Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

kad isprose devojku. . prista je da se uda za momka. m oze svacemu odoleti. idu »jabucari«. znaci. prinJij eno od "purgera«. Svagda bi je brala. pogotovu one slabih zivaca. Pos le dolazi svadba. Mnoge zene. pesma) . prsten «. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. . Uza se nosila. Ja mu dadoh kilu bosioka. Ja se na nju bacah jabukama. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. jer je to bio najefikasruji lek od zarta. kao i beli luk. (Narodnn. izmedu dva svetska rata. Ooa na me nece oi ka:menom . Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. drii se jabuka«. u~ivenog u nekoj amajlijj itd. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu.. pa im je odmab lakse. To je veridba. sto je. . A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: .. da odoti. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. u dzepu. osobito majke.16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe).. Ko nju ima. Po nekoliko kapljica na kc. Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna.. Stariji svet. . Nit' bi -seka brata odnjihala . Ja se setah po basei zelenoj. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. Ne bi majka odranila sina. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. . varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane.>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. zenski svet mnogo eeni odoljen. . kako bi bilo zdravo i napredno. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. osobito u istoOnoj Srbijl. stiSaju se i umire.miris koji veeina muskaraca ne podnosi. . U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . j er je odoljen zaista lek. I zaista. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. U pas usivala.

cubra. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. narocito posle ovoga rata. i nematerijaJni i materijalni lek. pa i lekovito bilje... koje deluju za~ titno. I evece je lek. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka. Turem pu ~ j.o~ l a zmaju u dvorove. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. budaJ'<I je . Ne bi majka sina odgajila. Narod veruje da razni minsi. Tipiean primer je d u van. kao na~ besmrtni Zmaj . Ijubice i krina. pogotovu medu omladinom.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto. naromto neprijatni. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. i odoljenom kiti svoj u nevestu. Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. . belog luka. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . eak od zmaJ a: lCad je d. uzela katastrofalne razmere.. Podmetnu mu trave odoljena. o do l j e n a. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. svi se naucnici u svetu slaiu. Da je duvan otrovan. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . rdave snove i nesanicu. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. . Bilo sti tka. devesilja . a ti puna cveea. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog.. kao ~to je miris odoIjena. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. dakle. lbekrija je. A veliki Zmaj. »zle duhove«. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. dakle... otrovnom i nekorisnom bilju.. Lelo. Niko nije tako ctivno opevao evece. lekar du~e i tela.

na leeenje i lekove. ViSe svile nego prec1e bjele. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . T 0 j e 'll jed n 6. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n. Pa i na~e narodne pes me. Bez muke se pesma ne ispoja«). pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . nezavisnosti . .. Jedan stranac. objasne. [lego u k rem e n . drlave. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. im a u ba~ti raznog evcea. naro~ito zenski. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. ViSe zlata nego bjela . To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . rusu prazne fraze. Udovke po lulu duvana. po porudzbini ili naredenju. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. devuje«. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu.devojku koja vee . borbu za slobodu. po dukal c1evojka. kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet.Kad b~h ziveo hilj adu godma. odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. iz raskosi i mode. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. Koja bi me pomirila s dragim. Neg' za jedan struCak ruzmar dna. medicinskih i farm aeeutskih ~kola. b 0 I est i s m r t i. Stono sam ga u suborn brala. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. pogibije. nasusne potrebe i realnog zivota (.platna.18 U Bosni islo to. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a. . na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu. gubitak cars tva. »Nerna smrti bez suucna dana«. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. srede i protumaee. tom ima i Icka«. nego je proistekla iz muke i nevolje. namei to kad se o~ekuje svadba. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. opevaju muke i nevolje. iz snobizma. NemajuCi svojih lekara i apotekara.. Da sam zas lo.na one najlepse. DaIa bih joj tananu kosulju. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. ne bih ni !alita. mislim . L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea.. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. Tu ima i proze i stihova. Ruzmarin je i narodni lek. »Ko ima veka. rekao je: . pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«.

nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. kako k r uske pripravili. narodni tovek i narodni lekar. farmakognozijsku i terapijsku vrednost. i ovo dragoeeno uputstvo: . Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. krovopljuvana. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. dakle. skolovanog u Francuskoj . nepouzdana sredstva oslanja. pa tome pitanju. Duz: nost je. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. se rdobolje. bio lekar. osobito u dece za vreme leta. I on je neurnoran zdrav- . Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. « r danas se musmula . ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . svakoga. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol.. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. prirodno.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. a osobito lekara. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. dr R i s t a P esic Go st u ski. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. pored ostalog. koji je. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. kad pise 0 musmuli. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi..LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI. zatim pektina. vocnog secera. Na primer. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. slicno Panticu. Godine 1883. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. vitamina C i karotena . nesudeni lekar.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva. Orfelin daje. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. mnogo ga je eenio. Petrovicu je l'ancic bio uzor.

\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl.0F' ~ j :'K T )" q.Wl.\'+'nl .3. 17.· -? " .\j\6'W3 .~ ..i'i:HO. . l{ 'H'rEI': 'T" h ~.•• 'o\. 'i H . ."' I.nfl ("'tA~'('i' ::.'J. " '>I \.. tI • X C . Clava »0 razlicnih travnih vinah« ....HWm._ . ). ".fN H £C' 'l~.('!!: .\n~.'.\ :iI'Hl) ~ Hcnf.-.OM"\'T"H~f" (KI'U .· L " ~ "it f\..! 'Hll\Jp yn..I.\'T'H t H n' KB. A..)o. "...'ill·.KC H.:OC'f31X'l> \' 'i.. 3AG('T' i (T ~I N N~I. • "J \! n?.H~IX'b ' I H . .'.IlUl: I I C. H . ~II.IHU (..- .\ oot ..N!.-. I\.iti . _ .~..i -' :. i:W nOI\(.' .. .. 1.Illo H h .. I\'.-\..- r tI :1 Ii .\\H Ii}HAI I ~....\":· :'. 1(.(..~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i. I\".1 1I .'\A N..1.3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:.d.iX': P.- \.:\.."\pb'TA j " A- ~ ~\'H . H W i' .' .I. f': . .J..' .-v V3 t!'! MH e . tJ. r • i'..\TW tll)ORFELINOV .._.\ C'~ {{T E !!" l.~A:T"L' ) '~T('.I . ISKUSNI PODRUMAR.\ A"r H !-l . Byt'\'. . A nv' .rNIH .Xtt. : ~ '. r ~ GD P.\(!'llf! ~ H :.

'. )} 3"'X"'\f. ~' 'T'. ~ r1 (1 .. •• . l\f: :~·..I.. . . Y::: . v Ii ::.. O. I~OHAblN'l:..4fi~~ .. H ~ " _.'. .\f3~ l i~hl .3r_~N.. r.JX~'\H.O'u.\KlU Scrft !.IL\hl H (.i. ...: (011.) ..\1\'>' B..."'.\r :~\t. IC'H fA "'H[. O T nO.."\~C':\NM if.!I\!'(.i". (...l...\ . O"'X?M1h.\ H H3fiO.\.... Y Ii..·n . J . . CG ..lt :3. J - O.M'\ N)..k . .. ..'H.MA 11 H.. J---. NC'r7I 3. 1 . . C TG ~. .'T" . ' -> -....\O \A. ~.·.\\ ].IO hl 3J.. f. ' r. J H f\ ·t!i.. . )- . 1!3 ·...CNAIiA . tl .· ."'''' ~fNCI..H3 r b'h AtNHO ( - -._ €.:-..f{M..t '..l: . . ISKUS NI POD RUMAR. I\'!(/("t M . . OtrWMlI...!I L . . 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl.. ~ . i ' ''M". H :..\AI- RNI5'fiE~INh\~. .n("'? " I> fipwWrn.. ..\\vl ." WL\I.VI'l ~.lH'ril\NlS S.'E3 rH .'. ..':~~r t G.\)~ · J\ ..\flAt H nA. 'fl ri:n."r.)IitUl\.\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7. • t ' ·. .I r..\.'t{· ORFELINOV .. ". ~ .6A OJ --¥ 1'. r)... \.~")Tl-f.\'IH. IIv..-t'...~b.. Lekovitost travnih vina .' '.~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" ....'" .:\HC'T'0 r' H.\ ..\ ::!~\1) It O~I!lJMc.'.) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 . ·t ·.'fl Ii Tu ..!..Hq... . f. 1 Q.C\.\Ll((: .\ .0uHTf Ii rllhHni 1\.\\..<.\. rOuO~ fN'(-.\JH fi.. Ii r\':~f'lf . " I\CH ~...\N .I./~")fJJ.f.t'k'l 1 JtC~Wi l: \..r"fA.\- • nJ{o ~1 hl.A TO [\ :0:'0)) ..l......\f~rOf XIIJ.lI. .0 1 '.\ ~Ss'!T~ ~..... "... ~..\ '.' ' (\ Iut .\fi.\ n.. ~ . r".oAiTHIP 1. ·... ....\ 1ft! _ •1 ~ r'.I. . j:4:.\ '-. ~'!. h1'v~1 h f...Jf.W .... .. I ..\..-. ~ \. H .._. .!~ T'h )f.ll()'rr.:'t\!3~'0 H 0NbJ .\ h .~:...) lr~ .!~~W:f.. . p n. ~I \hd... HC1"£?b ET A N:.t~NA I\\ 1(0 fi ~f..."i.\ YiHrl'S ."'. -.. fl n poH3KO... Tn !1.."...Q..~HTi\ (1.!Il.\.·. :3'' wt livl .\ y. u.\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb.~'I'HI~b H (.\ U\.\ " . '' ( t-".'3Nb.nc. T.~. }.. " '..:. '""~v. n . TI- -U -..1 .~f\( Ir~ AcrA '..WT7I MTmNO( .. :tIfHI(f.1'0 '.. '1' (... In.. . n0*'.'h . A0H 1£.-:-.-i\ .:.r.I\\~ ...J n.. '1iER)' rMICT!.-' .

DR SAVA PET ROVI C.1839) . LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.

Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. god . U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. pre svega. lako j shvati~i. 1I Beogradu.LECENJE BIWA . god.li te la od svog osnivanja J940. i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948.U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . j e r one treba da pomogne narodu . god. Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . prve i za sada jedine na Ba lkanu. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU . One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka.

Ukoliko je jedan narod primitivniji. On a proucava. godine. sva ki kraj. Poznavanj e i upotreba biljnih. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . Kao i u svemu drugom. zacinskog. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . Danas. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. otrov iIi droga i gnosis. na primer. aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. sulfonamidnih preparata itd. Naziv .Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . a u ratu jos veea. hormona. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. dakle. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. tako i ovde ees to vlada moda. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. zivimo u doba vitamina. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. svako plel1le. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. Svaki narod. an tibiotika. pre svega. riOjjevlin ijih i na.·/Oroda. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. diza li do izvesnog uspona . lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- . njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe.fa r makon . pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. grana farmakologLje. jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost.. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja. ~ to znaei lek. Vai nost lekovitog.

u prvom redu. burjan i sl. miloduh. besnik. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. jos uvek su to najjaci otrovi. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. pustikara. kukurek. milogled. Nasumce. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. farmakogno zija. vucja jabuka. durdevak. kukuta. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. bljust. gorocvet. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . stidak. ricinu s.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. Ijutic. na primer: bunika. kola i tlr. prema lekovitom. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. nana. Ali se. miomir. desno i levo. mirisnom. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. cesto najvise vrecti.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . u neku ruku. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. Nevolja coveka svacemu nauci. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. Dokaz su divna imena: majkina dusica. cemerika. taj covek bi se mogao. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. . A bolest je velika nevolja. pasje grozde. raIIvolfija. karen ipekahlQn e. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. To se vidi i po imenima koja mu je da~. To mracno doba. kukolj. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. Ijubicica. uvek se. caulmogra. misli na nauku 0 lekovitom bilju. pored toga. krasuljak. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«.ratnost j strah od otrovnog bilja. I zato. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. lutanju. To mnogi cine i da nas. dakle. sli- cni kao meuu zivolinjama. i pored najusavrsenijih modernih masina. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. a one otrovne ulivale su mu. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. kovilje. smilje. dobricica. kinin ova kora. zmijak. isto tako. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). kao.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. Naprotiv.mme ublazio bol. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. Na primer. Van svake s umnje je. spomenak itd. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. pogotovo primitivni narodi. razena glavnica. izjed. maticnjak. jedic. jos i strahopostovanje. i stremlj enju. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara.

II. po red oslaJog. pcsma ma. U Beogradu je sad u modi list o leandra. Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . i oS la lih droga. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. B ib l ij a u J ew-eja . Olkrivanjc. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. raze na g/avnica. kri minalna trol'anja i 51. U drevni m knjigam a starih naroda . vinova loza i dr. killinovc korc. na primer Pent-Sao u Klineza. st i raks. govo iscelj enje (moe sugestije). kao . kao s lo su tropski vlazni predeli.. . Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . Med u p ri milivcima . Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc. zajeel no 5 lekom. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . /{lIlt/a . naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. koj i. On i.Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. nara. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . Uops te. ricil1us. pe run ika. fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. o Poznavanje droga prcda\'alo se. li ar. lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. s trihnosa. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. /}//Ilika. rat. Print i1ivci. Hcmij sk im . V eda u Hindusa. Papi rusi u Egi pca na . Tako. cC11lerik(l i d r. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. bez obz ira no d ru. . ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. Nf. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. na primer. ild. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . oel oca l1 a s in a . /l ava /a. lokvan j. n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno.-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO.nje. Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. o piju l1l. k tl ra r e o ko Amazona . pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. 5 kolena na ko leno. a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. zajedno sa vesl ino m lecenj a. I.a lecenj e n a laze Sf.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . sa bogatom. vrba. Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec.lVCI10 lu'ed(. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari.! na ISloku medu prvim kullurnim narodima .26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7.. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. II1razovac. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d .

Ilincuru. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. madija i !1ituala.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. spominju se. imaju veoma mnogo droga. kraCi put za Indiju. To je bila najbogatija zemlja. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). 'erskih tajni. I danasnja. U V edama.n'F gama. Razumlj ivo je. vee se spominju praskovi. infuza. kao. kao i ranije induske farmakopeje. medu koj. Tako su. Rheum i cimet. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. majoran i nan u. dakle. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . pored mnogih droga. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. . molitava. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. U tom ogromnom delu. koju je napisao imperator Sen-Nung. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. pre nase ere. b rsljan. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. ora~kom i drugim. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. Tl"azeCi drugi. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. kri. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). zalfijlU. pilule. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. III. a loe. r icinus i njegovo ulje. maslinovo ulj e. zacine i jake mirise sa Istoka. Indus!. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. ajovan i dr. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . Vee 2iOO. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. god. kardamom. 3000. a kasnije. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. pre na~e ere. induskim svelim k. lotos. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. dmetom . IV . safran. god. spominju se lekovi. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. Kolumbo je otkrio Ameriku. rned. medu njjma mnogo biljnih. na primer. vi~e no ma koja druga zemlja. pelen. seme od rena.no i dr.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. u knjizi 0 lekovitom bilju. Egipcani su mali za mnoge droge. pored ostalog. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. komo- . irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. banane. sezamovo ulje i palmovo vino. droga i boja (indigo ili civit). upotrebljavali buniku. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. pored 05talih. Bramanci su imali iskljuCi. Pent-Sao. sve su viSe trazUi skupocene droge. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. napisano 2500 godina pre nase ere. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka.

. U Eberovil1l papirusima (1550. '\ Ipak. Svestenici. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. .). hillmen ta i melema. dekokta.28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. pastofod.a:n a . bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. tamjan. . da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. pored ostalog. Vavilonaca. Ijiljan. pre nase ere). god.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. vrna. god. Verovali su i propovedali da se molitvom. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. kao. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. gospinu las. egipatskih piramida. Pored ostalih lekova. postom i dobrim delima moze »zao dull«. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. mim. Kntickog duha nije bilo. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . Persijanaca i dr. Da nije bilo lekovitog bilja.Najnovija . jos i opijum . . ga lbanum. uJJa. a naroeito medu Jevrejima. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. ulje. zdrave vode i dr. magieni~ radnj. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. ere) spominj u se lekovite biljkc. asu-fetidu. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. destilovanja mirisnih voda i parfema. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. balsame. leviti. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. Jevrcja. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. na primer. cimet. infuza. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. upotrebljavali su vino. pre nas. gumu. medu veCinom starih naro\ da. tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela.

U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. kol oe intis . ti tri(I vck nase ero) . dras ti ka s u ricinus. brionija. bunika. nacin branja i cu· vanja. protiv e rev nih paraz ita luk. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. prirnorskog luka . kolocintis i dr. roden Ll I veku u Maloj Aziji. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. Vise od 15 vekova. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. . Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. pros t ra ne rimske driave. Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. s pargla. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. a ne za lek. diurelika su primors ki luk. persun .Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. Pored dotle poznalih droga. narkot ika su op ijuJl1. god.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. Her 0 dot (500. na r ild. crtde i fals ifikate jos i odoljena. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. ve lebi lj e i mandragora. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. sirom ogromne Ji. slacicu i kupus. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. K u kuta bde s ud sk i otrov. reuDIOSKORID rna. ee ler. emelika su kukurek i kopi· tn jak . bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. dumbira. I veka. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. despika. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. hrastove kore. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. pi sano 77. ali koje sluzi kao gor ivo. Azij i i Af!'ici. god. Orfej s pominje kukurek. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . beli lu k. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. debela likva i skamo nijum. ku ku rek. Gre!. sok od m lecike.

uos talom. koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. zalfije. i prvi Rimljani. . zatim nas tupa s tagnacija. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. kornjaeina krv . Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. Medutim. ita lijanski . polifannakama. tj. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. dok je Rim bio u mraku i neznanju. majorana . i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. francuski i s pan sk i.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te.30 LECENJE B1UEM ce. VI. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. lekovi tim sirov inama biljnog. tzv. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u.ka. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. Kasnij e. beli i crni luk. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). se. kori jandra. treba da ublazi bol junaka. nane. pored ostalog. Hyo· scyamus m £ltic£ls. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. koji su tada bili u modi. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. u moenoj Rim skoj Imperiji. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. kao. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. na primer buni.000. mrazovca i drugog bilj a . mirisi i lekovite dJ'oge. za plebs.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. Snaian i blagolvoran vekove. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. bademovog. a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. zamovog i orahovog ulja . I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. kao. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. Uopste. prirnitivni i surovi Rimljani upo- . najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. u to vreme. jedic i dr. proriee su dbinu Ijudi . one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS. tao tula .U poce tku . upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. matienjaka. Rlmljanl. kamilji mozak i dr. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. Delo je prevedeno na arapslci. »jake lekove«. l. zivotinjsk ih i mineralnih droga. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. velebilje. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. izvan sebe. anasona.

Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. stiraks. mak. karc!amom. skamonijurn. takode lekar rimskih imperatora. do Cicel'ona. 131-200). Docl1lje su dolazili lekari . beLi luk i hrana. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. u knjizi De re medica. Od njega je ostao sarno manji broj spisa.iz Grc ke i A1eksandrije.e. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. lincuru. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. robovi i os lobodeni robovi. eemeriku i dr. VJI. i testo su in upotrebljaovali. kukutu i dr. Cel1taurium.:aCiIl. vraeanje. amonijakum. a nc »m e d i c i«. galenske fa·rmacije. god ine posle nase ere). Proputovao je Germaniju i Spaniju.000 biljaka. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. Srednji vek __ . Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. . pre te~no Grc. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79).~ kasn i).:iavn ik i vojskovoda. u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. 0 cemu piSe Plinije. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. poreel dozvoljenih. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. oca praktitne. to su bili u prvom redu cimet. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. Euphorbium. SIredstvo za bajanje. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. U svoj im raelnjama. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. osim ostalih i aloe. lan. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. i lek j . pre tezno oslobodeni robovi i stranci. Plinije je opisao oko 1. daje dosla dobar opis mnogih droga. ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. jer mu je pozar unistio apoteku. eini i madij e. Od ovog unosnog. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. rimski d r. savl'emenik Dioskorida. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. pre do 50. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su .l 1 Jevrej l. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. ColocYl1this i dr. On. dele nije originalno. . galbanum.o:odica. Medicina se pov1aei umana- .. bez kritickog duha. ces to proelavahu. biber. naroeito starog Katona. mendici« (prosjaci).UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. i zabranj cne Iekove. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. tragakantu. Uvae ursi. Slicno Dioskoridovom delu. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. a naroei to skupih egzoticnih droga. buniku. lerpe n~in . Opadanjem rimske m06. cimet. god. u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. leka ri. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. biber. dunlbir. mira i arap5'ka guma. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. kantaride. U terapiju uvodi Fol. jedie.

U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. perunika. nose ih u crkve. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. Benediklinci. mrak i neznanje ovladuju svetom. morae. zmijsko mleko. ptiCije mleko. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. od kojih su neka d ozivcla ". tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. osnovahu velike botanicke vrtove. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. ani u terapiju unose mnogo . VIII. Flos medicinae i rozn e antidotarije. mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. vralic i dr. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. greko seme. Bolesnicima pisu zapise. nanu. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . zalfiju. islo na traske i sl. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. obicnih trgovaca. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). zacin i lek i razne vOCke. amajl ije. Vestina leeenja. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. ruht. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. titanj e recepata itd. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e.n a. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. krokodil ske suze i sl. kicica. daju slike sve. kao. euha r. U ponoe. . pod dt-veee sa »zapisom«. odredenog dana. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. vise vrsta nana . islo ta ko. beli s lez. na Veliki petak i sl. Praznoverjc.iSe stotina izdanja. razne vrste luka i dr. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. Vizantija pokusava nes to da spase. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. Citaju molitve i f ivot svetaca. a. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. U Evropi kao da se oseca mali napredak. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. primorski luk. na primer.32 LECENJE BIWEM stire. slaCica. taca. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. rutvicu. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. ali bez nekog vidnog uspeha. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). rnak. pa i medkinu i farmaciju. da Ii se pri tom zevalo .

a I 0 j e. Arapi upotrebl}a~ahu. tam a: r I ~ d us . sublimacije i destilacije.. pored ostalog. manu . Ibn Bat uta h (1304-1369). veCinom od . 'c i met. koje nazivahu »akademije. mosus. izdan je njihov kodeks Krabain. na primer. Javu. godine). upotrebljavamo. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. Godine 850. Indiju. lciselina i alkalija. naroeito sa Istoka. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. . U farmaciju u vode sir u pod sec era. ad Sundskih ostrva. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. Monpeljeu i drugde u Evropi . r e ~ m. reum i dr. mora. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. roden u Maroku. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. bun i k u. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. umro 1248. kubebu. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. Indije. kristalizacije. godine) ima mnogo droga. rap sku gum u. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. Umesto drastienih purgancija (kukureka. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. . koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. cilibar. sen~. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. izradu eliksira itd. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. k a f u. Persije (lrana). . nos t i. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. destilaciju i perkolaciju. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. Geber da.. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. i k a m for. zatim vestinu filtracije. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. I e b I I J e. Kanon ad Avicene (1000. zaeine i aromatike. novih droga. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. koje se male meriti sa Dioskoridovim. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . bib e r.. t r ~ e ani ~ e c e r. tamarindus. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. soli. areka·palmu. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. kao. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. Tu on predavase medicinu. preko Cejlona. senu. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. ve. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . GospOdaI11 ogromnog cars tva. a. koje i mi dana. In a n u. svetske trgovine i bogatstva. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku.ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge.

od kojih su driavni iii crkveni poglavari. Kao oj ranije. bajalica. kafa . purs ijana. prasak od lobanje. tolu. dekokta i maceracija. tako i lekovi te dro· ge. da upolreba krompira. pljuvacka. Droga ubrzo osvoji Englcsku. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. matiko. liarlatana. kosa.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. jalapa. sarsaparila. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. zenina mleko itd. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. skorpioni. a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. jelenski rogovi. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. krompir. senega.l. Kao i svaku drugu novotariju . Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora .. od duvana se poludi itd. navodno. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. vanila. hidrastis .34 LECENJE BIUEM IX. d u van. lobelija. dakle. u njima je bilo i zivotinja i minerala. covecja mast. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. razni crvi. kaskalila. osobito najugledniji lekari toga vremena. mate. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. sabadila. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. psi i stenci (kucici). i Persiju. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. zacinc. 0 hemi.jskim i farmakodinam- . nade. donose Evropi velik broj novih droga. tko. n a j k vir c j. kakao. pap r i k a.v. Jpak su caj. gvarana. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza. koje su uzilvale vetik ugled. guliteri. kao proste farmaceutske forme. gvajak. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a.i znatnu potrosnju: zmije. clanovi akadcmije.f'" . iabe. uostal om. caj izaziva padavicu. 'Ki~u. Na primer. kakao. Francusku i Nemacku. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. 1254-1324) u tropsku AZlju. konjska griva i rep. dotle se u sred· njem veku. ratanija. Novf. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. sasafras. Osim droga biljnog porekla. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. Vracara.mako·med icinskih dela.td. kao. dobar glas. nisu u EVI-opi svuda primili gla. peru. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. bez otpora. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. ipekakuana. sredstva za uzivanje i namirnice. uzrokuje pojavu skrofuloze. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. zatim.i kopaiva-balsam .

Balar. iza!ila je iz farmacije.iz svih delova sveta. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. kinin. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. ezerin.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. radio je u pariskim apotekama. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. Zertiner uspeva da izoluje morfin. Hemija pooinje voditi. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. Sele u Svedskoj. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. Fovler. Mat·iolus i drugi. Peletije otkriva u opijumu narcein. Devi. god. Hemi. naucne. . tada i pocinje. atropin. To bese narkotin. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). Linl1aeus. Lemeri. On u Francuskoj. konicin. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav.i druge alkaloide u kori nara. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. Tako pocinje istorija alkaloida. Karolus Kluzijus. pilokarpin i 51. zapravo. jedinjenja i clr. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Voskresenski izdvaja teobromin.isoke farmaceutske skole u Parizu. otkrivaju emetin. Prust. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. Nikolaus Monardes. a Runge kofein. Godine 1804. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. Line je nacinio red u botanici. strihnin i brucin. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. Vee 1803. ergotinin (ergotoksin).ja. Ipak. god. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. . pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. akonitin. koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Godine 1817. peletierin. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. god.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. 1832. X. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. a 1878. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. iste godine Gajger otkriva akorutin. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih . metilpeletierin . Devetnaesti . Bercelijus. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Peletije i MaZandi 1817. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. osnivac nove. hioscijamin. Sele. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. medu kojima se neki tvornicki proizvode. 1842. Nallcna farmaoija. 1742-1786). utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. kodein. profesori V. kokain. Tromsdorf. 1820. God-ine 1735. kolhioin. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. koju on naziva sel d'opium.·ek.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu .e temelje. pozitivne hemije. Teofrastus Paracelzus. god.

medu kojima se neki tvomieki proizvode. a Runge kofein. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. Nauena farmaoij a. Codine 1817. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. a 1878. nauene. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. tada i poeinje. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. osnivae nove. jos uvek su biljke glav.jumu. univerzalni eliksirtt. 1820. kokain. Berceli. 1832. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Lemeri. Ukoliko je terijak bio slozeniji. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. otkrivaju emetin. radio je u pariskim apotekama. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. Karolus Kluzijus . La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). peletierin. Fovler.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. X. Tako poci nje istorija alkaloida. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. Teofrastus Pa racelzus. Pmst.jus. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. god.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. Hem. izalila je iz farm acije. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. Hemija p 06inje voditi. Tromsdorf. jedinjenja i elr. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. ·ek. atropin. konicin. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. 1742-1786). pilokarpin i sl.iJja. god. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. Peletije otkriva u opijumu narcein. akonitin. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. Devetnaesti . . ergotinin (ergotoksin). Codine 1735. kolhioin. . Balar. pozitivne hemije. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. Line j e nae inio red u botanici. ezerin. zapravo. kinin. god. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. Sele u Svedskoj. god. koju on naziva sel d'opium. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. Lil1l1aeus. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. Nikolaus Monardes. hioscijamin. To bese na·rkotin. Voskresenski izdvaja leobromin. On u Francuskoj. Ma tiolus i drugi. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. Devi . Ipak. Peletije i MaZandi 1817. strihnin i bmcin. kodein. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. Vee 1803. Sele. 1842. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. Codine 1804.

dugo se cuvaju. god.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. elektricitet. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. U lerapiju se uvodi radijum. a Minor eskulin u divljem kestenu . Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. serume i fermente. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma. sto nije slueaj s drogama.. g. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i. iks-zraci. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912.JEM Za olkriee. mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. god. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. Fi~er 1885.36 LECENJE BI1. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830.imo u epohi hormona. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori. a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::.). . prunazin).

A.Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski . od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t.:: 1~19 f9~0 ::~.: ':". Karrer. :. PamQic.'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J. Kreamer. Fischer.---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. 0 . nastaju nova je!.. Ladenburg. O.qoo 300 L:. A. digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd. F.. .. Preobrazenski.. O. Hesse. Perrot. DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J. g.uiJic ka. Leclerc.. F. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru. Wasicky.. R. Oesterle. Thoms. H.l .---r--.:' 195Z :::.-..KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. Bertran. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma. kardijaka).. Pereira. Brandt... Leger.000 gitalis i slicne gli kozidne . XI. saponinske i gliko· zidne droge.. Vitl1lnini\ .. J.. . Wallis. Schmidt E. rafena g1avnica i dr. Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a.. Hanbury.. ::. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt. Ha'rtwich.. D. 0 A ~ 700 600 . G... Fliickiger. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije.':'. Stra!Ssburger. Barger. F.. . Wohler.. 900 Dakle. Greenish.: .~~~~§~~rYG.. Burklo. H. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju..l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. Moeller J . E. Dvadesetl vek. Z 500 . A NAJMANJE NA BARBITURATE . King. Bridel. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja... Pero. E .. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica.::.':': ':" >::-:.i saponinske droge. Chevalier i ckugi. Tscltirch. Gabrijel. A. A.. A. Engher A.. Berg. Vitiez. Collin.. J.fOO r ... Dragendorff. naroeito grupa digitaiisa..::n. Vogl. Planchon. K. A. E .). ZATIM NA VITAMINE...: .:::.... Dale... A. E. Mayer..

m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji. Pre svega. narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . h 0 r m 0 n i. E ~\ . DO 11953. Pantopon. pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo . NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. 01 ~I ~ f.'.' f. 14 . ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv.lni . u vrlo velikom va k u u m u. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. GODlNE as e p tic n 0 itd. ipak urodi~e plodom. osvajaju Ie· ren. a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici. parfimeriji. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a. i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ .. . domopon.e na·~ im i stranim apotekama. Pen i c iIi n. ". iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata. farmaceutskoj i hemijskoj industriji.t / ~ '0 .38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja... r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ . Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj.."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~". Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga. X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945.. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide.. vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. kozmetioi. bolnicama. drogerijama./. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u..:.

na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . digitalis i mnogi . "jevin a. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. mrazovac. tatula. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. kore n belc sapunj aee iz pes ka.. velebilje. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara .:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. ne moZe kod nas.': no cvece poli ce iz Me lenaca. lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. NA~E ZELr. jed ie. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . zbog te t it rice. na primer. prez r e. siln e i prezre ne bilj cice. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. ku i neoba ves te nom grada ninu . a smela i c ini s telu nasoj privredi. pogolovu nestrucnja. Titrica.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. leca . j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. Obili eeva. gde vise gde manje. Tako ee.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. u Sa raj evu iii Skoplju . kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. J edino je 5 lih le rena treba brati. iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. Ljublj a ni iii Zagrebu . berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. ko re n belog sleza pored reka i bara. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. Kumana. bunika. znajte da to osuseno aroma'. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. nom korov. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. ka milice iii i abnja ka. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. S druge stra ne. U Beogradu. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja.

Na primer. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. god. borba protiv upotrebe makovih caura. oduzimaju im vlagu. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. u koje doba godme se bere pojectino bilje. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. Medutim. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. Tako je. Narodnr~ medicinu treba ispitati. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. od titriee evet. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju. od srpka plod. na primer.r je puna nazovimedicine i nazovilekara. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi. kuvanja i davanja maloj deci.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. od slacice zrelo seme ' itd. njenom hemijskom sastavu.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. To je velik narodni neprijatel. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. I mnoge druge vaz. kad na selu nema drugog posla ni zarade. . je.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. Tako se ne sme ·raditi. sve tl ost. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. od belog sleza koren.i list i seme.s. ti korovi gu ~e kulturne biljke. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). radona/no korislili nase lekovilo bilje. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . Generaeije (od 1818. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. izgledu biljke. Jos gore je prol:la lineura na na. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. od tatule se traz. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. Na primer. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz. rede list i evet. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela.jm planinama.

pomogne sl arcin!ll. tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju .nici . To je Jep i lak posao. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. (»OCi jest d a su lazljive. . stav ljaju u ~ upaJj zub. veleb il je. u ~ iju. DO 1970. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu . treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. Deca. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. nosa i ociju «. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. p re svega. Jo ~ uve k se. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda.« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. tatulu i os talo lekovito bilje. malo »guenu< '. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. na primer. je r je 10 prirodna . ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. bun iku. s lozenu glavicastu evast.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . snahe i svekrve jedni druge truju . DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. Ko jednom vid i beli slez.1Quka. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. pre svega skoiska. GOOINE.

apot ekarima. mrtvih mi~eva. agrol1 omima.vaki dan iCi u pri-rodu. izvezenom negde u Ameriku. velike vruCine i zime. l ekarima i "etennarima na koje bilje . Toga n e sme biti ni u namirnicama. ucil eljima.7U saradnju. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. branjem bilja deca odmal ena . kl1ji i/'liea. posmatrati ga i ispitivati. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . hartije. golomrazicu. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . sumarima. iIi na kakav drugi kontinent. za mlevenje zita i isu- .ti i nemarnosti u radu. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. kozj v h brabonjaka. Uop ste.neosetno pocin j u privredivati. ma lena i snaga. zemlje i druge necistoce. Potrebno je 1. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu .42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. na<1e stranog bilja. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. na sunee. vune. naslavnicima botanike.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. kostreti . koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. vetar. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. uglavnom. Uops te. zbirke itd. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. mozda .s tupaeniju ravnicarsku energiju. videce kad i kako cvela.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. a kamoli u drogama. jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. posledica aljkavo. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. nekad u zivotu dobra doci. koja je. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. koji Ce im. za koje bolesti i kako ih l eCi itd. pratice nj egov zivo t i razvoj . Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja.

Tatula. buni. mra7. uliee.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista.ka.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. Sve zavisi u cij-im su rukama. brakova sklopi pod kisobranom «. sipka.taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. IIi kad onaj lekar i apotekar j. velebilje. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ. digitalis. iako su sve njihove njive. svaka puska bice uboji. titriee. da oi. skladgta. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta.tamina. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. pogotovu ona 5 malom deeom. beli slez. Medutim. nek se nacre u kuCi . pas nj aci. pored ostalog. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara. jer mi im amo divno plavo nebo. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. Hektar ze mlj e pod zumbulo m . »A u ruke Mandusica Vuka.«). DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. sto je jos vece zlo. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. . plantaia.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo. nane. navala. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja. gde se »vise od 70'/. dvorista i vrtovi puni te biljke. pretvaraju ih u rakiju. ledine. ruglo i sramotu.. nas narodni otrov. da ih pojedu svinje. istrule. tvrda raiena glavnica i . IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. titrica.ta.Ovae. iii. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. areali. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. goroevet. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. tj. Svaka porodiea.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja.

. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. . bi%zima.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. danas se u mnogim drfavama gaje. ta tulom.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. Osim lckovitih. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. i prirod e LlOpste.1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja.500. a koj e vecina od nas uni ~ la va. vaznu u miTU. redovno mnogo vise od lekovitih. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu . za lecenje nekorislan sastojak. tezine razene glavnice. uciee/jima i svim drugi. od unulrasojih. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. tako vaine za porodiljstvo.ovne bi ljke . Na primer. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og.. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj. Tadeu sa Koscuska broj I. nego ze limo da obul'e. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu. a zatim od klime... 0 svemu tome se mora voditi racuna. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima. raiena glavnica ima svega 0. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna.10 do 0. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava.80%) a lkaloida. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja . Sve ostalo. 5uOlama i li vadama . zacinskog i mirisnog bi /ja. naslednih svojstava. vise od 990. je baJast. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. Vi segradska 26.. To je isti sluca j i sa velebiljem. dak!e. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. a neo phodnu u ratu.. pre svega. vrtovima. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. sredstvo za vracanje i bajanj e.

korova i bolesti. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. koren lineure s drugim divljim korenjem. treba s top r e. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. poloiaja.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. To vaii i za rizom perullike. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. alkaloida u velebilju. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. borba protiv raznih biljnih s tetocina. korijandar i allis s kukutom. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. Digita li s. a kad se osuse. durdevak. heterozida. odoIjen. varijelela illi hibrida. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. Ph yloIocca d ecandra.Izbegavanje raznih zamena i primesa. bunici i drugim biljkama. izvo(!enje rasada . tatula. na primer. nelekovitim korama. Sasa.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. mrazovac. ekstraktivnih materija i dr. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. zemljista itd. bunika. Cis to cad r 0 g e. vanHiju. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje. sorala. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. kao. ka/em/jenje. tatuli. Vops te. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . na primer. salep s mrazovcem. duvan i neke druge droge. . j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. ve lebi lj e. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. gorocvet. Ali i tu ima izuzetaka.

uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. u metalne sudove. u kesieu iii u supalj zapusac posude.e i oblika. bezvodnog gipsa iii silikagela. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea.ka svojstva droge osec/jivija. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . 1 i 5 {: e i druge nezne bi. . Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. Rdavo pakovanj e. neznalacko branje. mirisna i organolepti(. In se kti . Po potrebi i za kraee vreme. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e.ki zapakovan e. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. top l ot a. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. s un ceva s vet l os t. p renos i euvanje droga. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. bude sto manji. aunlevak. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. Osetljive droge treba pakovati (kao. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. Treba ih pakovati u tamne staklene. Zive. fostor-pento/csida. durdevak. industrijske koliCine. k i s eon I i ok i z v a z d u h a. utoliko su bolja.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. jer se. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. dvadeset iii viSe grama. aloja iii stipse. praznina u kojoj je vazd'llh. treba euvati cele. goroevet. Ukoliko su pakovanja manja. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. ·i sto kao i n es trueno susenje. neposredno pre upotrebe. j edie. a ne u prasku. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. dakle.a. pod utieajem svetlosti i vlage. eventual no. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . gorocvet. Korenje se pakuje u veee. razena glavnica i mnoge druge. hloroforma i slieno. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. Dobre su i postavljene kartonske kutije. diditija. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). Tako se pakuju droge za izvoz. R a zen u g I a v n i e u. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. standardne veliein. uostalom. primorski luk. na primer. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. Digitalis. digi·talis. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. Ukoliko Stl lekovita. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. pepeina. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. za medicinu veoma vazne droge. slacicno brasno). tj. . hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake.

usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. Nagle promene temperature. u lose zapakovanoj drogi. vlage. Menjaju se . Svetlost. Zbog toga se e. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. izblede. zelatin. Safran. ukus. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. nana. titrice. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. a vodene kapljice. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. oks-i-do-pedukcije. ruze. Na primer. Vazduh izaziva kvarenje droge. lavandulino i dr. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima.. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . na prim er. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru.k ulja brzo usmole. Ti~ rica. limunovo. Zato se zahteva da.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. hidrolize itd.i miris. digitalis ne sme imati vise od 50.te iii manje lekovi te. p olim erizacij. naglo hladenje. matienjak. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. . gumi-smole . azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost.e.. kiciea. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. na primer. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. Primorski luk. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. zatim v 0 den a par a. narandzino. smole. konzistencija. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. dumbir. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. Smole u prasku se brze kvare nego eele. a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. evet ljubiciee. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. slae iea izgubi ljutinu . tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga._. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. kondenzacije i polimerizacije. Etarska ulja. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. boja. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu.

osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. pa cak i otroViDe droge. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. u nelwm primorskom pri. nanino. bakterije i insekti. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. 4. 3. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. gume.nzimi koje oni lu ce. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. O~k!rivanje i razl. inulina i sluzi. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. 2.i primaju mirise svoje okoline. ~ecera. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. 21vi organlzm1: plesni. maslinovo.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. titricino i druga ulja. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. ASPERGILLUS. ricinusovo.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u .staniStu ili na samom . Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. PENI CILLIUM. ruz in o. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. Zelena plesan ima nerazgranate. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. MUCOR. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. anisovo. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I.

7. Na primer. l'TINUS BR UNNEUS .corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. CALAN ORA ORYUE. koze. U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. STEGOB IUM PANICUM .« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek.. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. APADAJU DROGE I. o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te.020.RANAR IA . miri s kalrana . pre svega.Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. a ponekad i poplesnivi·ti. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. do 0. da uvek i svakom moze pomoei. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . A od le ka se. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak. 6. tj. 3. pokvarene ribe. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava. 8. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. FORM ICA RUFA. lekovitih . u raienoj glavnici ima svega 0. N IPT US HOLOLECES . 2. nafta lina . efikasan.l I . Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga. CAlANDRA (. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi.UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. 4. petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. LY CTUS BR UNN EUS .2ool. trazi da budc dobrog kvaliteta. 5. .

) . Kad studenti spremaju ispite. a sve ostalo (masno u1je. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i.je sad moda. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. To . Sta su 10 alkaloidi. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava. god. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. neki povraeaju (osobito deca) . Preskot (Prescott) je 1847. prosto. fitoncidi i dr. neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. Puse j deca. hormoni. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). ne zamore se. veCina gubi apetit. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. naueni termini za delotvome sastojke droga. malo ameI1i. ne oseeajuCi teret. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. vo svakom citaocu. da bi bilo razumlji. Dotle. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. biva im lakse. saponini. kao i pre mnogo . elarska ulja i druge biljllc materije. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. uglj eni hidrati i dr. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. balastne materije. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. To su strueni.ake trave lobelije i kineske trave efedre. antibiotici. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. glad. I danas. zed i san. »jacaju tela i duh«. glikozidi (h etero zidi). Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. lanini. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. uopste. Ove droge okrepljuju. piju kafu ili caj. Kad popuse cigaretu. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa.).

kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu. eellacioNNQ.e~ . Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. T. kreea i vode.:::.{US Nige~ ~C. po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule.. pa i do smrti. 'dta.A'!Joe . a Indonezan i u betelu. 0 NIJ. gorei od eemera«. cL//oi AUTUH/J. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela.f . carJ/loLfco. koje se zvacu svuda i svakom prilikom. kad imaju greeve.S C~ licloNiw( MAJw . Kukuta je velik otrov.~ <./JUTUN II. pUNic". 101. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole.tl/~ A L II viol .. . Scopolia. GuseiCi su naroeito osetljivi...injana.clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke. Isto tako. N dI/. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji. u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna.t. GVt". kad ne mogu da spavaju.~TR.fLE ~ ECALE C O!i.Alutu ALKALOION E BIU K. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ". usled eega dolazi do pojave teskog trovanja. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. ec.4Le cOf.4-a.Ii!!l.4rUH 1119£UH CO!ch .J AP ."'1 h .tCU V"I1. pa se naCi ne loptice.l DA T ' u lV '" ~ ~o . Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje. Svi oni znaju za gorki kinin. STR. .A /01 0 loll UH A. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. kad ih boli trbuh. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova. Kukuta je bila sudski otrov At. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj . Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. Njome je otrovan slavni filozof Sokral. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R.

lrole i matea jeste atlkWoid kotein. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. Jedie je otrovan i lekovit. stavske. . Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. Sve su to supstancije slabo baznog. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. papaverina. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. a medu njirna je najvazniji.kaloida. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu. Otrovnost i lckovitost velebilja. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. Svi navedeni. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. ergoloksina.w. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. jervilla ~ drugih al. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. cinhonin. hemijske i fizioloske osobine. alropilla. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. god. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. Glavni lekoviti sastojak kate. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. cinhonidin ii dr. u jednoj pariskoj apoteci. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. otrovnost. najotrovniji i najlekovitiji . Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). I nisu sve gorke biljke otrovne.mortin. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. Co· niwn maculalum). U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. i onih koje su otrovne. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. Mnogi su veoma vazni lekovd. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. fizicke. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. manje vainih alkaloida (kinidin.52 Kad covek oka~ ljavi . Najva7. Danas ih je poznato vise od 500. heleritrrina. Sve te. narceina. Lekovitost. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. ergom elrina i . kristalne iii amorfne supstancije bele boje. alkalnog karaktera. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. eaja. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. Nikotin i koniin su tecnosti.). i rnnogi drugi a'lkaloidi . na misiju mokracu. skopolamina Ij dru~. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. opore materije.dr. a teze u vodi. To je najvainiji opojni alkaloid. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. U rnakovim caurama ima j kodeina. Ali nisu svi podjednako toksicni.

alkaloidi koji deluju kao narkotika. u proHvnom su skodljivi i opasni. i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. krvni sudO\'i. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo.UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. ezerin fiizostigmin (Physos tigma). par a li s u par a s imp a t i k u s. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. Efedrin (Ephedra). AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. pre svega. Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. Pojavom vitamina. Kurare (Chondrodendran. draZe simpa- . draZe parasimpatikus. tinktura. ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. tj . s pecifiene fizioloske osobenosti.Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. zlezde itd. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji.Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. pilokarpin (Pilo carpus). usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). Medicinska upo treba alkaloidnih droga. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). najzad. organe koji rade bez upliva nMe volje. ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). tiramin (Secale cornutum) . suiavanjem zenice (rniotika). arekohin (Areca) i dr. tj. Scopolia i dr) deluju suprotno. ekstrakta i drugih galenskih preparata. Mus karin (Amanita muscana). na nervni sis tern. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. hipnotik-a. Datura. sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. . Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. Hyoscyamus. m Atropin. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). tj. ubrzanju sreanog rada i pulsa. iilluza. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . U interesu narodnog zdravlj a. dekokta. Naprotiv. zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) .tiska. jer su i u malim dozama jaki otrovi. kao sto su srce. odnosno hioscijamin. Na primer.j adren". . antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. prosirenju bronhija. jezik otela i pos· t ane neosetljiv. dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika.

flea) kao sreani analeptik. spomenuti ergometrin. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. N. . sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. teobromin i teofilin (Theabrallza). morfin) i atropin. on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu . alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). Rezerpin (Rauwolfia). . pre svega. pojacavaju grcenje materice. usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja.opasnost da'se disanje zaustavi. · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije. sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik).ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. podagre) . paralizatori ma. tj. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. bronhija i u'aheja. tj . . Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. Slieno deluje i kofein.n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. Anabasis i neke druge biljke sa- . ar~koli.54 LECENJE B LUEM tikus. tj. a i kao ekspektorans.Naprotiv. a ko fein (Ca· dejstva. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). kao antagonisti. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. a donekle i kofein deluju kaa diuretika.Sabadilla. sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije. osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane. zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema.terice. a kofein(Ca. Nicotiana. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. Veratrum. rj. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. derivati ksantina. iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. Purinski alkaloidi.Naprotiv. supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . Od alkaloid. Staphisagria. lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca.

upotrebe u tera piji. Eto. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. iijander. Brdani u prolece jedu sremuS. O S In1 eeste I. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara.nim sumama. vunasti digitalis iz istoene Srbije. Ali seijaei. Kod nas se j ede mnogo luka. gorocvet sa Det. eremus (Allium ursil1um. za njegov f ivot i rad. nazebe. Kad struzete ren ili seckate luk. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. kukurek I i onaj diiVIl!i.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka.lk a lo i. sve te. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. Kad nekoga »uhvati u krstima«. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. durdevak i razne vrste cligitalisa. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem .iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. Jastrepca i dui eele Fmske gore. Svi se njime kitimo. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. Mnogi vole ren. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. anabazin).UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. i uli digitalis sa Rudnika. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). . Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. Seno zaista mirise. A . Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. U rukama nestrucnjaka. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. raz!10vrsne. rotkve i rotkvice. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. nego otrovi.

breskve. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e.trava od grozn·ice. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida. Besnoj kobili.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida. "!. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis).f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god.4 'N~e. cijan. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba. Kicica je lekovita. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina.. prosto. UN oL Dig . Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje.· PoLY~+L.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. jer j e to i danas.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) .4 Ell. gorke kao pelen iJi cemer. L4NHi . za i7. Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe.uv~ lifl. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. naici cete i na kicicu.azivanje ~to jaceg znojenja. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"". Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice. .I to< I{ Lot 0 FF . iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. ali nije otrovna. tj. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~.. u Belom Potoku ispod Avaie. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije.sl Pil... Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice. gorCicu iii .'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg.

»slajer-trava« . Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee. divljeg kestena. jos bolje. pojavice se obilna i postojana pena. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). bioti i lek i otrov. I brezov list je lekavit zbog saponina. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. jagorcevin e. uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. razne vrste s t r 0 fan t usa. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«.ge koje del£ljU na srce. Iz IOga kon:. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. Sve zavisi u cijim su rukama. Isto tako. Sa Deliblatskog pes. za urC!di- Po sumama po red Dunava. Sv.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis). S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora. I ona se peru kad se sa vodom t rlja. . razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke.kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«. »Kad smo bili deea. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. upropascuje vlakna i tkani'l1u). daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda.glikoni«) .j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. Divizma je o t rovna zbog saponina. I saponini. kako je tamo nazivaj u.e dro. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje.ls fral5. »aglikoni<c. dobija se obilna . jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. To rni i danas cinimo. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria.s utnih saponina. jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . Tu se ponekad nalazi . nego raznim preparatima. kao kad uzmete najbolji sapun.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja. Upotreba. Cim neko okasljavi.jJene. go roe vet.i belonoga .na vachl se IS a po n i n .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm. "rio le po evece. kao i glikozidi i alkaloidi mogu. dakle. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. ove supstancije nazvane su »saponini«. Vunasti. Ako sapunjacu Hi. To su . ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. divizmc i mnogih drugih biljaka. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e.ng (William Withering) .ula).mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. Ako sc mala . a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. d u r d e v a k. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. bde sapunjaee Hi. Ii jan d e r. dakle.

.. cime se postize kompleksno dejstvo. jagorcevina. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. u malim dozama kao ekspektorancija. zecji tro. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. poj edinacno iIi u smeSi. sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. vee posle nekoLiko trenutaka. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi .Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. Senega.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . osobito u slucajevima srcanih edema. Ral7£tI1(. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. Kad se suve saponozidne droge drabe. . Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje. a lek "je znatno jev. Inace. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se. daninoe. ali ne duie od jedne godilfle. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. pi:revina. god in e. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. List purpurnog digi. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. rastavie. dijatorezu j jace lucenje iuCi. Svojstva i upoh·eba. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree.talisa deluje !>poro i dugotrajno. Apocynaceae. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu.tiniji od ci'S tog heterozida. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. povraeanje i nepravilan puIs. . Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. adonorm Ii dr.u laceae. Osim toga. di'V izma. melju iIi tueaju. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. zbog toga. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. Ako se ova prasina duze vremena udiSe. U maloj.58 LECE JE BrUEM 1785. posto su otrovne. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. .

U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. Iii rica ----' . nosa. vagine i rektuma. DULom stalnom upotrebom ova. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. toksina. inace izvrsna higij enska sredstva. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. To su. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . draze nje i obilno lucenje tecnosti. pogotovu oka. pre svega. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. Mirisemo ga i kit.obralno. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. . Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . morac. majkina dusica. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. uha . Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. osobito ako se upotrebc parenteralno. jer saponozidi draze kozu. mogu biti skodljiva. gorocvetom i ne kim drugim drogama . kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. peekanje. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. pored svega toga. o lrova. zabe. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee.imo se njirne. oman. a jos vise sluznieu. anis. kao s lo su svilene i vun ene. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. i .i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. odo/jen. Sto se. i dobra vest. tripa nozome. malicl1jak. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. nana. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. Za ribe. hmeIj. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. za izradu penusavih Iimun ada. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. Gotovo svi losioni. el-ve.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. rulvica. Pored toga sugestivnog dejstva.

