavandulae . · · . · ] uglandis regii . 4. Verbasci · · . Rosmarini · . · · . · ·. ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . · · . Menthae piperitae · . . . · · .·· · · · Malvae arboreae · . . · .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . ·. . . . · ··· Farfarae . · · · · · · FLOS Acaciae · · . · . ·· Melissae · . Nicotianae · . · · . .·. Cyani .·. · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . · · . · · . . · · · · . · · . · . · .erei . · · · · . Menthae crispae · · · . · Rosarum ·. Chamomillae vulg.5 . · . Farfarae · · . · . · · Sambuci · . .· · Rhoeados . · Calendulae · · · . · · Malvae · · . · · . · · Lamii albi · · · . . .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. · . Rutae . Millefolii · . · · . Hyoscyami · . . · · Carthami · · . . . · Belladonnae · . · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . · · Aurantii · · · · · · . . · . · . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · . ·. · . ·. . . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. · · · . · · . · . · . . . · . · · . · · Chamomillae romanae . · . · . · ·· Mez. . . · Violae odoratae · · .· Tiliae · · ··. Salviae · · .5 8 8 7. · . .

5 · · 3 3 3. 9 Toxicodendri 3.5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci . ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.5 3 3 3 3 3 2.5 4 3 4.5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 . · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri .5 2.5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati . . . · 4 5 3.5 5 4 4 4 8 5. .5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami.. · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii .5 8 3.5 2.5 5. 1 1 .5 4.5 3 4.5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3. · Pulsatillae · · Rutae . Meliloti ··· Millefolii · · Origani . · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4.5 5 3 4.5 3 4.5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2.5 4 4 3 4 3 2.5 Trifolii fibrini · · 4. ·· Sabinae · Serpylli .GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii .5 · 4 3 3. · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli . .5 5 4 3 4 5. Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris . Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · .

tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. pelen. matienjak. prirodu. za kozne bolesti ito. bullae. morae. kupus. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. korijandar za peela re i fabrikante lekova. persun. anis. anis. digitalis. GradiLi smo razne v·rtice. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. navala. na primer. Svaki prema svojim mogucnostima. majkina dusica. . Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. majkina dusica. kim. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. lukovi. sipak. 2. anis. kamilicu. sto je najvaznije. morae. odoljen. zemlju . ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. povratic. kim. pastrnak. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. korijandar.. nan a. korijandar i dr. eubar.«. kim. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. sargarepa. farmaeeutska. . timijan i dr. 4. u 1. perunika. bell luk.par fimerijska i kao industrijska sirovina. barnija i dr. nar. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. ..OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. ribizla. nana. mrkva. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. Tako se. eeler. higij enska. oblika i rasporeda. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. Vrtici mogu biti razlieite velieine. . persun. Kad slaeica i kim evetaju. morae. zavole bilje. 3. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. organe za disanje. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. beli luk i dr. rasadom.

divizme. lavande. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. slaeiea.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. buhaea i drugog bilja. hajdueice.stav. trave od srdobolje. matienjaka. zove. anis. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. Tadeusa Koseuskog 1. belog i ernog sleza.U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta.OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. majkine dusiee. u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. korijandar. imela i dr. zalfije. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. bokvice. .U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. . vee prema tome sta u tom kraju ima.ti. a mogu je i sami naeiniti. . Dubina da bude oko 2 em. razena glavnica i dr .j nabavi. podbela. . lipe. Taj red je najJepsi.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. lineure. medveeeg groZda. a ako zele . Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice.breze. . jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. stde i dr. jaglaea. Kad se sve napuni. maslacka.U peti red metne se ' korenje belog sleza. lznutra se naeine pregrade u koje se . odoljena. kim. hmelj. . vranilovke. koprive i dr. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. podbela. morae. . skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. metviee. ljubiciee. gaveza. gorocveta. trnjine.

La z ark ~ n j a. Apium graveolens. B r e z a. s p 0 r i s. . (/J Artemisia absinthium. Me d v e d e g r 0 Z d e. S = 4: 1. Koren (Althaeae radix). Asperula ado rata.u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . Rep u 5 ina. Achillea clypeolata. S = 5 : 1. VB: septembar-{)ktobar. (/J Agropyrum repens. VB: april-juli. VB = vreme berbe. Althaea rosea. (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. S 5: 1. S = 4 : 1. + Cj) Aconitulll napellus. . S = 3: 1. S = 4:1. S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. VB: jesen iii prolece.r 0 v a c. VB: l ei'<>. Z uti r a van. VB: leto. Plod (Apii fructus).PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. Betula alba. ¢ Brassica nigra. Biljka u cvetu. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. VB: leta. Go roc vet. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. Biljka u cvetu (Adonidis herbal. Biljka u cve tu. Jed i c . VB: jesen iIi prolece. Plod (Anethi fructus). VB: jesen. Trava (Asperulae herba). VB: jesen. gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. Koren. S = 7: 1. VB: leta. Cvet (Althaeae roseae flos). Pi or e vi n a. S 5 : 1. VB: leto. S 5 : 1. S = . M i rod i j a. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). ern a s 1 a Ci c a. zlita hajducica . (/J = od biljke se dobija droga koj. VB: leto. peolalae flos) . = = = = --- . S=4:1. Pet . Vel e b i 1 j e. (/J Adonis vernalis. VB: leto. Be 11 s I e z. VB: leta. (/J Aspidium filix mas. T ran d a v i I j e. Cvet (Achilleae cly. obieno je oguljen (Calami rhizoma). llgrimonia eupaloria. . S = 3 do 4 : 1. Cvet (Althaeae flos). List (Uvae Lirsi folium). S = 4: 1. Pel e n. VB: leta. Achillea millefolium. VB: jesen. List (Folium). S = 3: 1. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). Anethum gravcolens. List (Betulae folium). C e I e r. Arctium lappa. S=6:1.k a t r a v a. VB: leto. Rizom bez korenja. VB: leto. S = 4: 1. H a j d u c . List (Belladonnae tolium). (Lappae radix). VB: prolece. (/J Althaea officinalis. VB: leto. ¢ Arctostaphylos uva ursi. S = 5: 1. Rizom (pilicis rhizoma). + (/J Atropa belladonna.5: 1. Rizom (Graminis rhizoma). S 2. Pap rat. VB: maj-juni. 4 : 1. navaJa.

S = 2: 1. S 3: 1. S = 5 : 1. Cvet (Conval/ariae flos).PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. (/) Equisetum arvense. Calendula officiP1alis. G log. E. . M r a Z 0 v a c. mOl1ogYl1a. (/) Cydonia vulgaris. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. Tat u I a. R us 0 mac a.i!-juni. S = 6: 1. S = 4: 1. S = 7 : 1. D £I r 11 e v a k. (/) COl1vallaria majalis. Be s n i k. S = 3. VB: za vreme zetve raZi. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). S = 4: 1. VB: leto. Plod (Carvi fructus. S = 7: 1. Rizom (Gramini majoris rhizoma). V 0 d 0 P a j a. KJ c i c a. T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). VB : 5: 1. Cvet (Col1solidae flos). Cetraria islandica. Plod (Corial1dri fruclus). I s I and ski I i ~ a j. S 5 : 1. Cvet (Cyani flos). Seme (Cucurbitae semen). VB: krajem leta. Mas l!i n i ca.) VB: leta. S = 5 : 1. Seme (Stramonii semen) . Capsicum amzuuln. VB: maj-juni. Cynodon dactylon.i<tobar. Cichorium il1t)'bus. Koren (Cichorii radix) . Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). K 0 r i jan dar. VB: leto. VB: leto. VB: leto. (/J Corial1dmm sativum. Evernia furfltracea. S = 4: 1. S = 5 : 1. :2. S = 1. S Cucurbita pepo. leto. VB: leto. S = 4: 1. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). Seme. Kora (Mezerei cortex). R a z Ii c a k. S = 4: 1. S 7: 1. Bun d eva. Trava (Calaminthae herba). Seme (Colchici semen). Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). Capsel/a bursa pastoris. VB: leto. VB: leto UUDijuli). Dun j a. List (Stramonii folium).rethri flos). oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). a v 0 r n j a k. VB: april-{). Kim. VB: maj-j uni. Ceo lisaj (Lichen quercus). Zreo crven plod (CapsiCi fructus). Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . VB: maj. C. VB: leto. prunastri. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. Daphne mezereum.3: 1. od verema trava. List (Digitalis lanatae folium) . B u hac. VB: septembar-{)ktobar. (Cydoniae semen). Cvet (Crataegi flos). VB : kraj proleca i u leto. + Digitalis lanala. Lukovica. Chelidonium majus. q) E p ·ythraea centaurium. S = 4: 1. VB: apr. Centaurea cyanus. Chrysanthcmum cinerariaefolium . = = = = . S = 4: 1. Go r s k a met vic a. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. S = 5: 1. N eve n. (/) Carum carvi. VB: leto. VB: pl'olece ill jesen. VB: juliavgust. R usa. z m 1 J 1 nom I e k o. "hrastova mahovina« ). Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. H r as to v i i ~ a j (tzv. + cp Colchicum autumnale. Z u b a c a. D elphinium cOP1solida. VB: februar~a:rt. R a s t a vic. + (j) Datura stramonium. VB: maj.5: 1. Pap r i k a (I juta). VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. VB : jesen.

¢ Linum usitatissimum. Fragaria vesca. = 8=4:1. VB: leto. 8 it n i e a. VB: jesen. 8 = 4: 1. ¢ Melissa officinalis. Melltha crispa. K u k u r e k. Juglans regia. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. Inula Ilelenium. VB : leto.). VB: juni~vgust. vulgare. Lupulinum). Met vie a. Bel a m r t v a k 0 P r iva. VB: avgust-septembar. List (Menhae crispae folium). M 0 r a~. Z e ~ j i t r D. Lan. 8 5: 1. zoma cum radicib us). Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). ¢ Juniperus communis. ¢ Matricaria chamomilla.j list (lvlarmbii herba et folium). Cvet bez dr~ke (Malvae flos). 8 = 4 do 5 : 1.avgus·t. ¢ Hypericum perforatum. 8 5: 1. + (j) Hyoscyamus niger. peregrinum. VB: letJO. Milo d u h. Iris germanica (I. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). VB: jesen. VB: juni-juli. VB: juni . Mentha crispa. VB: leto. 8 = 3: 1. VB: juni -oktobar. 1'rava u evetu .186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. Mat i c n j a k. Sum s k a jag 0 d a. Biljka u evetu (Basilici herba). H mel j. VB: lelJO. K ant a rio n. Zlezde (Lupuli glandulae.juli o 8 = 5: 1. VB: jesen ill prolece. 8 5 : 1. 8 = 4 : 1. 8eme (Hyoscyami semen). k ami 1i e a. Plod (Foeniculi fructus) . ti herha). Lamium album. Nigella damascel1a. List (Melissae folium). VB: proleee i leto. Ku d r a v a n ana. 8 = 4 : 1. C r n i s I e z. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). ¢ Herniaria glabra. 8 = 3: 1. List (Fragariae folium). 0 c a j n i e a. 8 = 5: 1. ¢ Malva silvestris. VB: juni~ktobar. 8 5: 1. K I e k a. List (Menthae piperitae folium). ¢ Mentha piperita. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). VB: avgust~ktobar . List (Menthae crispae folium) . = = = = = = = . VB: juni-septembar. VB: maj-juni. 8 = 5 : 1. 8 = 4 : 1. Per u n i k a. VB: avgust-septembar. Fraxinus exelsior. 8 = 4 : 1. + Heileborus odorus. 8=7:1. List (Juglandis folium). Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). 8 4 : 1. 8 = 7 : 1. septembar~Lobar. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. ¢ Onol1is spinosa. pallida j dr. VB: leto-jesen. M. Tit r i e a. M a ~ k 0 v b r k. VB: leto. B 0 S i I j a k. M. Nan a. ¢ Humulus lupulus. 0 r a h. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . Bun i k a. Ocimun basilicum. VB : juli. List (Hyoscyami f olium) . VB: maj-avgust. Lst (Fraxini folium). Hyssopus officinulis. Zrele bobice (Juniperi fructus). go s p in eve t. Koren (Enulae radix) . 0 man. List (Malvae folium). Marrubium candidissimum. J a sen (b e I i). Koren (Ononidis radix). VB: ¢ 8 5: 1. 8 5: 1. 8eme (Lini semen). Zenske rese (Strobili lupuli). Cvet. Mentha pulegium. K u d ir a v a n aDa. 8 4: 1. VB: septembar. VB: maj-septembaT.

VB : jesen . S = 4: 1. S = 3 : 1. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. S t eta. Cvet (Acacia e flos). gallica. elatior. Origanum vulgare. A ni s. VB: leto. S= 3 : 1. Plantago lanceo/ata. Koren (Primulae ra· dix).5 : 1. Pulm onaria officinalis. . Pinus silvesrris. P er ~ u n. P. bal. Lisnati dec stabljike u evetu. VB : maj-oktobar.prolece. Polygonum aviculare. VB : ma:j . Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). V ran i I 0 v k a.proleee. Paeonia decO/·a. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). List (Plantaginis folium) . Kora (Fra ngulae cortex. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). major.jesen. Jag 0 r C e v i na. B 0 k v i e a . VB : prolece. VB: le to. VB: jesen . (j) Potentilla fo rm entilla. R.april. B o t u r. VB: mart . Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). VB : kraj leta.prolece. VB: j uni-juli. P. VB: kraj leta .mart. VB: leta. S I a t k a pap rat. S = 5 : 1. S = 4 : 1. Polypodium vulgare. Osusen sok (Opium). S = 8 : 1. Prunus cerasus. D i v J j a r uta. ern a top a I a. Prunus spinosa. VB: jesen . Potentilla anserilla. s a I e p.jund. B 0 r. Cb Quercus robur. Rizom (B istortae rhizom a). H T as t. S r c e n j a k. Rhamnus cathartica. VB: jesen. list i evet (Origani herba. Cb Papaver rhoeas. VB: maj .PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). VB: je· sen . K r u ~ ina. T r a v a 0 d 5 rea. Primulla officinal is. S = 4: 1. K a c u n. Cb Papaver . P. folium et flos). Petroselinum sativum. VB: le to. Pas d r e n . a krto le p o ~tko m jeseni. Zreo plod (Anis i fru ctus). Cela biljka u evetu (Majoranae her. Plod (Petroselini fruc tus). T u r c ~ n a k. VB: jesen . Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). T r 0 s k 0 t. VB: ok· tobar. S = 4: 1. Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera).jurui. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). S = 5: 1. S = 5 : 1. S t 0 I Ii s t a rut a. Cb Pimpinel/a anisum. S = 3: 1. Olju~ten tir (Quercus semen). Cb Rhamnus frall gula.izom (Tormentillae rhi· zoma). S = 2. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). S = 4 : 1. M a j 0 ran.prolece. S = 4 do 5 : 1. S = 4 : 1. VB: evet u pr olece. VB : juni-juli.pr olece. S = 5 : 1.julio S=4 : 1. Upotrebljava se i evet bez ca~ice. sipak (Cynosbati fructus). Rosa centifolia. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). Seme (Papave ris semen). S = 4: 1. Populus nigra. S = 8 : 1. List (Anserinae folium) . S = 4: 1. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. VB: februa r apri l. PI u c n j a k.<omniferum. Mlada krtola (Salep tuber). Vis n j a. Rosa canina. VB: leto. VB: maj . T r n. Plod. Peteljke (Cerasorum stipites). VB: leto. R. VB : maj-septembar. Polygonum bisto rta. VB: proleee. off icinalis. Koren (Petroselini radix). M a k. . S = 4 : 1. VB : februar . Origanum majoralla.

VB: jesen.i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. Rubus fmticosus.p 0 dub i e a . G a v e z.juni. VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). VB : = = = = = . VB: maj . VB: jam . Cvet sa priperkom (Tiliae flos).avgust. S = r:b Rosmarinus officinalis. VB: juli septembal!'. VB: maj . VB: leto. Po moe n oj ea.novembar. S 5: 1. Salvia officinalis. S 4 : 1. 5 = 5: 1. VB: maj . 2: a If i j a. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. 5 = 5: 1. (/) Sinapis alba. T r a va . 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). Koren (Taraxaci radix). Rut vie a.a~Tgust.188 leto. Taraxacum officinale. List (Myrtilli folium) . Thymus serpyllum. VB: mart-.prolece. 0 dol j en. erni gavez. M a j kin a duoS i c a. S = 3: 1. 5 = 4: 1. V rat i c. 5 = 3: 1. Biljka u evetu (Thymi herbal. Satureja horterlsis. List (Salviae folium). List (Rutae folium). S 5: 1. bljuc.juli.septembar. Cela biljka (Urticae herbal. List (Rubi idaei folium) . K u 'P j n a. (/) Saponaria officinal is. VB: jesen. VB: prolece. Tim i jan.avgust.oj v a . + Solanum dulcamara. . K 0 prJ v a. !<. Koren (Tami radix). VB: juni . VB: septembar . VB: mart . VB: maj . Tanacetum vulgare. M a l j n a. 5 a 'P u n j a c a . List i plod (kao malina). Teucrium chamaedrys. 5 = 4:1. 5 = 5: 1. VB: leto. VB: jesen . Cvet (Sambuci flos). VB: leto. Biljka u evetu (Saturejae herbal. Z 0 v a. 5 = 3: 1. B I jus t. Symphytum officinale. Pod bel. 5eme (Sinapis albae semen). Bel a s I a c i c a. Koren (Urticae radix). S = 7: 1. Gornj. Plod (Rubi idaei fructus).maj. 5 = 3 : 1. R u z mar i n. platyphyllos. VB: maj . 5=5:1. Cub a r. Rubus idaeus. S = 4: 1. S 4: 1. VB: leta. 5 = 5: 1. VB: leto. VB: septcmbar . 5=5:1. S=3:1. VB: juli . Bobiee (Sambuci fructus). Mas I a c a k. B 0 r 0 v n i e a. (/) Tilia parvifolia i T. (/) Tussilago tarfara. S = 4: 1. S = 4: 1.juni. 5 = 5: 1. Cvct (Farfarae flos). (/) Sambucus nigra. (/) Thymus vulgaris.oktobar. (/) Valeriana officinalis. List (Farfarae folium). Tamus commu11is. Koren (Saponariae radix) . Biljka u evetu (Serpylli herbal.apr11. Vacciniwn myrtillus. Teucrium mon/allum. Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. Bobica (Myrtilli fructus). (/) Ruta graveolens. VB: jesen.ora (Sambuci cortex). Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal.avgust. 5 5: 1. VB: juni juli. Urtica dioica. Lip a.julio 5 = 6: 1. List (Rosmarini folium). Koren (Symphyti radix). VB: juni .juni. VB: juni . S = 4 : 1. Koren (Valerianae radix).

thapsiforme. S = 7: 1. S = 5: 1. VB: septombar .jUlio S = 5: 1. VB: jesen .ok. Cvet bez tasioe (Violae tlos). Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba).avgust. Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos).PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album. VB: juni . VB: leto. Koren (Violae odoraiae radix). S=7:1. Svila od kuk.uruza (Maydis stigma). VB: proIeee. VB: maj . VB: mart-april. S = 5: 1. D i viz m a. 1m e 1 a. Zea mays. S = 8 : 1. Viscum album.prolece. Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma). Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites). .tobar. Dan i n 0 c (poljski). C e rri e T i k a. (/) Verbascum plliomoides d V. Viola tricolor. Viola odorata. K u kuru Z. S = 4: 1. L j ubi tic a.

sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva. Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) . u vidu fine.porodjJjstvo Albumen . kaolin i dr. talozeCi povr~in5k.one ~to pripada trbuhu. trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) . Aklimatizacija .prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija . .). suve pare.sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija .trbuh AbdominaIan .bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija . Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja. belanCevina Alergija .lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija .prilagoc1avanje Akomodacija oka .ina meClueeJijskog tkiva. nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo . soli bizmuta.gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) . smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj.zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija . mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol . hrana. Aeroban _ . uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija ..magla od sitnih ~estica mikronske razmere. Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo. lekovi.upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest.i sloj belan~ev.nagomilavaDje Akutan .beJance.promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice.pctlagoc1avanje Adipoznost . . ~estice iz vazduha i dr.koju treba le~iti . SuZavaju prosirene krvne sudove.RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen .sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus .stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze . koji moze da zivi (npr.nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj.kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u.

koji upijaju Apsces . struCni naziv za ~elavost Alnara . kolekcija gnoja u ~upljini.izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza .jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron . od 17. akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici . lupulin i dr.lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .mo~dana kap Apsorbensi .rellli protliv mfekcije Antiseptici .mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika. do 45. Analgeticka sredstva . koju je on sam stvorio Aritmija ..) Androgene supstancije .vid.neje~nost.malokrvnost Aneste'lija .neosetljivost Anoreksija .ita Anurija .a771 .lekovi protiv povra~ja Antineuralgici . nedostatak volje za jelom Antagol1i:z.lekovi protiv crevnili paraz.bezoblit an. nemanje alpetita.sredstva sposobna da otklone.protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva . ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .amebna srdobolja.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija.nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije .sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga .nedostatak funkcije varenja Aperitiv . godine starosti Amorfan .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva .lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici .prestanak mokrenja Apepsija .RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija .gorka sredstva Amebna dizenterija .zagnoj. analgetitka sredstva Antipiretici .lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva .mu~ki polni harmon Anemija .postupci Jroji su usme. tj. ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor.suprotno delovanje dvaju mi. prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot .

organske supstanoije (enzimi.sredstvo koje ubija crve Vertigo .i. mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus .s tanje tzv. ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il.nesvestica.prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .zapaljenje du~nica Bronhopneumonija .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja .sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .brucelama Vazodilalalorska sredslva .blag.i titracija) lekova . a s tim .otrov Vermicid . bezopasan B eriberi .a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev. vrtoglavica Veruke . urinama .pres tanak d isanja. Z'alptivanja.vodena bolest Atonija . izazvane specijalnim klicama .o~ta slabost organizroa Astma . uguk nje Ascit .sredstv.stezanje krvnih sudova Vaporizacija .sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici .tak glasa Afrodizijaci .smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni . mehur Vene .grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) . zagu~ivanja Asfiksija .bradavic:e Volatilan .napadi oteianog disanja.plik. a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi .sredstva za zaceljivanje rana .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija . avitaminoza Biokatalizatori . tJrova nja organizma lkiselinama. J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .povracanje Vulnerarija .pretvaranje u paru Vaskularni spazam .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija .besika.odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima.isparljiv Vornitiva .krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum .gre krvWh sudova Vezika. horrnoni.trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .pO'tpuni iii delirnicni gub.

sredstva za Ciscenje Dehidracija .nauka 0 nas ledu Genitalije .RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .izluCivaln.unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .zapaljenjc zglobova (giht.ods tranj.mlekotvo.trudnoCa Gltt .bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija . histoliticka ameba.zaptiv.prisuslvo secera u mokraci Glositis .zapaljenje koze Dermalologija . i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza . bacili dizenterije i 2.sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.secerna bolest Dijagnoza .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .obezbojavanje Delirijum .zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis . tuga Deratizacija .akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.varenje Dizenterija (srdobolja) . uLozi) Dezinsekcija .polm organi Gingivit .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .ivanje dlaka sa tela Depresija .uniStavanje zaraznih klica Dekokl .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .kola Dermatit .zlezda Glau kom .grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .koji dovodi mleko Galaktogen .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .zapaljenj e desni Giht . Dijabetes .l1aIl Ga71grena .zapaljenje jezJka Gral'idnost .bunilo Del1trifik .obezv:odnjavanje Digestiv .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .ooilno znojenje Dismenoreja .utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika . Izazivaju je dYe vrste klica: 1.zapalj enj e zglobova Glandula .unistavanje insekata Oezilltekcija .proliv Dijato reza .povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.poremecaj varenja Dis pneja .utucenost.

zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis . nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0.eoma .retko.194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) .dvanaestopalacno crevo Egzantem . Impoteneija.polna nemoe Imun .izliv. 'k oji potite iz -samog organizma.otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen .lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj.otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela . Drastika . seksualna . danas . u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva .supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo.onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla. sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis . nastaju kraste karakteristicne boje (kao med).ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti. jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l . Pucanjem mehuriea. koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja.:.kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom. cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat .zapaljenje tankog creva Epilepsija . vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja.lekovi koji prouzrokuju povracanje. iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).. koji sluze za lek Duodenum .padavica Eritroeiti .vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka . bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem .osuseni delovi biljke.mirisne.infekc.odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom. parfimeriji i kozmetici Euforija . nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus . najcesce destilacijom vodenom parom. neosetljiv Imunitet .lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom. Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja. moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem .snaina sredstva za Ciscenje Droga .crvena krvna zrnca Estrogene supstancije . mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje.:ustva. stvaranje krasta i na kraju ljuspanje. Upotrebljavaju se u medicini.zu1ica Impetigo . izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) .otok Ekspektorancija .otporan. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju.osip po kozi.

Klizma . a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika .davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija .akutan.najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .nesanica Intertrigo .zapaljenje Intut .ubrizgavanje nekog leka u mil. 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) . kJizma Kokainizam .rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) . koje se vrsi irigatorom Klimakterijum . ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija .zapaljellje.unoseDJe teenosti u gufnje crevo.nje msek. 'n esvesticom.medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica.zapaljenje debelog creva .oboljenja .trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -.kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija .Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar .javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe..vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija . koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) . melem) .sprecavanje.ala (buhac) lnsolacija . koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa..lek. Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze .oparak.oj ed lntoksikacija .vid.koZe looja se odlikuju prekomer. zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn.prel= doba zene Klistil' .zracenje Ishijas (»isijas«) . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV. hronicno ill alkutno.slab vdd pri smanjenoj sve~losti. jak bol u trbuhu.nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada.dnje.ice Infarkt srca (»srcana kap«.nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice .-sredstva za UIlIi~tava.te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija . najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) . padom krvnog pritiska. infar kt miokarda) . nekog de} stva ill pojave Jradijacija .ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva .

(~ njene zna. nestalan Laksantna srestva (la ksancija) . a ne izazivaju stetne posledice Laklagog .zutica Labije . tvorevine u vidu kamenci~. koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa .promrzHna Kongenitalan .196 LECEN11! BlL1EM Koma . poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje.generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija .opekotina.besvesnost.zatvor Konlagiozan .sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva.promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea. tkivim·a illi organima Lepra (guba) . neizrazen: ka!e se za .zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks .teska zarazna bolest izazvana klicom.grcenj e.pospanost. stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija . odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija . prokain i dr.prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama.llepos Loj an. sudova) Koprivnjaca (urtikarija) . ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija . obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) . pritajen.oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija . cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija ..roznjaca Kosmetika .) Luksacija - iScaSenje . koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj . izgoretina Konvulzija . prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) . naroeito po 1111 e Labijatus .bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast .lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.uroden Konzis rencija .prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens .grklj an Latentan .usnice.sredstvo koje povecava oi.ulep ~ avanje J d.usnat Labilan .prilepCiv Kontraindikacija . skuplj anje (npr. tj.kojli popravlja u.nelm bolest j.specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi.kamen..skriven .stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis .zapalj enje vefn jace Konstipacija .melem Leukociti .1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja .besnilo Litijaza . misaca.

kate se za osobinu koja se. upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo.ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom. krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena .sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina. a na temperaturi tela postaju meki i plasticni.z.zapaljenj e dojke Macerat .bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture .bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna . perioda) .kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski .po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje. moze videti go lim okom Maligni .krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje .zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki .vid. te se mogu prilepiti na kozu.mu Metcorizam .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii . koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi.s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza . kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent . Me ningitis . kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica .lek Medicinski ugalj .nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis .suZenost zenice Miokard . ulja. aiJkoholom . mast.klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za .j u ~l'Stima Lupus .lek.vid.m esnati.l organizmu Me/em . Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti . Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t. vosak. ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski . smole. blagi tumOIli miSi6nog tkiva . ka taplazma Me lemi (flasteri) . etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e.zapaljenje 's rOainog miSica Miomi .krajnici Mastit is .kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem .promet materija u orgaJIl'i. nasuprot mikroskopskoj .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija . koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I.bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .. zao. m enstruacija Me tabolizam . bruceloza Man dule .sreani miSic Miokarditis .RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago .vid.zarazno kocenje vrata Meningokok .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula.prosirenost zenice Mikoza fungoid na .opal<.