Aromaticno bilje.kih mirisa. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. ve6inom poznate hemijske grade. Na primer.iniji.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. Pinen. citronelal. I NDUSTRJJSKE BOCE. . 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava . jer su prirodni mirisi f. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama. eugenol. u r~ preparatirna. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije.

stvaranje vecih i guscih naselja i. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. par· fimerijskih i drugih proizvoda. maraca. Mnoge mirisne biljke. Ulje od san tala . oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV . upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ. lla (alllibiolicna) svojstva. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema. uop ste. karanfj. privredni znacaj. V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze. uopste. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Osim toga.AT potrebe proizvounjc lekova.+-.Jica.. higijenskih. osobito ana koja imaju fenola i estara.. Industrijalizacija. zbog svojih lekovitih sastojaka. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. alkoholnih i bezalkoholnih .. imaju jaca iii slabija anlisepli(. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija. tj. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a .escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«.allo lucenje pljuvacke... izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. kozmetolosk ih. a pogotovu sluzokozu.Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i. sredsta· va za uiivanje i dr. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju.napitaka. anisa. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(. profilakticnih. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu.icnih lekova za spoljnu upotrebu. Mnoga etarska ulja.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j. linimenata i sJ. Vlja ad timijana. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina). Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma.. RAZBIJAC PARE ... I. c. dejstvo I upotreba.. . . majkine du!lice. Mnoga etarska ulja draze kozu.

SEK'R.'\ .SEKREClON'l KANAL U BORU.~ '. !J2 .SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE . "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA. 2 . 6 CEN TI FOLIA) .62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka.ht o· 1~ :g.2 . II . hmelj a. celera i kopilnja'kia deluje diureticno.S.. ulje od odoljena.l ' t<.SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM. 10 .CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA.7 . kamfor j e analeptik. r u tvice i belog luka deliuje umirujuce. al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1. .SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA.SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE. illje od t itrice je izvrstan sedativ.SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA . ". perslma. 8 .ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE .\ " "' \ :. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU. 9 .'.. 3 . vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa. ulje od kleke.

ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola .. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«.. hemijski heterogene sme~e. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti . « Za ulje od lavandule. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu. VAZNIJE M. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. Na ~ a . Na primer. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo. Uop~ l e. dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema. pored ostalog. 15parljivost. a za ulja granicne vrednost. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. ~to .i glavnih sastojaka.

! pp . korijandra . Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. zacin.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije.<t1l. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . U pocelku se koristi lo sarno divlje. za aromatizaciju raznih napi· taka. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. lavandulc.S HfNT1f. Kod HrNT"'" pp . kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. BlUE SA SLUZlMA. kleke. Protiv kaslja daje se i list podbela. kamilice. Na cir.000 hektaral. ruzmarina. daje im se da piju salep.1 'lilg . korijandra (oko 3. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. nane. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. Kasnijc su se javile mirisne vode.64 lECENJE. izepa i drugog mirisnog bilja.000 vrsta. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. grglja i pije beli sl ez.000 hal. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje . idirota. moraca. NENT1/" bit · MAT'(. kamilice. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. .

Neke su slobodne. a neke vezane na razna druga jedinjenja.ka Imva. sluze kao izvrsni emulgatori. dunja. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). koprivin list.i omekSavanje. . za jacanje i '51. Kao sredstvo la vlaienje . sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. Najti- . zeluea i oreva. i . jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. cefelin.dekst·r anu«. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. Zbog te oporosti razni bi. . za bde zarasCivanje rana. oskoru~a.razlicitih fenolskih supstancija. emulzija i drugih lekova. uj eda. agar. dunje. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta. Morfin. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). beli i erni slez. dunj e i dr. jabuke i drugo divlje voce. kao i za lak~e iskasljavanje. divlje kruske. uboda.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta.i kao da je )'podmazana«. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska . siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. koja je. oporog su ukusa.). hajdu{. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija. plodovi borovniee. SvojoOl viskoznoscu. pilula.U bi'Jju ima . sisarke sa hrasla. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. viskoZl1e teenosti. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia). orahove ljuske. Droge s fenolskim jedinjenjima. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te. ruzin evet. Vlaieci s luzokozu ereva. kora i list. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. pihlijasfe. seme lana i sitne bokviee).Upotreba guma. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. Musmule. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. srdobolje. KUlllarion. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja. opore jabuke. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. Ollada hrastova kora. protiv opekotina. karagen. Upijajuci vodu. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. jasenova. protiv raznib katara i proliva (salcp. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. gumama I pektlnlma. Hibiscus esculentus L. glavni potro~ac guma. jer imaju svojstva slicna . cerova. koren od srcenjaka. IS lu~ pokrivaju. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. za bojenje i za lek. ielea. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. jabuke. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. uostalom.ljivi laksallsi. Deluju Ikao blagi i ne~lrod.

timol. cia· juci nerastvorijivo. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje. smole (rezina·ta noli) i dr. cubra. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. hemijski takode vrIo heterogenih. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica.). antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. maj. Upotreba taninskih droga. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. hidro hinol. Najizrazenija imaju hidrohinol. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. . tehnicki naziv zadrZan do da· nas. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. Od anetola poticu prijatan sladak ukus.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini.kine dusice. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa.Tanini iii stavske materije su polifenolna. Salic il na. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. smola. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. Euge· nol. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. slave koiu.ili zelen talog).pomocu nestavljene koze u prasku. rne tilar· butozid. To je vise jedan zbirni organolepticki. salikozid i dr.i anisa. . sa feri·solinta daju plave iii zelene. bezazotna. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza).. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. PirogaIoI i eIagna kiseI. saponozida i drugih supstancija. ga l· na i neke druge kiseline. pirogalol i piro· katehol. a sa hromalima smetle laloge. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea. stipticne iIi adstringentne droge. floroglucinol. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . takode imaju fenol ske funk cije. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . S belancevinama (npT.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«. kao sto je i ime etarskih ulja. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. topoIama i drugom oporom drvecu·. Taninske: opore.

ivilz. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. Tanini deluju i hemoslalicno. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja.am.ih orgallil. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije.ama bel. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. taloge. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. ne truli itd. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel. properdin. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva.tva. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama. Taniru. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela).UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie. stete po covec. tanini blokiraju.utieu na mikrobe. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina.renje. Slieno formaldehidu. Na ovom svojstvu osniva se del. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral. zlezdama i drugim organ. Tanini. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. a pogotovu sa sluznieom.i organil. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi. a delovanje droge spo rij e. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice.infekciona moe fonnaldehida i lanina. U dodiru s kozom.olovane il. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). imaju redukciona svojs. kao sto su izvesne gljivice.vesnilz vrsta mikroorganil. pektina. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. Antibiotici su hemolerapijski .ama. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu. neposrecinije. hidroksilna (fenolska) iz ta.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. raznih f.voj il. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta.. U slueaju opekotina tela. rede lisaji. alge i viSe bilje. gurna. ne bubri. eritrin) koje . Tanini deluju wltidijaroicno. pre svega. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze. aktinomieete i bakterije. nif. kao i druga polifenolska jedinjenja. Tanini su ads tringenlni. zbog cega suse slumieu. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida.n ina.

P. na nize i viSe bilje. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. Kad se .oje je pokazivao in-vitro. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu. mesto.iseg bilja) jos prilicno malo zna. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. Tokin je 1928. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. pored ostalog. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji. insolacija. kao sto su nasledne osobine. bakteriofage. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. I sam . koje je dao Tokin. podloga i dr.rvi dodu u dodir sa enzimima j). Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. Osim toga. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. god. Tako.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika.ivih organiZllma. Ti ogledi u humanoj. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. M: .68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. na viruse. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. Veliki i brzi uspesi u terapij.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. ipak se vee do sada moglo utvrdi. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. ni na Zapadu.j nekim dntg.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. temperatura. ipak. klima.izvesne mini maine antibioticne osobine. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. lake se 0 titollcidima (B. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar .

kolere.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi . ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. erne ribizle itd . covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. covek je solio. breze . i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. od otkrica antibiotika. biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). etarskim uljem treba. topole. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. a zatim drugi narodi). osobito meso. . bozura.to nji'hovih etarskih ulja. Do Pastera. rad eCi u pocetku s belim lukom. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. izmima i dr. osobito protiv zaraznih bolesti. u novije vreme.. Tek kasnije. izvadenog u jesen. . Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. sacuva namirniee. Anticko konzerv. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. kao smrvIj en svez list hrasta. osobi. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom.). etarskih ulja (Arapi. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L. dakle.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom.) i balsama. To sc vidi i . primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . Medutim. profilakticnu moe. Ebertovom bacilu dizenterije . Na primer. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. Na primer. za vreme velikih epidemija kuge. tifusa i drugih . raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. pre svega. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica.

senevolima. koji se nalazi u crooj slacioi.000. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. . tzv. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. afiHwt.iooij anida. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. isto kao i danas mi . cak i u razblazenj u 1 : 1.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. gorusiai. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). Ren je lek zbog istog saslojka. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja. Osim alieina. nekad Rimlj ani.000. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke.i je. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. dakle. epoha i kontinenata. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. Osim dragoljuba. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. kao sto su alizatin. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. a drugacije samlevenog luka. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. jer i one imaju zastitnu moe. a zatim osusenog luka u prahu itd. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka.000 do 1 : 125. Uostalom. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. jer je otrovan.i i neisparIjivi . upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. isparljiv.). Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin. njihovih isparJjivih sastojaka. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. sativin i drugi. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne. Svi senevoli.. a zatim belog. Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. Neosporno je da su . god .000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. Grei. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama. garlic in. To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- .

klima.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. aldehida. a izgubio olrovnost. Za sada se cini da fenoli. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. hinil1a. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. eefaranti. da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. vranilovke. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. Os laje.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. preventivi i dijetetici. fenola. ketona. berberina. U nasoj naroc. bosiIjka. tlo. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. alkohola. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. bosiljak i dr.). . vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. kiselina i drugih supstancija. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. Etarska ulja. kao sto su eugenol u.i oticnu moe apomortina. kao i pre mnogo vekova. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. estara . Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. srcenjaka. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. emetina. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. Osim toga. oporih materija hrasta. jove. I drugi fenoli u etarskim ulj ima.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. anetal . treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . Najzad. cera. a zaltim aldehidi. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom . da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. arenarin. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. nadmorska vis ina. I ne sarno to. nasa majkina du§ica. vranilovka. Osim celih i samlevenih.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. etaR'Skog ulja karanfiliea. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. dakle. vreme berbe i nacin destilacije itd. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. dva fenola.lnoj medicini se i danas. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . kolhieina. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih.

opisane su im fizicke i hemijske osobine. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. dakle. Morska flora je slabo proucena. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. velik nedostatak. dobili su razlicite rezultate. a zivot je potekao iz mora. po parkovima. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. kao i u vecini s lucaj eva. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. tretiranja i dr. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. razne metode branja. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. Mnogi fitoncidi su izolovani. ispitujuCi razno bilje. Mnogi au tori iz raznih zemalja. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. a to je. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. primenjuju razlicite m etode rada i. dakle. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. Tako je pored ostalog.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. Medutim. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . takode. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . nacinjeni su i drugi preparati . u vreme najburnijeg razvoja. Osim pomen utog are narina. Medutirn. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. i ovde. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. . rad ion icama. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj.

promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. koje svaka za sebe. pre svega meso. sve se veca vaZnost pr. on je zivo bice. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. i sve zajedno. povecavaju . koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. vitamina. dijetom. masli i elarskih ulja. srca i krvnih sudova. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su.hrana. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. Vocni dani. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. i 10 prvenstveno iivu. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. I onima cija jetra nije u redu. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. sluzi. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. Covek je dec prirode. presnu biljnu hranu. lani11a . gwne. sva biljna hrana je baznog karaktera. vitamina. hidrala. peklina. . Voce i povrce. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. a pre svega organa za varenje. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. provilamina. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. vocne kure iii vocne. jer je one zaista sunceva hrana. u najboljem slueaju. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. a lek .. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. belancevina.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. auksina. baklerioslalicnih supslancija. secera J drugih ugljenih. Diljni sokovi. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti.i daje ishrani presnim biljem. skladiste hlorofila. pre svega vocni. glikokillina i raznih drugih materija. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave.

Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. nego i druge soli . Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. .no ni racionalno. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. Svuda preovIaduje invertni secer. tj. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. Osirn toga. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. narocito u teskirn slucajev. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. Jugoslavija ima divno voce i povrce. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. pre svega ka lijurnove. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu . za rniSice.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. pretvararno u alkoholna pica. otrov i zio pojedinca i drustva. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. umes to 3 do 5 gra ma) .i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana. po trebno (oko 30 gra rna . sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. veoma varna. pre svega. kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. $ecer.irna hirurskih intervencija. zapravo. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). Ovi secer. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol.

3% organskih kiselina. Radnicima na teskom poslu.1 0.0 9._ .7 0.c Vrs la voea . pre svega glikoza i fruktoza. .7 0. limunove i vinske. u loi ionicama..8 0. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad.~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih. svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode. ..0 16.-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C. jer gotovo svi pokvare stomak. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka..4 0.c: ..5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi. a medu njima preovladuju seeeri..c . vezanih i poluvezanih kiselina.8 0. pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru. salidlne. Cilibarne. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode.0 18. a jagoda oko 0. kosacima za v . Procellll/alll.S D .. "'" tO~ .i ~e ugljenih hidra la. Ribizla je vrlo ki se la. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema. Malina ima oko 1.0 12..7%. jer se za sve vreme rada jako znoje. "0 ·c 0 ~ . pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu.4 0. slobodnih. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica. secer je i !trana i lek.~ '2 co _ .eme letnjih iega i drugim. rede i manje mravlje.." :lEE co . Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke.7 0.i'l !'l ::l. svih rad"Jih ljlldi. masnu hranu.. ::akvo cudo ~lO su nam se pre .1 I.8"io.. .4 0.> @. dakle.0 12. pored pee i.9%.~ OJ.8 0.0 6.4 0. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu.0 14. Te kiselinc daju . 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: . Osi m toga. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova.. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. jer svojim ki selinama osvezavaju. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku.D ' OJ .S 0. dobiju proliv.S D..4 0. svi voeni sokovi sadrie najv.0 8.6 0. n.. visnja oko 1.. a zatim saharoza iii obi can seeer.5 0.5 D...LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije.4%. ogrozd oko 1. c:Q ·U " :lE '" c:"'" ... jer ima oko 2.

draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. Na primer. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. U nas je najpoznatiji malinov sirup. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. pored ostalog. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. lekova u bocicarna koji su . Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu.

mala boca. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. najvise u jagodama. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. jer se pretpostavlja da lekar. premoren. pozna to je da kiseo kupus i paprika. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. Fosfora ima 8-20 0/0. tome ee i pomoei«. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi.5%). Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. prijatan miris. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. lekar moze biti 5 jednim. treba da pOl11ogne boles niku. jer k~·sela reakcija . . sonu. Medutim. Apotekar mora imati dva oka.« Tu se misli da apotekar. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. Stara k. ukusno pakovanje. najvise u ribizlama i malinama. oko 500/0. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. magnezijuma. gvozae je sastavni dec hemoglobina. najviSe u jagodama. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. nocu. dajuCi organomineralne supstancije. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. One.2 grama po dozi. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. ribizla i dr. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. jer »ko u lek veruje. a b olesnik mora biti slep. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. sve to. kalijuma. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. vrlo lepa boja. Biljni. Uostalom. pored toga. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. sumpornu i razne organske kiseline. neutralizuju razne otrove. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. da umesto 0. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. na primer. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. u nekim drugim zemljama. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. crvena. jer je deset puta veea od terapijske doze. kad uzme lekarski recept. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja.ineska poslovica kaze: . tj. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin.5--9 0/0. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna.2%) i jabukovom soku.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. oskorusinom (1. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. Naprotiv. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. Magnezijuma ima od 2. a da osusen kupus. i sirupom cd visanja. crvenih krvnih zrnaca. U vocu. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«.

ishranu.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. pomorandze. zivotnim aminima) . Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. C. zivimo danas u doba vitamina. a v ita min 0 z e. mladih oraha. D. Danas se. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. Godine 1911. B2 . kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). zna da nisu svi vitamini amini. Cak ni penicilin. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. medutim. K i drugi. kupina. bolesti. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. osobito mnogo vilamina C. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. neoljusten pirinac. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. koji su napravili revoluciju u terapiji. S druge strane.irovina. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. za limunov sok. mrkve. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. B 6 . ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. BI . ribizla. pa cak i njihovo postojanje. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. D). Mi. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. a kasnije i pre ma baznoj. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode.rincane rnekinje. streptornicin i drugi vafni antibiotici. E. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. tzv. persuna. razmnozavanj e. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. nisu umanjili vaznost vitarnina. Od 1928. krompir. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. zapravo . Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. ribljeg ulja. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. u svesem mleku i rnaslacu sto . otkrila njihov znacaj i . mladu koprivu. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. zivcanu ravnoteZu. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. god.

pomorandza. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. Vitamin B1 sluz. Vitamin B1 (aneurin. god. Zato je bolji crni bleb od b elog. . 1935. pre svega. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . gih bil jaka i zivotinj skih organa. Posle dugih ispiHvanja. gastrointestinahnih oboljenja. mi sli.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. pored os talih m anje vaznih. neuroze. U vo di se rastvaraj u . Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. spanac. zitne klice i mekinje. kupus .Jigram ovog vitamina. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. veterine i far macij e. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. Nema ga u maslacu. ulceracija i drugih bolesti. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. K i drugi. j er su u njima otkriveni vi tamini. E. Godine 1912. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . Jos pre toga je. autointoksikacija. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. arahis. pre svega. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. lesnik. svezorn biljnom. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . ·s uvom i hladnom mestu. 1885. astenije. vi se slicnih vitamina. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. vitamin C i kompleks vitamin a B.iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. zitna zrna.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. neke salate. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. . orah. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. patlidzan. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa. razno voce i plodovi. D. god. anoreksije. a malo ga je u mleku . manje kJrompir i drugo. i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. 1.

kesten 0. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg).3 KarfioI Kupus 0. jabuka.1-4. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje. pornorandza. kao sto je. mladom krompirLl i dr.6 4 Pirincane klice 4. psenicne klice do 1.2 0.8. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati. cak i u baktel'ijama.3 2 -2. erno psenicno brasno do I.2 Jecmene klice 0.4 Detelina AraJlis (zemno orasce.5 Pseniene klice 4.8 Grasak. Biljke ga sintel.15 Stari krompir 0.18 0.3 Pasulj 0.15 Salata 0. zatim u raznim algama. .07 2.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0.7 Pirmcane mekinje 1.4.7. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta.1 Soja Boranija 0.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0. Njegovo dejstvo vezano je za delovan. u drobu sis'a ra. kikiriki) 3.25 Badem Banana. boraniji.1 Osusene kajsije.3 Grasak.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama.25 Spana': 0.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0.6-7 Lesnik 0.7 Be!i kukuruz 0.6-0. sIjiva 0.je ostalih vilamina B.1 0. !imun.15 Cmi luk 0. u plodovima i mnogim drugim namirnicama. u belom luku.2.2 Rotkvice 0.5 mg.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac. a belo ispod 0. Daje se po 5 do 10 mg dnevno. insektima.12 0. uostalom. i sa svim drugim vitaminima.3 Soeivo 0.25 Mrkva 0. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg. pre svega u psenicnim klieama.7 Omh 0.3 Suve sljive.3-0.5-0.ima torula (oko 4 mg u lOa g). Od bilja i uopste najvise ovog vitamina . kruske 0. a u svezem voeu oko 0. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi.6-2. zelen Vitamin B2 (laktoflavin. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. dinje.6 Zob 0. kupusu.4-0. ra! do 1.3 Brasno 60"/. soji. ekstrakt iz slada ima oko 0. soja do 1.5 Raiene kliee 2. mandarina. 0. suv 0.1 Rotkva 0. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila. jedino ga u grozdu ima malo. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. pseniea oko I.5 Brasno 82% 0. kliei semenja.8 Rai 0.1 Mlad krompir 0.03 0.

ugljenih hidrata. Jos Hipokrat spominje skorbut. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. slabog sunea. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. voca i svezeg mesa. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. kukul"Uzu. robovima i zatvorenieima. ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. otpadanje mesa i smrt. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. Sentderdi izO'luje iz 2. ova supstancija naziva se vi1aminom C. malo kulturnog bilja i. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. NaroCi. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. Godine 1912. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. soli i vode. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. god. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. inace najduze poznate avitaminoze. soji. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . Gocline 1932 . ispadanje zuba. 2ak Kartije je 1534. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. . 1ma ga i u krompiru . pirincu. Hopkins otkriva 1906. u neprosejanom psenicnom brasnu. masti. Tek 1918. pogotovu zelenog povrca. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. god.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . Naredne godine je sintetizovana. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. kuk uruzu.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. zatim u pekarskom kvaseu. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. a bora ima tama dosta. god.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. spanacu. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. uopste. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. nedostatka bilja sa hlorofilom.

mandarine. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista.82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. dok u 100 g sipaka ima v.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. kad se cedi. borove iglice. u mesu oko 4 mg. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . karfiol i razne salate. u krvi svega 0. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. uglavnom. Na primer. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. a u persunovom listu do 200 mg. Najvise je potreban trudnicama. karoteni (provitamin A) i vitamin C. narocito na selima. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. vise od ostalih namirnica. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. dakle. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . Nairne. i za kelj. . Spanac se. paradajz. u crvenoj paprici isto [oliko. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. Kao sto se vidi. U podzemnim organima ima ga najmanje.000 mg). Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije.i se od 1. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. malo i retko trosi. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. na primer.5 mg. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. U zivim b iCima koja imaju hlorofila.ija. Tako. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. To isto vai i. narandzas ti i zuli plodovi. oko 85 mg dnevno. a koja se u nas. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. vinovo lisce i drugo voce i povrce. Oksidacijom ne sarno na vi- . onima koji se bave laksim poslovima 50. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. a deci oko 60 mg dnevno. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. pomorandie. crvena paprika. Dakle. u kupusu vise od 100 mg.Gljive nemaju vitamina C. limunovi. Medutim. mrkvu. Totkvice i drugo povrce. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. To mnogi misle i danas. ren. kupus. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. kelerabu. gloginje. u mleku ima 2-3 mg. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. u gloginjama oko 500 mg. kupine. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. IiSce perunike i persuna. kao sto je svima pozna to. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. kao li to su sipci. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. Tako. Najvise ga ima u zelenom bilju.

Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. svez Spanae. Listovi Kupina. a ako se sva tri udruze.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. Tepa Borove iglice Bel. a kad se biljni organi osuse. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. gubi se i ta kiselost. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. Baze. 't reSnja.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. Na primer. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. praziluk Karfiol. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. luk Cmi luk. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. onda su gubici vrlo veliki i brzi. Svaki od njih je brzo razara. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. samim dodirom 5 vazduhom. konzervisan Crni luk. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. on biva razoren. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. a u alkalnoj sredini vi- . breskva Slj'iVa. svez Crni luk. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. orab KJrastavac. kuvan Salata. mandarina do 3. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. a i alkalije ga takode uniStavaju. a po moguestvu u neko povree. perunika Orab Persun Vinov list Celer. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. Osetljiv je i na povisenu temperaturu.

Ona raste svakog dana. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. negat'ivno uti ce sumpordioksid. sumporas ta kisclina. Riblje ulje piju deca. slabi i bolesnici. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. divlje tikve. bljusta. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. II . Neo lj us ten krompir ku v. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. pomorandze.lnjem izgubi sa rn o l OOt. i kome treba i kome ne treba. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. maline. Za vreme zime. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. spanae 25-80. ali 'tu irna i preterivanja. zutike. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. Vreme ee i tu uciniti svoje. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. A bolesti su veliko zlo i nevolja. Karoteni su dobili ime po mrkvi. ikarotni (Dal1cus cQI·ola). bolje je zlo spreciti nego leci ti. a o lj us len m nogo vise. . VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. ribizle. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. boranija i mrkva 50-6oo/ •. Jer u narodu. crvene paprike. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. plodova. Divna boja sipka u jesen. drena. od januara do ap- . raznih gadusa. kao specifican lek protiv skorbuta.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. jarebike. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. gloginja. Daje se. vitamina C. Karoterui 'S U na randzas te. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. pre svega. Islo tako. m a ndarin e. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. V'isnje . purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). brusnice. Nema sumnj e. ljoskavca. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. kozlaca. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. kupine. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama.iba. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima./. vit a mina C. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. Us led primene s le rilizacij e. bundeve. rum ene boje bilja . nego razni karoteni.

kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. crvenu papriku. detelinu (lucerku). Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. pilece jetre. sipak. u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. svezom biljnom hranom. trose sveze mleko (ne konzervisano). diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. kajsijc. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. i D. glogi'l1je. kupus. treba spome nuti spanac. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). mnos tvo gadusa. drenjine. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. za pravilniji p ro met kalcijuma. pos to sadrzi i vitamin A. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. breskve. Tu. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. za razvijanje i jacanje kostiju. narocito deci. zatim zbog arsena i fo sfora. maslac i skorup.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). uops te. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. maslacak. U Japanu su odvajkada suvocu koze. koje im sluze za hra nu . Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. pre svega. sljive i drugo voce i povrce. a veI'ova (no i u vita min /I. perSun. salate. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. borove iglice.000 angstrema. mrkvu. p ra teCi druge sitnij e r ibe. opadanje kose. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. a najvise jetra. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i.

kao sto su morske alge. jer je tel mos tab ilan. god. Kuvanjem. Prema tome. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. engleske bolest i iii rahitisa. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov.ih vitamin a u mlcku i mesu. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece. daleko od gradova i prasine.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. parazitu nasih zita. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t.86 LECE J E BIU EM Uopste. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. a manje u j etri slatkovodnih riba. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. . Na taj nacin moze se objasniti za!. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. sa zelenim biljem. ana se nalaze . Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. ergosterol bi bio provitamin D. dima i magIe. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. da pre pocrnimo . koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. U tvr<loj razenoj glavnici. i zas to se moglo podic.to je letnj e ml e ko bolje. i 1923.onika iz vazduha. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. Isto to vazi i za cove ka . Tek izmedu 1920. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. jace i lekovitij e od zims kog. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. ad bi ljnih namirnica. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D.

1ma ga i u orahu. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. Pomocu sunceve energije i 11lorofila.000 mg u 100 g ulja.ulja iz klice ima oko 1. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. Nagomi.u pocele truliti. zitirna.ocito u salati. gorkih. lekovitih. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. .LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. u ml a dom zelenom liscu. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina.znaeaja. a narocito se mn. minerala. U bezbojnim mastima ga nema. Bilje je izvor ovog vitamina. dakle. jer vitamin E prelazi u mleko. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. detelini (svezoj i suvoj). Ijutih i drugih jedinjenja. krompiru. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. meuu kojima ima hranlj. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. grasku. U neosapunjivom delu pseni cnog . Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina. mladom grasku i pamucnom semenu.300 mg. kikirikiju i drugim semenkama. u spanacu. jelovim igliicama. malokrvnost i druge bolesti. lako svarljiva i dobra hrana i lek. 5 jedne strane. PSenicne. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. javljaju se ~zlivi krvi . kao i vitamin A 'i D. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. da kle.lava sc u misicima i potkoznoj masli. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . za hlorofi. direktno je vezan za zelenu boju bilja. paradajzu.koje <. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. mrtve prirode. mirisnih. U plodovima ga ima manje' nego u liscu.ivih. soji.u hloroplastima. s druge strane. Mnogo ga ima nar. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. soji i nekom drugom uljevnom semenju. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. U nedostatku ovog vitamina u hrani. sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. mrkvi. o troVJlih. godine. kupusu. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. oporih. karfiolu.ogo nagomila u zenskom organizmu. koprivi. i stena. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. algarna. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. Zato su po1Jpu:no upucene na billje.J.

jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . U njima nesto nedostaje. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. institutima i laboratorijama. Tako. ne predstavljaju punu hranu. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno.iJikom izrade belog brasna. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. onda se jos jasnije moze shvatibi z. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija. hleb je ukusniji. krajem proslog i u ovom veku. a pre svega vojnika. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. istina. lakse pravi hleb.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. T. Parmantjeova teza. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. Ispitivanja se vrse . tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. mekinja. na Ijudima i zivotinjama. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. godine. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. Do 1796. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb.u klinikama. Pr. ZdravJje. kao s to su secer i poliran. izdrZlj'ivost. oljusten piril!1ac. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. Naprotiv. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. zavisi umnogome od nacina ishrane.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. kad se proizvodi erno brasno. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. snaga. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje.s hrane. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. Od beJog brasna se.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. Do prvog takvog napada doslo je 1826.

bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. radnog coveka. god. beljenja i drugih manipulaoija. Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. preciScavanja. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna.. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. margarin. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. l7aprotiv. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. mineralne i organomil1erahw supstancije. Ilarocito vitamil1a E. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. p~enienih mekinja i kliea. a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. da oS lavlja mnogo manj . sinteticke i razne soli.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. u mekinjama ima /epka. koje su usled fabrickog preradivanja. ali bez velikog. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. ~a one koji imaju sece rnu bolest. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. i koji je trajao oko pedese L godina. oSlaj e zdrav. Trai. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka .'o dom.S0. a drugi. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. secer. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I . Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. Oel ovih mekinja izraduje se . koji je o tpoceo oko 1846. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. cesto bez ikakvog uspcha. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . hran ljiviji i zelraviji oel be log. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . opet.'. Osim toga. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. a be lo pseni cno brasno sa rno 0.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. testa i ostale namirniee. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . svesno iii nesvesno. god . pepe la. Godine 1913. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. . pirinea i drugih Zita. kukuruz. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave.52"10. sejanja. a posle toga dodavati .izvrstan hleb za dijabeticare. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. Drugi jedan napad.

.e bu cistih vitamina.90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti . Trnoviti su putevi koji vode ~stini. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr. jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno.ina. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. na primer. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini.

ako j e biljni organ krupan (korenje. su pozitorij e i dr. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. rizomi. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. kao sto s u praskovi. globu le. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. je vrlo slozen. pre svega. krtote. Aka lekovit. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. pilule. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. Napr:otiv. . etar. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. ulje i drugo. plodovi. tinkture. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. pa eak i kljueala voda. sirce. Prilikom spravlj anja le kova mora se.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. Hemij ski sastav bilja . anda se koristi alkohol razne jaeine. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. ekstrakti. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. prema tome. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti.

kim a itd. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. takva smesa nije dobra. na primer. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. sale pa.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. lz njega je. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. . mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid.. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. evet je najnezniji deo biljke. Prosti i mesani cajevi. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. nego se sarno popare kljucalom vodom. biljaka. Vekovni obicaj je u apotekama da se. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. Higijensko i estetsko pakovanje.s a. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. moraca. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. Osim toga. na primer. Eto zasto farmaceut. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. ekstra· hovati lekovite sastojke. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. Naprotiv. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. nairne. najlakse i najbde moguce izvuci. . vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. ako se dllie kuva. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . Ima. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. sa tehnolos ke tacke gledan o. razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni.na povrsini. na su vo m i hladnom mes lu. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. prema tome. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. pri· jatan miris i ziva boja. utoliko je k varenj e. Naprotiv.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe.

Mesavdna kamilice. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice.Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. tek uzabranoj. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. opore droge ko ja za tvara . prenosa . . Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . I najbolji nac ini susenja. i najlekovi1ije. vi soka temperatura. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. Poznavan. p re svega. plavog uglj ovodonika . pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. dakle. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . gorocvetom. m oraca iii kima. dobija se dobar caj pro tiv proli. sluzi. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. deluj e st ip ticno. Sveze bilje i biljni sokovi. Tu dolazi do izraia ja. me teo ri zm e. tr ave od srdobolje. zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. za ur ed ivanj e neuredne stolice. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. kamilica j e odlican t onik.ike. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. nadimanj e i t egobe u trbuhu. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. durdevkorn. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv. n osa i pol nih organa . to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. Osirn toga. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. vlaga. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. Na primer.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. caj ce otkloniti gasove. kiseonik. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. a kad se ovoj smesi doda n an a. oksidacije. hmelja iii od olj ena. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena.sa cirom na zelucu. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. proti v proli va . izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. Enzimi. boJesnih ociju. pa kovanja. bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida. primors kim lukorn. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. srean ika iii neke druge tanin ske. u va.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. kao sto je slucaj sa digitalisorn. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . smoIe i drugih lekovitih sas tojaka.va. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. Pomesana sa ivom-travom. svetlost.i kore od k rusin e i zest. . . jer su u svezoj. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore .

U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. Laneno bralino se brzo uiegne. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . rnedu iii voenom soku.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana.i razne krupnoce. tinktura. najjednostavnije os trim nozem. Mora se raditi pazlji vo i cis to. osobito one koji se trose pre jela. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. po kafenu kasicicu i slieno. Praskovi. Maceruje se odredeno vreme. enzirne. utoliko ee caj biti bolji. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. jer se brzo kvare i gube lekovitost. sto zavisi. Najcesee se razmute u vodi i piju. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. Samlevene droge treba odmah potrositi. od grade i hemijskog sastava droge. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. zasticeno od svetlosti. he terozide. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. Ovo se cini radi taenog doziranja. ali sarno neposredno pred upotrebu. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. ostatak ispresuje. 00macins tva. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine.izraduju pilule. jogurtu. pre svega. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. razume se. cesce rnuekajuei. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. umesto da pomafe takvo brasno. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. presc i sl. Mlevenjem se dobijaju praskov. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. p rovita min e. od nekoliko milimetara do vise santimetara. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . vita mine. tablete. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. Ukoliko se droga sitnije izreze. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. na jbolj e u fri i id eru . osobito sa drogama jakog dejstva. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. a ekstrakti sjedine. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. zasticena od svetlosti. sapo nine. s licno voenim. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. sokovnike. . da se izbistri i onda filtruje. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. one odmaze. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. jer ima mnogo Olasnog ulja. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima.

Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. koja se moze dobro za· tvoriti. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. filtrat srne sarno opa· lizovati. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. . Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. a za 1. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. izgnjeci i protera kroz s it o (III). Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata. do 1. Dobro se izmesa. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti.

111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. Da bi se dobio kval. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. jer je i ona vrIo m eka.i tetan infuz. pre svega. . kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. gipsom i dr. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. a posle toga odlije se od taloga . a ponekad i od vode. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. izradu lekova. do propisane kolieine. ali isto tako i od vei5 tine izrade. Sitno isecena (sito III). porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. ostavi oko pola sata da se ohladi. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. sa srnrdIjivirn gasovima. eesce mesajuci. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. kao i kisnica. mIrlsa i ukusa . Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). cesce mesaju6i. Zb. kreene vode. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. tj . od kvaliteta same droge.ine. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. Mnoge vode ni su podobne za . Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. Zatim se teenost proced i. ali se pre upotrebe. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. blago presujuCi ostata. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. Posle toga se izvadi iz vode i.k na cediIu. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena.

aka nije drukcije propisano. do propisane koliicne. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. kao lito je. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. Zatim se procedi. . izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu. Za tim se izvacli iz vocle i. celo iii samleveno. pola sa ta ceSce mesajuci. do propisane kolicine. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). jer imaju mleka. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. a zav. osobito domaCinstvima na selu. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). u dvori~tu raste kamilica. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. aka nije drukcije propisano. cesce mesaj uci. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. Posle toga prelije se. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. cesce mesajuCi. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. a na njivi treba posejati malo lana. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. Umesto lanenog. blago pritiskujuci. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. pa se oceuena gusta. ostavi da se potpuno o hl adi. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. na primer. ./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. 111fusuI17 Digitalis. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi.

u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda. 3-5 g droge n a 100 g vode. Kao i za spravljanje infuza. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. najeesce u obliku kapljica. k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. a posle toga odlije se od taloga. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. a u nemogucnosti iii nedostatku. Medutim. Izraduju se 3-5%. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). do propisane kolieine. rede iznutra. slabo presujuCi ostatak na cedilu . ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 .otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. . 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. tj . Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. Sitno isecena (s ito III).98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. tj. Tinkture su teeni. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%).r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. pogotovu one jakog dejstva. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. Jo~ vruca teenost procedi se. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc.

raz li je u bocice. tek uzabranog bilja. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. ostatak se dobro iscedi. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. pod snizenim vazdusnim pritiskom. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. osobito onih jakog dejstva. obe leenos ti pomesaj u. poklopi i drii u podrumu 8. drazeji. a l:esce perkolacijom. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih.10 dana cesce mesaj uCi. zbog cega nemaju mineralnih soli. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu.ska. Zilki i suvi ekstrakti. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. a suvi najvise. I zrada. - .IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. ostavi da se s legne i izb is tri. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. Pos le toga se odlije. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . sirupi i dr. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. tablete. rastresitih komada. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge.

cicvarica. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. svinjskoj masti. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. neu:lezene. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. a nekad hladna kasica. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. Maceracija obicno traje oko mesec dana. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. p revij e cis tim platnom. nekad se s la\' lja sto toplija . vosku. bolje je upotrebi ti crno vi no. Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. dunje. Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. lanolinu i drugim podlogama. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. ovas. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. pre ko toga se s tavi loplo. IIi se kuva s malo vode. Masti mo· raju biti sve:le. Lekovite masti se izraduju u emajliranim. poma· zu dejstvo sluzi lana. flegm ona i apscesa) . Ka~ica. ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. Ovo je potpuno opmvdano. belog sleza. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. melem. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. Ma· terije koje lako vetre . Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . terapijske svrhe i bolesnika .100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. a isto tako . S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . konzislencij l!. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. a a ko droge imaju tanina (opore). u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . . Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. pirinac i dr. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu.

ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. sirovo i osu~eno bilje. odjednom pOptti. jer duzim stajanjem gube lekovitost. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao.i mo u umerenom klimatu. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita. na pol. Kao ni pica. a neka domacm stv.iii supena ka~ika vise puta dnevno. na primer.n prsta.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta. stanje uhranjenos ti. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. trudnoca) i dr. ali kako je to ~esto zametno. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja. nego postepeno.raju u gra mov ima. tezinu bolesti.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. zavisi od uznista bolesnika.4 4. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. stavljanje lista bokvice na posekotine . osu~imo i dobro zapakujemo. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. Gorki lekovi se uzimaju pre jela. . Od njega se . Za lek se koristi zivo. ni lekove ne treba naglo. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. U vecini slu~a.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti).3 3. Po~to mi Ziov. ili 6 do 9 grama k?re. Suve d. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna .izraduju razni lekovi. Pre svega.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. protiv smetnji u zelucu itd. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. polako.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine.roge se dozi. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2.

n evena. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. treba ostavit. To pomalo lici na madiju. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). Pogresno je kuvat. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . majkine dusice. To je dobro. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. eesce meSajuci . pozitivno utice na bolesnika. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. dodaje se cvet razlicka. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. j er kuvanj em gube. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. nepoklopljenom sudu.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. To nije dovoljno.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. smilja i dr. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e.i be li slez. a osobito sa decom. poklope i ostave krace iii dll ze vreme. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. ruze. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. rakiji. sto psihicki. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. cesce mesajuci. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. zatim treba procediti . sve do nove . Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. lavande. Uglavnom. los go re j e ako se kuva u otvorenom. Medutim . da bi se iz nj ega sva sluz izvukla.i lekoviti zejtini i masti. Na primer. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. VeCina cajeva se tako spravlja. Droga se sto bolje isitn i. uvek se mora dobro izmesat i. ali se oni greju na vodenoj pari. Za to je pogresno kuvati kamilicu. u poklopljenom sudu. ali ne odjednom. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. lipu. razblazenom alkoholu i tome slieno. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. Na isti nacin mogu se spravljati . pored ostalog. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. nanu. zasladiti medom i piti. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . Cvece. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . zavo mjaka. Izvesni lekovi. turcinka. cmog sleza.

sitnice i dr. 7. Pup 0 I j c i majske ruZe. troskota. belog i crnog sleza. Svaku bi ljku. ~umske jagode i maline. lavandule.uva. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. ha jducice. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. pitomog kestena. to je za brdane i pJanince oman itd. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. 6. kukureka . bre· ze. maslacka. podbela i dr. korijandra. ruze. u karton. divizme. dunJe 1 lu· ben ice. bokvice. saJepa. trna. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. sen u. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza.0 jedna vrsta. kal"bola. a novo s lavlj ali u nove kutije. gumske jagode. zubace i dr. necistoce i /lagle promen e temperature. iznad sta le. . crne topole. anisa.koru~e i dr. S. ogrozda. vetru. moraca ali anasona. kolomasti. podubice. koje se potpuno za lvaraj u. misevima. ali zato mogu nabrati kicice. skim kutijama. kiseol1ika i z vazduha. hajducice. sapu njace. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. Mnoge droge napadaj u in· sekti. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. sunceve sve /loSli. pirevine. belog i crnog sleza. drena. pticama. To ne va lja. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. svinjca. cubra. matienjaka. kupine. oraha. koje sc moze ceS lo prove travati. ali mora biti zaklonjeno od sun ca. trna (trnjine). o~. 4. pasdrena. Ijubicice. jablana. lipe. gaveza. suncu i s l. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . rastavica. lincure. podbela. sreenjaka. kieice. jagorcevine. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. nu . Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. pitome i divljih vrsta nane. ro treba bac ili ili. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. persuna. kima. trave·ive. 2. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. zalfije. gloga. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. crvi i drugih s leloci na. o . m oljaca. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. idirota. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. trandavilja. vranilovke. perunike. turcinka i drugog neotrovnog bilja. l oplole. sladica. Ravni· cari n e mogu imati lincure. vranilovke. borovnice. tao tul e. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. . kisi. ocJoljena. pallcini . jos bolje. S e men j e bundeve (duleka). ruzmarina. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . maline. s pa liti . bunike. bosiljka. crne i bele slaclce. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. gorke deteline. Icpo osu. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. vitost pod razornim dejstvom vlage. trave od srcJobolje. Ijubicice. mracnom i hlad nom meslu. kantaliona. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . zove. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. jo ~ b olj e. eve to v i tin'ice iii kamilice. na prasnjavom tava. ribizle.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. cemerikc. breze i belog bora. pitomog i di· vljeg kestena. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. 3. lana.

lek i sredstvo za osvezenje. ogrozda. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. 9. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. vrlo skupo plaeena. veoma prijatan. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina. Osim toga. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. mal~ne. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. sv ila od kuku ruza i drugo. oskoruse. u poklopljenom sudu. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. krecna i gvoZdevita voda. kru sa ka i dinj a. Pre svega. sumske jagode. Ovako nacinjen.odnim slojevima. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. list kupine. Moze se piti topao. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. . jer se bilje u apoteci tako cuva. glavni lekoviti sastojci sipka. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. kru skc. lipov cVe! i dr. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. ribiz)e. ali je skup. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. Bolja je meka nego tvrda. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. . a u mnogim predelima je Josa voda. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. Pet e I j k e isanj a i tresanja. Caj je.104 LECENJE BIUEM 8. nesumnjivo. jer saddi v. razume se. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. kiselina. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti.i tamina. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. najzdraviji i najlekovitiji. pa tek onda procedi. procedi. osladi i pije. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. vee prema tome sta se zeli dobiti. provitamina. 10. ljuske od ja buka. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. I u mimo vreme caj je vrlo skup. mlak i hladan caj. jarebike). a u ratu jos skuplji. onda se ostavi 1 do 2 sata. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. tanina i drugih korisnih sastojaka. jer se u celom.Naprotiv. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka.

drenjina. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. erveno. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. osko rusa. divljih krusa ka. pijanstva. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. sumskih jagoda. musmule . decj i domov i. jos dok je mlak. jer se izra duju od vitaminskog hilj a.IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. dobro zap us i i c uva do upolrebe. pravo bogatstvo raznih vitamina. U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. lIt oliko vise vil a min\! izgub i. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. samo uno koje nij e otrovno. iscedi. trnjina. Ti pekmezi su. Nazi- .i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. kru s ke. saspe se u mlake teg le ii i boec. biljnih kise lina. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc.asto i zuto vo. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. a li dobije prijalniji miris. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. provitamina.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. boles nic im a. zapravo.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . U sva kom slucaj u.:'e.i h i vitaminskim ca j evil11a. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. internali za s kolsku decu i vojska. bolnice. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C.ilis ta. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. brekinja . Divlje jabuke. . trudnica ma. sva ki za sebe iii u smesi. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). m a lin a. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori. divljih jabuka. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. Sumsko iii uivlje voce. Cim se izvadi . a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. Vocni ~jcvi. pl odov i. tj. narandi. gloginja. razume se. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. oskoruse. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. pazeCi pri tom da ne pregori. Prie njcm. bo rovnica. mus mula iii nekih drugih pl odova . U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. sipak izgubi jedan d ec vilam ina. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). Nazivaju . . Najvi se se ceni rumeno. vilalllinskilz kO/lcenlrala. dunje i drugo voce se istruze na trenici.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. nl! treba ga du go kuva li . jer uk olik o se duze ku va .

parenje i vrenje ponovi se jos dva puta. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. Osuseni voeni caj mora se herme[. . Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell. zova. Racli prijatnij eg ukusa. Njima se lece mnoge bolesti. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. ribizle. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. da vrenje ne bude suvi se burno. Isto tako se pije [ nana.ick i zapakovati . 'kamilica i drugo.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea. Oni se toee u svim javnim lokalima. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se.m voccln. sarplaninski caj. imali bi v. sumske jagode i ogrozda. vrani lovka. maline. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. drZi se oko pola sata. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. Uvijanje. sa sto manje d rZaka. »upalili «. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. pojede stoka iii istruli. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. Lipov evet je najcesCi narodni caj. tj. Nasi bnlani i planinei.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. nego tiho i postepeno. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. . Izrada zamene za kineski caj.isea od kupine.

deluje zaustavljajuCi proliv.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. saIep. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. Isto tako. a matienjak. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . Ianeno seme. Daleko od toga. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena.nane i matienjaka i tome slieno. nego obieno njih povise. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. ne poznaje se tacan hemijski sastav. jer su biljke slai. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. a hrastova kora zatvara. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane. sto je za mnoge osobe vrlo vaino. pre svega. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. Ipak. uglavnom preventivna blaga sredslva. avionu. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. ona . slieno kao beli slez. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. . lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. Na primer. Uostalom. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj.i glavna. na brodll iIi stani.nega lditi.el1ag sasrava. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje. pogotovu za neke trudnicc_ . tj . slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. kora krusine otvara. na·na i limun deluju protiv povracanja. To nikako. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze.sllsi «. a zalfija deluje potpuno suprotno. jedna od lih materija je pretezna .KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti.. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. jer se zbog toga najc':esce zakasni. i 0 tome se mora vodili raeUlla. utoli'ko eesce upotreblj ava ova.nego bolesni'k«. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri .

kopriva. koren crnog gaveza. ocediti i time ispirati usta. opijumom. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . BOLESTI USTA P. trava od srdobolj e. Opore biljk e. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. s lucaj s velebilj em. 7. zdravac. odliti i grgljati. k iseia.e usIa. odlije i time ispiraju usta. crnog i belog sleza. bunom. 2. tj. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. 1. dunjino se me. U ustima im a mnogo mikroorganizama. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. Iednake delove !ista podbela. usJed eega nastaju razne komplikacije. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . 6. 4. 8. bun ikom. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. izbegavati slana. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. naprotiv. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. 3. kad se prohladi d ekstrallUje. . tatulom. Po 2 supene ka~ike titrice. Sto se tiee ishrane. sreenjak. bedrinac i dr. mu~mule. zube redovno prati posle svakog j ela. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . m edu kojima ima i patogenih. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. hrastova kora i sisarke. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. Zbog toga us ta treba drzati cisto. osobito hronicnim bolesnicima. tj . Dve kasike kamiJ. Ovo blago bilje deluje spor ij e. ostaviti 2 sata.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. procediti i time ispirati usta i grgljati. paprena i ljuta jela. stoji pola sata. Za ispiranj. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije.ie mnogih bolesti. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova.ice (titrice).108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. podubica. Zbog toga se. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. S. grgljati i naj zad popiti. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. strugane jabuke. odmah poklopiti i posle pola sata. zalfije. kao ~ to je to. oso bito zaraznih. salep i drugo. ne piti s drugima iz iste case.

kao pod 18. miloduha. kao pod 18. cimeta i anisa. pitome nane i zalfije. 24. 28. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. zdravca. poklopiti i. kamilice. 18. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). maticnjaka i zalfije. Po 5 g zdravca. kao pod 8. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. Po 5 g :lalfije. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. Po 5 g lista kupine. 11. kad se ohladi. Po 10 g hrastove kore . 29. Po 5 g bedrinca. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. Po 20 g hrastove kore. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. kao pod 18. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. Po 25 g n ane. Po 10 g korena ratanije i zdravca. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. 12. procediti i tim caj em ispirati usIa. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. i. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. ribizle i pi tome nane. poklopiti i posle 4 sata ocediti. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. maline. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. biti kao pod 8. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. 20. j er je mirisno i nije mnogo oporo. 26. Jednake delove cve ta majske ruze. nane i planill'sk<>g /5ubra. o s koru ~a. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. Po 10 g rizoma zdravca. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. kao pod 18. kao pod 8. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. kao pod 18 . idirot a i gaveza sitno izrezati. maticnjaka. popiti. Dva deset grama miloduh a. Caj treba ddati sto dille u llstima. Po 5 g musmula. kao pod 18. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. podubice. 23. !ista pitome nane i maticnjaka. 15. 16.J 25. . kao pod 18. belog i crnog sleza. kamilice J zdravca. 21. !ista nane. za lfij e i kupine. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. puklopiti i posle 6 sati ocediti. kao pod 18. na kraju. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. 22. 10. Ovo je dobro i za decu. J ednake delove idirota. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. kao pod 18. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. Jednaki delov i kamilice. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. posle svakog grgljanja. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. kad se ohladi. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. 27. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. 14.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. 13. . ocediti i time ispirati us ta. koprivinog lis ta i kamilice. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. 17. kad se ohladi. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). kao pod 18. 19. kao pod 8.

slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. kao pod I. nikad je nemarno dovoljno«. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. 2. god. 3. uopste. eugenolni bosiljak. To je.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. sial ki koren. sma nji. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu. maskira neprijalan zada h iz usta. U Londonu. 1ma vec i broj naseg i s tra n. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. kao pod I. uredna s tol ica.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. 1. pomorand ze. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. U nas manje. a drugu uvece posle obeda. gasova. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. kao pod I. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. pravilna is hrana sveiilll. donek le prikrije . kao pod I. miloduh. nane i mati cnjaka. kao 4. na zalost. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. 7. ali. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. 6.u organima za varenje. pre svega.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. a od inostranog karanfilic. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. Medutilll. kao pod I.10 III ace bilje. sa mocu i potis tenost. nikom nismo bile dosadne. Po 1 kasika miloduha. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. limunova i pomorandzina kora. izb egava nje dru stva i. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. ocajanja. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. 5. . jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. najkvirc. presni m povrcem i vocem. uop s te . !cardamom i dr. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. a u in os trans tvu zna lno vise. hi gijena usta i.

Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode.s laden caj piti pre jela. gasova. kao pod 5. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. kao pod I . Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. kolicina se odreouj e prema uzrastu. . 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea.i korij a ndra i 10 g korena angelike. pitome nane i matienjaka. Morac. Kad se preliju kljLlcalom vodom. jer je i med lekovit. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. 7. ocediti i nezasladeno piti pre jela. kao i u drugim slucajevima. U bo rbi protiv mraka i neznanja. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. maticnjaka. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. rastavica i pelena. Neza. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze.ti i upotrebiti kao pod 7. anisa. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. pitome nane. Punu su penu kasiku titrice s tavit.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. To je na mirni ca koja se veoma tesko var.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. ostaviti 15 minuta. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. kima . 1. maticnjaka. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . nane i siSarica hmelja. a sladak posle obeda. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. Po 30 g moraca. 3. lekovitiji caj . Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. Iednaki delovi kamilice. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. kao sto su morae i anis. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. 6. 5. Iednaki delovi anisa. Iednaki delovi kicice. I ovde. majkine dusiee. ocajnice. Ko ne maze da podnese miris tHrice. 4.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. 2. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. 8. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. a s to je n ajvaznij e. Po 20 g moraca. ocajnice i majkine dusice. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. 9.

kao pod 9. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. lincu re i na ne. kao pod 9. 18. 16. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. Pije se svakog sala po 1 kasika. 14. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. kore gorke pomora ndze. mo raca i raslaviea. kao pod 9. idirota i kud rave nane. kao pod 9. kao pod 9. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. dakle.112 LECENJE BIWEM 10. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . 15. 11. kao pod 9. . lipe . 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. pre svega one koje u sebi imaju slu zi.i timij a na i 10 g m at ic njaka. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . Po 30 g vranilovke. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. Po 20 g nane. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. 1. oni koji pokrivaju. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. 2. pogotovu kada je u zapaljenju. odlije se od taloga) . Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. kao pod 9. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. 15-20 minuta. 12. ali se pre thodno mora prokuvMi. 19. idirota . d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. 17. majora na. ali nezaslaeleno pili pre j ela . Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. id iro ta i odoljena. Po 20 g kicice. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. on e opo rog ukusa. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. da omeksa i. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. kao pod 9. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. Po 25 g m ajo ran a. Bolesnik mora traziti po moe lekara. prokisne. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. Po 25 g hajd ucice. ka mili ce i vra nilovke. a one koji nisu gorki posle jela. naljblaii le kovi. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. a kiselina drazi sluznicu.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. zasladene m edom ili voenim sirupom. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. Po 30 g kam ilice. kada se ohladi. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. 3. Po 30 g na ne. kao pod 9. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. moraca. Po 25 g vra nilovke. 13. m e tvice. jer se brzo kvari. lincure. Po 30 g 'nane. karnilice.