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. rastresitom. oCiste. U plodovima ima 0. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . Cveta jula i avgusta. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. olak~ava varenje.iku. destilacijom samlevenih plodova. vezujou u snopice i odmah prodaju. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. a zatim aromaticno ljutog. kumarina i drugib sastojaka. Stabljike i drske. rizoma i korenja.Angelika je vrlo krupna. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. omlate i plodovi se pakuju u vreee. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. oblo. do 2 m visoka zeljasta biljka. oko 6'10 smole. . snaina i lepa. operu.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. Glavni sastojak ulja je felandren. iuekastobelicaste boje.30-1"10 etarskog ulja. Seme se mora posejati cim sazri. pre sVl!ga tinkture 1200fo). Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. najviSe u Zapadnoj Evropi. . pektina. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. ekstrakti i dTUgO. Listovi su triput perasto useceni. ANDELlKA. Upotreba: . Biljka eveta druge Hi treee godine. Gaji se po moevarnim mestima. . Stitovi sa zrelim plodovima. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. plodnom i mocvarnom zemljiStu. . lazi divlja biljka. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati.ANGELIKA. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. od maja do septembra (5-6 berbi). raznih kiselina i drugih materija.k!rupan. oko UNo masnog ulja.5-1.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. . vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. U apotekama se izraduju razni galenski preparati.Rizomi i korenje sadrie 0. Stablo je ' pravo. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. Ukusa je najpre os!atkog. Sastav. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. (bez evasti). U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja.Angelika uspeva na lakom. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. Umbelliferae Izg\ed blIjke. ANDELIKA.5"10 etarskog ulja. ~uplje. jer brzo gubi klijavost. Rlzom je mesn~·t. Plod je jajolik. . KRAVOJAC Angelica archangelica L. su~e na asurama na suneu. Ulje je vrlo skupo. namenjene poslasticarima. pljosnat i kri· lat. alkoholature. Rasprostranjenost. pri vrhu razgranato. Gajenje i berba. seku se vee od prve go dine. sitosterola. Retko se na- Svojstva. kumarina.

vrtna "Melka. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. T'razi jaku. 3. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. kravogaz.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena. arzdelski (andeoski) koren. Banat proizvodi vrlo dobar anis. borstna ange!ika. kravojec. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. ANIZ. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. 2-3 srut. Gajenje anisa je slicno moracu. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. gozdni koren.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. poklopiti. ANASON. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. andelski korell. baljka.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. 2. 4. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje .belj.214 LECENIP. poklopiti. stabljika valjkasta.000 kg. a rodi oko 1. pelena i blatenog ckalja . mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike. Koren je tanak. kravojac. tru1Jru.i po 15 g linoure. BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. dobro obmdenu zemlju. za zirnu. pa ~m je zato i lekovitost manja. mora~ i kima . Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. - ANIS. kllime i zemIjiSta. Boji se hladnih vetrova. ANI:2:. ali sadne manje etarskog ulja. aIIlgebica.slatkog. anisa. kicice. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. ostaviti ukraj ~tednjaka.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. Osim toga. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. visoka 2~O em. Narodna imena: angelika (Orfelin). divlja andelika. Uzirnaju se posle jela. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. siri~. ali da ne vri. andelika. zlahtna angelitka. Droga potice sarno od gajene biljke. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. lroren 'Svetoga duha. kadlinae. Za apetil: 30 g korena ange1ike . Cvetovi 'Su sitni.t ra klju~le vode. toplu. nane. piti posle jela. Protiv gasova. kandiranog voca i tkornpota. To 'SU veoma . popariti sa 100 g kljucale vode. laku. One su takode Iekovite. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. Rasprostranjenost_ . . andeosko drvo. nadimanja.

a. . Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. . Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. gorko i neprijatno. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). .Anis sadrfi 1. .PLODA ANISA . U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. .Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. b . . 215 Berba. aromati6nog. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in).Anis se bere kao i morae!.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. koja jako prelama svetlost. masnog ulja. ~to ima vrlo istaknuta. . K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. ali berba ne traje tako dugo: dva. oko tOOl. ANIZ. Poe!inje se 10piti na 150. a izmedu rebara nema masnica. taJasasto povijena rebra. . vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. sitnije. ANACON. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. a ima aJkaJoida. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. Rebra su jednaka. Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. taekasto. nezna i bleda. Anis je vrlo prijatnog. NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. . put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. a ukusa s!atkog. 2oo/. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). Skroba nema. jakog aromaticnog mirisa na anetal.ANIS. koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. nema etarskog ulja. belaneevine i ~ecera. Bere se u leto. slic!nog morac!u. Dugae!ak je 4-5 mm. toplog i naljuoog. bradavic!asto. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. • . a treti put se eela biljka odseCe. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA .~lod (shizokarpijal. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. hrapav. Sivo-zelenkaste boje. Sastav. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE .a su~iti kao zito na tavanu.5%. e!esto prevrtati. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. Primese. Droga. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. etarskog ulja najmanje 1. Plod?ve treb.~% eta r s k 0 g u I j a.ANIS. SLATKI KOPAR .

Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. celera. preparati za rube i usta i dr. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati.n ijih vremena do danas stalno. kao pod 1. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. veronike i saponarije. an e t 0 I a. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. mora~. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. maraca. anizaldehida i anisove kiseline. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. metilkavikola. kao pod 2_ 4. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. perruna. ali se pije posle jela_ . 2.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. kao pod 5. takode sadrfe anisovog ulja. kima. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. nekad vi§e nekad manje. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. 1. majkine du§ice i kamilice. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. .elucu iii crevima: po 10 g anisa. Staro ulje je otrovnije od sveteg. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. Razne pastile i bombone. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. pije se topao ~aj.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. kima i kamilice. kao pod 2_ 5. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. moraca. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. likeri i druga sredstva za ufivanje. mora~a. karminativ. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. mrkve i kima. slatkgg korena i majorana. drhtavicu i dr. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. isJandskog IBaja i cveta podbela. Istorlja. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. stomahik (spazmoliti·k l.

moral!a. AVTlKA. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. slatki kumin. onajs. ~i pu raka . Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. moral!a.1O APTA . Listovi su naspramni. BURJAN 217 ~Ijiva 7. Raste svuda k. Plod je okrugla. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. kao pod 8. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike.AVTlKA. AVTUGA. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). 8. poklopiti.BURJAN Sambucus ebulus L . ostaviti 3 sata i odjednom popiti. onliz. morski janez. APTA. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. visoka 1-2 m . mirisa na gorke bademe. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. tinkture. slatki janus. 9. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. slatki komoral!. ekstrakti. drenjina. anez. 10. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela.AVTUGA. razijan. erna bobica. Cveta juna i jula. anis. ribizla i kiselih vganja. suvjh i kore kru~ine. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. anjez. slatkog korena. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. Ostala narodna Imena: anaton. sol!na. kao pod 8.APTA. miroClije i majorana. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa .

anta. aptika. a u plodu ima valerijanske. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. ditfreticno i izazivaj u znojenje. (=Lardx europaea DC. pri 6emu se odigra vrenje. bez mirisa. aptovina. zovina. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. pastila itd. od koje bolri glava. gemma et folium) . Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. posle cega se i·s ced i i profiltruje.sok se izb istri. ncprij a mog mirisa. stenicnik. jabuc ne i vinske kiseIine. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. emul. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. tanina. avdika. kurjaeki rep. a1dum-tra· va. pupoljak i list (Laricis cortex.Svi delovi biljke deluju purgativno. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. habad. habdika. pasta. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. aptuga. za proizvodnju lepka i dr. smrdljiva zova. fo lium et fructus). abdika. bozovina.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. sluzastog i bljutavog ukusa. egipatska akadja). antocijana (modra boj a sokal i pektina. e meno se pije 2-3 case dnevno. OISObito Acacia Senegal WHld. raznih secera. optovina. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. . ap tovnjak. is tavr. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. Upotrebljavajou se kora. hobed. gorkJh materija. hapta. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. kokosije groz(!e. bujad. Komadi razne veIieine i oblika. Upotrebljava se koren. zija. bazg. haptJika. zilavu i lepljiru masu. bazdika. . list i plod (Ebuli radix. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. a naj6esce terpentin.Mimosaceae (bijela akacija. kao i deejih proliva. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. . aftika. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. ARIS Larix decidua Mill. habdovina.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. avta. . abzovina. Druga narodna imena: abad.

). Larix dahurica Turcz.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. ARIS ARISEVA GUBA. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. liz Amenilke. Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih.Polyporaceae). lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. 219 Sastav.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu. ariZ. . . Ima 50--800. ari~evina. Larix occidentalis Nutt. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. a ostatak tine smola. ali sarno na Iekarski recept.U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. iz Japana. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. jer je droga otrovna! .U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. ARISEV TRUD. venica. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries . Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol.ARl9EVA GUBA. planinskog bora i dr. sosna. najce~Ce u obliku aerosola. i Larix pcndula Salisb.U kori ima tanina i koniferozida. ARlSBVA GUIVA . . tis.. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. . PECURKA NA DUBU ARISU. arit. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu.. sa Karntatke i Larix leptolepis hort. Narodna Imena: arez. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. ad jele. 0. etru i hloroformu. ARl9EV TRUD.

Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. u sastavu pojedinih slozenih lekova. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. italijanski osat. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. articovka. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. lma veld. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . bolova u be~ici. raticok.220 ARTISOKA. . pomaf.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom.Umbelliferae. ASA-FETIDA. Narodna imena: ardecovka. pd10ma boca. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. protiv nadimanja u crevima i. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. ASANT.u varenju masti i dr. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. devesilj. za iska~ljavanje. kongcstija jetre. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). AZANT-SMOLA. ARTICOKA Cynara scolimus L. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. nevesilj) i drugih Ferula . gardun. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku.i dlrugde. ciroze i dr. pomafu varenju. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. (smrdljJva vitina. zbog cega zaudaxa na beli luk. dJraguSica. deluju kao blag' diuretik. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. DAVOUA SMOLA.

akacija. a list jo~ dok je mlad. Kod nas na jugu raste poludivalj. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. bagrema. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. U narodu se upotrebljava evet. voska. bijela draca. Plod je duguljasta ko~tunica. kralj. bijela kapiniku. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. gospodinov tm. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. hacija. bela bagrena. ~iljastim. robinija. etarskog ulja i fitosterola. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. akac. BAJAM. kraljevo drvo. BADEM. bagren. krunciea. Badem je oko 5 m visoko drvo. morska draCa. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). nerod.B BAGREM Robinia pseudacacia L. rede dYe semenke. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. Cveta u maju. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. asparagina. s duguljastim. prvim vesnicima proleea. bela drvo. kra· Ijegac. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. . List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. bijela bagrena. beli bugrem. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. Narodna tmena: akacija. signojka. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. dulcis). egiptonska tmina. a u slatkom nema. stambolska draCa. sluzi. Otrovnost potice od toksalbumina robina. bagra. U evetu ima flavonskih heterozida. bela evece. ima zelen. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. zbog cega je ne treba koristiti kao lek.

bajarna. okrugla halaza (kotvica.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) . nikako zuckasti. ali onema cijanogenetskih heterozida. migdal. Ne smeju se upotrebljavati stare. oko 25% belan~evine . od koga 'Potite gortina. pljosnato-ispupt ena. nagriZene iii zdrobljene semenke. a mirisa nema. mandala. Voda od gorkih badema. Sastav. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja.ilScedi masno ulje. ono dobijeno prvim. sluzi. . mjendula. Upotreba . koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. Pod vrhom je sm esten pupak. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. Najveca dnevna doza je 6 g. deluje kao narkotik i sedativ. bela. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. trioleina. sp ljo~teno. men· dalj. U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre.222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. rapava i p r a ~ n a. u zezene. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). gume. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. 2. okica). etarskog i masnog ulja. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium.i!Ze amigdalozida. »miris na gorki badem • . mendula. testo je talsifikovano. skoro trenutno dejstvuje.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. Ostala narodna lmena: arnendula. bezbojnog kristainog heterozida. .Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. Najpre se . Bistra. Po~o je skupo. Sadrii oko Boo/. Ne susi se. k> kovitost i otrovnost gorkog badema. . Bademovo uJjc.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. Cesto se prepisuje s morfinom. omendula. pitomi badem. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. Na -looC ostaje tetno i bistro. . a na podlozi velika. bajan. bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. U k usa JC gorkog i uljastog. Kotiledoni moraju biti potpuno beli. bojarn. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. do 5% ~ecera. hladnim ce(ienjem (»prvenac«).koze. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. Aqua Amygdalae amarae. Veea kolicina moie izazvati i smrt. tzv. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. ali kad se zvace. Jezgra se sastoji od dva velika. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. koja je uzdut brazdovito naborana. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. do 25 mm dugatko.

BOBNJA. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. razgranat i ima jak i neprija.. BAMJA Hibiscus esculentus L. Rizom je vretenast. BABNJE.. uciruZeni III ~titaste cvasti. BEDRlNAC . BAMIAT. BEDRNICA. 223 BAMIJA.BAMI1A. Cvetovi su sitni. bell. SILJEVINA. Cveta leti. Cela LEvo: BEDRINAC. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. BEDRINAC. BOBOSARA. TRAVA OD PUPKA. MALA BEDRENIKA. tan miris. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. DESHO: MALI BEDRINAC . zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. BAMNJA. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. BAMNJE. Li· stovi su perasto deljeni. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka.

- Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. Sadrii gorku materiju pimpinelin. silj. Upa/a usia: po 20 g bedrinca. div-ana1ion. 4. Protiv Itazeba. hajducice. 2. (veliki bedrinac. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. procediti i grgljati. urnbeliferona. gorka komoracika. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. hazman trava.. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. biberu~a. bedrnac. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. zaduh. toplog i pali. Do otkriea cinhona (hinin). smole. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje.. 1. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. etarskog ulja. gume. b edrica. a pola uvece pre jela. Pije se ~to topliji caj. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. BELA VRBA Salix alba L. po 10 g kamilice. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. jarcija trava. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. zalfije . katehinskog tan ina. kad se prohladi. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. lma jo~ i 10-140.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. smole. a ukusa je Ijutog. Sadrfi aka So. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. tan ina i kumarina. saponozida . ialfije i trave od srdobolje. reska. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. kamilice i hajducice. Ostala narodna bnena: bedranica. visoke temperature. goveda trava. gurne. diva mirudija. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. ostaviti 2 sata. pupcajivica. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. izob ergaptena. . karnilice. bedrenik. voska i kalcijum-oksalata. bedrenicak. bedrenac. Raste po suvim mestima. 3. velika bedrenika. be· drinica. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. pimpanela). Ijoskavca. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice.

Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe.Koren (Radix Sap~na. . j o~ neotvoreni lisni pupoljci. . topole. Biljka je u obliku grmi~. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . a Da vrhu glaviea. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m. Droga je smolas tog. G.BIlU. poredanih u koneentricne slojeve. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. b rani ran o u prole~e . jab lana i jasike. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. Upotreblj avaju se za lecenje proliva .. U narodu se najvBe cene nabrekli. . aromaticnog i smolastog uk usa. sto racvast. KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. Kod nas je ima. ali ama drvenih vlakana. Nema likinih. valjkasti lepljivi i futo-mrki. . SadIii do 200/0 saponozida. I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. Simi za izradu Saponinum album. . Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. cireva. Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. Dugack:i su 3-5 c m .) iz Egipta. arrostii . Srlni znaci su od 3 do 5 redova. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. iznutra skoro beo. gorkog. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. debeo do 10 em. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. a debeli oko 4 mp1. . 1-2 meseca. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. narocito Da Deliblatskom zivom pesku. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. Draga. spolja sivo-rut. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. BELA.

- Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. U nedostatku be log. vitamina C. hvoja. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. belobor. autea. dipentena: silvestrena i kadinena. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. karotena. bjelobor. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. pre svega. obieni bor. zbog cega se upotrebljava kao tonik. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. ~eeera tzv. dezodorizaciju i ozonizaciju. KRANJSKA BUNIKA. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. = P. bijeH bor. gorke materije. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. jer una oko 230. maritima Lam. BELl BUN. gorkih materija i fIavonskih je· . sirupa itd. zaslad! i pije. Ovo je vaZoo. dinjenja. Narodna !mena: avtica. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. koje se sastoji iz aUa-pinena. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju.) je vrlo hranljivo. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida.i oko 22'10 belancevina. smrok. masnog ulja . 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. . Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. . bor. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Upotrebljava se u obliku infuza. berika. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. Naraste do 80 em. Raste na KarpatiIna. divlji bor. cam. vee ti sastojei imaju i antimikrobna. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. et Ait. LEUKOVAC. Plod je dvopregracilla taura. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. antisepticna svojstva. ~umski bor. ocedi. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi.. U kori borova ima 20-500/0 tanina.

Plod je vrlo krJlata ora~ica.List. .i i zenskii. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. sastavljeni od 7 do 13 uskih. Cveta u aprilu i maju. Ukus. Rasprostranjenost. hermafroditni. slozeno perasti. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. cortex et semen). Listovi su naspramni. U korenu belog buna irna 0. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. . mu~ k.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. Izgled I ostal0 je kao u beladone. - Oleaceae Drvo visoko do 40 m. duguljastih listica. Beladonin plod je soena bobica. Droga.Raste svuda. Cela b ilj ka je vrlo otrovna. Koren se korn. bOJ a.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). naroeito u ovoj s Karpata. a najvge na vlainim mestima. po obodu nazubljenih ~ il:iastih. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. rede kora i seme (Fraxini folium. BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU. .

a jedro dete Da ulicu. elar· skog ulja (svega oko 0. kolere. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. . kao pod l. Iu· BELl LUK Allium sativum L. . tanina. Deluje diureti ~no . ~ki Narodna lmena: bijeli jasen. ino7. dizenterije. zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. Kad je majka spremala sina u vojnike. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. pre svega. .itola.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. poklopiti. artiSoke i breze i zuba~e. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk.1"10) i dr. Upotreba. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti.nevidljivih opasDih sila«. manitola. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. ~iDi i rnadije. beli Iuk je lek za sve. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. MeJan caj: po 25 g lista jasena. kIj u ~le 3. Iskonsko verovanje u lekovitu. zenskojasen. keer medu mladd. 2. veliki jasen. lu~kojasen . 1.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. gume. reu· matizrna i uloga. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. kuge.Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. kao pod 1. slobodne i vezane jabu~De kiseline. kao sredstvo za bajaDje. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . jasen. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. Za vreme raznih epidemija titiusa. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. obi~ni jasen.U kori su nadem gotovo isti sastojei. dakIe. . tinktura i sirup. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. dijafore ti~no i Iaksantno. prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . Od lista se spravIjaju ekstrakt. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). poljski jasen. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. . U narodu. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. beli luk.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . g!ikoze. vra~anje. al i vge tan ina. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida.

Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. Uosta!om . Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. veterinare i farmaceute . narodna medicina. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. . gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . odoIj en . lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. karnilica. p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. Tek u I. lincura. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. nikacl nije napustala beli luk. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. Naprotiv. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. moei eerno donet. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. a ' ponekad i kao madija. bez nauenih pretenzija. iako usmena. Ne.. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. poglavlje Fitoncidi). kicica. zabadati glavu u pesak. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. eaulmogra od Indusa. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. nepisana. narodnoj ishrani. kantarion i druge. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. dakle. zacin.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. mozda. videcemo da su mnoge droge. ipeka. kininova kora od starosedelaca Perna. lek.iv nadrilekarstva.. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. Kao sto u skolskoj. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. kako iznutra tako i spolja. trava-iva. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. nana. antibiotika (vid. Nairne. nje. ali je u poslednjim vekovima. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . a pre svega u narodnoj m edicini. kao ~to su beli luk. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. streptomicina. kao ono noj.

uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. nervoze srca. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. barske groznice. ocedi i pije zajedno s mlekom .tvrdi stari P. cim luk izgub i miris. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. . ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka.'. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja.. Godinama sam pio vodu iz Dunava. .230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. lupanja srca itd. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. i nikad nisam bio bo1estan. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. nesvestice. odmah se po vozovima. Najzad. Upotrebljavaju ga na razne naeine.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. U sremskoj Posavini. jendeka i ritskih jama. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. poeev od raznih sosova. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. MasJi. eim neko poene kijati i ka~ljati. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. . Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. na front. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . rutvica. Smiljanic iz Kaca. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava.. Osim toga.nov list. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo.im imenima. tvrde na~i planinci i brdani. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol. iz bara. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova.

tako mora biti da bi bilo leka). mena. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini.« . da se njim trlj aj u slepoot nice. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). Kad n eko mnogo nazebe. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. Raso je odlicno. a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. vratne file. Jedno 5 drugim se pomesa. Protiv glavobolje. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj. ali je raso mnogo prijatniji. To radi i skol· - . upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. da se stavlja na glavu. Ako je oboleli gadljiv. Bosni j u drugim krajevima. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe.specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. Ovo je dobro da se miri ~e . sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. muke. kalu pOljski radniei.i zaberu se tri najlepse. Deci se daju manje kolicine ovog leka.. Banatu. vra t i celo telo. tim je bolji. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. Beli luk.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. trojstvo. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. Sto je luk ljuci. ra. eventualno. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. dakle. treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. subase (poljski cuvari) i poljski radnici. n a njivi prokisne. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. ncsves tice. najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana .. tabane i dlanove. Coban i. Niko ga ne moze napoj iti. onda ga tom . Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . ricinusovo ulje za ci scenje. prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . pa ga boli glava i celo telo. Ako glava pantljieare ne izade. tri iii tri puta tri . Srbiji.. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. pas tiri. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina.

To isto. presnog ili kao zacina u svim jelima. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. sa ili bez plavog kamena. Na svakom oprelu i selu . Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. bolje jede i brle ozdravi. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. le~e i razne k 0 1. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. Kafu tame kod mene. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). neb 0 Ie 5 t i. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . eto. kazu. mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. Kad god podemo u voliju u rit. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. . u Nov~icima. rosi rj sini se.veti jedan stari Bal::vanin. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. Mozda je.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. to bila neka preventivna mera. a stoka je sva i ~ la na pa u. plavog kamena i vinskog sirceta. bolesniku treba davati i kiselog mleka. umesto vode da pije I::aj od hajducke trave.tvrdi jedan inzenjer . nove se . ne javljaju. Nekad je bio obicaj. a ne kupaju se: mehur pukne. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. poreklom sa Cakora iznad Peei. jer niko nije imao nuznik. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . kao i cesta upotreba belog luka. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati. Belim lukom. . sede lj'-i i .232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. izade tuta voda. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. konjskog bosiljka. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. jer sam . da beli luk obnavlja i jal::a krv. kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini. To bolesniku otvara apetit. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. jo~ ponegde i danas. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. zatim majkine dusice. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. a to je.« Bolesnu d l.

izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. tzv. cia ne bi tivina lipsavala. god. sve dok se ne ozledi. dakle. Iomiti. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. Cobani i ratari peku prienice od hleba. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk.« . zbog eega se ona i \l. Cim se poene rezati. Tek 1944. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. slanine i belog i crnog luka. a ako se beli luk. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. 2:ivimo od hleba. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. kolena. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. Kad se dde na koti. To je za njih prava poslastica. nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. slacica.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. Od 1844.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. Godine 1892. god. imaju manje iii vi~e I jut u k u s. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. kidati iii tucati. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. bezbojna. ren. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a.Beli luk ima vrio slab. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. Na· protiv. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. IZiUzetak je bela slacica.. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. senfa iii rnutarda. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. u najboljem sIueaju. sirotinjska hrana . I beli Iuk i druge vrste luka. sokove. narocito zuti pasulj. e a k [ u r a z b I a ze· . brzo gube Jj uti miris i ukus . zatim b 0 I. postoji slienost belog luka s renom. ren i druge sliene. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. Ako neee da pije.p otrebajava za izradu »slacice«. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. kad se zv a cui jed u. rotkvicom. sla· cicom. . sin a I b 0 z i d. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. . moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. samleven iIi stucan beli luk. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. rotkvom. izdvojena jedna uljasta. Hemljsld sastav. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. U tom pogledu. a kad se ozlede. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. gotovo neprimetan miris. Na primer.

ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin. Osim galens kih . a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja.I uka nacirui vodena supstancija.stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). Uost a lom. str. Kad se o d ovako 's tabilizovanog .000 grama 600/o-nog alkohola. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin. difterija. ona nema an tibakterijsko dejstvo.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. grip. protiv hronicnog bronhitisa. uzimaju se pre jela. Sirce.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. bacila tifusa i dizente rije. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja. Vee 1947. kolera). Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka. godine. Macerat.000 do 1 : 125. bacili litusa. dizienteri. god. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. uz cesee mesanje. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. . UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. odlije 5e i profiltruj e. protiv visokog krvnog pritiska. dakle. enzima . Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. u tvrdena je hemijska grada. piogenesa. 1947. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. koli-bacila.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana. arterioskleroze i decjih glista. . Aliin nema antibakterij ske osobine. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans. neozleden. mirisa na beli luk. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. Tinktura je 2()<>: . antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . za jacanje. streptokoke. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937.e i kolere. Iste.sko de. go d.000 alicin pokazu. protiv p eruti i opadanja kose i dr. formula alicina. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka. vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja.. . odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka.e antibakte.ni alkoholni ekstrakt.ri. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez. 1023)..

sirupa iii ~ecerleme.O~gcen. Sirup. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. . sirceta. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . pa se posle mesec dana pre kine. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. Zatim se isced. isec. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje. Posle mesec dana kura se ponavlja.Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. . Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. a starijima po 2 tablete. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . doda 1.i i filtruje. dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. . 3-5 puta dnevno. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas.Maoaus« iz Drezdena.300 g ~ecera iii 1.tanu 'PoremecajJ u crevima. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture. Prasak. Skuvan za klistiranje 7-30 g. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. jakog miri.Sandoz«. toksina. gubi lekovitost. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline).BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. Po navodima te fabrike. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini.sa na bell luk. . Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. zaraze. . odllje se.Iz zemlje izval1ena. Po 30 g u obliku infuza.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. pa cim se ovla!i. Alkoholafura. Seeeriema. a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno. nadimanje usled gas ova. Po 20 g soka dvaput dnevno.

JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. uglavnom oko Nila. madija. beli luk.a. crvenilo i upalu. medu njima i beli luk. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. induskim svetim knjigama. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. Stari Kinezi. manjc-vBe sto~rski i nomadski. U pocetku. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. kMlja. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. kad se stave na koZu. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'.uz primellu tajni. tj. reurnatizma. Persijanaca i drugih. koznih belesti.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. u Indiji. vremena koliko se na jeduom mestu drli. jer vidimo ida· . dok su bili mali i sjroma~ni. U toj daJekoj zemlji. izazvati crvenilo na kozi. hemoroida (Suljeva) i dr. god. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. molitava. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. Istorija_ . Vavilonaca. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. izazvace rane i zagnojavanje. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. upotrebljavan je kao op~ti tonik. Kasnije. tj. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. avo je sasvim opravdano. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. delova~c kao v e z i k a nc i j a. mr~avosti i op~te slabosti. N a u c n a vet e r ina. od njene osetljivosti. Na taj lla~in. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. Pre svega. naj~e~~e stucan u sircctu. jake zacine i mirise sa Istoka. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. aromati~e. Najvi~e su upotrebljavall luk. karanfilica. spominju se lekovi. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. za~inske i otrovne droge. To su sredstva koja prouzrokuju. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. cimeta. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. a beli luk je os tao za sirotinju. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. tj. Fcni~ana. Jevreji. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. Indusi. za radni svet. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. Jevreja. a u jacoj d01li i ako se duic drle. U Eberovim Papirusima (oko 1500. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. . pa je takav lek i najaktivniji.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. vrste. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. protiv nastupa i proliva konja. lo~eg varenja. U Vedama. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite.Bell luk je. cd vrste zivotinje i uzrasta. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. nekrozu tkiva. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. zacinsku i lekovitu biljku.

A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). protiv lisaja i nekih drugih bolesti. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. u~inili j 7.smrdljiva ruza. kao i raznim vrstama luka. luk. kao sto su. utonula u mrak i neznanje. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. C!:ini i madije. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. jer su sprecene zarazne bolesti. kao. ~snjak. bel i i ern i I u k. dakle. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. kukurek i druge biljke kao lek. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. luk. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. --_. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. rotkve. za~in. Pome~an s uljem i solj u..ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva. uostalom. ). luk-Ce~ njak. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus.. smatraju ih. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. ~oviti luk. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. ~san-luk. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu.U po~etku. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . Orfej spominje beli luk. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. uostalom. za plebs. saransak. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. lek. ~njak. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja. . Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja.. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi.cesan. jer ih onda zmije nece ujedati. . Rim I jan i. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . upotrebljavahu za lek. preventivno sredstvo. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . Narodna Imena za beli luk: bijeli luk.. Kasnije.. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. godine) preporu~je beli luk protiv glista. Lonicerus (1564. i prvi Rimljani. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek.. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. uspelo je grac:tenje piramida. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. lukac. a s medom.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. ~ni luk. dobar je protiv ospica.

Br. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih.Piperaceae (crni ·biber. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. ekcema i drugih koznih bolesti. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. Biber je svojstvenog. gde se i gaji. karabiber). ali se sme uzimati upola manje. U listu ima do 15% arbutozida. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. skoro srcolikih listova i. cmi papar. dakle. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta. ljutog i toplog ukusa.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. kao i u ostalim tropskim predelima. a osobitog. . socnih. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. sjajnih. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L.

BLAZENI CKALl malo sluzi. a lo~ lebdi ili pliva. . zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee. na vrhovirna ogranaka. Upotreba. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. Aroma bibera potice od etarskog ulja. odmah padne na dno. U biberu ima 1-2. kad se spusti u vodu. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke. SIKALINA Cnicus benedictus L.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). . Cvetne glavice su pojedina~ne. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. Droga_ . jedri. duboko perasto deljeni. visoka do 40 em. etarskog ulja i razne soli. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu. - Composi.Raste u primorj-u..8% s mol e (kavicina). naj~e~ce po suvirn mestima. obavijene su kruprum ovojnim listovirna. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. VBe ga ?otro~. .Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. Cveta po~etkom leta. a Ijutina od piperina. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. rede u drugim delovima zemlje. oko 5% tanina.BLAZENl CKAU. Rasprostranjenost. Listovi su duguljasti. smole. vrlo bodljikava. . SIKAUNA 239 talu vodu. BLAtENI CKALJ.Kod nas se vrlo retko upotrebljava.. Kad se tuca i melje. ali kao poludivlja biljka.5% eta r s k 0 g u I j a. nazi va kij an je. veoma raz· granata biljka. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. Sastav. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. Cvetovi su ruti. ~iljasti. Prvoklasan biber u zrnu. Naprotiv... ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj .

a Da Zapadu obavezno. Traii lako. benediktova Toza. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo.240 LECENJP. sjajna bobiea zive crvene boje. ckalj . Narodna imena: babino zelje. pli"kova i rana. Ijutog. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva.KUKA T amus communis L. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. vina i drugih galenskih preparata. 2. Ili se rizom Da trenici nastruze. nepdjatnog i toplog je ukusa. odstranjuje modI1ice od podlivene . U redove od 60 do 70 cm. Raste po zivicama i obodima ~uma. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. a na prelomu beo. korenom se trlja mesto.l hladu na promaji. rastresito i plod no zemlj gte. . gorkog. kielce. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. tinkture. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. na dugim peteljkama. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. Daje se u obliku ~aja. Plod je jajolika. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa.Kod nas se De gaji. limunove kore i oeajnice. meki tm. Pije se kao pod 1. benediMa. bozja plahta. Rizom je spolja sivocm. hajducice. ne eekajuci da se svi otvore. mesnata. na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. biskupova brada. dugacka 3--4 m . Gajenje 1 berba. Bere se eim se pojave prvi cvetovi. mesnatim. pitomi ckalj. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. pelena i lincure. neupadljivjm. vezu u kitice ~ su ~e '1. sveta sikaviea. kraljevac. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. trave-ive. 1. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. koja se penje po drvecu.BLJU1D. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. BLJUST. Seje se krajem april a. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. Strugan rizom se stavlja na uboje. Listovi su srcoliki i Siljasti. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja.

- Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. veliki bob.. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. ali je manje gorak. drlati 10 dana. pije se pre jela. blju~c. konjski bob. Cveta od juna do oktobra. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. ce~ce muckaju6i. tanina i flavonskih jedinjenja. bluz. bobae. zmijino grozde. IYljust. blju~tina. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. zuli. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. Poreklom je iz Azije. asparagina. BOllE DRVCE 241 krvi. leucina. Dmga narodna imena: ble. Narodna. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. visoka 60-140 em. Imena: bakla. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. alkaloida abrotina. tirozina. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . Bljus/ je o/rovan. a u eve!u bojena materija antofein. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega.Isto tako. Cvetovi su sitni. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. sakupljeni u malene glavicaste evasti. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. kukovina. crne kuke. oksitiramina i proteolitskih enzima. Upotrebljava se sli cno pelenu. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. naj cesce po grobljima. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. . poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. beb. Sadrii etarskog uJja. bjJu~tan. BOB Vicia taba L. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida.BOB. Miri~e istovremeno na limun i pelen. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. visoka 60 do 120 em. erna loza. Stabljika je skora odrvenjena. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. pa ga zbog toga treba izbegavati. gork'ih matenija.

turski neven. smole i boje. macur. drevinka. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. decora Anders . muski bozur. brozg. roida i dr. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. na livadama i pasnjacima. bozja plahtica. pored puteva. bofuraJ\c. Nisu otrovne ni skodljive. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. Narocito ga eene zene. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. decora: bUur.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. Nekad 1I skolskoj. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. masti . Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). rutviea. pro stenik. kosovski bozur. tenuifolia L. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. zlu ne trebalo«. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. tanina. a i zbog pri· jatnog mirisa. Izaziva povraeanje. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. za lecenje padavice. lrava od guja. bozji drvak. zenski bozur. planinski bozur. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. obrate patnju na bofur. lILOVLAK. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. troj acke roze. pitomi ohsjenae. BOKVICA. kraljev evijet. P. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. corallina Retz. Ima ih svuda. trava od tri rozciea. tunkarica. ' 0" z" uredivanje menstruacije. Narodna imena: bozja metiea. Zbog toga bi trebalo da lekari. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. devetak. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. miri. corallil1a: bozur. TEGAVAC. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. Z. . bozuric. Za P. secera. BOlURI Paeonia officinalis (L. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . eba bozura za l~enje. duhovska ruza. etarskog ulja . srCano zelj e.• P. brozgva. TRPUTAC. mosur. za le~enje hema. Nisu retki slll~ajevi trovanja. kurjak. po sumama i na drugim mestima. i tako najlakse dolazi do trovanja. secera. va.) Gouan . broda nj. \ Za P.sni muski pelino pelinak. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). trojaska rozica. bozur.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. tuber et sem en). U korel1u ima tanina. di· vlji ciper. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . narocito na selu. Ne preporucujc se <uP( . VUCAC Plantago L. velikog kaslja. U semenu ima masnog ulja. crljeni bozur.

belaneevina i secera. kru· niea je gola. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. U semenu ima sluzi.BOKVlCA. emulzina. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. tirozinaze i koagulaze. jajolika iii okruglas ta. raste na vlafnim me· stima. media L. eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. masnog ulja. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. katar. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . dine. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. raste 'po pasnjacima . osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L.stu lma oko 40/0 tan ina. 3. 243 list. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek.List bokv. I. sta bokv. krupna iii zenska bokv. muska. ~ List se bere sve dok biljka cveta. nerna ienskih j muskih bokvica). sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. lal1ceolata L. eve t je belicas t. 3. limunove kiseline. sirokolista bokvica (Plantago major L.itamina C. soeno. SvaKa se mora odvojeno brati. U Ji. . 'cveta ju od proleea do zime. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista.ice i drugih lekova. . za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura).naee . tj . mala. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. susiti. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. saponozida i fitoncida.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. cvast je dugaeka i srebrnobela.). Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. izraden od !i. p ektina.. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- .iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje . usko[is ta bokv-ica (P. iako su obe hermafroditne. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. evast je kratka. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda.). 1. dlakava je. lisee je iii· roko ovalno. . Upotreba. svuda gde se sliva voua. Berba. TRPUTAe . a koren se vadi cele go- h erba et radix) . zensk~. sta. srednja bokviea (P. %ILOVLAK.) .ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. greevi. Droga. 2. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. Sve't i suv list. Srednja bokvica raste na suvim mestima. v.ica. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. Sa5tav. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. pored ugazenih put eva i ispod strehe. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. ima fuoike jajaste.). 2. dugaeka. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju.

) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. ne zagnoji. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. Narodna imena.Osim navedenih. larin· git) . crnog secera (od sladiea). prva pomoc je list od bokvice. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. Kao prethodni eaj. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. paskvica. Ovo je sasvim opravdano. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. zenski zi· lovlak. cveta i lista podbela i moraca. bez okoli~enja. zilavac.Bokvica je omiljen narodni lek. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. rosulje. veliki trputac. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. prome~a i posle pola sala popije. tarpudac. B u a c a k (Plantago psyllium L. veliki trpotec. pitoma bokvica. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. faringit. ~iroki trputac. marina bokva. jer posekotina ne krvari. pitomog kestena. pije se topao. jer su -u njoj otk. cveta belog sleza. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera .riveni fitoncidi (Felklova). Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. Narodna medfclna. Svako ce yam odmah. Veoma se ceni. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. cveta zove i trave daninoc. celnik. Ako se slueajno posecete dok ste na selu. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. . . Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. muska bokvica (Ku~an). dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). dugoliste). Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. . tarpotac. Deluje kao blag laksans. jer psyl/a na grckom znaci buva). Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. lici na buvu (otud i nauCno ime. terput. Seme je si· tno. sve pome~ a . Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. Godine 1958. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila.

Sastav_ . popova lozica. krupni. troputae. deluje i protiv erevnih parazita. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. Droga. visoka 30 do 60 em. lisnati tr· putae. rede beli ill purpurni..Oko 25% sluzi. bu(h)aeica. ali su talasasto naborani. troputae. boBinee. . Slabog i svojstvenog mirisa. 245 Za musku bokvicu: bukviea. Neprijatno. Gajenje i berba. pasja noga. ernoglavae. Za buacak: blesnik. BORAC Baraga officinalis L. . evet i eela biljka (Boraginis folium. dugi trputae. skoro bodljikavo dlakava. fenska bokvica (Ku~an). LISICINA. malo etarskog ulja. rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. tako da eoveka odbija. flos et herbal. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. bu~ika. Donji listovi su u rozeti. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. Cvetovi su plavi. konjsko rebro. Cveta od maja do avgusta. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. razgranata. Za srednju bokvicu: bokva. glavor. mala bukviea. triputae.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. bolhnjak. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. a gornji duguljasti. diuretieno i se· dativno. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. .Seje se u martu iii aprilu na lako. . Zilovljak. Stabljika je ~uplja .ja OOkva. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. duga bokva. BORAlINA. mu~ki zilovlak. srednja bukviea. . U mladim biljkama ima malo alantoina.iIrata. Upotreba. na dugaekim drskama i elipticni. grubo eeki[ljasto dlakava biljka. Rasprostranjenost. List. . sredn. siroki prpotee. POREC. Listovi su po obodu eeli. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc.Ukusa je na krastavee. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. treputae. tripotee. zenska bokviea. LISICINA .BOLDO. obieno juna-jula. Monimaeeae. krepotee. Svojstva. saponina. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. 25% tanina. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. BORMINA.

volovski jezik. popariti ca· som klj. poraga. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. Plod je modro·erna. Preneli su ga Arapi u Spaniju. cni i obe~eni. Narodna imena: boraga. Anticki narodi nisu poznavali porec. arb u t 0 z i· d a. Zbog prisutnog arbutozida..inog cveta. buraiina.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. U listu ima do ISo. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. . Sazreva u leto. Sastav. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. do 1. tanki. treba do dati malo lipovog i rw. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. kozmelj. .i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. burai. Cveta u prolece. reumatizma i drugih bolesti. soena bobica sa vge semenki. oko 6'/.u cale vode. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. di· vizme. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno.70 0C. boraziniea. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. . jabuonc i cilibarne. na vrhu se vidi krunicni prsten. pirokatehinskih tan ina. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa.List . oko 27'/. . Cvetovi su ruZicasto·beli . BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. do 220 mft'/o vitamina C . Upotreba. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k. Plod treba susiti u susniei na 65.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. a plod sasvim zreo. Listovi su naizmenicni. uglavnom H:mu· nove.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. sok iz zrelih babica. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi. nekoliko flavonskih heterozida. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. borazde.50.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. visok do 50 em. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu.e.. okrugla. krastava. ·bore· tina. bora~a. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. pektina. boraidina.td. zvonasto·eevasti. pojedina. raznih upala sluzniee j. ekstrakt i vino. organskih kiselina. duguljasto·jajasti. i n v e r t n 0 g sec era. krastavica.i dr. oko 6 mgOfo vitamina C. Bob ice su dosta prijatnog. Droga. rw.

zbog cega se pokoJnik . borovnjaea. 3. 1. linalola. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm.iznosi svega 0. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. borovaca.to vi. toliko opevano u narodnoj.8% . Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. mahune od pasulja. a s druge. za industrij sku proizvodnju soka. brosniCak. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. ostavi 2 sata i pije mesta vode. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. BOSIUAK Ocimum basilicum L. Cela biljka je prijalnog mir isa. borovinka. neprevreo i nefalsifikovan sok. Secerna balest (vid. zdrav. strus ljinke. Bosiljak nije naSa biljka. oeedi i pije umesto vode. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. ervenozrna borovnica. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. To su evece i miris starijeg sveta.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. kad se ide mrtvaeu. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. burum. Donesen je iz Indije. u listu ima gotovo iste sastojke. boribnica. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. erna borovnica. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. mecje grozde. brosniea. pa i u umetnickoj poeziji. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. brasnjaca. jer povoljno deluje na vidni purpur. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. za farmaceutsku industriju. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. brusovnica.4 do 0. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. 1 za religiozne obrede. poklopi. Po~to je taj lek patentiran i skup. B r usn i e a. najeelishadnije je piti cist. s jedne strane. Tako se moze objasniti z. jer je to najzdraviji napitak. Kolicina etarskog ulja nije velika . divo-grozje. tan ina. sitnice. dudov list.). erna jagoda. za destilaciju etarskog ulja. brusnik. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. 2. ofinki. Sadrli eta r s k 0 g u I j a. a m'a jv-Be ILs. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. dunjinog semena i nane se pomesa.). Narodna imena: barovniea. dobricica i dr. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. ostavi 2 sata. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. troskota i rastavi~a se pome~a.

zrakastih. na njemu su usadene sitne. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. feslidan. po obodu malo nazubljeni. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama.Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. fesligen. za uredivanje menstruacije itd. b~ulek. ~esto zajedno sa belim lukom. zenski cvetici. ba~elak. basilje. sasvim opravdano. pa ~esto i u loncu. itd. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. C vet. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. humoznom i via· ~nom zemljiStu. rapave ahenije zakieene belom. naspramni. uzaruim . . Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. za izazi· vanje bolj eg ape tita. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim . bosilj . Berba. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. basiljak. besiljak. . sitno jarnicasto i maljavo.Raste na siIikatnom. faslid~an. vasleden. ne sarno suvog. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. dugacki su do 2. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. den.l. baselak. krupan bosiljak.5 cm. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. pup~aslo. protiv gasova. protiv zapaljenja bub rega. zbog tega se daje da se one pokvari . krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. u obliku za~ina u je. ali ne precvetale cvetne gla· vice. Droga. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. . visoka 20-60 cm. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. Jezicasti. pitomi vesligen. listovi na stabljici su sitniji. BRDANKA. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. zatim za ja~e mokrenje. bosilje. MORAVKA. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita.. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. duguljasto·jajasti. bosiljak sarma~ . na pasnjacima. Narod. a ~ta stvarna lekovita vrednost. ocistiti od crnih larva. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. fesli~an. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. ~iljas tim. murtela. pe~~anom. a si'roki ako 4 mm. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. bosilek. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. ~vrstom. po obodu celi.Treba brati potpuno rascvetale. kao retko koja druga biljka. TRAVA OD MAJASILA Arn. upotreb. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. kao pamuk.ica montana L.. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. mislodin. lima iii u obliku ~aja pos le jela.bogojavlJenska vodiea« . RasproslranJenost. Narodna Imena: ba~ilek. Iz kratkog. . Sastoji se iz krupnih. nadimanja i tegoba u organima za varenje. valjkaste. CveiBte je malo. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. .

TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog. Ij uskav. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. . . . C . a ukusa nagorkog zivaju kijanje. B. OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa.CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . jaea sluzokozu.Rizom je vodoravan iii kos. tan ina. B . Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea. a tanin steze. neglikozidnu.' inulina.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. kristalnu materiju a r n i C i n. Spolja je rapav. jako aromatienog. skoro \'al} kast. iza. 3-5 mm debeo. Iznutra se daje kao sredstvo . a na donjem pot. slieno zalfiji. malo kvrgav. eesto umesto skupe jodne tinkture. svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. II. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. R i zorn i k 0 r e n. MORAVKA. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o.BRDANKA. Upotreba . boje i arnidiola ill arnisterola. smole.CV ETN A GLAVICA . Stavi.Cvet sadrli oko 0. tvrd i mrkocr· yen. gorku j Ijutu. c CVET BRDANKE : A . puno je obrastao lako lomljivim.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. flavono· ida.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. gor· kog i I iUl og ukusa . do 9 em dugaeak.

tan kim graneicama. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. bescens. arank. Saddi nedovoljno proucene supstan. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice .Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. eta r s k 0 g u I j a. gorkog i oporog ukusa. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. smole. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. obi~a breza i B. zlatenica. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. falosna breza. (= B. pravi ukras svetlih ~uma. gorke materije i dr. breza crepu§a. severna breza. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. naj~esce u obliku infuza. gorska potres. a B. brez. metlovina. metla. za snif avanje krvnog pritiska. ruta brc1anka. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. dje koje imaju antibakterijsku moe.. Betulae gemmae. BREZA Betula L. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. veprovac. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. OstaIa narodna imena: arnika. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. konjski petrovac. ti~ji neven. veprina. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. metlika.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. B. Droga je svojstvenog mirisa. puba6ta breza. pendula Roth). saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a.2'10 heterozida. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. brizovina. Istorija.050. lenla L . Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. B. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. mali divlji neven. 0. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. Ehrh. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. obicna breza. kao emenagog i abortiv. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. . U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. . . Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. pu. jadika. briza. .Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. . pap rica. Betulae folium. nepoznatog sap 0 n 0 z ida. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. pubescens: breza. Sveza kora sadrli do 0. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema.Taste u Severnoj Americi.

10m. BRoe Rubia tinetarum L. brstovina. Kod nas se retko upotrebljava. . broeanka. bers/jan. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. erni brest. Cveta leti. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. Narodna imena: brojue. br~ean. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. reumatizma. BRoe . pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. plod i tanke stabljike. visoko do 35 m . relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. Sadrli antrahinonske heterozide. . BRSTAN. brocevina. brijest. vezovina. razgranat. za lecenje nefrita. Narodni lek za lecenje opekotina. uloga. barScan. Ponekad se trafi za izvoz.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. plju~t. Listovi su raz· licitog oblika. cistita. za lak~e iska~ljavanje . pijelita. broce. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. zirnzelen. best rail. 251 BREST UII11!. bradaviea. Stablo je cetvorouglasto. ervenae. krap. erveni brijest. visoka do 1 m.iS eampestris L. ostavi 5 sati. clankovit i erven. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. baSt ran. veliki broe. bres. zelengora. do 1 em debeo. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. brist. ru~ten. Cvetovi su sitni i roti.BREST. Stabljike su do 50 m ' dugacke. najce~ee u obliku 3% infuza. katara be~ike i kamena u bubregu. Rizom je dugacak. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. rudecina. BRSLJAN. brgtanj.. brstran. - Ulmaceae Snafno drvo. br~lin. poljski brest. holeretik. BRSUAN . Narodna imena: barst. U kori ima sluzi. alizarin i druge bojene materije. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. ce i oslobodena plute. BRSLJIKA Hedera helix L. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. Ostala narodna Imena: barsijan. roci. pitomi broe.

zbog eega se moze davati i deci. . J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. muski su krupniji od zenskih. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. Cveta jula i avgusta. Olju. Ustovi osu ogromni. sivkasto iIi belo·zuckasto. Cvetovi su zuti. zelenkast tegumen. a ispod njega je debela. . a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. karotenoida. LUDAJA. dobro zapakovano. .252 BUKVA. - Fagaceae Sumsko drvo . enzima. vrlo malo ulja. lspod ljuske je vrlo tanak. belieasta. a na preseku narandzasta. spolja belo·sivkasta. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). BUCA Cucurb ita pepo L. mek. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. po obodu able zadebljano. pljosnato. materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. kao meduusev po kukuruzu. 1% belaneevine. plankonveksna kotiledona. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. 5'10 smole i dr. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. oeisti od vezivnog tkiva.U semenu na jezgru otpada oko UNo. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. mno· go manganovih soli i dr. DULEK. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. pektina itd. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. tzv. . Seme se iz· vadi. rebrastim. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. Ponegde jedu priene bukvice. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. Seme je belo. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. BUKA. BUNDEVA. po obodu nazubljeni. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. U zrelim plodovima. a oko 24% na ljusku. vitamina C. teska i viSe od 10 kilograma. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. Upotreba. u supljini su semenke. mesnata i soena. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. U bukvi· cama ima fagina. a sazreva septembra-oktobra.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. . hartijast i lako otpada. Droga. BELA BUNDEVA. masna. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. 8-20 mm dugaeko. visoko do 35 m. smole. Sastav. BELOKORKA. pLitki petodelni. Rasprostranjenost. 38% masnog ulja.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. srcolikii. Plod je ogromna okrugla boba. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. Odraslima se daj e oko 400 g. se· cera. zilava ljuska tamnije boje. na hladnom mestu.

bez srnisla i veze. rnackama 20-30 g. konjski zub. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. svinski bob. Sastoji se iz 45% linoleinske. crvinc. mska dinja. • Govori kao da se bunike najeo«. bun· dava. bunica. tikvelj. psima 30-60 g. pecenka. Narodna lmena: . zub· njaca. blnika. baunika. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. svinjarac. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. budimlija. a presne za do mace zivotinj e. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. svinjarna 80-130 g. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. svinjorec. veliko bilje. voja. uspavljiva trava. mekokorka. bana. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . zubnjak. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. dulek. bendeluk. i za njega kalu da . cuka. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. misiraca. dugara. prekruporn i drugom stocnorn hranom. rnacvanka. trava od zuba. tikvanja. bundevka. crvivec. presna i kuvana. budimka. Istovremeno suncanje. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. kao da je poludeo. svirnjak. bugarka. Bunika je slovenska roc. BUNIKA H yoscyamus niger L. Ulje je lako svarljivo. svinjorak. zu ta tikva. crna bunika. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. bonica. bunjika. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. frio genjaea. Koliko se meni cini. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. trava od bunila. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. prerna tezini. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. crni zobnik.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. bela tikva. bIen.Osirn spornenutih. Bunika je lekovita i otrovna. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. vojka. dumlek. slanu iii zasladenu. blern. beskorka. balan. divlji zobnik. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. Pulpa. u Jugo. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. Stucano. hronicni ne· frit. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. bunika« . duganja. ludara. zubna trava. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. vi~e od 98'10. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. rede seme o<i buniike . bunjica. bun. serne se porne~a s brasnom . Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. . kaba k. artriticna dijateza.

\ _ BIU KA U CVE T U. U mnogim zemljama se gaji. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. nagorkog i naljutog ukusa. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. visoka do 1. ali ipak ne kao tatula. li~ee je duguljasto-jajasto. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . Caure su duguljaste. neprijatnog i gorkog ukusa. I bunika traii jaku zemlju. Cvetovi se razvijaju postepeno. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet.PLOD. Listovi su bez dr~ke. jer daje viSe ]gea. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. Cela biljka je vunasta dlakava. najviSe na zgariStima. . tako da na jednom jedinom struku bu.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma.5 metra i iseveta. visoku svega do pola metra.. na vrhu petorube. Hyoscya mus muticus L. BUN IKA U CVET L . sivazelena.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. Na1azl~ta. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. odakle joj a ime potice. . Druge godine izraste razgranata stabljika. koja ima vi~e od 1% alkaloida. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku.Bunika se gaji kao i tatula. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje. neprijatnog. . nike ima na vrhu pupoljaka.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. ali je najlekovitije prvo kolo. Ima je po celoj Evropi. veliCine naprstka. . kru~kaste. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. 2 DO 6 . a iz nje je prenesena i u Ameriku. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. Krunica je blec1e rute boje. pored puteva i ograda. Cela biljka je vrlo a/ravna. lute. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. ima nerazgranjenu stabljiku. ispod njega cvetova. Gajenjc. narocito u SAD. . o 1P B . evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. ruJevil1ama. Li~ee na stabljici je sitnije. Berba I susenje.i/ica. iz Jugoslavije i Madarske.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. pac koji spadne kad plod sazri. odozgo imaju ispupcen poklo~o . zapu~ tenim i neobradenim mestima. lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . Siljasto i krupno zupcasto. I RAZV lJ EN CV ET.

ne . jer sadrli manje alkaloida.Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie. Droga privlaci vlagu.050. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0.DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav.045-0. su~e na. Najbolje je ~to pre prodati. 1 BUN IKA SE.15% alkaloida. Jer . GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati . Najvge alkaloida irna u drki i nervirna. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi.BUNlKA 255 zno. 1zraltuje se ulje. utohko ima manje alkaloida. . . ~potec .. 1ma malo skopolamina i atropina. od kojih najvge hioscijamina. Upotreba.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU. sme cuvati dufe od gOdinu dana .U IiUu bunike ima 0. kuvanjem liUa u ulju. ali znatno slabije. Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . Oleum Hyoscyami coelum. pozuti iii postane smelte.>. a manje u liski i stabljici.e ~' u . Spravljaju se i razni drugi melemi - I .:a suvom i hladnom mestu. alkaloida. rosoo.s.

govore neke nerazumljive re~i. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). Lupom se vidi kako je jamasto naborano. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. Na uzduznom preseku lupom. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. 51. od ~ega najvge hioscijamina. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. Konj. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. rana« itd. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. Zbog toga se bunika ne . vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. Srecom. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. Ukusa je nepri. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste.jatnog i gorkog. Moze izazvati i smrt. sad vid· dis ko ti jede mozak. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. a koza i krava mnogo manje. . jer je ima svuda. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. tj. da se otvara. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. a jo~ bolje mikroskopom.sme upotrebljavati na svoju ruku.14% alkaJoida. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. Trovanja hunikom u nas nisu retka. mi~ije. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. a isto tako i otrovna. to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. u§iju. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. dobro ga pokriju. Re"e se izra"uju ekstrakt. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. kao da visi u vazduhu. Nad zar nadnesu bolesnika. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne.06-0. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. narede mu da zmuri. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii .ilne upotrebe.1. . Istorlja.

jer tada ima najvJSe piretrina. c C E D evET BUHACA A . a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. D . . ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. CEVASTI CVETIC. a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. Korenov sis tern je vrlo razvijen. Biljka izdrlava dugotrajne suse.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom.U prornet dolazi cela droga. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz . nasred kuce na ognjgtu. Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka.. a ne samlevenu.KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen. eevastih cvetiea otvoreno. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. Berba. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. . visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga.Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . B . Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. Izgled droge. 5-6 em u prorneru. kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. . .UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu.Ijubavi. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente.CVETNA GLAVICA. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a.

Samleven evet od vratica.). . Jermenije i Persije. a jezitasti su CTveni iii r u i. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. Zuti evetiCi su petozubi. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. 5 mol e. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba.). Cevasti evetovi su iuti. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1.500 do 2. Piretrin I je 2. . jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. U k usa je gorkog i naljutog. M i r is a je slabog. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. gorkog i Ijutog ukusa. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene. . a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. roseum Bieb. Falslftkati. a persijski od Chr. Ima inulina. Cinerolon je takode keto-alkohol. veoma blizak piretrolonu. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. velika 30-45 mikrona. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. .500 m i spusta se do Kaspijskog mora. Samlevene dr~ke su sive boje. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. dugatki do 6 mm. marchalli (Pyr. Prahk. zbog tega je viSe zelene boje. ali ne sme bi ti skroba. Sastav. Druge vrste. .5 puta aktivniji od piretrina II. d I a k a u obliku slova T. i cas t i. Ima sklereida. slabo aromatitnog mirisa.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. a otvorene glavice 12-14 nun. krasuljka.Samleven buhat je svetle. e i n e ri n a l i e i n e r ina II. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb.

Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. . buvara. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. buva~. divlji pelin. . muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. -. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. buva i drugih parazita. bubar-ica. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje. buvarica. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. buhara. a diditi dugotrajno.BUHAC 259 Ispitlvanje. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. vra tic. vrecama brzo gubi dejstvo. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. lma viSe metoda. Zivotinje tople krvi i biljke. osjenac. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. buha~ deJuje brzo.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. divlja barutica. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. U kesicama. . Narodna imena: berica trava. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. a drugi na ketonskoj funkciji. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. Hemijsko ?dredl. kartonima. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. brminja. dalmatinsm buhac. matrikolda.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). buharica.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba.

tinktura. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. par kins onizma i drugih neuroza. pilokarpinom i muskarinom. Radi razmnozavanj a. Od I i ~ case pravi pra~ak . his terije. Kopa se u jesen. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. kao protivotrov pri trovanju morfinom. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). epilepsije. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). Daje se i spolja u obliku masti.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. opere i VI!LEBIUE su~i. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. . pilule (s podofilinom). grceva od zucnog iii bubreznog kamena. Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. ekstrakt. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. ocisti od zemlje i natrulih delova. sam iii zajedno s kokainom. sirup. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. dializat i dr. u humanoj i veterinarskoj medicini.

B .5.DEWVI BUVACA.ATROPA BEU-ADONA . C .VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E.EPITHRIX ATROPAE. D . upotreblja- BELADONIN BUVAC A . VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja. xlll. godine.DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija. B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata.PHYTOLACCA OECA NORA . Pocetkom XIX veka . narocito Venecijanke. Prvi zapis potice iz 1504. x O. C - AILANTHUS GLANOULQSA. 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. LIST IZJEOEN 00 BUVACA. 0 . Lepe Italijanke.

a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. . umorni i zedni. biti skodljiva. Prema tome. Suva. nego je jo~ porasla. Susenjem. a malo ili nimalo atrop ina. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. a drugi prezivese posle stra~nih muka. SveZa. jer se hi· drolizuju (razlaiu). tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. nenamerna. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. zemlji· ~ta. 1825. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. taka i osu~enom biljkom.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. klime i drugih okolnosti. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. a najvise njen koren. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). Trovanja velebiljem nisu retka. dakle. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. TROVANJA VELEBILJEM . koji je oko 6 puta manje otrovan. Cela biljka je vrlo otrovna. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. Najeesea trovanja su slucajna. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida.5 mg. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. jer sadrfi najvi§e hioscijamina.23 grama. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . i to bobieama. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. kako zivom. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. ziva biljka je najotrovnija. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja.

najosetljivija bi bila macka.6 grama (Hekel). ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. Posle coveka . Uostalom.c . pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . . klasicne primere nenamernih. gol ub je.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. mt::dlltim. Zec.'an 1 ot ru je beladonom. medutim. PuZevi jedll velebilje. ukusnim i privlacnim bobicama. na pri. Meolltim. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. 11ajcefee zrelim. pti ce i pas. hemijski i na zivotinjama. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog. COI'ek j e najosetijiviji. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. za njega je beladona i najot rovnija. NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju.I1akova trovanj a. pre. njima one ugta ne ~kodi .skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. 0 tome se kod nas vrlo malo zna. ali je njihovo meso otrovno za coveka. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . 'clcbilje . TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. a li i medu pt icama ima razlike. na primer. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. Ranije se. Ovca i koza .: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama. . Tek u novije vreme neki mlac1i lekari. mer. oko 0. ako bolesni'k ne umre od velebilja. vrlo otporan. psihoza i sl. ali sami postaju otrovni za coveka. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. delice klltikule i dlake.st . sIal' nim. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. ·na zalo. losi! Pancie i Sava Petrovic. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. Kod nas .0 ' da j edu . Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. bili Zekari. na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. Tako je.

zabelezio sam 1954. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek.venin« (otrov). slueajeve medikamelltozniiz trovanja.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. nego korenom velebilja. a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. A vel1in (jed. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. Bili su potpuno izobliteni. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. osobito po selima oko Bora. deca. znao koja je biljka u pitanju. Osim toga. Nije. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. U rukama lekara. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja.« Medutim. sva ostala su bila iz neznanja. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. Na primer. Ako ne crknem. Prema tome. god. U istoenoj Srbiji. naprotiv. a mozda i iz koristoljublja. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. nije od manjeg znataja. Zlota.. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. mec1u odraslim ljudima. uvo nimalo bezazleno narodno . sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . ali ne bobicama.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. osvetli iz svih aspek_ a ta. seljaci iz Krivelja. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. ispoganjeni. da pokafe da nije kukavica i mali. nedaleko od u~ca lbra u Moravu. Na ova kriminalna. Najce~ce se nekad zena ovim . to je eesto 5111rtonosan olrov. O~trelja. vrlo mnogo. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. veCinom iz neznanja. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. dakle.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). prevare se i pojedu poneku bobicu.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. . ako mogu da izdrlim. za inat pojede jednu ili vge bobica. Da bi iz sebe isterali . u Gvozdatkoj reci na GQeu. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. zedna i gladna. is tina.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. Sarbanovca i drugih sela piju . pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja.