Po 2. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . 8. otufnog. kiselih visanja. jabuka i drugog voea. Ovde je naveden veCi broj recepata. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. prema ukusu bolesnika.Sluzi su bijutavog. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. 13. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. malina. Po 20 g eveta kamiliee. 7. Po 20 g korena i cveta be log sleza. 'usta ~ jednjak. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. . vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. pomorandZe. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. podbela. pogotovu bolesnici koji dugo boluju. ribizla.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. popariti jednim litrom kljuca le vode.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog . Da se m i r-~s i ukus poprave.KOl E SE . crnog gaveza. Pedeset grama korena belog sl eza . popariti sa pola litra kljucale vode. Po 109 cveta brdanke. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. Po 10 g piskavice ili grckog semena. lista hajduci"Ce. . podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. 5. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. 10.I ova sluz je bljutava i otuzna. 14. pomesati. kamiliee. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti.') g lista belog . Prema tome. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. Neke osobe ne podnose evet divizme. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. navedenih ra nije pod 5. 15. cveta nevena. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. 12. 9. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. 11. kamilice i podbela. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. kamilice. 6. slucaj odrediti lek. BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. Po 10 g korena omana.preli.i ernog sleza. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. neprij atnog uJeusa. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. jer im drazi organe za disanje. maticnjaka i bokvice pomeSati. lekar ee za svakJ. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. . crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. nevena.

Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. kao pod 2. kamilice. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. Po 20 g kamilice. dana kad god se ozedni. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. Osobe koje ne podnose gorko. 3. crnog gaveza. I ovde eemo navesti veei broj smesa. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. ruse. kao pod 4. 5. selena. kao pod 4. podbela. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. 10. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. 6. kao pod 2. belog sleza i pirevine. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. slatkog korena i pirevine. 7. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. crnog gaveza i reuma. kao pod 2. 9. crnog sleza i kamilice. Jednake delove hajducke trave. kao pod 4. lipovog cveta. 4. Piti 2-3 puta dnevno. petrovca i kima. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. 2. 2. maj. kamilicu. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. Po 30 g lista pitome nane. lravu·ivu. KATAR ZELUCA (Ga stritis. skinuti. buacka i dunje. kao pod 2. kao pod 4. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. kao pod 2. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. Po 25 g korena crnog gaveza. Po 10 g korena omana. 11.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. ocajnice i cveta trandavilja. Po 10 g cveta kamilice. mogu za· sladiti caj medom. . Po 10 g korena selena. Zimi se kuva caj od os usenih listova. anisa i porno· randzine kore. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. B. korena belog sleza. Iista pitome nane. lista bokvice. debelu koku. orahovo lisee. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. piti u toku dana umesto vode. od verema travu. k. kao pod 1. vodopij e. nanu . Jednaki delovi hajducice. pe t rovac. steze. selena. hajducice.icice. smilja. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. Po 20 g majkine dusice. ali da ne vri.

ka mili ce. Po 20 g kantariona. k ao pod 1. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. 4. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. Po 15 g kore na crnog gavcza. kao pod 1. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. kao pod I. 2. Po 25 g cve la podbeta. kao pod I. ma lic nj a ka . kao pod I. 3. cvela lava ndute .KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. kao pod I. kao s to su: velebilje. idirota i moraca i 10 g kamilice. zalfije. kami!ice i moraca. kamilice. sladica. Po 25 g kore na crn og gaveza. bunika. Medutim. iatfije i ruse. stadi ca i lrave od srdobolj e. 10. kao pod 1. kao pod I. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. angelike. kao pod 1. Po 20 g ka m iti ce. maticnjaka. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. bo kvice. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. omana i idirota. hajducice. 4. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. Po 15 g kantariona. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. . odnosno sa hioscijaminom. talula. 5. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. betog steza. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. s ladica. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. lipovog cveta i slatkog korena. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. rusomace. Po 25 g korena crnog ga veza. beli bun i mandragora. Medutim. betog steza. a ni sa i cve ta tra nda vitja. 7. oma na i pirevine i po 10 g moraca. !ipovog cve ta . koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. jer lake mogu izazvati teska trovanja. angelike. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. 9. s latke paprati i s lavelja . koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. Po 15 g korena crnog gaveza. sacinjenih od neotrovnih biljaka. korena mas lacka i kore krusine. kao pod I. kao pod I. kamiIice. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. crnog gaveza. 6. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. !is la be tog i crn og steza i rusomace. Po 10 g ki cice. 8.

3. kao pod 1. angelike i ruse. . po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. trave-ive i grcice. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . Po 15 g idi rota. zove. 4. kicice. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. kima. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline.. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. kao pod 1. Po 25 g kokoca. 9. kao pod 1. Po red razn ili tegoba u trbuhu. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. ko re od gorke pomorandze. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. 2. _ 5. omana. kim a. h ajducice. k ao pod 1. hmelja. 8. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . Po 20 g gor k e deteline. Na primer. Po 30 g lincure. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. podubice. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. 6. ko moni ke. 7. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei.ive h rane boga te celulozom . Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. Po 25 g blazenog ckalja. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. Po 20 g trave-ive. idirota. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. kao pod 1. Po 25 g pelena . angelike i lincure. trave-ive podubice. kima i idirota. kicice i komoniJke . lincure i rudinskog pelina. kao pod 1. Po 25 g korena idkota. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. kao pod 1. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. Po 20 g korena selena. kao pod 1.

lanenog i dunjinog semen a. osobito posle jela. 5. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. smanjuju tegobe bolesnika.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. poklopiti i posle 2 sata ocediti. 2. ko rijandra. . lincure. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. Po 30 g hajdu ~i ce. kao pod 1. kada se s ml a~ i. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. 9. Po 15 g kieice. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . kao pod 1. 8. pre svega. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. Po 15 g kamilice. maticnjaka. 4. gorke deteline. k ima i anis a i 10 g nane. prtome nane. sve dobro isitniti . sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. is landskog lisaja i 10 g trave-ive. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. 11. Po 15 g lis ta pitome nane. 1. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. lista koprive i korena pirevi'l1e. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. gorcice. k ao pod 1. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. Osobita painja se obraca na ishranu. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. kao pod 1. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. pi-ti 3. kao pod 1. Piti umesto vode. idirota. podubice. Od vehke pomoei su tzv. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. kao pod 1. kao pod 1. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. ma ticnjaka i h ajduoice. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. tan ina (oporih materija). Po 50 g idirota i oman a. Po 15 g kima.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. gr~evi 1I trbuhu. Topli oblozi na trbuhu. Po 30 g moraca. omana i 10 g pirevine. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. 10. hajduOice i po 10 g trave-iove. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. 7. 6. kao pod 1. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. kao pod 1. Znaci oboljenja su proliv. 3. a kim u a vanu s tu ca ti . za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. Po 40 g korena idir ota i lincure.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). 2.Ie. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. kr~anje u crevima i druge tegobe. nadutost.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela.

kao pod 2. 10. 3 supene kasi. 8. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. ocajnice. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. Po 25 g !ista koprive. 7. vranilovke i rusomate.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. kao pod 2. Po 25 g srcenjaka. prvenstveno namimice s malo celuloze. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. ostaVli. Po 25 g islandskog liSaj a. uzimajuCi uvek neku drugu smesu. posto je kolitis dugotrajna bolest.i krvavi . potrebno je menjati cajeve. Po 20 g srcenjaka. Po 20 g troskota. kima i rnorata. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. nane. kamilice.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . otajnice. lis ta bokvice.i: 1. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. bokvice. Po 20 g trave std e. kao pod 1.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. 4. steze. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. trave od srdobolje. Prolivi su vdo cesto sluzavi.ifenolska jedinjenja).ice.118 LECENJE BIU EM 3. Po 25 g lista oraha. . kao pod 2. po 10 g cveta majske ruZe. lis ta borovnice i bokvice. Daju se i raz:ni lekovi. kao pod 2. Da ne bi doslo do navikavanja. srtenjaka i trave od srdobolje. Po 25 g kamilice. kao pod 1. Po 50 g lubenicarke i steze. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. nane i cveta kamilice. Po 25 g majkine du ~ ice. 3. koprive i hajdutice. 5. bokvice. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. hajducice i borovn-i. pod bela i kflmilice. vranilovke. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. 9. trandavilja. sve pome~a.ce. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. pektini). tj. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. koristeCi hranu koja se lako vari. nane i t·roskota . kao pod 2. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. 4. kao pod 1. kao pod 2. vranilovke i karnil. To se postize posebnom dijetom. Pre svega. 11. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. 12. Po 25 g hrastove kore. trave-ive i rusomace. kao pod 2. nane. 6. Po 20 g korena repuha. kao pod 2. azulenogene materije (antiflogistika. kao pod 1. 2.

kao pod I. nane i odoljena. trandavj. popiti u 2. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. drunje. 11. vranilovke. 19. emog gaveza. 27. Po 30 g idirota. dodati 10 g rizoma pirevine. maticnjaka inane. kao pod 1. Po 10 g eveta kamilice. srcenjaka i zrelih borovniea. kao pod 1. pirevine i emog gaveza. Kas iku salepa. kao pod I. 12. mravinea. miloduha. 13. trosko ta i bokviee. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. kao pod 1. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. . Po 10 g dunjinog. srcanika. lavandule. kao pod 16. Po 10 g planinskog cubra. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. 8. idirota i kore krusine. borovih pupoIjaka. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. nane . borovniee. 15. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. lanenog. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. Po 10 g ploda pasdrena. 16. Po 30 g kantariona. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. trave od srdobolje. rizoma idirota. nane. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. 21. kao pod 16. ocajniee. b. planinskog cubra. Po 20 g ocajniee. sumske jagode. ocajniee i pitome nane. Po 10 g planinskog cubra. 14. kao pod 16. oraha. kao pod 1. kao pod 16. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. kao pod 1. vranilovke. lineure. Po 15 g maticnjaka. 9. kuva-ti jos 5 minuta. ocediti i. kao pod 1. kao pod 16. kao pod 1. majkine dusice i hajduciee. Piti u toku dana umesto vode. kao pod I. Po 30 g Iineul'e. Po 10 g stde. 23. 6. 24.3 doze. 28. Po 10 g majkine dusice. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. rusomace. 7. kao pod 16. 22. kao pod 1. korena angelike. 18. m aline i kupine. kao pod 16. Po 20 g s teze. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. 26. dodati 1 kasi·ku korena selena. 20 g kamilice i 5 g maslacka. podubice. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. kada se ohladi. jabuke. pirevine. koprive. kao pod 16.o pod 16. 20. Po 10 g odoljena.ena. 10. 25. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane.j srcenjaka.Jja i divizme. hrastove kore (u prall stucane). Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. srcenjaka. Po 5 g pupoljaka od erne topole. majkine dusice i kamiliee pomesati. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. miloduha i islandskog lisaja. majkine dusic e. pitome nane. 17. kao pod 16. belog sleza. Po 10 g planinskog cubra.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. dolivajuCi isparenu vodu. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. kao pod 16.

Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. trava od srdobolj e. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. ribizle. 10. kao pod 9. s rcenj a k. 15. maticnjak. Us pes no deluje kantarion. 1. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. borovruee i oraha.1 g eveta kamiliee i lista nane. 12. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. l iva trava. plod zesljike i kantarion a. vranilovka. 2. kamiliea. al i ne l1ekuvallu vodu. nego blage caj eve od l1al1e. koprive. pogo tovu kod deee. sam iii zajedno sa nanom. bolesnik mora traziti pomoc lekara. ma line. stueano dunjino seme i drugo. 4. nana. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. pre svega. razne vrste stavolja (Rumex). ogrozda. lalfij e. 13. list kupine. 6. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. beli luk. 3. za. Po 30 g stde. biljke koje imaju stavoSkih. S. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. Protiv proliva pomazLI. stefa. bokvice. cera. srcenjaka (P. osobi to dece. bokviee i troskota i 10 g nane. zdravae. rule. trava-iva. Kad se ohladi. list i plod borovn iee. Po 2. . kruske i bokvice. kao pod 9. Samlevene hrastove sisa rke. maticnjakom i t ~tricom. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. zecje stope i kamiliee. hras ta . kao pod 9. petrovae. lormenlilla). eveta ernog i belog sleza i lista podhela. kao pod 9. Po 20 g trave od srdobolje.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. s umske jagode.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. zir i ~isarke. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. 14. 5. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti.guisorba) i 10 g majkine dusiee. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. taninskih materi ja. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. Po 25 g majkme dusice. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. lis t i koren koprive. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. Cubar. kil1eskog ca ja. U svako m slucajli. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. kao pod 9. kruske. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. Strugane jabuke. idirota. dunj e. bislorla) i lubenicarke (San. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . 7. semena dunje i lana i lista nane. list m edvedeg grolaa. trave od srdobolj e zdravea. oporih. koren srcenjaka. kamilice. kao pod 9. 9. hrastove kore i srcenjaka. hrastova kora. jabuka itd. Po 25 g lista od nane. roscica. 11. list ernog sleza.

Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. sum ske jagode. kao pod 9. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. divljih jabuka krusaka i sipuraka. pod 9. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. virka. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . 25. po 20 g vra nilovke i kamilice. zdravca.! ta i li sta podbela. 28. Po 30 g ri zorna zdravca. maline inane. kao pod 9. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. kao pod 9. srce nj a ka inane. 20. Po 30 g cvela trandavilja. plivanje. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. 24. kao pod 9. po mQgucnost>i nesladeno. Po 25 g cVI. kao pod 9. Kretanje. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. borovnice. kao pod 9. kamilice i hajducice. neraspolozenje. kao pod 9. a osobito na mozak. s ipuraka. .KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. TVRDA. a jos vise deci oboleloj od proliva. 31. zdravca. dunja i musmula dobro isitr. migrena. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. 17. kam ili ce. 21. Po 20 g korena zecj e stope. kad se ohladi. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. kao pod 9. 30. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . nadutost. kao pod 9. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora. kao 19. osobito deci. gimnastika. smilja i vranilovke. koprive i osusenih divljih kru. 22. oskorusa.aka. 27. opsta slabost. island skog lisaja i tim ijana. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. 18. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. 26.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. 23. ogrozda. 29. ocediti. kao pod 9. Po 20 g petrovca. Po 20 g lis la k up ine. Zt\TVOR. kao pod 9. hras lovc kore.

122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. cveta kamilice. belog . lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. kao pod 3. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. Po 30 g sla tkog korena. 14. Caj se. anisa. kao pod 3. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). po 10 g bele mTtve koprive. kamilice. 2. Po 25 g kore krusine (ili zestike). . m eteonzma. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. 4. . Po 30 g kore krusine. Po 15 g moraca. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. 9. kima i moraca. plodova kima.i crnog sleza. nadutosti. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. Za decu: po 25 g kamilice. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna. za ciscenje (Iaksansi. 5. kao pod 3. zove. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. turcinka. kao pod 3. pre svega. korena selena i amana. kao pod 3. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. Ovaj caj se preporucuje. 13. To ponoviti 2-3 puta dnev no. Propis jugoslo venske tarmakopeje. 12. kad se ohladi. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. 3. moraca. za uredivanje s tolice. bele mrtve koprive. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. angelike. 6. sladica. 15. osobama koje pate i od gasova. plodova klima i zove. trna i zove. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. kao pod 3. korena omana. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. ani sa. purgansi). kao pod 3. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. zasladiti m edom i popiti . 10. lOve. kima i cveta crnog trna. plodova pasdrena. odjednom popiti. 11. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. Po 20 g gorke deteline. kad se ohladi. sapunjace i lanenog semena. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. kao pod 1. Po 30 g plodova lOve. 7. kao pod 3. 16. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. pre svega. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. 8. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. kao pod 3. kima. kao pod 3. kao pod 3. 1. Po 20 g kore zestike. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena.

5. ukusa i izgleda. 10. moraca. 4. srnesta poklopiti i. odliti. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. jabuke iii nekog drugog voea. kao pod 1. rotkva i rotkv-ice. kao pod 1. Kompo t od sljiva i smokava. Po kafenu kasi.i i poslJe pola sata pro cediti. PODR1G1VANJA 1. U tu svrhu mogu se koristiti limun. ribizla i kupi na. poklopiti . ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze .risa i ki-selog ukusa koji osvezava. Po kafenu kasiku rnaticnjaka. presan i kiseo kupu s. kore gorke pornorandze. 6. Ovo ponoviti vise puta dnevno.j postupi'ti kao pod 1. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . lirnuna. 11. 2. . smesta poklopit. 7. Po kafenu kasiku maHonjaka. kirna i kleke. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . jer . kao pod 1. POVRACANJA. v-isnja.ku rnaticnjaka. kao pod 1. pa moze izazvati i smrl! ). pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. pomorandZa. lirnunove kore i surnskih jagoda. kao pod 1. ribizle. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. 8.i t: i one vrlo opas no. prerna potrebi 'i zelji bolesnika. pomorandze. ke l eraba. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. PROTIV GABENJA. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. se dobi ti 1I svakoj apo teci. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. toplo iIi hladno. mi'l oduha i cveta lavandule. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. 9. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. jer j e one vrlo otrovno. Po kafenu kasik'll rniloduha. kad se ohladi. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. 3. Pije se po 1 kasika svakog sata. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. soli i sireeta iii Hmunovog soka. Meuutim . raso. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. 18. kao pod 3.

p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. naroeito zene. Ovo nije naucno ispitano. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela.ljive bolove od upala vena. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci. hin inovoj ko ri . . Vama napomcna.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. pa. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne. a osobito zeludacnog soka. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. Zatim se odlije i iscedi. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. oporo i sluzavo_ 1. povremenD se svakodnevno jace promucka. pre ma tome.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . koje osecaju neizdr:l. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). u obl·LIm caja. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . do koj eg svako moze lako doti . jer su to uvozne droge . dobro se sud zatvori i dr:l.i desetak dana. o sim toga. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah.ja se ceni svuda u svetu. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja.ijom iii najboljim starim crnim vinom. ko. obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe.

Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. semen a bundeve i ploda pasdrena. njcgov sok. pa i da umre. Caj od cu bra. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. hajducice. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra.Punica granalum). Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. iscediti sok i odjednom popiti. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). 6. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. osim bundevinih semenki. 2. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. ostrugati i nastrugati. vranilovke. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. posto se ohladi. Irave. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. preliti sa cetvrt litra vrele vode. kici ce. podubice. odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. 5. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. gorke delelille. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . 3. pel ena. mogrnnj . limijalw. Ovo se ponavlja nekoliko puta. jer je nar otrovan! . Nar (sipak. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka.i ve . prokuvati i. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. uvek u razmaku od 3 dana. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. sve pomeSati. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. os tav ili 2 sala. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. procediti i popiti u toku jednog sala. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. i beli luk. it1. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. j er ako se nepravilno upotrebe. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. 3.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. hm elja (sisarice). ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. kore od gorke pOllloral1Cl ze. ocediti i dati kao klizmu. 4. uzeti 2 kasike ove smese. i to se odjedno m pojede kao obrok. poklopili. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. Po p o la kafcne kasi h : Jincure.

ali mora biti pod kontrolom lekara. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. Po 25 g cveta kamilice. za gO\ledu goveee. Lecenje je jednostavno. naduvenost. Neka deca postaju nervozna. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. . Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. 1. kada se ohladi. poklopiti. kao pod 1. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. J. T'O su rizomi navale. 2. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. Posle 3 dana avo ponoviti. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. noene strave. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. da bi se utv. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. koso (iz Etiopije) i druge. gde nema kanalizacije i. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana.. kamilice i pelena pomeSati. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. pro· liv. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. ista terapija se mora ponoviti.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. a muzjaci nesto kraCi). Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. kamala (sa Filipina). javljaju se grcevi. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. po· vratica i mdinskog pelina. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. ostavi. Po 25 g rudinskog pelina. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. 2. gadenje. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. medom zasladiti i u 2 doze popiti. kora nara iii sipka. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. popariti jed· nim litrom kljucale vode. uopste.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. poremeeaji vida i sluha. povraeanje. ocediti i popiti u toku dana. procediti. pa time bolesnika klilsti'r ati.

sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. kao pod I. 5. vraniloVlke i planinskog cubra. Najce. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. lincure.kao pod 2. 5 g agara . 8. 7. ----' . kao pod 2. kieice. omana i borovnice stucati u prah. Po 25 g pelena. kieice. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. jer je prasak neprijatan. Po 25 g s tucanog belog luka. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. kao pod I. Po 20 g pelena. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. kao pod I. kamilice. cveta vratiea. kao pod 1. 6. Po 25 g pelena. 11. kao pod 2. 6. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. 2. vratiea 1 lin cure. Po 5 g povratiea. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. . lincure i 60 grama kore kru5ine. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). Piju se i ovi cajevi: I. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. Po 10 g kamilice. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. Sitne su i tanke.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. pelena. 3. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. Pet grama omana u prahu. 4. stoji poklopljeno 2 sMa. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. kao pod I. vratica. 5. povratiea. kraljevca i odoljena. Po 10 g cubra. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. svega 2-3 mm dugaeke. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. kao pod I. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. 7. posle toga oceiliti. Po 20 g eubra. vranilovke. moze se pomesati i s medom. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. 10. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. pomesati s medom i pojesti. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. eubra. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea.ih crew:hih glista). JI1aj kine dusice. 9. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. 4. Po 20 g plodova borovnice.

Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. 3. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. pored drugih lekova. smilja. tatula. ocajni ce i t r ave-'ive. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika.3 sata da se »kiseli «. Medutim. petrovca. smir l ja. haoj ducice. podubice. najbol je rezultate dala piloma nana. pa od te smese kuvati i pit. cesto po nekaliko meseci pa i d uze.1 naliem organizmu. Jednaki delovi nan e. . Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. kao pod 1. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. trave-ive. Jedna ki delovi pitome nane. maslacka. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. Lecenje traje duze vremena. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. ruse i k rusine.k. moraca i krusine. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. kao pod 1. kao pod 1. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. 4.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. J ednake delove maticnja ka. 1. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. 7. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke.i caj kao pod 1. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. ali neotrovnih biljaka. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom.tome nane. trave-ive. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . rusa. trave-ive. ocajnice. steze. Jednak i delovi n a ne. kao pod 1. U naucnoj i narodnoj medicini se. kru ~ine . kao pad 1. velebilje. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). izgleda. omana.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. 6. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. tj . 2. vodopije. maJt>ienjaka. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. tr ave-ive. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. pod ubice. popariti sa litar i po kljucale vode. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. Istim kolicinama pelena. podubice. t itrice i hajducice. m a ticnj a'k a. Njena uloga j e ogr omna . ruse. 5. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo.

30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. Po 15 g ocajnice. hajduCice. komonike. . kore zutog trna i korena vodoplje. hmelja. masiacka. odoljena. kao pod 8. oeajnice. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. maticnjaka i kore krusine. Po 25 g resnika. komonike. nane. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). 22. Po SO g lazarkinj e inane. kao pod 8. 20. Po 30 g kantariona. brezovog i kruskinog lista inane. kao pod 8. kao pod 8. poklopiti. bilo da podstieu. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. holagogna sredstva). Po 20 g peiena. kao pod 8. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. vodopije. 17. kao pod 8. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. 11. kanta riona.njenje zucne besike tholekinetici. 9. nane. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. Po 20 g resnika. Po 20 g pelena. kao pod 8. kao pod 8. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. dimnjaee i kieice. trave-ive i podubice i 10 g moraea. kao pod 8. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. 12. smilja. kao pod 8. 14. 16. petrovca (ranjeni· ka). kao pod 8. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. Pedeset grama nane. giogovog cveta i kamilice. nane i kantariona. lincure. kao pod 8. bHo da po jacClvaju pral. kao pod 8. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. ruse i orahovog lista. 10. orahovog lista. hajducice. kao pod 8. Po 30 g nane. podubice I maslacka. moraca i plodova pasdrena. 21. hajducice. 18.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. 13. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). 15. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi).

kan ta ri ona i ka mili ce. moraju se piti Ilezasladeni. ma ti cnjaka i kore od zes tike. Po 50 g vodo pij e i stde. kao pod 8. Piti 2. 3. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. kao pod 8. ru se . 27. K ol ik e. Izbegavati tes ka. Preporuka. vodopije i ma slacka. 24. 33. sto je rotkva Ij uca. kao pod 8. 31. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. k ao pod 8. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. . Po 20 g na ne . 2. trave·i ve. takode.. kao pod 8. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). kami lice. bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. pasdrena i kamilice. Jesti s to vise povrca i voca. plod ova pasdrena. Po 20 g na ne. trave ru se. 30.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. 30 g trave· ive i 109 ruse. 25 . 34. ruse. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. Sezdeset grama nane. Po 25 g semena gujine trave. a li i to sto manj e.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. P. ruse i ocaj nice. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. p ngotovu m asna jela. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. . i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . ruse. petelj a ka od visa nja. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. kao pod 8. tim je bolja. k ao pod 8. ko ri s ti kao lek. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. tros ko ta. kao pod 8.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. pre svega presnog. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. ruse i smilja. petrovca . 28. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. kao pod 8. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. Jedan od cestih uzroka je ner azumna .ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . podu bice. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . Pedese t gTam a nane. Posle sva. m a ti cnjaka i kim a. cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. Po 15 g kukuruzne sv ile. kao pod 8. 29. 26. 32. posle 6 sati ocediti. 4. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. pe trovca.

biljke zdraljevine i drugih vr- . Po 30 g ruse. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. kako to narod kaie. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. Pojava secerne boles ti j e nasledna.ki lekovi. 10. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa.koze ili groi danog secera) u krvi . insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. U nekith osoba javlja se ova bolest. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. insulin. <is to tako. To je. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. Po IS g ruse . Po 20 g ras tavica. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. hajd ucice i nane i 10 g klekinja . U oboleli h j av·Ij a se. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes.Jno leci.pre svega. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. cveta od zute hajducice. gvanidinska jedinjenja. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. skle roza srcanih krvn:ih sudova. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. kao pod 4. II. kao pod 4. zute hajducice. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. kao pod 4. kantariona i korena vodopij e. 6. i »od seki racije«. kao pod 4. 9. rnzurne se. o sobito masnu hranu. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. Medutim. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. sm iI j a. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob.lijarna. prema vrsti i tezini dijabetesa.j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. . Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . kao pod 4. kao pod 4. . zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. 7. 8. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. nane. fami. . kao pod 4. ruse. Osim uzimanja lekova. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. lica koja se malo kreoo.

nekima taj isti pelen.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. trava-iva. Os'lalo voce. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. Kad se u mokraCi pojavi aceton. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. Masne materije ta. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. osobillo ~eCer. Objasnjenje lezi u tome. i to sveieg.9ti ii ulja treba mesno v. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. dobar ajvar od crvenih paprika. . paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela.reme potpuno izbaciti iz ishmne. pravHna dij etalna ishrana . Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj.~ecera~a. pei"Sunovo lisee. Boranija (zeleni pasulj. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. Medutim . pre svega. Smanjiti. a zimi smrznutu. hajdutica i dr. vec prema ukusu bolesnika. posno. j e r je skrob i zvor glikoze. U ovoj knjizi. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. Jesti sto posnije: mMogo povrca. Iincura. testa. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. govede. razm. Dijeta. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. presMog (kad god je to moguee). krto meso (zivinsko. a nekad i vafnija od uzimanja le kova.e &latfkiSe.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. pre svega.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. beli i crni luk. . posnu ribu). Medutim. telece. ma. nije pomogao iii sasvim neznatno. Prema tome. nego sarno po savetu lekara. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu. osu~enu iIi iz konzervi. ugljeMe hidr at e. Po~to je secerna bolest dugotrajna. gr~ica (gorka detelina). zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. je isto toliko vazna . zeleni grah. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju.u ruku. Grozde je gJavni izvor glikoze. hleb. kiselo mleko. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom. Na primer. levulozu. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. mesana povrce itd. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). sto gotovo sva. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi.

Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. Po 30 g semena od lana. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. dobro pomesati. 16. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. kao pod 1. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u.s ta. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. 4. kao pod 1. 2. vekovirn a koris te presnu salatu od . kao pod 1. kao pod 1. 8. ostaviti cta se ohl adi . kao pod 1. pa i protiv dij abetesa. 15. lanenog semena. 12. kao <pod 1. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode .~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. kao pod 1. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. Po 30 g be10g luka. poponca. 10. kao pod 1. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). SLanovnioi Ba lkana. 7.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . . kao pod 1. kao pod 1.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. kao pod 1. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . 6. 13. Po 30 g semena zdraljevine. zdraljevine. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. Sezdeset grama !ista borovnice. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. kao pod 1. osobito is tocnog i jufuog dela. 5. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. 11. po 15 g lista duda. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. lista boravnice. osim p er~unovog !is ta. 14. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. Po 20 g trave daninoca. kao pod 1. Po 20 g korena i cveta maslaeka.ta pitome nane. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. kao pod 1. borovnice i duda. 3. !ista pitome nane. venje (klckinja) j zdraljevme.tniti. kao pod 1. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla).s. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). rnahuna pasulja i zdraljevine. Po 30 g zdraljevine. 9.

Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. kao pod I. dudovog lista i pelena. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. Po 25 g kantariona. 20. lana i dunje. 26. kao pod I. kicice. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. 22. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. ko god moze. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . planinarenje. kao pod 1. kao pod I. kao pod I. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete.gojiti se . jer . 25 . gujine trave. 28. repusine. Po 30 g trave-ive. Po 20 g korena belog sleza. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. 29. 23. 30. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. 18. . po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja.Po 25 g korena maslacka. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. Posna hrana. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. ali nikako secerom ni medom. Gojaznost treba leciti.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. piskavice. kao pod I. masti i. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. kao pod I. Po 20 g semena zdraljevine. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. U mnogim zemljama. 21. Plivanje. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija.134 LECENJE BIUEM 17. lista nane i duda. 35 g mahuna od pasulja. kao pod I . . Napomena. neka pije nezasladene eajeve. kao pod 1. 19.znati stariti«. maslacka i zdraljevine. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. kao pod 1. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. kao pod I. 27. Posto . Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. kao pod 1. uopstc. ploda pasdrena. zdraljevine. Po 25 g mahuna od pasulja. jer oni bolje deluju. hleba. kao pod I. 24. vodoJ!ije i crnog gaveza. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. Ipak.Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. . pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. 20 g zdraljevine. po 15 g ploda krusine i korena maslacka. kao pod 1.

klekinja.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. li s la mas lacka i vinove loze. cve ta l11as lacka i li sta maline. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. Po 15 g ko re kru sine. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. kore bele topole. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k.isanja. kao pod I. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. a ni sa i korij a ndra. korena site i odoljena. kima. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. ces to smese u kojima ima. kao 'Pod I. rastaviea. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). kao p od 1. cve lova tma.ecjeg lrn a. 5. Caj piti nezasladen. Po 25 g p\oelova pasclrena.i bele mrlve koprive. medvede grozde. 2. brezov list i koren selena. kacl se proh ladi. masL. imele i rutvice. . S uspehom se elaje i drugo bilj e. brac i':a. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. tros kota i imele. 7 . bos io ka. moraca . sitnice. kima i moraca.acka . i medvecleg grozda.i korijanelra i cvela kami li ce . U slucaju ole. anisa. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. kamilice. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena. 3. persuna . IIi ovaj: breza. B. ploclova pasdrena i sene. bracica i kami li ee. cesto se uzima previse. kao pod 1. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. pasdrena. 6. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. kao pod 1. . dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore.Lecenje traje duze vremena. poreel breze. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. cveta belog sleza i lista od zalfij e.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. maslacka. bele I11rtve koprive i hajd uciee. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. slatki koren i kukuruzna svila. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. Dvadesc t pc t grama plodova sene. trna. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. 4. kao p od 1. 7. s iadiea i zccjeg tma . sv ile od k uku ruza i trave dani noea .

skinuti s vatre. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. kao pod 11. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. dodati navrh noza sode bi· karbone. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. Po 10 g . lista pitome nane i klekinja. 6. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. sapunjace. brani ranD u . po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. tj. kao pod 9. moraca i kima se pomesa. . plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. popariti s pol a litra kljucale vode. II. 10. List stucati neposredno pre . 5. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. dodati vrlo malo. najbolje sokom od borovnice. nikako na svo· ju ruku. 9. 8. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. odmah poklopiti. Po 20 g ploda eelera. k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. ostaviti polclopljeno 3 sata. zecjeg trna. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. persuna. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. persuna i idirota. 2. 1. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. borovniee. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. 4. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. mrkve. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. 12.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. omana. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. 7. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. 3.ti. navrh siljatog noza sode bikarbone. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. brezovih pupoljaka i lista breze. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. Po 25 g korena maslacka. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. .prolece pre nego sto ee breza prblistati. Lisni brezovi pupo/jci.upotrebe. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. Po 25 g korena vodopije (eikorije).

Po 20 g ploda kima. selena. korena ad r epusine. kao pod B. semena od lubenice (s tucanog). Po 20 g peteljki ad visanja. Po 25 g daninoca. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. lB . sladica i ploda mo raca. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. 29. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. korena crnog gaveza i ploda p erslma. 25. 24 . Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. Po 20 g sipur ka. Bolest je vrlo teska i ozbiljna. Tri supene kaSike ove mesavine . Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . kao pod B.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. po 10 g korena gaveza. 22. 19. semena od lubenice. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. eel era i perslIna. Sve 'Se isitni. 27. cveta crnog sleza i lOve. maraca. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. kao pod 8. 17. breze i kantariona. sladica. kao pod B. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. daninoca i korena broCa. petrovca. sumske jagode. 23 . Po 25 g lanenog i dunjinog semena. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. omana. kao pod B. kao pod 8. h ajducice. jos b eE pupoljci spargle. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. dunjinog semena. maline i kupine. 14. kao pod 8. breze. kao pod B. kao pod B. 16. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. Po 25 g semena lana i dunj e. Po 15 g korena vodopije. 30. Po 25 g korena ad site. Po 25 g koren a zecjeg trna. sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. 26. kao pod 8. Po 25 g lista koprive. kao pod B. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. 15. idirota i sapunjace i 10 g nanc. ruzma l'ina i pers una. selena. meki. nego sarno po savetu lekara urologa. Po 20 g svile ad kukuruza. kao pod 9. Po 25 g srdacca. mrkvom i persunom. 21. Slieno se upotrebljavaju i mladi. kao pod 8. troskota. 28. nane i kima. kao pod B. kao pod B. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. persuna i mrkve (sargarepe). Po 25 g korena selena. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. klekimj a . maslacka. 20. kao pod B. sami iii zajedno sa eelerom. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. Po 20 g s ipurka. sipurka i lis ta breze. odoljena i gaveza. dobricice.

rastavica i trave d aninoca. kao pod l. pirevjne. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. 5. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. kao pod 15. 19. (hronicni nefritis). rizoma pirevine i 5 g sitniee. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. poklopili. 20. srd acca. kao pod 15. 13. kantariona. posle obeda. Po 15 g korena selena. persuna i zubace. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. kao pod I. zecjeg trna. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. pomorandze i dr. tes ko izbacivanje mokrace). IS. kao pod I. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. procediti i piti umesto vode u loku dana. kiselih visanja.ki od visanja.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). i kada se oh lacLi. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. kao pod 15.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. 12. kao pod 1. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . Po 10 g IIsta breze. kiao pod I. 10. tako ponavljati du ze vremena. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. (uremija. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. kao pod IS. kao pod I. [ista i soka od breze. 16. 4. 14. 9. sumskih jagoda. kao pod l. kao pod 1. Po 25 g pupoljaka. Moze sc zas laditi. rastavica i p e telj.i cveta ernog sleza. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. 6.: rnog sleza. Kada se ohladi. Po 15 g lis la breze i km sk e. Po 20 g bosioka. Po 20 g sipurka. lanenog semena . proeediti. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. tra ve daninoca i zlatniee. a cetvrtog ci ni ti pauzu. Cetrclesc t grama lanenog semena. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. kao p od 1. 18. 8. kao pod I. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. Trideset gram a brezovog lista. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. 7. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. zecjeg trna. 17. 3. . Po 30 g lis la breze i krus ke.tniee i selena. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. kao pod I. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. kao pod I. povralica i zove. 2. selena i beclrinca. po 10 g korena selena. i. 11. Tri uzastopna dana pi Ii. virka. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. limuna. ogrozda. kao pod IS. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. najbolje medom.

pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. 10. 11. kao pod I. kao pod I. 7. Po 15 g korella pirevine. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. Po 20 g korena belog sleza. kao pod I. l. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. ocedi i pije toplo. 12. kao pod I. breze i maline. ernog gaveza. crnog gaveza i klekinja. kao pod I. pupoljaka breze i 10 g goroeveta. Po 30 g lista breze. Po 20 g borovnice. vrbove kore. kao pod I. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. podbela. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. 6. trave claninoca.ista breze i koprive i cveta hajducice. Lista rutviee. os tavi poklopIjeno 3 sata. 8. kao pod I. kao pod I. I. . vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. 5. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. idirota. kao pod I. kao pod I. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. Po 30 g lanenog semena. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . 14. i sladica. 9. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. kao pod I. kao pod I. 15. pupoljaka erne topole. Po 20 g viciovciee. 13. Po 30 g korena maslacka i repusine. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. kao pod I. Po 20 g lista koprive. hajduCiee. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. 3. 4. kantariona i lista podbela. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. 2. bosioka i koprive.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. Bolest j e teS ka i dugo traj na . lista borovnice i maline. kruske i breze.tavica.

kao pod I. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. idirota. 14. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. 4. kao pod I. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. Po 25 g vranilovke. Po 30 g dobricice. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. II. Ka da se oh la Lii.ine dusice. kao pod I. p ersuna. rastaviea. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. 3. sve plodove u avanu dobro stucati. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. Pedeset grama lanenog semena. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). Po 30 g brezovih pupoljaka. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. kao pod I. Pedescl gra m a rastaviea. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. kao pod I. si purka i zutilice i 5 g anisa. 10. a m okrenje je bolno. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. Po 30 g brezovih pupoljaka. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. kantariona i ruse. po IS g troskota. selena. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. m edulim. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). majk. kao pod I. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. kao pod I. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. 12. kao pod I. po topi u I lil ar vode. brs ljana i ruzmarina. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. 2. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. Bolcs nik ces to m okd. Pone kacl mokl'aca posla. borovih pupolja. moraca. 9. 6. kao pod I. kao pod I. Bolj e je piti nezas laden ca j. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. 13. 16. sipurka i klekinja. celera i sladica. Po 30 g si tn ice . mrkve (karotne) j celera. 7.ka i plodova persuna. Caj piti uzas topno 3 dana. . Po 25 g kore na selena.ie Cl-vena od krvi. pa se s ire na tloJc. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. Po IS g kOl-ena maslacka. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . pirevine. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. kao pod I. S ve se do- bro is itni i po mesa . Po 20 g brezovih pupoljaka. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. klekinja. 8. kao pod I. Po 20 g sipurka. kao pod I. Po 25 g korena zecjeg trna. lista koprive i cveta zove i lipe. lista krus ke . Po 25 g plod ova (semena) kima. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. po 10 g korena zecjeg trna. kao pod I. kao pod I .140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. IS. 5. broea i sladica i 10 g gorocveta.

Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. 21. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. Po 30 g celera. Ovaj lek je vekovir. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. posle toga 5 minuta ~U'vat. 31. izmesati i upo trebiti kao pod 1. (upala bubrega i povisen pritisak). 22. 20. Deset grama plodova ljoskavca ·s i. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka.) 30. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. 32. ruwice . Po 25 g korena odoljena. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. 18. 25. Po 25 g r use. (kad se pojavi krv u mokraCi). Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. kao pod 1. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). sve dobra isi tniti.i i.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. kao pod 29.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. kao pod 1. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. 26. Sezcleset gram a lista belog jasena. 27. (krv u mokraei). Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. 33. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. kad se ohladi. kao pod l.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. 24. li sta ruzmarina. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. 23 . kao pod 1. kao pod 29. rizoma vodene perunike i trave troskota. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. ru se pirevine. popariti sa 150 g kljucale vode.tno istucati. kao pod 1. Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. . Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. svile ad kulwruza. 19. 34. kao pod 1. grceV'i u besici.Ua. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. 28 . Po 20 g pluenjaka i kra. kao pod 33. 'love. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. 'klleke . 29. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. kao pod 1.suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. peteljaka ad viSanja i sit nice. Po 20 g ras tav iea i troskota.

Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. morae i neko drugo bilje. 4. ja· goda. mirouije i celera u avanll dob ro stucati . pre svega. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. Sezdeset grama !ista breze.ne i cveta kantariona. 10 g hmelja. kao pod 1. po 20 g !ista zalfij e. 18. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. 12. Po 20 g stde. gavez. Trideset grama rastavica. jer ima viSe ugljo· . lista kupi. Po 20 g plodova selena . kao pod 1. kao pod l. kamilica. 10. 8. IS . kao pod l. podbel. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. kao pod l. Po 25 g semc:na lana. hajdueica. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. persuna. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. Tri kasikc kore na selena. kao pod l. lan. steza. 6. kao pod l. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni.o je etarsko ulje od kamilice. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. k ima. kao pod 1. Wi· rot. 11. 19. kupina. malina. trava od srdobolje. rutvice i krus ke i koren a sele na. Po 30 g korena selena. kao pod I . UkOl!ik. kao pod 1. borovnica. kao pod 1. kao pod 1. utoliko se u medicihi viSe ceni. 13. 3. brusnica. osobito ono koje ima sluzi. beli i crni slez. 16. zalfi'j a. sreenja!k. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. 9. Po 20 g cveta kamilice. Ian ina i nekih elar· skih ulja. peklina. kao pod 1. 17. 7. kao pod l. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. kao p od l. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. breze. Po 20 g !ista koprive. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. rastavica. sitn ice. nana. kao pod 1. To su. Po 20 g pllpolj a ka breze. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze.142 LECENJE BIUEM 2. Po 20 g rastavica. lipe i zove. hrastova ikJora. hras ta i krus ke.trandavUl~e. 5. kao pod 1. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. 14. kao pod I . dunja. petrovac.

Po 20 g lista zalfije. Blag slu zr. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. 9. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. 14. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. Po 25 g k a mili ee. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. 17 . ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. 6. zalfij e i anisa. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. Po 25 g karniliee. Upotrebljava se . Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. kad se . 13. ka rniHce i pe trovea. k ao p od 4. ka miliee i idirota. Po 20 g Jista dunje. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. tj . Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. prijatnog mirisa i antisepticne moci. belog i ernog sleza i p oelbe la . 18. n a n e. Po 25 g steze. 5. izvesnih etarskih ulja. ernog sleza. kao pod 4. srnes ta pokl opiti i. kao pod 4. k ao pod 4. 7. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. kao pod 4. . pre s vega.s mlaci. 2. petrovea. podbela 1 zalfije. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. 4. kao pod 4. m a jkine e1us iee i kamiliee. kad se smlaci. kao pod 11. maline i ribiZlle. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. 16. kao poel 4. trandavilja. oeediti i grgljati. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. to ciniti cesto u t oku d ana. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. 8. 15. 3. kupine . kao pod 4. kao pod 4. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. 10. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. prot iv u pa la s luznke i koze. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. 12. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. kao pod 1. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. nane. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . jabuke. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. Po 25 g lista jagode. grglj a ti i piti. kao pod 4. kao poel 4. 11. Po 50 g idirota i belog s leza .

nana. itlirol . Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. sapunjaca. anis. erne topole i bora. kozlae. 7. Po 20 g miloduha. podbel. plucnjaka i ploda moraca. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. bokviea. 6. pupoljaka bora . podbela i ploda moraca. el1llog i belog sleza. nane. nane. beli luk. oman. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. plucnjaka. Ijubiciee iii milovanke. Po 30 g lista i eveta belog sleza. island&kog lisaja i belog s'ieza. sIal ki koren.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. Ijubiciea. 2. plucnjak. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. brsljana. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. miloduh. Po 25 g lista belog i ernog sleza. kao pod I. bokvice. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . zova. turcinak. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. Caj zasladiti medam. 8. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka.j topole i majorama (iii vranilovke). slatke paprati. . Na primer. I kasiku smese popariti sa 200 g klj. kao pod 1. kada se smlaci. jagorcevina. kao pod 1. kao pod 1. podbela i lista crnog sleza. Po 20 g korena omana. zovom. kao pod 1. poklopiti i. pljucnjak. a u nedostatku meda moze i secerom. pupoljci od jab lana. oeediti i toplo popiti. iii smesa od jednakih delova moraca. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. nane. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. kao pod I. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. majkine dusi'ce.ucale vode. lipovog i bagremovog eveta. divizme i 10 g korena ernog gaveza. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. dunjino seme.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. ernog gaveza i idirota. bokvieom. trandavilja. kao pod 1. majoran. bagremov i lipov evet. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. Po 15 g semen a dunje i lana. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). klekinje.ih suma. nane i moraca. korena omana i 10 g klekinja. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. ruze. islandski !isaj. 5. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. daninoc. s'la tka paprat. divizma i neko drugo bilje. iii od eveta pod bela. Ima veLik broj raznovrs nih . jagorcevine. Po 25 g korena belog sleza. brsljan. bokviea i podbel. majorana. Po 15 g miloduha. 3. morae. sapunjace. 4.

Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. majki!l1e dusice. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. korena s ladica i lista belog sleza. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. kao pod 16_ 20. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. pupoljaka topole i islandskog lisaja. lista podbela. kao pod L 14. kao pod 16. 18. cveta podbela i divizme. pod bela. dunjinog semena. Po 20 g majorana. pupoJjaka topole i podbela. kao pod 16_ 28. kao pod 16. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. kao pod 16. kao pod 16. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. 23 . kao pod 16. kao pod 16. 24. Po 20 g podbcla. Po 25 g maraca. kao pod 16. belog sleza i pitomog kestena. moraca inane. kao pod I.i po 5 g plucnja:ka. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. kao pod L 12. Trideset gram a :islandskog !isaja . kao pod I. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. 33.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. anisa. kao pod 16_ n. Po 10 g plucnjaka. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. podbela i belog sleza i !ista timijana. 21. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. kao pod 1. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). anisa inane. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. 19. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. isJandskog lisaja i trave daninoca. 15. majorana. kao pod 16_ 31. kao pod 16. 16. kao pod L 13. kao pod 16_ 30. Po 15 g korena slatke paprati. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. majkine dusice. 29. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. bokvice. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. Po 25 g vra nilovke. kao pod 16. Po 20 g korena sapunjace i sladica. 26. 32_ Po 15 g korena bela sleza. kao pod 16. 10. belog sleza. Trideset grama idirota. Po 25 g sJatkog korena. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. Po 15 g cveta jagorcevine. 25. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. iscediti .

a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. ernog sleza i pitome nane. Osim toga. kao pod 4. Po 2S g odoljena. strofan tusa. I. 7. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. 36. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. svaki put po nekoliko gutljaja. tj. Napomcna. nego postepeno. 2. 37. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. lek je efikasniji od drugih. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. . plucnjaka. nego. kao pod 1. 2 iIi 3. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. o mana. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. kima. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. kamHiee. 35.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. oeediti. Po 10 g korena belog sleza. goroeveta moraea. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . poklopi. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. podbela. ako je to. Po 15 g eve la podbel a. kao pod 1. Po 1 kasiku odoljena. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. nane. metviee i goroeveta. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. Po 1 kasik u olleljena. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. kao pod 16. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. metviee. belog sleza.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. 3. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. Po 1 kas iku odoljena. Prema tome. Po 1 kasiku odoljena. maticnjaka inane i's itniti. kao pod 16. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. kao pod 1. kao pod 1. potrebno. 5. Po 20 g lis la bokviee. 6. 4. moraca. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. metviee i eveta durtlevka. kau se ohladi. . Nikada ne treba popiti odjednom. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. 8. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. itlirola. eveta gloga i hajducice. kao pod 16. piti caj pod I.

Pedeset grama korena odoljena. kao pod 1. kor~ s~bikovine. 14. 10. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. 13. 12. kao pod 4 i 14. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). kao pod 4 i 14. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. 1 J. hmelj a. metvice. Po 20 g srdacca. Po 20 g anisa. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. 19. korena angelike.30 pod 1. Pomoc i savet traziti od lekara. kao pod 1. srdacca i :lute metle. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. kao pod 4. korena selena. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. Po 30 g gorocveta. zbog pris utnog gorocveta. 1<. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. piti 2 dana. 24. kao pod 14. 16. a zat im nacin iti trodnev. srdacca (Leonurus cardiaca).KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9.nu pauzu! 15. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. Po 20 g odoljena. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. kao pod 1. gorocveta. zIatice (Solidago virga aurea). 20. 22. brezovog i naninog !ista. Po 25 g cveta. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. 21. Po 20 g cveta. kao pod 1.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. kao pod 1. kao pod 4 i 14. lista i ploda gloga. moraca. 17. Po 30 g odoljena. trave troskota i rastavica. !isla i ploda gloga. nane maticnjaka. 23. Pedeset grama od verema-trave. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. . Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. kao pod 1. 18. po 20 g !ista nane i maticnja. kao pod 4 i 14. kao pod 1. Po 20 g odoljena. rute metle (Sarothamnus scoparius). kao pod 4. Po 30 g cveta zove. Po 10 g gorocveta. Po 20 g odoljena. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. gorocveta. kima i odoljena.

Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. kao pod 1. kao pod I. Za vreme napada. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. upotrebljava se nitrog!icerin. kao pod 4 i 14. Po 20 g cveta gloga i sofore. zute metIe. majkine dusice. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. . Po 20 g srdacca. steie . a li isklj ucivo pod nadzorom lekara .148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. kao pod I. 37. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . 31. Angina pektoris. 33. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. 25. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. kao pod I. Po 20 g cveta kantariona. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. 32. pa se zbog toga i ovde preporucuj. rusomace i sipul1ka. !ista maticnjaka. lista hajducice i cveta b rdanke. !ista koprive i pitome nane. Po 20 g glogovog cveta.kao pod 4 i 14. Po 20 g trave daninoca. 30. kao pod 1. rastavica i alge bracica. cveta gloga i lipe. 34. kao pod I. imele. 28. odoljena i sapunjace. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. Po 10 g imele. Po 30 g srdacca. Treba izbegava.u droge koje imaju takvo dejstvo. Po 20 g maticnjaka. korena lokvanja. kao pod I. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve.le. Po 15 g imele. rutvice.minor). stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. gloga. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga.i maticnjaka i 10 g odolj ena. cveta gloga. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. odoljena. 26. Pedeset grama maticnjaka. sofore i gloga. Po 30 g !ista hajducice. 36.ti pusenje. kao pod I. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. 35. kao pod I. odoljena i cveta gloga. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. kao pod 4 i 14. steze (Potentilla anserina). mahuna od pasulja. Po 20 g kukuruzne svi. kao pod 1. Po 20 g plodova mrkve. glogovog cveta.

kao pod L 5. rastavica. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. kad se ohladi. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. kao pod L 6. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . kima i odoljena. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. brekinje. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. poklopi ti. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. kamilice i cveta majske ruZe. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. kao pod L 7. belog l-uka i cveta gloga. Po 20 g cveta od gloga.ije. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. kao pod L 4. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. kao pod 38. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . srdacca. bocu zapusiti i d rla. kao pod 38. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. majkine dus ice i melvice. Po 29 g troskota. belog luka. 2. 39. i zove i !i's ta rutvice. procediti. ru tvice. sve dobro isitnili. brdanke . Po 25 g lis ta l11aticnjaka. kao pod 1. 40. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. Tridescl grama lrave steze. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). maLienjaika. pogotovu star. gloga. srdacca. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . 3. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. Po IS g cveta majske ruze.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. surcice. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. ostaviti d a se ohladi. bagrema. po 15 g maticnjaka.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. Po 15 g imele.