Nadeni su primerci lista sa 1. pomamnica (otrovani skace. odnosno hioscijamina. kurjaca. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. cuvanja i prerade. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. a najviSe po sumskim prosecima. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. ludilo. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. kurjacija jabucica. zanesenost. tia. bun. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. Kao ~to se viodi. racemican izomer-atropin. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. golemo biljc. kurjacija treSnja. Medutim. Voli jaku sumsku zemlj u. neosetljivost na svetlost. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. veliko bilje.3% alkaloida. bes. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. vremena berbe. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. klime. poremccaj vida. vilinsko bilje. bunika. veljebilje. prilikom susenja. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. vilino bilje. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. gorsko bilje. odnosno racemicni atropin. rede po hrastovim sumama. ukocen pogled. crni bun. jako ra. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. U . Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. pasja viSnja itd. mandragora i dr. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). vrgti.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. starosti :droge i dr. promuklost . decu i do mace zivotinje. gorski bun. ludaca.sirene zen ice. neizdrzljiva zed. neuracunljivost. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. veliki bun. srecom. Najvise ga ima po svetlim bukovim. viljebilje. pasja jagoda.32% alkaloida. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. nacina susenja. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke.

a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. ukusna (ali vrlo o/rovna). Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. bor i drugo drvece stasaju za secu. i to vek stogodi ~ njaka. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. lugoslavija jc godi. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. na bazi bleua.e crnomodra. sjajna zelena bobica. Kad sazri. veliCine vi~nje. I jo~ nesto . !taliju. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. tako da za prodano bilje kupuju hleb.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. Holandiju. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. Bobica je mnogosemena. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. najvge u Englesku. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. a na jug se pros tire do severne Afrike. svega do 2 mm u precniku. krupnim. visokih 1-2 m. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. izbijaju ·iz pazuha Iistova.guk ih sllma. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee. Da bukva. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. SAD.aka va'i. Semenke su okruglaste. Plod je vrlo lepa. Ova impozantna zeljasta -.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil.I . hrast. od kojih je jed a n vel i k.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. socna nakiselo-slat ka. Dna . velioine naprstka. i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. Kruniea je ·krupna. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. irna tamnoljubicast sok. Zapadna Evropa). Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. rede je kruniea zutosmede boje. Eto zbog cega se ovaj opasan. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. sitne. Cvetovi su pojedinacni.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. po povr~ini rapave.a. mrke. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. nego se ~uma tim leci. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. a d rug i m a Ii.. jer je velebilje sumski korov. Prema tome. jer . smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. Velebilje eveta preko eelog leta. odelo i obucu. treba cekati covekol' vek.

i krajem leta.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. vee od druge polovine avgusta. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. BERBA. ali je najbolje prvo kolo. sitne plodove modre boje u grozdovima. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. SUSENJE. Na njima osim evetova ima i mladih. nepromoeivu emu hartiju. ad 2 do 3 em. beJoZuckast. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. Korenje se odmah opere hladnom vodom. mek. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. natruUh i mrtvih delova. To moraju ZDati svi biljari. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . zelenih plodova.ire ad tr. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. Iskopavanje moze poc!eti . daje losu drogu i tesko sc moze prodati. debelu. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. vrlo velik. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. Ako se brzo ne osusi. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. a nikako u vreeama. bez pega. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. Cim se lisce osuili.i godine. Lisee velebilja je neprijatnog. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. Koren velebilja je vrlo mesnat. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. ko nema su~ruiou. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. najc!e~ee po llaseljima. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. krupni i Ijubic!astt. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. onda' brzo gubi lekovitost. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. nagorkog i naljutog ukusa. sunCanom i suvom vremenu. Korenje se vadi u jesen. rupa i drugih o~teeenja. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. soean.

o zapakuje i cuva na vla7. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. iako se od davnina zna za nju. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje. najvge na mestima' gde je okupat. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. sporo i nebatno su§i. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe.jmal. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca.Cela bilj'ka je vrlo otrovna. jer niko nete da ga kupi. Debelo korenje se mora U2du! raspor. i 1947. mi smo . dok na pozari§tima nije izrasla suma. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe.i mora se uni§tiIti. AIm je vreme toplo i suntano. vla!n. . uplesrrivi se . ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. beladonu treba sto pre osu§iti. a jo§ vi§e susne 1946. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke. napomene i opomenel .or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. Uopste.iti da bi se §to pre osusilo. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. nego ga treba §to pre prodati. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. godine. Preporuke. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi.nom mestu. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. Prema tome. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. one brzo gubi alkaloide. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena.

DlVUA VRBENA . taDina. Sadrii neproucen al· kaloid. Stabljika je cetvorouglasta. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. heterozid verbenozid. LJUTOVNICA Verbena officinalis L.' . Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. Cveta od juna do oktobra. grla.IQ-/ " . protiv nesanice i nervoze. Narodni lek za jaeanje.. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. : VERBENA dnevno pre jela. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- .(J/ . pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . otoka i drugih oboIjenja. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene.Za spoljnu upatrebu. jer sniZava visoku temperaturu. uspravna i na gornjem delu razgranata. duguljasti. Povecava mlecnost. za lecenje jetre i mCi. manje iii vi~e dubokodeljeni. gorke materije. grubo dlakavi. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. . sluzi i etarskog ulja. VRBENA . 269 VERBENA. Upotrebljava se i protiv groznice. bledoljubicas ti.500 m nadmorske VIS me. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. rana.. dvousnati.VERBENA. DIVUA VRBENA. visoka 30-80 em. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. . VRBENA. Listovi su naspramni. Cvetovi su sitni. isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta .

MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. »bola pod grudima«. vrbica . vrbina. ze! ezenka. jer sluZi za destilaciju. VEREM-TRAVA. bosotica. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. VEREM·TRAVA . spo l'i ~ . jer »od verema veceg jada nema«. TRAVA OD VEREMA. brstica. popari se I litrom klju~ale vode. Sadrii vrlo malo etarskog ulja. trava ed dlaka. sporiSak. cvrstac. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. ocedi i mlako upoLrebi. konju ~ ara. verbina. GORSKA METVICA. VEREMNJACA. OstaJa narodna Imcna: bori~. rede za lecenje rana. uglavnom za jacanje i umirivanje. jezicar. spe riS. nani i maticnjaku.270 LECENJE BIUEM mena. nesanice. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. ostavi poklopljeno 4 sata.

271 VETROVALJ. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. na pesku i sllvim poljanama. Zilavl . bermelj. skolobad. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. Droga. bermez. skulab.. ovci cicak. Koren je svojstvenog mirisa.Saponozida 0.ljikava biljka. vekes. kapinska trava. skolab. Sastav.Bodljikav korov sus nih mesta. oko 0. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe.5%. ple~ec. . KOTRlJAN . kolotrk.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. nalaze se na vrhovima grancica. vakas. bermec. . . a ukusa slicnog mrkvi. tan ina 1. . brmak.5-1%. Upotreba.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. valjavac.~I STRIC Eryngium campestre L.VETROVAC. visoka do 70 cm. .Diuretik. be li tm.ljkama koje deluju diureloicno. bela sikavica. najcesce u obliku caja. Daje se sam iii sa drugim bi.12% etarskog ulja i mnogo seeera.VETROVAU. . beTmak. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. fi'rOgon . . VETROVAC. . su tvrdl. Cveta celog leta. Ima dugacak rizom. KOTRLJAN. Narouna imena: bela boca. brmec. V(. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. osobito po kame· njarima. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . bodeci trpotec. sikavcina.

Rasprostranjenost. Cveta od leta do jeseni. (kapin. a gornji jajasti i nazubljeni. Droga. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. bledoruti iIi bell. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova.lis L. Sve su to poluparazitske biljke. kapinika. do 2. (glatki sikavae) i dr. donji su klinasti. Raste svuda po livadama. lim sumama. kemerak. . planum L. pored puteva. tamnozeleni.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. ruZiCasto-ljubi~asti. Listovi su sedeci. morski sikavae. VIDAC. E. VIDOVA TRAVA. svega 10.l. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. Stabljika je neZna.600 m. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. VIDOVACA.20 em visoka. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. ostri badelj).

. Otrovna. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. - Primulaceae IzgJed blljke. sa crnkastim tat· kama na nalitju. Cveta celoga leta. VIOOVA TRAVICA. Svojstva. grizov. 2. tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. .Saponini. 50/0 galotanina. imaju 3-5 nerava. Bez rnirisa . ~to moze imati kobnih . Upotreba. prosti. visoka 10-30 cm. Siljasti. . vidavita trava. na uga· ru. plavu boju. ota· niea. poklopiti. najvge po njivama. ka. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. spada poklopaC'. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. Narodni lek. na dugackoj drki. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». . Upotreba. leti proliv. konjunktivit. kad sazri. blefarit. VIDICAK VIDOVCICA. vidoka ~arena. Droga. malo tanina i drugih sastojaka. dragonka. proteolitski enzimi.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. gorke materije. kraj puteva.150/0 etarskog ulja. zornica. Upotrebljava se i za letenje upala oka. po obodu celi. naspramni.Gorkog ukusa. Rasprostranjenost.Raste kod nas svuda. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. VIDOVA TRAVICA. Caj za ispiranje nasa (kija. Narodna lmena: vidica. Oko 0. . VIDAC Anagallis arvensis L. Listovi su sitni. 1. VIDAC 273 Sastav.VlDOVClCA.JednogodiSnja sitna biljka. Plod je okruglasta taura sa koje. Sastav. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. . upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. preve· liko lutenje zeludatnog soka. jajoliki. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge.Vidovcica oije dovoljno proucena. oslenica.

mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. . ~r­ VIDOV CICA vi~nik. vidovka. abronka. vidovska trava. o~iea. VILlNE. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. nitrata i benzoeve kiseline. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L. . skupljeni u lop taste evasti. sluzi. Otrovna je za ribe. okaoee. ovce i ptice. zelenkasti. vidooka. sumpora i kalcijum-oksalata. VIJOSNICA.i die. visoka 10-40 em. kurje oko. DRENAK. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. v. zeleoika.O· sim vee spomenutih. kumarina. PAPRAC. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. PRILEP. visoka do 80 em. erljena vida. kurja cesnica. vrlo dlakava biljka. Ima kalijum-nitrata.274 LECENJE BrUEM posledica. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. Ima gorkih i taninskih materija. Ima i sluzi. gume. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. zeoica. krivi~ica. vidova travac. divji baselak. Narodna imena. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. vid. krika. Imroslep. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). vidoviea. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. Cvetovi su sitni. skrika. vanilina. mi· sakinja. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. kokosiji slijep. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. CRKVINA. Povodeei se za narodnim imenom . konje.

KRAVUAK .Osim spomenutih. peraslO deljenih. Narodna imena. voska. C.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. . narkoticnog mirisa. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. . evo jo ~ i ovih imena: beli tm. Cveta eelog leta. VINOVA LOZA Vilis vinifera L.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). l anina. Upotreba. protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a .ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). flavonoida i leukoantocijana. alpina Jaeq. debelih. Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . dijaforetik. Sastav_ . ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. sastoji se iz raznih terpena. U gladnim godinama koren se jede. vulgaris L. Dugovecna zeljasta biljka. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. Rasprostranjcnost. Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi.VILI NO SITO. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b.. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu. RESETKA Carlina acaulis L. zatim vinske i drugih kiseLIa . sjekavae.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. belotrn. grubih Iistova. ima antibakterijska svojstva.. hranljiv je zbog inulina. a ispod njih je rozeta od bodljikavih. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. . U li~cu ima boje ne materije enozida. 275 VIUNO SITO.. toniok i holagog. . smole. Droga. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova. pupavae. jakog.Etarsko ulje je smede boje.QZA . rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. C. - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. okrugla.Mr~avi. - Compositae Vil. Kad sazri. i dr. KRALJEVAC. oko 30 em dugackih.protak. VI NOVA !. a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. corymbosa L.ino sito ne ma stab ljike. . kompava. PUPAVA. prostriljavica. na preseku beo.. Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. u precniku oko 12 em. Koren j e okamit . KRAVLJAK. . C. . vretenas t. Vinova loza ima izraz. Po~to je . kao palae debeo.i nulin levulozan. mesnat.

upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. . zvizdenjak. VRKUTA. Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. krupni. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. cokot. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. capa oroslanova_ .Osim spomenutih narodnih imena. gastrita. Suvo groide je veoma hranljivo. ROSANICA.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). magle i kiSe kao divni sjajni biseri.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. visoke 10-40 em.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. c:apa lava. . goveda trava. u eelini okruglasti. VIRAK. Svrab stidmce (pruritis vulve). oporog i malo nagorkog ukusa. Droga_ . - Rosaceae Opis biljke. lekovitih vina. po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama.Raste svuda do 2. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. gospin pla~t. jer groide je vrlo hranljivo . oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. 10 g lanolina i 20 g vazelina .500 m. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. . Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. . vinja loza. Voce i povrce. »nakit i. navodimo i ova: verkuta. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ .Virak je tipicna taninska droga. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. plascek device Marije.Dva grama vodenog ekstrakta virka. dunjinog semena.Bez mirisa. vinoloza. kamilice i majkine du~ice. . Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. na dr~kama. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. drago kamenje pastirica«. Vocni daniJ. Upotreba. viric. najviSe po suvatima. izmedu stena i drugde. 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. BISERAK Alchemilla vulgaris L. Narodna imena: vina [oza. krga. trave-ive. osobito erno. lavska noga. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. osobito krvavog. vinika. Rasprostranjenost . pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. vinska [oza. trs. . Svojstva. Vino. ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. Listovi su naizmenicni. Dobar adstringens i tonik.

U lukovicama ga ima oko 1%. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. kunjavac). Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). limunove i Cilibarnel.V1SIBABA. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode. BAPKA . zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. Vitaminski vocni sokovt). pekmez. Leucojum aestivum L. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. 0. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. Od zrelog p[oda. Kao sneg bell. vi tam ina itd. . visoka do 1 m. Daje se u obliku 0. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. vino ·i dr. pravi se Sirupus cerasorum. drem. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. Cvasti su svetlozute boje. .e alkaloide derivate izohinolina.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!.ZALATNICA. dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . VLASKA SALATA. BAPKA. VISNJA Prunus cerasus L. Glavni alkaloid je g a I ant ami n. DREMIDEDA. VISIGAC. azotnih jedinjenja. . V1SNJA . 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. VUSKA SALATA . SISAVAC. (dremovac. SKRBINKA Lapsana communis 1. DRlJEMAK.'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve.50 i 1". mineral-nih soli.25. OGNJICINA. VISIPATKA.. Galanthus woronowii Los. Z\'once. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. REPUNJACA. Cveta od maja do septembra. 277 VISIBABA. .

vodeni evijet. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike. kuva 15 minuta u 1 litru vode. divlji lilijum.7% ulja. uzeta u vecoj koJ. breze i medvedeg groZda ·i troskota.Upotrebljava se i protiv proliva. Sadrzi do 200/0 tanina. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. Raste svuda po stajacim vodama. 1. izaziva grceve u trbuhu i povracanje. Vodena perunika je olrovna. arginina i holina. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. jer je otrovna. vodeni krin. hrastova kora i dr. U svezem stanju. LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. zuti bozurak. lista koprive. glutamina.50f0 belancevina. Cl'eta od maja do jula.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. a lekovitost im je veea i pouzdanija. trava od srdobolje. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. ali JOJ je evet zut.uti vo- . Lici na peruniku. visoka 60-110 em.) koje nisu ~kodljive. Os tala narodna imena: vodeni bozur. z. 2. za jaeanje. . zuta lilija. voeni ~ecer). a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak. ponekad i krvavo. vodeni macic. divlja perunika.icini.

krinka. ~ENETRGA . zut i Iilijum. . . gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. . Cvetovi su svetloplavi. .Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). duguljasto-koplja· sti. svi su jezieasti. majkine dusiee i oraha. trave. slobodnog voenog secera. maslacka i idirota. lENETRGA.ive. 1. pektina i dr. za jacanje zeltica. po pasnjacima i livadama. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. vrlo tvrda. za pojaea· vanje apetita.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje. manje delj eni. poklopiti. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. i po JOg trave·ive i pitome nane. krupni. a oni na stabljici su kraei. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. Koren joj je valjkasto-vretenast. »Frankova cigura«. i \ista hajducice.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). vrlo lepi i upadljivi. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. osobito mlada. Cveta obilno preko eelog leta. pre svega.om. u gornjem delu razgranata. Cela biljka ima mlecnog soka. 2.i viSa. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. najviSe pored staza i puteva. lazni macinae. osta. bolje varenje hrane. Droga. cvrst. uvece popari sa 300 g kljucale vode. zecja nrliea. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. povodna peru· nika. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. Prizemru Iistov. 4. Stabljika je prava.VODOPIJA. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. sarica. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive. visoka do 1. . Svojstva.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. Sastav. CIKORIJA Cichorium intybus L. spolja tamne boje. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. Upotreba.i su u obliku rozete. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. ponekad . VODOPIJA. Spravlja se J pije kao pod 1.5 m. kao pod 1.Cikorietol. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%.Raste svuda kao kor~Y. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. dugacki. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. a iznutra gotovo beo. 3. po obodima surna i drugde. po obodu duboko i nejednako urezani. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. avo je . Rasprostranjenost.

~urlin. Cichorium endivia L. podroznik. ~an· toga. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). a njih ima vrlo mnogo. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. Narodna !mena: vgnjev regrad. ~trpka. zucaniea. suncevo cvece. divlja 10Cika. plavoevet. VOLNJAK. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. gologuza. PACJE GNJEZDO. jandreSiea. goliea. cihora. Narod je naziva ovim . Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka.imenom: and~bija. kudrava salata. cigura. zelteniea. kairiput. Prema tome. konjska trava. VOLOVSKI JEZIK. zutka. modriea.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. plavulja. andivija.000 vrsta. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. zutinica pi-toma. endivija kreculja. cihura-rezaniea. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. radic. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . zumenica. vodoplav. eilkorija. VOLUJAK. vrtna zu· tenica. oko 23. indivija. cikora.

BLITVINA Plumbago europaea L. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix). VRANI ENlKA. oko 20 em dugacki. . Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. Cela biljka. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. vezu u kitiee i na j akoj prom aji. vra nj emil.AJ~ E. svincenka.M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. kaloida einoglos ina.VRANEMI L. a danas r ebko nadzemni deo bilj. olovniea. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. VRAN lLOVA TRAVA. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. lip· ka. 1947. al. visok 30--1 20 em. VRANJENlKA. lovku s belim evetovima. VRANEMIL. Ima kalijurn·Iri trata. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. izaziva ervenilo i plikove. konsolidina i konsolici na. ni aktivni sastojak bilj ke plum.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. visoka 20--80 em. !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. ras te na kamenjaru u Primorju. Ako se proguta. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . V R. Arom ati cnog mi risa i ukusa. vo~ij a) . (zavratIriea.. vranjena. holina i alantoi na. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. a osobHo koren. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . za znojenje i iska~ lj avanje. Plumbagi n aceae MeClutim. povra· canje i druge znake trovanja. Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. god. izaziva gaClenje. Ne t:eba ~~ati vra~. U obliku caja (5%). obral1enom zem lj gtu .intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. poglavlje . Ostala narodna imena: vra· nemilj. lui.

jer ima 500/. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. dobrovoljka. Ukusa je oporog i gorkog. mir.iSljavac. Ima uspravne evrste drske. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . maturan. cober. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. zabrta. rehogan. susica. crlJena metvka. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. s u ~ i . U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. gorka meta. Mes timieno se javlja u velikoj masi. I sto tako se bere.282 LECENI E BIUl!M maj u. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. Cveta od jula do oktobra. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. dusica i sl. ksaberta. mravic ? (Vuk). bolja dusica.i m etvica. dobra misel. vrigan. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. bolmet. mravinjac. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. timola. majoran. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . mravinac. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. bicastim cvastima. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . crnovrska. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. vi· soke oko pola metra. erljena meta. cela livada se oboji divnim tamnim lju. dZodzan. dobra misu. to~ ta. sovr. sovre. origanj. goeman. zavrta. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. ernovrh. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. timola. mravlinjak. rigan. ernovr. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. pa kad iscve ta. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. Spada u grupu aromaticnih oporih. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda.

U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima.VRAPSEME. . duguljasti. beliCast. Cveta od maja do jula. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. VRAPe IJE S EME. Zuckasto·belieasti i pojedinacni. vrlo razgranata stabljJka. iz njega izbija prava. ListoVii su bez dr~ ke . . grubo dlakavi.inu. dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. VRAPSEME. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case.I~tra mlake vode). Plod je si·tan.ao i druge silikatne droge. DIVlJA PROJA .IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. . visoka do I m. . . ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. Cvetovi su sitni. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . gruba. rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. sjajan i vrlo tVI'd. DlVLJA PROJA. Raste obilno svuda po ~umama. neupadJjivi. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. (30 g ~a p~la . VRAPCIJE SEME.Deluje diurelicno ]{. evrsta. ostav. i silikata. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. Rizom je debeo.

skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. ukradeni volovi. jer je bilo cesLih trovanja. vrabseme. povratic. Narodna lmeDa: abrata. bratie. Ukusa je gorkog i neprijatnog. . . proulja. mosak. Sastav. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. kome se uglavDom pripisuje lekovitost.apeni. izgubljena sDaga itd. vratie.5 m_ Stabljika je prava.Gde se vratic pojavi. a najvise cvasti. pticje proso. jarebinjak. vrapcje sjeme. vrlo lepa zeljasta biljka. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. Listovi su krupni.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja.). Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. . pticja trava. bujna. a pre svega zdravstvenim radnicima. konopljika. visoka do \. zdravlje. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). divlja proha. 2:ivotinjama je davan intravenozno. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. sitne. l1inl1uvak. tamnozeleni. umanika. Svojstva. Cveta leLi. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. Otud mu i ime pot ice. biserka. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. . vrapcevina. zatim smole. zecje seme. ali je vee i u malim dozarna opasan. slabo razgranata i cesto crvenkasta. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. doze i nacina upotrebe. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). bozje oko.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. hoee da ujeda is!. grlieek.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. pticje seme. do \. vratieelja. lzaziva konvulzije kao kamfor. Cvetne glavice su zute. POVRATA Tanacetum vulgare L. vratika. vrabcije seme. Upotreba.Cvast bez drske (Tanaceti flos). crvinjek. . RasprostranjeDost. ribciCi. kao gorko sredstvo za jacanje. farmakodinamskog dejstva. Compositae Dugovecna. obratic. najvise po lugovirna. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. Svi de lavi biljke su otravni. ticje zrno_ VRATIC. Zato se skrece patnja sl'ima. Droga. POVRATIC. jarabinje zelje. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7.

Ostala narodna Imena: vrenica. KOKOTINJA. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. zelello-zuckasta.. DESNO: CVET ~Hja sti. Najvge je ima na vlainim mestima. . ruia. Rasprostranjenost. gola. VUCJA JABUCICA . Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. potocnjak. na osnovi sreasti. Cvetovi su zuckasti. erljena iva.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. Sadrle tanina. . Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. visoka do 80 em. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. Cveta od maja do jula. kao i druge opore i sluzne droge. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. Stabljika je razgranata. VUCJA JABUCICA. drenak. Raste po moevarama. Listovi su na dnu srcasto useeeni. potoeni klasic. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. VRBICA Lythrum salicaria L. karotenoida.VRBICICA . prema vrhu suzen i. VRBICA . sitni. eibrije. nerazgranata. eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. . 285 VRBICICA. sedec i. pektina i drugih mater. Stabljika je uspravna.Raste svuda. Listovi su duguljasti.

Raste po vlainim i mraCruim sumama. smola. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. . tanin. rufieasti mirisni evetovi. Kad se duie ZvaCe. jablcina. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. . Druga narodna !mena: volk. Ima jos i zute boje. jer je biljka otrovna. . izomer eskuletina. skrob . Vee u februaru. kur· jacka jabucica. . Sastav. tim vreme dopusti. LIKOVAC Daphne mezereum L. Listovi su uski i ovaln1. divlja jabuka. pre Iistanja. MASLINICA.j lek. Nema mirisa. a zatim je stave na kozu. Berba. pre nego sto se pojavi evet. jabutnjak. izomer eskulina. Droga. Uopste.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. vucja jabuka. ali je u tom obliku droga jos opasnija. Savija se i tesko kida. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. neotrovnog glikozida dafnina .va. koznih bolesti. Plod je jednosemena jajasta bobica. a iznutra je ruekasta.kans (izaziva plikove). a pogotovo za vreme ratova. rute boje. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. zoma et herbal. VUCJA LIKA. Vucja oputa je vezi. etarsko ulje. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. Ijute d gorke smole me z erei n a. tako da je danas skoro potpuno napus tena. Pri susenju treba biti oprezan. vutja noga. guli se kora i susi. Spolja je kora glatka. . jabolcina. gorak sastojak. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj.286 LECENJE BlUEM Svojstva. Droga. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. To je anhidrid mezerinske kiseline.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. jabucina.t (aristolohija kiselina). hidrolizuje se na glikozu i dafnetin.U januaru i\<i februaru. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. u loga. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. Najcesce potope svefu koru u sirce. jer je jako savitlj'. koja deluje drasticno.. . na vrhovima grancica javljaju se divn'. . zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. Narodni lek protiv reumatizma. zeeja aubeniea.Alkaloid aristolohi. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. drZe oko pola sa ta. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. grmie visok do I m . I u miru . ~ eeer i drugi sastojci.eel a biljka je gorkog. posta se prethodno savije u snopiee. Sastav. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. vrlo glatka i svilasto sjajna.U drogi ima oko 8% zelenkaste. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. AJDUCKA OPUTA.Rizom. Upotreba. erveno-mrka iIi ruto-mrka. najpre zelena. zeceva lubenica. posekotina. VUCJA OPUTA.Narodni lek za lecenj e rana. s ovom drogom . Upotreba. a zrenjem poerveni kao skerlet.

VUCIA OPUTA . Opomena! . divlja lavorika. gat1enje i povracanje. lovorCica. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. li~ac. zmij. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika.. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje .Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. licac.Osirn navedenih. Daphne laureola L. u veeoj dozi upalu zeluca i creva. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. . bol. ~maslinica). meeja lika. (vucje uho. . Cocca Gnidiae. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. vazdazelena rnasl~nica. zelenika. . ljubcac vazdazelen. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. bes.ina trava.. veliki. likovina. =~.VUCIA LlKA. zuti jeremicak. liCica. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. rnehurove. zimzeleni likovac. Koru guliti u rukavicarna. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. Sve su one otrovne j vezikanlne.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. . Narodna imena. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. vutji rep. u~a­ tak) i dr. Da bi sprecili i ublafili delovanje.

sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. aspar31gin (1-3%). Cveta u prolece. 2. visoka do 1 m. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka.70/0). eRNI GAVEZ. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. debeo. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva.007%). Iz korena izbija uspravna. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L.G GA VEZ. kuvati 20 minuta. guma. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. ostruZc. a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade. Sastav. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. zvonastJi. spolja ern a iZl1utra belicast. Opere sc.Tipicna sluzna i donekle taninska droga.Svuda po rovovima. . donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. U obliku sirupa da. 1. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. ~uplja. poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. mesnat. Upotrcha. razgranata stab ljika. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka.000 m nadmor ske visine. .Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. starih i gnojavih rana i sl. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. . oslaviti 5-6 sati i proeediti.002%). uboja. nmogo slu zi. dlakava. . izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. glikoa lkaloid konsolidin (0. Rasprostranjenost.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. SiTOV karen je soean. U nasoj narodnoj medieini. 3. cireva. Koren je snaian. Svojstvenog rnirisa. Droga. moze se zasladiti. smola. socna. tanin (5-6%). . sluzavog i poma lo oporog ukusa. etarsko ul je.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. a osusen roznate konzisteneije.