Kad se ohladi. kore pomorandze i kamilice. napone i tegobe u trbuhu. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. mo raca 4.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. kao s to su kami!ica. trandavilja i majske ruze. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). Cajevi prot iv zalvo ra. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. pre svega. 1 3. 5. . kukurek. divljeg kestena. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. kao pod 4. drzati 4 sata. kima.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. kao pod 4. !ista hajducice i cveta brdanke. odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke .koje . Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. 2. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. 6. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. . Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. Po 25 g cveta kamilice. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. kao pod 4. cija je jet ra obole la. amsa i po 10 g cve ta karnilice. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. hajducica. 1. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. po 10 g cveta i !ista kantariona. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. Po 30 g cveta karnilice.u nas rastu u izobilju. ostaviti da se smlaci. kao pod 1. procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. Po 20 g cveta divljeg kestena. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). 7. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. posto se sve dobro is itni i pomesa. cemeriku i neko drugo bilje). U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . 8. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . kao pod 4. cesce muckajuCi. kao pod 1.

kad se boles no mesto osusi. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . 20. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. namazati ga cis tim uljem. 16. a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu.ti kao pod 4. . kao pod 16. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. 19. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. 11. ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. iseediti i u tako dobijenom caju dri. 14. kao pod 4. 21. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . tek obramh semenki. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. semena lana i divljeg !testena. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). Po 30 g korena ernog gaveza. korena odoljena. avo se e ini nekoliko dana uveee. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. katara bronhija.ati obolelo mesto 20-30 minuta. zatim kuvati 5 minuta. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. reumati·z ma i isijasa. 18. kao pod 16. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. Posle toga u isti eaj n . popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. os ta". natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. Kad se smlaei na 37-3!!OC. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. Oblog dnati eelu noc i. Po 30 g petrovea.KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. dobra is itniti i upotrebi. dakle. bolova od hemoroida. oeajniee. Po 20 g kamiliee. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. kao pud 16. ostaviti da se ohladi. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada. tromboflebita. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. kao pod 16. Kad se teenost smlaCi. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. 17. oeedi-ti. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode.. Grizlica gnjata (ulcus cruris).iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. 12. 10. upotreblj ava ti kao bmj 4. m aslacka i pirevine. podagre. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . 13. kao pod 4. IS. na eovekovu temperaturu. preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. topiti Cisto meko platno i njime oblagati.

7. ren. 10. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. nane i korena ange!ike. 2 kas ike sisarica. n ane i maticnjaka. Po 30 g odoljena. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. 2 kasike matienjaka. nane.s. pojesti jabuku. bosiljak. persun . babice. matienjaka. zasladiti medom i u toku dana piti. 6. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. nana. 1 kasika odoIjena . odoljena i lincure. majkina dusica i eubar. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. r uzmarin. ani. kam ilic(. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. kami lica i neko drugo bilje. matienjak. 5. kao pod 1. celer i persun. Po 30 g cveta kamilice. dobricice. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. . kao pod 1. Po 20 g odoljena. kao pod 1. Po 15 g maticnjaka. odoljena i dobrieice. u nedostatku mnogih lekova. Po 30 g siSarica od hmelja. 2. 4 kasike naTIe. Po 20 g maticnjaka. 8. beli lu k. Po 30 g kamilice. pre svega. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. Slieno dejstvo imaju i hmelj. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. kao pod 1. Za vreme poslednjeg rata. kao pod 1. rutvicu. lazal'kinje. matienjaka. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. bosiljka i hmelja. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. odolj en. 3. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. ocediti. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. new'astenija. 9.. ikao pod 1. kao pod 1. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. m ajkine dusice. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. hmelja. sisarica hmelja. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. vranilovke. Po 20 g matie njaka. kao pod 1. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. kao pod 1. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. nane. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. kantar. odoljena. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. matie njaka i lavandule. 'k ao pod 1. nane. nanu . slaeica. matienj a k. 11. mi· rouija. morae. zasladiti medom i piti. Po 25 g matienjaka. a posle toga. neposredno pre spava nja. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. ostaviti 2 sata. zatim vra nil ovka. celer. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. 4. selen. (veta maj ske ruze i neven a. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti.

9. iimunov i slicno. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. kao pod 1.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. ribizlov. Po 30 g hmelja. kao pod 1. Ovom. 4. bosiljka. kao pod 1. kao pod 1. nevena. vreska. posle 2 sata od!ili. 3. kao pod 6. 8. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. iscelli. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. 3. komonike.i 10 g mirodije (semena). kao pod 6. . nane i miloduha. Po 20 g cveta lipe. Po 20 g taifije. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. korena lokvanj a i matioojaka . 'korena zecjeg trna . kao 510 su visnjev. Po 10 g cveta gloga.usa moze se. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. IS. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. 14. 2. brdanke.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. 5. lazar k inj e i majkine dusice. pored meda. kao pod 6. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. kao pod 6. puzmarina. Po 20 g lisla malic njaka. kao pod 6. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6.ti. 12. !ista ruzma r-ina i mi loduha. pomesati i dobro izmesati. 3 supene OOas. m etvice. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. Po 30 g monica. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. pelena. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. Po 25 g plodova (semena) mirodije. 6. kao pod 6. popiti pre spavanja. zas laditi medom i popiti. lazarkinje i majkine dusice. Po 30 g odoljena. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. anisa i majorana i 10 g sase. kao pod 6. 4. gloga. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. kamiiice. kokoca. 2. kad se ohladi. 2 s upene kas i'ke ove mesan. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. m oraca i kima. nane. 10. anisa. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. kao pod 6. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina.j trave ruse 1 kantariona. Neuralgija 1. 11. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. kao pod 1. Po 5 g cvela nevena. hmelja i odoijena. 7. Po 20 g !ista malicnjaka. 13.

14. 9. kao pod 1. breze. Po 40 g cveta hajducice i brda. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. 2. kao pod 1. 3. brdanke. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. kao pod 6. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. 16. kao pod 1. po 15 g kantariona. 4. kao pod 1. posle 4 sata ocediti. kao pod 1. kao pod 1.154 LECENJE BIUEM 16. odoljena i vodopije. leao pod l. Po 25 g vodenog lisca. 19. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. 5. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. kao pod 1. Po 30 g cveta turcinka. 12. ma. kao pod 6. nane. 8. nevena i kamilice i 10 g hm elja. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. 13. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. maticnjaka. kamilice i hajducice dobro izmesati . metvice i hmelja. 11. kao pod 6. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. kao pod 1. Sezdeset grama lista hajducice. Po 25 g hajducice. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. kao pod 1. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . . lista mat icnjaka i majorana. maticnjaka. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. Po 20 g odoljena. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. 7. 17. 18. 20 . Po 20 g odoljena. Po 30 g brezovog lista. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. kao pod 6. ruse. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. odoIjeDa i gloga. uz dod a tak soli . kantariona. rusomace i troskota. 21. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. maticnjaka.nke i 20 g lista gloga. IS. Dvadeset grama hajducice. kao pod 1. kao pod 1. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1.l ine. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. Po 25 g nane. Po 15 g lista kupine. kao pod l. 10. 6. cveta brdanke i pupoljaka breze. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. kao pod 1. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode.

Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. korena perunike. kao pod 1. pre svega. ali se tu mora biti oprezan. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. trava od srdobolje. vcta kamilice . ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. 1. klao sto su ziva trava. 3. odo lj ena. komonika.ti umeslo vode. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. po 10 g majorana.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. morae. moze izazvati i pobaeaj. kim. zas ladi ti medom i pi. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. lavandule. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. lisac. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. To su. posle 4 sala oced iti. hrastova kora. popariti sa 400 g kljucale vode. tj. list kupinc i sumske jagode. anis. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. pre svega. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. jagorcev ine i gloga. hmelj. smesta poklopili. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. Po 30 g plod ova korijandra. pre svega. kao pod 1. 5. kantarion. papreni lisac. hajdueica.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. oman. Po 30 g nane. 2. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. steza. Po 25 g c. kao pod 1. upotrebi ti kao pod 1. kao pod 1. srcanik. a korenje sitno isee i. Po 15 g korena. ruzmarin. ru- . 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra .KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. Po .j. ocajnica i neko drugo bilje. lista nane i korena odoljena. 6. petrovac. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. 4. lista i cveta jagorcevine. pitoma nana. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. matienjak. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. Koristi se i sedef iii rutvica. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. odoljen. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. Naveseemo. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. selen. iscediti.

ocajniea i neko drugo bilje . vranilovka. jet· sadri. sluzi i neka etarska ulja. mleka dojilja. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. kako j e razena glavniea otrovna. rniloduh . kao pod L 6. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. . maticnj ak i resnik. kao pod 1. petl"Ovae. 2. eesce promesati. eveta vreska. ruzm ar in. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . matioojaka. timij an. mlJl1e. lista hajdueice i maline. vi· rak. kao pod L 7. Ona je najaktivnija. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. zalfij a. Po 25 g plodova pasdrena. Pedeset grama paprenog lisea. Najvise se koriste: kamiliea. dobrieiea. kopriva. 10. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. kao pod L 9. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. S. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. bela mrtva kopriva. metviea.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . Po 10 g kantariona. jova. Medutim. kao pod L 4. Po 30 g kamiliee. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. trave od srdobolje. kao pod L 8. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. kao pod 1. zuta i bela haj· ducica. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. majoran. orahov list. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. vresa k i laza rkinj a. poponae (Convolvulus arvensis). bosilj ak . krasuljak. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. Zdraljevina. kim. kao pod 1. Da se 5manji lucen j e. hajdu eiea. kao pod L 3. mirodija. poklopiti. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. dobriciea. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. kopriva i neko drugo bilje. mo rae. hrastova kora .156 LECENJE BIUEM so maca. beli i erni slez. zelenika (V inca). rutvice. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. eveta kamilice. pije l5e caj od za:lfije. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. borovnica.e tao nine. oeajnice i paprenog lisca. bedrinae. korijandar. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. lista breze i kupine i kore krusine.

jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. s manje iIi vise uspeha. da bi se bolesnik sto vise preznojio. beli i druge vr. kao pod 1. ocaj ni ce. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. ploda pasdrena. kao pod 1. treba traliti pomoc i savet lekara. Mataruska. kupanje. Zavisno od biljne vrste.s. obloge i sl. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. p a cak i rane.tika privlace krv na periferiju. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. Pored toga. 14. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. Zbog toga se ova sredstva koriste. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . masazu. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. 15.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. Po 20 g miloduha. kao p od 1. U svakom slucaju. rutv ice. Ukoliko se piju. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. najbolje uvece pre spavanja. Tako. Pedeset gra ma paprenog lisca. treba ih uzimati sto toplije. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . kore ci bukovine i r izoma p irevine. cveta bele mrtve koprive i ka milice. 12. 16. Po 15 g kamiIice. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. kantariona. kao pod 1. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. tako i u domaCinstvima. Koviljaca i druge). 13. nan e. u kozu.ste luka. 18. kao pod 1. rutvice. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . ARTRITIS I ULOZI (podagra. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. kicice i timij ana. 'Pre svega onih od nazeba. ISIJAS. Medutim. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca. odolje na. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci.nih posledica. Za lecenje izvesnih bolesti. 17. slacica. na primer. REUMATfZAM. kao pod 1.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. Po 25 g paprenog lisca. kao pod 1. kako u bolnicama. p itome nane. kao pod 1.

. 4. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. lista belog jasena. 7. 8. kore kru sine i rastavica. Medutim. !ista koprive i trave rastavica. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv.top!ijeg caja. Po 20 g lista belog jasena. bozura i kamilice. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. kao pod I. Po 20 g vrbove kore. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . Po 20 g lista breze i belog jase. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. Po 20 g kore be Ie vrbe. Po 20 g rizoma idirota i pirevine.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. Ij uta paprika i brda nka. zove i lipe. 11. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. trave daninoca i korena sapunjace. kore bele vrbe i trave rastavica. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. 6. brezovog lista i trave srdacca. kao pod 1. Po 20 g brezovog lista. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. 9. Po 30 g stabljika l'azvodnika. 12. upotreblj ene duZe. I k ao pod 1. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. 3. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. koprivinog !ista. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese.0vih pupolja1 ka. rotkva . 'Procediti. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. Po 20 g brezovih pupoljaka. senevolne i!i tioheterozide. kao pod 1. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. kao pod I. korena angelike. razlicka. kao pod 1. Po 20 g cvcta surucice. kao pod 1. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. kao pod 1. dobro se i·s itni i pomesa. sumporne. kao pod 1. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. kuvati 5 min uta u pola litre vode. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. 2. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. kao pod I. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . dakl e.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. Po 30 g korc bele vrbe. kao pod 1. kao pod 1. trave sitnice. 5. kao pod I. 14.iaka ocediti i s to top!ije piti. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. Po 20 g korcna vodopije. korena zecjeg trna. kantariona i brezovih pupoIjaka. one s to se traz i od le ka . Po 25 g brc7. rede terpentinsko ulje. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. trave sitnice. i2azvace ne sarno crvenilo. 10. 13. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze.

Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. kao pod 15. To s u lekovi nasih p reda. s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. 17. o s tavi 2 sata. CAJEVl ZA ZNOJENJE. troskota i orahovih Ijusaka.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S.ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). kao pod 26. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. drlati oko 2 minuta da kljuea. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . a ko mu . 22 . Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. 26. majk ine du ~ i ce . J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no.sta belog jasena. Oni .ka koji nikada i nikome nisu skodili. kao pod 1. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . kao pod IS . Ovaj eaj se ceni proti. na ne iii neke druge lekovite biljke. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). 27 .koza pocrveni. majlkine dusiee i idirota. Po 20 g kore divljeg kes tena. trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. lipe. kao pod 1. 24. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. 21. Po 30 g ko rena si te. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. kao p od 1. Po 100 g ka mi lice. 20. kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. metvice. 25. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. kao pod 1. 18. neka izade iz kade. Po 30 g vranilovke. tizm a. PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. 16. vrani love trave i pupoljaka b elog bora. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . 19. u kojoj se bolesnik kupa. 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. Po 50 g majki ne du ~ i ce . Po 20 g lisla breze i kopr ive. obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . ~kinuti i. zas la dit i m edom i toplo pi. 23. kad se smlaei. Kad se ovaj eaj ohladi. Po 30 g razvodnika . Ako boles nika pocne ped. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. trs ke i pirevine 10 g nane.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

Za jedie se treba penjati iznad 1. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun. a za medvede grozde jos vise.500 m. glikozida. pogotovo u planini. nikakvo lecenje. Njih obieno uvece. oluji . Dakle. Ijutih sastojaka. Cemerika je. To su. a to je obieno imad 1. a pogotovo susenjem. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. ukoeen pogled. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh.700 m. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i . Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. dakle . snegu. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. odvaljenih stena. Biljari zaposleni berbom. pre svega. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. drobe. U nj egovom sops tvenom interesu je. promuklos-t i dr. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. Ako nl zbog eega drugog.lo tako j e nuz. gradu. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov. prokisao biljar.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. NemajuCi u blizini naselja. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja. jer noeu ne vide. lalule. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. is.i dl'Ugom nevremenu. jagoreevina. noeu vode kuCi. vee sarno zbira nj ene plodove. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. bez ikakvih posledica. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni . buj-ica i drugih nepogoda. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. zbog eega se tako nazivaju) u tol.d aleko. najeesee u planini u bukovim sastojinama.im biljkarna. sitniea i dr. seckanjem i mlevenjem veZebilja. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. i otrovna. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu.irma a1kaloida. najviSe na suvatima. I lincuru treba traziti na velikim visinama. u prvom redu onim 'k oje . Prasina koja se dize kad se seku. osim toga. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. bela i ervena sapunjaea. nego ponajeeSee vrlo . nadrazljivih etarskih ulja i sl. na tesko prJstupaenim mestima. moze ozepsti i tesko oboleti. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa .1O lekovir o bilje prirodi.t rovanjima: prosirene zenice. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I.

jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. satorsko platno i 05talo za terenski rad.nema ni zanata. jednom reci. usi i drugi osetljivi organi. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . bl edil o . grcevi. Biljarev stan mora biti suv. odece i opste opreme. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. da je to prilicno individua l no . Pre ko udruzenja iii 7. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. pos tepe no s lablj enje. e n j e.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. ali se na ruke zaJepe. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. kanta ri on. Nema sumnje da ce se jednog dana.profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. grabljieama i dru·gim potrebama. Dakle.KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . kao i za ostale . Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. usta. Ali ipak. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. haj du Ciea. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . brdanka . Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. vilama. Razne vrste Ijuti ca. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . de be la tikva iii debeli ca . nos. plikove i ra n ~. To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. s vre meno m. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . s jedne strane. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. Pored dobre obuce . rulviea iii sedefcic. Znaci trovanja su raznovrsni. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. pijueima. zdrav i mora se dobro provetravati. po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima.l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. a sovcicima. . ne smeju se dirati oei. e rn a s lac iea. gublj e nje ape tita. hladan znoj. ad rug e b i I jar a . pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. a s druge. mal okrvnos t i sl. grozni cavo stanj e. elobar i velik ranac. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo.

zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca... .- l t . vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c.A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara..::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA . dasaka. tom i tome slieno.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji. termiekim susarama. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie. uglj em. ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba.ti. o nim koje se grej u drvetom . mazu.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--.. povrea. cerpiea. a u pea se mOlt: peei hleb. kamena. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. a li traje 3 do 15 dana. tj . bez zagrevanja i u tzv. grozda. Susenj e na promaj i je jevtinije. naboja. LESA 1. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli.

zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . dok znamo da . RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. . Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. u doba cvet~nja biljka.ica. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. Zbog lakseg rukovanja lesarna. Na primer. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. Ram na lesama treba da bude od tankih. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. slu se lese pune spolja.Vreme cvetanja zavisi i od godine. Pored ostalog. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena.nosti. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. dakle.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. osobito porodicama brdan. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. on. u primorju ona cveta vee pocetkom maja. reljef i biljni svet. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. semenju i korL Prema tome. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. lekovitost i hranljivos. laksi zivot. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. cveta tek u martu iii u aprilu. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed.aca . dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. nekih godina podbel cveta vee u januaru. a kad se popnemo na RudnLk. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. po pravilu.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo.a svemu tome napredan . od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju.sa mn~~o dece. plodovirna. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. . ali j akih letv. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. Tako..a i plani~. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. ad p eCi se odvajaj u toplotni c. Po pravilu. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole. otkrio je otroW1ost. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju.

vranilovka. sasa. sitniea. islandski liSaj. kopriva. jagoda. malina. hrastova kora oj zi'r . podbel (evet i list). virak.owCina. bunika. lula: Bokviea. plucnjak. mrazovae. kadulja iii falfija. vodopija. odoljen. rusa. velika bedrenika i dr. kupina. slez erni. repusina. gOJ1ka detelina. evet pod bela i drugo. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. kamiliea. borovniea. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. maslaeak. bunika. jer ako sa berbom zakasni. maslaeak. digitalis vunasti. surucica. nar. rutvica. navala. miloduh. bunika. zavomjak i dr. vidae. vratic. pelen. Zalfija i dr. kopriva. zavornjak i dr. divizma. gorka detelina. durdevak. kiCica. sapunja- . majoran. divizma. kupina. podbel. rusomaea. tureinak. rosulja. crvotoeina. pasdren. kokotae. krusina. tatula. tm. hajducka trava. zubaea i pirevina. nana. ljubieica. divlji kesten. rusa. jagoreevina. breza. majoran. zavornjak. jagoreevana. brewvi i drugi pupoljci. velebilje. glog. petrovac. pelen. pupoljci topole. lavandula. pelen. islandski liSaj. oman. titriea. kokotae. vrbova kora i dr. daninoc. kruska. rosulja. dobrieica. goroevet. vratie. divizma. digitalis vunasti. virak. dananoe. majkina dusiea. di. maticnjak. r epusina. rutviea. pluenjak. virak. majkina dusiea. Maja: bozurov i bagremov evet. kleka. divlja ruZa (sipak). lazarkinja. luna: beIi slez. divlja mfa. bokviea.. breze i drugog drveca. islandski J. eemerika. turcinak. brdanka. drenjine. mrazovae. brc:1anka. kupina. neven. kantarion. Aprila: bozu r. ivanjsko evece. timijan. milogled. morae. troskot. borovnica. islandski liSaj. sreenjak. ervotoeina. dupeae. hmelj. borovniea. jagoda. goroevet. buhac. trandavilje. podbel. dobrieiea. slez beIi. slez beli i erni. hajduciea. rastavie. maj-kina dusiea. maticnjak. uvek m ora biti na opreru. jagoda. erv. nana. rusomaca. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . razgon. pirevina. borovi. lineura. lazarkinja. Marta: zubaca. hrastova i druge kore. pasulj. brusnica.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. pirevina.isaj. kamiliea. Ijubieiea. maslaeak. trandavilje. dobrieica. majska mfa. islandski lisaj. tatula. breza. zova. jagoreevina. digitalis . pel en. krusina. mrazovae. maticnjak. podbel. kopriva. vidae. kantarion. buhae. sitnica. orab. rastavic. rastav-ie. kim. slez emi. bunika. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. sreopue. kantarion. gorka detelina. glog. tatula. lipa. velebilje. kopriva. velebilje. razIitak. brusniea. troskot. nana. smilje. ipluenjak. razlicak. miloduh. sitnica. kesten pitomi. hajducica. orah. zova. kopriva. kupina. bokviea. kesten pitomi. glog. neven. kim.izma. orab. kopriva mrtva. hrnelj. podbel. Avgusta: bokviea. zova. Februara: imela. perSun. Iipa. S eptembra: cemerika. kopriva mrtva bela. repusina. kopriva bela mrtva. velika bedrenika. oskorusa. smrdusa. oman. maslacak. klekinje. titrica iIi kamiIiea. pasulj . vrarnilovka. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. neven. medvede grozae. breza. sreenjak. nar.

trava od srdobolje. per~un. mora(\. br(ianka. (\emerika. 'Slatki koren. i<tirot. tatula. zadruzi. dunja. slez beli. zova i dr. repuSina. Novembra: gloginje. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. linoura. i(iirot. slatki koren. zuba(\a. velebilje. sr(\enjak. masla(\ak. trava od srca. jedic. masla(\ak. glog. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). bundevino seme. apta. tmjine. repu~ina. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. Decembra: i:mela. futika i dr. klekinje. vrati(\. slez beli. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. trava od srdobolje. selen. pasulj. tatula. ze(\ji tm. sitnica. sapunja(\a. Oktobra: angelika. ze(\ji tm. ~ . navaia. klekinje. odoljen. kopriva. pasdren. ze(\ji tm. odoljen. zubata i dr. trandavilje.

Lavandulae . · · · · . ·. · . . · · . Hyoscyami · . · ·. Chamomillae vulg.5 . · . · · Carthami · · . · . . · . . . Millefolii · . . · · . . . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . · . · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . · · . · . · Belladonnae · . · · . · . · . · ] uglandis regii . Cyani . · · . · . Menthae piperitae · . · · Malvae · · . · Violae odoratae · · . Nicotianae · . .·. · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . · . · · Lamii albi · · · . · ·· Mez. . Verbasci · · . · . . · · Sambuci · . · · . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . · · . · . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii .·.·· · · · Malvae arboreae · . Menthae crispae · · · . · · Chamomillae romanae . . . · · .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. · · . · · . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · Rosarum ·. Farfarae · · . · · · · . Salviae · · . · ··· Farfarae . .erei . ·. . · Calendulae · · · .· · Rhoeados . ·. · . . .· Tiliae · · ··. ·· Melissae · . Rosmarini · . . · . . . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. · . · · . · · .5 8 8 7. · · · . Rutae . · . · · Aurantii · · · · · · . . · . 4. · · · · · · FLOS Acaciae · · . .

Meliloti ··· Millefolii · · Origani .5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati . 9 Toxicodendri 3. Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · . . · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii .5 8 3.5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 .5 3 3 3 3 3 2.5 2. · 4 5 3. · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli .5 4 3 4.5 5 3 4..5 Trifolii fibrini · · 4. .5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2. · Pulsatillae · · Rutae . ·· Sabinae · Serpylli .5 5 4 4 4 8 5. .5 · 4 3 3.5 3 4.5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci .5 2.5 4. · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri . 1 1 .5 5.5 5 4 3 4 5. Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris . · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4. .5 4 4 3 4 3 2.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii .5 3 4. ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.5 · · 3 3 3.5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3.5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami.

. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. . zavole bilje. matienjak. morae. 2. zemlju . seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. persun. majkina dusica. sipak. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. odoljen. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja.. majkina dusica. eubar. 4. navala. GradiLi smo razne v·rtice. ribizla. 3. sto je najvaznije. anis. lukovi. anis. kupus. na primer. sargarepa. korijandar za peela re i fabrikante lekova. barnija i dr. prirodu. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. pastrnak. higij enska. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. persun. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. rasadom. bullae. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. kamilicu. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i.par fimerijska i kao industrijska sirovina. nan a. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. kim. mrkva. nar. anis. za kozne bolesti ito. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. kim. eeler.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. korijandar i dr. povratic. . tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. bell luk. Vrtici mogu biti razlieite velieine. timijan i dr.«. . oblika i rasporeda. . u 1. Svaki prema svojim mogucnostima. Kad slaeica i kim evetaju. pelen. beli luk i dr. korijandar. morae. perunika. farmaeeutska. digitalis. Tako se. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. kim. nana. morae. organe za disanje.

zove.U peti red metne se ' korenje belog sleza. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. gorocveta. .i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. belog i ernog sleza. razena glavnica i dr . vranilovke. medveeeg groZda.j nabavi. imela i dr. trnjine. buhaea i drugog bilja. jaglaea. podbela. Kad se sve napuni.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. a ako zele . jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. morae. lipe. stde i dr. ljubiciee. majkine dusiee. zalfije. Taj red je najJepsi.OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. a mogu je i sami naeiniti. . bokvice. trave od srdobolje. gaveza. . maslacka. vee prema tome sta u tom kraju ima. slaeiea. anis. Tadeusa Koseuskog 1. hajdueice.stav. matienjaka.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka.breze. podbela. . Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. Dubina da bude oko 2 em. odoljena. .U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. kim. koprive i dr. lznutra se naeine pregrade u koje se . korijandar. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. lineure. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. divizme.U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. lavande. metviee. .ti. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. hmelj. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. . Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba.

Koren.k a t r a v a. S = 3: 1. llgrimonia eupaloria. Me d v e d e g r 0 Z d e. Koren (Althaeae radix). Anethum gravcolens. Cvet (Althaeae flos). (/J Althaea officinalis. Apium graveolens. navaJa. VB: leta. VB: leto. Pi or e vi n a. Asperula ado rata. Cvet (Achilleae cly.PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. S = 4: 1. (/J Agropyrum repens. Z uti r a van. VB: jesen. Rizom (pilicis rhizoma). Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. S = 3: 1. (/J Artemisia absinthium. S = 7: 1. 4 : 1. S = 3 do 4 : 1.r 0 v a c.5: 1. S = 4: 1. VB: prolece. VB: april-juli. List (Belladonnae tolium). ¢ Arctostaphylos uva ursi. VB = vreme berbe. s p 0 r i s. List (Betulae folium). H a j d u c . VB: jesen. Jed i c . (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. S = . Pap rat. = = = = --- . Plod (Apii fructus). 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. + Cj) Aconitulll napellus. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). S=6:1. Rizom (Graminis rhizoma). S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. (/J = od biljke se dobija droga koj. T ran d a v i I j e. Biljka u cvetu. gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. obieno je oguljen (Calami rhizoma). S 2. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). . Go roc vet. Pel e n. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen).u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . peolalae flos) . VB: jesen. M i rod i j a. List (Uvae Lirsi folium). C e I e r. zlita hajducica . Cvet (Althaeae roseae flos). Arctium lappa. S=4:1. . Achillea millefolium. Biljka u cve tu. B r e z a. VB: leta. VB: leto. ¢ Brassica nigra. Be 11 s I e z. Plod (Anethi fructus). Biljka u cvetu (Adonidis herbal. VB: jesen iIi prolece. S = 4:1. VB: septembar-{)ktobar. VB: leto. (Lappae radix). VB: leto. Achillea clypeolata. Rizom bez korenja. Althaea rosea. VB: leto. La z ark ~ n j a. (/J Adonis vernalis. Trava (Asperulae herba). Rep u 5 ina. S = 5: 1. S 5 : 1. Pet . ern a s 1 a Ci c a. VB: leta. (/J Aspidium filix mas. VB: maj-juni. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). VB: l ei'<>. S = 4 : 1. Vel e b i 1 j e. VB: leto. VB: jesen iii prolece. + (/J Atropa belladonna. S = 5 : 1. S = 4: 1. VB: leto. S 5 : 1. S 5: 1. Betula alba. VB: leta. . List (Folium).

(/) Carum carvi. S = 5 : 1. VB: maj.i<tobar. Go r s k a met vic a. Cynodon dactylon.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. VB: leto. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). S = 7 : 1. mOl1ogYl1a. Cvet (Col1solidae flos). D £I r 11 e v a k.3: 1. S = 7: 1.rethri flos). S 5 : 1. KJ c i c a. G log. od verema trava. VB : kraj proleca i u leto. VB: juliavgust. . N eve n. VB: april-{). E. List (Stramonii folium). VB: septembar-{)ktobar. VB: leto. R a z Ii c a k. S = 4: 1. S = 3. Z u b a c a. R a s t a vic. S = 4: 1. VB: leto. z m 1 J 1 nom I e k o. VB : 5: 1. V 0 d 0 P a j a. Calendula officiP1alis. Seme. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). + cp Colchicum autumnale. R us 0 mac a. S = 4: 1. S = 4: 1. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). (Cydoniae semen). Pap r i k a (I juta). VB: leto. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). :2. Evernia furfltracea. + (j) Datura stramonium. S 3: 1. q) E p ·ythraea centaurium. List (Digitalis lanatae folium) . + Digitalis lanala.5: 1. (/) Cydonia vulgaris. Chelidonium majus. Mas l!i n i ca. VB: maj. S = 6: 1. Ceo lisaj (Lichen quercus). Capsicum amzuuln. D elphinium cOP1solida. prunastri. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. S = 4: 1. Plod (Corial1dri fruclus). Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. S = 5 : 1. Cvet (Crataegi flos). Dun j a. Koren (Cichorii radix) .) VB: leta. (/) Equisetum arvense. K 0 r i jan dar. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. B u hac. Chrysanthcmum cinerariaefolium . = = = = . VB: leto UUDijuli). oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). R usa. Cichorium il1t)'bus. Seme (Cucurbitae semen). T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). leto. Lukovica. S = 4: 1.i!-juni. Bun d eva. S 7: 1. Cvet (Cyani flos). S = 2: 1. S = 1. Kora (Mezerei cortex). (/) COl1vallaria majalis. Seme (Colchici semen). VB: maj-juni. VB: leto. Cvet (Conval/ariae flos). VB: maj-j uni. Be s n i k. VB: apr. S = 5: 1. VB: pl'olece ill jesen. VB: leto. VB: leto. Centaurea cyanus. VB: leto. VB: krajem leta. Plod (Carvi fructus. Trava (Calaminthae herba). M r a Z 0 v a c. Tat u I a. "hrastova mahovina« ). Rizom (Gramini majoris rhizoma). Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . VB: februar~a:rt. VB: za vreme zetve raZi. (/J Corial1dmm sativum. Capsel/a bursa pastoris. Daphne mezereum. H r as to v i i ~ a j (tzv. a v 0 r n j a k. S = 5 : 1. S Cucurbita pepo. VB : jesen. Zreo crven plod (CapsiCi fructus). S = 4: 1. Seme (Stramonii semen) . I s I and ski I i ~ a j. C. Kim. Cetraria islandica.

List (Juglandis folium). VB: proleee i leto. Marrubium candidissimum. J a sen (b e I i). Milo d u h. Mat i c n j a k. 8 = 3: 1. VB: jesen ill prolece. 8 = 3: 1. 8 4: 1. 8 5 : 1. ¢ Herniaria glabra. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . Z e ~ j i t r D. Koren (Ononidis radix). VB: juni . List (Fragariae folium). H mel j. = 8=4:1. ti herha).avgus·t. VB: lelJO. 8 = 5 : 1. List (Melissae folium). 8 5: 1. List (Menhae crispae folium). 8eme (Lini semen). vulgare. = = = = = = = . Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). Mentha crispa. Ku d r a v a n ana. M. VB: maj-septembaT. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). Ocimun basilicum. B 0 S i I j a k. K u d ir a v a n aDa. VB: letJO. Cvet. ¢ Matricaria chamomilla. List (Menthae crispae folium) . VB: avgust~ktobar . VB: leto-jesen. VB: jesen. Fraxinus exelsior. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. 0 man. Lupulinum). + Heileborus odorus. Biljka u evetu (Basilici herba). K I e k a. VB: juni -oktobar. Juglans regia. 0 c a j n i e a. ¢ Linum usitatissimum. Nan a. 8 4 : 1. Per u n i k a. Inula Ilelenium. 8 = 4 : 1. C r n i s I e z. ¢ Humulus lupulus. 0 r a h. Nigella damascel1a. 8 = 4 : 1. VB: septembar. pallida j dr. Bel a m r t v a k 0 P r iva. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). 8eme (Nigellae semen): VB: leto. VB: juni-juli. 8 = 4 do 5 : 1. Lst (Fraxini folium). 8=7:1. 8eme (Hyoscyami semen). 8 = 5: 1. M. Hyssopus officinulis. 8 = 4: 1. Iris germanica (I. 8 = 7 : 1. Tit r i e a. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). VB: ¢ 8 5: 1. M 0 r a~.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. K ant a rio n.juli o 8 = 5: 1. VB : leto. M a ~ k 0 v b r k. ¢ Hypericum perforatum. VB: juni~ktobar. 8 5: 1. Bun i k a. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). ¢ Melissa officinalis. VB: avgust-septembar. 8 = 4 : 1. Koren (Enulae radix) . septembar~Lobar. Zrele bobice (Juniperi fructus). Lan. ¢ Mentha piperita.). List (Menthae piperitae folium). VB: juni~vgust. List (Hyoscyami f olium) . + (j) Hyoscyamus niger. peregrinum. Zenske rese (Strobili lupuli). VB: leto. 8 5: 1. Zlezde (Lupuli glandulae. VB: leto. Plod (Foeniculi fructus) . k ami 1i e a. Mentha pulegium. 8 5: 1. Melltha crispa. 1'rava u evetu . 8 = 4 : 1. Lamium album.j list (lvlarmbii herba et folium). K u k u r e k. Cvet bez dr~ke (Malvae flos). VB: juni-septembar. VB: leto. VB: maj-avgust. Sum s k a jag 0 d a. ¢ Juniperus communis. go s p in eve t. VB : juli. VB: avgust-septembar. Fragaria vesca. VB: maj-juni. ¢ Malva silvestris. Met vie a. ¢ Onol1is spinosa. VB: jesen. 8 it n i e a. zoma cum radicib us). List (Malvae folium).

S = 5 : 1. R.pr olece. S = 2. P. S = 3 : 1. K r u ~ ina. Rosa canina. Pinus silvesrris. VB: leta. Petroselinum sativum.jesen. Cvet (Acacia e flos). Upotrebljava se i evet bez ca~ice. VB : maj-septembar. list i evet (Origani herba. S r c e n j a k. Paeonia decO/·a. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). VB: le to. S = 4 do 5 : 1. Cb Papaver . S = 8 : 1. Origanum vulgare. Lisnati dec stabljike u evetu. T r a v a 0 d 5 rea. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). B 0 r. S = 4: 1. Jag 0 r C e v i na. S t eta. Cb Pimpinel/a anisum. S = 4: 1. K a c u n. VB : jesen . List (Anserinae folium) . S t 0 I Ii s t a rut a. VB: evet u pr olece. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). Zreo plod (Anis i fru ctus). Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). gallica. VB: jesen. s a I e p. T r 0 s k 0 t. Kora (Fra ngulae cortex. M a k. S I a t k a pap rat. Peteljke (Cerasorum stipites). (j) Potentilla fo rm entilla. PI u c n j a k. Rhamnus cathartica. S = 4 : 1. Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). VB : kraj leta. S = 4: 1.april. Primulla officinal is. S = 8 : 1. S = 5 : 1. P. VB: leto. ern a top a I a. Koren (Primulae ra· dix). Polygonum bisto rta. Polypodium vulgare. Pulm onaria officinalis. VB : februar . S = 4 : 1.jund. .prolece. D i v J j a r uta. B 0 k v i e a .mart. VB: le to. VB : juni-juli. P. Plod (Petroselini fruc tus).prolece. Prunus spinosa. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). S= 3 : 1. V ran i I 0 v k a. Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). VB: februa r apri l. Osusen sok (Opium). VB: leto.jurui. Vis n j a. VB: jesen . Cb Quercus robur.julio S=4 : 1. M a j 0 ran. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. A ni s. Polygonum aviculare. S = 4 : 1. S = 3: 1. S = 4 : 1. VB: proleee. Plod. bal. B o t u r. Prunus cerasus. Potentilla anserilla. a krto le p o ~tko m jeseni. major. P er ~ u n. VB : prolece. Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). S = 5: 1. Cb Papaver rhoeas. elatior. VB: ok· tobar.izom (Tormentillae rhi· zoma). Pas d r e n . Koren (Petroselini radix). List (Plantaginis folium) . VB: j uni-juli. VB: kraj leta . T u r c ~ n a k. . VB: jesen . Seme (Papave ris semen). Rosa centifolia. Origanum majoralla.5 : 1.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). Mlada krtola (Salep tuber). Populus nigra. VB : maj-oktobar. VB: jesen . Plantago lanceo/ata. VB: maj . S = 4: 1. VB : ma:j . Cb Rhamnus frall gula.prolece. S = 4: 1. VB: leto. R. sipak (Cynosbati fructus). Rizom (B istortae rhizom a). off icinalis.<omniferum.proleee. H T as t. VB: maj . folium et flos). VB: je· sen . Cela biljka u evetu (Majoranae her. VB: mart . Olju~ten tir (Quercus semen). S = 5 : 1. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. T r n.

(/) Thymus vulgaris. List (Rubi idaei folium) . M a j kin a duoS i c a. VB: jesen. Tamus commu11is.juni. Mas I a c a k. Salvia officinalis. List (Salviae folium). VB: jesen . Koren (Tami radix). Teucrium chamaedrys. S 4: 1. VB: jesen. Lip a. Koren (Symphyti radix). 5 = 5: 1. List i plod (kao malina). 5 5: 1.oj v a . Cvet (Sambuci flos). VB: septembar . S = 4: 1. S = 4 : 1. Cela biljka (Urticae herbal.juni. VB: maj . Bel a s I a c i c a. VB: juni . (/) Sinapis alba. 5 = 5: 1. 5 = 4:1. Rut vie a. Koren (Saponariae radix) . Z 0 v a. VB: juli septembal!'. (/) Sambucus nigra. R u z mar i n.a~Tgust. Po moe n oj ea. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). (/) Valeriana officinalis. VB: mart . VB: juni juli. Satureja horterlsis. List (Myrtilli folium) . VB: leto. S=3:1. Teucrium mon/allum.oktobar.septembar. VB: juni . B 0 r 0 v n i e a. Symphytum officinale.avgust. 5 = 5: 1. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. Rubus fmticosus. S = 4: 1.ora (Sambuci cortex).i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. Koren (Valerianae radix). 5=5:1. S 5: 1. 5 = 4: 1. Plod (Rubi idaei fructus). K 0 prJ v a. S 4 : 1. Bobica (Myrtilli fructus). 5=5:1. Vacciniwn myrtillus.avgust. VB: juni . 2: a If i j a.prolece. 0 dol j en. VB: jam . Cvct (Farfarae flos). VB: maj . Gornj. . erni gavez. (/) Saponaria officinal is. + Solanum dulcamara. 5 = 3: 1. M a l j n a. Biljka u evetu (Saturejae herbal. Pod bel. S = 7: 1. 5 = 3: 1. VB: leto. VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). Koren (Taraxaci radix).julio 5 = 6: 1. Tanacetum vulgare. Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal.juni. S = r:b Rosmarinus officinalis. VB: jesen. VB: leta. T r a va . Urtica dioica. Tim i jan. Taraxacum officinale. Rubus idaeus. 5 = 3 : 1.novembar. VB: maj . 5 = 5: 1. B I jus t. VB: maj . Biljka u evetu (Thymi herbal. Bobiee (Sambuci fructus). (/) Tussilago tarfara.juli. VB: septcmbar . Biljka u evetu (Serpylli herbal. VB : = = = = = . 5 a 'P u n j a c a . List (Rutae folium). platyphyllos. VB: prolece. !<. 5 = 5: 1. (/) Tilia parvifolia i T. VB: leto. S = 4: 1.apr11. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). VB: maj . List (Farfarae folium).maj. S 5: 1. Koren (Urticae radix).avgust. Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. K u 'P j n a. (/) Ruta graveolens. List (Rosmarini folium). VB: juli . bljuc. VB: leto. S = 3: 1. VB: mart-. G a v e z.p 0 dub i e a . V rat i c. Thymus serpyllum. Cub a r. 5eme (Sinapis albae semen).188 leto.

VB: leto.prolece.tobar. D i viz m a. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba).ok. VB: mart-april. (/) Verbascum plliomoides d V. Viscum album. VB: proIeee. S = 5: 1.jUlio S = 5: 1. VB: jesen . Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma). 1m e 1 a. S = 5: 1. VB: maj . thapsiforme.PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album. VB: juni . S = 8 : 1. VB: septombar . S=7:1. Koren (Violae odoraiae radix). Viola odorata. Svila od kuk.uruza (Maydis stigma).avgust. Dan i n 0 c (poljski). S = 4: 1. Zea mays. C e rri e T i k a. Cvet bez tasioe (Violae tlos). S = 7: 1. L j ubi tic a. . Viola tricolor. Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). K u kuru Z. Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites).

mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol .trbuh AbdominaIan . uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija .one ~to pripada trbuhu.nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj.kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u.promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice. . hrana.zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija . ~estice iz vazduha i dr.gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) . Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo. lekovi.pctlagoc1avanje Adipoznost . .sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija . Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) .nagomilavaDje Akutan .upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest. nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo .koju treba le~iti .magla od sitnih ~estica mikronske razmere. smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj.beJance. SuZavaju prosirene krvne sudove. u vidu fine. Aklimatizacija .porodjJjstvo Albumen . koji moze da zivi (npr. suve pare.i sloj belan~ev. talozeCi povr~in5k.lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija .). kaolin i dr. soli bizmuta.stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze .prilagoc1avanje Akomodacija oka . trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) . Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja..ina meClueeJijskog tkiva. belanCevina Alergija .sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva.prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija .RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen .bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija .sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus . Aeroban _ .

mo~dana kap Apsorbensi .nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije .degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija .izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba ..rellli protliv mfekcije Antiseptici .amebna srdobolja.zagnoj.supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici .a771 . analgetitka sredstva Antipiretici .malokrvnost Aneste'lija . kolekcija gnoja u ~upljini.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici .lekovi protiv povra~ja Antineuralgici .lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici .jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .sredstva sposobna da otklone. od 17.gorka sredstva Amebna dizenterija . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija.lekovi protiv crevnili paraz.nedostatak funkcije varenja Aperitiv . koju je on sam stvorio Aritmija .ita Anurija .protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva . lupulin i dr. godine starosti Amorfan .koji upijaju Apsces .mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika. ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva .lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot .neje~nost.sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga .) Androgene supstancije . do 45. nemanje alpetita.bezoblit an.suprotno delovanje dvaju mi. nedostatak volje za jelom Antagol1i:z. akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.postupci Jroji su usme. prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza .lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva .prestanak mokrenja Apepsija . tj.neosetljivost Anoreksija . Analgeticka sredstva .vid. struCni naziv za ~elavost Alnara .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .mu~ki polni harmon Anemija . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor.lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .

isparljiv Vornitiva . ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il. mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici .vodena bolest Atonija .trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.plik.otrov Vermicid .odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima. a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi .besika.smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .organske supstanoije (enzimi.s tanje tzv.srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus .a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev. J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .sredstva za zaceljivanje rana .blag. avitaminoza Biokatalizatori .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni .grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.tak glasa Afrodizijaci . uguk nje Ascit .krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum .stezanje krvnih sudova Vaporizacija .napadi oteianog disanja.bradavic:e Volatilan .o~ta slabost organizroa Astma . tJrova nja organizma lkiselinama.povracanje Vulnerarija .brucelama Vazodilalalorska sredslva . izazvane specijalnim klicama .sredstvo koje ubija crve Vertigo .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja .zapaljenje du~nica Bronhopneumonija .mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja . bezopasan B eriberi .nesvestica. zagu~ivanja Asfiksija .zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .gre krvWh sudova Vezika.pretvaranje u paru Vaskularni spazam .pO'tpuni iii delirnicni gub.prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .sredstv.i titracija) lekova .i. mehur Vene . horrnoni.lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija . a s tim . vrtoglavica Veruke . Z'alptivanja. urinama .sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.pres tanak d isanja.

zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis .varenje Dizenterija (srdobolja) .bunilo Del1trifik . histoliticka ameba.mlekotvo.obezbojavanje Delirijum .proliv Dijato reza .poremecaj varenja Dis pneja .obezv:odnjavanje Digestiv .ods tranj.zapalj enj e zglobova Glandula . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .zapaljenj e desni Giht .nauka 0 nas ledu Genitalije . Izazivaju je dYe vrste klica: 1.sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .unistavanje insekata Oezilltekcija .akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.uniStavanje zaraznih klica Dekokl .ivanje dlaka sa tela Depresija .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .secerna bolest Dijagnoza . bacili dizenterije i 2.izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .kola Dermatit .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza . Dijabetes .l1aIl Ga71grena .zaptiv.lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija .RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .sredstva za Ciscenje Dehidracija .zapaljenje koze Dermalologija .trudnoCa Gltt .utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .izluCivaln.bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija . tuga Deratizacija .koji dovodi mleko Galaktogen .zlezda Glau kom .ooilno znojenje Dismenoreja . uLozi) Dezinsekcija .utucenost.prisuslvo secera u mokraci Glositis . i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) .zapaljenjc zglobova (giht.grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .polm organi Gingivit .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .zapaljenje jezJka Gral'idnost .

lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju.kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom.otporan. nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus .eoma . stvaranje krasta i na kraju ljuspanje.supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) . cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat . vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja.polna nemoe Imun . nastaju kraste karakteristicne boje (kao med).mirisne. danas .ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti.otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen . nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0. Upotrebljavaju se u medicini. koji sluze za lek Duodenum .dvanaestopalacno crevo Egzantem . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja. parfimeriji i kozmetici Euforija .infekc.odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom.onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla.zu1ica Impetigo .padavica Eritroeiti . Pucanjem mehuriea. seksualna . Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja.194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) . iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).lekovi koji prouzrokuju povracanje. mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo. moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem . 'k oji potite iz -samog organizma.vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka .:ustva.retko.otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela .lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj. sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis .. izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) . u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva . jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l . najcesce destilacijom vodenom parom. Impoteneija.zapaljenje tankog creva Epilepsija . bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem .crvena krvna zrnca Estrogene supstancije . neosetljiv Imunitet .zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis . koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja. Drastika .izliv.osuseni delovi biljke.otok Ekspektorancija .osip po kozi.snaina sredstva za Ciscenje Droga .:.

zapaljenje debelog creva ..vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija . jak bol u trbuhu.nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada.nesanica Intertrigo .zapaljellje.prel= doba zene Klistil' . 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) .slab vdd pri smanjenoj sve~losti.sprecavanje.javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe.zapaljenje Intut .nje msek.oj ed lntoksikacija .oparak.ala (buhac) lnsolacija .trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -.ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva . kJizma Kokainizam .vid.rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) .ice Infarkt srca (»srcana kap«. ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija .lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica. Klizma .kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija .unoseDJe teenosti u gufnje crevo. koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa.oboljenja . najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija . padom krvnog pritiska. koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .-sredstva za UIlIi~tava. hronicno ill alkutno. melem) .davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija . nekog de} stva ill pojave Jradijacija .dnje.Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar .najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV.bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) . 'n esvesticom. infar kt miokarda) . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps . zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn. a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika . koje se vrsi irigatorom Klimakterijum .zracenje Ishijas (»isijas«) .ubrizgavanje nekog leka u mil. Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze .lek.nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice ..akutan.medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .koZe looja se odlikuju prekomer.

(~ njene zna.lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.skriven . skuplj anje (npr. poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje.kamen.zapalj enje vefn jace Konstipacija .nelm bolest j.usnice.kojli popravlja u. misaca. sudova) Koprivnjaca (urtikarija) .grcenj e. naroeito po 1111 e Labijatus .promrzHna Kongenitalan .. nestalan Laksantna srestva (la ksancija) ..ulep ~ avanje J d. izgoretina Konvulzija .opekotina.grklj an Latentan .promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea.zutica Labije .generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija .besvesnost.teska zarazna bolest izazvana klicom. cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija .pospanost.roznjaca Kosmetika .) Luksacija - iScaSenje .zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks . prokain i dr. prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .besnilo Litijaza .prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.zatvor Konlagiozan . tvorevine u vidu kamenci~.stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis . tkivim·a illi organima Lepra (guba) . stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija .bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast .melem Leukociti .196 LECEN11! BlL1EM Koma .prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens . obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) . neizrazen: ka!e se za .prilepCiv Kontraindikacija .sredstvo koje povecava oi. pritajen.usnat Labilan . odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija . koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa . tj.llepos Loj an.sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva.1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja .specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi.os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama. koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj . ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija .uroden Konzis rencija . a ne izazivaju stetne posledice Laklagog .

krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula.suZenost zenice Miokard .klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za .prosirenost zenice Mikoza fungoid na . a na temperaturi tela postaju meki i plasticni.s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza .j u ~l'Stima Lupus . blagi tumOIli miSi6nog tkiva . Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti .vid. upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo. kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica . Me ningitis . kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ .lek Medicinski ugalj .l organizmu Me/em . mast.vid. ka taplazma Me lemi (flasteri) .kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski . nasuprot mikroskopskoj . koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I.po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje. Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.kate se za osobinu koja se. aiJkoholom .bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija . vosak. moze videti go lim okom Maligni .kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem . koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi.bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture .z.promet materija u orgaJIl'i.zapaljenj e dojke Macerat .sreani miSic Miokarditis . te se mogu prilepiti na kozu. m enstruacija Me tabolizam .ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom.vid.zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki . ulja.zapaljenje 's rOainog miSica Miomi .nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis .bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .zarazno kocenje vrata Meningokok .krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje . smole. bruceloza Man dule . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski .m esnati.opal<.mu Metcorizam .sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina.. zao.krajnici Mastit is . perioda) .lek. etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e.RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago .

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

Stabljike i drske. kumarina i drugib sastojaka. pektina. destilacijom samlevenih plodova. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. seku se vee od prve go dine. alkoholature. Stitovi sa zrelim plodovima.Angelika je vrlo krupna. Plod je jajolik. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. od maja do septembra (5-6 berbi). Glavni sastojak ulja je felandren.30-1"10 etarskog ulja. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. . snaina i lepa. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. plodnom i mocvarnom zemljiStu. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. Rlzom je mesn~·t. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. omlate i plodovi se pakuju u vreee.Angelika uspeva na lakom. olak~ava varenje. Stablo je ' pravo. Rasprostranjenost. (bez evasti). Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. .Rizomi i korenje sadrie 0. Sastav.5-1. su~e na asurama na suneu. oblo. najviSe u Zapadnoj Evropi. rastresitom. do 2 m visoka zeljasta biljka.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. Listovi su triput perasto useceni. Seme se mora posejati cim sazri. pljosnat i kri· lat. Biljka eveta druge Hi treee godine. namenjene poslasticarima.5"10 etarskog ulja. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. Gajenje i berba. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja. oko UNo masnog ulja. operu. sitosterola. Gaji se po moevarnim mestima. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. pri vrhu razgranato. . Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. ANDELIKA. iuekastobelicaste boje. kumarina. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. Umbelliferae Izg\ed blIjke. Retko se na- Svojstva. Ukusa je najpre os!atkog. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . U plodovima ima 0. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. ekstrakti i dTUgO.iku. ~uplje.k!rupan. jer brzo gubi klijavost. ANDELlKA. KRAVOJAC Angelica archangelica L. rizoma i korenja.ANGELIKA. a zatim aromaticno ljutog. raznih kiselina i drugih materija. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. lazi divlja biljka. oko 6'10 smole. Ulje je vrlo skupo. .Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. vezujou u snopice i odmah prodaju. pre sVl!ga tinkture 1200fo). oCiste. Upotreba: . . Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. Cveta jula i avgusta. .

belj. ali sadne manje etarskog ulja. Banat proizvodi vrlo dobar anis. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. kicice. aIIlgebica. Cvetovi 'Su sitni.i po 15 g linoure. 4. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. To 'SU veoma . ove biljkc ni'Su medicinski proucene. dobro obmdenu zemlju.214 LECENIP. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. pa ~m je zato i lekovitost manja. ANASON. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. laku. ali da ne vri. One su takode Iekovite.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. - ANIS. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. vrtna "Melka. borstna ange!ika. 3. pelena i blatenog ckalja . jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. ANI:2:. poklopiti. baljka. piti posle jela. beli i udruzen~ u ~titaste evasti.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. zlahtna angelitka. Narodna imena: angelika (Orfelin). siri~. kravogaz. Uzirnaju se posle jela. arzdelski (andeoski) koren. kravojac. nadimanja. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. Koren je tanak. a rodi oko 1. visoka 2~O em. za zirnu. kadlinae. Droga potice sarno od gajene biljke. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. Gajenje anisa je slicno moracu. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. andelski korell. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . stabljika valjkasta.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. kandiranog voca i tkornpota. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. 2-3 srut. Osim toga. Boji se hladnih vetrova.000 kg. nane. BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. kllime i zemIjiSta. mora~ i kima . anisa. poklopiti. Protiv gasova. Za apetil: 30 g korena ange1ike . toplu. popariti sa 100 g kljucale vode. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. andeosko drvo. kravojec. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. gozdni koren. 2. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta.slatkog. andelika.t ra klju~le vode. lroren 'Svetoga duha.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. ostaviti ukraj ~tednjaka. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. Rasprostranjenost_ . T'razi jaku. divlja andelika. ANIZ. tru1Jru. . Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena.

~% eta r s k 0 g u I j a. a. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. Sivo-zelenkaste boje.ANIS. taJasasto povijena rebra. . Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. 215 Berba. ANACON. Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). taekasto. koja jako prelama svetlost. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka.ANIS. Poe!inje se 10piti na 150.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. • . ANIZ. Bere se u leto. . 2oo/. toplog i naljuoog. aromati6nog. . U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. ali berba ne traje tako dugo: dva. . vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. Sastav.Anis se bere kao i morae!.~lod (shizokarpijal. a ima aJkaJoida. e!esto prevrtati.Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. hrapav. masnog ulja.a su~iti kao zito na tavanu. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. gorko i neprijatno. Plod?ve treb.Anis sadrfi 1. Rebra su jednaka. . POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. a ukusa s!atkog. Droga. . Dugae!ak je 4-5 mm. etarskog ulja najmanje 1. . Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·. nezna i bleda. . Skroba nema. a treti put se eela biljka odseCe. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. Primese. . iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. belaneevine i ~ecera. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. Nad podJogom je do 3 mm ~irok.PLODA ANISA . Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. Anis je vrlo prijatnog.5%. sitnije. a izmedu rebara nema masnica. SLATKI KOPAR . slic!nog morac!u. ~to ima vrlo istaknuta. nema etarskog ulja. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. bradavic!asto. oko tOOl. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. jakog aromaticnog mirisa na anetal. b . a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE .

. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. 2. kima i kamilice. preparati za rube i usta i dr. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. mrkve i kima. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. Istorlja. takode sadrfe anisovog ulja. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. majkine du§ice i kamilice. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. kima. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. celera. isJandskog IBaja i cveta podbela. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. mora~. pije se topao ~aj. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji.n ijih vremena do danas stalno. moraca. metilkavikola. kao pod 2_ 5. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. kao pod 1. nekad vi§e nekad manje. maraca.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. anizaldehida i anisove kiseline. kao pod 5. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. drhtavicu i dr. perruna. 1. Staro ulje je otrovnije od sveteg. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. ali se pije posle jela_ .elucu iii crevima: po 10 g anisa. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. karminativ. kao pod 2_ 4. stomahik (spazmoliti·k l. Razne pastile i bombone. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. mora~a. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. likeri i druga sredstva za ufivanje. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. slatkgg korena i majorana. an e t 0 I a. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. veronike i saponarije. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice.

APTA. moral!a. Plod je okrugla. suvjh i kore kru~ine. razijan. Cveta juna i jula. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. AVTUGA. AVTlKA.APTA. tinkture.BURJAN Sambucus ebulus L . Raste svuda k. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. 10. BURJAN 217 ~Ijiva 7.1O APTA . slatki kumin. erna bobica. slatki janus. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. morski janez. 9. anis. onajs. ekstrakti. mirisa na gorke bademe. Ostala narodna Imena: anaton. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. anjez. 8. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . visoka 1-2 m . Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. moral!a. kao pod 8. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. anez. onliz.AVTUGA. ~i pu raka . slatki komoral!. miroClije i majorana. slatkog korena. Listovi su naspramni. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). kao pod 8. ribizla i kiselih vganja. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. poklopiti. sol!na.AVTlKA. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. ostaviti 3 sata i odjednom popiti. drenjina.

Druga narodna imena: abad. gemma et folium) . a naj6esce terpentin. habdika. kurjaeki rep. aptovina. bujad. egipatska akadja). za proizvodnju lepka i dr. list i plod (Ebuli radix. fo lium et fructus). e meno se pije 2-3 case dnevno. gorkJh materija. avta. Komadi razne veIieine i oblika. (=Lardx europaea DC. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. Upotrebljavajou se kora. habad. ncprij a mog mirisa. a1dum-tra· va. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. abzovina. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. .218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. aptika. sluzastog i bljutavog ukusa. pri 6emu se odigra vrenje. bozovina. emul. ditfreticno i izazivaj u znojenje. . Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana.Mimosaceae (bijela akacija. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. a u plodu ima valerijanske. pupoljak i list (Laricis cortex. pasta. anta. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. bazg. habdovina. .) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. hapta. avdika. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. OISObito Acacia Senegal WHld. posle cega se i·s ced i i profiltruje. smrdljiva zova. haptJika. zovina. od koje bolri glava. antocijana (modra boj a sokal i pektina. tanina. stenicnik. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. abdika. aftika. . ap tovnjak. bez mirisa. zilavu i lepljiru masu. jabuc ne i vinske kiseIine. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. hobed.sok se izb istri. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. bazdika. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. ARIS Larix decidua Mill. optovina. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. kao i deejih proliva. pastila itd. is tavr. raznih secera.Svi delovi biljke deluju purgativno. Upotrebljava se koren. kokosije groz(!e. zija. aptuga. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog.

U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. 0. 219 Sastav. jer je droga otrovna! . i Larix pcndula Salisb.ARl9EVA GUBA. Narodna Imena: arez. sosna. ari~evina.U kori ima tanina i koniferozida. najce~Ce u obliku aerosola. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. iz Japana.U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. Larix occidentalis Nutt.. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. planinskog bora i dr. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu. ARIS ARISEVA GUBA.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. . arit. ali sarno na Iekarski recept.). bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih. tis. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries .Polyporaceae).2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. . sa Karntatke i Larix leptolepis hort. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. etru i hloroformu. ad jele. PECURKA NA DUBU ARISU. Ima 50--800. ARl9EV TRUD. Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. ARlSBVA GUIVA . ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. liz Amenilke. ariZ. . venica.. . najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. Larix dahurica Turcz. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. ARISEV TRUD. a ostatak tine smola. lomljivu masu i rastvara se u alkoholu.

smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice.220 ARTISOKA. pomafu varenju. ARTICOKA Cynara scolimus L. ASA-FETIDA. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. . zbog cega zaudaxa na beli luk. ASANT. bolova u be~ici. u sastavu pojedinih slozenih lekova. italijanski osat. Narodna imena: ardecovka. DAVOUA SMOLA. AZANT-SMOLA.i dlrugde. articovka. dJraguSica. Moze se uspe~no gajiti i kod nas.Umbelliferae.u varenju masti i dr. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. raticok. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. (smrdljJva vitina. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . kongcstija jetre. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. gardun. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). lma veld. za iska~ljavanje. nevesilj) i drugih Ferula . Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. protiv nadimanja u crevima i.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. ciroze i dr. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. deluju kao blag' diuretik. devesilj. pomaf. pd10ma boca.

gospodinov tm. morska draCa. bagren. kra· Ijegac. bela evece. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. ima zelen. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. a u slatkom nema. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. rede dYe semenke. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. voska. Cveta u maju. kraljevo drvo. bela bagrena. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. BAJAM. Kod nas na jugu raste poludivalj. U evetu ima flavonskih heterozida. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. s duguljastim. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. prvim vesnicima proleea. signojka. U narodu se upotrebljava evet. bijela bagrena. beli bugrem. bijela kapiniku. ~iljastim. Narodna tmena: akacija. asparagina. akac. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram.B BAGREM Robinia pseudacacia L. hacija. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. egiptonska tmina. bela drvo. krunciea. kralj. sluzi. bagrema. bijela draca. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. bagra. robinija. stambolska draCa. etarskog ulja i fitosterola.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. Plod je duguljasta ko~tunica. . akacija. nerod. a list jo~ dok je mlad. Badem je oko 5 m visoko drvo. BADEM. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. dulcis). Otrovnost potice od toksalbumina robina.

dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. Najveca dnevna doza je 6 g. testo je talsifikovano. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. Upotreba . bela. Sastav. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. Cesto se prepisuje s morfinom. bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. do 5% ~ecera. Najpre se . hladnim ce(ienjem (»prvenac«). Ne susi se. nagriZene iii zdrobljene semenke. tzv. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja.ilScedi masno ulje. . Bistra. bojarn. ono dobijeno prvim. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. mendula. . k> kovitost i otrovnost gorkog badema. omendula. . skoro trenutno dejstvuje. gume. bezbojnog kristainog heterozida. okrugla halaza (kotvica. bajarna. Aqua Amygdalae amarae. U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre.koze. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. mjendula. 2. etarskog i masnog ulja. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. oko 25% belan~evine .i!Ze amigdalozida. bajan. pitomi badem. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. u zezene. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. do 25 mm dugatko. Veea kolicina moie izazvati i smrt.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. pljosnato-ispupt ena. od koga 'Potite gortina. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. migdal. .222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. U k usa JC gorkog i uljastog. sluzi. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. nikako zuckasti. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. »miris na gorki badem • . pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. mandala. sp ljo~teno. rapava i p r a ~ n a. koja je uzdut brazdovito naborana. a na podlozi velika. Voda od gorkih badema. Pod vrhom je sm esten pupak. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). men· dalj. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. Po~o je skupo. a mirisa nema. Kotiledoni moraju biti potpuno beli. ali kad se zvace. Jezgra se sastoji od dva velika. Na -looC ostaje tetno i bistro. deluje kao narkotik i sedativ.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) . Sadrii oko Boo/.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. Ne smeju se upotrebljavati stare. ali onema cijanogenetskih heterozida. Ostala narodna lmena: arnendula. trioleina. okica).Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. Bademovo uJjc.

Cveta leti. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu.. 223 BAMIJA. BAMNJA. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree.BAMI1A. BABNJE. BEDRINAC. BOBOSARA. Li· stovi su perasto deljeni. bell. tan miris. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. MALA BEDRENIKA. Cela LEvo: BEDRINAC. TRAVA OD PUPKA. Cvetovi su sitni. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. razgranat i ima jak i neprija. BEDRlNAC . Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. BAMJA Hibiscus esculentus L. BOBNJA. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. uciruZeni III ~titaste cvasti. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. BAMIAT. BAMNJE. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. Rizom je vretenast.. BEDRNICA. DESHO: MALI BEDRINAC . SILJEVINA.

[zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. smole. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. silj. zaduh. pupcajivica. bedrnac. voska i kalcijum-oksalata. Do otkriea cinhona (hinin). - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. pimpanela). bedrenik. kad se prohladi. urnbeliferona.. jarcija trava. Ijoskavca. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. visoke temperature. Protiv Itazeba. biberu~a. goveda trava. div-ana1ion. bedrenac. 1. (veliki bedrinac. velika bedrenika. katehinskog tan ina. b edrica. Raste po suvim mestima. ostaviti 2 sata. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. diva mirudija. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida).. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. kamilice i hajducice. procediti i grgljati. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. . ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. gume. a pola uvece pre jela. Sadrii gorku materiju pimpinelin. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. zalfije . 2. hajducice. 3. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. karnilice. gurne. tan ina i kumarina. reska. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. 4. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. bedrenicak. toplog i pali. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. Sadrfi aka So. Ostala narodna bnena: bedranica. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. Pije se ~to topliji caj. Upa/a usia: po 20 g bedrinca. etarskog ulja. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. smole. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. saponozida . U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. po 10 g kamilice. hazman trava. a ukusa je Ijutog. izob ergaptena. gorka komoracika.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. BELA VRBA Salix alba L. ialfije i trave od srdobolje. be· drinica. lma jo~ i 10-140.

debeo do 10 em. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . 1-2 meseca. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. jab lana i jasike. iznutra skoro beo. topole. Draga. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. Droga je smolas tog. arrostii .) iz Egipta. 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. SadIii do 200/0 saponozida. cireva. Srlni znaci su od 3 do 5 redova. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina.BIlU. poredanih u koneentricne slojeve. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. Dugack:i su 3-5 c m . a debeli oko 4 mp1. valjkasti lepljivi i futo-mrki. U narodu se najvBe cene nabrekli. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. sto racvast. BELA. . riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m.. narocito Da Deliblatskom zivom pesku. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). aromaticnog i smolastog uk usa. a Da vrhu glaviea. I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. Simi za izradu Saponinum album. . . . Biljka je u obliku grmi~. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. . spolja sivo-rut. Nema likinih. b rani ran o u prole~e . gorkog. G. Kod nas je ima. ali ama drvenih vlakana. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L.Koren (Radix Sap~na. .

U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe.. U kori borova ima 20-500/0 tanina. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. karotena. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. berika. dezodorizaciju i ozonizaciju. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti.i oko 22'10 belancevina. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol.) je vrlo hranljivo. ~eeera tzv. belobor. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. KRANJSKA BUNIKA. Ovo je vaZoo. dipentena: silvestrena i kadinena. bijeH bor. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. bor. pre svega. gorkih materija i fIavonskih je· . . osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. divlji bor. zbog cega se upotrebljava kao tonik. masnog ulja . Plod je dvopregracilla taura. vee ti sastojei imaju i antimikrobna. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. hvoja. et Ait. U nedostatku be log. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. dinjenja. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. .226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. autea. Narodna !mena: avtica. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. Upotrebljava se u obliku infuza. Raste na KarpatiIna. vitamina C. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. zaslad! i pije. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. jer una oko 230. gorke materije. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. LEUKOVAC. antisepticna svojstva. smrok. Naraste do 80 em. ~umski bor. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. maritima Lam. sirupa itd. ocedi. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. BELl BUN. koje se sastoji iz aUa-pinena. = P. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. bjelobor. cam. obieni bor.

su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. Rasprostranjenost. cortex et semen). Listovi su naspramni. sastavljeni od 7 do 13 uskih. mu~ k. Beladonin plod je soena bobica. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. duguljastih listica. slozeno perasti. . Ukus. Cveta u aprilu i maju. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. Droga. Cela b ilj ka je vrlo otrovna.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a.Raste svuda. Izgled I ostal0 je kao u beladone. Plod je vrlo krJlata ora~ica.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). bOJ a. hermafroditni. a najvge na vlainim mestima. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU.i i zenskii. . po obodu nazubljenih ~ il:iastih. naroeito u ovoj s Karpata. Koren se korn. . - Oleaceae Drvo visoko do 40 m. U korenu belog buna irna 0. rede kora i seme (Fraxini folium.List.

Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. zenskojasen. zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. 1.U kori su nadem gotovo isti sastojei. . U narodu. Deluje diureti ~no . Upotreba. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. beli luk. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. tinktura i sirup.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. . poklopiti. kuge. kao pod l. vra~anje.nevidljivih opasDih sila«. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. kIj u ~le 3. jasen. slobodne i vezane jabu~De kiseline.itola. Kad je majka spremala sina u vojnike. manitola. !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . artiSoke i breze i zuba~e. pre svega. Od lista se spravIjaju ekstrakt. dizenterije. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. . MeJan caj: po 25 g lista jasena. prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. al i vge tan ina. kolere. beli Iuk je lek za sve. elar· skog ulja (svega oko 0. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . obi~ni jasen. gume. kao pod 1. kao sredstvo za bajaDje. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati.1"10) i dr. tanina. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. poljski jasen. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. Za vreme raznih epidemija titiusa. veliki jasen. reu· matizrna i uloga. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. ino7. . Iu· BELl LUK Allium sativum L.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. Iskonsko verovanje u lekovitu. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). dijafore ti~no i Iaksantno. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. dakIe. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. lu~kojasen . a jedro dete Da ulicu. g!ikoze. ~iDi i rnadije.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . . 2. keer medu mladd.

zacin. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. iako usmena. narodnoj ishrani. antibiotika (vid. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. bez nauenih pretenzija. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. moei eerno donet. ali je u poslednjim vekovima. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . trava-iva. odoIj en . zabadati glavu u pesak. Kao sto u skolskoj. Naprotiv. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. Uosta!om . tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. eaulmogra od Indusa. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. Nairne. lincura.. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. kininova kora od starosedelaca Perna. mozda. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . poglavlje Fitoncidi). da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. nje. ipeka. kantarion i druge. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. veterinare i farmaceute . kuana od starosedelaca juZnog Brazila. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. a ' ponekad i kao madija. nikacl nije napustala beli luk. narodna medicina. dakle. kicica. a pre svega u narodnoj m edicini. lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. Ne. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. lek. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. Tek u I. streptomicina. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. nana. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . videcemo da su mnoge droge.iv nadrilekarstva. karnilica. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. . p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. nepisana. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. kako iznutra tako i spolja..i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. kao ono noj. kao ~to su beli luk.

uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. lupanja srca itd.tvrdi stari P. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi.. . manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. Najzad. U sremskoj Posavini. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. Godinama sam pio vodu iz Dunava. i nikad nisam bio bo1estan. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava.'. eim neko poene kijati i ka~ljati. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . Beli luk je dobar protiv svake bolesti. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza.im imenima. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova. na front. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol.. jendeka i ritskih jama. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. barske groznice. odmah se po vozovima. ocedi i pije zajedno s mlekom . uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. . Smiljanic iz Kaca. rutvica. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. Osim toga. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. nervoze srca. poeev od raznih sosova. MasJi. iz bara. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. . ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. cim luk izgub i miris.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. tvrde na~i planinci i brdani. nesvestice. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju.nov list. Upotrebljavaju ga na razne naeine. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica.

vratne file. prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e.. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. subase (poljski cuvari) i poljski radnici.« . Ako glava pantljieare ne izade. Protiv glavobolje. tri iii tri puta tri . Banatu. pas tiri. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . ali je raso mnogo prijatniji. dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. Sto je luk ljuci. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . onda ga tom . treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. eventualno. Niko ga ne moze napoj iti. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. Deci se daju manje kolicine ovog leka. sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. Kad n eko mnogo nazebe. mena. pa ga boli glava i celo telo. kalu pOljski radniei. Jedno 5 drugim se pomesa. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. da se njim trlj aj u slepoot nice.. da se stavlja na glavu. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana . Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj.i zaberu se tri najlepse. Srbiji. Ako je oboleli gadljiv. trojstvo. ricinusovo ulje za ci scenje. Beli luk. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. dakle. Bosni j u drugim krajevima. vra t i celo telo. To radi i skol· - . tabane i dlanove. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje.specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. ncsves tice. tim je bolji. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca.. Raso je odlicno. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. Coban i. a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. Ovo je dobro da se miri ~e . upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. muke. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. n a njivi prokisne. tako mora biti da bi bilo leka). Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. ra.

mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . jer niko nije imao nuznik. Belim lukom. a to je. na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. ne javljaju.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. to bila neka preventivna mera. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. . Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. Kad god podemo u voliju u rit. »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. jo~ ponegde i danas. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). . igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. rosi rj sini se.232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati. jer sam . I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. a ne kupaju se: mehur pukne. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. u Nov~icima. Kafu tame kod mene. a stoka je sva i ~ la na pa u. konjskog bosiljka. presnog ili kao zacina u svim jelima. le~e i razne k 0 1. bolje jede i brle ozdravi. kao i cesta upotreba belog luka. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. Mozda je. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. poreklom sa Cakora iznad Peei.tvrdi jedan inzenjer .« Bolesnu d l. nove se . Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. umesto vode da pije I::aj od hajducke trave.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. izade tuta voda. Na svakom oprelu i selu . sa ili bez plavog kamena. eto. kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini. da beli luk obnavlja i jal::a krv.veti jedan stari Bal::vanin. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. neb 0 Ie 5 t i. To isto.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. zatim majkine dusice. Nekad je bio obicaj. sede lj'-i i . To bolesniku otvara apetit. plavog kamena i vinskog sirceta. kazu. bolesniku treba davati i kiselog mleka. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« .

Hemljsld sastav. cia ne bi tivina lipsavala. sla· cicom. rotkvicom. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. imaju manje iii vi~e I jut u k u s. sve dok se ne ozledi. . Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. kad se zv a cui jed u. slacica. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. ren i druge sliene. Kad se dde na koti. izdvojena jedna uljasta.« . nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. senfa iii rnutarda.p otrebajava za izradu »slacice«. U tom pogledu. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. a ako se beli luk. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. gotovo neprimetan miris. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. slanine i belog i crnog luka. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. rotkvom. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. postoji slienost belog luka s renom. Cim se poene rezati. god. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. Godine 1892. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. I beli Iuk i druge vrste luka. sirotinjska hrana . Tek 1944. Od 1844.Beli luk ima vrio slab. To je za njih prava poslastica. brzo gube Jj uti miris i ukus . e a k [ u r a z b I a ze· . »Mi cobani malo j edemo kuvanja. Ako neee da pije. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola.. sin a I b 0 z i d. kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. zatim b 0 I. a kad se ozlede. .pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. kidati iii tucati. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . Cobani i ratari peku prienice od hleba. u najboljem sIueaju. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. Iomiti. sokove. Na· protiv. kolena. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. tzv. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. ren. god.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. zbog eega se ona i \l. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. bezbojna. riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. Na primer. 2:ivimo od hleba. IZiUzetak je bela slacica. narocito zuti pasulj. samleven iIi stucan beli luk. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. dakle. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide.

I uka nacirui vodena supstancija. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans.stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. koli-bacila. dizienteri. protiv hronicnog bronhitisa.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta..Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja.ri. . dakle.e antibakte. kolera). za jacanje. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . Vee 1947. antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja. Iste. mirisa na beli luk. 1023). izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. . godine. enzima . str.000 alicin pokazu. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin. Tinktura je 2()<>: . ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). 1947. arterioskleroze i decjih glista. uz cesee mesanje.000 do 1 : 125. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. ona nema an tibakterijsko dejstvo. odlije 5e i profiltruj e. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. grip. go d.sko de. bacila tifusa i dizente rije. vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. piogenesa.000 grama 600/o-nog alkohola. Uost a lom. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . uzimaju se pre jela. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin. Osim galens kih . god. Posl!! toga se iscedi i filtruj e.. a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana.ni alkoholni ekstrakt.e i kolere. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). protiv visokog krvnog pritiska.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. Macerat. neozleden. u tvrdena je hemijska grada. Aliin nema antibakterij ske osobine. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. streptokoke. bacili litusa. . UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. formula alicina. protiv p eruti i opadanja kose i dr. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez. Sirce. difterija.

BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. nadimanje usled gas ova. Po navodima te fabrike. sirceta. odllje se.O~gcen.i i filtruje. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. Alkoholafura.Maoaus« iz Drezdena. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. Skuvan za klistiranje 7-30 g. jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture. .Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu.sa na bell luk. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. Posle mesec dana kura se ponavlja. dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. doda 1. gubi lekovitost. Sirup. . Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. a starijima po 2 tablete. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . . Seeeriema.tanu 'PoremecajJ u crevima. isec.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje. Po 20 g soka dvaput dnevno. sirupa iii ~ecerleme. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. toksina.Sandoz«. . Zatim se isced.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje.Iz zemlje izval1ena. pa cim se ovla!i. zaraze.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. pa se posle mesec dana pre kine. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita.300 g ~ecera iii 1. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. Po 30 g u obliku infuza. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. Prasak. jakog miri. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. . a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno. 3-5 puta dnevno.

reurnatizma. Jevreja. u Indiji. hemoroida (Suljeva) i dr. zacinsku i lekovitu biljku. uglavnom oko Nila. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. a u jacoj d01li i ako se duic drle. Najvi~e su upotrebljavall luk. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. induskim svetim knjigama. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. a beli luk je os tao za sirotinju. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. naj~e~~e stucan u sircctu. jer vidimo ida· . pa je takav lek i najaktivniji. Vavilonaca. Istorija_ . vrste. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. delova~c kao v e z i k a nc i j a. Pre svega. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih.Bell luk je. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. Na taj lla~in. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. N a u c n a vet e r ina.a. . Kasnije. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. tj. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. molitava. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. lo~eg varenja. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . U toj daJekoj zemlji. tj. jake zacine i mirise sa Istoka. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. cimeta. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. za radni svet. Jevreji. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. izazvace rane i zagnojavanje.uz primellu tajni. dok su bili mali i sjroma~ni. U pocetku. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. beli luk. aromati~e. U Vedama. god. upotrebljavan je kao op~ti tonik. avo je sasvim opravdano. od njene osetljivosti. Fcni~ana. protiv nastupa i proliva konja. medu njima i beli luk. mr~avosti i op~te slabosti. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. izazvati crvenilo na kozi. cd vrste zivotinje i uzrasta. za~inske i otrovne droge. Stari Kinezi. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. koznih belesti. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. spominju se lekovi. karanfilica. To su sredstva koja prouzrokuju. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. madija. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. Indusi. crvenilo i upalu. U Eberovim Papirusima (oko 1500. tj. manjc-vBe sto~rski i nomadski. Persijanaca i drugih. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. nekrozu tkiva. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. vremena koliko se na jeduom mestu drli. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. kMlja.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. kad se stave na koZu. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti.

. upotrebljavahu za lek. ~san-luk. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. ). za~in. utonula u mrak i neznanje. saransak. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike.. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku.smrdljiva ruza. dobar je protiv ospica. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. --_.. smatraju ih. Kasnije. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. Pome~an s uljem i solj u. i prvi Rimljani.cesan. .. luk. ~ni luk. kao i raznim vrstama luka. kao. uostalom. za plebs.U po~etku. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. uspelo je grac:tenje piramida. luk. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita.. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak).. Lonicerus (1564. Orfej spominje beli luk. dakle. C!:ini i madije. Rim I jan i.. u~inili j 7. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. lukac. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. jer su sprecene zarazne bolesti. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . ~snjak. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. rotkve. ~oviti luk. ~njak. jer ih onda zmije nece ujedati. bel i i ern i I u k. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . preventivno sredstvo. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus. kao sto su. a s medom. uostalom. godine) preporu~je beli luk protiv glista. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. luk-Ce~ njak. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. kukurek i druge biljke kao lek. lek. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk.

dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. . gde se i gaji. ali se sme uzimati upola manje. sjajnih. vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. dakle. ljutog i toplog ukusa. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. ekcema i drugih koznih bolesti. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. Br. kao i u ostalim tropskim predelima. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. skoro srcolikih listova i.Piperaceae (crni ·biber. karabiber). Biber je svojstvenog. socnih. a osobitog. U listu ima do 15% arbutozida. cmi papar. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru.

Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik.Kod nas se vrlo retko upotrebljava.. - Composi.5% eta r s k 0 g u I j a. jedri.. odmah padne na dno.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). vrlo bodljikava. Upotreba. nazi va kij an je. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0.. obavijene su kruprum ovojnim listovirna. rede u drugim delovima zemlje.8% s mol e (kavicina). po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. BLAtENI CKALJ. na vrhovirna ogranaka. a Ijutina od piperina. SIKAUNA 239 talu vodu. Droga_ . Prvoklasan biber u zrnu. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj .. Kad se tuca i melje. Listovi su duguljasti. duboko perasto deljeni. . naj~e~ce po suvirn mestima. SIKALINA Cnicus benedictus L. smole. kad se spusti u vodu. U biberu ima 1-2. Naprotiv.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee. visoka do 40 em. Cvetovi su ruti. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. Aroma bibera potice od etarskog ulja. . VBe ga ?otro~.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. a lo~ lebdi ili pliva.Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. ~iljasti. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. etarskog ulja i razne soli. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. BLAZENI CKALl malo sluzi.BLAZENl CKAU. . Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze. Cvetne glavice su pojedina~ne. ali kao poludivlja biljka. Cveta po~etkom leta. oko 5% tanina. . veoma raz· granata biljka. Rasprostranjenost. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_. Sastav. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu.Raste u primorj-u.

masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. tinkture. na dugim peteljkama. a Da Zapadu obavezno. meki tm. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. dugacka 3--4 m . na udalj eDju oko 30 cm struk od struka.240 LECENJP. kielce. korenom se trlja mesto. Seje se krajem april a. hajducice. pli"kova i rana. nepdjatnog i toplog je ukusa. benediMa. 2. Bere se eim se pojave prvi cvetovi. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. neupadljivjm. U redove od 60 do 70 cm. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. Pije se kao pod 1. rastresito i plod no zemlj gte. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. Ili se rizom Da trenici nastruze. mesnatim. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja.BLJU1D. vina i drugih galenskih preparata. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. Traii lako.KUKA T amus communis L. Raste po zivicama i obodima ~uma. benediktova Toza. trave-ive. Listovi su srcoliki i Siljasti. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. biskupova brada. Ijutog. . koja se penje po drvecu. vezu u kitice ~ su ~e '1. 1. limunove kore i oeajnice. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. Rizom je spolja sivocm.l hladu na promaji. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. bozja plahta. Narodna imena: babino zelje. pelena i lincure. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. sjajna bobiea zive crvene boje. sveta sikaviea. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). a na prelomu beo. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. kraljevac. gorkog. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. ckalj . Plod je jajolika. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. Gajenje 1 berba. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika.Kod nas se De gaji. pitomi ckalj. odstranjuje modI1ice od podlivene . Strugan rizom se stavlja na uboje. ne eekajuci da se svi otvore. Daje se u obliku ~aja. BLJUST. mesnata. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa.

Dmga narodna imena: ble. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. Upotrebljava se sli cno pelenu. Bljus/ je o/rovan. visoka 60 do 120 em. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. visoka 60-140 em. IYljust. erna loza. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. tanina i flavonskih jedinjenja. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. Stabljika je skora odrvenjena. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). . alkaloida abrotina. drlati 10 dana. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. ce~ce muckaju6i. Miri~e istovremeno na limun i pelen. konjski bob. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. bluz.. pije se pre jela. oksitiramina i proteolitskih enzima. tirozina.BOB. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta.Isto tako. zmijino grozde. Cvetovi su sitni. Poreklom je iz Azije. blju~c. beb. BOllE DRVCE 241 krvi. pa ga zbog toga treba izbegavati. bjJu~tan. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . gork'ih matenija. crne kuke. sakupljeni u malene glavicaste evasti. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. Sadrii etarskog uJja. Imena: bakla. leucina. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. ali je manje gorak. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. zuli. veliki bob. kukovina. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. BOB Vicia taba L. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. naj cesce po grobljima. a u eve!u bojena materija antofein. bobae. Narodna. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. Cveta od juna do oktobra. blju~tina. asparagina.

muski bozur. corallina Retz. bofuraJ\c. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. Narocito ga eene zene. za le~enje hema. po sumama i na drugim mestima. \ Za P. brozg. planinski bozur. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. zlu ne trebalo«. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. trava od tri rozciea.) Gouan . Ne preporucujc se <uP( . broda nj. mosur. crljeni bozur.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. drevinka. Ima ih svuda. va. narocito na selu. pored puteva. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. eba bozura za l~enje. U semenu ima masnog ulja. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije.sni muski pelino pelinak. BOKVICA. corallil1a: bozur. ' 0" z" uredivanje menstruacije. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. kosovski bozur. tenuifolia L. TEGAVAC. bozuric. BOlURI Paeonia officinalis (L. duhovska ruza. i tako najlakse dolazi do trovanja. velikog kaslja. pitomi ohsjenae. kurjak. Z. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). secera. Nekad 1I skolskoj. bozur. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. bozja plahtica. lrava od guja. di· vlji ciper. srCano zelj e. masti . na livadama i pasnjacima. zenski bozur. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. roida i dr. Za P. a i zbog pri· jatnog mirisa. obrate patnju na bofur. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. miri. tuber et sem en). jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura.• P. tanina. kraljev evijet. P. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. VUCAC Plantago L. bozji drvak. decora Anders . Narodna imena: bozja metiea. secera. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. pro stenik. tunkarica. rutviea. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . Izaziva povraeanje. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. devetak. TRPUTAC. U korel1u ima tanina. Nisu retki slll~ajevi trovanja. smole i boje. decora: bUur. Zbog toga bi trebalo da lekari. macur. turski neven. za lecenje padavice. . nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. trojaska rozica. brozgva. etarskog ulja . troj acke roze. lILOVLAK. Nisu otrovne ni skodljive.

2. nerna ienskih j muskih bokvica).). I.. 3. %ILOVLAK. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. srednja bokviea (P. evast je kratka.itamina C. dugaeka. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. U Ji. Sa5tav. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. tj . usko[is ta bokv-ica (P. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. mala. sta. eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. . U semenu ima sluzi. iako su obe hermafroditne. raste 'po pasnjacima . Upotreba. svuda gde se sliva voua. katar.naee . izraden od !i. saponozida i fitoncida. raste na vlafnim me· stima. Sve't i suv list. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. greevi.List bokv.) . Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. eve t je belicas t. jajolika iii okruglas ta. 2. susiti.iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje . soeno. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . 1. 243 list. . pored ugazenih put eva i ispod strehe. ima fuoike jajaste. a koren se vadi cele go- h erba et radix) . . 3. tirozinaze i koagulaze.ice i drugih lekova. 'cveta ju od proleea do zime. masnog ulja. Berba. ~ List se bere sve dok biljka cveta. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. TRPUTAe . dine. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium.stu lma oko 40/0 tan ina. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. lal1ceolata L. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. limunove kiseline. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. v. emulzina.). p ektina. osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti.ica. SvaKa se mora odvojeno brati. media L. lisee je iii· roko ovalno. Srednja bokvica raste na suvim mestima. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). zensk~. kru· niea je gola. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini.BOKVlCA. sta bokv. krupna iii zenska bokv. dlakava je. sirokolista bokvica (Plantago major L. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- . Droga. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. belaneevina i secera. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. cvast je dugaeka i srebrnobela.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. muska.). hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek.

kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. Seme je si· tno. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. pitomog kestena. dugoliste). Ako se slueajno posecete dok ste na selu. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. faringit. . Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. prome~a i posle pola sala popije. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. jer su -u njoj otk. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. cveta i lista podbela i moraca. veliki trpotec. jer posekotina ne krvari. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. B u a c a k (Plantago psyllium L. lici na buvu (otud i nauCno ime. veliki trputac. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. Godine 1958. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice.Osim navedenih. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. jer psyl/a na grckom znaci buva). a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. zenski zi· lovlak. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). ne zagnoji.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. tarpudac. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. Kao prethodni eaj. paskvica. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. larin· git) . Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. Veoma se ceni. rosulje. Deluje kao blag laksans.riveni fitoncidi (Felklova). sve pome~ a . zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. terput. pitoma bokvica. cveta belog sleza. pije se topao. Narodna medfclna.Bokvica je omiljen narodni lek. . Svako ce yam odmah. ~iroki trputac. prva pomoc je list od bokvice. bez okoli~enja. tarpotac. muska bokvica (Ku~an). cveta zove i trave daninoc. zilavac. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. celnik. Narodna imena. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. Ovo je sasvim opravdano. . crnog secera (od sladiea). samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. marina bokva.

Rasprostranjenost. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. Za buacak: blesnik. fenska bokvica (Ku~an).Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. Cvetovi su plavi.. rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. konjsko rebro. U mladim biljkama ima malo alantoina. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. . LISICINA. Gajenje i berba. boBinee. Droga. Cveta od maja do avgusta.Ukusa je na krastavee. krepotee. ali su talasasto naborani. . a gornji duguljasti. flos et herbal. na dugaekim drskama i elipticni. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. Stabljika je ~uplja . Sastav_ . krupni. Monimaeeae. bu~ika. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. popova lozica. Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta.Oko 25% sluzi. srednja bukviea. troputae. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. . tripotee. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. grubo eeki[ljasto dlakava biljka. Neprijatno. Listovi su po obodu eeli. evet i eela biljka (Boraginis folium.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. Slabog i svojstvenog mirisa. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. skoro bodljikavo dlakava. BORMINA. ernoglavae. 25% tanina. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. treputae. List. Upotreba. Zilovljak. bolhnjak. POREC. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. . troputae. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. BORAlINA. tako da eoveka odbija. triputae. 245 Za musku bokvicu: bukviea. BORAC Baraga officinalis L. malo etarskog ulja. deluje i protiv erevnih parazita. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. zenska bokviea.ja OOkva. . siroki prpotee. Za srednju bokvicu: bokva. visoka 30 do 60 em. saponina. Svojstva. pasja noga. sredn.iIrata. mala bukviea. obieno juna-jula. mu~ki zilovlak. dugi trputae. razgranata. . a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. Donji listovi su u rozeti.Seje se u martu iii aprilu na lako. rede beli ill purpurni.BOLDO. bu(h)aeica. diuretieno i se· dativno. lisnati tr· putae. glavor. duga bokva. LISICINA . Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama.

oko 6'/. ekstrakt i vino. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. . oko 27'/. sok iz zrelih babica. Bob ice su dosta prijatnog. Droga.50. . Sazreva u leto. i n v e r t n 0 g sec era. Cveta u prolece. popariti ca· som klj. poraga. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. bora~a. .i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). arb u t 0 z i· d a. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. .246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. treba do dati malo lipovog i rw. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. Plod je modro·erna. duguljasto·jajasti. do 1. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. di· vizme. pirokatehinskih tan ina. uglavnom H:mu· nove.u cale vode. zvonasto·eevasti. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. organskih kiselina. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. do 220 mft'/o vitamina C . protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k.70 0C. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. borazde. jabuonc i cilibarne. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke.. volovski jezik.List . list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno. U listu ima do ISo.. visok do 50 em. nekoliko flavonskih heterozida.inog cveta. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. buraiina. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. Listovi su naizmenicni. soena bobica sa vge semenki. boraziniea. Cvetovi su ruZicasto·beli .Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. Preneli su ga Arapi u Spaniju. okrugla. boraidina. cni i obe~eni. Narodna imena: boraga. rw.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a.e. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. Anticki narodi nisu poznavali porec. tanki. krastava. krastavica. Plod treba susiti u susniei na 65. pojedina. Upotreba.i dr. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje. pektina. reumatizma i drugih bolesti. na vrhu se vidi krunicni prsten.td. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. kozmelj. a plod sasvim zreo. ·bore· tina. Zbog prisutnog arbutozida. oko 6 mgOfo vitamina C. burai.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. Sastav. raznih upala sluzniee j.

ofinki. brosniea. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. Bosiljak nije naSa biljka. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. najeelishadnije je piti cist.8% . dobricica i dr.). Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. poklopi. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. za destilaciju etarskog ulja. brusovnica. borovinka. sitnice. To su evece i miris starijeg sveta. kad se ide mrtvaeu. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. neprevreo i nefalsifikovan sok. 2. Kolicina etarskog ulja nije velika . - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. brusnik. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. za industrij sku proizvodnju soka. dudov list. za farmaceutsku industriju. s jedne strane. mahune od pasulja. tan ina. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. Cela biljka je prijalnog mir isa. Secerna balest (vid. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. erna jagoda.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. toliko opevano u narodnoj. ervenozrna borovnica. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. linalola. Sadrli eta r s k 0 g u I j a. Po~to je taj lek patentiran i skup.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. jer povoljno deluje na vidni purpur. troskota i rastavi~a se pome~a. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. jer je to najzdraviji napitak. ostavi 2 sata. boribnica.). brasnjaca. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. brosniCak. zdrav. erna borovnica. a m'a jv-Be ILs. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. 1 za religiozne obrede. 1. a s druge. Donesen je iz Indije. 3. B r usn i e a. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. borovaca. oeedi i pije umesto vode. mecje grozde. strus ljinke. BOSIUAK Ocimum basilicum L. borovnjaea. burum. ostavi 2 sata i pije mesta vode. pa i u umetnickoj poeziji.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. u listu ima gotovo iste sastojke.iznosi svega 0. Tako se moze objasniti z. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. divo-grozje. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. zbog cega se pokoJnik . Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode.to vi. Narodna imena: barovniea. dunjinog semena i nane se pomesa.4 do 0.

za izazi· vanje bolj eg ape tita. nadimanja i tegoba u organima za varenje. na njemu su usadene sitne. fesli~an.l. lima iii u obliku ~aja pos le jela. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. protiv zapaljenja bub rega. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. Sastoji se iz krupnih. ne sarno suvog. zatim za ja~e mokrenje. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. uzaruim . Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. na pasnjacima. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. rapave ahenije zakieene belom. zrakastih. C vet. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. ~iljas tim. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. bosilek. po obodu malo nazubljeni. za uredivanje menstruacije itd. upotreb. bosilj . . pitomi vesligen. fesligen. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. den. naspramni. ocistiti od crnih larva.bogojavlJenska vodiea« . ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. a ~ta stvarna lekovita vrednost.. krupan bosiljak. baselak. sitno jarnicasto i maljavo. po obodu celi.5 cm. kao pamuk. kao retko koja druga biljka. pa ~esto i u loncu. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. RasproslranJenost. Jezicasti.Treba brati potpuno rascvetale. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. basilje. pe~~anom. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. vasleden. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. ali ne precvetale cvetne gla· vice. murtela. bosiljak sarma~ .Raste na siIikatnom. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. duguljasto·jajasti. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. visoka 20-60 cm. protiv gasova. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. . Narod.. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. b~ulek. . ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim . za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. feslidan. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. besiljak. ba~elak. .Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. ~esto zajedno sa belim lukom. itd. basiljak. Iz kratkog. dugacki su do 2. ~vrstom.ica montana L. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. Berba. MORAVKA. humoznom i via· ~nom zemljiStu. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. TRAVA OD MAJASILA Arn. sasvim opravdano. zbog tega se daje da se one pokvari . mislodin. BRDANKA. . CveiBte je malo. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. pup~aslo. zenski cvetici. a si'roki ako 4 mm. faslid~an. listovi na stabljici su sitniji. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. bosilje. Droga. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. valjkaste. Narodna Imena: ba~ilek. u obliku za~ina u je.

. malo kvrgav. neglikozidnu. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. gor· kog i I iUl og ukusa .' inulina. c CVET BRDANKE : A . MORAVKA. B. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa. . a na donjem pot. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. a ukusa nagorkog zivaju kijanje. 3-5 mm debeo. C . narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. slieno zalfiji. Iznutra se daje kao sredstvo . smole. boje i arnidiola ill arnisterola. TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog. jako aromatienog. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. do 9 em dugaeak. .1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. skoro \'al} kast.Rizom je vodoravan iii kos. Spolja je rapav. a tanin steze.CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. iza.Cvet sadrli oko 0.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. tan ina. kristalnu materiju a r n i C i n. eesto umesto skupe jodne tinkture. Ij uskav. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. Stavi. R i zorn i k 0 r e n. puno je obrastao lako lomljivim.CV ETN A GLAVICA .BRDANKA. OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. Upotreba . flavono· ida. II. gorku j Ijutu.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. jaea sluzokozu. B . tvrd i mrkocr· yen.

. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. falosna breza.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. Betulae folium. . dje koje imaju antibakterijsku moe. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema.2'10 heterozida. zlatenica. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. briza.050. gorkog i oporog ukusa. metlovina. . . U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. BREZA Betula L. nepoznatog sap 0 n 0 z ida.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. Droga je svojstvenog mirisa. eta r s k 0 g u I j a. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. kao emenagog i abortiv. obicna breza. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. obi~a breza i B. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. OstaIa narodna imena: arnika. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. metla. naj~esce u obliku infuza. veprovac. ti~ji neven. (= B. a B. 0. breza crepu§a. tan kim graneicama. pu. za snif avanje krvnog pritiska. mali divlji neven. jadika. ruta brc1anka. metlika. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. bescens. pap rica. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. . na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. konjski petrovac. brizovina. Saddi nedovoljno proucene supstan. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. smole. veprina. . Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. Ehrh. puba6ta breza. brez. gorke materije i dr. lenla L . severna breza. pubescens: breza. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. B. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. pravi ukras svetlih ~uma. arank. B. Sveza kora sadrli do 0. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. Istorija. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. Betulae gemmae. gorska potres. pendula Roth).Taste u Severnoj Americi.

Cela bilj· ka je gorka i otrovna. visoko do 35 m . Stablo je cetvorouglasto. Ostala narodna Imena: barsijan. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. visoka do 1 m. broeanka. do 1 em debeo.BREST. BRSLJIKA Hedera helix L. Narodni lek za lecenje opekotina. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. . Sadrli antrahinonske heterozide. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu.. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. vezovina. bradaviea. Listovi su raz· licitog oblika. BRoe Rubia tinetarum L. baSt ran. ce i oslobodena plute. Kod nas se retko upotrebljava.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. uloga. zirnzelen. U kori ima sluzi. BRSTAN. brgtanj. pijelita. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. brstovina. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. najce~ee u obliku 3% infuza. BRSUAN . izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). BRoe . roci. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. BRSLJAN. br~lin. razgranat. alizarin i druge bojene materije. Ponekad se trafi za izvoz. - Ulmaceae Snafno drvo. barScan. . Stabljike su do 50 m ' dugacke. 10m. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. brist. ervenae. Narodna imena: brojue. poljski brest. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. Cveta leti. reumatizma. brstran. krap. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. br~ean. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. erni brest. broce. Cvetovi su sitni i roti. bers/jan. za lecenje nefrita. holeretik. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. clankovit i erven. Rizom je dugacak. plod i tanke stabljike. brocevina. pitomi broe. rudecina. brijest. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. zelengora. 251 BREST UII11!. za lak~e iska~ljavanje . katara be~ike i kamena u bubregu. bres. cistita. veliki broe. ostavi 5 sati.iS eampestris L. erveni brijest. plju~t. ru~ten. best rail. Narodna imena: barst.

mek. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. Olju. . a oko 24% na ljusku. spolja belo·sivkasta. Rasprostranjenost. 38% masnog ulja.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). BUCA Cucurb ita pepo L. tzv. a ispod njega je debela. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. karotenoida. 8-20 mm dugaeko. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. a na preseku narandzasta. masna. . Odraslima se daj e oko 400 g. a sazreva septembra-oktobra. po obodu able zadebljano.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. DULEK. na hladnom mestu. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. pLitki petodelni. sivkasto iIi belo·zuckasto.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. zbog eega se moze davati i deci. rebrastim. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga. Upotreba. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. dobro zapakovano. 1% belaneevine. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. U zrelim plodovima. visoko do 35 m.U semenu na jezgru otpada oko UNo. Ustovi osu ogromni. BELOKORKA. oeisti od vezivnog tkiva. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. U bukvi· cama ima fagina. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. Seme se iz· vadi. Plod je ogromna okrugla boba. enzima. Sastav. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. 5'10 smole i dr. belieasta. pektina itd. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. mno· go manganovih soli i dr. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija.252 BUKVA. Ponegde jedu priene bukvice. BELA BUNDEVA. zilava ljuska tamnije boje. Cvetovi su zuti. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. teska i viSe od 10 kilograma. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. Cveta jula i avgusta. zelenkast tegumen. BUNDEVA. vitamina C. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. vrlo malo ulja. - Fagaceae Sumsko drvo . BUKA. muski su krupniji od zenskih. plankonveksna kotiledona. Seme je belo. . mesnata i soena. smole. . pljosnato. u supljini su semenke. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. kao meduusev po kukuruzu. srcolikii. se· cera. LUDAJA. lspod ljuske je vrlo tanak. hartijast i lako otpada. . U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. Droga. po obodu nazubljeni.

zu ta tikva. bIen. konjski zub. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. rede seme o<i buniike . Bunika je lekovita i otrovna. tikvelj. crna bunika. bana. kaba k. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. bez srnisla i veze. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. Pulpa. duganja. rnackama 20-30 g. bunica. dulek. balan. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. blern. svinski bob. crvivec. frio genjaea. bendeluk. Bunika je slovenska roc. bunika« . crni zobnik. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. crvinc. vojka. trava od bunila. cuka. presna i kuvana. divlji zobnik. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. serne se porne~a s brasnom . Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. bela tikva. blnika. Stucano. Narodna lmena: . mekokorka. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje.Osirn spornenutih. kao da je poludeo. budimka. psima 30-60 g. svinjorak. svirnjak. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. svinjarac. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. budimlija. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. bundevka. ludara. zubnjak. bunjica. bun. hronicni ne· frit. • Govori kao da se bunike najeo«. zubna trava. u Jugo. mska dinja. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. dugara. uspavljiva trava. trava od zuba. Ulje je lako svarljivo. artriticna dijateza. tikvanja.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. svinjarna 80-130 g. . rnacvanka. misiraca. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. a presne za do mace zivotinj e. voja. BUNIKA H yoscyamus niger L. Istovremeno suncanje. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. prekruporn i drugom stocnorn hranom. bonica. zub· njaca. baunika. i za njega kalu da . pecenka. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. bun· dava. beskorka. vi~e od 98'10. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. veliko bilje. bugarka. Koliko se meni cini. prerna tezini. slanu iii zasladenu. Sastoji se iz 45% linoleinske. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. dumlek. svinjorec. bunjika.

lute. Caure su duguljaste. iz Jugoslavije i Madarske. Druge godine izraste razgranata stabljika. Krunica je blec1e rute boje. Hyoscya mus muticus L.PLOD. . najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. zapu~ tenim i neobradenim mestima. Cvetovi se razvijaju postepeno. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. narocito u SAD. jer daje viSe ]gea. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. Na1azl~ta.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. odakle joj a ime potice. I bunika traii jaku zemlju. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. nagorkog i naljutog ukusa. odozgo imaju ispupcen poklo~o . visoka do 1.Bunika se gaji kao i tatula. Siljasto i krupno zupcasto. Ima je po celoj Evropi.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. I RAZV lJ EN CV ET. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. ispod njega cvetova. na vrhu petorube. veliCine naprstka. 2 DO 6 . tako da na jednom jedinom struku bu. pac koji spadne kad plod sazri. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. Cela biljka je vunasta dlakava. pored puteva i ograda. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. sivazelena. kru~kaste.\ _ BIU KA U CVE T U. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. Listovi su bez dr~ke. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. neprijatnog i gorkog ukusa. Gajenjc. Cela biljka je vrlo a/ravna. . lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . ali je najlekovitije prvo kolo. U mnogim zemljama se gaji. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje. . BUN IKA U CVET L . visoku svega do pola metra.i/ica.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. neprijatnog. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. Li~ee na stabljici je sitnije. nike ima na vrhu pupoljaka. koja ima vi~e od 1% alkaloida. o 1P B . najviSe na zgariStima. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. ruJevil1ama. a iz nje je prenesena i u Ameriku. Berba I susenje. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. ima nerazgranjenu stabljiku. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. .5 metra i iseveta. ali ipak ne kao tatula.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji.. li~ee je duguljasto-jajasto. . Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o .

Najbolje je ~to pre prodati.:a suvom i hladnom mestu. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi.U IiUu bunike ima 0. . sme cuvati dufe od gOdinu dana . jer sadrli manje alkaloida. pozuti iii postane smelte. a manje u liski i stabljici.050. kuvanjem liUa u ulju. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0. ne . 1zraltuje se ulje.045-0. ali znatno slabije. Oleum Hyoscyami coelum.s.>.DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. Droga privlaci vlagu. 1 BUN IKA SE. 1ma malo skopolamina i atropina. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati . ~potec . Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . rosoo. su~e na. Upotreba.BUNlKA 255 zno. Najvge alkaloida irna u drki i nervirna.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU.e ~' u . .Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie. Spravljaju se i razni drugi melemi - I . od kojih najvge hioscijamina.. utohko ima manje alkaloida.15% alkaloida. Jer . alkaloida.

Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. a jo~ bolje mikroskopom. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii . koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. Srecom. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne.14% alkaJoida. od ~ega najvge hioscijamina. a isto tako i otrovna. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). mi~ije.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . . tj.1. Istorlja.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. . a koza i krava mnogo manje. dobro ga pokriju. kao da visi u vazduhu.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. narede mu da zmuri. Ukusa je nepri. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. 51. Na uzduznom preseku lupom. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. Nad zar nadnesu bolesnika. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. Konj. to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. da se otvara. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. Moze izazvati i smrt. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. u§iju. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. Re"e se izra"uju ekstrakt.ilne upotrebe. govore neke nerazumljive re~i.06-0. Zbog toga se bunika ne .jatnog i gorkog. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. Trovanja hunikom u nas nisu retka. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. sad vid· dis ko ti jede mozak. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. rana« itd.sme upotrebljavati na svoju ruku. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. jer je ima svuda.

Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. Biljka izdrlava dugotrajne suse. . ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. 5-6 em u prorneru. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. a ne samlevenu.. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka. Izgled droge. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. nasred kuce na ognjgtu.Ijubavi. .U prornet dolazi cela droga. Berba. Korenov sis tern je vrlo razvijen. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. jer tada ima najvJSe piretrina. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu.CVETNA GLAVICA. B . kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. c C E D evET BUHACA A . D . CEVASTI CVETIC. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. eevastih cvetiea otvoreno.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E .UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz . imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. . .KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen.

. . Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. Prahk. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. krasuljka. Cvetgte je oblozeno duguljastirn.). d I a k a u obliku slova T. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom. U k usa je gorkog i naljutog. a jezitasti su CTveni iii r u i. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. marchalli (Pyr. Zuti evetiCi su petozubi. ali ne sme bi ti skroba. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. veoma blizak piretrolonu.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. Samleven evet od vratica. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. Samlevene dr~ke su sive boje. dugatki do 6 mm. . slabo aromatitnog mirisa. . Sastav. velika 30-45 mikrona. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. a persijski od Chr. Ima inulina. i cas t i. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. e i n e ri n a l i e i n e r ina II. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. Cinerolon je takode keto-alkohol. gorkog i Ijutog ukusa.). roseum Bieb. zbog tega je viSe zelene boje. 5 mol e. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene.Samleven buhat je svetle. jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. Cevasti evetovi su iuti. Piretrin I je 2.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica.500 m i spusta se do Kaspijskog mora. Jermenije i Persije. Druge vrste. M i r is a je slabog. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata.500 do 2. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. Falslftkati. Ima sklereida. . Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika. a otvorene glavice 12-14 nun. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a.5 puta aktivniji od piretrina II.

Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. bubar-ica. lma viSe metoda. buharica. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. matrikolda. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. vrecama brzo gubi dejstvo. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje. . U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. osjenac. buha~ deJuje brzo. buvara. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. vra tic. dalmatinsm buhac.BUHAC 259 Ispitlvanje.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. Narodna imena: berica trava. buva~. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. kartonima. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. U kesicama. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. a drugi na ketonskoj funkciji. buhara. -. buva i drugih parazita. Hemijsko ?dredl. . buvarica. Zivotinje tople krvi i biljke. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. brminja. a diditi dugotrajno. . deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. divlja barutica. divlji pelin. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina.

opere i VI!LEBIUE su~i. kao protivotrov pri trovanju morfinom. pilokarpinom i muskarinom. Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. . sirup. tinktura. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. Kopa se u jesen. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. epilepsije. ocisti od zemlje i natrulih delova. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. Daje se i spolja u obliku masti. dializat i dr. grceva od zucnog iii bubreznog kamena. his terije. ekstrakt. pilule (s podofilinom). Radi razmnozavanj a. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). u humanoj i veterinarskoj medicini. par kins onizma i drugih neuroza. sam iii zajedno s kokainom. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). Od I i ~ case pravi pra~ak .

DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija.ATROPA BEU-ADONA .PHYTOLACCA OECA NORA . B . C - AILANTHUS GLANOULQSA. D . Pocetkom XIX veka .DEWVI BUVACA. U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . 0 . xlll.5. LIST IZJEOEN 00 BUVACA. narocito Venecijanke. Lepe Italijanke. C . x O. VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja.EPITHRIX ATROPAE. upotreblja- BELADONIN BUVAC A . godine. 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. Prvi zapis potice iz 1504.VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E.

sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. taka i osu~enom biljkom. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. SveZa. Cela biljka je vrlo otrovna. klime i drugih okolnosti. a najvise njen koren. nego je jo~ porasla. Trovanja velebiljem nisu retka. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . biti skodljiva. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . nenamerna. 1825. TROVANJA VELEBILJEM . kako zivom. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. Najeesea trovanja su slucajna. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota.5 mg. najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. i to bobieama. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. koji je oko 6 puta manje otrovan. a malo ili nimalo atrop ina. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. . jer sadrfi najvi§e hioscijamina. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan).23 grama. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. Prema tome. umorni i zedni. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. dakle. Susenjem. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. Suva. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. ziva biljka je najotrovnija. zemlji· ~ta. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. a drugi prezivese posle stra~nih muka. jer se hi· drolizuju (razlaiu).

na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te.st . ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio.I1akova trovanj a. vrlo otporan. ali sami postaju otrovni za coveka. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. a li i medu pt icama ima razlike. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . njima one ugta ne ~kodi . Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. hemijski i na zivotinjama.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama. Ranije se.skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. Uostalom. ukusnim i privlacnim bobicama. ali je njihovo meso otrovno za coveka. PuZevi jedll velebilje. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. Ovca i koza . . TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. ·na zalo. mer.6 grama (Hekel).0 ' da j edu . najosetljivija bi bila macka. losi! Pancie i Sava Petrovic. pti ce i pas. pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. Kod nas . 'clcbilje . delice klltikule i dlake. sIal' nim. gol ub je. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. na primer. COI'ek j e najosetijiviji. NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju. . bili Zekari. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog. ako bolesni'k ne umre od velebilja. 0 tome se kod nas vrlo malo zna. zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a .c .'an 1 ot ru je beladonom. psihoza i sl. za njega je beladona i najot rovnija. Zec. pre. Posle coveka . Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. 11ajcefee zrelim. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. Meolltim.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. oko 0. Tako je. medutim. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. na pri. klasicne primere nenamernih. mt::dlltim.

prevare se i pojedu poneku bobicu. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. O~trelja.venin« (otrov). CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). ali ne bobicama. Da bi iz sebe isterali . a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). god. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. da pokafe da nije kukavica i mali. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. is tina. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru.. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. nego korenom velebilja. to je eesto 5111rtonosan olrov. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se.« Medutim.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. sva ostala su bila iz neznanja. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. deca. znao koja je biljka u pitanju. ispoganjeni. zedna i gladna. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. osobito po selima oko Bora. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. zabelezio sam 1954. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. mec1u odraslim ljudima. ako mogu da izdrlim. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. slueajeve medikamelltozniiz trovanja. osvetli iz svih aspek_ a ta. . dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. naprotiv.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. Na ova kriminalna. U istoenoj Srbiji. Nije. dakle. seljaci iz Krivelja. Ako ne crknem. Osim toga. Bili su potpuno izobliteni.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. Najce~ce se nekad zena ovim . Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. vrlo mnogo. Zlota. Sarbanovca i drugih sela piju . ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. Prema tome. za inat pojede jednu ili vge bobica. A vel1in (jed. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. nije od manjeg znataja. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. Na primer. nedaleko od u~ca lbra u Moravu. a mozda i iz koristoljublja. veCinom iz neznanja. U rukama lekara. u Gvozdatkoj reci na GQeu. uvo nimalo bezazleno narodno . veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom.

gorsko bilje. jako ra. veliko bilje.3% alkaloida. nacina susenja. pasja jagoda. pasja viSnja itd. neizdrzljiva zed. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje.32% alkaloida. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). a najviSe po sumskim prosecima. zanesenost. mandragora i dr. neuracunljivost. ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. srecom. klime. vilino bilje. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. ludilo. bun. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. vremena berbe. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . kurjacija treSnja. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. ludaca. gorski bun. odnosno racemicni atropin. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. rede po hrastovim sumama. golemo biljc. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. prilikom susenja. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. bunika. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. neosetljivost na svetlost. veliki bun. U . tia. Nadeni su primerci lista sa 1. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. Najvise ga ima po svetlim bukovim. Voli jaku sumsku zemlj u. viljebilje. Medutim. pomamnica (otrovani skace. crni bun. racemican izomer-atropin. vilinsko bilje. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo).sirene zen ice. ukocen pogled. bes. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. cuvanja i prerade. poremccaj vida. kurjacija jabucica. starosti :droge i dr. kurjaca. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. promuklost . buna (otrovani je kao u nekom bunilu). cini svakojake ludosti kao da se pomamio). Kao ~to se viodi. vrgti. decu i do mace zivotinje. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. odnosno hioscijamina. veljebilje.

jer je velebilje sumski korov.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. tako da za prodano bilje kupuju hleb. Zapadna Evropa). Plod je vrlo lepa. rede je kruniea zutosmede boje. velioine naprstka. treba cekati covekol' vek. veliCine vi~nje. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. sitne. odelo i obucu.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana).nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom.. Velebilje eveta preko eelog leta. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla.guk ih sllma.a.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. ukusna (ali vrlo o/rovna). a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. I jo~ nesto . Eto zbog cega se ovaj opasan. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. i to vek stogodi ~ njaka. Kad sazri. na bazi bleua. irna tamnoljubicast sok. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. socna nakiselo-slat ka. od kojih je jed a n vel i k. najvge u Englesku. SAD. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. lugoslavija jc godi. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. Prema tome. Da bukva. nego se ~uma tim leci. sjajna zelena bobica. jer . bor i drugo drvece stasaju za secu.e crnomodra. a d rug i m a Ii. mrke. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. Holandiju. visokih 1-2 m. a na jug se pros tire do severne Afrike. krupnim. Dna . svega do 2 mm u precniku. i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan.aka va'i. hrast. Semenke su okruglaste. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee. po povr~ini rapave. Kruniea je ·krupna. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. Cvetovi su pojedinacni. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. izbijaju ·iz pazuha Iistova.I . !taliju. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. Bobica je mnogosemena. Ova impozantna zeljasta -.

Lisee velebilja je neprijatnog. nagorkog i naljutog ukusa. Ako se brzo ne osusi. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. debelu. Korenje se vadi u jesen. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. bez pega. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. zelenih plodova. sunCanom i suvom vremenu.ire ad tr. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. Koren velebilja je vrlo mesnat. rupa i drugih o~teeenja. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. ko nema su~ruiou. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. Na njima osim evetova ima i mladih. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. SUSENJE. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju.i krajem leta. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. Iskopavanje moze poc!eti .i godine. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. soean. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. onda' brzo gubi lekovitost. vee od druge polovine avgusta. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. krupni i Ijubic!astt. ad 2 do 3 em. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. sitne plodove modre boje u grozdovima. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. ali je najbolje prvo kolo. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. natruUh i mrtvih delova. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. To moraju ZDati svi biljari. vrlo velik. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. a nikako u vreeama. Korenje se odmah opere hladnom vodom. BERBA. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. nepromoeivu emu hartiju. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. beJoZuckast. najc!e~ee po llaseljima. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. Cim se lisce osuili. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. mek.

Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. Preporuke. pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. Uopste. Debelo korenje se mora U2du! raspor.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima.i mora se uni§tiIti. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. dok na pozari§tima nije izrasla suma. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. .o zapakuje i cuva na vla7. napomene i opomenel . beladonu treba sto pre osu§iti. i 1947. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. Prema tome.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. najvge na mestima' gde je okupat.iti da bi se §to pre osusilo. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). a jo§ vi§e susne 1946. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. vla!n. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. iako se od davnina zna za nju. godine. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje. jer niko nete da ga kupi. one brzo gubi alkaloide. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. AIm je vreme toplo i suntano.nom mestu.Cela bilj'ka je vrlo otrovna. uplesrrivi se . nego ga treba §to pre prodati. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a. sporo i nebatno su§i. mi smo . ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena.jmal. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji.

dvousnati. Sadrii neproucen al· kaloid. Stabljika je cetvorouglasta. DIVUA VRBENA. Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. taDina. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae .(J/ . Listovi su naspramni. . otoka i drugih oboIjenja. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. Cvetovi su sitni.. za lecenje jetre i mCi. manje iii vi~e dubokodeljeni.' . Narodni lek za jaeanje.500 m nadmorske VIS me. Cveta od juna do oktobra. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. bledoljubicas ti. isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . sluzi i etarskog ulja. protiv nesanice i nervoze. grubo dlakavi.VERBENA. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. VRBENA . grla. visoka 30-80 em. Upotrebljava se i protiv groznice. Povecava mlecnost. rana. gorke materije. duguljasti. heterozid verbenozid. jer sniZava visoku temperaturu.. : VERBENA dnevno pre jela. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- .IQ-/ " . uspravna i na gornjem delu razgranata. VRBENA. 269 VERBENA.Za spoljnu upatrebu. LJUTOVNICA Verbena officinalis L. DlVUA VRBENA . . Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka.

VEREM-TRAVA. uglavnom za jacanje i umirivanje. spo l'i ~ . ze! ezenka. GORSKA METVICA. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. konju ~ ara. brstica. »bola pod grudima«. jer sluZi za destilaciju. ostavi poklopljeno 4 sata. spe riS. vrbica .270 LECENJE BIUEM mena. jezicar. cvrstac. sporiSak. nesanice. rede za lecenje rana. nani i maticnjaku. trava ed dlaka. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. VEREM·TRAVA . popari se I litrom klju~ale vode. ocedi i mlako upoLrebi. bosotica. Sadrii vrlo malo etarskog ulja. VEREMNJACA. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. vrbina. verbina. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. OstaJa narodna Imcna: bori~. jer »od verema veceg jada nema«. TRAVA OD VEREMA. MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu.

Droga. ovci cicak. Zilavl .VETROVAU.ljikava biljka. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe.Diuretik. nalaze se na vrhovima grancica.12% etarskog ulja i mnogo seeera. su tvrdl. kapinska trava. Daje se sam iii sa drugim bi. . vekes. . tan ina 1. kolotrk. KOTRLJAN. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . skulab. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. bermec. KOTRlJAN .ljkama koje deluju diureloicno. sikavcina. bodeci trpotec. vakas. Upotreba. skolab. osobito po kame· njarima. .Saponozida 0. najcesce u obliku caja.. bermelj. visoka do 70 cm. valjavac.VETROVAC. VETROVAC. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. Cveta celog leta. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od.Bodljikav korov sus nih mesta. beTmak.~I STRIC Eryngium campestre L. . Narouna imena: bela boca. . brmak. . na pesku i sllvim poljanama.5%. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. oko 0. fi'rOgon . a ukusa slicnog mrkvi. . 271 VETROVALJ.5-1%. bela sikavica. ple~ec. brmec. V(. Ima dugacak rizom.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. skolobad. . bermez. Sastav. Koren je svojstvenog mirisa. be li tm.

20 em visoka. Sve su to poluparazitske biljke. kapinika.lis L.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. lim sumama. . tamnozeleni. (glatki sikavae) i dr. bledoruti iIi bell. a gornji jajasti i nazubljeni.600 m. svega 10. Raste svuda po livadama. E. kemerak. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova. pored puteva. VIDOVCEVICA Euphrasia officina.l. donji su klinasti. VIDOVA TRAVA. planum L. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. Droga. VIDAC. Rasprostranjenost. morski sikavae. (kapin. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. Listovi su sedeci. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti. ruZiCasto-ljubi~asti. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). do 2. ostri badelj). Cveta od leta do jeseni. VIDOVACA. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. Stabljika je neZna.

JednogodiSnja sitna biljka. Cveta celoga leta. plavu boju. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. - Primulaceae IzgJed blljke. Upotrebljava se i za letenje upala oka. Sastav. naspramni. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». najvge po njivama. vidavita trava. Caj za ispiranje nasa (kija. ~to moze imati kobnih . . grizov.Gorkog ukusa. VIDICAK VIDOVCICA. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. poklopiti.VlDOVClCA. oslenica. na uga· ru.Saponini. vidoka ~arena. Droga. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. blefarit. Otrovna.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal.Raste kod nas svuda. Bez rnirisa . jajoliki.150/0 etarskog ulja. Siljasti. VIDAC 273 Sastav. Narodna lmena: vidica. Svojstva. VIDOVA TRAVICA. ota· niea. Rasprostranjenost. na dugackoj drki. Plod je okruglasta taura sa koje. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. gorke materije. tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. 50/0 galotanina. visoka 10-30 cm. prosti. preve· liko lutenje zeludatnog soka. Narodni lek. VIDAC Anagallis arvensis L. Oko 0. proteolitski enzimi. VIOOVA TRAVICA. . malo tanina i drugih sastojaka. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. zornica. 2. konjunktivit. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. imaju 3-5 nerava. . dragonka. Listovi su sitni. kraj puteva. . Upotreba. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. sa crnkastim tat· kama na nalitju. kad sazri.Vidovcica oije dovoljno proucena. ka. . po obodu celi. . Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. 1. Upotreba. spada poklopaC'. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. leti proliv.

Ima kalijum-nitrata. . vidova travac. vid. Narodna imena. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. Ima gorkih i taninskih materija. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). skrika. visoka do 80 em. Imroslep. divji baselak. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. vidooka. sumpora i kalcijum-oksalata. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. ovce i ptice. CRKVINA. zeleoika. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. vanilina. Povodeei se za narodnim imenom . skupljeni u lop taste evasti.O· sim vee spomenutih. v. nitrata i benzoeve kiseline. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L. vidovska trava. kurje oko. Cvetovi su sitni. konje.274 LECENJE BrUEM posledica. vrlo dlakava biljka. Otrovna je za ribe. gume. visoka 10-40 em. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. vidovka. VILlNE. abronka. sluzi. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. erljena vida. kumarina. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. o~iea. mi· sakinja. zelenkasti. okaoee. krika.i die. DRENAK. kurja cesnica. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. PRILEP. . Ima i sluzi. VIJOSNICA. krivi~ica. zeoica. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. kokosiji slijep. vidoviea. PAPRAC. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina.

Upotreba. mesnat. . 275 VIUNO SITO. Dugovecna zeljasta biljka. . ima antibakterijska svojstva. debelih. . Koren j e okamit . kompava. protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a .i nulin levulozan. hranljiv je zbog inulina. voska. U li~cu ima boje ne materije enozida. rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen.. Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode.VILI NO SITO.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). PUPAVA. U gladnim godinama koren se jede. - Compositae Vil. Narodna imena. a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. KRAVLJAK.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. okrugla. corymbosa L. Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. VINOVA LOZA Vilis vinifera L. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. Droga. a ispod njih je rozeta od bodljikavih.ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . kao palae debeo.protak. i dr. alpina Jaeq. smole. - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. jakog.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. oko 30 em dugackih. . U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. narkoticnog mirisa. l anina. pupavae. peraslO deljenih. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. Po~to je .Mr~avi. sjekavae. Rasprostranjcnost. u precniku oko 12 em. KRAVUAK . . RESETKA Carlina acaulis L. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova. C. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b.QZA . koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje. raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. . ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. toniok i holagog. Vinova loza ima izraz. belotrn.Etarsko ulje je smede boje. vretenas t. flavonoida i leukoantocijana. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. na preseku beo. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. grubih Iistova. zatim vinske i drugih kiseLIa .ino sito ne ma stab ljike. evo jo ~ i ovih imena: beli tm. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna.. prostriljavica. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. KRALJEVAC. C. VI NOVA !. Cveta eelog leta. vulgaris L. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). dijaforetik. .. C.. koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. sastoji se iz raznih terpena.Osim spomenutih. Sastav_ . Kad sazri.

VRKUTA. magle i kiSe kao divni sjajni biseri. dunjinog semena. kamilice i majkine du~ice. Droga_ .Raste svuda do 2. - Rosaceae Opis biljke. capa oroslanova_ . upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora.Osim spomenutih narodnih imena. oporog i malo nagorkog ukusa. pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. Listovi su naizmenicni. trs. osobito erno. Svrab stidmce (pruritis vulve). Suvo groide je veoma hranljivo. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . Narodna imena: vina [oza. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. plascek device Marije. goveda trava. Dobar adstringens i tonik. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. Vino. ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. ROSANICA. . BISERAK Alchemilla vulgaris L. Vocni daniJ. Rasprostranjenost . vinja loza. krga. gospin pla~t. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta. cokot. vinoloza. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida.Virak je tipicna taninska droga. izmedu stena i drugde.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. . najviSe po suvatima. . Voce i povrce. vinika. lekovitih vina.Bez mirisa. visoke 10-40 em. »nakit i. drago kamenje pastirica«. Svojstva. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. gastrita. navodimo i ova: verkuta. . 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. viric. u eelini okruglasti. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. VIRAK.500 m. Upotreba. . lavska noga. jer groide je vrlo hranljivo . c:apa lava. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. .Dva grama vodenog ekstrakta virka. krupni. Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. vinska [oza.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. 10 g lanolina i 20 g vazelina . trave-ive. Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. zvizdenjak. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog).pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. osobito krvavog. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. na dr~kama.

Cveta od maja do septembra. Leucojum aestivum L. pekmez.. Od zrelog p[oda. kunjavac). Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). azotnih jedinjenja. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. Galanthus woronowii Los. V1SNJA . U lukovicama ga ima oko 1%.e alkaloide derivate izohinolina. REPUNJACA. . VLASKA SALATA. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. Glavni alkaloid je g a I ant ami n. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. limunove i Cilibarnel. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. 277 VISIBABA. SKRBINKA Lapsana communis 1. U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. . BAPKA . Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt.25. . vi tam ina itd. pravi se Sirupus cerasorum.V1SIBABA.'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. mineral-nih soli. Kao sneg bell. DREMIDEDA. Cvasti su svetlozute boje. DRlJEMAK. OGNJICINA. BAPKA. Vitaminski vocni sokovt). VISIPATKA. (dremovac. VISIGAC. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. Z\'once. SISAVAC. visoka do 1 m. dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida.ZALATNICA. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom. VUSKA SALATA . vino ·i dr. . U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. VISNJA Prunus cerasus L.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!. drem. 0. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). Daje se u obliku 0. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode.50 i 1".

. Vodena perunika je olrovna. Raste svuda po stajacim vodama. izaziva grceve u trbuhu i povracanje. U svezem stanju. za jaeanje. vodeni krin. zuti bozurak. z. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. visoka 60-110 em. Os tala narodna imena: vodeni bozur. zuta lilija. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. breze i medvedeg groZda ·i troskota. voeni ~ecer). LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. hrastova kora i dr.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. vodeni macic. uzeta u vecoj koJ. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. jer je otrovna. Sadrzi do 200/0 tanina. kuva 15 minuta u 1 litru vode. a lekovitost im je veea i pouzdanija. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. 2.) koje nisu ~kodljive.icini. lista koprive. ali JOJ je evet zut.7% ulja. 1.Upotrebljava se i protiv proliva.uti vo- . divlja perunika.50f0 belancevina. Lici na peruniku. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike. Cl'eta od maja do jula. ponekad i krvavo. arginina i holina. divlji lilijum. trava od srdobolje. vodeni evijet. glutamina. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak.

CIKORIJA 279 deni Ijilj an. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. vrlo lepi i upadljivi. Prizemru Iistov. . dugacki. Rasprostranjenost. za pojaea· vanje apetita. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. lENETRGA. uvece popari sa 300 g kljucale vode. maslacka i idirota. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. sarica. Cveta obilno preko eelog leta.i viSa. Droga. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba).Raste svuda kao kor~Y. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije.5 m.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). za jacanje zeltica. po obodima surna i drugde. najviSe pored staza i puteva. svi su jezieasti. Sastav. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. duguljasto-koplja· sti. i po JOg trave·ive i pitome nane. 4. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. lazni macinae. kao pod 1. VODOPIJA.VODOPIJA. poklopiti. ~ENETRGA . 1. a iznutra gotovo beo. Cvetovi su svetloplavi. zecja nrliea. i \ista hajducice. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. slobodnog voenog secera. a oni na stabljici su kraei. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. cvrst. Cela biljka ima mlecnog soka. po pasnjacima i livadama. po obodu duboko i nejednako urezani. osta. pektina i dr. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. u gornjem delu razgranata. krinka.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. trave. visoka do 1. . majkine dusiee i oraha. pre svega. 2. . na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. Spravlja se J pije kao pod 1. . CIKORIJA Cichorium intybus L.i su u obliku rozete.om. 3.Cikorietol. zut i Iilijum. manje delj eni.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. spolja tamne boje. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive. »Frankova cigura«. Svojstva. bolje varenje hrane. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). osobito mlada. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. vrlo tvrda. krupni. Stabljika je prava. povodna peru· nika. avo je . Upotreba. . ponekad .ive. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje. Koren joj je valjkasto-vretenast.

modriea. podroznik. suncevo cvece. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. zutka. VOLNJAK. divlja 10Cika. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). cikora. konjska trava. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. ~an· toga. Narod je naziva ovim .imenom: and~bija. zucaniea. vodoplav. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. a njih ima vrlo mnogo. plavoevet. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. jandreSiea. Narodna !mena: vgnjev regrad. kairiput.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. eilkorija. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . gologuza. goliea. andivija. radic. VOLOVSKI JEZIK. endivija kreculja. zelteniea. vrtna zu· tenica. plavulja. Prema tome. cigura. oko 23. Cichorium endivia L. cihura-rezaniea. VOLUJAK. ~urlin. indivija. ~trpka. zumenica. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L.000 vrsta. cihora. PACJE GNJEZDO. kudrava salata. zutinica pi-toma.

olovniea. ras te na kamenjaru u Primorju. lip· ka. al. izaziva ervenilo i plikove. (zavratIriea. ni aktivni sastojak bilj ke plum. VRANEMIL. Ostala narodna imena: vra· nemilj.intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. vo~ij a) . 1947. visok 30--1 20 em. holina i alantoi na. vezu u kitiee i na j akoj prom aji. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . a osobHo koren. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . poglavlje .VRANEMI L. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix). su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . Ako se proguta.AJ~ E. povra· canje i druge znake trovanja. kaloida einoglos ina. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. vranjena. BLITVINA Plumbago europaea L. svincenka. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. lovku s belim evetovima. vra nj emil. VRAN lLOVA TRAVA.. a danas r ebko nadzemni deo bilj. konsolidina i konsolici na. Ne t:eba ~~ati vra~. za znojenje i iska~ lj avanje. Cela biljka. obral1enom zem lj gtu . Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. Ima kalijurn·Iri trata. visoka 20--80 em. U obliku caja (5%). Arom ati cnog mi risa i ukusa. lui. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. oko 20 em dugacki.M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. . VRANI ENlKA. god. Plumbagi n aceae MeClutim. VRANJENlKA. izaziva gaClenje. V R.

Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. maturan. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. sovr.iSljavac. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. susica. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. dobrovoljka. ernovr. mravlinjak. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . zavrta. Cveta od jula do oktobra. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. sovre. bolja dusica. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. mravic ? (Vuk). rehogan. erljena meta. cela livada se oboji divnim tamnim lju. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. to~ ta. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. vrigan. obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. I sto tako se bere. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. cober. pa kad iscve ta. crnovrska.i m etvica. ksaberta. timola. zabrta. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. bicastim cvastima. Ukusa je oporog i gorkog. majoran. Mes timieno se javlja u velikoj masi. rigan. gorka meta. jer ima 500/. dusica i sl.282 LECENI E BIUl!M maj u. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. mravinac. Spada u grupu aromaticnih oporih. dobra misel. dZodzan. mir. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . bolmet. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. dobra misu. crlJena metvka. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. ernovrh. timola. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. origanj. s u ~ i . vi· soke oko pola metra. mravinjac. goeman. Ima uspravne evrste drske.

VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. beliCast. ListoVii su bez dr~ ke .ao i druge silikatne droge. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. Cveta od maja do jula. . DIVlJA PROJA . sjajan i vrlo tVI'd. Plod je si·tan. gruba.Deluje diurelicno ]{. evrsta. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. neupadJjivi. i silikata.inu. VRAPSEME.I~tra mlake vode).IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. DlVLJA PROJA. Raste obilno svuda po ~umama. grubo dlakavi. rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka. . VRAPCIJE SEME. vrlo razgranata stabljJka. duguljasti. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. . dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza.VRAPSEME. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. Cvetovi su sitni. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. iz njega izbija prava. ostav. VRAPe IJE S EME. (30 g ~a p~la . . visoka do I m. Zuckasto·belieasti i pojedinacni. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. Rizom je debeo. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . .

posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. Cveta leLi.Cvast bez drske (Tanaceti flos). vratie. lzaziva konvulzije kao kamfor. divlja proha. ribciCi. jer je bilo cesLih trovanja. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. mosak. Upotreba. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj.apeni. vrapcevina. bozje oko. farmakodinamskog dejstva. vratieelja. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. kao gorko sredstvo za jacanje. umanika. bujna.).Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. ali je vee i u malim dozarna opasan. vrapcje sjeme. 2:ivotinjama je davan intravenozno. zdravlje. ticje zrno_ VRATIC.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. vratika. Svi de lavi biljke su otravni. Listovi su krupni. bratie. Droga. crvinjek.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. a najvise cvasti. . izgubljena sDaga itd. obratic. RasprostranjeDost.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. zecje seme. Otud mu i ime pot ice. Svojstva. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. visoka do \. slabo razgranata i cesto crvenkasta. sitne.Gde se vratic pojavi. pticje proso. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. Ukusa je gorkog i neprijatnog.5 m_ Stabljika je prava. Zato se skrece patnja sl'ima. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. Cvetne glavice su zute. l1inl1uvak. . zatim smole. . tamnozeleni. pticje seme. vrabcije seme. povratic. najvise po lugovirna. pticja trava. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. Compositae Dugovecna. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. POVRATA Tanacetum vulgare L. vrabseme. do \. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. . Narodna lmeDa: abrata. doze i nacina upotrebe. POVRATIC. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. . proulja. biserka. Sastav. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. jarabinje zelje. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. a pre svega zdravstvenim radnicima. ukradeni volovi. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. jarebinjak. hoee da ujeda is!. konopljika. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). grlieek. vrlo lepa zeljasta biljka.

Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. VRBICA . skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. nerazgranata. pektina i drugih mater.. VUCJA JABUCICA. eibrije.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. erljena iva. Rasprostranjenost. drenak. potocnjak. eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. . VRBICA Lythrum salicaria L. kao i druge opore i sluzne droge. Stabljika je razgranata. prema vrhu suzen i. gola. Ostala narodna Imena: vrenica. KOKOTINJA. visoka do 80 em.Raste svuda. DESNO: CVET ~Hja sti. karotenoida. sitni. sedec i. ruia.VRBICICA . Listovi su na dnu srcasto useeeni. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. na osnovi sreasti. VUCJA JABUCICA . zelello-zuckasta. Sadrle tanina. Raste po moevarama. Cvetovi su zuckasti. - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. Najvge je ima na vlainim mestima. . Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). 285 VRBICICA. Stabljika je uspravna. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. potoeni klasic. . Listovi su duguljasti. Cveta od maja do jula.

VUCJA OPUTA. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. . jabutnjak. rute boje. a zrenjem poerveni kao skerlet. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. zoma et herbal. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. Vee u februaru. vucja jabuka.. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. . Upotreba. ~ eeer i drugi sastojci. divlja jabuka.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. izomer eskuletina. a iznutra je ruekasta. s ovom drogom . Uopste. koznih bolesti. AJDUCKA OPUTA. kur· jacka jabucica. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. Vucja oputa je vezi. . sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. zeeja aubeniea. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. . posta se prethodno savije u snopiee.U drogi ima oko 8% zelenkaste. drZe oko pola sa ta. VUCJA LIKA. a pogotovo za vreme ratova. guli se kora i susi. posekotina.kans (izaziva plikove). Ima jos i zute boje. jer je jako savitlj'. I u miru . Upotreba. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. tanin. jablcina.U januaru i\<i februaru. Plod je jednosemena jajasta bobica. grmie visok do I m .eel a biljka je gorkog. skrob . neotrovnog glikozida dafnina . jabolcina. .Rizom. ali je u tom obliku droga jos opasnija. Narodni lek protiv reumatizma. najpre zelena. . u loga. Droga. MASLINICA. jabucina. Ijute d gorke smole me z erei n a.va. Druga narodna !mena: volk. Pri susenju treba biti oprezan. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. zeceva lubenica. Nema mirisa. LIKOVAC Daphne mezereum L. tim vreme dopusti. erveno-mrka iIi ruto-mrka.286 LECENJE BlUEM Svojstva.t (aristolohija kiselina). koja deluje drasticno.Alkaloid aristolohi. smola. vrlo glatka i svilasto sjajna. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. etarsko ulje. . Droga. To je anhidrid mezerinske kiseline. hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. Raste po vlainim i mraCruim sumama. Najcesce potope svefu koru u sirce. izomer eskulina. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. na vrhovima grancica javljaju se divn'. Listovi su uski i ovaln1. tako da je danas skoro potpuno napus tena. rufieasti mirisni evetovi. Kad se duie ZvaCe. vutja noga. a zatim je stave na kozu. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu.Narodni lek za lecenj e rana. Sastav. jer je biljka otrovna. pre Iistanja. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. Spolja je kora glatka. gorak sastojak. Sastav. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. pre nego sto se pojavi evet. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. Berba. Savija se i tesko kida. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima.j lek.

Daphne laureola L.. zelenika. VUCIA OPUTA . bes. Opomena! . zuti jeremicak. . zmij. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje .VUCIA LlKA. rnehurove. .ina trava.Osirn navedenih. =~. bol. divlja lavorika.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. . Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. veliki. u~a­ tak) i dr. Koru guliti u rukavicarna. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. li~ac. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. lovorCica. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. ljubcac vazdazelen. ~maslinica). gat1enje i povracanje. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. Cocca Gnidiae. licac. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. Sve su one otrovne j vezikanlne. Da bi sprecili i ublafili delovanje. . Narodna imena. likovina.. zimzeleni likovac.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. (vucje uho. vutji rep. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. u veeoj dozi upalu zeluca i creva. meeja lika. vazdazelena rnasl~nica. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. liCica. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna.

donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. zvonastJi. Cveta u prolece. etarsko ul je. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade. . sluzavog i poma lo oporog ukusa. cireva.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. SiTOV karen je soean. oslaviti 5-6 sati i proeediti. U obliku sirupa da. 1. socna. Sastav. Koren je snaian. dlakava.Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. Svojstvenog rnirisa. razgranata stab ljika. . Opere sc.Tipicna sluzna i donekle taninska droga. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. Rasprostranjenost. starih i gnojavih rana i sl. Upotrcha. Droga.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. uboja. visoka do 1 m.Svuda po rovovima. ostruZc. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. smola. U nasoj narodnoj medieini. eRNI GAVEZ. nmogo slu zi.002%). . moze se zasladiti.007%). VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. ~uplja. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. 3. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade.000 m nadmor ske visine. glikoa lkaloid konsolidin (0. . guma. spolja ern a iZl1utra belicast. 2.70/0). kuvati 20 minuta. mesnat. poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. a osusen roznate konzisteneije. . tanin (5-6%). sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. Iz korena izbija uspravna. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju.G GA VEZ. aspar31gin (1-3%). debeo. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela.

VUCJA NOGA. GVAJAK.. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. / . vise u belici nego u jedraeu. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. plju~c. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. GVAJAK. popariti 1 litrom kljucale vode.GAGAMIIA. SVETO DRVO. Cir zelllca I. konjski rep. GAGRICA. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. d Guajacum sanctum L. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. Ima jos i gume. GAGAMIJA . vanilina i dr. U vecoj doti deluje kao purgans. malo etarskog ulj a. voluj jezieae. GAGAMIJA. cesto u zajednici s jcdom i beladonom. erni koren . GAGALlCA. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati.-DRVO. . trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). Raste po moevarama. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. Cvetovi su sitni. . VUCJA STAPKA. opasica. malo etarskog u{ja i tan ina. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). vrani gavez. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. Gvajakovo drvo jc di-uretik. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. 1ma gorku materiju Iikopin. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. sudorifik. kilnjak. svatovci. dijaforetik. visoka do 1 m. skup. GVAJAK·DRVO . beli 5 ervenim pegama. GVAJAK. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. a nc clrvo. Jedrae ima oko 22'/0. GAGALICA. OstaIa narodna lmena: velika so- dula. 4. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida.Zygophyllaeeae. dunjinog i la· nenog semen a . . DIVONANE Lycopus europaeus 1. preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze.

Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. . kamenitim . pravilno graaeni. Raste svuda. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. i dr. a Ginseng iii. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem.sap 0 n 0 z i d. panaksozid A i B. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . i suvim mestima. kako se neis pravno kaze. alkaloid nepoznate graae. GLOG. lENJ-SENJ. . Cveta u maju. »f e n . Pan a k s . Cesto se saeli kao ziva ograda. Upotreba. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. a i\ e n = koren. smole. saharoza. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. U mahunama irna flavonslcih. GINZENGOV KOREN. koja raste u Mandluriji. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. Osu~en GLEDACUA. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje.5 e n «. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. na kineskom zen znaei eovek.05"10 etarskog ulja. GLEDIC. U Kini. vitamini C. amorfna. osobito po ogoljenim. PANAKS.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. Bl i B. Koreji. slieno reumu i kru~ini. fitosteroli. 3-4 m visoko. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. TRNOVEC Gleditschia triacantha L.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. sluzi. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. GLEDIC. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). reae malo ruZieasti. Rasprostranjenost. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. do 0. dakle. CvetoVii su beli. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L.290 LECENJE BILJEM GINSENG.Araliaeeae. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. - Rosaceae Trnovit. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu.

3.Plodovi se b eru kad sazru. tiolin a. Upotreba. adenina i drugih purinskiih denivata. 2. et fru ctus). tanina i drugih sastojaka. trimetiIamina i drugih alkiIamina. saponozida. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. 4.Bere se mlad list i su~i kao i evet. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. bijela drata. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. . . guan ina. osobe u k1imakterijumu i . CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. . Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . imele . Narodna lmena: beli glog. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi.GLOG. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara.cie. . limunske. a druga polovina jo~ u pupoljku. l. hmelja. rna· slinovog lis ta. aeetiiholina.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. aH su manjc ispitane.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. Cvast. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. glogovka . Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. rastaviea i imele. triterpenoida. drugi. osobHo srt ani i nervni bolesnici. vinske i drugih kiselina. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove).i belog luka. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. glah. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2. bijeli trn.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. . izoamiIamina. list. ~ecera. belog luka. a u kori al· kaloida bliskih berberinu. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. pasji trn. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. sitosterola. trnka. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. cobanciea. aromat· skih aminokiselina. gu~enja (za· duhe) . kao pod 2. raznih uzbudenja. ostri tm. glogie. folium Sastav. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. . odoljena i maticltjaka. kao srtani sedativ.U gloginja· rna ima masnog ulja. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . da se ne izlome. . glo. paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. medvedova hr usica. kao pod 2. protv nesaniee. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. Napomena! . Droga. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena.

imaju 1-3 sitna. galne kiseline. K. silja. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. mekim mesom. piramidalno. Sabinu . noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. pitomi glog). hrapa. Sastav. vrlo gusto i zbijeno razgranato. Plodovi su pojedinalfui. 1azaro1. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. (erni glog) i C. GLUVA SMREKA. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. GLUSAC. binae summitas). Grn! iii malo drvo. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. tan ina. opkoljena ro· tim . K. tamnoplavi ili ernkasti. (erTli glog). M i r i s a je jakog.5 do 5 mm dugi. poredani u eetiri reda. u preeniku najviSe 5 mm. penlagyna W. Li s tic i su sitni. (garcaroJa. u sve~em stanju vrlo savitljive. skog. terpentin. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). svega 1. SOMINA Juniperus sabina L. Saddi jos i Secera. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. ste. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. s mol e i gorke mater-ije. va zrna 3-4 mm velika. visoko 2-6 m. Zastareo.292 laegus monogYl1a Jacq. danas go· tovo potpuno napusten lek. naspramni . posuti be· lieastom vostanom prevlakom. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. e. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. naearole. a ukusa gorkog i ljutog.). azarolus L. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. okruglo·duguljasta. ovalno·rombieni. na vrhu zasiljeni. 10ptasti. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. ponekad otverena usled trljanja. Upotreba. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje.

kamenilim brezuljcima i padinama. ljutog i neprijatnog uk usa. crnim. odnosno. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. jagodna s~mina. smri c·glu~ac. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. tako. drugi je u cvetu. zilicastim korenjem. Cesto po stotinu strukova u busenu. I pored svih mera u pogledu branja. smrdelj ika. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. razmnozavati. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. kao em e nag 0 g. Raste po zemljama oko Crnog mora. a manj. medicinL Daju je . Ima strukova sa vge cvetova. glu~ak. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . zenska klekovina. ~ to je najcelishodnije. kao. Neke stab ljike su sa cvetom. stomahik i diuretik. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. bradavica i sl. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. plitkim. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. vretenastim. Ccla biljka je otrovna. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. Domace livotinje je ne jedu. savina. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. Najvge ga ima u Ukrajini. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. Berba. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . U1je j e najotrovnije. na Fruskoj gori. gluvi smric. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. i svi drugi ljutici. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. na Krimu. smrd· Ijiva brina. Iz krupnog. glavieastim.i broj ih je bez cveta. abortiv. GOROCVET Adonis vernalis L. . varunac. gorkog. Iznutra j o~ same u homeopatsko. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. viSeglavog. gluhi smrc. . mr~avim. krupnim. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. Stoka ga ne pase. dok je jedan precvetao. suvim. mestimicno u znatnoj kolicini. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. kao emenagog. Na kOli izaziva plikove. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. Cela biljka j e jake zelene boje.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. mrkog rizoma gorocveta. tlostalom. Rano u prolece. smrdelika.

"ge od polovine stabljika imaju evetove. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. Cvetov i su vrlo krupni (3':. kao uostalom. b) c i· . ne sme biri stabljJka bez Ii~ca.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. koji su oa vrnu nazubljeni. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta).je heterozida. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti.r.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. Naroeito se istieu zuti delovi eveta. g}jastih Iistiea. do 7 em u preCniltu) . siva. U k usa je gorkog i ljutog. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. gola. Semenice su zelene i slol. CaSica je spolja dlakava. i u ti i glaviCasti. Droga. Ima pet jaja· stili. i ukoHko su stariji. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. . Listovi su goli m slabo dla· kavi. Ne sme biti plodova.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. Plodovi su slieni dudinji. a naroeito saponozidne droge. Cuvanje. Sastav. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. mrkih. Siljastih liski eelog ruba. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. . Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. bez dr~ke. evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. uzduf naborana. autumnalis). postupiti kao sa digitalisom. drvenastih stabljika. 1llanje je lekovita. duguljasti. i mnoge druge hetero1lidne. . . droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. jer eim biljka preeveta i zametne plodove.ene u dndinju. za· tim titrovati i. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. uop~te. pogotovu ove iz porodice Ijutica. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. Rezana droga.294 su~eni a . Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. Siljasti i mnognbrojni (15-18). a u prvoklasnoj drogi nimalo. KnIDji:ni IistiCi su goli. utoHko su krupniji i drobniji. izomer konvalatoksozida.

a negde i potpu no zasticen. zecji mak. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). akon4tne kiseline.Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. pentahidroksilnog alkehola adonitola.GOROCVET 295 mar 0 z i d.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. i A. . Pos to je to vazna.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. Upotreba. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. goraevet . gu~nica. Ima jo~ i sap 0 no z ida. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. gorovcvet. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. angine pektoris. I spitivanje se vr~ biolo~ki. a vernalis na latinskom maci prolecni.i spHane. pa cak . narocito na mestima gde raste najbolja psenica. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. . Ove vrste adonisa su jos manje . pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. . gorocvijece. a po drugima nesto slabije. kao sto je gornji Banat. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. Istorlja. zuta sasa. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo.Adonis aestivalis L. .Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. goroevijet. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. zecji turcmak. holina. godine Bubnov na kliniei Botkina. . kao digitalis. za jcji mak. Druge vrste adonisa. Deluju slicno kao gorocvet. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode. zecji mak. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. smole. Ne izaziva naviku. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis.j ungten (cupan s koren om). . Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. titrevati. Z~tlta .Goroevet je otrovan. gorocvet. Po Vojvodini. Prva fiz. IkaO digitalis. . fitosterola i masti.Goroevet deluje slieno digitalisu. kod nas su mnogo Cesci. Narodna Imena. goroevet je na mnogo mesta delimicno. a jo~ bolje. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. po nekim autorima isto. Opornena! . trovanja nikotinom. flammeus Jaeq. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka).

Cveta leti. pjeni sn ik. azaleja) i dr. zvonasti. Rhododel1dron pOllticum L. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. uloga i kamena u bubre· zima. slec). Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea. s lica sjajni i zeleni.296 GORSKA RUlA LECP. Kao i druge biljke iz iste familije. Cvetovi su vrlo lepi. kozasti. a kas· nije perutavi i n'tasti. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek.. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. s nalicja belicasti. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. (divlji sim sir. GORSKA RUIA . i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. jer je opasna i otrovna. visok 30-90 em. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. crveni. - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. Listovi su zimzeleni. sitni. crvena alpska rufa.

L. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. TRAVA on GRONICE. (= Trifolium fibrinum 1. ali slabije.) . Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. visoka do 40 cm. kres. lacitvlium L. lUTAN SINAP UGOSICA. (grbica. do 1 m dugaeak. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. L. sativum L. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. valjkast. visoka do 80 cm. cvorast. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. Cveta od maja do jula. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. dimberika). kupusac. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. 297 GORUSICA. GORUSICA GRONICA. grbaStica. oka 15 mm deb eo. renika). :i dr. sitni. zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. (krecava salata. GORKA DETELINA. U tresetis tu lezi snliZan. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu. visoka do 30 crn. BELA TRAVA. gronica. L. slieno kao i druge krstasice. Ljutina. BELJUSA Lepidium ruderale 1. cartilagineum L. draba L. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae).GORUSICA . razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . GRCICA . ARDALJ " Sinapis arvensis 1. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. Cvetovi su zelenkasto-beli. L. BELJUSKA.. DIVLJA GORUSICA. GRCICA. lUTAJA. ~ gorusica ima sinigro~ida. GRONICA . najcesce pored puteva i na slatinama. grbanj. . sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. biberika. Raste svuda. (velika grbastica.. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . wtnd bobovnjak).

Upotreba. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. s ir 0 k. mrzlitnik. u prirodi vrlo prorec1ena. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. MenyanI hes znaci mesdni evet. a na nalicju svetlije. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. sto podseea na emenagogno delovanje biljke.Ci troJJista. uzdu! naboran. trolistina. . a siroke 2-5 em. UJazi u sastav Extraetum amarum. duguljaste ili kopljaste. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. na vrhu zatubaste. sarno po visokoplanins kim. fibrinum od febris. trifolia 2lIla. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. .. s!ieno liscu deteline. ali retko. groznitni trilisnik. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. nepristupatnim tresavama. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. zbog tega je zakonom zaSticena.Grtica je nedovoljno ispitana. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. meke. . Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. gorka trava. Vlasotin skoj tresavi. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. na lieu tamnozelene. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. gole. Zaitita. Sastav. deteljiea. Liske su pomalo sotne. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. Lisee je troperno. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. s to znaCi groznica. Droga.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. prema vrhu se suZava.

semena idraljeviue i grekog semena. KARAKTE&lSUCNI . . visoka do 150 cm. u drugoj godini. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. 2. . dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. flavonoida. pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb. ploda badelja. poklopiti i ostaviti celu DOC.IIi 30 g zdrobljenih plo.) Gaertn. sjekavica. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode. vene. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. divji articok.ti. i koprivnjaee. Smetltje u iJ. osljebad. U plodu ima 0.kamen. bocu zapuSiti i. Cvasti su krupne i cr. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje.drobljenih plodava badelja. SARENI CKAU Silybum marianum (L. Listov. Za jacanje. glavobolje . trav&oive.n a. plod badelja povecava krvni pritisak. malo tanina. Cveta celog leta.Osim navedenih . masnog ulja. - Coimpositae Krupna. osobito posle te~kih operacija i bolesti. JDlI5 1aCka . Daje se protiv astme.. 3. SIKAVICA. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. lincw'e i trave-ive po~ti. os:aviti.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. cesCe muCkajuei. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. . sarena badeljka. koja lie! na ~aren bujan ekalj. 24-26<1/.. gospin trn. Narodna imena. kit ice. magareca salata. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la.i su tigrasto pro~arani belim prugama. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. bolovi): po 20 g badelja. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. Cvetovi i listovi su bodljikavi. senske groznice. protiv ~ecerne bolesti. BADEU. Upotrebljava se zreo plod. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. za lecenje hemoroida d dr. o~ba1j . 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. nim krajevima i u Primorju. bolji apetit: po 10 g. re4e list (SUybi fructus et folium). 4. 17% belaneevine. 1. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela.ICi (.1% etarskog ulja. 5. za· tvora. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti.

Sadrli jos . svraba. MILOVANKA. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. Cvetov. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. slobodnu salieilnu kiselinu. soli magnezijuma i kalcijuma. SIROTICA. 8. prosta ili razgranata. do 250 rng"/.i su pojedinatni. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. salieilni hete'r ozid. a gomji duguljasti. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. . futi.i propusti kroz flanelsko platno. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid.Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). sluz. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. trobojni (ijubitasti. u1oga. na dugim peteljkarna. po obodu zuptasti.Saponozidna droga. tij i su evetovi sitni. Li stovi su ~iri nego dun.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). oeedi. vi~anja iii limuna. prokuva 10 minuta . Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. auroksantin. Gajenje_ . - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. reumatizma. odJije i doda 2. varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. Stabljika je uglasta. visoka do 40 em. etarsko u1je (0. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. obitnog i velikog kaslja. ribizla. . MACUHICA. tanin. U nas raste mnogo podvrsta.5 litru vode. po usevirna .01%) sa metilsalieilatom. donji su sreoliki. suvirn i karnenitirn mestima. proeedi. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu).U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. Sastav_ . Cveta od proleca do leta. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin.5 kg secera. ~eCera. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. zuti " beli).800 m nadmorske visine).14 mm dugatki. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1.D DANINOC. rosulje. zove. osobi-to one krupnoevetne. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray.

Poreklom je iz Kine i Japana. Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. .Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. modra iskrk:a. zbornice.o u~peva i u loncima. Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. Naraste 30-50 em . poljska Ijubiea. CvasN su velike. udovice ad zbora. Slabljike su <prave i razgranate. DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). ma~uha. na vrhovima ogranaka. polj~ ka Ijubi cica:. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . macvica. . belo-ruzieaste boje. sliean re pi. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . Biljka se vrlo lako gaj i i le!. koko§ja Ijubiea.Osim navedenih. sedmiBca. gospina Ijub iea. saksijama . Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. Koren je elebeo. viola . me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. lrobojna Ij ubica . udoviea . evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. poljska Ijubica. dikino oko.

kad uvri na polovinu. Upotreba_ . a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. DEBELA TIKVA. Rasprostranjenost. ritosterola i drugih sastojaka. .Raste svuda po vlainim ~urnama. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. bobovujak. a iznutra beo. Neki cede so k i piju.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. po zivim ogradama i pored reka do 1. 8astav_ . cirnik. petodelni i naizmenJcni. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. balan. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. Otrovna je! Droga. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. jak proliv. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. DEBELICA. piju. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. Plod je okrugJa. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. LUDA TIKVA Bryonia alba L. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. alkaloida.i Iista u lOa g crnog vina i. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. penjaCica s debelim. malo etarskog ulja. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. i to vecina. zatim glikozida.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. Listovi su na kratkim dr~ka ma . . bobovnjata. prosti. bobonjak. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. skroba. bobovac. mesnatim. debela koko~ka. DEBEUACA. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. kOlolog. debeli list.6"10). ~uljevak. Drugi kuvaju tr. Drugi. naraste do 5 m. podkisula. Secera. tri put dnevno pre jela. List se upotrebljava na razne nacine. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina.300 m nadrnorske visine.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. trava od udarca. soena. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. Svez koren je aktivniji od 's usenog. tu~c. kravlja sisa. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. a i na mnoge druge nacine. c rnjak.eel a biljka. bobika. bobnjak. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. upala bubrega i dr. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. bradavnjaca. Cveta od maja do avgusta. gola bobica velicine oko 6 mm. ema. DEBELOTIKVA. repastim kor enom. . Stabljika je tanka. 8vojstva_ .) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama.

. Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. tikvenjaca. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine.. DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi.. 303 Slicnog hemij skog sastava . kosopadavica. divja repa. malo u etilacetatu. osim spomenutih narodnih imena. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. '1m elaterium A. nerastvorljiv je u vodi. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. Mala Azija Skamonin 3-13°/. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). Afrika Kolocintin 2f}-250/. crveni blju~tac. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. bljuzak. aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. crveni bljuzak.). ludo groZde. i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. To su tzv. tu~ika. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. Do·b ijaju se u apoteci. Bryol1ia alba. a lako u etanolu. zemaljska bu~a. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/. . Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. crvena debelica.. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. Rich. takode puzavica. vucja stopa. kukovina . DE BELI CA .Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. . Scammon.DEBELA TIKVA . ali ima crvene bobice. ugojka. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke.

Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. a od donjih . peskovitim. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva. sve su manji i bez dr~ke. Krunica je zlatnorota. sap r a S n i c im a.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. plitkim. Izgled droge. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . gotovo sedeeim cvetovima. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. skamonijuma. phlomoides L. Div. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. Za nuzdu. povraeanje. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. Z uti m.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. ru~evinama. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. nerodnim zemljistima. Divizma cveta preko celog leta. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti.izmu sto~a ne pase. visoka do 2 m. Kod nas je to najobienijd korov. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. u precniku oko 4-5 cm siroka. narotito po napustenim kamenolomima. krtevinama. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. . a ~to se ide navi~e. U jesen se seje u leje. U nekim drlavama je g a j e. viz m e (Verba.Divizma raste po suvim. eim rosa spadne. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . . a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'.i vise su jajastog oblika. Gajenje. nalik na toeak. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. Rasprostranjenost. V. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. Berba. . debeli. Vece doze izazivaju ga(\enje. suntaniI"!l. uvek pod kontrolom lekara. Raste po celoj Evropi. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae).

a pra~ nice kod donjih. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. lucnik.sluca. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. volov rep. divizma.Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. a covek se ponekad prevarl 1 upo- . Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme. lepu~ae. lopen. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. lepuh. ~su. secera. LISTAVINA . Ukoliko je droga sta· rija. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). neujedna· cen puis i paraliza srca. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. oko loo/.utra. i to-dlakava. Uk usa j e najpre sladunjavog. Species pec· torales.jSe. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. a drugi kiseo. malo gume. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. jevi trovanja: smetnje u disanju. . U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. Narodna !mena.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. utoliko ima manje saponozida..5"10) . 305 je srednji najveci. Upotreba. ocelli.. na krunicu . LASTAVINA. .DIVLJA PAPRIKA. Spolja su obras li belicastim run 0 m. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. belog i crnog sleza i podbela se pome~a. poklopi. silaze niz konce. Sveze cveee nema prij atan miris. Svojom sluzi deluje i kao emoliens.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. zutocvijet. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. duzih. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. ~ iroki lopuh. gusenje. svi· jecnjak. 'Pepela. . PASJI KUPUS. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. retki . Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. a dva donj a su dtda i skoro gola. svakom je dostupna. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . rute boje kroce tina i flavonoida. V. Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. iseedi. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. . lepuh. od kojih je jedan neutralan. stoka je ne jede. . phlomoides: divizma krupnoevetna. Sastav. Ima i s I u z d (2. povracanje. znOjenje. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. lepusae. i vrlo malo etarskog ulja. kostnik. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. vunavka. kraljevska sviea. ostavi 1 sat.Br.

. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. rede i cver (Hippocastani semen. Kad se odsece. dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. pasja riga. S e m e se sakuplja u jesen. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. gIikozida e sku lin a. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena.306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. jer ga niko ne sakuplja. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. flavona. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. C i K. koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. u septembru i oktobru. 6--7% belan6evine. Ukusa je gorkog i neprijatnog. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. OTROVNA LOCIKA. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. 5-8"10 u I j a. najcesce zajedno s opijumom. Za bubrege i srce postoje bolji. Stajanjern. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. lastavicnjak. a u industI'iji za izradu lepka. eze oljustene kestene. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. Homeopatska farm a kopeja propisuje s . DIVLJA SALATA.jz divljeg kestena vadi skrob. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. protiv nesanice i za umirivanje. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. kesten gubi lekovitost. svilni dubac. rnanj e opasni lekovi. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). Droga_ . Raste svuda. Steta je lito se viSe ne sadi. aceton. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . 5-8% sap 0 n ina. pored ostalog. od koga se danas pravi alkohol. Zato . U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. cortex et flos). kosara. s t e r 0 I a. vitarnina B1 . Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). ljuska se odbacuje. strasnica. kad opada sa drveta.).

tromboflebita.. Da se divlji kesten sacuva svei. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. stocarskim. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. ima vBe stoke nego hrane (piCe). U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. najceMe zajedno s beladonom. a od domacih ovce. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze.'~e~c~ upotrebljava tzv. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. vlja p. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima.ostepeno u klju~ali alkohol. dejstvo tlavonoida. protiv proliva i proHv pega na lieu. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. a zatim tan ina. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada .ti slamom i travom. gde se uspesno. bolova od hemoroida.i za le~enje katara nosne sluznice. pre svega. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. tr~ba ga obrati sa badlj. eskulina i eskuletina. dolazi do izraiaja. Viburnum opulus. Kora je dobar ads tringens . Hypericum i dr. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. koze i krave se poprave i ugoje. katara bronhij a. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. lJpotrebljava ·se . grizlice gnjata (ulcus cruris). Prema tome. stabilizovana alkoholatura. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje. pre svega.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . koja spada sa semena 'kad sazri. Ekstrakt od olju~lenih. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. Na taj na~in se ungte fermenti . od koga se uraduju supozitorije. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema.i ima tanina. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. reuma-t-izma i i~ijasa. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in. U k 0 r . Pri torn se konsti evet divljeg kestena. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. podagre.i'kavom ljuskorn. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. ali se redoVDo dodaje i karnilice. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. na~ito protiv hemoroida. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. Bodljikava ljuska. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . osobito u planinskim. dobro bi bilo da se divlji kesten . Hydras tis.

- Cucurbitaceae U Beogradu. DIVLJI KRASTAVAC. Da Ii je ko od njega umro. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. u nestasici hrane. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine.. konjski kesten. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. STRKALJ Ecballium elaterium A. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. PIPUNIC.308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. Seme nikne za mesee dana. pozeleni. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. a do grliea jaka rakija . Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. banja kod Melenaea.rve godine izraste oko pola metra. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. slamom i drugom mr~avom pitom). Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ.. i drugde u Banatu). zapaljenje zucnih kanala. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. utoliko se bolesnik vecma preznoji. «. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala. »Bolesnik legne. a masnog ulja znatno viSe. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- .balkanski lepotan«. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. DAVOLSKI KRASTAVCICI.k estena. a stablo do 2 m u precniku. Medutim. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima.reko polovine sitnih cupavih krastavciea. gorki kesten. divlji kastanj. Naraste do 30 m visoko..govorili su nam. Ukoliko se viSe tog leka uzme. Rich. povraea. Sadite div/ji kesten.. Pre 20 godina. nisam dosad mogao otkriti. najviSe iz Varne. U boci od litra i po bHo je ". narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. Za nuidu. Narodna Imena: beli divlji kesten. jelo~. jer je to vrlo korisno drvo. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . mada!. Vee ".

Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. Divlji krastavci. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. verovatno. verovatno. tako da se covek trgne. elateridin. nego iz Slankamena i. ali niko ne zna kome i za~to. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. . To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. rutazeleni. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. duguljasta-jajasti. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo.kodljiva. trooki. drasti~na su sredstva za ciScenje. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. god. 1ma jos i vinske. limunove i drugih kiselina. Zreli kra. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima.DIVLTI KRASTAVAC. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. ~im se dodirnu. U septembru i oktobru. ~im ih dodimete. elatericin i dr. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. Meni je to bilo dovoljno. a neki od njih. ugljenih hidrata. ne propisuje viSe elaterijum. 1z divljih krastavaea je 1958. Cela biljka je grubo. stavcici pucaju sami od sebe. eekinjavosivo dlakava. To je ekstraM dobijen iz svezih . kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. enzima. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. Isto tako i u Makedoniji. nekad bili u velikoj modi. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. god. koja su. a deb eli do 3 em.krastavaca.. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. a narocito njihov sok i ekstrakt. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. pa ga je skolska medicina napustila. Cvet joj je rut. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. Lek je nepouzdan i opasan. dlakave krastavciee. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. ~upave. na NiSkoj tvrdavi i drugde. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. ali viSe l!ici na dinju. smole i drugih sastojaka. smesa raznih hemijskih supstancija. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. Krastav~iCi su dugi do 5 em. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. i iz drugih mesta u Srbiji.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . DAVOLSKI KRASTAVCICI. Cucurbitaceae. koja je. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. Engleska farmakopeja ad 1948.

a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. beli ladolet. krupni. u obliku levka.Raste svuda. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. . zbog eega deluje diureticno. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida.Koren i list (Calyslegiae radix et folium). osobito u korenju (oko 5-JOO/o). hladolez. strkaviea. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. sarno na osnovl srasla. divj a dinja. .rkavae.BI". pojedinaeni. .Osim navedenih. . divji kukumarici. i divlji ladolez sadrli smole.KOSULJARKA. sjajna. DIVLJILADOLE2. Sastav_ . pluiee. divlja bu~a .SLAK Calystegia sepium R . . petozuba. Cveta oelog leta. Br. Medutim.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. divjo krastavice. . DIVLJA RIGA. silvestris R. beli. biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. cesto delimicno po zemlji polegla. Ca§ica je mala. Droga. §ti. ali je vrlo duga i §iljata. Rasprostranjcnost. sliCno jalapi. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. DIVLJI KUPUS.310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. strk. visoka do 80 em. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. tikvic. moze da bude dugacka do 5 m. nedirae. netikalo. S. eadorcic. Narodna !mena. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije.Smola korena deluje kao laksans i holagog. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. flavonoida. upadljivi. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. ostaje posIe opadanja kruniee. gola. u obHku potikoviee iii strele.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). mlunic. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. raste na pesku uz more ' i C. 4-6 em dugacki. Cvetovi su futi kao sumpor. Upotreba. Cvetovi su vrlo lepi. Cveta od maja do novembra. Uzeta u vecoj kolieini. DIVLJA SALATA.morsko zelje. bljuja. zgoncek. Ima i tanina. . Plod je sitna eaura s mnogo semena. . Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. §atorce. - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. slatkovina. Narodna lmena. petodelna. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu.

PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. pektina. kao u mirollije i moraca. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja.. Cvetov.80 m. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu.50 do 1. mantiola i do 27% skroba (u korenu). DIVLJI KOMORAC. DIVUI /COMORAC . upadljivirn evetovirna pore4anirn s . STRBAC Meum athamanticum Jack. Koriste se koren. a druge izraste visoka. Lisee je 'krupno i naspramno. HADRUAN. KOREN. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. prava. VRH STABUIKE U CVETU.. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. plod i cela biljka. voska. dlakava stabljika. 311 DIVLJI MORAC. smole.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe .DIVUI MORAC. Stabljika je do 50 em visoka. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. visoka od 0. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. KRAUICA. - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. DIGITALIS PURPURNI. vrlo Iepirn. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn.

Seme je vrlo sitno. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. jer tame nema mangana. Naprotiv. Za nut du. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. . jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. Gornje je najmanje i . mangana i ' gvozda. pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . . Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. u staroj ISnaZli. Na jesen. u vakuumu na nizoj temperaturi. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. f osfata. U Alpima ga nema.scdece. Na nalitju se nervi veorna istiCu. . si~na. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. Dugatko je do 30 em. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima.5--{)Oo iii.Li ~ce je jajasto-duguljasto. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. u a z 0 t u. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. Vlage ne sme biti vge od 3%. k i s e I a. Droga. I a k a. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. a donja je svetlija. tak ni na sili katnom terenu. u Vogezima ga ima vrlo mnogo. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm.Purpurni digitalis je biljka atlantske.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e. Rasprostrnnjenost. . Berba. Gajenje. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. a manje srednj e Evrope. S tab i -I i z 0 van 0. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. a procenat klijavosti iznosi oko 75. puna humusa. srednje je na kratkim dr~kama. a ukusa . jo~ bolje. jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage.nazubljeno (D.312 LECBNJE BlUEM jedne strane.000 sadnica. Mirisa je slabog. koje vetar lako raznosi kad taura pukne. a siroko do 15 em. od m r k 0 g s t a k I a. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. /urea imaju nazubljen rub). Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. zu6kasto mrkog semena. poluvezana. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. Rasle od POrlugalije do Svedske.5% mangana. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. . Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. ambigua i D. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a.g orkog i neprijatnog. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. veoma je naborana i .

ani svuda unaokolo stabljike. a na gornjoj. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. oksidaze 'i peroksidaze. . U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. tanini. List je cvrst i zilav. gornja usna je kratka. Gaji se isto kao purpurni digitalis. sirtelna. kao sveca prava.5 em ~iroko. List . lanata dig i 1 ani dim a (la- . Gotovo je bez mirisa.4) Hidrolaze. pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta. slanog i sluzavog ukusa. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa. propionska. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. mravlja. v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. Sastav_ . a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. Cvetni klas je vrlo gust. BESNIK . a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . nema heterozida.j. BESNICE. 313 DIGITALIS VUNASTI. ostaje 7"10 pepela. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. purpurea. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. najvi~ pri dnu .. Droga. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . belieasta i jajasta. sva j e v un a s to. ima 5 gotovo paralelnih nerava. gde ima evetova.elva luka. laneetast . Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. Li~te sa stabljike je sedeee. a na nalicju svetle boje. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista.e na lieu lamnozelene. najvi~e na Balkanu. oporog. Stabljika je visoka oko I m. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. a ispod njih plodoy. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. Falslflkatl_ . svedeno na kratku dr~ku. istaknuta.d I a k a v a (lana = vuna) . izovalerijanska i droge. VoU suncan polozaj. ZUBACICA. enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. buterna. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. gorci je od purpurnog digitalisa. lanata. 3) Mineralne soli. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. Dlake su krute d lako opadaju. . BESNIK. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. a narocito u jugoistocnoj Evropi. Ima ga i po retkim ~umama. Cveta u leto. na donjoj polovini gola. Krunica je s i v 0 bel a. a one iz D. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. selekcije i ukr~tal1ja izmed.DIGITALIS VUNASTI . PUSTlKARA. po karnenjarima (tercijarni slojevi).s t.List je dug u I j a.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji. Ca~ica je vunasta.2) Razne kiseline: digitalinska. purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B.u D. . a donja dvaput dufa. kafena i ferula kiselina. . Cvetovi su vrlo zbijeno pored.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. Stol je. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. u sredini su evetovi.

D. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1. . Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. usporava i reguli~e ritam. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi. Apocynaceae.j D. D. i dr. reele D. Vunasti. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. digilanid C ill cedilanid. u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. Sve su otrovne i lekovite. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. Inafe. K.. viriditlora Lindl. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa.. Stoka ih ne pase.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. D. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. B. godne. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. d u r d e v a k. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. laevigata W. Upotreba. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. tuscescens Vel. . Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. go roc vet. koriSeen je i [. ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!.. usled nestasice. jafa rad srca. a osobito lanatozid C. ali nilSu dovoljno proucene. terruginea L. kiselina i baza. Druge vrstc dJgltallsa. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. Stol i Krajs dobili su 1933. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova. 1 i jan d e r.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce.riaceae.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. . oriel1lalis Lam. Za vrerne rata. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a.ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr.. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). . narofito za jafanje srcanog miSiea.. Osirn toga. 17% B i 37% C. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. D. lut ea L. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. C. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A.

LANAl'A. LANATA.D. su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A . G .DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D.OBiCNA DLAKA NA L1STU D. 315 Vama napomena! . PURPUREA. C . LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D. . . .DIGIT ALlS VUNASTI. LANATA.Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja.GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D.DIGITALIS PURPUREA. F H .. BESNIK . B .DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI .

ponjavjca. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. ostavi pola sata i popije pre dorucka. ekstrakta i sirupa. korena sapunjace i sladiea. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. velikli troy . Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni.iz. secera gorke materije. skripavae. ambigua (= D. laevigata: besnice. . Upotrebljava se i za poboljsa. alkoholature. viridiflora 1 D. bokarcic. Stabljika je cesto polegla. medic. cama . Po njivarna. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. rmeni babji p rstee. lutea: zuti naprstak. fumarnu kOselinu. napos tnji k. tuscescens: zubacica. naprslnj ak. D. Drogs. D. Upotreba. ponjavica. zuti na prstak. ROSOPAST. tanina. hi·p otensav i tonik. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. pored puteva. debeli troY. _ . rusevinarna. D. ve leevetni naprs tee. smole. DIMNJACA. D. ervena pustikara. erlj e ni naper~ nJ ak. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade.Diuretik. . do 60 em dugacka. zuekas ta pus tikara.Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. trava od fume. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. naprs tak. na prs tak. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. crviue. pustena pustiikara. bumbareeija. zatvora i cira u zelucu. mali fingare t. zuekasti naprstak. os tavi preko noci i popije . gla tki naprstee. Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. . DIMNJACA jutra pre jela. zubaCica . najviSe kao rana proletnja salata zajed. besniee. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. orientalis): besnik. nan e. di· jaforetik. m a r ijin prs ten. pustikara.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. pustikara. razgranala. Sastav _ . pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. tolemcina. Upotrebljava se i u obliku tinkture. kostobolja. D. anisa.lus tikara. te lemcina. besnice. crvive. nje prom eta materija. ferruginea: bes nik. ROSNICA Fu maria officina lis L. r meni prstnek. D.

U semenu ima oko 10'10 vode.U plodu ima 95-960/0 vode.Koren ima smole. 3. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. Svi delovi biljke.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. visoka do 80 em. DINJlCA . sitno stueano s vodom. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. voska. DINJA Cucumis melo L. lubencica. dinjusa. dinju iIi krastavac. lubeniea. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. oko 0. limunove kiseline. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. Druga narodna imena: bozja b rada.. dina. semc i koren. 270/0 masnog ulja. DINJleA . Narodna irnena: vreia. pclinae. mlon. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. j er ublazava bol. 317 Narodna Imena. Seme je blagog uljas tog ukusa. Cveta od aprila do avgusta .m navedenih . zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. runjavae.500/0 belancevina.50/0) i melonemetin. mlun.S0f0 azotnih materija. rosulj a.DINJA . a i spolja protiv opekotina. pepen. erven i rosopas. karotena. rusnica. ervena d 'mnjaca. OSKORUSICA.Os. gvozda i cinka. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. 4. lubenieje. . LUBENICICA. . lub enicarka. . pipon.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. i ilinjaca. pipun. u rizomu oko 130/0. 1. vitamina C i mirisnih sastojaka. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. . LUBENIClCA. dimljaca. . Li· stovi s u pera~ti. Cvetovi su sitni. krvoloka) . jagodica. Ijubeniea. (j arcij a trava. fimfulja. krvokapka. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. Kad se biljka protrlja. Raste po livadama. milun. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. dunjica. 3% secera. ona je cesto zelena ' i pod snegom. mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. DINJICA. krvara.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. rosno zelj e. oseca se miris na zelenu lubenicu. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. pek tina. mi· lon . zeleni i crveno p rosarani. melon. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. lubenice. KRVARA. krovosnica. kaJeijum-malata (1. dumlek. soli bakra.

./0 secera.318 DOBRICICA. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. Od soka se spra vlja sirup (jednak. herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.03-0. zuci. - Labiatae Trajna.i delovi soka i ~ecera). Cveta maja juna. mirisna biljka. folium. u obliku caja (20 g na Ii.Vrhovi granciea u evetu. po obodu nazubljeni. gorke materije marubina. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku. na nalicju ervenkasti. za apetit. protiv proliva. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. naborani .Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). '!\ .Oko 6% tanina. voska. Upotreba. visoka 20-40 em. Donji dec stabljike puzi. Spolja 'se upo- . za pojacanje mokrenja. holina i mnogo kalijumovih soli. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. Sastav. a gornji je uspravan i razgranat. oko 3. na vlaZnim livadama i drugim mestima. D O BRI C i CA Droga_ . sreoliki iii bub rezasti . .06% etarskog ulja. smole. Listovi su na dugackim dr~kama.Raste ooilno svuda u ~umama.tar kljucale vode. zeljasta. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. 0. ostavili da stoji pola sata) . SAMOBAJKA. protiv histerije i neurastenije. li'St. Rasprostranjenost. .

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

cmogorski pelen. irna i drugih narodnih imena. slavulja.nako paZljivo kao i list nane. uzani kaloper. krastatica. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . slavlja. kaluper. su~i i tuva islo o. pelin. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. tajbl. zalfa. favbej. kaduna. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. pttomi pelin.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. zalvija. kadilja. crni kaloper. List se bere. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. janovdente. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. u srednjoj Dalmacijd kadulja. a to je najceUe u maju. vrtni fajbel. kaduja. peru~ina. ljekovita slavulja. ~alvija. nemacki kaloper. kriZna kadulja. '11 sevemom Primorju kuJ. prava kadulJa. ljekovita kadulja. goloper. kao ~to suo beli dziger.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. zbog cega se i na i. kadulja-krifatiea. kaloper.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

bazag. zovik . zoha. koji deluju kao jak purgans. boz. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. U kori i listu ima.ima sap6n ina. belika. U kori . Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. tanina i holina. bezgovJna. eb ulus L. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. 1ista pitomog kes tena. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. zofa. Od zrelih. socnHl plod01la peku rak iju. b'zga. budzova. zovljika. abzo· vina. bzovka. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . rosulje. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. U bobicama. cmi bezeg. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. bazgovina. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . bok\' ice i majkine du ~ ice. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. li s t i p I 0 d Z 0 v e. crna zova. pitomi boz. bozovina. buzvoka . pored ~eCera. bazovika. ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. Pro/.jednog alkaloid a i pu rgativne smole. burjal1 (S . sambunigrina .) i apIa. Dcluje purgativno. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. bazdov. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. bazovina. abdovina. zaovlji ka. ovzovina. erni bazag. bujad. ern a zovika. kao pod 3.348 LECBNII! BIUEM 4. pored ostll!log. divja zovika. Kora je najpre blagog uk u sa.). grozna zova. obzovka. avtuga.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove.

Cveta od proleca do jeseni. krvavica. wbenka. Ponckad se trazi za izvoz. skroba. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). zubovina. Naraste 30 do 50 cm. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. Narodna imena: bermudska trava. raznih soli i dr. Sadrzi asparagina. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. krvokopica. trosko[.). . troskocic. Droga nije dovoljno ispitana.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. troska [rava.

divlji broe. brocae. Cveta leti. broeae. (bejIDvka. crni maj). jovanova travica. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. jovansko eveee. krpiguz. ervenu boju. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . vitamina C i dr. zuti. krpelj. divlji slajer. brocae. kao tonik. bijelo ivanjsko evijeee.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. rumena lakota. siri~tica. lepu ~a. Narodni lek za urnirivanje. meku~ica. zivboza. zuta bro6ka. ivanova trava. ivandance. pup cae. obicna broCika. priljepaca. jovandance. hvatavae). Iecenje koznih bolesti. lepaee. visoka do 80 em. mracnica. Raste svuda. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. divIji broe. dremovka. Galium mollugo L. slipavka. ivanovo eveee. voska. Galiun1 lVANJSKO CVECE . zuto ivanjsko evijeee. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. prava broeika. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. (broearua. ivan-evet. prikrp. tanina. gospin prostirac. prikrp. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. bela dremota. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. saponozida. Listovi su duguljasti. gospina stelja.p rsljenove (6-12). Cvetovi su mirisni. vrlo malo etarskog ulja. prihvat. stomahik.

. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. aromaticnog md r i s a.5010 eta r s k 0 g u I j a. 2 . m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). spolja smed. dobro opere.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. 's abljasbim. IDIROT Acarus calamus L.' (beli primak) . uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. Tise. ali ima :lut cvet.a. Sastav_ . amorfne.stvenog. (krstata broCika. ocisti od korenja. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. Svoj. Pepela ne . U vodi rizom postaje sunderast. 4 . duguljasta crvena bobica.5-3. s m 01 e. zelenim. Cela biljka prijatno mirge.Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill.BOCNI PUPOUCI. Save i drugih reka. gonkog.p remda u njemu ima vge etarskog alja. . a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu.Jjka s vrlo razvijenim.kast i deb eo klip. Neoguljen koren se manje ceni. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava. 3 .mlROT 351 cruciafa Scop. zute gorke supstancije a k 0 r ina. mnogo skroba.KORENJE. malo spljo~ten iii skoro valjkast. jer pokorica spreeava isparavanje. stravna trava) i Galium p~lustre L. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. gubitak ulja. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara. maslenik. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. razgranatim rizomima. c1urc1evsko evece. simi i d .LlSNI ozruCI roeitim vilama. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. olju~ti mrka pokorica. jgca i trulih delova. R 0 g 0 z i vezljika (Typha. a od gore pravim. c1urc1evee zueanica krizarica. t an ina. na prelomu belieast. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. Berba.Droga sadrn 1. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. zmast i me k k a 0 sun d er. Droga_ .im listovima. Stabljika je pri dnu ervenkasta. zuti primak. Cveta juna i julao Plod je . Scirpus) ima1u valj.

po 20 g pomesati. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1. Caj za bolje t'arel1je: idirota. gorke deteline i kore (lju.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. Narodna lmena: babad. svo. Caj.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. jakog. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. kamHice i moraca . nane. a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. sabljar. temi~varka. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. nane. klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . vagonske ·kCllicine idirota se ~. Najce§ce je me§an s korijandrom. Ima jo§ i raznih terpena. babji stapi. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. kad se ohladi. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode.i stvenog mirisa. komus. etanolu. 4. sa§a. Upotrcba. vodeni bozur. Na ialos t. maticnjaka .po 25 g pomesati. igirot. E ta rsko ulje . ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . vodena sabljica. §iroki locek. baban. temgvarska sasa. vodeni cmin. . Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. balad. 3. osobito u tropskoj Aziji. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. 4. 5-trime tok sibenzen). vodeni macic. mirisavi s as.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). popari sa pola litra kljucaIe vode. miri sava trska. 2. poklopiti i. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. vodeni min. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti.'Po 20 g pomesati. . Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. id·iret. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. aromatienih i gorkih rakija i sl. Medutim . iciTOt. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. odstranj uju gasove.ske) od gorke 'Pomorandie . vodeni . . zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. vodeni futi lilijum. lincure. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke. Osim toga . zuti lj i1jan. tatarsko zelje. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. popiti posle jela. kolmez. kalmus. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. (OrfeLin).kmin. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. kicice.

rede biljka (Visci albi herba. . zeleno-zuckasti. Kod nas je obieaj da se bere zimi. BELZUIN. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. . Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . Droga. BELA lMELA Viscum album L. visok do I rn. preporucuje se njeno branje. Daje se i protiv bdienog katara. IMELA. 353 IZMIRNA. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. Sastav. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. Premda je imera mnogo istl'aZivana. ·sedeci. ~ to pre osusiti u tankom sloju. . koje rastu divlje. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. . jodidima. U apotekama se spravljaju: . amilnitritom.Alkaloid viskotoksin. IMBLA. Zbog vrlo prijatnog mirisa. Cveta od mar ta do maja. Plod je bela.mirna bolja od sumatranske. vrl o razgranat. Upotreba. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. flavonski heterozidi. manje s jabuke. po obodu celi i imaju 3-5 nerava.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . drvenasta. stipes et folium) . Kod nas se imela malo tro~i. inozitoli. .IZMIRNA . prozirna bobica puna lepljive mase. SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). 'okrugla. sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. j er j e primeceno da je sijamska iz. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. a u Francuskoj od avgusta do septembra. BENZOE. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. be lim lu· kom i drugim lekovima. sluz. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. vosak. a plodi od avgusta do novembra. - Loranthaceae Mali. obla i dihotoms'ki se grana. holin i drugi sastojci. kozasti. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . soena. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. Imela se daje u obliku raznih preparata. uvek zelen grmic. Listovi su debeli.List i mJada grana. a jo~ manje sa oskoru~e. naroeito deci i starijim osobarna. uretritisa i katara organa za disanje. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole.

kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. SlliZi za iz· radu raznih. 2. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. Cai: po 25 g imele. mela. kod nas i po visokim plan L nama. indijska konoplja se izmetne u obicnu. Tripolisu. ima mnogo varijeteta. koja interesuje farmakognoziju. melina. 3. 4. omelj. 5. U ravnici biljka naraste 2-3 m. drii 10 dana uz cesce muckanje. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. veska.stocnoj Afrioi (Zanzibar). Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. himela. u j. U avgustu se seje. lepak. tako da su vrhovi grancica slepljeni. Persije i Kine. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. hmelina. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. hrastova imela. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. sa iIi b ez dodataka opijuma. Vrlo je opojna. DoJazi u raznim oblicima. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. melje. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. visk. u juinoj Africi. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. uzarije.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. Na~a obicna konoplja. omela. verovatno je poreklom iz Indije. ocedi. a pola uvece pre jela. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. (.. SAD (Teksas) i dlUgde. plal1l1a i drugog tekstila. Jedna njena odlika. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. kudelja. prof. jeste Ca. viSce. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. Minisa je vrlo jakog. najviSe u Indiji. iscedi. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. d uvana (lutki. Cannabis sativa L. Gajena u hJadnijim predelima. zanje se fe· bruara i marta. 2. tatule. Druga narodna Imena: amelje.354 LECENJE B\UEM I. mudra). a u septembru rasaduje u jaku. Guniah. duboku. Najbolju drogu daje Bengal. dobro nadubrenu zemlju. a u brdima 1-2 m visoko. .mabis indica Lamarck. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. zbog kojih se gaji.

koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. k a nab 0 I i k ani n . Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . trigonelina i kalcijum-karbonata. zelenog (0. Smola je mrka. 0. 1845). Rastvara se u alkoholu. duguljasto.20 g) iii mrkog . Kanabinol se vrlo brzo kvari.3 0 / 0 ).05 do 0. migrene. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje. izolovano je jos nekoJi.k u.INDlJSKA KONOPUA 355 3.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) ..ske konoplje su neaktivne. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave. C21 H. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. jedne be21bojne. reurne.Lisee pm evetu je jednostavno. Upotreba. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. . aromaticnog. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje. Izaziva vrtoglavieu. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. kao antido t pri trovanju strihninom itd. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. vrlo aromaticne tecnosti.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. boje kao eilibar. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. neuralgije. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. slicoo bodlji. etm i sumporugljefl'i. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje. Ostavlja do 15% pepela. Ima jos i holina.jdaze. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0.05 do 0. Svi se oni rastvaraju u uljima. Godine 1940. veli'kog ka~lja. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. skoro pljosoate grudve zelene boje. antispazmodik. se· dativ i hipnotik. Droga mora biti zelena. levogirno. Izgled droge. po rubu testerasto-zupcasto. . HemlJsld sastav. Etarsko ulje je lak ~e od vode. .Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza.lndijska konoplja slufi kao narkotik. amorfna i polutecoa masa (Smith. Charas. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. gihta. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . . Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. zemlje i druge netistoee. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke.kana· . Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. gorkog i neprijatnog uk usa.O• . histerije. protiv grteva. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. dosta teeno. k a· nab i n 0 I.

v anje. najviSe muslim ani. Izgleda da Egipcani. smehom. . ubicama i kradljivcima. koji je razLieit u raznim zemljama.1. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. bede i nevolje. Iud om mahnitom igrom.Q3 do 0. tromost i sanjivost. eudnog pijanstva i pri. Ha~1A . 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama.2. asketi.Pra~ak se ne daje. Ha~iS puse i piju. Period halucinaeija. Prema Herodotu. ~to zavisi od ukusa potro~aca. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. Alkohol smanjuje dejstvo ha.n dus. raspikucstva i uniStenja porodice. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. strihnina i drugih sredstava. Jevreji. uiivali. bunike Hi tatute. galamom. . Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. raznih afrodizijaka. proroei). U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838.ivanje dodaju meda. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. zivci su ustreptali. do 1839. Period fantazije. bra~na. covek se ose· ea neobicno lak i cio). urlikanjem. opijuma.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. vizija j ekstaze. a mnogi tvrde da im mucenja. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). a kiseli napici istrezne opijenog. vriskom. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. jatnog osecanja.4. a redovno i do oSiromasenja. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. mo~usa.stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. zanosa. jer je skoro uvek neaktivan. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. siSa.3. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. Lamark je opisao drogu. god. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. eovek od hasiSa. nastupa neuravnotezenost. fana· tiei. jer su ga vee tada Kinezi i I. . prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. govor bez veze <i smis'la. . Sve do 1809. eimeta i drugih aromaticnih zacina.05 g). Ij. Narodi na I. Za strah ne znaju . Tada. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. nije se znalo od cega se pravi ha~g. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. Smoli za w. Umor. ~eeera.500 godina pre na~e ere. masla. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. gooine. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. pokretima. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1.

vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. BLJUVNJAK. veoma je vazna.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. Trovanja su akutna i hronicna. Ovaj poslednji se prevodi u emetin.02 do 0. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. . jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. sirupa. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica.Tok!. U prvom redu treba za~tititi l<ice. U malim dozama (PO 0. Ova mala trajna zeljasta bHjka. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij.i. porodicu i okolinu. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. GLAVISICA. U okolini Bitolja. Napomena! . IPEKAKUANA. Zrtva propada psihitki i fizi6ki. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju. Sibiru i Severnoj Americi. U dooi od 0. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. mehurove i rane. ru~i sebe. CefeJ. Ipe. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae.i po svima planinama. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). tinkture i.IPEKJUKUAJiA.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi. . jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. tableta. (= Lichen islandicus L. visoka svega 2~0 cm. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu.

nepravilno d.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. a na vrhu su ra ~ ireni . Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. nepravilno trepavicasti. pa se' brasno upotrebljava za ishranu. islandska lihena.jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge .000). operu i osu~e. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol. . Upotreba.Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa. Tinktura. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. pluenik. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. Sastav. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). Mirisa je vrlo 's labog. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob).i Islandanima. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . ertenska trava. gvotda. Naroeito je krajem tog veka bio u modi. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. a tek u toploj se rastvori. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. tinkture (30-50 kapil. sa belica· stirn mrljarna. plueni mah. islandska pletika. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo).Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. tek 'kad se sitni. stitu sliena udubljenja. nazublj eni i kovreasti. osusi i samelje. a de beo svega do 0. planinska mahovina. a osu~en je closta krt i lomljiv. . Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. Visok je do 10 em. ki~nog vremena . paste. zbog svoje goreine. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. . zelea.Ima do 50% Ii hen ina. . Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. promuklosti. osobito za vreme trudnoce. Laponeima . seeera itd. skoro u cev zavij en i. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri.zatJim ga oeiste.5 mm. Membrane hifa su pretezno od lihenina. daje se protiv povraeanja i muke. osetJi se miri5 na morske aige. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. UblaZuje kasalj. gume. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. borjanski mah. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. Po obodu je h saj reckast. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. jer se liheni·n teze vari od skroba. ponekad gotovo bele boje. praska (3-10 g) i sirupa .rhotomsk>i. stitarka. ma!lo etarskog ulja. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. Narodna Imena: bohinski mah. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin).(30-100 g). oko 1% lihensterinske kiseline. islandska mahovina. U vodi raskvaSen manje je gorak.

sirup. Pored vee navedenih. sluzi. BLAGOVAN. laneetastim naspramnim listovima 3-3. osipant. vusak. giagoran.:aj. Cvetovi su plavi. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji.Na suvim i toplim mestima. RasprostranJenost. MINDRAK Hyssopus officinaUs L. ~ipa!ITt. IZOP. Upotreba. - Labiatae lbunast. astma. izop. Cveta od june do septembra. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea. parfimeriji i kozmetici. Flavonski heterozid diosmozid. 359 ISOP. MILODUH. MILODUH . Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. os obi-to kalijum-nitrata i 0. ekstrakt i tinktura. raznih soli. . Spravlja se . veljenduh.[SOP. mmsan. Narodna !mena. i~op. ~atrajka.5 em dugackim i 67 mm ~irokim.. Droga. pravi vrisak. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. oko 0. sipan.2"/0 holdna. milas). . hisop. i kao stomahik. saponozid marubiin.Hronican bronhit. . eva jos nekoliko: blagovanj. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . re<1e ruzicasti ill bell. ljubicasti. ~eeera.5-1% etarskog ulja. dekorativan polugrm. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. visok do 60 em. Obrasle su duguljastim. deluje kao dobar an· tiseptrk. erkvi'iljak. tanina. pektina. IZOP. fitosterola.

hrana i lek. geraniola. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. JAGORCEVINA. JAGLIKA. Upotreba. jabucne kiseline. jedan od prvih vesnika proleca. officinal is Hill. vitamina A. secera. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode.) Hruds. divjaca. JAGORCIKA. divlja· kinja. a zatim drska. . JAGLAC Primula veris (L. slatka itd. kosog r~oma izbija iz. galata· "~na. . vl'lo dobra. Iz kratkog.J JABUKA Pirus malus L. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. pre svega. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. retkim sumama. prijatna i zdrava hrana (vi('!. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. divlja jabuka. jabucic.pektina od ostalog dela' ploda. opora. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. Vacni dan i). Narodna Imena: diva jabolka.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. .Jabuka je. po lugovima.) raste po suo mama. a najvi§e od acetaldehida. mravlje i kapronske kiseline. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. Ljuske ad jabllke ~maju vise . visoka 15-30 em. JAGLICE. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. (P. divljaka.

) racunano na suvu drogu.Ima 5-100/. . a za druge u jesen ili pocetkom zime. elatior na metilni salicilat. . sap 0 n 0 z ida.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen.JACUX. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. Hemoliticki indeks je visok (do 7. U saponozidu od P. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst.sap 0 n 0 z ida. uzan..000). veris je svetloZuto. elatior e I a e i 0 r .i Ijutog. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. utoliko postaje manje lekovit.i ma p rim u I a .k i 5 eli n e a u P. a u krunici. veris . Berba... Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. a u P. saponozida. Korenje je mrkozuto. Upotreba_ . . do 10 em dugacak i do 5 em debeo.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege. ociste od zernlje. manje u evetnoj drki. U zivom. Iz Zivog rizoma P.70. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. tankim korenjem svetJ. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju. evet je slabijeg mir·isa. 361 Primula elatior je slicna. U listu ·ima do 3 mg'/. kao surnpor fut. jer tada imaju najvise saponozida. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. raste po vlafnim mestima. Primulae folium.ije boje. karotena. ali karakteristican miris: P. svezem korenu ·ima najviSe saponozida. Za§t1ta. bela kora puna skroba (probati jodom). JAGORCIXA . list jaglike ima do 20. Uk usa je neprijat'nog . Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). Pod utieajem enzima primverozidaze. Sastav_ . brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. U evetu ima i flavorlOida. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus).Rizorn je mrk.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. lornljivim. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. otficinalis na anason.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. dugackim. Jos nije poznat tacan sastav jaglike. ali je veta.. a P. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. pra~nicima i tucku ih nema. SveZ ·koren je bez mirisa. evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. Droga. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). JAGORCBVlNA. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline. . na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. Droga ima slab. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Primulae flos. slicnog ostalim saponozidnim drogarna.

vesnaa. J ARI C Ijutog ukusa.ke u evetu (Sedi aeris herbal.Osim vee navedenih imena. jagortevina . kl'stato iglice. Oslala narodna Imena. grm ul jica. evieae. lroja se gajj kao \ ultras. piskaliea. a P. visoka 5-1 2 cm. dugu lja sti . Primula obeorriea. obli. Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne. bez driike. jagortina. j agudac. :2:EDNJAK Sedum acre L. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. Li stovi su naizmen itni . karnenL tim mes tima. S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. gola zeljasta biljka. jer imil.jeva . veris: bijela bukvica. . lestedaj. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike.k . trajna. Cvetovi su . Rasle na suvim. i2aZiva upalu koze. Jedna vrsta. kunjavae. galtina. JARIC. vrlo debeli. jaglica. s uncanim. jagotac. petoprs. Cve ta od m aja do sep tembra . jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. os lje· par. - Crassulaceae Mala. gajcin . krstato jaglite. sotna . pramaliee. kra tki. od njih poHce Jjut ukus ja· . sotni . .LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. sit ni. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. krstato jeglice. prvi evit. sunake.i u sa· ponozida.

ljuti zednjak. sakupljeni u uspravne krupne evasti. oko 30% sluzi Ii gume. - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. obicno pred spavanje). oduzetosti i gu ~enj a.10--0. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva.2010 smole. po 10 g maticnjaka. Opomemi! . hmelja i korena jasenka. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. Kad se bere.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. o~· ·tri zednjak. Ostala narodna !mena: kopnez. . 363 rica. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). tanina. a ako se pije moze doci do povraeanja. sisaea.). VILINO CVECE. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. kopnice. JASENAK. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. JESENAK . b ol.JASENAK. JASJENICA. jasenak izaziva na kozi crvenilo. Na primer. Nije dovoljno ispitan. RUSTEN Dictamnus albus L. a zaslac1en posle jela. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/.. osobito rutozida iii rutina. Ima listove slicne jasenu.. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. 0. visoka do 120 em. JESENAK. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. kukuru~Cie. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti.s ku moe. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. JASENCE. JASENCE.15010). oko 100/.

MLADA ""TOLA znati. ZUBORIKA. a na is tok do Sib ira i Himalaja. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima. vrlo lepa biljka. kaslja itd.U JESEN: 1 . zbog eega i jasika. JANJA Populus trernula L. zelenkasto-sivkaste kore. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC. j er je cela biljka vanredno otrovna. de luju promv groznioe. Listovi su dla· nasti. protiv grozniee. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. A U PROLECE.rste jed.BoeN I PUPOUAK. Jedie je dugoveena zeljasta. slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. - Salicaceae Vrlo lepo. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. treped pri najmanjem povetareu. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. JAGNJEDA. I lisee joj je vrlo glatko i nezno.STARA KRTOLA. 1 4 . Salicaceae). . Rasiren je na sever do Skandinavije. B . bojom eveta.LI ST . Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. graCiom. kitnjasta. duboko i kltnjasto de ljeni. visoka 1-1. TREPTELIKA. TREPETUIKA. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. MeCiusobno se razlikuju izgledom. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze .5 m. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. do 30 m visoko drvo glatke.iea koje imaju plavo-modar evet.KOREN. Lekovite i orrovne su sarno one v .364 LECENIE BILJI!M JASIKA. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . 6 - B PUPOUA~~ 3 . Neki jedi6i nisu otrovni. 5 .

. a zatim Ijut. Uk u s droge je najpre malo sladak. a debele 2-3 em. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. Iduceg leta ciklus se ponavlja. jer starija je lak ~a i rastresitija.Vadi se krtola (Aconiti tuber). ·Berba. brasnjava i nije vlaknasta. Kad se krlolica popreko preseee . vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. . a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. Ona je deblja i mesnatija. na jeziku se oseti g o li e a n j e. Sveza krtola. . hum 0 z n i. CVAST. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . a mlada je puna. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. J edic ima dYe krtole.i vodom pokvasi. . smezuravati se i najzad izumre.Krtole su slicne maloj repi. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. Kad biljka preeveta. s tara krtola pocinje venuti.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja. dugacke su 5-10. KRTOLE Izrada droge. potpuno je bela. vece izbija stabljika. jedra.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. kad se presece. JEDIC : LIST .600 m. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1. I7.

lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. osobito decjih. ceo veljcek. nalijep. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. griz. Ulazi u sastav caja za leeenje rana. . Zbog toga se mora biti veoma oprezan. JELENAK. Opomcna! . amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. preobjedna. zelezni klobuk. do 50 em dugi. 'g toga se daje bledim i slabunjavim. deci. enzima i drugih korisnih sastojaka. sadrzi oko ~OO/. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. Zb. krupica. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. tableta i sirupa protiv proliva. DiE.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. lisjak. mineralnih soli. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. Ijutie. pesja smrt. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. JEZICAC. Jecmeni s!ad. . - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. Upotreba. omej lisj ak. Ima tanina. Narodna imena: volina. visoka do 1 m.Ima vi~e alkaloida. modri nalep. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. protiv proliva i promuklosti. pasje zelje. nelekovite alkaloide. f leni klobuk. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. belancevina. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. \/Ucji cemer. saharifikovanih ugljenih hidrata. Gaji se kao industr.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. JELENSKI JEZIK. holina i vitamina C. u spravni.ih bi'l jaka.) . marijini ~o l· nicki. . JECAM Hordeum vulgare L. Akonitin je a n a I get i k. . ilka. klobucie. riga.ijska. kupris. Otrovnost akonilina je ogromna. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. Listovi su u grupama. pa· sja smrt.Jedie je jedna od najotroWlij. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. Sluz: oljusteno uno. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. Os tali. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. piena i hranljiva biljka. B. jer se lako vari. vi· tamina A. naLijen. nalep.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. preobj eda. jedic. preobj ed. 100/. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. sluz. vrajnica. dragoljub. krupi~. JELENJAK. modri klobuciC:.

jah. jahovina. jalSa. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . Narodna imcna: arpa. jeeam ozimac. jesika. jeusa. jovovina. s lieno hras tovoj kori. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. CRNA lOVA. bijelo f ito. JOVA. Sa tzv. jacmen. JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. jecam viSeredae. jeja. joskovina. raste pored reka i potoka. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. joSie. ima i emodina i malo masnog ulja. erna josa. ehla. jeemi. cim se oziedi.. . lORA . CRNA JOVA. JOHA. ozimae. jevia. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari.JOVA. jecmak. jeemen. jeia. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. zbog cega kora. jacmica!k. - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. erna joha. jelsa . Druga narodna imena: eifa. jea. .k.

M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa.. a jos viSe fosfata (do 6'io). KAKAO-BOB. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. meda i dr. 5 tim u I a n 5. najmanje 150.. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. . C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. ton i k (tonicna vina) .K KAKAO.Kakao je izvrsna h ran a.n o). .Slerculiaceae. 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . jos cesce. na pri· mer. P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. Ako ·ih u pasti ima vise. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . Malo je otrovan i brzo se eliminise. cimeta. 3-5% ka·ka. dodatka m.ovag orvenila.k a (1-3 g dnev. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. kao. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. vanile. karanfilica. KAKAOVAC PRAVI. slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a. Teobromin je tip direktnih diureti. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. . tako da se ima tacna doza za jedan obrok. Upotreba. dodavanjem alkalnih karbonata.35 kofeina. Teobromin. do 0. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine.J e k a u prasku i aromatika. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje.i diu ret i k. kakaovog masIa). jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. ako 2'io tao rdna. K a k a 0 ve l ju s k e .

4 .NII OMOTAC.A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM.CELlI!! SA SLUZI . C .ENDOKARP. E I E~ . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I . 2 . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON. CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B . B" .Ml. . 4 . F . 3 .V1JUGAVI KOTILEDONI. 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI. CE o 6 .SEME TIP KALABACILO.OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I).UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 . D .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.MICERLIHOVO TELASCE. 7 .ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA.KuRENCIC.ENDOSPERM .PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE..SEME TIp FERISTERO C .SEMENI OMOTAC . C . . F.MEZOKARP. 3 . 2 .POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 . I D.NEOUUSTENO SEME. 2 .UNUTRA.OSTATAK MEZOKARPA.SUDOVNI SNOPIC.SEME TIP CRIOLLO .STABAOCE. 0.

upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. Plod je okrugla. mirisni. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. Raste po toplim. tonik i erneliens. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. proliva i plikova u ustima . beli. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({. svecica. . U slu~ajevima ka~ lj a.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija.Oleaceae Sib visok clo 4 m. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa.kakaov ~aj. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. na kratklm dr~kama. KALINA Ligustrum vulgare L. globula. U mnogim zemljama pije se . Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . suvim. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. rede i plod. (ljuske). masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. erna i sjajna bobica. elipti~ni. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. Listovi su uski. List i kora.RE LIM PLODOVIMA stranama. ~anim . jer deluju kao blago sredstvo. pra ~ka od cokoJade. bronhltisa.

zimolez. herba et succus). golo. visoka 40--80 em. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. jer sarna kamala deluje laksantno. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa.. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. svib. kamfor· njak. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. mrle~a. . - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. zimzelen. Cvetovi su vrlo lepi. zelenika. Upotrebljava se seme.KAMALA. KANDILKA Aquilegia vulgaris L. ponekad ruZicas·ti i vise. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. kalinica. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!.ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. Sterilni rastvor kamfora (2S or. kamfor.Euphorbiaeeae. zinlaslika. kozje gro!(!e. Stablo je uspravno. sibovina. biser. bijeli jorgovan. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. . pasja leska. ljubi~asti ili beli. piskovina. Arg. siba. pasji samba!k. obraslo mekim dlakama. pasjakovina. livadama i kamenjaru. bisemi cvijet. neprika. zimolozina. zimolist. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. meokovac. zimozelen. terpentinsko ulje). od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . razgra· nato. Raste po sumama. kozjaoica. Cveta od m'a ja d o jula. erna boba. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju).Lauraeeae (japanski kanfor. Brzo vetri. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. KAl\!FOR . kozjak. lfi· serovo drvo. pas·leskovina. Sadrli floroglucinolske derivate.

jace izlueivanje mokrace. srmenik. to su zlezde 5 uljem.Ima 9-11'/0 mesovitog . U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C.1-0. .Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. Narodna Imena: asibaear. . hrlica. a najviSe seme.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. GOSPIN. za zarascivanje rana i . KANTARION. ervenu boju hiperi. pet koso jajastih. Upotreba.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. U semenu ima mas· nog Uil. kampavka. BOGORODICNA TRAVA. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka.Raste svuda. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . zveckavac. holina.372 LECBNTI! BlUBM dilke. .itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. . estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. rutozida. kokotieek. srednja rosapast. opekotina. uglastu. tamnozutih. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje.\ TRAVA Hypericum perforatum L. oko 0. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). grli· cek. Cveta od maja do septembra. Rasprostranjenost. skorbuta. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). karakteristicno tackasti. orlicek.8 em siroki. trolistJnjak. :tUTA KANTARIJA. visoka 30-100 em. duguljasto-jajasti.4-0. Droga je svoJstvenog mirisa. oporog. Ima vrlo evrstu. smole. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. Cela biljika je otrovna. svetlozelene boje. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. v. bez drske. hemoroida. naspramni. antocijana. Lis tic i su 1-3 em dugaeki. pakujac. nagorkog i aromaticnog uk usa. Sastav. . sa pet listica easice.2'10 etarskog ulja.ja. Berba. a najviSe po napustenim njivama. popina ikapica. goli. zvonce. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. sadrli 0. cin. kome i druge bolesti. za znojenje.5%. razgranatu stabljiku. kan· dilijca.

pljuskaviea.sekliva treva. tantur. veterinu i kozmetologiju. »Fitoncide«). Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . !eluca. ivanjciea.ARANPIL. Narodna hnena. KARAMFIL. :luta metlica. marina ruCica. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. Iseedi se i proeedi da bude bistro. kariofilina. 373 kao antiseptik. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . gorae. 10--13°/.lC. z&. proliva itd. VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. 2. gospino zelje. »Kontarionov zejtin. vaniH-na. KARANFILIC. bogorodicina ruka. vraiji beg. pa se ddi na vodenoj par. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). 'kantarijon.. KLINCIC. KARAMFIU.i da vino ispari. smaknez. KARAMFIL. l!potreblja. izda· tljivica. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. GAROFAN. KARANPlLIC . KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). krvavae. gorcan . voska ~ oko 3'/. 1.. gospin evet. KARAVIUE.. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. posekotine. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. :lucernea.. . KARANFIL. KARANFIC. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. bljuzgavae. zvekae. smiealjka. zvoncae. trava od poseka. gume. ruti kantarion . vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. greotaljka. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva . a iznutra protiv bolova jetre. tanina. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. trava od izdati. 14 do 24% etarskog uLja. . ivanova trava. KLINCIC. zasekn iea.Caryophyl. U evetu ima saponozida. smole. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. Sadde ogromnu kohbnu.

Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. pasta i pilula za negu mba i u & ta. proizvodaci su poceli traZiti drugu.C. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola.000 m) od one iz nizija. tada najveeih trgovaca u svetu. Kad je 1868. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. . ostavi se da plod sazri i da se ljuska . arabica ne potJiCe liz Arabije. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. arabica.ECBNJE BIUBM . god. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda.>:. . KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. visoko oko 5 m. Poreklo.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa.kao analgetik i kaustik. Gajenje.. : i . Kafa je na· zvana araops kom. C. dakle. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. U svojoj postojbini. gde raste divlje. otpor· niju vrstu kafe. u zubar· stvu sluii . . laku. stomahik. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. C. aromatik i ekscitans za varenje. liberica Hiem. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. dugotrajan i snaiaD.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe.ktura i sl. Kafa traZi duboku. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. He· mileia vastatri. tin. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. dovoljno vlaznu zemlju. da· kle. U njemu ima 2-8% etarskog ulja.. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. Stimulans .te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme. jer ulje . Berba. Jaok i postojan kOI'igens. nego iz juine Etiopije. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. Ulazi u sastav mnogih voda. maJo :dm· zeleno drvo.374 I. isti s lueaj kao i sa cajem. jedna paraz·ittska gljivica. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa.

Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. rukom se bere zreo. Glavne izvozne luke su Rio Santos. Nepnena.k ome ima acetona. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. . Zrno je ovalno. 1iurfurilnog alkohola.Nepdena kafa ima 0. ispari voda. homogenosti i sl. naborana. Ocenjlvanje kvallteta. protiv proliva i raznrh trovanja. Kvasac je posebnog. pa se onda drvo trese. ali neosusen plod. furana. karamelizu· ju se seceri. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe.. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. starosti. U drugim krajevima. ukusu.. oljus te. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. furfurala. u trijeru oeiste. Zrna ne smeju biT! plesniva. sreani analeptik.7 do 1. Proizvodnja. laka. razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. 8-120/0 vlage. . da jasno z von e. oblika i boje. sa rena i sl.Kafa se ceni po mirisu.nog omotaea«. gola. da su glatka. .·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. . ana} vise kao osveZavajuCi napitak. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. vlalna.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. nagrizena.KVASAC 375 osusi.8% kofe~na.Dve tn. izveju. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. drobna masa sivo-smed:e boje. 7-14 mm duo gaoko. Droga. s jedne strane raYno.Zrelo seme (Coffeae se· men). 10-11% mas t i. eistoci. prijatnog. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . tesko. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . Stara kafa se viSe ceni od nove. sivkasto-zu6kasto. . kad se baoe na gomilu. Kvasac vrlo brzo izaziva . 5-70/0 secera. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. finoca i aroma pnene kafe. Ne lepi se za prste. u . sircetne kiseline. naroeito na njegove julne pokrajine. kad su teska. sjajna. Sastav. Pri tome se proizvodi isparljivo. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. a s druge ispupeeno. mrko. zelenkasto iii nasmede. Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. do 400/0 celuloze . Dejstvo i upotreba.

jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. . Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske.ih. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. dobijen takode od sVeZeg.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. 3.i malo yitarnma A. loptastih. DiE (v. pomalo jajastih celija. koji nemaju terapijski zna/:aj. jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. . 4. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. Naden je i tripeptid gluta'lion. . Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. zimaza (alkoholaza. vii ami n a i pro v Jt ami n a. 2. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. arnilaza.Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. i B2 . u pepelu kvasca ima je 52-55%.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. moze se o/:uvati godinu dana. takode. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. nukleozidaza. Vi tam i n i. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. 1 i P ida i g 1 i c ida. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. Pro ti d i. Kvasac je vrlo vai. Lip i d i. Sadrl. Kad je dobro za~ticen od vI age. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. C. pro· teaza. En z i m i. kvarenje i raspadanje pilula. 5. osobito B. G lie i d i. 1. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. vitamine i raienu gJavnicu). . ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. . preventivne i kurativne vamos'li. 6. proteina. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). Feax inactivata). n u k 1e 0 prole ide. pro tid a. vih gIjiwca. Sastoji se iz sFtnih. . lipaza. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). U suvom kvascu ima oko 5()O/. poglavlje 0 vitaminima). Sastav. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. gl~kogenaza.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0). dekstrinaza. . maltaza. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir.i:d. okrugllil. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr.

Seje se u jesen na dubinu 1.5 m i svojim izgledom.8-1. Sastav.2 mm ~iroki i 0. sJi(~an . ali nejednako.100/0. .0 mm debeli. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda.20-1'10. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju. zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana. pivski kvasac. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac.1%). 5 primamih rebara su :luckasti. Po~to je seme sitno. podseca na mrkvu. u Wtovima 0. oko 0. olova kvasovka. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara.Prinos sa hektara je 600-1. . Visnagin je kelinu (0. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo. a <I sekundarna mrka. Prolecna setva je bolja. Jzgled droge_ . Gajenje I berba_ . gladak.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2. zelenkasto-ml'k. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. pivarski kvasae.k vasca dnevno 'Posle jela. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. Kelina ima i. Merikarp je plan-konveksan. . ·kvas. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's. slufi kao najbolja masa za izradu pilula.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji.377 Upotreba.81. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. azotnim i kalijumovim l1ubrivom. kvasna gljivica. preliv.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. oko 10/0. kva~ KELA Ammi visnaga L. cev okrek. na vrhu nose piramida:lan stilopod. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima.5 mm dugacki. pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata.000 kg ploda.~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora. Kela je dvogod. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja.90-1. 0.20"10. Extraeturn Faeeis. go. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. furunkuloze.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. . Sazrevanje je septembra i oktobra. Biljoka je visoka I do 1. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru. Daje se po 2 do 3 ka~ike . kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. kvasnica.

500 kg. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. Na hektar treba oko 10 kg -semena. Severozapadna Evrapa. maglovitih. Kim procveta vet u aprilu. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. . S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. a rodi oko 1. selekcionisana i boljeg kvaliteta. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. morae. na~ kim. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. tmurnih. . visoka 50--90 cm. prvi medu ~titono~ama .378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. a pradaja je uvek obezbedena. Raste kao korov -svuda po livadama. jer je ona eista. eel a hiljka je mirFsna. KIM Carum carvi L.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno.( 40 cm. najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. Stabljika je razgranata. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope.

MORAe.k i galaktagog u c>l>liku caja. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10). do 8"10 t a. ANGELlKA. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . Aqua carmirzativae. njevenih i zdrobljenih plodova.i ma malo dihidrokarvona. Etarsko ulje od kima je bistra. bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz.KIM 379 Sastav. . U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. D . F .Kao i ostali plodovi stitarica. C .KORlJANDAR. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. pela ostaje oko 7. Daje se i kao eupeptik. celuloze. Glavni sastojci ulja su . Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . jer sadl-ze mnogo protida.k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). Pe. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. A B . E . diureti.Glavni sastojak .kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). Spiritus Carvi m dr. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke.KUMIN. i kim je k arm ina t i v. karveola i dihidrokar· veola.KUKUTA. razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa.5"10. voska. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. Severne i Srednje Evrope. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. a narocito z a c i n. . Upotreba. secera. boje i kalcijum-oksalata. koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima. . n 1 n a. hlebu i picima u zemljama Zapadne. bel a n ~ e v i n e. zatim .'ela protiv gasova i nadimanja. sluzi. Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek. digestiv. oko 2eN.KIM. najviSe 9"10. kobasicarskim praizvodima. smole.

Na~i planinci treba da gaje kim. povoljno uliee zbog ikofeina. podstice na rad. Narodna irnena: bela cemena. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. koprov. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. komin. To ndkako ne Ciniti. s jedne slrane. jer ga mi uvozimo. 'mmelj. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. Daje se i IkilO tonik. KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. Treba ga poparili kljucalom vodom. moraoom. ndkodIjivog jedinjenja. a to je ~teta. Caj je protuotrov. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. smesta poklopiti i posIe 5.10 minuta pili. poljski 'mm (Or. pre svega sa anisom. divlji kumin. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. slab diuretik itd.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. nadrafuje i jaca . Caj se ne sme kUllali. Pogotovu u otvorenom Ioncu. . ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. kimijen. nanom. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. jel'. krccne. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. .380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. kmin. karun. kuminak.k nap or (dejstvo kofeina). kao slimuIans. kimin. kamilicom. Tvrde. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava.felin). Zimi se njim Ijudi greju. teIo i duh« da moze podneti veM. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. dakIe. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. Kod nas je u potreba kima neznatna. pitomi kim. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga.

pamcenja i razume· vanja i. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem.POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. avijaticarima. UST KINESKOG CAJA: A . javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. dosadne zatvore. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. .KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. Na osladenom caju Rusi. ManclZurci. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. jer ih bodri i krepi. B . a drugi riarodi piju jak caj . Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. C .CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. slabljenje ltd. CAJ DELUJE NA MOZAK. Engleskoj . radnicima. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. Korejoi i Japanci gaje kombuhu. te~ko varenje. Zeleni. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna.TRN NA OBODU USTA. ra~ireni oso· bite u Kini. kofein ga na· draiuje. uopste. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga. soferima i drugim osobama Caj pomaie. eovek postaje lucidniji. SRCE. intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. caj je manje opasan od kafe. jer kofein deluje suprotno alkoholu . Ipak. severnoj Africi oj drugde. guo bljenje apetita. tj. D . Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost.

opore. . SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. U caju ima \jo~ i gume. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. U zelenam caju ima vitamina C. Caj je vaian prot!votrov. vaska. nerastvorljiva mtka tela.34% tan ina. upale sluzruice i 'koze. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. B 2 . srdobolja (d<izeruterija).1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. 8. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj). pepeo je zelen od man g a n a. dobija se zdrava i pitka voda. Otrovanom. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. Prema tome.vane kao caj. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. jezera i bara. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. jer po onoj mudroj narodnoj izreci .Zato ga svaka apoteka. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok. a p e pel a n i vis e od 6. 0. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. usled eega je srem rad pravilniji. teo f iii n a. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). usled eega se i rad s rca poboljsava. trimetilksantina). rotina. kofein i tanini (.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. . Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda.ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. dekstrina. A dalje od puteva pije se ~to se stigne.5~/o ni man j e od 5%. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. caj '. pre svega. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. malo teo b r 0min a. B I . Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet.382 L1!CENJP. Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina.nikatinske i pantotenske kiseline.ge ta- .. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. jaei i bolji. jer drliZi respiratorni centar. a den ·i n a i k san tin a. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj.ode n 0 g e k s t r a k t a. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen.0 b a fen i. kolera i dr. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill . BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. opekotina. a pre svega Crveni krst. u nufdi i voda iz reka. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. U zelenom caj-u ima v. povecava ventil acij u pluca.bolje je zlo spreciti nego leciti«. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. Medu tim. za jaeanje organizma itd. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v .

aja varnije mBije.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida. on se ip. n 0. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t. premda se lekovita vrednost caja OSIIli. budaY. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan. jer je ~rebalo godinu i . a vrlo malo za lek.aja potrosi u svetu za uZivanje. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'.va prvenstveno na kofeinu. vrlo malo geraniola i dr.. ali se vrednost I'. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. otporne na bolesti i ~tetocine. Thea Tasters. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'.. Da hi imao sto bolju aromu. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima.K. dok je j 0 ~ m I a k. v rio a rom a til'. jedne peroksidaze. odnosno prijem caja. e m i r i s c a j a. Odabiranje.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte. prema tinoei mirisa i ukusa. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo.INESKI ILl RUSK. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. a u crnom caju. za vreme fermenlacije. I e p I j i v 0. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja.mi meroljiv. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. caj 5e pakuje odmah posle pdenja.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu.aja na planlaZama je vrlo slozeno. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. Ne'kada~nji »karavanski. nje. tj. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. U cajevom listu ima tea z e.aja nego rezultati. gus lO. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. ono ide u nekoli'ko pravaca.aja ne celli sarno po kolil'. a sasvim malo kao lek. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. tzv.kofein. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji. neprijalan miris. citronelola. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom.! CAJ 383 nina. oplemenjivanje I'.aja vee. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti .

6. S. 1. 2. crvenomrk infuz. ni kofeina i dr.20. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. vimja. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. direktno 51! \'ezuje na vunu.). Pa J. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. alkohol pozuti. jasen. Fi· noca arome je drugacija. rufa. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan.bere li~ce. glina i dr. zemlja. razvijenosl vlakana oj dr. B 0 j e: indigo. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. 3. zova. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. lupom i mikroskopom.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider. Pregled ouiima . U nas je nepoznat. ali se i to moze dokazati. 'llgodnog. a s kiselJinama se povrati na zuto. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. jer manje drazi.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. aromaticnog mirisa i nagonkog. Na primer. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. 4. pomaio oporag ukusa.me. prisustvo iii odsustvo idioblasta. posto sadrii manje kofeioa (0.. zilavije. grafit i sl. Nerna oi poznatu arom'll caja. lepe f ute boje kao zlato.aJj) od mea. H~ce je veee. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. a. gips. Tako se mogu poznati i drske. evet se skoro ne maze faIsafikovati. tm. tvr· c1e. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. Pekoe sa Souchong cajcm. tremja.. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . grancice i druge primese. Osim toga. jagoda itd. hro· mno zutilo. kao i sva ka druga skupa droga. . dlakavost. odsustvom idioblasta.). omogucice raspoznavanje slabijih vrsta.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. Uvek se proba sarno nezasla~en caj. jer nllje u modi. Cesto ga oboje karamelom. Vellcina listova. na primer.

Mongolski kan poklonio je 1638.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. . Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. a isto tako i IS e C e r. Mong olije i Sibira. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. s belim ta6kamal. kao sto kafane tote sarno ·kafu.000 javnih cajara.:sen a iz Kine u Japan. feizma. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra.. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost.je zlo. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma. a i od ka. Tada je caj bio vrlo skup.jdZjnica«. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja.500 god. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . U Englesku je uvezen 1665. k. god.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi.K[N ESK[ u.qje toCe sarno eaj. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3. lIlajbolji moreplovci i trgovci.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C. U Japanu je u XV ve. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. godi· ne. poceli su Holan.ca.A. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. Hol a nc1ani. Spominje se na 2. pre nase ere. Ipak. god. svilasto dlakav. Nazivali su ga i »karavanski caj«. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena.

Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. inac!e listovi omatore. Zatim ga rasire da se ohladi. baci u kazan za prlenje. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara. I to je jedan od raz.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. zavija i razvija. ne razara se hlorofil. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. ali cemo navesti sarno najvainije momente. 2. Zatim se pusta struja top log vazduha. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). Zatirn l5e SUS1 j prz. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. lisce se grej e. razvija i ponovo uvija i razvija. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin. ali jos vise od vestine prerade. Berba se mora vrSiti blagovremeno. dalcle. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. osusi nad zarorn. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. To se ponavlja nekoliko puta. poslednjd kvalitet). tj. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. U nas se najviSe trosi erni c!aj. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. 1. 150r- .k orpama da s v e n e. LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . izvadi. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . Ponovo se razvi:je. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. posle fer men t a e . posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. C r n i c a j. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja.i. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. Odmah posle toga. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. jed n a I e p I j i'V a mas a. . M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina.i j e. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. Zatim se u v i j a metlu dlanovima. z uti iii c r v e n i c! a j. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). gardenija i sl. z e len i. Rasiri . i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje. pa se ukloni.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. proseje.) i ostavi 'i zvesno vreme. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade.386 6i put u julu (Congou.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. vee se odmah brzo isprli.

Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. vide se jakom lupom. Caj je postao prava kulturna bilj. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. Ca.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga.k a i suptropska zeml. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. . na Cejlonu. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. U Indiji. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog. nego je ceo. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni.k om i svim drugim is. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. ispi-ruje i pakuje.k omade mrkocrne boje. 'krive iii zguZvane . Indiji. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. agrotehni. UvidajuCi sve veCi maeaj caja. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone. . Dr mi. zatubas1'o-siljast. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen. su~en u kratku drsku. Javi. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. na velike plan1afe. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. Zato se na to polaze mnogo pafnje. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti.i je osobitog. sva'ka trops.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira. NajviSe se gaji u Ki-ni. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. po obodu soitno reokasto-zupeast. na Cejlonu.ka. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list.

dakle.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi.j see m 1a c:I e. a mnogo kasnije u Japanu. lako. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. rene do 10 m etara visoko.-uIture caj a penj u do 2. Brazilu itd. c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra.no. tamnozelene. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. jer u k 0 1 i k 0 j e l . SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. isti s lu ~aj kao s kafom. Plod j e drvenasta. Hladnoeu lakse podnosi. Rusiji oko Batumija (1848). to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. Naprotiv.. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. velik u vlaznost vazduha. Na Hima<lajima se J. Kvalitet raste s porastom vi sine planine. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . gde je gajenje novijeg datum a. S planina je ~aj bolji nego iz nizija. Austra· liji. izrazito kiselo zemljiste. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. Burme i 5a ostIVa Hajnana. Caj ima naizmenicne. na Cejlonu. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . . Jav·i. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. pod stalnim nadzorom stru~njaka . a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. krupne. u Indonezi· ji.000 m. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. peskovi to.5 m voderwg taloga godisnje. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno. Caj izis kuj e najmanje 1. gde temperatura pada ispod OOC. Suma~ri. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. na Cejlonu (1875). Inace. Prvi je nizi.

pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. AJLANTUS. ~esto perasto deljeni. saponozida i rnasnih jedinjenja. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. drli 24 sata. RUS Ailanthus glandulosa Desf. U kori ima katehinskog tanina. flavonoida. U listu ima do 12<>/0 tanina. i do 210 mgOfo vitamina C. elagne i galne . 389 KISELO DRVO. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . Deluje sHeno ipekakuarti . OSObllO u Julu kad cveta. U nas se sadi. dugat'ki do 50 em. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. ~eS ce mesajuci. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata.KISELO DRVO. Lislovi su 1a bIlJka.. SMRDUlVO DRVO . MORSKI JASEN. SMRDLJIVO DRVO. Upotre. Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. .kiseline. Do 30 ~ visoko drvo. oksikumarinsJoog heterozida. . siri jak i neprijatan miris. PAJASEN. list.

eritarurozid. pri vrhu razgranato.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja. idirota.000 do 1 : 3. . petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. KICICA. mala. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. Svojstva_ . tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. a isto to eint i sa stokom. golo. po rubu celo. cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita. Berba. TRAVA - on GROZNICE. skoro sedece. . mesHmieno U ogromnirn koliehnama. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice.ima 3-5 nerava. Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. . . do 4 em dugacko. . eritrocentaurozid i dr. Nadeno je oko 0. a najmanje u listu. Da bi odstranio razne insekte. Lis c e je sirno. Droga. gotovo eetvrtasto. Rasprostranjenost. lin· cure i blafenag ckalja.postelju. sjajno. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli.000). lincure. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. (Centaurium umbellatum GiI Hb. praska. golo. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. visoko od 30 do 40 em. Cveta celog leta. drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. naspramno. duguljasto-jajasto. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k . protiv smetnji u organirna za varenje.pomorandze.Kicica je vrlo gorka. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu.Kicicu treba brati dok je u evetu. s labokrvnost'i itd.500. vina i tinkture. GORCICA. gorke deteline i kore od gorke .390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji.6 do 10/0 a~kaloida. manje u cvetu. njime se trlj a. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. a nije otrovna. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . medu kojima je glavni gencijanin. 1. Upotreba.Kicica je dobar gorak tonik.r a z i d. trave-ive. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa.Raste svuda. . u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. protiv groznice. vodenog ekstrakta. retko. Sastav. Jacina gorcine droge je od 1: 2. suplj e. S tab 1 0 je cvrsto.

zlatna ruc.KLEKA. jezernica. Oupressineae K1eka je zimzelen. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. 'gorko zelje. Suva droga se lak ~e c i '5. Jeee.ljivo odsece ostrim makazama. . manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. kao pod I. Opomcnal . vrlo otporan. po ~ to n is'll lekovite. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. Kicica se ne sme cupati. Droga. Prve godine su bobice ze· lene. a po drugima. tj.. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. BOROVICA Juniperus communis L. latnik. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. kiticica. mali stoz. KLEKA.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. Alrilovog ucitelja. sunceni evit. ervena kicica. . rna. Berba. VENJA. a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. ~uplji. drago evi. Is~orija . kantiliee i majkine du~ice . Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. mala semenCina.Plod dozreva tek druge godine. '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. Po jedni. Naro~ imena: ger.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. nane i maHenjaka.nice. Ima i privredni znacaj. jer se uVe'k mnogo trafi. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. nane. dupcJ(~. groroicavka. kamilice. postaj'll rdasto-Ijubicaste. lak~i su. . OCaj. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . . gorka kio!ica. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm.o da cim se ru· korn ·u hvati. Poroaju se po mrkoj boji . OI'IlO zelje. . . na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. Na taj oacin. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. nadimanja: po 20 g kiiCiee. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. ta:l<.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. Druge godine pocinju tamniti. Igliee.t1i nflgo sirova. Za~~ta u P?r0dl. gorke de teline. svedre. od centum = stotma i aurum = ZIMO. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. Protiv gasova.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. . Zelenih plodova ne sme biti. 'kinin. a pIi dnu dva prs\jena. Kod nas je ima mnogo. pa cak i iskorenjena. VENIA. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. jer se zelene kasni je moraju odstraniti. pa~njacima. BOROVICA 391 2. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. okru· glaste i m e 5 nat e. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz.

Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a . Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. m r . a u 'k usa najpre slatkog. pri dnu su srasle za mezokarp. G . Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. jajasto-duguljaste.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo . M i r is a je svojstvenag.~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. prijama balsamienog. iz Srbije i Bosne.r e z ina z n' m s e.SEME . svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. A 1 ¥.:. ~up1ja J cesta je ucrvIjana. zatim aromatienag. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. One su kaa kost tvrde.k ret a m. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni.a u kojirn su velike (do 1 rnm).392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun. stara je krta. Sastav. tupo piramidalne. SVeZa droga je meka i meS'Ilata.

tamna. smrca. KOZALAC. moraca i kima. smrijekinja. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. gonoreje. korena od zeojeg trna. ast· me.. Po 25 g klekinja.k. borovac. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. Ulaze u sastav diureticnih eajeva.ce . smrekovina. Po 25 g klekinja. Raste najviSe u grm lju . Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. trnju. brika. gume. protiv nazeba. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. smricka. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. len ·i kiciea. erna smrekinja. JO<>/o smole. Ostala narodna imena: barovica. klekinje. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. brinje. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi).Zenim u okJip1ce. grana i korena kleke. KOZALAe . Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. smrec. . inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. kantarion. Diuretlcni cajevi: I. i izvoze.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. skoJ med'lOI~1. kad se zagreju. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. Rano u prolece izbij e njegovo k. smrekva. vodene bolesti. Upot!~b~. 2. sipurka i sitniee. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava.. smrkva. klekoV'ina. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. 393 jer saddi do 2. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli.. Ima jo§ i oko.50. obi· cna borovica. smnca. . smrek. boroviee. erna smrekva. fenja . kao pod I.. pored ostalog. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. smreka. kova za tovlJenJe. Od kJekinja se izraduje sok. kao pod I. da osteti bubrege i dr. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. . u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. .Cela biljka. zove i ploda od anisa.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. smri. voska. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja.~pn~ li·s.. 3. jakim krtolama. reumatizma i slicI1ih bol esti. smrekinje. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. Inace. smrekovina. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. pe. kaslja.KOZlAe. odaju miris na klekinje. Klekinje. Juniper! llgnwn. ~eli~im kop. za s~omak... Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). KOZLAC.ka. rastavica. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- . U malim dozama elarsko ulje kle·ke. zubace i idirota. 2110jenje i s1. zida . ola'k§ava i-skaSljavanje . Aetheroleum fructus Juniper!. Zato.

savitljivi. bula. malo etal'skog ulja. fitosterola dr. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. kacje zelje. 4-8 em dugacki. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . obolele desni. Jzgled Usta. ka·lenda r . List raznih vrsta koke je raznog oblika. zmij in kolomboc. natragulja. masti. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . .5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina .:ira u stomaku. J ava je danas glavni proizvodac koke. mali strkae. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. zmij ski kukuruz. tanki. Druga narodna imena: aronae. . Ako dode do njegove r esorpcije. gujin kuruz. Truksilini su ot· rovi za sree. KOKA Erythoxylon Coca Lam. Gaj. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm.Kokin list sadrfi 0. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. beriket. Sastav. nos. zrninae. Na nalicju je list svetHje boje. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne.krajeva prenesena je kas:nije na Javu. gastralgija. Otrovnost susenjem izvetri. . a 2-4 em ~ iroki. majasil. koz lic. anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). .sok 2-4 m. lisionjak. psihieko stanje I i opasan otrov. ali su svi oni jajasto-duguljasti. ali cvrsH. Cejlon i dru· ge trops ke krajeve. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. vi. Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n.GJavni nerv se vrlo jako istice. po obodu eeli.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. Iz tih . majasil-treva . . 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. Ne z. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida.ldka'l ni anestetik za oei. Upotreba. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. a ixnutra proHv ~ tueanja. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. povracanje i &1. zmijin kuruz . konjska blitva. bleja.7-2.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. smole. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. kacja kuruza. grlo. Lmaju skroba kao i krompir.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. zmijino groZde. 'kozas-li.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. zmiji!l1a trava. kravos. Uk u sa je gorkog. zakcr zlik. voska. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. a mirisa prijamog na caj.ca.Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. Kozlae . Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. toplog i Ijutog. teleca stopa. kozJee. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. knegic. 2lmijdn ce~a lj. ali je to opasno sredstvo.

U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. Medutim. Jos u starom veku sluiila je. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu.rhovi granOica biljke u cvetu. Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. u raastima i melemima. kao lek koji ublaZuje bolove. agJiikon gor- . Osim kumarina. tanina i dr. Godine 1941. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. steze i sl. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). sarno su po obodu zupcasti. na dugackim. god . .Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. suvog liUa). nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. puteva i dr.raste svuda i redovan je sastojak sena. Sabiraju se ". Upotrebljava se kao narodni lek spolja. Prema podacima UN. 's lucajevi teskih. Opomena! . grceva dece itd. Kokotac je trava koja kod nas . ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. tera vodu. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo.s liene detelini. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. Cveta preko celog leta. vinograda. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). Raste i izvan Evrope. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala.KOKOTAC. dosta zbi~enim grozdovima. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. Droge s kumarlnskim heterozldJrna. Stabljika je prava i vrlo razgranata.) Lam. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida. Cvetovi su zuti. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. Kontrola. zbog cega ova ne moze da se zgru~a. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. 'kao ·i druge opojne droge. Ima 1istove . godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. . U k usa je najpre malo sluzavog.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin.

p~enicica. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. kao. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. ne sme se potcenjdvati. Slicnog mirisa i ukusa. glad. crnci . zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. idraljika. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. vodnika. zutka. na primer. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva.. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas. mala pototna gra~ka) j M. beli kokotac).396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. Schwn. nokata trava. veliilci zuti kokotac. ne oseeajuei umor. 5vinduh. orlov nokat. ana im je moneta. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. razni ka~uni (Orchis). lazark1nja (Asperula odorala). (zu ta zdralji'ka. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. zed. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. Suvu. ne bi se moralo vekovima cekati. iuti kokotac. na kolu sve do kraja proslog veka. i Cola acuminata Schott.) Desr. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. kokotac (Melilotus otticinalis). Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . alb us (Mcd. To je uskogrudo i netacno. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. kao kod nas dinar. teret. Narodno iskustvo. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. KOLA Cola vera ·K. (bela kominika. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu.. zdralika. konjska detelina. nokatac. noktec. a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. mrku. et End!. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0).kova naroda druge boje koze. pre svega . klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. de· se tine kilometara na dan. kumanika. NoseCi ogromne terete na glavama.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost.

K.MLADA KOu. KOu.BEu. B .PETQKRA!( PLOD.PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI.arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2).PERlKARy.ZENSKI CVET. M . C _ PRASNICI.TUCAK. 397 N L . G .GRANCICA U CVETU.L. E .~ DVA KOTILEDONA. 1 .. c K I KOLA : A . IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA . J MLADA KOu. H . F .KOu.N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA.PLOD. SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J. I . D .

I kola je u maloj . tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC.tak ranije.kole za ja~anje . franeuski daci. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino . Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. I edino lekari. a za tim tanina. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada.tetu u Parizu od 1900.ro~nog prolJiva). Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. Medutim. redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. Deluj e i diuretieno. teenog ekstrakta. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. do dan as. naj~e~ce kao stimulans. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. poreklo i lekovita vrednost. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog. jer u mrkoj. vina iii tinkture. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. flobafen. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo.ze srca. To je tzv. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« . imaju kao glavni sastojak pre· . s tabilizovanog pra ~ ka . god. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. terapij skoj dozi lek. iako to nije potrebno. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. a u vecoj otrav. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina.

Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. tj . sto se spravlja po apotekama. . Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. malo· -pomalo. koji osvajaju vecinu potrosaca. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. buke. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris.s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. Njj. poseban . tj . Kad rodoljub . Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. To vazi i za kolu. 2. manje zlo. psenica i drugo . zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . glad i nemaslina. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). livade nepokosene. Zato se navocti 5amo one sto se zna. Kola·eliksir: 50 g . PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj.« E. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale..ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. dobra promesa. ostavi da 5e slegne i izbistri.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno. kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente .ve su ostajale u korovu. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. osobito u Rusiji. pre jela. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. jecam. I. ostavi da . sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. ton« 'i . neobradene i neposejanje. on mora nam zamenu. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti.j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. jer su svi pili.KOU. \. 750 g najboJjeg cmag v-ina.

kao da je radeno sa sVeZim semenkama. malo saharoze. 5. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. na J avu i u Brazoil. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. odakle su pre· nesene u Indiju. Crnci zapadne tropske Afr.c r v e nil o. prevrelu kol u crnci bacaju. enzima. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike. mrku. t1umbimm. Go· dine 1896. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo.. 4. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . koj. Maurici~us. Burkelo je vrelim 900/ . Sadrzi oko 1% kofeina.5% k 0 f e· ina i oko 0. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. Umesto sirupa moze se upotremt i med. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. oko 30'10 skroba. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. kolakatehina i kola-crvenilo. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. ne upotrebljavaju. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina. jer staru.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. Cejlon. Kola 1ma 1-2.07% teo b rom ina. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. 3. ali ne mrkoorveno. u . a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto. na Madagarskar. God·ine 1911. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. betaina i malo masti.i su delimieno slobodni. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. a delom vezani.

Berba. . postojbine raznih vrsta 'kola. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. bez mirisa. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. po povr~ini ne~to malo rapavi. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine.il!i d~vljeg kestena. sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. Radi se . Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. Duga~ki su 20-40 mm. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. Kotiledoni su veorna tvrdi. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. okrugla~ti. jer se zbog njih vode ratovi. ali se pri tom sredstva ne biraju. .KOLA 401 Kon~in~inu.ispod zita«. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. a 15-30 mm ~iroki. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. bolje reci. To su privredni ratovi. upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv. Kolumbiju. Mestimi~no se sve vge gaje ili. Oporog i nagorkog ukusa. ve~ta~ki razmnozavaju. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. a na prelomu je crvenomrke boje. Meksiko i dr. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. plankonveksni. sarno da se d~e do cilja. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha .

edestin). a najvise pored puteva.ka. KOMONIKA. pitome konoplje. nakiseo i osvezavajuei ukus. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. ernojka. Narodna imena za biljku: alja. stabljata. semenjak. ugijene. eRNI PELIN. prvoj. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka.kiseline). mletne i sireetne kiseline. trnica. mandiurska. domaee konoplje. Ponekad se traZe sarno listovi. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. a na nalitju beli i vrlo dlakavi. .kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. kudelja. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. semenjaka. zenska 'kudeija. Za iensku stabljiku: zenska konoplja. DIVLJI PELIN. jer sadrli. belica. koja lImo korov raste svuda. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . KOMOTLJIKA. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. KONOPUA Cannabis sativa L. TRLOMET. beiojka. semenjata.jos i malo alkohola. beLka. Sadrli i nesto vitamina B. sluzi.JBM Japanska.ve« stavi se u tasu smlatenog. Malo parte »glji. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. cma konoplja. zbirnica. zivica. kao blago sredstvo za tis· eenje.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. kudeija. evetocice. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. konaplje. izbomiea. konople. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. poskon. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. Manje je gorka i aromatitna od peiena. Za musku stabljiku: bela ikonopija. i pored neprevreiog seeera. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. Upotrebijava se kao pelen. konop. Deluje osveZavajuee. nesto viSe glikuronske . tao nina i kofeina . iz· birnjata. seme· njajka. muska konopija. Gaji se na zaseeerenom t aju . prvica. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. UMJET Artemisia vulgaris L. gl'snica. vitamina K i dru· gih sastojaka.

heterozida agnozida. noplika. Cvetovi su sitni. ljenja. udruZeni u guste vr~ne cvasti. gorkih materija. Konopljika se sadi i kao ukras . alkaloida. odo. . Narodna lmena: divlji biber. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). velika konopljika. SadrZi oko 0. Do 2 m visok grm. o~tra ~ibika. narocito plodovi. Stablo je pravo. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. tanina. otocka ko.a Je .KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. straha i drugih Ziveanih obo. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). LI~ce Je sheno konoplji. vrlo rasprostranjen u primorju. s labe i sa. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. . kora mu je sivozu6kasta.vrl~ razgranata. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. poljski biber. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). nesaIllice. cistila. osobito jufnom. im a 5-7 duguljastih listica. vltlJlve. .iv l1egoba varenja hrane. odozgo tamnozeleni i bez dlaka.4% etarskog ulja. eetvorouglaste. grane su belieaste. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). konopina. Cveta leti. naspram no. U etarskom ulju ima cineola. lupanja srca. Ko~?pIJ lk.

Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu.0 g kao infuz) . KOPITNIK Asarum europaeum L. mrezasti. Listovi su u obliku kopila. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. Stoka ne pase kopitnjak. krij'll se na bazi listova. mala biljka. a na nalitju mutni. Upotreba. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu.Kopitnjak je vrlo stari lek. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). osobito bukove. Rasprostranjcnost. s liea tamnozeleni. mastJiea. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. skroba. temjanuga. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. za kijanje itd. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida.' VH!. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. kozasti . toplog. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). temjanice. slu'li. Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. tanina. Rizom puzi p L itko u zemlji. donekle tetvorouglast. Dug je oko 1 decimetar. katin drat. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). Riwm se mora ~to brZe osu~iH. Cveta aprila i maja. kopitnjatic. a deb eo 1-2 mm. tera na mokrenje itd.5-1. protiv poViratne grozniee. gihta. Sastav. . 10-15% bornH-aeetata. ka~lja. slicnog biberu i kamforu. aromatitnog. Pra§ak izaziva krjanje. 15-20% metil-eugenola. nagorkog. kopitnica.zne tamne ~ume. tamnjanite. tlankovit. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. kopito. obit no prezimljuju.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. Sabira se u avgustu. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. terpena I seskviterpena. mrko-erven sa sivom nijansom. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. . Danas je kopitnjak nacpu~ten. Ijutog. Droga. smole.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. gijas. tamnjanac. 2-3% azaril-aldehida. . . Mirisa i ukusa je jakog. menegled. ~eeera. sjajni.

kao sto varosani !rose spanae. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. s luzi. Sastav. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. Pred ovaj rat.KOPRIVA. cesto prevrcuCi.k iseline. - Urticaceae K~riva je ?osadan . vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. iSijasa i neuralgije.U listu dma tan ina. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. . 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju.Kopriva je narodni Iek.. ZARA Urlica dioca L. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. Rezultati su bili vrlo povoljni. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. Caj iii alkoholni ekstra. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). karotena. mnogo so11 (IS-2oot.. protiv opadanja kose i proliv peruti. Iecitina. Zato njega treba brati. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. . fitosterola . sireetne i maslacne Idseline. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. a i protiv drugih anemija. sujeverja 1 obicaji.000 mg 'lare i peku. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). . Upotreba. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma. voska i Jcremene .vima dobro poznat. pepela) i hi 0r of i I a. VELIKA KOPRIVA. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. iz korena upotrebljavaju se za porast kose. a . soc n 0. verovanja. mnogo viotamina C i K. rnravlje. Cenili su je jos Rimljani. u sobu Hi negde drugde pod krov. z d r a V 0. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. preventivno sredstvo i hrana. sam lis t. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. VELIKA KOPRIVA. nadzemni deo biljke) ili. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. . URA 405 KOPRIVA. nego rastresito !ito pre preneti u susaru. belog pranja. Hlorofil iz kopnive . pa sto brie osusiti u tankom sloju. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. na tavan.narocito za vreme rata. inace.u speSno se daje protiv raznih zaraza.kt iz trave (hel'be. najcesce raste. jos ce~cc. Caj od koprive daje se protiv proliva. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). Treba brati sarno mlado.

Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. kao. jo~ hde i bolje. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . karnena ·u be~ici i vodene bolesti. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. kala-azara. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. 6. 2. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno.. 1. rute groznice. kao predohrana. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. Cim se pokosi. . kao hranu u ob1iku povrea. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. 4. Traznja koprivinog lista sve je veca. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. list koprive treba dobro nabiti u ciste. na razmaku 40 x 40 cm. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike).5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. 3. Kopriva se moze lSeja1i ali. cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. zutice. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. Domacinstva. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. . naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. Najvge je traZe SAD. jer je sarno mlad list dobar. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. Svajcarska. zucnih oboljenja i dr. treba je pokesiti. npr. protiv malokrvnosti. uglavnom preventivl1o. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. Nemacka i Svedska. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti.eliksir zivota«. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. vode. 5. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. nove vrece oct vgestruke debele hartije. pogotovu sa mnogo dece.

Cela biljka. Cvasti su bele. 9. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. limonena. sladunjavog ukusa. zegavica. obicna kopriva. ostavi da prokljuca. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. stimulans i digestiv.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. a11t. Upotreba. poklopi. Donj. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. Ostavlja 5 do 7% pepela. doda 25 g kamilice. kad se trljaju medu prstima. dva merikarpa cvrsto spojena). a gorn}i su sitniji. Linalol se upotrebljava za pro- . U ulju ima jos i· pinena. zeza.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus.hiSierik. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. pitoma kopriva. perasto deljeni i duguljasti. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. ldpe i topolovih pupoIjaka. s. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. geraniola i dr. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. sastavljene od sitnih cvetova. rastavica. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. Cveta pocetkom leta. akruglasii. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda.n u p a ~ u zap c eI e. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. pasja kupina. listovi su krupni. visoka 50-80 cm. neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. Ostala narodna imena: koprva. ostavi 8 sati. KORIJANDAR Cor. . izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. . zove. a narocito zeleni plodovi. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. stomahik. ali malo slabije.KORIJANDAR 407 7. doda po 20 g cveta surutice. 10. Sastav. 8. paklopi. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. 'peciva. borneola.JatkHa i piva. jer sadrfi mnogo belancevine i masti. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji.

svetloj §umi U martu se sade ri:r. god. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber.Korijandar se gaji u SSSR. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. Plodove donosi od oktobra do maja. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. visoka 30-90 em. Maroku. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. cimavica. Malti. ko. . . dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. iseee i osuSi. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. korijander. koriandol. Odavno se gaji u Rusij'i.i ohladi. Kad se 1 ka~ika sitno 7. Korijandar ne bira zemlju. ki~nee. ocisti od adventivnog korenja.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. korion. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. Na hektaru rodi oko 1. upadljive. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa. Egiptu. Zreli plodovi su vrlo lepe. bodljikava biljka. sitnoj. Narodna Irnena: zivica. pravi listov. Manje je osetljiv od anasona. - Liliaeeae Trajna. ~ije su grane naspramne. pre na~e en::). ~v rste.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . Gaji se kao i kim i ostale ~titare. Engleskoj. 6-8 mm debeo. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. Gajenje.000 kg korijandra godBnje.i.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. sjajne. Gajenje I berba. Berba. riandula. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. kornikovee.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog.000. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. Istorija. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. droga. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. vrlo otporna zimzelena. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. . I kor. paprie. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. opere. pljosnate. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. ali bolje uspeva na kre~noj. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. filave. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). korijandr. ·Rasprostranjenost. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Nema~koj. Italiji. papriea. Holandiji. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. ervene. a donekle i cimet. Sam Maroko izvozi oko 3. KOSTRIKA. Su~enjem .lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). dok ima rose. propustljivoj. Osu~eni l1izom jc elankovit.400 kg ploda. ali ~esto strada od mrazeva. VEPRINA.drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . Indiji i SAD. Spominje se i u Bibliji (l\.

Druga narodna imena: bobice. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). U kozmetici prave tzv. miSji tm.VUGOREK. posle 12 sati ocedi. pektina.ke. a donekle i saponozida. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. . kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. zimozelen. trigonelina. vampiraea. UGORAK. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. jezevac. KRASTAVAC.MURKA Cucumis sativus L. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. ves-prinjak. paklopi. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. popari 1 litrom kljueale vode. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. usled svral:la. Upotreba. zelenika. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. 409 Za§t1ta. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze.KRASTAVAC. arginina. Saponozid. . isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. i's cedi. kasljiear. §eceri i kalijum-nitrat. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. tmobor. KOSTRlKA ostavi 2 sata. KUMOR. popari 1 litram kljueale vode. KRASTAVICA. pasja kita. . divlji simsir. fHosterol. kostrika. KUKUMAR. Mesani diureticni ca. pirokatehol i neki drugi fenoli. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. scepkovina. KRASTAVICA. ocedi. Prisustvo kalijum-rutrata.10 g ekstrakta od kostrike.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. persuna. enzima i raznih soli. eesanja. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. leprin. Sastav. metlika. smoetarsko ulje. §pargle i celera se pome§a. holin. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. lobodika. veprinac. breberina. iscedi. tanin. hajduCice. ceprlika. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. vitamina C. I k otoro§ka. karotena. la. osobito protiv ojeda. veprika. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. aderuna. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. KUKUMAR .

zuti krin. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. IZLatnoglav.) . promrzlina i ozleda. vojniako bilje. kren. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. turska Calma). istog sastojka kao u p§eniei. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. Ono §to je za nas sva. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. petrov krst. (divljd '~jdljan. liljan.i upotrebe. TRATICNICA.k ida§nji hleb. U severnim. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. beli zambak. dakle. re~io problem gladi u Evropi. zlata!l1. BELA RADA. ·kukuruzu. trava od fuei. hladnim i via· znim evropskim zemljama. bijeli lijer. (fucena trava. Slicnog hemijskog sastava . 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. Krompir je. leluja. :claroglav. petrov evet. (boikalie. pWloglavica. naboj i 51. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. rec1e oka. opekotina.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. pirineu i drugim zitima. bijela bogga. Lilium earniolieum Bernh. bela liJija. liUa. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. ciganske min au· §ice) i dr. lilj. krstic. lir. pelrovaca.KRAJCARICA. Lilium martagon L. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. . list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. BELl KRIN. gde ne uspeva kukuruz. zilj. oveja trava. limbar. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. visoka 80--120 em. posle ot· krica Amerike. Vekovima su prosveceni i mipredni . krona). Druga narodna !mena: bela aleluja. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. bela lilja. NOVCIC. jecmu. zanbak. beli zuJj.

PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne. Sve prisutne zene vIas tel ina. na primer. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao .govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. vodiIi bor. gladni seljaci su se stalno bllnili. Dolaskom u eile. zivo se zaino teresovase kakav je to evet. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. gleska oko 1585. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. na primer. Kako je to bilo. rodoJjubi. jer su sve zelele da imaju isti ukras.' pa jos ·i pre ovoga rata. gde je krompir glavna narodna hrana. 0 .su mogH ratovati. i pocelo blagostanje. tek on je ueinio svoje. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. u Franeuskoj se. odakle je krompir poreklom. aH je .KROMPIR 411 ljudi. U Evropu je donesen oka 1580. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. To .u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. Znao je 13 varijeteta. kad dodu na bal. kost.spitivanje. bal na kraljevskom dvoru. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje.700. S gladnom vojskom kraljevi n. nisu nista radHi i sl. bio proneo glas da .na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. Tako i dan as. pored ostalog. radoznale kao i sve druge zene. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu.ko jede krompir. Medutim. Francuz Francuzu. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. u dvoru u Parizu). dobiee gubu«. Tako. ~ta da ti kaZem kako je bilo. godine. Tih eks. reCi ce: »Vive la France et les . Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. kad neko hoee da s e nasali. Poole Spanije upmnala ga je En. Evropljani su zatekli gajeni krom. Nasi star. Pravi krompir·bal« .k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini.kulturna biljka..l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. »Tja. pir. nije to uvek tako bilo. a danas ih je poznato preko 1. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. jer se tame seje mnogo krompira. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike. godine. sa visokih ameriekih planina. »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. ·balu«. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio . sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. prestali su glad i skorbut.

pasuljem. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. ne stvori se mehur ni rana. 2. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino.reci ce vam svaka starija zena. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. leucina. U njemu je naden ovaj vitamin.la od moje babe kad 5am bila dete. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. limunove. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. 2% azotnih jedinjenja. fizickoj zastiti pektina i skroba. a ~esto i p r v a porn 0 C. • Evropska tapiokae. U mineralnim solima preovladuje kalijum.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. vitamina C i B. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. . 1% mineralnih soli. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. pa donekle i dejstvu vitamina C. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. 10' 0 celuloze. 0. U osu~enom krompiru nema vitamina C. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . takode nema vi tao mina C. Bol limine. istina u malim kOlicinama. dete zaspi. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. . glutamina. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji.5% pek~ina. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. U njemu ima u proseku: 75"0 vode.15 0' 0 masnog ulja. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. makaronama i drugom suvom hranom. histidina.. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace.iabu~ne. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. do 0. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. Plebs se lecio kako je znao i umeo. lIsled jednostrane ishrane konzervama. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. . bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. Covel< blizak prirodi.4% secera. ger~lom. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. 17-23"10 skroba. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. asparagina. iako je vrlo ukusna kao hrana. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. arginina i lizina.

Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. bronhitisa. naprotiv. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. Kao tezi od vode. iii kako se cesto neispravno naziva . so /anein. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. aikohola. ISlO tako. potro§i se najvge skroba. Rede. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. ali u vrlo malim kolieinama. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. Solanina ima i u mladom krompiru. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. K rom p i r m 07. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . dok. jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. bolova £I donjem delu Irbuha. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . Industrija alkohola.n i sm e§u §ecera. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). Kad se krompir d rfi na 's uneu. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. . kao isolanin. Deci. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. K rompir se dobro opere i ocisti. sakupi se na §to nizoj temperaturi. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. koji hidrolizom takode daje solanidi. skrob pada na dno. upale pit/ca. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . najvge se razvila u umerenom po jasu. Krompirov skrob. re(!e i odraslima. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. dij etetskih hranljivih preparata. samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. za proiZ\'odnju dekstrina. akulnog zapa lj enja zglobova. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. kristalnog §ecera. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. e bit i i 0 t r 0 v. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. krompirovo bra§no«. Za apreti:ramje platna.uku.KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. Ijoskavae (Physalis alkekengi). koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. glikoze. gde se gaj i najvise krompira. uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb .

Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. Uop§te. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu. Narodnn imena: burbulka. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. a svaki obrok zaliva pivom. tatuie. zima·k. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . kesten. cesta povraeanja. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. kJrumpiS. opekotine. Za to vreme ne jede niSta drugo. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. mlecike i drugih biljaka. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. divizme. vojska je bila puna simulanata. pasulja. podzemljica. kompijer.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. upotrebljavali su i presan krompir. krtula. Da bi otrov biD §to jaci. Znaci trovan. pa rna i proklijao (is tina. jednoj obicnoj. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . kolike. krurnpijer. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . duvana. Pored kukolja. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. Problem je jo§ u proucavanju. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. krtola. crvenilo i m e h u r 0 v e. krompir.k akvu svrhu. Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. zabusanata. Eto ne§to malo 0 krompiru. proliv.kristalnog praSka. leka ·i . kome se daje i u . maIo duvana iii piavog ·kamena. od koj ih su dvojica umrla. 'krumpi-r. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje.dakle. krtulja. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. KROTON Croton tiglium L. uloga. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«.ja su: glavobolje. ·slieno kao pr. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir.ce. midrijaza (§irenj e zenice. grunbir zemljak. kako se i u kojoj kolicini upotrebi. korun. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. narocito u I svetskom ratu.njenje.lz- . Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. bezazlenoj biljci. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. lzolovan je u obliku belog . ·rasak. i op§ta potBtenost. Od njega se dobija masno ulje. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti).nelim krompirom §estori. ramnozu i galaktozu. na trenicu. kumpir. ricinusa. pneumonije itd. Poziti vno se zna da je to labilno je di. Nekad u Austriji. tatula i velebilje). ne§kodljiv. Na koZi izaziva toplinu.otrova. dakle.

dugacki 6-7 cm . Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. Rasprostranjenost. zbog ~ega ~iljka. hoton. (Hepatica triboa Gilib. . pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata. Polygalaceae KRSTUSAC . sumarica. Po/yga/ae amarae ~erba. jeter. . hladan woj i s\.U veeoj 'k o!icini uzeta. duli·leb. velika zlatna ditelina. KRESTUSAC. sasa p I a v a. bez mirisa je. obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima. plemeni'li dzigeri~njak. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom.Tanini.. Cvetovi su plavi. ma~ka.k.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. Oni su sjajni.Brdske i planinske ~ume. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist. debe!i. . K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. . razdeljeni na 3 reznja. KRSTUSAC. . zlatni trilistnik (Orfelin). KUA. . brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. trojica. Raste po suvim peskovitim nizijskim. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma.Svefa biljka u cvetu. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina. saponini.iljaca cveta. Upotreba. Opomena.JCRSTASTI ICOPITNJAX. Sastav. acrstasti kopitnjak. jatrenka. JETRENKA Anemone hepatica L. proliv.Narodni lek: adstringens.). na tankim dr~kama. KRSTASTI KOPITNJAK. biljka je otrovna. Visoka je do W cm. KRSTUSAC . iskopana i osu~ena u proleee kad . .Vgegodi~nja zeljasta biljka. Droga. Listovi ostaju i preko zime do proleea. tonik i diureti.) - Ranunculaceae Izgled bUjke. I1!TIU!NKA. odozdo modropurpurni. 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. . nik. Narodna Imena. koje se Cesto za· vr~ava smreu. U k usa je vrlo gorkog.. Cveta u aprilu i maju. Jedna jedina kap. OPUTINA Polygala amara L. visoka 5-15 cm. glatki. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja. pojedina~ni. ma~kina ocesa.

Zemlja uvek treba da bude vlazna. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. i z o· e mod ina. pored reka i potoka. gorski krstu~ac. Kora je glatka i sjajna.416 L1!CIlNJIl BIl. U drogi ima jo~ i tan ina. najpre zeleni. (=Frangula alnus Mill.) Kru~ina Rhamnaceae je d rvolik ~ ib. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan.Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. PASJA LESKA. sarno ~to je tanja. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova.Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. 5vetlim. Cvetovi su sitni. rnladim grancieama. pljuvaCka pofuti. vrbi i jablanu. U drogi ima malo tanina. Cveta u maju i junu. Kad se zvace. . listovi su po obodu celi. koji je odavno poznat kao sastojak droge.Kru~ina se vrlo lako gaji. svetlonarandzast. crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim. Ostala narodna Imena: gomoljica. neugledni i belo-zelenkasti. pa crveni i najzad crni. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. Plodovi su okrugli. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC. belicastim len tic e I a m a. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. mlekaea. svega je do 1. amorfan ramno-glikozid. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. go r k e mat e r i j e. Berba. po svoj prilici. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. SMRDLJIKA Rhamnus frangula L. bresinjaea. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex).2 mm debela i crvena je. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. najaktivnijih sastojaka droge. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L.U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a. . Gajenje. po lugovima. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. . cvetovi su stalno dvospolni. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. k ozu i f ran· g u lin . sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista. visok 3-6 m . Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. secera i masti. KRKOVINA. Droga. oko 7 mm u precniku. Sastav. najvi~ po recnim ostrvima. najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna. 5 lob 0 d nih em 0 din a. KRUSINA. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m. gorka modra. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. zbog ~ega se draga upotrebIjav