1ma gorku materiju Iikopin. VUCJA STAPKA. kilnjak. vanilina i dr. vise u belici nego u jedraeu.-DRVO. opasica. / . konjski rep. malo etarskog u{ja i tan ina. GVAJAK. visoka do 1 m. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. voluj jezieae. 4. cesto u zajednici s jcdom i beladonom. . sudorifik.. erni koren . dijaforetik. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. OstaIa narodna lmena: velika so- dula. svatovci. Gvajakovo drvo jc di-uretik. Cvetovi su sitni. GAGALlCA. preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. VUCJA NOGA. popariti 1 litrom kljucale vode. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. Ima jos i gume. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka.GAGAMIIA. GVAJAK. dunjinog i la· nenog semen a . GVAJAK·DRVO . i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. d Guajacum sanctum L. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. GAGAMIJA. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. Raste po moevarama. GAGAMIJA . a nc clrvo. GVAJAK. GAGALICA. SVETO DRVO. beli 5 ervenim pegama. U vecoj doti deluje kao purgans. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova.Zygophyllaeeae. malo etarskog ulj a. Cir zelllca I. skup. . 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. . vrani gavez. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). DIVONANE Lycopus europaeus 1. plju~c. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. GAGRICA. Jedrae ima oko 22'/0. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida.

smole. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . reae malo ruZieasti. Osu~en GLEDACUA. Rasprostranjenost. na kineskom zen znaei eovek. PANAKS. vitamini C. kako se neis pravno kaze. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). GLOG. Bl i B. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. sluzi.290 LECENJE BILJEM GINSENG.5 e n «.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. dakle. kamenitim . Cesto se saeli kao ziva ograda. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. a Ginseng iii. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. GLEDIC. GINZENGOV KOREN. koja raste u Mandluriji. i suvim mestima.05"10 etarskog ulja. do 0. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. GLEDIC. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. - Rosaceae Trnovit. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. U Kini. pravilno graaeni. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu.Araliaeeae. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. lENJ-SENJ. i dr. panaksozid A i B. Koreji. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. Raste svuda. . nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. Cveta u maju. slieno reumu i kru~ini. »f e n . a i\ e n = koren. malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. osobito po ogoljenim. fitosteroli. CvetoVii su beli. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. amorfna. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. alkaloid nepoznate graae.sap 0 n 0 z i d. U mahunama irna flavonslcih. Pan a k s . gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. saharoza. 3-4 m visoko. Upotreba. .

triterpenoida. Upotreba. 3.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. gu~enja (za· duhe) .U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. limunske. trnka. bijela drata. folium Sastav. glogovka . za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2. raznih uzbudenja. CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. . Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· .Bere se mlad list i su~i kao i evet.U gloginja· rna ima masnog ulja. sitosterola. osobHo srt ani i nervni bolesnici. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo. et fru ctus). Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. aH su manjc ispitane. protv nesaniee. . imele . l.cie.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. kao pod 2.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. izoamiIamina. 4. pasji trn. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. Napomena! . list. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. glah. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. tiolin a. . a druga polovina jo~ u pupoljku. odoljena i maticltjaka.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. glogie. . ostri tm. guan ina. ~ecera. . . adenina i drugih purinskiih denivata. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. saponozida. belog luka. aromat· skih aminokiselina. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu.Plodovi se b eru kad sazru. Cvast. 2. medvedova hr usica. . aeetiiholina. Narodna lmena: beli glog. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. hmelja. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . cobanciea. rastaviea i imele. da se ne izlome. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela.GLOG. rna· slinovog lis ta. trimetiIamina i drugih alkiIamina.i belog luka. drugi. bijeli trn. Droga. vinske i drugih kiselina. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. osobe u k1imakterijumu i . kao srtani sedativ. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. tanina i drugih sastojaka. a u kori al· kaloida bliskih berberinu. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. glo. kao pod 2. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode.

posuti be· lieastom vostanom prevlakom. (erTli glog). Sastav. hrapa. Li s tic i su sitni. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. a ukusa gorkog i ljutog. Saddi jos i Secera. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. silja. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. va zrna 3-4 mm velika. (garcaroJa. okruglo·duguljasta. 1azaro1. naearole. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. skog. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. azarolus L. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. ponekad otverena usled trljanja. M i r i s a je jakog.292 laegus monogYl1a Jacq. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. e. danas go· tovo potpuno napusten lek. ste. 10ptasti. na vrhu zasiljeni. galne kiseline. visoko 2-6 m. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. terpentin. K.5 do 5 mm dugi. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. GLUSAC. SOMINA Juniperus sabina L. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). Zastareo. tamnoplavi ili ernkasti. naspramni . (erni glog) i C. u preeniku najviSe 5 mm. u sve~em stanju vrlo savitljive. opkoljena ro· tim . Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. Plodovi su pojedinalfui. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. Grn! iii malo drvo. ovalno·rombieni. Upotreba. mekim mesom. Sabinu . binae summitas). imaju 1-3 sitna. piramidalno. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. s mol e i gorke mater-ije. pitomi glog). GLUVA SMREKA. poredani u eetiri reda. svega 1. penlagyna W.). tan ina. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. K. vrlo gusto i zbijeno razgranato.

U1je j e najotrovnije. jagodna s~mina. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. glu~ak. odnosno. mr~avim. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. stomahik i diuretik. krupnim. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. Stoka ga ne pase. Na kOli izaziva plikove. GOROCVET Adonis vernalis L. viSeglavog. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. Iznutra j o~ same u homeopatsko. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. . smri c·glu~ac. tako. mrkog rizoma gorocveta. . abortiv. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. razmnozavati. plitkim. Ccla biljka je otrovna. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. Raste po zemljama oko Crnog mora. ljutog i neprijatnog uk usa. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. kao em e nag 0 g. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. kamenilim brezuljcima i padinama.i broj ih je bez cveta. zenska klekovina. Berba. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. a manj. savina. smrd· Ijiva brina. varunac.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. suvim. ~ to je najcelishodnije. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. Rano u prolece. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. Domace livotinje je ne jedu. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. glavieastim. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. i svi drugi ljutici. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. medicinL Daju je . Cela biljka j e jake zelene boje. smrdelika. kao emenagog. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. Neke stab ljike su sa cvetom. kao. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. gluhi smrc. Cesto po stotinu strukova u busenu. bradavica i sl. tlostalom. na Fruskoj gori. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. Najvge ga ima u Ukrajini. Ima strukova sa vge cvetova. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. zilicastim korenjem. smrdelj ika.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. crnim. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. Iz krupnog. I pored svih mera u pogledu branja. gorkog. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. vretenastim. mestimicno u znatnoj kolicini. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. dok je jedan precvetao. na Krimu. gluvi smric. drugi je u cvetu.

Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca. drvenastih stabljika.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. a naroeito saponozidne droge. Sastav. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. za· tim titrovati i. g}jastih Iistiea. jer eim biljka preeveta i zametne plodove. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa.ene u dndinju. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). utoHko su krupniji i drobniji. bez dr~ke. autumnalis). Cuvanje. evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. . uop~te. Plodovi su slieni dudinji. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. do 7 em u preCniltu) . Ne sme biti plodova. gola. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. Listovi su goli m slabo dla· kavi. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. postupiti kao sa digitalisom. uzduf naborana.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva.je heterozida. . . U k usa je gorkog i ljutog. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. Droga. kao uostalom. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. siva. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. i u ti i glaviCasti. duguljasti. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. Siljastih liski eelog ruba.r. "ge od polovine stabljika imaju evetove. . Naroeito se istieu zuti delovi eveta. KnIDji:ni IistiCi su goli. Semenice su zelene i slol. koji su oa vrnu nazubljeni. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. i ukoHko su stariji. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. 1llanje je lekovita. Rezana droga. pogotovu ove iz porodice Ijutica. b) c i· . CaSica je spolja dlakava. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. Siljasti i mnognbrojni (15-18).294 su~eni a . Cvetov i su vrlo krupni (3':. i mnoge druge hetero1lidne. droga vrlo brzo gubi lekovi· tost.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. izomer konvalatoksozida. a u prvoklasnoj drogi nimalo. Ima pet jaja· stili. mrkih.

koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. zecji mak. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava.Goroevet je otrovan.Adonis aestivalis L. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka).U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti.i spHane. Ne izaziva naviku. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. fitosterola i masti. gu~nica.GOROCVET 295 mar 0 z i d. a negde i potpu no zasticen. kao digitalis. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. Druge vrste adonisa. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. smole. Prva fiz. godine Bubnov na kliniei Botkina. za jcji mak. Ima jo~ i sap 0 no z ida.Goroevet deluje slieno digitalisu.j ungten (cupan s koren om). Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. gorocvet. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. flammeus Jaeq. Po Vojvodini. angine pektoris. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. a vernalis na latinskom maci prolecni. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. . Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. kod nas su mnogo Cesci. IkaO digitalis.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. i A. . Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti. Pos to je to vazna. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. trovanja nikotinom. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. . goraevet . a jo~ bolje. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. zecji mak. titrevati. . Opornena! . On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. Ove vrste adonisa su jos manje . Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. Istorlja. akon4tne kiseline. I spitivanje se vr~ biolo~ki.Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. gorocvijece. gorovcvet. a po drugima nesto slabije. Narodna Imena. pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. po nekim autorima isto. Z~tlta . goroevijet. Upotreba. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). . Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. goroevet je na mnogo mesta delimicno. . pa cak . pentahidroksilnog alkehola adonitola. zuta sasa. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. kao sto je gornji Banat. . holina. zecji turcmak. Deluju slicno kao gorocvet.

i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . s nalicja belicasti. GORSKA RUIA . Cvetovi su vrlo lepi. s lica sjajni i zeleni.. Listovi su zimzeleni. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. Cveta leti. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. sitni. jer je opasna i otrovna. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. visok 30-90 em. Kao i druge biljke iz iste familije. - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea. zvonasti. slec). sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. crveni. a kas· nije perutavi i n'tasti. azaleja) i dr. Rhododel1dron pOllticum L.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L.296 GORSKA RUlA LECP. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. (divlji sim sir. crvena alpska rufa. pjeni sn ik. takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. kozasti. uloga i kamena u bubre· zima.

do 1 m dugaeak. sativum L. (velika grbastica. kupusac. GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. BELJUSKA. BELA TRAVA. wtnd bobovnjak). Raste svuda. ARDALJ " Sinapis arvensis 1. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida.) . kres. visoka do 80 cm. najcesce pored puteva i na slatinama. oka 15 mm deb eo. BELJUSA Lepidium ruderale 1. biberika. GRCICA. L. visoka do 30 crn. zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). GORKA DETELINA. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. renika). lUTAJA. draba L. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. cartilagineum L.. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu.. GORUSICA GRONICA. 297 GORUSICA. L. TRAVA on GRONICE. ~ gorusica ima sinigro~ida. lUTAN SINAP UGOSICA. valjkast. slieno kao i druge krstasice. visoka do 40 cm. L. cvorast. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. . Cveta od maja do jula. DIVLJA GORUSICA. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . grbanj. (= Trifolium fibrinum 1. U tresetis tu lezi snliZan. gronica. sitni. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . :i dr. lacitvlium L. Ljutina. ali slabije. dimberika). (grbica. sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. GRCICA . - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. GRONICA . L.GORUSICA . grbaStica. (krecava salata. Cvetovi su zelenkasto-beli.

- Ostala narodna lmena: vodena bokvica. uzdu! naboran. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. na vrhu zatubaste. deteljiea. . sto podseea na emenagogno delovanje biljke. duguljaste ili kopljaste. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. .. sarno po visokoplanins kim. nepristupatnim tresavama. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. ali retko. . zbog tega je zakonom zaSticena. trolistina.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost.Ci troJJista. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. s!ieno liscu deteline. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. s to znaCi groznica. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. na lieu tamnozelene. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. gorka trava. a siroke 2-5 em. a na nalicju svetlije. gole. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. trifolia 2lIla. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. Vlasotin skoj tresavi. prema vrhu se suZava. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. s ir 0 k. fibrinum od febris.Grtica je nedovoljno ispitana. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. Zaitita. Sastav. groznitni trilisnik. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. Lisee je troperno. UJazi u sastav Extraetum amarum. MenyanI hes znaci mesdni evet. mrzlitnik. Droga. Liske su pomalo sotne. meke. Upotreba. u prirodi vrlo prorec1ena. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru.

GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . za· tvora. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. 2. glavobolje . SIKAVICA. trav&oive. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. Smetltje u iJ. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. koja lie! na ~aren bujan ekalj. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. BADEU. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. bolovi): po 20 g badelja.i su tigrasto pro~arani belim prugama. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode.kamen. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. . lincw'e i trave-ive po~ti. Daje se protiv astme. . Cvasti su krupne i cr. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. 24-26<1/. magareca salata. Narodna imena. 3.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. Listov.Osim navedenih . Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. - Coimpositae Krupna. u drugoj godini. Za jacanje.IIi 30 g zdrobljenih plo. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. re4e list (SUybi fructus et folium). i koprivnjaee. Cveta celog leta. osljebad. masnog ulja. poklopiti i ostaviti celu DOC. KARAKTE&lSUCNI . pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. nim krajevima i u Primorju. vene. gospin trn. plod badelja povecava krvni pritisak.1% etarskog ulja. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka.. senske groznice. osobito posle te~kih operacija i bolesti.drobljenih plodava badelja. Upotrebljava se zreo plod. cesCe muCkajuei. 17% belaneevine. 5. bolji apetit: po 10 g. kit ice. U plodu ima 0. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. protiv ~ecerne bolesti. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. divji articok. o~ba1j . ploda badelja. JDlI5 1aCka . os:aviti. Cvetovi i listovi su bodljikavi..ti. sjekavica. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. SARENI CKAU Silybum marianum (L. bocu zapuSiti i.) Gaertn. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. 4. semena idraljeviue i grekog semena. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. za lecenje hemoroida d dr. 1. visoka do 150 cm. . sarena badeljka.ICi (. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. malo tanina. flavonoida. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode.n a.

5 kg secera.Saponozidna droga. MILOVANKA. po usevirna . varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. ribizla. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. trobojni (ijubitasti.i propusti kroz flanelsko platno. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. vi~anja iii limuna. donji su sreoliki. .800 m nadmorske visine). osobi-to one krupnoevetne. U nas raste mnogo podvrsta. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. Li stovi su ~iri nego dun. Sadrli jos . suvirn i karnenitirn mestima. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. rosulje. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu). lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. SIROTICA. futi. zuti " beli). a gomji duguljasti.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. etarsko u1je (0.01%) sa metilsalieilatom. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. soli magnezijuma i kalcijuma. odJije i doda 2. svraba.D DANINOC. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. po obodu zuptasti.5 litru vode. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. na dugim peteljkarna. Cvetov. slobodnu salieilnu kiselinu.U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. Sastav_ . do 250 rng"/. ~eCera. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. Cveta od proleca do leta. tanin. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid. prokuva 10 minuta .Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). Gajenje_ . sluz. obitnog i velikog kaslja. MACUHICA. reumatizma. 8. proeedi. visoka do 40 em. zove. prosta ili razgranata. .14 mm dugatki.i su pojedinatni. oeedi. auroksantin. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. Stabljika je uglasta. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. tij i su evetovi sitni. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. u1oga. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. salieilni hete'r ozid. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe.

koko§ja Ijubiea. evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. Slabljike su <prave i razgranate. lrobojna Ij ubica . na vrhovima ogranaka. Biljka se vrlo lako gaj i i le!. . macvica. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. polj~ ka Ijubi cica:. dikino oko.o u~peva i u loncima.Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. udoviea . CvasN su velike. poljska Ijubica. sliean re pi. zbornice. saksijama . ma~uha. Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. Koren je elebeo. me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. belo-ruzieaste boje. sedmiBca. . - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor.Osim navedenih. Poreklom je iz Kine i Japana. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. udovice ad zbora. modra iskrk:a. gospina Ijub iea. poljska Ijubiea. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . viola . Naraste 30-50 em . Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0.

koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. tu~c. Svez koren je aktivniji od 's usenog. Rasprostranjenost. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. List se upotrebljava na razne nacine. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. po zivim ogradama i pored reka do 1. soena. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. a i na mnoge druge nacine. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. repastim kor enom. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja. naraste do 5 m. alkaloida. Drugi kuvaju tr. prosti. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. DEBEUACA. gola bobica velicine oko 6 mm. ~uljevak. trava od udarca.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. ema. bobovnjata. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati.6"10). bobovnjaka (Sedum tc/ephium L.300 m nadrnorske visine.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. 8astav_ . Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. Drugi. mesnatim. bobnjak.i Iista u lOa g crnog vina i. Plod je okrugJa. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu.Raste svuda po vlainim ~urnama. DEBELA TIKVA. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. DEBELICA. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. c rnjak. Stabljika je tanka. i to vecina. bobonjak. skroba. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. tri put dnevno pre jela. bobovac. cirnik. kravlja sisa. Upotreba_ . bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. Neki cede so k i piju. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. zatim glikozida. 8vojstva_ . debeli list. debela koko~ka. Secera. LUDA TIKVA Bryonia alba L. DEBELOTIKVA. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. upala bubrega i dr. Cveta od maja do avgusta. ritosterola i drugih sastojaka.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. podkisula. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. petodelni i naizmenJcni. bobika. jak proliv. Otrovna je! Droga. bradavnjaca. a iznutra beo. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje.eel a biljka.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. malo etarskog ulja. . .Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. kad uvri na polovinu. bobovujak. Listovi su na kratkim dr~ka ma . . Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. kOlolog. balan. piju. penjaCica s debelim.

divja repa. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. 303 Slicnog hemij skog sastava .. . vucja stopa. ugojka. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/.DEBELA TIKVA . osim spomenutih narodnih imena. '1m elaterium A. malo u etilacetatu. kosopadavica.). crvena debelica. Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. DE BELI CA . bljuzak. . U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. Scammon. tu~ika. Bryol1ia alba. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. nerastvorljiv je u vodi. tikvenjaca. zemaljska bu~a. Afrika Kolocintin 2f}-250/. aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. Mala Azija Skamonin 3-13°/. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/. i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. Rich. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode.. DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. To su tzv. kukovina . a lako u etanolu. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. takode puzavica. ali ima crvene bobice. Do·b ijaju se u apoteci.. ludo groZde.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. crveni blju~tac. . crveni bljuzak.

skamonijuma. Gajenje. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. Za nuzdu. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. u precniku oko 4-5 cm siroka. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. . a od donjih .i vise su jajastog oblika. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . krtevinama. V. debeli.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. uvek pod kontrolom lekara.Divizma raste po suvim. suntaniI"!l. Z uti m. Divizma cveta preko celog leta. viz m e (Verba. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. gotovo sedeeim cvetovima. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. Raste po celoj Evropi. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. .~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. U jesen se seje u leje. Vece doze izazivaju ga(\enje. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. peskovitim. jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. nerodnim zemljistima. phlomoides L. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. ru~evinama. Berba. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. Krunica je zlatnorota. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . eim rosa spadne. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. narotito po napustenim kamenolomima. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. povraeanje. a ~to se ide navi~e. U nekim drlavama je g a j e. sve su manji i bez dr~ke. nalik na toeak.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. Rasprostranjenost. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. sap r a S n i c im a. Div. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu.izmu sto~a ne pase. Kod nas je to najobienijd korov. Izgled droge. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. plitkim. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. visoka do 2 m. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. .

malo gume.. . Upotreba. i vrlo malo etarskog ulja. Ukoliko je droga sta· rija. LISTAVINA . lepusae. Narodna !mena. Ima i s I u z d (2. kostnik. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. na krunicu . Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti.Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. poklopi. lepuh. ocelli. lucnik.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. a covek se ponekad prevarl 1 upo- . i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. Species pec· torales. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . volov rep..DIVLJA PAPRIKA. povracanje. i to-dlakava. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . kraljevska sviea. znOjenje. Spolja su obras li belicastim run 0 m.sluca. . Svojom sluzi deluje i kao emoliens. . aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. divizma. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. rute boje kroce tina i flavonoida. zutocvijet. stoka je ne jede. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. vunavka. ~ iroki lopuh. a drugi kiseo. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). svakom je dostupna. a dva donj a su dtda i skoro gola. Sastav. gusenje. phlomoides: divizma krupnoevetna.5"10) . U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. 305 je srednji najveci. . Uk usa j e najpre sladunjavog. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. Sveze cveee nema prij atan miris. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. utoliko ima manje saponozida. Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. lopen. duzih. silaze niz konce. iseedi. ~su. LASTAVINA. retki .Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. oko loo/. a pra~ nice kod donjih. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. jevi trovanja: smetnje u disanju. tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. V. od kojih je jedan neutralan. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. lepuh.Br.utra.jSe. neujedna· cen puis i paraliza srca. . svi· jecnjak. belog i crnog sleza i podbela se pome~a. ostavi 1 sat. lepu~ae. 'Pepela. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. PASJI KUPUS. secera. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode.

Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. Raste svuda. najcesce zajedno s opijumom. protiv nesanice i za umirivanje. C i K.jz divljeg kestena vadi skrob.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). pored ostalog. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. Zato . neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. 5-8"10 u I j a. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . flavona. pasja riga. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. eze oljustene kestene. cortex et flos). laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. lastavicnjak. svilni dubac. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji.). Homeopatska farm a kopeja propisuje s . koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. 6--7% belan6evine. Za bubrege i srce postoje bolji.306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). kosara. 5-8% sap 0 n ina. od koga se danas pravi alkohol. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. vitarnina B1 . Ukusa je gorkog i neprijatnog. u septembru i oktobru. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. Stajanjern. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. jer ga niko ne sakuplja. aceton. OTROVNA LOCIKA. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. rede i cver (Hippocastani semen.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. kesten gubi lekovitost. Kad se odsece. Steta je lito se viSe ne sadi. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. s t e r 0 I a. ljuska se odbacuje. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. DIVLJA SALATA. a u industI'iji za izradu lepka. strasnica. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. rnanj e opasni lekovi. kad opada sa drveta. . dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. gIikozida e sku lin a. Droga_ . Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. S e m e se sakuplja u jesen.

Bodljikava ljuska. katara bronhij a.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. vlja p.i'kavom ljuskorn. dejstvo tlavonoida. U k 0 r . od koga se uraduju supozitorije. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima.i ima tanina. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. koze i krave se poprave i ugoje. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. Viburnum opulus.. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze. stocarskim. tromboflebita. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje.i za le~enje katara nosne sluznice. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje. prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. dobro bi bilo da se divlji kesten .ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. podagre. Hydras tis. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. lJpotrebljava ·se . protiv proliva i proHv pega na lieu. ima vBe stoke nego hrane (piCe). Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. najceMe zajedno s beladonom. na~ito protiv hemoroida. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. grizlice gnjata (ulcus cruris). Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . bolova od hemoroida. a zatim tan ina. a od domacih ovce. Na taj na~in se ungte fermenti . Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in.ti slamom i travom. pre svega. dolazi do izraiaja. pre svega. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. Pri torn se konsti evet divljeg kestena. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. Ekstrakt od olju~lenih. koja spada sa semena 'kad sazri. ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. Hypericum i dr. reuma-t-izma i i~ijasa. Kora je dobar ads tringens . ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri.ostepeno u klju~ali alkohol. tr~ba ga obrati sa badlj. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. ali se redoVDo dodaje i karnilice. gde se uspesno. osobito u planinskim. stabilizovana alkoholatura. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. Da se divlji kesten sacuva svei.'~e~c~ upotrebljava tzv. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. Prema tome. eskulina i eskuletina.

balkanski lepotan«. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. povraea. Pre 20 godina. Seme nikne za mesee dana. Ukoliko se viSe tog leka uzme. U boci od litra i po bHo je ". - Cucurbitaceae U Beogradu. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg ..govorili su nam. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. i drugde u Banatu). Da Ii je ko od njega umro. nisam dosad mogao otkriti. «. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda.308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka.. Medutim. Vee ". a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. mada!. PIPUNIC. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. utoliko se bolesnik vecma preznoji. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. zapaljenje zucnih kanala. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. pozeleni. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. STRKALJ Ecballium elaterium A.. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . divlji kastanj. slamom i drugom mr~avom pitom). NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. DIVLJI KRASTAVAC.reko polovine sitnih cupavih krastavciea. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine. jelo~. a stablo do 2 m u precniku. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima.. a masnog ulja znatno viSe. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. najviSe iz Varne. »Bolesnik legne. banja kod Melenaea. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. gorki kesten. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. DAVOLSKI KRASTAVCICI. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«.rve godine izraste oko pola metra. Narodna Imena: beli divlji kesten. Naraste do 30 m visoko. u nestasici hrane. Rich. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em.k estena. Za nuidu. Sadite div/ji kesten. jer je to vrlo korisno drvo. a do grliea jaka rakija . pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . konjski kesten.

Zreli kra. Krastav~iCi su dugi do 5 em. enzima. To je ekstraM dobijen iz svezih . Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. nego iz Slankamena i. Cucurbitaceae. . jendecima koje je bujica udubila u zemlji. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. Divlji krastavci. a narocito njihov sok i ekstrakt. limunove i drugih kiselina. god. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. ali viSe l!ici na dinju. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- .. tako da se covek trgne. Cela biljka je grubo. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava. duguljasta-jajasti. ne propisuje viSe elaterijum. 1ma jos i vinske. ~im se dodirnu. koja su.DIVLTI KRASTAVAC. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. ali niko ne zna kome i za~to. U septembru i oktobru. Meni je to bilo dovoljno. ~im ih dodimete. i iz drugih mesta u Srbiji. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. smesa raznih hemijskih supstancija. Isto tako i u Makedoniji. god. na NiSkoj tvrdavi i drugde. pa ga je skolska medicina napustila. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. eekinjavosivo dlakava. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. ~upave. a neki od njih. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. elateridin. 1z divljih krastavaea je 1958. DAVOLSKI KRASTAVCICI. smole i drugih sastojaka. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. dlakave krastavciee. stavcici pucaju sami od sebe. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. elatericin i dr. Engleska farmakopeja ad 1948. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora.krastavaca. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. rutazeleni. nekad bili u velikoj modi. ugljenih hidrata. a deb eli do 3 em.kodljiva. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. koja je. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. Lek je nepouzdan i opasan. verovatno. drasti~na su sredstva za ciScenje. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. verovatno. Cvet joj je rut. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. trooki.

krupni. zbog eega deluje diureticno. pojedinaeni. . Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. divj a dinja. upadljivi. visoka do 80 em. tikvic. netikalo. DIVLJILADOLE2. Droga. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. sliCno jalapi. . Rasprostranjcnost. nedirae. petozuba. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. bljuja. a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu.Osim navedenih. strk. . jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. §ti. DIVLJI KUPUS. . - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika.Koren i list (Calyslegiae radix et folium).310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. sarno na osnovl srasla.morsko zelje. Cveta oelog leta. moze da bude dugacka do 5 m. Cveta od maja do novembra.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak.KOSULJARKA. i divlji ladolez sadrli smole. gola.rkavae. 4-6 em dugacki. S. Uzeta u vecoj kolieini. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. divji kukumarici. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. beli ladolet.SLAK Calystegia sepium R . raste na pesku uz more ' i C.Smola korena deluje kao laksans i holagog. Upotreba.BI". mlunic. Cvetovi su futi kao sumpor. biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. slatkovina. .Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). hladolez. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. . Sastav_ . zgoncek. strkaviea. divjo krastavice. cesto delimicno po zemlji polegla. u obliku levka. DIVLJA RIGA. Ima i tanina. . Plod je sitna eaura s mnogo semena. silvestris R. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. Cvetovi su vrlo lepi.Raste svuda. ali je vrlo duga i §iljata. u obHku potikoviee iii strele. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. Narodna !mena. beli. Br. flavonoida. Narodna lmena. ostaje posIe opadanja kruniee. eadorcic. divlja bu~a . evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. pluiee. . petodelna. Medutim. - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. sjajna. DIVLJA SALATA. §atorce. Ca§ica je mala. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka.

NAPRSTAK Digitalis purpurea L. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. a druge izraste visoka. - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. plod i cela biljka.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe . Lisee je 'krupno i naspramno. vrlo Iepirn.50 do 1. DIVUI /COMORAC . VRH STABUIKE U CVETU. voska. smole. 311 DIVLJI MORAC. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. visoka od 0.. Koriste se koren. mantiola i do 27% skroba (u korenu). PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. dlakava stabljika. STRBAC Meum athamanticum Jack. prava. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja. Stabljika je do 50 em visoka.DIVUI MORAC.80 m. kao u mirollije i moraca. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. upadljivirn evetovirna pore4anirn s .. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. KRAUICA. HADRUAN. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn. Cvetov. DIVLJI KOMORAC. pektina. KOREN. DIGITALIS PURPURNI.

Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. veoma je naborana i . Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a.Seme je vrlo sitno. S tab i -I i z 0 van 0. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. . Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. ambigua i D. jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. . jo~ bolje. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. od m r k 0 g s t a k I a. u Vogezima ga ima vrlo mnogo. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. Berba. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. a ukusa . Gornje je najmanje i . Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima.Purpurni digitalis je biljka atlantske. jer tame nema mangana. a donja je svetlija. .scdece. Rasprostrnnjenost. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. a procenat klijavosti iznosi oko 75. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a. I a k a. puna humusa. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . f osfata. . koje vetar lako raznosi kad taura pukne. a siroko do 15 em.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene.5% mangana. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima.000 sadnica. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. a manje srednj e Evrope. /urea imaju nazubljen rub). Vlage ne sme biti vge od 3%.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu.Li ~ce je jajasto-duguljasto. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka.5--{)Oo iii. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. si~na. Gajenje.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e. u staroj ISnaZli. srednje je na kratkim dr~kama. k i s e I a. tak ni na sili katnom terenu. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. U Alpima ga nema. Dugatko je do 30 em. u a z 0 t u. poluvezana. Droga. zu6kasto mrkog semena. Rasle od POrlugalije do Svedske. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. u vakuumu na nizoj temperaturi.g orkog i neprijatnog. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. . Na jesen. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. Mirisa je slabog. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. Za nut du. Na nalitju se nervi veorna istiCu.nazubljeno (D. Naprotiv. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. mangana i ' gvozda.

List je cvrst i zilav. buterna. gornja usna je kratka. u sredini su evetovi. svedeno na kratku dr~ku.DIGITALIS VUNASTI . oporog. pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav.s t. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. Gotovo je bez mirisa. ima 5 gotovo paralelnih nerava. kao sveca prava. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. Ca~ica je vunasta. tanini. Stabljika je visoka oko I m. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. izovalerijanska i droge. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. Gaji se isto kao purpurni digitalis. slanog i sluzavog ukusa. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . ostaje 7"10 pepela. BESNIK . na donjoj polovini gola.elva luka. najvi~ pri dnu . Krunica je s i v 0 bel a. laneetast . BESNICE.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. istaknuta. po karnenjarima (tercijarni slojevi). . Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. Falslflkatl_ . a donja dvaput dufa. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista.5 em ~iroko. . Stol je. 3) Mineralne soli.. nema heterozida. List . 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. gorci je od purpurnog digitalisa.List je dug u I j a. a one iz D. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi.d I a k a v a (lana = vuna) . gde ima evetova. Sastav_ . Dlake su krute d lako opadaju. Droga. VoU suncan polozaj. a narocito u jugoistocnoj Evropi. . a na nalicju svetle boje. a ispod njih plodoy.j. lanata dig i 1 ani dim a (la- . 313 DIGITALIS VUNASTI. purpurea.u D. BESNIK. Cveta u leto. kafena i ferula kiselina.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. Ima ga i po retkim ~umama. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. sirtelna. najvi~e na Balkanu. selekcije i ukr~tal1ja izmed. belieasta i jajasta. enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. . sva j e v un a s to.4) Hidrolaze. mravlja. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa.ani svuda unaokolo stabljike.e na lieu lamnozelene. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh.2) Razne kiseline: digitalinska. purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. lanata. a na gornjoj. Li~te sa stabljike je sedeee. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. propionska. PUSTlKARA. a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . Cvetovi su vrlo zbijeno pored. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. oksidaze 'i peroksidaze. Cvetni klas je vrlo gust. ZUBACICA.

C. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. digilanid C ill cedilanid. Stol i Krajs dobili su 1933.. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce.. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik.. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. Vunasti. a osobito lanatozid C. jafa rad srca. D. go roc vet. terruginea L. Inafe. d u r d e v a k. oriel1lalis Lam.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. lut ea L. viriditlora Lindl. kiselina i baza. D. Upotreba. . Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!. Osirn toga. narofito za jafanje srcanog miSiea. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. Stoka ih ne pase. B. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. i dr. laevigata W.j D.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. usled nestasice. Apocynaceae. . Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. 17% B i 37% C. Za vrerne rata. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. reele D. Sve su otrovne i lekovite. D. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). koriSeen je i [. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. Druge vrstc dJgltallsa. 1 i jan d e r. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova.riaceae. godne.ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. tuscescens Vel. . ali nilSu dovoljno proucene.. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. D. . pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju.. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. usporava i reguli~e ritam. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. K.

. 315 Vama napomena! .GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D.DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D. .Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja. BESNIK .DIGIT ALlS VUNASTI. . LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D. LANATA. LANATA. C . su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A . .DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI .D. B .DIGITALIS PURPUREA. F H . PURPUREA. LANAl'A. G .OBiCNA DLAKA NA L1STU D.

_ . te lemcina. DIMNJACA. kostobolja. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. viridiflora 1 D. korena sapunjace i sladiea. tuscescens: zubacica. zuekas ta pus tikara. rusevinarna. anisa. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. D.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak.Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. di· jaforetik. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. medic. lutea: zuti naprstak. secera gorke materije. laevigata: besnice. bumbareeija. ferruginea: bes nik. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. nan e. D.lus tikara. zuekasti naprstak. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. nje prom eta materija. crvive. m a r ijin prs ten. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. zatvora i cira u zelucu. Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. Upotrebljava se i za poboljsa. Stabljika je cesto polegla.iz. D. razgranala. ponjavica. fumarnu kOselinu. besniee. . pustena pustiikara. ekstrakta i sirupa. ostavi pola sata i popije pre dorucka. . skripavae. Drogs. zuti na prstak. Upotreba. D. tolemcina. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. ve leevetni naprs tee. pustikara. na prs tak. gla tki naprstee. debeli troY.Diuretik. ambigua (= D. bokarcic. D. erlj e ni naper~ nJ ak. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. D. os tavi preko noci i popije . Po njivarna. zubaCica . mali fingare t. do 60 em dugacka. Upotrebljava se i u obliku tinkture. pustikara. pored puteva. smole. ROSOPAST. crviue. najviSe kao rana proletnja salata zajed. trava od fume. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. ervena pustikara. velikli troy . DIMNJACA jutra pre jela. hi·p otensav i tonik. napos tnji k. besnice. r meni prstnek. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. ROSNICA Fu maria officina lis L. naprs tak. tanina. naprslnj ak. Sastav _ . cama . rmeni babji p rstee. . orientalis): besnik. alkoholature. ponjavjca.

U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. . rosulj a. 3% secera. . karotena. oko 0. lubenice. melon. pepen. limunove kiseline. 1.DINJA . zeleni i crveno p rosarani. . krvokapka. Seme je blagog uljas tog ukusa. ervena d 'mnjaca. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. . vitamina C i mirisnih sastojaka. krvoloka) . Ijubeniea. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce.50/0) i melonemetin. (j arcij a trava. mi· lon . pipon. dunjica. Kad se biljka protrlja. lubencica. dina. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku.Koren ima smole. runjavae. soli bakra. krvara. 270/0 masnog ulja. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. Druga narodna imena: bozja b rada. rosno zelj e. 317 Narodna Imena. a i spolja protiv opekotina.500/0 belancevina. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. LUBENIClCA. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. krovosnica. visoka do 80 em. kaJeijum-malata (1. DINJICA. LUBENICICA. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. Cvetovi su sitni. 4. voska. OSKORUSICA. semc i koren.. dinju iIi krastavac.Os.U plodu ima 95-960/0 vode. Narodna irnena: vreia. rusnica. lub enicarka. mlon. erven i rosopas. 3. Li· stovi s u pera~ti. ona je cesto zelena ' i pod snegom.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. i ilinjaca. KRVARA. dinjusa. DINJleA . pipun.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. j er ublazava bol. jagodica. Svi delovi biljke. milun. sitno stueano s vodom. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. dimljaca. DINJA Cucumis melo L. zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. dumlek.S0f0 azotnih materija. U semenu ima oko 10'10 vode. Cveta od aprila do avgusta . DINJlCA . . gvozda i cinka. lubeniea. fimfulja. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. pclinae. mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. oseca se miris na zelenu lubenicu. u rizomu oko 130/0. lubenieje. pek tina. Raste po livadama.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod.m navedenih . mlun.

- Labiatae Trajna. po obodu nazubljeni. holina i mnogo kalijumovih soli. gorke materije marubina. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama.06% etarskog ulja.i delovi soka i ~ecera)./0 secera. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas.Oko 6% tanina. Upotreba. oko 3.Vrhovi granciea u evetu.Raste ooilno svuda u ~umama. u obliku caja (20 g na Ii. mirisna biljka. . li'St. smole. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. folium. . voska. Spolja 'se upo- . protiv histerije i neurastenije. . Uzima se 2-5 g droge u pra~ku. Donji dec stabljike puzi. Od soka se spra vlja sirup (jednak. 0. ostavili da stoji pola sata) .318 DOBRICICA. Cveta maja juna.03-0. na nalicju ervenkasti. naborani . D O BRI C i CA Droga_ . zuci. a gornji je uspravan i razgranat. protiv proliva.Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). na vlaZnim livadama i drugim mestima. SAMOBAJKA. sreoliki iii bub rezasti . zeljasta.tar kljucale vode. '!\ . herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. za apetit. Listovi su na dugackim dr~kama. visoka 20-40 em. Rasprostranjenost. za pojacanje mokrenja. Sastav.

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

cmogorski pelen. uzani kaloper. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. '11 sevemom Primorju kuJ. kaloper. slavulja. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. zbog cega se i na i. goloper. peru~ina. zalvija. kaduna.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. prava kadulJa. slavlja. pelin. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. irna i drugih narodnih imena. ljekovita slavulja. zalfa. ljekovita kadulja. pttomi pelin. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . kadilja. krastatica. kaluper. favbej. kaduja. su~i i tuva islo o. tajbl. nemacki kaloper.nako paZljivo kao i list nane. a to je najceUe u maju. List se bere. kriZna kadulja. janovdente. vrtni fajbel. u srednjoj Dalmacijd kadulja. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. crni kaloper.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. kadulja-krifatiea. ~alvija. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. kao ~to suo beli dziger.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. U bobicama. obzovka. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje.jednog alkaloid a i pu rgativne smole. zofa. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. ern a zovika. ovzovina. belika. buzvoka . 1ista pitomog kes tena. burjal1 (S . sambunigrina . bzovka. avtuga. bazovika. erni bazag. divja zovika. bozovina.) i apIa. cmi bezeg. U kori . zaovlji ka. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . bazag. bujad.348 LECBNII! BIUEM 4. Kora je najpre blagog uk u sa. Dcluje purgativno.ima sap6n ina. kao pod 3. Od zrelih. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. zoha. b'zga. Pro/. rosulje. abdovina. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. pored ~eCera. koji deluju kao jak purgans. socnHl plod01la peku rak iju.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. zovljika. crna zova. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. bazgovina. bazovina. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . bok\' ice i majkine du ~ ice. U kori i listu ima. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. pored ostll!log. abzo· vina. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. bezgovJna. tanina i holina. budzova.). Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. bazdov. li s t i p I 0 d Z 0 v e. boz. pitomi boz. zovik . pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. grozna zova. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. eb ulus L.

). Narodna imena: bermudska trava. trosko[.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. . raznih soli i dr. Sadrzi asparagina. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. Droga nije dovoljno ispitana. skroba. krvavica. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. zubovina. troska [rava. Cveta od proleca do jeseni. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). troskocic. Naraste 30 do 50 cm. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. krvokopica. Ponckad se trazi za izvoz. wbenka.

brocae. bijelo ivanjsko evijeee. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. pup cae. zuto ivanjsko evijeee. Galiun1 lVANJSKO CVECE . divlji slajer. divlji broe. zivboza. zuta bro6ka. rumena lakota. ivan-evet. lepu ~a. kao tonik. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. ervenu boju. prikrp. priljepaca. krpelj. broeae. zuti. jovanova travica. brocae. (broearua. gospina stelja. Cveta leti. divIji broe. prihvat. voska. slipavka. ivanova trava. ivanovo eveee. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. Iecenje koznih bolesti. vrlo malo etarskog ulja. prikrp. prava broeika. bela dremota. lepaee. jovandance. siri~tica. dremovka. Narodni lek za urnirivanje. gospin prostirac. vitamina C i dr. obicna broCika. crni maj). Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal.p rsljenove (6-12). jovansko eveee. ivandance. Listovi su duguljasti. tanina. meku~ica. mracnica. hvatavae). Raste svuda. saponozida. visoka do 80 em. (bejIDvka. stomahik. krpiguz. Galium mollugo L.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. Cvetovi su mirisni.

jer pokorica spreeava isparavanje. zmast i me k k a 0 sun d er. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava.LlSNI ozruCI roeitim vilama. 3 . ocisti od korenja. dobro opere. Sastav_ . Save i drugih reka. malo spljo~ten iii skoro valjkast. R 0 g 0 z i vezljika (Typha. Tise. c1urc1evsko evece. t an ina. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. a od gore pravim. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. Droga_ . . spolja smed. . Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. jgca i trulih delova. c1urc1evee zueanica krizarica. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. 4 . Stabljika je pri dnu ervenkasta. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. 2 . Cveta juna i julao Plod je . IDIROT Acarus calamus L. s m 01 e. Neoguljen koren se manje ceni. Svoj. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. gonkog. simi i d . zuti primak. Cela biljka prijatno mirge. amorfne. gubitak ulja. (krstata broCika. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara.BOCNI PUPOUCI. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. Pepela ne . razgranatim rizomima.Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu.stvenog. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama.5010 eta r s k 0 g u I j a.a. na prelomu belieast. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. Berba.KORENJE.' (beli primak) . aromaticnog md r i s a. 's abljasbim. maslenik. olju~ti mrka pokorica.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo.p remda u njemu ima vge etarskog alja.im listovima. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK.5-3. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. U vodi rizom postaje sunderast. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. duguljasta crvena bobica. ali ima :lut cvet. mnogo skroba.kast i deb eo klip. Scirpus) ima1u valj. zute gorke supstancije a k 0 r ina. stravna trava) i Galium p~lustre L. zelenim.Droga sadrn 1.Jjka s vrlo razvijenim.mlROT 351 cruciafa Scop.

ske) od gorke 'Pomorandie . Upotrcba.po 25 g pomesati. kad se ohladi.i stvenog mirisa. komus. vodeni macic. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. 4. etanolu. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. nane. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. babji stapi. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. kalmus. . 4. 3. odstranj uju gasove. osobito u tropskoj Aziji.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. E ta rsko ulje . temgvarska sasa. iciTOt. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . Najce§ce je me§an s korijandrom. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke. jakog. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. 5-trime tok sibenzen).'Po 20 g pomesati. Narodna lmena: babad. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. kamHice i moraca . m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . aromatienih i gorkih rakija i sl. Osim toga . I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). balad. . vodeni . pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. vodeni futi lilijum. (OrfeLin). temi~varka. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti. popiti posle jela. E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. vodeni min. baban. Caj za bolje t'arel1je: idirota. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1. sa§a. 2. popari sa pola litra kljucaIe vode. vodena sabljica. tatarsko zelje. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . nane. a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. id·iret. kicice. maticnjaka . vagonske ·kCllicine idirota se ~. svo. Na ialos t. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. zuti lj i1jan. gorke deteline i kore (lju. vodeni bozur.po 20 g pomesati. igirot. mirisavi s as. kolmez. §iroki locek. lincure. . Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. poklopiti i. Medutim . To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. sabljar.kmin. Caj. Ima jo§ i raznih terpena. vodeni cmin. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. miri sava trska. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota.

vosak. a u Francuskoj od avgusta do septembra. .List i mJada grana.Alkaloid viskotoksin. jodidima. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. Upotreba. Imela se daje u obliku raznih preparata. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. . Cveta od mar ta do maja. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. BELA lMELA Viscum album L. sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. . soena. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. visok do I rn. obla i dihotoms'ki se grana. IMELA. koje rastu divlje. a jo~ manje sa oskoru~e. stipes et folium) . U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. 'okrugla. Sastav. a plodi od avgusta do novembra.mirna bolja od sumatranske. 353 IZMIRNA. - Loranthaceae Mali. IMBLA. preporucuje se njeno branje. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. Droga. Zbog vrlo prijatnog mirisa. flavonski heterozidi. holin i drugi sastojci. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. ~ to pre osusiti u tankom sloju. Daje se i protiv bdienog katara. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. uretritisa i katara organa za disanje. U apotekama se spravljaju: . amilnitritom. Plod je bela. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . Kod nas se imela malo tro~i. manje s jabuke. BELZUIN. Premda je imera mnogo istl'aZivana. zeleno-zuckasti. uvek zelen grmic. j er j e primeceno da je sijamska iz. rede biljka (Visci albi herba. sluz.IZMIRNA . po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Listovi su debeli. naroeito deci i starijim osobarna. SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). inozitoli. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. be lim lu· kom i drugim lekovima. ·sedeci. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. prozirna bobica puna lepljive mase. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . BENZOE. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. Kod nas je obieaj da se bere zimi. vrl o razgranat.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . kozasti. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke. . . Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. drvenasta.

hmelina. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. plal1l1a i drugog tekstila. SlliZi za iz· radu raznih. dobro nadubrenu zemlju. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. 5. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. Persije i Kine. viSce. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. Cai: po 25 g imele. U ravnici biljka naraste 2-3 m. sa iIi b ez dodataka opijuma. verovatno je poreklom iz Indije. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. hrastova imela. mela. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. himela. Gajena u hJadnijim predelima. melina. lepak. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. najviSe u Indiji. Vrlo je opojna. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. (. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa.mabis indica Lamarck. ocedi. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. mudra). tako da su vrhovi grancica slepljeni. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. omela.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. DoJazi u raznim oblicima. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. omelj. kudelja.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. prof. uzarije. Najbolju drogu daje Bengal.. SAD (Teksas) i dlUgde. Na~a obicna konoplja. melje. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. Cannabis sativa L. jeste Ca. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija.354 LECENJE B\UEM I. 2. Druga narodna Imena: amelje. duboku. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. indijska konoplja se izmetne u obicnu. 2. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. a u brdima 1-2 m visoko. koja interesuje farmakognoziju. 4. U avgustu se seje. Tripolisu. ima mnogo varijeteta. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. Jedna njena odlika. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. Guniah. Minisa je vrlo jakog. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. veska. iscedi. u j. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. . zanje se fe· bruara i marta. a pola uvece pre jela. visk. zbog kojih se gaji. 3. u juinoj Africi. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. d uvana (lutki. tatule.stocnoj Afrioi (Zanzibar). drii 10 dana uz cesce muckanje. a u septembru rasaduje u jaku. kod nas i po visokim plan L nama.

.Lisee pm evetu je jednostavno. HemlJsld sastav. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. trigonelina i kalcijum-karbonata.. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje.20 g) iii mrkog . Rastvara se u alkoholu. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure. migrene. C21 H. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke.05 do 0. aromaticnog. etm i sumporugljefl'i. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje. 0. Droga mora biti zelena. . jedne be21bojne. Godine 1940. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij.Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. izolovano je jos nekoJi. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. vrlo aromaticne tecnosti. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. 1845). U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. kao antido t pri trovanju strihninom itd. Upotreba.O• .INDlJSKA KONOPUA 355 3.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . neuralgije. Etarsko ulje je lak ~e od vode. Izgled droge. boje kao eilibar. Ima jos i holina. Kanabinol se vrlo brzo kvari. Ostavlja do 15% pepela. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks. Charas.jdaze. veli'kog ka~lja. Izaziva vrtoglavieu. po rubu testerasto-zupcasto.lndijska konoplja slufi kao narkotik. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. dosta teeno. protiv grteva.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. Svi se oni rastvaraju u uljima. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave. duguljasto. . zelenog (0. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0.05 do 0. antispazmodik. zemlje i druge netistoee. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . amorfna i polutecoa masa (Smith. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. gorkog i neprijatnog uk usa.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I.3 0 / 0 ).k u. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena. .kana· .ske konoplje su neaktivne. k a nab 0 I i k ani n . Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. slicoo bodlji. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . skoro pljosoate grudve zelene boje. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. levogirno. reurne. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. gihta. k a· nab i n 0 I. se· dativ i hipnotik. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje. Smola je mrka. histerije.

. galamom. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. smehom. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). god. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. a redovno i do oSiromasenja.ivanje dodaju meda. . eudnog pijanstva i pri. Jevreji. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. Ha~1A . ~eeera. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. nastupa neuravnotezenost. . . Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. vriskom.Q3 do 0. proroei). Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska.stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. Iud om mahnitom igrom. asketi.500 godina pre na~e ere. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. zanosa. mo~usa. Tada. raznih afrodizijaka. Sve do 1809.05 g). pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. a kiseli napici istrezne opijenog. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. Ij. eimeta i drugih aromaticnih zacina. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. Umor. Prema Herodotu. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. strihnina i drugih sredstava. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. a mnogi tvrde da im mucenja. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: .356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. pokretima. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. zivci su ustreptali. siSa. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii.n dus. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1. ~to zavisi od ukusa potro~aca. Ha~iS puse i piju. do 1839. bunike Hi tatute. govor bez veze <i smis'la. fana· tiei. Alkohol smanjuje dejstvo ha. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). urlikanjem. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. masla. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. bede i nevolje.3.1. Izgleda da Egipcani. Period halucinaeija. koji je razLieit u raznim zemljama. covek se ose· ea neobicno lak i cio). Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. opijuma. ubicama i kradljivcima. jer je skoro uvek neaktivan. uiivali. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. eovek od hasiSa. raspikucstva i uniStenja porodice. Narodi na I. bra~na. Period fantazije. jatnog osecanja. najviSe muslim ani. tromost i sanjivost. Lamark je opisao drogu. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. Smoli za w.v anje. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. nije se znalo od cega se pravi ha~g. Za strah ne znaju . gooine.2. vizija j ekstaze. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. jer su ga vee tada Kinezi i I. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu.4.Pra~ak se ne daje.

Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. mehurove i rane.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. U malim dozama (PO 0. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom. Napomena! . jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. porodicu i okolinu. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). Ovaj poslednji se prevodi u emetin. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. GLAVISICA. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. tinkture i.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). ru~i sebe. tableta.02 do 0.Tok!. sirupa. Ova mala trajna zeljasta bHjka. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. U okolini Bitolja. . ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima.i. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. Sibiru i Severnoj Americi. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. IPEKAKUANA. (= Lichen islandicus L. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. U dooi od 0.i po svima planinama.IPEKJUKUAJiA. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. BLJUVNJAK. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. Trovanja su akutna i hronicna. visoka svega 2~0 cm. CefeJ. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi. Zrtva propada psihitki i fizi6ki. Ipe. . veoma je vazna. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza. U prvom redu treba za~tititi l<ice.

islandska pletika. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. a de beo svega do 0. seeera itd. osetJi se miri5 na morske aige. Upotreba. tek 'kad se sitni.5 mm. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. Visok je do 10 em. Po obodu je h saj reckast. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. praska (3-10 g) i sirupa . U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin). daje se protiv povraeanja i muke. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . pluenik. a tek u toploj se rastvori. islandska lihena. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. . U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. borjanski mah. Membrane hifa su pretezno od lihenina.i Islandanima. Narodna Imena: bohinski mah. Sastav.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog.zatJim ga oeiste. ki~nog vremena . planinska mahovina. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline.jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . skoro u cev zavij en i. Naroeito je krajem tog veka bio u modi. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. jer se liheni·n teze vari od skroba. Tinktura. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). stitu sliena udubljenja. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav.Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. UblaZuje kasalj. sa belica· stirn mrljarna. Mirisa je vrlo 's labog.000). plueni mah. ertenska trava. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol.(30-100 g). . paste. . Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. operu i osu~e. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ).rhotomsk>i. zbog svoje goreine. nepravilno trepavicasti. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. stitarka. pa se' brasno upotrebljava za ishranu. osobito za vreme trudnoce. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa.Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. gume. nazublj eni i kovreasti. . Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. promuklosti. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). U vodi raskvaSen manje je gorak. a na vrhu su ra ~ ireni . islandska mahovina. Laponeima . osusi i samelje. tinkture (30-50 kapil. gvotda. Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. a osu~en je closta krt i lomljiv.Ima do 50% Ii hen ina. oko 1% lihensterinske kiseline. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . nepravilno d. ponekad gotovo bele boje. ma!lo etarskog ulja. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. zelea.

hisop. ~eeera. re<1e ruzicasti ill bell. . ~ipa!ITt.:aj. milas). Spravlja se . Stabljike su u donjem delu odrvenjene. erkvi'iljak.[SOP. - Labiatae lbunast. BLAGOVAN. osipant. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. izop. raznih soli. Flavonski heterozid diosmozid.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. MINDRAK Hyssopus officinaUs L. sirup. sluzi. dekorativan polugrm. Cvetovi su plavi. i kao stomahik. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. 359 ISOP. giagoran. i~op. vusak. mmsan. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea. ~atrajka. veljenduh. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. RasprostranJenost.Hronican bronhit. saponozid marubiin. IZOP. eva jos nekoliko: blagovanj.. pravi vrisak. Pored vee navedenih.Na suvim i toplim mestima. IZOP. deluje kao dobar an· tiseptrk. fitosterola. astma. oko 0. MILODUH. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. MILODUH . ekstrakt i tinktura. tanina. Upotreba. visok do 60 em. ljubicasti.2"/0 holdna. Narodna !mena. Droga. os obi-to kalijum-nitrata i 0. Obrasle su duguljastim. pektina. laneetastim naspramnim listovima 3-3. parfimeriji i kozmetici. sipan. . . Cveta od june do septembra.5-1% etarskog ulja.

vl'lo dobra. kosog r~oma izbija iz. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. pre svega. hrana i lek. mravlje i kapronske kiseline. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. visoka 15-30 em. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. . a zatim drska. jabucic. JAGLIKA. vitamina A. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. . JAGLICE. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. divlja· kinja. divljaka. divjaca. retkim sumama. JAGORCEVINA. secera. po lugovima. officinal is Hill.J JABUKA Pirus malus L. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. . divlja jabuka. prijatna i zdrava hrana (vi('!.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. Upotreba. Ljuske ad jabllke ~maju vise . galata· "~na. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. Vacni dan i). slatka itd. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. Narodna Imena: diva jabolka. jedan od prvih vesnika proleca. jabucne kiseline. (P. geraniola.) Hruds. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill.Jabuka je.pektina od ostalog dela' ploda. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. opora. JAGLAC Primula veris (L.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. Iz kratkog. JAGORCIKA. a najvi§e od acetaldehida. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece.) raste po suo mama.

Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan.. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. Berba. slicnog ostalim saponozidnim drogarna. Droga. Za§t1ta. SveZ ·koren je bez mirisa. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. . Hemoliticki indeks je visok (do 7. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju. veris je svetloZuto. lornljivim. U zivom. otficinalis na anason. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). ali je veta. evet je slabijeg mir·isa. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. bela kora puna skroba (probati jodom). a za druge u jesen ili pocetkom zime. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline. Droga ima slab.. ali karakteristican miris: P. Primulae folium. U evetu ima i flavorlOida.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege.70. Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. list jaglike ima do 20. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. manje u evetnoj drki. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. Upotreba_ . . primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. JAGORCIXA . raste po vlafnim mestima.sap 0 n 0 z ida. Uk usa je neprijat'nog . JAGORCBVlNA. tankim korenjem svetJ. elatior na metilni salicilat.i Ijutog. jer tada imaju najvise saponozida. elatior e I a e i 0 r . Primulae flos.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena.. Pod utieajem enzima primverozidaze. .ije boje. Iz Zivog rizoma P. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. a P. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. Cvetove treba dobro i brzo osusiti.000). veris . kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline.k i 5 eli n e a u P.JACUX. . Korenje je mrkozuto.i ma p rim u I a . ociste od zernlje. Sastav_ .Rizorn je mrk. utoliko postaje manje lekovit.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen.. zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. kao surnpor fut. saponozida. svezem korenu ·ima najviSe saponozida. U saponozidu od P. do 10 em dugacak i do 5 em debeo.) racunano na suvu drogu. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. a u krunici. uzan. sap 0 n 0 z ida.Ima 5-100/. pra~nicima i tucku ih nema. karotena. a u P. 361 Primula elatior je slicna.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. U listu ·ima do 3 mg'/. dugackim. Jos nije poznat tacan sastav jaglike. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid).

kl'stato iglice. gola zeljasta biljka. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. galtina. veris: bijela bukvica. sotna . dugu lja sti . lroja se gajj kao \ ultras. sotni . pramaliee. krstato jaglite. jagotac. jagortina. jer imil. od njih poHce Jjut ukus ja· .i u sa· ponozida. lestedaj. jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. piskaliea. sunake. jaglica. trajna. karnenL tim mes tima. bez driike. JARIC. Li stovi su naizmen itni . prvi evit. :2:EDNJAK Sedum acre L. Primula obeorriea. J ARI C Ijutog ukusa. sit ni. evieae. Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne. obli.jeva . j agudac. . Jedna vrsta. grm ul jica. . kra tki. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im.Osim vee navedenih imena. gajcin .ke u evetu (Sedi aeris herbal. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. krstato jeglice. Cvetovi su . - Crassulaceae Mala. Oslala narodna Imena. visoka 5-1 2 cm. i2aZiva upalu koze.k . s uncanim. kunjavae.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. vrlo debeli. Rasle na suvim. a P.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. vesnaa. Cve ta od m aja do sep tembra . os lje· par. jagortevina . petoprs.

oduzetosti i gu ~enj a. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre.s ku moe. ljuti zednjak. .2010 smole.15010). - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. Opomemi! . kukuru~Cie. a ako se pije moze doci do povraeanja. VILINO CVECE. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. b ol.). JESENAK . 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina.. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. RUSTEN Dictamnus albus L. oko 30% sluzi Ii gume. osobito rutozida iii rutina. o~· ·tri zednjak. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. JASENCE. Nije dovoljno ispitan. JASJENICA. Ima listove slicne jasenu. Ostala narodna !mena: kopnez. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. JESENAK. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. obicno pred spavanje).. 0. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). JASENCE. 363 rica. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. sakupljeni u uspravne krupne evasti. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. visoka do 120 em. hmelja i korena jasenka. sisaea. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/.JASENAK. a zaslac1en posle jela. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. Kad se bere. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. po 10 g maticnjaka. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. kopnice. tanina.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja.10--0. Na primer. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. oko 100/. JASENAK. jasenak izaziva na kozi crvenilo.

zelenkasto-sivkaste kore. B . .LI ST . ZUBORIKA. JAGNJEDA. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima. de luju promv groznioe. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. 1 4 . a na is tok do Sib ira i Himalaja. graCiom. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. protiv grozniee. TREPETUIKA. 5 . kitnjasta. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a.rste jed. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . zbog eega i jasika. vrlo lepa biljka.BoeN I PUPOUAK. visoka 1-1. duboko i kltnjasto de ljeni. - Salicaceae Vrlo lepo. JANJA Populus trernula L. do 30 m visoko drvo glatke. TREPTELIKA. kaslja itd. Neki jedi6i nisu otrovni. treped pri najmanjem povetareu. MLADA ""TOLA znati. 6 - B PUPOUA~~ 3 . MeCiusobno se razlikuju izgledom. j er je cela biljka vanredno otrovna.U JESEN: 1 .iea koje imaju plavo-modar evet. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. I lisee joj je vrlo glatko i nezno. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji.STARA KRTOLA. Rasiren je na sever do Skandinavije.5 m. Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. Lekovite i orrovne su sarno one v . Listovi su dla· nasti.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. Jedie je dugoveena zeljasta.KOREN. ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. bojom eveta. Salicaceae).364 LECENIE BILJI!M JASIKA. slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. A U PROLECE. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC.

CVAST. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja. Kad biljka preeveta. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. a zatim Ijut. brasnjava i nije vlaknasta.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. . pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. Ona je deblja i mesnatija. Uk u s droge je najpre malo sladak. kad se presece.Vadi se krtola (Aconiti tuber). pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1.Krtole su slicne maloj repi. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. potpuno je bela. Sveza krtola. s tara krtola pocinje venuti. KRTOLE Izrada droge. Kad se krlolica popreko preseee .JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. I7. na jeziku se oseti g o li e a n j e. jer starija je lak ~a i rastresitija. JEDIC : LIST .i vodom pokvasi. J edic ima dYe krtole. a debele 2-3 em. Iduceg leta ciklus se ponavlja. . hum 0 z n i. dugacke su 5-10. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. vece izbija stabljika.600 m. . a mlada je puna. ·Berba. smezuravati se i najzad izumre. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. . jedra. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika.

mineralnih soli. kupris. . DiE. visoka do 1 m. ilka.ih bi'l jaka. protiv proliva i promuklosti. Upotreba. do 50 em dugi. modri nalep. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. B. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. naLijen. Ijutie. vrajnica. riga. omej lisj ak. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. Ulazi u sastav caja za leeenje rana. nelekovite alkaloide. 'g toga se daje bledim i slabunjavim.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. JELENAK. enzima i drugih korisnih sastojaka. sadrzi oko ~OO/. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. piena i hranljiva biljka. sluz. preobjedna. . Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. marijini ~o l· nicki. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. preobj eda.Jedie je jedna od najotroWlij. Ima tanina. klobucie. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka.) . preobj ed. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. deci. Opomcna! . pasje zelje. u spravni. Narodna imena: volina. vi· tamina A. JELENSKI JEZIK. Jecmeni s!ad. Os tali. JECAM Hordeum vulgare L. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. zelezni klobuk. . 100/. krupi~. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. belancevina.Ima vi~e alkaloida. Sluz: oljusteno uno. osobito decjih. \/Ucji cemer. nalep. dragoljub. pa· sja smrt. ceo veljcek. Listovi su u grupama. Akonitin je a n a I get i k.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. Gaji se kao industr. Zb. krupica. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. Otrovnost akonilina je ogromna. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. jer se lako vari. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. nalijep. lisjak. holina i vitamina C. tableta i sirupa protiv proliva. JELENJAK. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. .ijska. pesja smrt. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. griz. saharifikovanih ugljenih hidrata. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. JEZICAC. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. f leni klobuk. jedic. modri klobuciC:.

JOVA. jecam viSeredae. ehla. jevia.JOVA. joskovina. Narodna imcna: arpa. joSie. Sa tzv. jovovina. jeia. erna joha. JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. ozimae. jeemen. jalSa. - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. jah. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. lORA . . jeemi. jelsa . raste pored reka i potoka. jeja. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari.. CRNA lOVA. s lieno hras tovoj kori. jacmen. jahovina. ima i emodina i malo masnog ulja. jea. jecmak. cim se oziedi. JOHA. jeusa. erna josa. jacmica!k.k. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. jesika. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). CRNA JOVA. . Druga narodna imena: eifa. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. bijelo f ito. jeeam ozimac. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . zbog cega kora.

J e k a u prasku i aromatika. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a.K KAKAO. vanile. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. najmanje 150. 3-5% ka·ka. . ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti.Slerculiaceae. a jos viSe fosfata (do 6'io). dodatka m. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine.. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta.i diu ret i k. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. ako 2'io tao rdna. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. KAKAOVAC PRAVI. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be. P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. dodavanjem alkalnih karbonata. kao. jos cesce. Malo je otrovan i brzo se eliminise. meda i dr. KAKAO-BOB.ovag orvenila. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . 5 tim u I a n 5. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. Ako ·ih u pasti ima vise.35 kofeina. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. cimeta. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. do 0. Upotreba. Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . S adrzi n ajmanje 16'io mas la.n o). 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. .k a (1-3 g dnev. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa.. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade.Kakao je izvrsna h ran a. Teobromin je tip direktnih diureti. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. karanfilica. ton i k (tonicna vina) . . K a k a 0 ve l ju s k e . Teobromin. na pri· mer. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. kakaovog masIa). a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme.

C . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON.SEMENI OMOTAC . CE o 6 ..SEME TIp FERISTERO C .ENDOSPERM . 3 .STABAOCE. I D.POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 . 3 .CELlI!! SA SLUZI . 0.PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE.KuRENCIC.A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM.ENDOKARP. B" .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.Ml. 2 .NEOUUSTENO SEME.MICERLIHOVO TELASCE. E I E~ .SEME TIP KALABACILO. .SUDOVNI SNOPIC.ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA.SEME TIP CRIOLLO . 4 . F.NII OMOTAC. 4 . F . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I .MEZOKARP.UNUTRA.UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 . 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI. C . 2 . 7 .OSTATAK MEZOKARPA.OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I). 2 . .V1JUGAVI KOTILEDONI. D . CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B .

~anim .kakaov ~aj. U slu~ajevima ka~ lj a. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. erna i sjajna bobica. (ljuske). KALINA Ligustrum vulgare L. tonik i erneliens. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({. elipti~ni. svecica. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . mirisni. globula. proliva i plikova u ustima . rede i plod. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. Plod je okrugla. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. List i kora. Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade.RE LIM PLODOVIMA stranama. beli. Listovi su uski. suvim. pra ~ka od cokoJade. Raste po toplim. bronhltisa. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. U mnogim zemljama pije se . . ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. jer deluju kao blago sredstvo.Oleaceae Sib visok clo 4 m. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. na kratklm dr~kama. masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela.

. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . Stablo je uspravno.KAMALA. Sterilni rastvor kamfora (2S or. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. Sadrli floroglucinolske derivate. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. zelenika. lfi· serovo drvo.Euphorbiaeeae. sibovina. herba et succus). Arg. zimzelen. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. pasjakovina. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. zinlaslika. ljubi~asti ili beli. kamfor. Cvetovi su vrlo lepi. jer sarna kamala deluje laksantno.. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. zimolist. kozjaoica. pas·leskovina. pasja leska. zimolez. kozje gro!(!e. kalinica. pasji samba!k. KAl\!FOR . piskovina. zimozelen. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. neprika. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). meokovac. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. Brzo vetri. Upotrebljava se seme. Raste po sumama. siba. svib. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. terpentinsko ulje). KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. livadama i kamenjaru. . razgra· nato. bijeli jorgovan. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. mrle~a. erna boba.ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. Cveta od m'a ja d o jula. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. biser. zimolozina. visoka 40--80 em. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni.Lauraeeae (japanski kanfor. kamfor· njak. kozjak. ponekad ruZicas·ti i vise. KANDILKA Aquilegia vulgaris L. - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. golo. obraslo mekim dlakama. bisemi cvijet.

oporog. BOGORODICNA TRAVA. pakujac. Berba. Ima vrlo evrstu. hrlica. duguljasto-jajasti. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. v.8 em siroki.5%. opekotina. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . sadrli 0. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). srmenik.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. .Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. rutozida. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. GOSPIN. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. pet koso jajastih. U semenu ima mas· nog Uil. . grli· cek. kan· dilijca. kokotieek. . to su zlezde 5 uljem. Cela biljika je otrovna.Ima 9-11'/0 mesovitog . razgranatu stabljiku.2'10 etarskog ulja.Raste svuda. Cveta od maja do septembra. naspramni. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. a najviSe seme. antocijana. visoka 30-100 em. za znojenje. holina. srednja rosapast. popina ikapica. tamnozutih. cin. Lis tic i su 1-3 em dugaeki. orlicek.4-0. za zarascivanje rana i . Sastav. kome i druge bolesti. goli.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. hemoroida. Upotreba. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. ervenu boju hiperi. KANTARION.372 LECBNTI! BlUBM dilke. nagorkog i aromaticnog uk usa. zveckavac. a najviSe po napustenim njivama. . uglastu. skorbuta. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. oko 0.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. . smole. Rasprostranjenost.ja.1-0. jace izlueivanje mokrace. svetlozelene boje. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena. karakteristicno tackasti. bez drske. trolistJnjak. kampavka. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei. zvonce. sa pet listica easice. Narodna Imena: asibaear.\ TRAVA Hypericum perforatum L. :tUTA KANTARIJA. Droga je svoJstvenog mirisa.

pljuskaviea. »Kontarionov zejtin. :luta metlica. zasekn iea. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . gorcan . KARAVIUE. :lucernea. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). greotaljka.. KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. tantur.. zvekae. ruti kantarion . - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva .lC.Caryophyl. izda· tljivica. ivanova trava. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. GAROFAN. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. gume. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. KLINCIC. voska ~ oko 3'/. 373 kao antiseptik.. proliva itd. z&. U evetu ima saponozida.sekliva treva. KARANFIL. bogorodicina ruka. veterinu i kozmetologiju. gospino zelje. tanina. VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. posekotine.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . 1. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. trava od poseka. 10--13°/. 2. gorae. krvavae. smaknez. Sadde ogromnu kohbnu. trava od izdati. KARAMFIU. vraiji beg. 14 do 24% etarskog uLja. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava.. zvoncae. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . . KARANFIC. kariofilina. bljuzgavae.ARANPIL. vaniH-na. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. smiealjka. »Fitoncide«). ivanjciea. poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. KARAMFIL. !eluca. gospin evet. marina ruCica. l!potreblja. 'kantarijon. smole. KLINCIC. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. KARANPlLIC . KARANFILIC. Iseedi se i proeedi da bude bistro. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. KARAMFIL. pa se ddi na vodenoj par. a iznutra protiv bolova jetre. Narodna hnena.i da vino ispari. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . . Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina.

Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. Ulazi u sastav mnogih voda. U svojoj postojbini. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. nego iz juine Etiopije. jer ulje . Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku.kao analgetik i kaustik. Kafa je na· zvana araops kom. He· mileia vastatri. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. gde raste divlje. tada najveeih trgovaca u svetu. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. Kafa traZi duboku. visoko oko 5 m.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe.. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme. u zubar· stvu sluii . Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. C. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema.C. proizvodaci su poceli traZiti drugu. Berba. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. : i . Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. .ECBNJE BIUBM . pasta i pilula za negu mba i u & ta. aromatik i ekscitans za varenje. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa.>:. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. Gajenje.ktura i sl. god. dugotrajan i snaiaD. C. ostavi se da plod sazri i da se ljuska .374 I. laku. arabica. dakle. dovoljno vlaznu zemlju. Kad je 1868. jedna paraz·ittska gljivica. stomahik. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. . liberica Hiem. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. . otpor· niju vrstu kafe. isti s lueaj kao i sa cajem. maJo :dm· zeleno drvo. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. da· kle. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina.. tin. arabica ne potJiCe liz Arabije. Poreklo.000 m) od one iz nizija. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine. Stimulans . Jaok i postojan kOI'igens. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan.

finoca i aroma pnene kafe. kad se baoe na gomilu. protiv proliva i raznrh trovanja. vlalna.. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. sivkasto-zu6kasto. a s druge ispupeeno. sjajna. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. furfurala.. sa rena i sl. izveju. rukom se bere zreo. Glavne izvozne luke su Rio Santos. karamelizu· ju se seceri. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. do 400/0 celuloze . Nepnena. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . Droga.Zrelo seme (Coffeae se· men). 10-11% mas t i.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. Zrno je ovalno. 1iurfurilnog alkohola. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. U drugim krajevima. ispari voda. drobna masa sivo-smed:e boje. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. 8-120/0 vlage.k ome ima acetona. Ocenjlvanje kvallteta. Sastav. Pri tome se proizvodi isparljivo.Nepdena kafa ima 0.Dve tn. sreani analeptik. laka. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. Ne lepi se za prste. da su glatka.7 do 1. Proizvodnja. s jedne strane raYno. ali neosusen plod. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. Dejstvo i upotreba. oljus te. da jasno z von e. eistoci. mrko. sircetne kiseline. Kvasac je posebnog.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil.Kafa se ceni po mirisu. naroeito na njegove julne pokrajine. Stara kafa se viSe ceni od nove. Kvasac vrlo brzo izaziva . . v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. . 7-14 mm duo gaoko. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. oblika i boje.nog omotaea«. gola. furana. naborana. u trijeru oeiste. ukusu.KVASAC 375 osusi. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. . prijatnog. starosti. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. kad su teska. Zrna ne smeju biT! plesniva. pa se onda drvo trese. u . Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. zelenkasto iii nasmede.8% kofe~na. . . suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. nagrizena. 5-70/0 secera. homogenosti i sl. tesko.

Pro ti d i. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. 6. lipaza. nukleozidaza. G lie i d i. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. Vi tam i n i. Feax inactivata). Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. DiE (v. poglavlje 0 vitaminima). . Sastoji se iz sFtnih. okrugllil. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. loptastih. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. 4. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. . Sadrl. pro· teaza. 1 i P ida i g 1 i c ida. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). 1. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. . Sastav. . En z i m i. Kad je dobro za~ticen od vI age. 5.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. u pepelu kvasca ima je 52-55%. preventivne i kurativne vamos'li. 2. U suvom kvascu ima oko 5()O/. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. Kvasac je vrlo vai. . Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e.i malo yitarnma A. vitamine i raienu gJavnicu).Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. proteina.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. vih gIjiwca. osobito B. vii ami n a i pro v Jt ami n a. . pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. koji nemaju terapijski zna/:aj. ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. Naden je i tripeptid gluta'lion. Lip i d i. zimaza (alkoholaza. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0). moze se o/:uvati godinu dana. .ih. jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. dobijen takode od sVeZeg. kvarenje i raspadanje pilula. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. dekstrinaza. arnilaza.Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. n u k 1e 0 prole ide. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. pro tid a. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. gl~kogenaza. takode. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. C. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. 3. pomalo jajastih celija.i:d. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. maltaza. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). i B2 .

'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. Merikarp je plan-konveksan. Kela je dvogod. u Wtovima 0. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje. . pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. pivarski kvasae. 0.Prinos sa hektara je 600-1. furunkuloze.20-1'10.377 Upotreba. zelenkasto-ml'k. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. oko 10/0.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's. olova kvasovka.000 kg ploda. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. sJi(~an . Sastav. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. pivski kvasac. gladak. cev okrek. Sazrevanje je septembra i oktobra. Extraeturn Faeeis. . ali nejednako.100/0. 5 primamih rebara su :luckasti.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji. go.20"10. podseca na mrkvu. na vrhu nose piramida:lan stilopod. a <I sekundarna mrka.90-1. Po~to je seme sitno. slufi kao najbolja masa za izradu pilula.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj.5 m i svojim izgledom. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. Kelina ima i. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. kva~ KELA Ammi visnaga L. Gajenje I berba_ .Zreli izvijeni plodovi svega 2-2. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru. ·kvas.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima.5 mm dugacki. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0.0 mm debeli. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana. preliv. kvasna gljivica.8-1. . .~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora.81. kvasnica. azotnim i kalijumovim l1ubrivom. Biljoka je visoka I do 1. Jzgled droge_ .1%). Prolecna setva je bolja. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo. oko 0. Daje se po 2 do 3 ka~ike . ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. Seje se u jesen na dubinu 1. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju.k vasca dnevno 'Posle jela.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. Visnagin je kelinu (0.2 mm ~iroki i 0. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae.

a pradaja je uvek obezbedena. a rodi oko 1.500 kg. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. tmurnih. na~ kim. Kim procveta vet u aprilu. Severozapadna Evrapa. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. . najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. prvi medu ~titono~ama .) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. Stabljika je razgranata.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. jer je ona eista. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. KIM Carum carvi L.( 40 cm. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. . visoka 50--90 cm. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. selekcionisana i boljeg kvaliteta. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. morae. maglovitih. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. eel a hiljka je mirFsna. Raste kao korov -svuda po livadama. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke. Na hektar treba oko 10 kg -semena.

njevenih i zdrobljenih plodova. Upotreba. Etarsko ulje od kima je bistra.KIM 379 Sastav.KUMIN. . oko 2eN. n 1 n a. Daje se i kao eupeptik.k i galaktagog u c>l>liku caja. bel a n ~ e v i n e. kobasicarskim praizvodima. jer sadl-ze mnogo protida.KORlJANDAR. D . digestiv. razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. A B . hlebu i picima u zemljama Zapadne. F .5"10. bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz.MORAe. Spiritus Carvi m dr. Pe. .i ma malo dihidrokarvona. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima.Kao i ostali plodovi stitarica. Severne i Srednje Evrope. celuloze.KUKUTA. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . Aqua carmirzativae. pela ostaje oko 7. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. sluzi.Glavni sastojak . diureti.'ela protiv gasova i nadimanja. secera.kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). . voska. smole.k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . najviSe 9"10. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10).KIM. E . ANGELlKA. Glavni sastojci ulja su . karveola i dihidrokar· veola. zatim . Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. i kim je k arm ina t i v. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke. do 8"10 t a. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. boje i kalcijum-oksalata. C . a narocito z a c i n.

Narodna irnena: bela cemena. divlji kumin.k nap or (dejstvo kofeina). Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. jer ga mi uvozimo. Treba ga poparili kljucalom vodom. teIo i duh« da moze podneti veM. 'mmelj. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. . KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. kuminak. Zimi se njim Ijudi greju.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. karun. pitomi kim. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. jel'. pre svega sa anisom. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. nanom. Tvrde. Caj se ne sme kUllali. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari.10 minuta pili. moraoom. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. kao slimuIans. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. kimijen. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. nadrafuje i jaca .Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. poljski 'mm (Or. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. a to je ~teta. . podstice na rad. koprov. povoljno uliee zbog ikofeina. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. slab diuretik itd. krccne. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. kmin. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. Kod nas je u potreba kima neznatna.felin). KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. ndkodIjivog jedinjenja. Na~i planinci treba da gaje kim. To ndkako ne Ciniti. kimin. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. smesta poklopiti i posIe 5. dakIe. Caj je protuotrov. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. komin. Pogotovu u otvorenom Ioncu. kamilicom. Daje se i IkilO tonik. s jedne slrane.

jer kofein deluje suprotno alkoholu . Korejoi i Japanci gaje kombuhu. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. soferima i drugim osobama Caj pomaie. dosadne zatvore. tj.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. jer ih bodri i krepi. Zeleni.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost.TRN NA OBODU USTA. guo bljenje apetita. severnoj Africi oj drugde. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. slabljenje ltd. UST KINESKOG CAJA: A . javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji.POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. eovek postaje lucidniji. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. CAJ DELUJE NA MOZAK. ra~ireni oso· bite u Kini. B . C . avijaticarima. SRCE. D . Ipak. radnicima. uopste. Engleskoj . kofein ga na· draiuje. Na osladenom caju Rusi.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. ManclZurci. a drugi riarodi piju jak caj . Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. caj je manje opasan od kafe. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. te~ko varenje. . pamcenja i razume· vanja i. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga.

U zelenom caj-u ima v. 0. u nufdi i voda iz reka. a pre svega Crveni krst. jezera i bara. Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina. vaska. jaei i bolji. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva.vane kao caj.bolje je zlo spreciti nego leciti«. usled eega je srem rad pravilniji. malo teo b r 0min a. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v .Zato ga svaka apoteka. trimetilksantina). nerastvorljiva mtka tela. caj '. srdobolja (d<izeruterija).34% tan ina. Caj je vaian prot!votrov. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. jer po onoj mudroj narodnoj izreci . dekstrina. Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus.nikatinske i pantotenske kiseline. pre svega. BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. U zelenam caju ima vitamina C. U caju ima \jo~ i gume. kolera i dr. Prema tome.opore. . . rotina. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill .ge ta- .1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. za jaeanje organizma itd. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe).. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. usled eega se i rad s rca poboljsava. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. jer drliZi respiratorni centar. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce .ode n 0 g e k s t r a k t a. povecava ventil acij u pluca. 8. dobija se zdrava i pitka voda. Otrovanom. B 2 . Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. pepeo je zelen od man g a n a. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. Medu tim. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. a den ·i n a i k san tin a. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. A dalje od puteva pije se ~to se stigne. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. upale sluzruice i 'koze. teo f iii n a.0 b a fen i. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma.382 L1!CENJP. B I .ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj).5~/o ni man j e od 5%. a p e pel a n i vis e od 6. kofein i tanini (. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. opekotina. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen.

aja potrosi u svetu za uZivanje. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. odnosno prijem caja. budaY. citronelola. premda se lekovita vrednost caja OSIIli. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji.aja nego rezultati. v rio a rom a til'. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. Da hi imao sto bolju aromu.! CAJ 383 nina. ali se vrednost I'.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u. U cajevom listu ima tea z e. tj.mi meroljiv. on se ip. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti . Thea Tasters. tzv. jer je ~rebalo godinu i . a sasvim malo kao lek. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina.aja vee. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida.aja ne celli sarno po kolil'. Odabiranje. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja.va prvenstveno na kofeinu. n 0.kofein. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'.INESKI ILl RUSK. gus lO.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte. dok je j 0 ~ m I a k. za vreme fermenlacije. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima. otporne na bolesti i ~tetocine. jedne peroksidaze.. ono ide u nekoli'ko pravaca. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. prema tinoei mirisa i ukusa. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. nje. caj 5e pakuje odmah posle pdenja. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'.K. a vrlo malo za lek. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. a u crnom caju.aja na planlaZama je vrlo slozeno. oplemenjivanje I'.. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine. Ne'kada~nji »karavanski. I e p I j i v 0. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. e m i r i s c a j a. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. vrlo malo geraniola i dr. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. neprijalan miris.aja varnije mBije. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina.

. H~ce je veee. hro· mno zutilo. jasen. jagoda itd.. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. Na primer. rufa.). Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. . grafit i sl.bere li~ce. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. gips. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. glina i dr. jer nllje u modi. tvr· c1e. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. 1. Vellcina listova. 2. evet se skoro ne maze faIsafikovati. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR).aJj) od mea. prisustvo iii odsustvo idioblasta. kao i sva ka druga skupa droga. a s kiselJinama se povrati na zuto.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. Fi· noca arome je drugacija.me. B 0 j e: indigo. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. Cesto ga oboje karamelom. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. aromaticnog mirisa i nagonkog. ni kofeina i dr. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . a. 4. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. Tako se mogu poznati i drske. lepe f ute boje kao zlato. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja. tremja. berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. razvijenosl vlakana oj dr. zemlja. Uvek se proba sarno nezasla~en caj. zova. vimja.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. lupom i mikroskopom. dlakavost. posto sadrii manje kofeioa (0. Pekoe sa Souchong cajcm. Nerna oi poznatu arom'll caja. 'llgodnog. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. Pregled ouiima . S. na primer. Pa J. crvenomrk infuz. 6. U nas je nepoznat.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. zilavije. grancice i druge primese. Osim toga. ali se i to moze dokazati.20. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. 3. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. odsustvom idioblasta. jer manje drazi. alkohol pozuti. direktno 51! \'ezuje na vunu.). tm.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider. pomaio oporag ukusa.

k.:sen a iz Kine u Japan. kao sto kafane tote sarno ·kafu.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. U Japanu je u XV ve. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski.ca. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). . ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. Nazivali su ga i »karavanski caj«.je zlo. Ipak. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1.500 god. godi· ne. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . a isto tako i IS e C e r. Mongolski kan poklonio je 1638. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva .A.000 javnih cajara. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. a i od ka. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. Mong olije i Sibira. Spominje se na 2. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Tada je caj bio vrlo skup. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren.qje toCe sarno eaj. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma.K[N ESK[ u. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. svilasto dlakav. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. god. poceli su Holan. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3. s belim ta6kamal. pre nase ere.. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. feizma. lIlajbolji moreplovci i trgovci. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek.jdZjnica«. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. Hol a nc1ani. U Englesku je uvezen 1665. god.

z uti iii c r v e n i c! a j. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). Zatim se pusta struja top log vazduha. Berba se mora vrSiti blagovremeno. proseje. razvija i ponovo uvija i razvija. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. tj. U nas se najviSe trosi erni c!aj. 2. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. poslednjd kvalitet). zavija i razvija. Zatim ga rasire da se ohladi. Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. posle fer men t a e . Odmah posle toga. bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. inac!e listovi omatore.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. 150r- . Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto.i j e. posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. ne razara se hlorofil. ali cemo navesti sarno najvainije momente. z e len i. I to je jedan od raz. izvadi. vee se odmah brzo isprli. Ponovo se razvi:je. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata.i.) i ostavi 'i zvesno vreme. gardenija i sl. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. jed n a I e p I j i'V a mas a. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. To se ponavlja nekoliko puta. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin.386 6i put u julu (Congou. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje. Zatirn l5e SUS1 j prz.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. pa se ukloni. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). baci u kazan za prlenje. Rasiri . tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. dalcle. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju.k orpama da s v e n e. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. . osusi nad zarorn. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. lisce se grej e. C r n i c a j. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. 1. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . Zatim se u v i j a metlu dlanovima. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. ali jos vise od vestine prerade. LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj .

Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen. U Indiji. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. UvidajuCi sve veCi maeaj caja.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. Zato se na to polaze mnogo pafnje. NajviSe se gaji u Ki-ni. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. Dr mi. su~en u kratku drsku.k omade mrkocrne boje. Indiji.i je osobitog. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. vide se jakom lupom. sva'ka trops. Ca. agrotehni. na Cejlonu. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. Javi. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga.k a i suptropska zeml. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. . Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie.ka. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. . po obodu soitno reokasto-zupeast.k om i svim drugim is. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. Caj je postao prava kulturna bilj.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. na velike plan1afe.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. zatubas1'o-siljast. 'krive iii zguZvane . Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. nego je ceo. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. na Cejlonu. ispi-ruje i pakuje.

S planina je ~aj bolji nego iz nizija. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. Kvalitet raste s porastom vi sine planine. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. Jav·i. na Cejlonu.j see m 1a c:I e. peskovi to.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. Rusiji oko Batumija (1848).000 m. a mnogo kasnije u Japanu. Na Hima<lajima se J. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. Naprotiv. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. Hladnoeu lakse podnosi. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno. dakle. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. Suma~ri. Prvi je nizi. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. isti s lu ~aj kao s kafom. Inace. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. Brazilu itd. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. Burme i 5a ostIVa Hajnana.5 m voderwg taloga godisnje. Austra· liji. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. krupne. gde je gajenje novijeg datum a. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m.-uIture caj a penj u do 2. Plod j e drvenasta. jer u k 0 1 i k 0 j e l . lako. rene do 10 m etara visoko. na Cejlonu (1875).no. gde temperatura pada ispod OOC. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . Caj ima naizmenicne. pod stalnim nadzorom stru~njaka . u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. tamnozelene. velik u vlaznost vazduha. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. u Indonezi· ji. c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. . Caj izis kuj e najmanje 1.. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. izrazito kiselo zemljiste. Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse.

KISELO DRVO. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . U kori ima katehinskog tanina. Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. MORSKI JASEN. oksikumarinsJoog heterozida. siri jak i neprijatan miris. drli 24 sata. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata.kiseline. ~esto perasto deljeni. . AJLANTUS. RUS Ailanthus glandulosa Desf. elagne i galne . Deluje sHeno ipekakuarti . Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. SMRDUlVO DRVO . U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. Do 30 ~ visoko drvo. pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). Lislovi su 1a bIlJka. 389 KISELO DRVO. Upotre. U nas se sadi. saponozida i rnasnih jedinjenja. . ~eS ce mesajuci. SMRDLJIVO DRVO. PAJASEN.. OSObllO u Julu kad cveta. U listu ima do 12<>/0 tanina. i do 210 mgOfo vitamina C. list. dugat'ki do 50 em. flavonoida.

drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. lin· cure i blafenag ckalja. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. Nadeno je oko 0. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu. s labokrvnost'i itd. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. Berba. po rubu celo. GORCICA. protiv groznice.6 do 10/0 a~kaloida. trave-ive. manje u cvetu. lincure. sjajno. a isto to eint i sa stokom. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. golo. Jacina gorcine droge je od 1: 2. Rasprostranjenost. . cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k .ima 3-5 nerava.r a z i d. do 4 em dugacko. gorke deteline i kore od gorke . 1. Sastav. . TRAVA - on GROZNICE. KICICA. Svojstva_ . KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . eritrocentaurozid i dr. . visoko od 30 do 40 em. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . S tab 1 0 je cvrsto.000 do 1 : 3. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. gotovo eetvrtasto. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. . vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. duguljasto-jajasto. eritarurozid. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. mesHmieno U ogromnirn koliehnama. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1.Raste svuda.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja.Kicica je dobar gorak tonik.500. . Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. protiv smetnji u organirna za varenje. vodenog ekstrakta. golo. Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. mala. njime se trlj a. . Da bi odstranio razne insekte. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. Droga. skoro sedece. praska. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i.pomorandze.000). Cveta celog leta. a nije otrovna. Upotreba. (Centaurium umbellatum GiI Hb. vina i tinkture. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece.Kicicu treba brati dok je u evetu. pri vrhu razgranato. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. Lis c e je sirno. idirota. naspramno.Kicica je vrlo gorka.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta.postelju. retko. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. suplj e. a najmanje u listu. medu kojima je glavni gencijanin. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima.

mali stoz. kamilice. lak~i su. OI'IlO zelje. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. VENIA. . prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m.KLEKA. Protiv gasova. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. jezernica. tj. Is~orija . rna. jer se uVe'k mnogo trafi. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. Alrilovog ucitelja. . BOROVICA 391 2. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. vrlo otporan. mala semenCina. '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. a po drugima. kiticica. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. Zelenih plodova ne sme biti. kao pod I. svedre. Prve godine su bobice ze· lene. . a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. gorke de teline. Na taj oacin. a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama.. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. Opomcnal . Po jedni.t1i nflgo sirova. a pIi dnu dva prs\jena. VENJA. manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. ~uplji. dupcJ(~. kantiliee i majkine du~ice . Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. 'gorko zelje. Jeee.Plod dozreva tek druge godine. latnik. . Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. Oupressineae K1eka je zimzelen.o da cim se ru· korn ·u hvati. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. po ~ to n is'll lekovite.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. . Droga. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. Za~~ta u P?r0dl. Igliee. pa~njacima. ta:l<. nadimanja: po 20 g kiiCiee. 'kinin. zlatna ruc. Druge godine pocinju tamniti.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. nane i maHenjaka. Kicica se ne sme cupati. gorka kio!ica. Berba. drago evi. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. Poroaju se po mrkoj boji .ljivo odsece ostrim makazama.nice. Suva droga se lak ~e c i '5.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena. ervena kicica. . groroicavka.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. BOROVICA Juniperus communis L. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . sunceni evit. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. okru· glaste i m e 5 nat e. OCaj. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. Ima i privredni znacaj. nane. jer se zelene kasni je moraju odstraniti. . Naro~ imena: ger. Kod nas je ima mnogo. od centum = stotma i aurum = ZIMO. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. postaj'll rdasto-Ijubicaste. pa cak i iskorenjena. KLEKA.

k ret a m. ~up1ja J cesta je ucrvIjana.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo . pri dnu su srasle za mezokarp. M i r is a je svojstvenag. a u 'k usa najpre slatkog.~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. G . zatim aromatienag. prijama balsamienog.a u kojirn su velike (do 1 rnm). tupo piramidalne. iz Srbije i Bosne. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a . docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni.392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. SVeZa droga je meka i meS'Ilata. A 1 ¥. jajasto-duguljaste.SEME . One su kaa kost tvrde.:. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. stara je krta.r e z ina z n' m s e. m r . Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. Sastav.

Upot!~b~. Zato. U malim dozama elarsko ulje kle·ke. smreka. 3. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. sipurka i sitniee. Po 25 g klekinja. klekinje. smri. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. pored ostalog. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. KOZALAe . moraca i kima. Ostala narodna imena: barovica. skoJ med'lOI~1. smrekva. kao pod I. len ·i kiciea. jakim krtolama. smrek. . VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. klekoV'ina. kantarion. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja.~pn~ li·s. smrijekinja.. gonoreje. . smrekovina. smricka. rastavica. pe.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. Inace.. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere.KOZlAe.50. da osteti bubrege i dr. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. brika. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. tamna. Rano u prolece izbij e njegovo k. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. zove i ploda od anisa. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli. smrekovina. voska. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. obi· cna borovica. kao pod I. ast· me. zida . smrec.. zubace i idirota. Ima jo§ i oko. erna smrekinja.ce . vodene bolesti. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. erna smrekva. 393 jer saddi do 2. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). Ulaze u sastav diureticnih eajeva. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. smrkva. kad se zagreju. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- .k. Juniper! llgnwn. i izvoze.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. Aetheroleum fructus Juniper!. smrca. smrekinje. za s~omak. Od kJekinja se izraduje sok. boroviee. smnca.Zenim u okJip1ce.. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. kaslja. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. trnju. Diuretlcni cajevi: I. gume.. JO<>/o smole. reumatizma i slicI1ih bol esti.. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. grana i korena kleke. Raste najviSe u grm lju .ka. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). korena od zeojeg trna.Cela biljka. ~eli~im kop. fenja . . 2110jenje i s1. kova za tovlJenJe. borovac. KOZALAC.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. Klekinje. KOZLAC.. brinje. . 2. ola'k§ava i-skaSljavanje . protiv nazeba. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. odaju miris na klekinje. Po 25 g klekinja.

gastralgija. konjska blitva. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. Truksilini su ot· rovi za sree.5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . . 4-8 em dugacki. Gaj. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. kravos. Sekundarni nervi cine gustu mrezu.krajeva prenesena je kas:nije na Javu. anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). . fitosterola dr. a ixnutra proHv ~ tueanja. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. bula. ka·lenda r . Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. bleja. ali su svi oni jajasto-duguljasti. zrninae. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. . malo etal'skog ulja. voska. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. toplog i Ijutog. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao .ldka'l ni anestetik za oei. Kozlae . 'kozas-li. vi. . 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. J ava je danas glavni proizvodac koke.Kokin list sadrfi 0. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. zmiji!l1a trava. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. zmij in kolomboc. tanki. . kozJee. Sastav. psihieko stanje I i opasan otrov. List raznih vrsta koke je raznog oblika. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. Ne z. mali strkae. beriket. smole. a 2-4 em ~ iroki. KOKA Erythoxylon Coca Lam. Iz tih . obolele desni. kacje zelje.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. Upotreba.:ira u stomaku. po obodu eeli.se upo treblj ava sarno kao narodni lek.sok 2-4 m. Na nalicju je list svetHje boje.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. zakcr zlik.Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. nos. majasil. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. natragulja. Lmaju skroba kao i krompir. majasil-treva . kacja kuruza. zmijin kuruz . Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. zmij ski kukuruz. Ako dode do njegove r esorpcije. masti. a mirisa prijamog na caj. 2lmijdn ce~a lj. Otrovnost susenjem izvetri. lisionjak. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. Druga narodna imena: aronae.GJavni nerv se vrlo jako istice. koz lic.ca. teleca stopa. ali je to opasno sredstvo. gujin kuruz. knegic.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. savitljivi. povracanje i &1. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne. grlo. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. Cejlon i dru· ge trops ke krajeve. Uk u sa je gorkog. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka.7-2. zmijino groZde. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . ali cvrsH. Jzgled Usta.

List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. Raste i izvan Evrope. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. Opomena! . Droge s kumarlnskim heterozldJrna. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. god . . grceva dece itd. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. tanina i dr.s liene detelini. Cvetovi su zuti. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida. Godine 1941. Sabiraju se ". Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja. puteva i dr. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. U k usa je najpre malo sluzavog.rhovi granOica biljke u cvetu. sarno su po obodu zupcasti. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. 'kao ·i druge opojne droge. suvog liUa). tera vodu. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. steze i sl. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. dosta zbi~enim grozdovima. agJiikon gor- . Prema podacima UN.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. na dugackim. Kokotac je trava koja kod nas . u raastima i melemima. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. Medutim. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. Upotrebljava se kao narodni lek spolja. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. 's lucajevi teskih. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. Kontrola.) Lam. Cveta preko celog leta. Jos u starom veku sluiila je. Osim kumarina. Ima 1istove . Tropakokain je manje otrovan od kokaina.raste svuda i redovan je sastojak sena. . Stabljika je prava i vrlo razgranata. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). zbog cega ova ne moze da se zgru~a. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. kao lek koji ublaZuje bolove. vinograda.KOKOTAC. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji.

kao. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). na primer. To je uskogrudo i netacno. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. mala pototna gra~ka) j M.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. razni ka~uni (Orchis). klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. zdralika. iuti kokotac. (bela kominika. pre svega . kao kod nas dinar. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. nokata trava. (zu ta zdralji'ka. KOLA Cola vera ·K. Slicnog mirisa i ukusa. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . na kolu sve do kraja proslog veka. i Cola acuminata Schott. et End!. zed. ne bi se moralo vekovima cekati. konjska detelina.. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. ne oseeajuei umor.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. mrku. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. crnci . Schwn. veliilci zuti kokotac. kokotac (Melilotus otticinalis).) Desr. ana im je moneta. lazark1nja (Asperula odorala). micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva.kova naroda druge boje koze. alb us (Mcd. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. glad. a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. teret. de· se tine kilometara na dan. p~enicica. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. 5vinduh. beli kokotac). prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. Narodno iskustvo. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas. vodnika. orlov nokat. NoseCi ogromne terete na glavama. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. Suvu. zutka. ne sme se potcenjdvati.. noktec. nokatac. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. idraljika. kumanika. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina.

c K I KOLA : A .TUCAK. SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J. M .L. B . E .~ DVA KOTILEDONA..MLADA KOu. J MLADA KOu.K. G .N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. F . IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA .ZENSKI CVET.PETQKRA!( PLOD. I . D . KOu.PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI.PLOD.KOu. 397 N L . 1 .BEu.arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2). H .PERlKARy.GRANCICA U CVETU. C _ PRASNICI.

redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. flobafen. franeuski daci. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. I edino lekari. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme.tetu u Parizu od 1900. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« . teenog ekstrakta. Medutim. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. imaju kao glavni sastojak pre· . Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. a za tim tanina. a u vecoj otrav. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa.ze srca. iako to nije potrebno. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei.ro~nog prolJiva). Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. To je tzv. naj~e~ce kao stimulans.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. do dan as. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. s tabilizovanog pra ~ ka . Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. Deluj e i diuretieno.tak ranije. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino . jer u mrkoj. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. god. terapij skoj dozi lek. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. I kola je u maloj . fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo.kole za ja~anje . Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. poreklo i lekovita vrednost. vina iii tinkture.

manje zlo. Kad rodoljub . malo· -pomalo. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. Njj. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. tj .« E. glad i nemaslina. 750 g najboJjeg cmag v-ina. on mora nam zamenu. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren.KOU. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. I. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. psenica i drugo . 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. tj . buke. 2.j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. Zato se navocti 5amo one sto se zna..s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale. To vazi i za kolu. pre jela. sto se spravlja po apotekama.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju. osobito u Rusiji. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. ton« 'i . jecam. ostavi da 5e slegne i izbistri. neobradene i neposejanje. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. poseban . koji osvajaju vecinu potrosaca. dobra promesa. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . livade nepokosene. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. Kola·eliksir: 50 g . . \. ostavi da . odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno.ve su ostajale u korovu.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . jer su svi pili.

. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. Kola 1ma 1-2. 5. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. na Madagarskar. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. ne upotrebljavaju. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. a delom vezani. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina. mrku. ali ne mrkoorveno. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. jer staru. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Umesto sirupa moze se upotremt i med. Burkelo je vrelim 900/ . betaina i malo masti. na J avu i u Brazoil. Sadrzi oko 1% kofeina. oko 30'10 skroba. 4. u . Cejlon. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . t1umbimm. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina.i su delimieno slobodni. koj. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike. odakle su pre· nesene u Indiju. Crnci zapadne tropske Afr. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. kolakatehina i kola-crvenilo. Maurici~us. God·ine 1911. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata.5% k 0 f e· ina i oko 0. malo saharoze. 3. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje.c r v e nil o. enzima.07% teo b rom ina. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . prevrelu kol u crnci bacaju. Go· dine 1896.

bez mirisa. ve~ta~ki razmnozavaju. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae.KOLA 401 Kon~in~inu. po povr~ini ne~to malo rapavi.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. Kotiledoni su veorna tvrdi. sarno da se d~e do cilja. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. postojbine raznih vrsta 'kola. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. Mestimi~no se sve vge gaje ili. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). Oporog i nagorkog ukusa. Radi se . Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. a na prelomu je crvenomrke boje.il!i d~vljeg kestena. ali se pri tom sredstva ne biraju. sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. . jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. jer se zbog njih vode ratovi. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom.ispod zita«. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. Duga~ki su 20-40 mm. . Berba. bolje reci. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . Kolumbiju. okrugla~ti. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. a 15-30 mm ~iroki. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. To su privredni ratovi. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. plankonveksni. Meksiko i dr. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv.

oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. ugijene. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. beiojka. domaee konoplje.JBM Japanska. Narodna imena za biljku: alja. semenjak. Malo parte »glji. Gaji se na zaseeerenom t aju . eRNI PELIN. mletne i sireetne kiseline. iz· birnjata.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. . Upotrebijava se kao pelen. beLka. izbomiea. evetocice. semenjaka. konop. tao nina i kofeina . Ponekad se traZe sarno listovi. Deluje osveZavajuee. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. zivica. kudeija. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. konaplje. KOMONIKA.kiseline). jer sadrli. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. zenska 'kudeija. mandiurska.jos i malo alkohola. semenjata. konople. seme· njajka. TRLOMET. poskon. UMJET Artemisia vulgaris L. muska konopija. DIVLJI PELIN. gl'snica. Za iensku stabljiku: zenska konoplja. trnica.ve« stavi se u tasu smlatenog. belica. vitamina K i dru· gih sastojaka. a na nalitju beli i vrlo dlakavi. zbirnica. prvica. prvoj. koja lImo korov raste svuda. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. Manje je gorka i aromatitna od peiena. ernojka. kudelja. KOMOTLJIKA. a najvise pored puteva. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. Sadrli i nesto vitamina B. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske .ka. edestin). stabljata. KONOPUA Cannabis sativa L. nesto viSe glikuronske . pitome konoplje. kao blago sredstvo za tis· eenje. cma konoplja. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. i pored neprevreiog seeera. sluzi. Za musku stabljiku: bela ikonopija. nakiseo i osvezavajuei ukus.

. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. Cvetovi su sitni. SadrZi oko 0. kora mu je sivozu6kasta. narocito plodovi. odozgo tamnozeleni i bez dlaka. naspram no. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). tanina. vltlJlve. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). heterozida agnozida. Konopljika se sadi i kao ukras . otocka ko. im a 5-7 duguljastih listica.4% etarskog ulja. ljenja. odo. udruZeni u guste vr~ne cvasti. o~tra ~ibika. alkaloida. vrlo rasprostranjen u primorju.a Je . grane su belieaste. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. nesaIllice. Narodna lmena: divlji biber. U etarskom ulju ima cineola. poljski biber. . straha i drugih Ziveanih obo. Ko~?pIJ lk. LI~ce Je sheno konoplji. velika konopljika. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. eetvorouglaste. noplika. osobito jufnom. s labe i sa. Do 2 m visok grm. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. Stablo je pravo. lupanja srca.vrl~ razgranata. konopina. Cveta leti.iv l1egoba varenja hrane. ljubicasti (rede ruiicasti iii beli).KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. cistila. gorkih materija. . neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja).

slicnog biberu i kamforu. . Sastav. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. Sabira se u avgustu. mrezasti. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. temjanuga. smole. a na nalitju mutni. mala biljka.0 g kao infuz) . Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. kopitnjatic. gijas. mastJiea. osobito bukove. 15-20% metil-eugenola. skroba.zne tamne ~ume. mrko-erven sa sivom nijansom. tamnjanite. Listovi su u obliku kopila. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. Upotreba. obit no prezimljuju. tlankovit. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). Cveta aprila i maja. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. Danas je kopitnjak nacpu~ten. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa.Kopitnjak je vrlo stari lek. ~eeera. a deb eo 1-2 mm. Mirisa i ukusa je jakog. Pra§ak izaziva krjanje. za kijanje itd. gihta. nagorkog. protiv poViratne grozniee. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). tanina.' VH!. Ijutog. toplog. tera na mokrenje itd. . donekle tetvorouglast. kopito. temjanice. sjajni. s liea tamnozeleni. kopitnica.5-1. terpena I seskviterpena. katin drat. Rasprostranjcnost. KOPITNIK Asarum europaeum L. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. ka~lja. aromatitnog. Stoka ne pase kopitnjak. tamnjanac. slu'li.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. Droga. Dug je oko 1 decimetar. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. Riwm se mora ~to brZe osu~iH.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. Rizom puzi p L itko u zemlji. menegled. kozasti . 10-15% bornH-aeetata. krij'll se na bazi listova. 2-3% azaril-aldehida. . Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. .

Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. na tavan. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti.u speSno se daje protiv raznih zaraza. Upotreba. pepela) i hi 0r of i I a. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. Treba brati sarno mlado. ZARA Urlica dioca L. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. protiv opadanja kose i proliv peruti. Sastav. 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. Caj iii alkoholni ekstra. inace. - Urticaceae K~riva je ?osadan . nego rastresito !ito pre preneti u susaru. . cesto prevrcuCi. nadzemni deo biljke) ili. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. VELIKA KOPRIVA.k iseline. Rezultati su bili vrlo povoljni. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. kao sto varosani !rose spanae. Caj od koprive daje se protiv proliva. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. a i protiv drugih anemija. z d r a V 0. karotena. Cenili su je jos Rimljani. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo).kt iz trave (hel'be. verovanja. Zato njega treba brati. fitosterola . Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu.000 mg 'lare i peku. jos ce~cc. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. rnravlje. Pred ovaj rat. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. Hlorofil iz kopnive . soc n 0. .U listu dma tan ina.. a . iSijasa i neuralgije. sireetne i maslacne Idseline. sam lis t.Kopriva je narodni Iek. . Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10. URA 405 KOPRIVA. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. u sobu Hi negde drugde pod krov. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. iz korena upotrebljavaju se za porast kose. . Iecitina. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). preventivno sredstvo i hrana..narocito za vreme rata. najcesce raste. sujeverja 1 obicaji. VELIKA KOPRIVA. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). pa sto brie osusiti u tankom sloju.vima dobro poznat. mnogo so11 (IS-2oot. voska i Jcremene . Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije.KOPRIVA. belog pranja. mnogo viotamina C i K. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. s luzi.

Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. 5. vode. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. Svajcarska. npr. Nemacka i Svedska. rute groznice.5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. . Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok.. Domacinstva. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. 6. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. jer je sarno mlad list dobar. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. na razmaku 40 x 40 cm. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. Cim se pokosi.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. treba je pokesiti. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. protiv malokrvnosti. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. kao hranu u ob1iku povrea. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. list koprive treba dobro nabiti u ciste. nove vrece oct vgestruke debele hartije. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. jo~ hde i bolje. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. Kopriva se moze lSeja1i ali. zucnih oboljenja i dr. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. 1. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. Najvge je traZe SAD. kao. kao predohrana. 3. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). 4. Traznja koprivinog lista sve je veca. uglavnom preventivl1o. 2. .eliksir zivota«. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. kala-azara. pogotovu sa mnogo dece. zutice.

13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. doda 25 g kamilice. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. 8. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. Ostavlja 5 do 7% pepela. rastavica.hiSierik. 10. sastavljene od sitnih cvetova.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. Sastav. a gorn}i su sitniji. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. zegavica.n u p a ~ u zap c eI e. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. a11t. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. borneola. 9.KORIJANDAR 407 7. poklopi. listovi su krupni. paklopi. . pitoma kopriva. stomahik. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. Cveta pocetkom leta. ldpe i topolovih pupoIjaka. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. kad se trljaju medu prstima. visoka 50-80 cm. zove. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. perasto deljeni i duguljasti. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. Ostala narodna imena: koprva. Cvasti su bele. sladunjavog ukusa. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. doda po 20 g cveta surutice. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. KORIJANDAR Cor. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. dva merikarpa cvrsto spojena).JatkHa i piva. . geraniola i dr. ostavi 8 sati. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. akruglasii. a narocito zeleni plodovi. U ulju ima jos i· pinena. ali malo slabije. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . s. limonena. Cela biljka. pasja kupina. ostavi da prokljuca. jer sadrfi mnogo belancevine i masti. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. stimulans i digestiv. Donj. obicna kopriva. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. Linalol se upotrebljava za pro- . neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. zeza. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. 'peciva. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. Upotreba.

Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Manje je osetljiv od anasona. Gajenje. Italiji. Kad se 1 ka~ika sitno 7. ervene. god. sitnoj. .400 kg ploda. kornikovee. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. droga.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. pljosnate. iseee i osuSi. opere. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. Gajenje I berba. Korijandar ne bira zemlju.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. visoka 30-90 em. ~ije su grane naspramne. svetloj §umi U martu se sade ri:r. Istorija.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). ki~nee. pravi listov.drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . paprie. Gaji se kao i kim i ostale ~titare.000. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi.000 kg korijandra godBnje. I kor. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). Narodna Irnena: zivica. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa. ~v rste. korijander. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. Odavno se gaji u Rusij'i. Egiptu. filave. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. koriandol. dok ima rose. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. ko. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. Su~enjem . papriea. Na hektaru rodi oko 1. Zreli plodovi su vrlo lepe.Korijandar se gaji u SSSR. 6-8 mm debeo. ali ~esto strada od mrazeva. Engleskoj. Nema~koj. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. ocisti od adventivnog korenja.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. Indiji i SAD.i. Malti. VEPRINA. a donekle i cimet. sjajne.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. ali bolje uspeva na kre~noj. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. korijandr. .Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550.i ohladi. riandula. cimavica. Plodove donosi od oktobra do maja. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. korion. vrlo otporna zimzelena. Sam Maroko izvozi oko 3. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. - Liliaeeae Trajna. propustljivoj. bodljikava biljka. KOSTRIKA. Spominje se i u Bibliji (l\. . Osu~eni l1izom jc elankovit. upadljive. Holandiji. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. pre na~e en::). ·Rasprostranjenost. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. Maroku. Berba.

pektina. UGORAK. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). hajduCice. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. tmobor. . . i's cedi. zelenika. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima.VUGOREK. KRASTAVICA. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. tanin. usled svral:la. lobodika. arginina. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. ves-prinjak. enzima i raznih soli. posle 12 sati ocedi. zimozelen. paklopi. pasja kita. KUMOR. jezevac. . veprika. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. Prisustvo kalijum-rutrata.ke. KOSTRlKA ostavi 2 sata. a donekle i saponozida.MURKA Cucumis sativus L. leprin. karotena. miSji tm. eesanja. vampiraea. ceprlika. KUKUMAR .j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. persuna. 409 Za§t1ta. Sastav. ocedi.KRASTAVAC. §eceri i kalijum-nitrat. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. smoetarsko ulje. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. breberina. KRASTAVICA. kasljiear. U kozmetici prave tzv. la. KUKUMAR. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. Druga narodna imena: bobice. trigonelina. holin. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. iscedi. scepkovina. kostrika. veprinac. Upotreba. popari 1 litrom kljueale vode. fHosterol. aderuna. divlji simsir. I k otoro§ka. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. popari 1 litram kljueale vode.10 g ekstrakta od kostrike. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. §pargle i celera se pome§a. pirokatehol i neki drugi fenoli. Mesani diureticni ca. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. vitamina C. osobito protiv ojeda. KRASTAVAC. Saponozid. metlika.

(boikalie. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. liljan. Vekovima su prosveceni i mipredni . Slicnog hemijskog sastava . ciganske min au· §ice) i dr. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. :claroglav. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. zlata!l1. re~io problem gladi u Evropi. krstic.KRAJCARICA. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. bela liJija. zilj. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. Lilium martagon L. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. pelrovaca. zanbak. NOVCIC.i upotrebe. Krompir je. liUa. opekotina. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. (divljd '~jdljan. naboj i 51.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. Druga narodna !mena: bela aleluja. BELA RADA. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea.) . oveja trava. bijeli lijer. dakle. Ono §to je za nas sva. bijela bogga. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. pirineu i drugim zitima. (fucena trava. U severnim. hladnim i via· znim evropskim zemljama. vojniako bilje. bela lilja. petrov evet. posle ot· krica Amerike. Lilium earniolieum Bernh. beli zambak. promrzlina i ozleda. rec1e oka. leluja. lilj. BELl KRIN. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. IZLatnoglav. ·kukuruzu. . zuti krin. TRATICNICA. jecmu. visoka 80--120 em. krona). Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. trava od fuei.k ida§nji hleb. petrov krst. beli zuJj. istog sastojka kao u p§eniei. pWloglavica. lir. limbar. kren. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. turska Calma). DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. gde ne uspeva kukuruz.

I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. bio proneo glas da . bal na kraljevskom dvoru. a danas ih je poznato preko 1. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan. u Franeuskoj se.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. Evropljani su zatekli gajeni krom. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . zivo se zaino teresovase kakav je to evet. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje.spitivanje. 0 . u dvoru u Parizu). vodiIi bor. odakle je krompir poreklom.su mogH ratovati. gde je krompir glavna narodna hrana.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. Nasi star. ~ta da ti kaZem kako je bilo. S gladnom vojskom kraljevi n. »Tja. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. kad neko hoee da s e nasali. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. prestali su glad i skorbut. na primer. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio .l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. sa visokih ameriekih planina.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. nisu nista radHi i sl. pir.kulturna biljka. godine. kost. Tih eks. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. na primer. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. Tako i dan as.700. dobiee gubu«. Poole Spanije upmnala ga je En. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616.ko jede krompir. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. Tako. aH je . To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. ·balu«. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. i pocelo blagostanje. To . jer se tame seje mnogo krompira. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. godine.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. reCi ce: »Vive la France et les . PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne. Dolaskom u eile. Znao je 13 varijeteta. radoznale kao i sve druge zene. U Evropu je donesen oka 1580. pored ostalog. Francuz Francuzu. Kako je to bilo. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju.' pa jos ·i pre ovoga rata. rodoJjubi. gleska oko 1585. »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir.. Medutim. gladni seljaci su se stalno bllnili.KROMPIR 411 ljudi. tek on je ueinio svoje.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. Pravi krompir·bal« . Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. nije to uvek tako bilo. Sve prisutne zene vIas tel ina. jer su sve zelele da imaju isti ukras. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. kad dodu na bal.

glutamina. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. 10' 0 celuloze. 0. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. makaronama i drugom suvom hranom. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. istina u malim kOlicinama. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). histidina. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. limunove. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. . koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. leucina. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. lIsled jednostrane ishrane konzervama. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri.4% secera. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. dete zaspi. 17-23"10 skroba.15 0' 0 masnog ulja. arginina i lizina.iabu~ne. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. . 1% mineralnih soli. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen.la od moje babe kad 5am bila dete. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. fizickoj zastiti pektina i skroba. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. Bol limine. a ~esto i p r v a porn 0 C. U mineralnim solima preovladuje kalijum. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. vitamina C i B. pasuljem. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. U osu~enom krompiru nema vitamina C. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. Plebs se lecio kako je znao i umeo. • Evropska tapiokae. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. . ne stvori se mehur ni rana. asparagina. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha.. 2% azotnih jedinjenja. ger~lom. U njemu je naden ovaj vitamin. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. pa donekle i dejstvu vitamina C. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. takode nema vi tao mina C. Covel< blizak prirodi.reci ce vam svaka starija zena. 2. do 0. iako je vrlo ukusna kao hrana.5% pek~ina.

Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . Industrija alkohola. krompirovo bra§no«.KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . Za apreti:ramje platna. SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. bronhitisa. Krompirov skrob. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. ali u vrlo malim kolieinama. za proiZ\'odnju dekstrina. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). so /anein. iii kako se cesto neispravno naziva . Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. Kao tezi od vode. Deci. upale pit/ca. Rede. koji hidrolizom takode daje solanidi. kao isolanin. K rompir se dobro opere i ocisti.n i sm e§u §ecera. . i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. akulnog zapa lj enja zglobova. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. potro§i se najvge skroba. Kad se krompir d rfi na 's uneu. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . K rom p i r m 07. ISlO tako. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). sakupi se na §to nizoj temperaturi. Solanina ima i u mladom krompiru. Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. kristalnog §ecera. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. skrob pada na dno. jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. bolova £I donjem delu Irbuha. samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). dok. re(!e i odraslima. glikoze. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. naprotiv. dij etetskih hranljivih preparata. gde se gaj i najvise krompira.uku. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . aikohola. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. najvge se razvila u umerenom po jasu. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. e bit i i 0 t r 0 v. Ijoskavae (Physalis alkekengi). koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori.

upotrebljavali su i presan krompir. zima·k.dakle.kristalnog praSka. Nekad u Austriji. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. od koj ih su dvojica umrla. a svaki obrok zaliva pivom. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. pneumonije itd. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. tatuie. KROTON Croton tiglium L. Na koZi izaziva toplinu. duvana. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. opekotine. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. cesta povraeanja. korun.nelim krompirom §estori. ·rasak. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele. krtulja. ne§kodljiv. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. uloga. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . kJrumpiS. bezazlenoj biljci.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. krurnpijer. podzemljica. Uop§te. Da bi otrov biD §to jaci. proliv. kome se daje i u . kumpir. Eto ne§to malo 0 krompiru. tatula i velebilje).ce. kolike. i op§ta potBtenost. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. kako se i u kojoj kolicini upotrebi. Narodnn imena: burbulka.njenje. krtola. Poziti vno se zna da je to labilno je di. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . na trenicu. narocito u I svetskom ratu. midrijaza (§irenj e zenice. zabusanata. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. maIo duvana iii piavog ·kamena.ja su: glavobolje. kesten. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir. pasulja.otrova. divizme. vojska je bila puna simulanata. Od njega se dobija masno ulje. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. krompir. ·slieno kao pr. ricinusa. jednoj obicnoj.lz- . 'krumpi-r. crvenilo i m e h u r 0 v e. dakle. kompijer. Znaci trovan. Za to vreme ne jede niSta drugo.k akvu svrhu. pa rna i proklijao (is tina. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. grunbir zemljak. lzolovan je u obliku belog . krtula. mlecike i drugih biljaka. Problem je jo§ u proucavanju.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). Pored kukolja. ramnozu i galaktozu. leka ·i .

sumarica. (Hepatica triboa Gilib. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom. saponini.) - Ranunculaceae Izgled bUjke. jeter.Vgegodi~nja zeljasta biljka. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. . na tankim dr~kama. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist.JCRSTASTI ICOPITNJAX.Svefa biljka u cvetu. Po/yga/ae amarae ~erba. Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. plemeni'li dzigeri~njak. hladan woj i s\. Jedna jedina kap. KUA. . acrstasti kopitnjak. OPUTINA Polygala amara L. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja. KRSTASTI KOPITNJAK. ma~ka.U veeoj 'k o!icini uzeta. Oni su sjajni.iljaca cveta. tonik i diureti. Upotreba. Visoka je do W cm. razdeljeni na 3 reznja. KRSTUSAC . koje se Cesto za· vr~ava smreu.Narodni lek: adstringens.k. trojica.). zlatni trilistnik (Orfelin). Opomena. odozdo modropurpurni. KRESTUSAC. . proliv. ma~kina ocesa. Sastav.. Rasprostranjenost. Narodna Imena.Tanini. bez mirisa je. zbog ~ega ~iljka.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. U k usa je vrlo gorkog. hoton. visoka 5-15 cm.. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. pojedina~ni. velika zlatna ditelina. . KRSTUSAC. Cveta u aprilu i maju. I1!TIU!NKA. 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. dugacki 6-7 cm . . biljka je otrovna. Listovi ostaju i preko zime do proleea. duli·leb. nik. . Polygalaceae KRSTUSAC . Droga. obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. iskopana i osu~ena u proleee kad . .Brdske i planinske ~ume. debe!i. pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata. Raste po suvim peskovitim nizijskim. . Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. jatrenka. Cvetovi su plavi. glatki. JETRENKA Anemone hepatica L. sasa p I a v a.

crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim. oko 7 mm u precniku. secera i masti. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex). sarno ~to je tanja.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m. SMRDLJIKA Rhamnus frangula L.U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. Cveta u maju i junu. .Kru~ina se vrlo lako gaji. najvi~ po recnim ostrvima. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. i z o· e mod ina. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. neugledni i belo-zelenkasti. po lugovima. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. bresinjaea. k ozu i f ran· g u lin . U drogi ima jo~ i tan ina. Zemlja uvek treba da bude vlazna.Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna. Sastav. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. svega je do 1. cvetovi su stalno dvospolni. Gajenje. gorka modra. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. 5vetlim. pa crveni i najzad crni. Ostala narodna Imena: gomoljica. go r k e mat e r i j e. najpre zeleni. . U drogi ima malo tanina. PASJA LESKA. . po svoj prilici. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. Berba. svetlonarandzast. najaktivnijih sastojaka droge. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. Kad se zvace. pored reka i potoka. visok 3-6 m . Plodovi su okrugli. KRKOVINA. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova.) Kru~ina Rhamnaceae je d rvolik ~ ib. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. mlekaea. listovi su po obodu celi. vrbi i jablanu. gorski krstu~ac. (=Frangula alnus Mill. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista.Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. rnladim grancieama. 5 lob 0 d nih em 0 din a. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC. slime zovi. belicastim len tic e I a m a. Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. Cvetovi su sitni. Kora je glatka i sjajna. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih