Lečenje-biljem-Tucakov-Jovan

Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . Ja se na nju bacah jabukama. m oze svacemu odoleti.16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). Pos le dolazi svadba.. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. da odoti. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. Ja mu dadoh kilu bosioka. . . izmedu dva svetska rata. Stariji svet. Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. prinJij eno od "purgera«. I zaista. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . u dzepu. Mnoge zene. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. osobito majke. kad isprose devojku.. zenski svet mnogo eeni odoljen. j er je odoljen zaista lek. drii se jabuka«. Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. Svagda bi je brala. idu »jabucari«. Nit' bi -seka brata odnjihala . (Narodnn. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. prista je da se uda za momka. pesma) .. . u~ivenog u nekoj amajlijj itd. znaci.. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. kao i beli luk. . da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. osobito u istoOnoj Srbijl. . jer je to bio najefikasruji lek od zarta. Ko nju ima. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono.miris koji veeina muskaraca ne podnosi. prsten «. kako bi bilo zdravo i napredno. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane.>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. sto je. Ja se setah po basei zelenoj. . Uza se nosila. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. To je veridba. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. Ooa na me nece oi ka:menom . U pas usivala. . Ne bi majka odranila sina. pogotovu one slabih zivaca. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. stiSaju se i umire. pa im je odmab lakse. Po nekoliko kapljica na kc.

koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . rdave snove i nesanicu. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. Ne bi majka sina odgajila. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. lbekrija je.. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . Narod veruje da razni minsi. devesilja . kao na~ besmrtni Zmaj . U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. kao ~to je miris odoIjena. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. . pogotovu medu omladinom.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto.. dakle. naromto neprijatni. cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti.o~ l a zmaju u dvorove. uzela katastrofalne razmere. i odoljenom kiti svoj u nevestu. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . a ti puna cveea. Podmetnu mu trave odoljena. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka.. i nematerijaJni i materijalni lek. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. Turem pu ~ j. eak od zmaJ a: lCad je d. otrovnom i nekorisnom bilju. lekar du~e i tela. I evece je lek.. Tipiean primer je d u van. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. .. Da je duvan otrovan... Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. Bilo sti tka. budaJ'<I je . Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. cubra. Niko nije tako ctivno opevao evece. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. A veliki Zmaj. svi se naucnici u svetu slaiu. belog luka. pa i lekovito bilje. Ijubice i krina. o do l j e n a. Lelo.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. koje deluju za~ titno. narocito posle ovoga rata. »zle duhove«. dakle.

»Ko ima veka. tom ima i Icka«. Koja bi me pomirila s dragim. Udovke po lulu duvana. . nego je proistekla iz muke i nevolje. devuje«. pogibije. namei to kad se o~ekuje svadba.Kad b~h ziveo hilj adu godma. kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. medicinskih i farm aeeutskih ~kola. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu. nezavisnosti . Ruzmarin je i narodni lek. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. srede i protumaee. DaIa bih joj tananu kosulju. gubitak cars tva. Stono sam ga u suborn brala. ViSe svile nego prec1e bjele. ne bih ni !alita.. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. T 0 j e 'll jed n 6.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. naro~ito zenski. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. rekao je: .na one najlepse. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. NemajuCi svojih lekara i apotekara. Tu ima i proze i stihova. . Da sam zas lo. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a. mislim . opevaju muke i nevolje. nasusne potrebe i realnog zivota (. pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n.devojku koja vee . po porudzbini ili naredenju. drlave. im a u ba~ti raznog evcea.18 U Bosni islo to. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. borbu za slobodu. »Nerna smrti bez suucna dana«.platna. Pa i na~e narodne pes me. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. iz snobizma. Neg' za jedan struCak ruzmar dna. Jedan stranac. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. objasne. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece.. [lego u k rem e n . ViSe zlata nego bjela . b 0 I est i s m r t i.. po dukal c1evojka. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a. Bez muke se pesma ne ispoja«). na leeenje i lekove. rusu prazne fraze. iz raskosi i mode.

. skolovanog u Francuskoj . kako k r uske pripravili. krovopljuvana. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. a osobito lekara. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara. kad pise 0 musmuli. nesudeni lekar. prirodno.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. koji je. Orfelin daje. osobito u dece za vreme leta. Duz: nost je. Godine 1883. pa tome pitanju. svakoga. zatim pektina. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. pored ostalog. vocnog secera. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). farmakognozijsku i terapijsku vrednost.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. vitamina C i karotena . Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. I on je neurnoran zdrav- . Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije. slicno Panticu. bio lekar. Na primer. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI. narodni tovek i narodni lekar. dakle. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. nepouzdana sredstva oslanja. se rdobolje. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. i ovo dragoeeno uputstvo: . mnogo ga je eenio. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. « r danas se musmula . Petrovicu je l'ancic bio uzor. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje .. dr R i s t a P esic Go st u ski. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga.

). _ ..d.~ .\(!'llf! ~ H :. tI • X C . 1.iX': P.:\. 3AG('T' i (T ~I N N~I...)o."\pb'TA j " A- ~ ~\'H .'.-\.' . ". Byt'\'.0F' ~ j :'K T )" q..fN H £C' 'l~.\TW tll)ORFELINOV .H~IX'b ' I H .IlUl: I I C.-v V3 t!'! MH e ..:OC'f31X'l> \' 'i.' . 'i H .Illo H h .i -' :.N!._ . A nv' .3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:. ~II. r • i'.iti .. ..\ oot .\ A"r H !-l .OM"\'T"H~f" (KI'U .1 1I .-..- \.nfl ("'tA~'('i' ::.HWm.! 'Hll\Jp yn.'\A N..rNIH . I\'.(.- r tI :1 Ii . i:W nOI\(. .('!!: ....\'T'H t H n' KB.'ill·.i'i:HO.\ :iI'Hl) ~ Hcnf.· -? " . 17.~.I .Xtt.•• 'o\.~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i.'. .\ C'~ {{T E !!" l. ISKUSNI PODRUMAR.IHU (..~A:T"L' ) '~T('. f': ... l{ 'H'rEI': 'T" h ~.I. I\.\n~.'J. I\". ._..\":· :'.\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl.' .\j\6'W3 .KC H. "..\\H Ii}HAI I ~..1.. tJ.J.. : ~ '. .. r ~ GD P. A. 1(.3.· L " ~ "it f\.. " '>I \..\'+'nl . Clava »0 razlicnih travnih vinah« .- ..I. H ... . H W i' . • "J \! n?."' I.-..Wl.

\.' ' (\ Iut . ..r.. I~OHAblN'l:.VI'l ~.. ... .JX~'\H."'''' ~fNCI.. H :.i.Jf.I\\~ .\KlU Scrft !...\'IH. .... O.3r_~N.t~NA I\\ 1(0 fi ~f. O T nO.Q.. j:4:.~")Tl-f.:'t\!3~'0 H 0NbJ . CG ..\ U\..'. Tn !1..'t{· ORFELINOV .\JH fi..\ y._.\..\ '-...)IitUl\. '""~v.l." WL\I.I. 'fl ri:n...\ H H3fiO. 1!3 ·.n("'? " I> fipwWrn... . fl n poH3KO. . J - O.. ...ll()'rr.. ..~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" . ..\fi...H3 r b'h AtNHO ( - -. .. ' r.... J H f\ ·t!i..\ . C TG ~. ~'!.. ·t ·. H . J ..\..\- • nJ{o ~1 hl.. .':~~r t G. r).'h .'.t'k'l 1 JtC~Wi l: \.:.) .!I L .. ' -> -. i ' ''M".. .. '.\ .<.".!Il...r"fA. -.\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb. J---.. ~ ..~'I'HI~b H (..f{M. T..\r :~\t.. IC'H fA "'H[.\..CNAIiA . .!I\!'(.J n.-.\\.\N . 1 Q.C\.. )- . HC1"£?b ET A N:..!. IIv.6A OJ --¥ 1'.Hq.IL\hl H (. 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl.. u... ."r.._ €.\f3~ l i~hl .\.oAiTHIP 1. :tIfHI(f..\ " . "...'H..I. .. \. ". .· .\ .... I\'!(/("t M .. l\f: :~·.\ ::!~\1) It O~I!lJMc....W .. ~ \.. .·.. f.. Y::: . ~ r1 (1 . I .M'\ N). :3'' wt livl .'T" .. In. .) lr~ .. '1iER)' rMICT!.O'u."'. ~. .\Ll((: ./~")fJJ.WT7I MTmNO( . '' ( t-".. H ~ " _.\ YiHrl'S .l. ·.'. NC'r7I 3. .\\vl .lH'ril\NlS S..-:-.I r.!~~W:f..\ ~Ss'!T~ ~. " '.~f\( Ir~ AcrA '. p n. ~' 'T'.. .\ n.1 ...' '. .\ h .lt :3. r. • t ' ·. }.~b.:.) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 ...\\ ].. •• .lI. ~ . f....'fl Ii Tu .i".IO hl 3J.I.\ 1ft! _ •1 ~ r'.. " I\CH ~.nc. . n0*'.4fi~~ .MA 11 H.l: .'E3 rH .. rOuO~ fN'(-. Y Ii.\ '.\1\'>' B. O"'X?M1h.k ... (.'" . )} 3"'X"'\f....\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7. r".. 1 . .... OtrWMlI..~HTi\ (1... ~I \hd.t '...A TO [\ :0:'0)) . n .:-. .~..f."'.: (011. A0H 1£.!~ T'h )f. ~.. TI- -U -.\flAt H nA.. Ii r\':~f'lf . ~ ...0 1 '..·. h1'v~1 h f..~:. ISKUS NI POD RUMAR. Lekovitost travnih vina .\)~ · J\ .·n ...-i\ .\AI- RNI5'fiE~INh\~. tl .'3Nb."i.\O \A.1'0 '...0uHTf Ii rllhHni 1\.:\HC'T'0 r' H.."\~C':\NM if. '1' (....\f~rOf XIIJ. v Ii ::.-t'...-' .

LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.1839) .DR SAVA PET ROVI C.

j e r one treba da pomogne narodu . One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . pre svega. god. U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. 1I Beogradu. prve i za sada jedine na Ba lkanu. i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948.U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . god.LECENJE BIWA .li te la od svog osnivanja J940. god . INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU . lako j shvati~i.

UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . hormona. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava.fa r makon . a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. zivimo u doba vitamina. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . na primer. On a proucava. Ukoliko je jedan narod primitivniji. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. a u ratu jos veea. sva ki kraj. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. zacinskog. u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. grana farmakologLje. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. diza li do izvesnog uspona . pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. riOjjevlin ijih i na. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja. sulfonamidnih preparata itd. Poznavanj e i upotreba biljnih. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- .. Danas. Kao i u svemu drugom.·/Oroda. dakle. tako i ovde ees to vlada moda. godine.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. Naziv . Vai nost lekovitog. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. svako plel1le. ~ to znaei lek. pre svega. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. an tibiotika. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. otrov iIi droga i gnosis. Svaki narod.

razena glavnica. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. dakle. i stremlj enju. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. isto tako. pustikara. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. kinin ova kora. zmijak. . kukurek. taj covek bi se mogao. mirisnom. farmakogno zija. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. na primer: bunika. stidak. maticnjak. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. raIIvolfija. durdevak. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv.mme ublazio bol. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. Ijubicica. kukolj. karen ipekahlQn e. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. Ijutic. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. desno i levo. izjed. jos uvek su to najjaci otrovi. To mnogi cine i da nas. lutanju. smilje. Dokaz su divna imena: majkina dusica. miloduh. caulmogra. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. cesto najvise vrecti. krasuljak. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. Naprotiv. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama.ratnost j strah od otrovnog bilja. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. kola i tlr. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). jedic. sli- cni kao meuu zivolinjama. Van svake s umnje je. misli na nauku 0 lekovitom bilju. u prvom redu. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. Nevolja coveka svacemu nauci. kao. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . cemerika. pasje grozde. spomenak itd. Ali se. prema lekovitom. jos i strahopostovanje. i pored najusavrsenijih modernih masina. nana. a one otrovne ulivale su mu. vucja jabuka. miomir. Na primer. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. kovilje. pored toga. A bolest je velika nevolja. ricinu s. Nasumce. besnik. To se vidi i po imenima koja mu je da~. pogotovo primitivni narodi. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. burjan i sl. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . u neku ruku.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. dobricica. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. kukuta. milogled. bljust. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. uvek se. To mracno doba.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. gorocvet. I zato. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi.

. killinovc korc. nara. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . Uops te. Nf. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d . <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. govo iscelj enje (moe sugestije). p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. o Poznavanje droga prcda\'alo se.Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. zajedno sa vesl ino m lecenj a. na primer Pent-Sao u Klineza. Print i1ivci. Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja.. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . . n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . ild. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. rat. vrba. 5 kolena na ko leno. V eda u Hindusa. o piju l1l.-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. oel oca l1 a s in a . pe run ika. lokvan j. fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. li ar. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . Olkrivanjc.! na ISloku medu prvim kullurnim narodima . il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. sa bogatom. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. zajeel no 5 lekom.nje. kao . k tl ra r e o ko Amazona . raze na g/avnica. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. i oS la lih droga. a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. II. II1razovac.lVCI10 lu'ed(. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. Med u p ri milivcima . Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. Hcmij sk im . ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. U drevni m knjigam a starih naroda .26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. na primer. kri minalna trol'anja i 51. vinova loza i dr. On i. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. B ib l ij a u J ew-eja . Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . st i raks. ricil1us.a lecenj e n a laze Sf. /{lIlt/a . /}//Ilika. bez obz ira no d ru. /l ava /a. Tako. Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. Papi rusi u Egi pca na . cC11lerik(l i d r.. kao s lo su tropski vlazni predeli. I. Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. po red oslaJog. koj i. mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. U Beogradu je sad u modi list o leandra. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . s trihnosa. lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. pcsma ma.

zacine i jake mirise sa Istoka. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. god. vi~e no ma koja druga zemlja. pilule. kri. kardamom. pored 05talih. madija i !1ituala. Rheum i cimet. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. sezamovo ulje i palmovo vino.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. III. zalfijlU. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. b rsljan. Tako su. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. kao i ranije induske farmakopeje. 3000. safran. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. Egipcani su mali za mnoge droge. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. a loe. dmetom . droga i boja (indigo ili civit). imaju veoma mnogo droga. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. Bramanci su imali iskljuCi. To je bila najbogatija zemlja. spominju se. koju je napisao imperator Sen-Nung. Indus!.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. molitava. pre na~e ere. god. Ilincuru. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. Kolumbo je otkrio Ameriku. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . sve su viSe trazUi skupocene droge. . rned. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. a kasnije. Vee 2iOO. pored ostalog. U V edama. Tl"azeCi drugi. U tom ogromnom delu. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen).una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. komo- .n'F gama. ora~kom i drugim. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . banane. kraCi put za Indiju. pelen. seme od rena. I danasnja. Razumlj ivo je. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . pre nase ere. pored mnogih droga. 'erskih tajni. infuza. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. medu njjma mnogo biljnih. dakle. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. na primer.no i dr. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. medu koj. spominju se lekovi. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. IV . r icinus i njegovo ulje. kao. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). maslinovo ulj e. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas. vee se spominju praskovi. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. napisano 2500 godina pre nase ere. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. ajovan i dr. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. u knjizi 0 lekovitom bilju. induskim svelim k. Pent-Sao.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. lotos. majoran i nan u. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. upotrebljavali buniku.

zdrave vode i dr. god. magieni~ radnj. egipatskih piramida. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. balsame. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. jos i opijum . Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. god. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. asu-fetidu. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. hillmen ta i melema. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. Da nije bilo lekovitog bilja. na primer. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno.a:n a . Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja. Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. ulje. ga lbanum. . Ijiljan. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. postom i dobrim delima moze »zao dull«. .28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) .). Kntickog duha nije bilo. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. medu veCinom starih naro\ da. pre nase ere). beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . mim. leviti. Jevrcja. Svestenici.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. pored ostalog. a naroeito medu Jevrejima. uJJa. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. vrna. kao. Pored ostalih lekova. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. .Najnovija . gumu. tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. Vavilonaca. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. . da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. pastofod. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. '\ Ipak. Verovali su i propovedali da se molitvom. ere) spominj u se lekovite biljkc. cimet. dekokta. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. pre nas. tamjan. Persijanaca i dr. destilovanja mirisnih voda i parfema. upotrebljavali su vino. U Eberovil1l papirusima (1550. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. gospinu las. infuza.

Her 0 dot (500. a ne za lek. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. dumbira. s pargla. ali koje sluzi kao gor ivo. diurelika su primors ki luk. sirom ogromne Ji. reuDIOSKORID rna. pi sano 77. prirnorskog luka . nacin branja i cu· vanja. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . persun . despika. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. K u kuta bde s ud sk i otrov. kolocintis i dr. sok od m lecike. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. protiv e rev nih paraz ita luk. crtde i fals ifikate jos i odoljena. bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. roden Ll I veku u Maloj Aziji. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. hrastove kore. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. god. Azij i i Af!'ici. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . na r ild. beli lu k. debela likva i skamo nijum. Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . ti tri(I vck nase ero) . ad s lrin· gc nc ija s u h rast. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. Pored dotle poznalih droga.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . narkot ika su op ijuJl1. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. emelika su kukurek i kopi· tn jak . s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. dras ti ka s u ricinus. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. god. brionija. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. bunika. kol oe intis . Orfej s pominje kukurek. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . slacicu i kupus. Vise od 15 vekova. I veka. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. Gre!. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. ve lebi lj e i mandragora. ku ku rek. . pros t ra ne rimske driave.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. ee ler.

Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. uos talom. l. zalfije. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. bademovog.U poce tku . prirnitivni i surovi Rimljani upo- . matienjaka.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. pored ostalog. nane. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. izvan sebe. koji su tada bili u modi. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. francuski i s pan sk i. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. Snaian i blagolvoran vekove. tzv. i prvi Rimljani. lekovi tim sirov inama biljnog. velebilje. jedic i dr. Medutim. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. kornjaeina krv . anasona. Kasnij e. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. zatim nas tupa s tagnacija. Delo je prevedeno na arapslci. na primer buni. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju.30 LECENJE B1UEM ce. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu.000. proriee su dbinu Ijudi . a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). polifannakama. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. tj. tao tula . koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. mrazovca i drugog bilj a . u to vreme. majorana . Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. zamovog i orahovog ulja .ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. treba da ublazi bol junaka. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. se. VI.ka. Uopste. Hyo· scyamus m £ltic£ls. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. ita lijanski . Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. Rlmljanl. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. mirisi i lekovite dJ'oge. »jake lekove«. najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. kao. u moenoj Rim skoj Imperiji. kamilji mozak i dr. dok je Rim bio u mraku i neznanju. kori jandra. beli i crni luk. zivotinjsk ih i mineralnih droga. za plebs. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. kao. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. .

i zabranj cne Iekove. god. skamonijurn. U terapiju uvodi Fol. Euphorbium. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. 131-200). U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. vraeanje. Docl1lje su dolazili lekari . biber. Od ovog unosnog. to su bili u prvom redu cimet. do Cicel'ona. u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. On. stiraks. Cel1taurium. Slicno Dioskoridovom delu. U svoj im raelnjama.l 1 Jevrej l. osim ostalih i aloe. bez kritickog duha. pre te~no Grc. pre tezno oslobodeni robovi i stranci.o:odica. Uvae ursi. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. galbanum. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. jer mu je pozar unistio apoteku. SIredstvo za bajanje. dele nije originalno. 0 cemu piSe Plinije. pre do 50. robovi i os lobodeni robovi. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. mak. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. a naroei to skupih egzoticnih droga. Plinije je opisao oko 1. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. beLi luk i hrana. lerpe n~in . poreel dozvoljenih. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). eini i madij e. a nc »m e d i c i«. mendici« (prosjaci). kukutu i dr.:aCiIl. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. savl'emenik Dioskorida. i testo su in upotrebljaovali. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. oca praktitne.000 biljaka. Medicina se pov1aei umana- .:iavn ik i vojskovoda. leka ri. ColocYl1this i dr. galenske fa·rmacije. mira i arap5'ka guma. Od njega je ostao sarno manji broj spisa.iz Grc ke i A1eksandrije. ces to proelavahu. jedie. biber. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. VJI. amonijakum. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. karc!amom. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. u knjizi De re medica. daje dosla dobar opis mnogih droga. dunlbir. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije.~ kasn i). naroeito starog Katona. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. tragakantu. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. . takode lekar rimskih imperatora. . eemeriku i dr. god ine posle nase ere).. Proputovao je Germaniju i Spaniju. lan. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. Opadanjem rimske m06. Srednji vek __ . u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. rimski d r. lincuru.e. kantaride. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. i lek j . ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. buniku. cimet.

greko seme. Flos medicinae i rozn e antidotarije. vralic i dr. da Ii se pri tom zevalo . beli s lez.iSe stotina izdanja. U Evropi kao da se oseca mali napredak. primorski luk. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. kicica. na primer. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. rnak. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. krokodil ske suze i sl. razne vrste luka i dr. euha r. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e. pa i medkinu i farmaciju. vise vrsta nana . Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). nanu. odredenog dana. Bolesnicima pisu zapise. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. Benediklinci. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. kao. Citaju molitve i f ivot svetaca. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. a. taca. od kojih su neka d ozivcla ". islo na traske i sl. islo ta ko. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. . Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. daju slike sve. ptiCije mleko. Praznoverjc. ruht. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. amajl ije. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. ali bez nekog vidnog uspeha. pod dt-veee sa »zapisom«. perunika. mrak i neznanje ovladuju svetom. Vizantija pokusava nes to da spase. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. na Veliki petak i sl.n a. ani u terapiju unose mnogo . osnovahu velike botanicke vrtove. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. Vestina leeenja. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. zmijsko mleko. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. nose ih u crkve. obicnih trgovaca. VIII. rutvicu. zacin i lek i razne vOCke. morae. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. titanj e recepata itd.32 LECENJE BIWEM stire. U ponoe. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . zalfiju. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. slaCica.

zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. upotrebljavamo. Geber da. Monpeljeu i drugde u Evropi . tamarindus. a. senu. . Kanon ad Avicene (1000. umro 1248. zatim vestinu filtracije. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. roden u Maroku. kao. . reum i dr. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. k a f u. GospOdaI11 ogromnog cars tva. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. lciselina i alkalija. Ibn Bat uta h (1304-1369). mosus. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. koje nazivahu »akademije. 'c i met. cilibar. U farmaciju u vode sir u pod sec era. soli. ad Sundskih ostrva. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. koje i mi dana.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. .. kristalizacije. rap sku gum u. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. koje se male meriti sa Dioskoridovim. manu . Tu on predavase medicinu. ve. In a n u. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . t r ~ e ani ~ e c e r. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. Umesto drastienih purgancija (kukureka. mora. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. Indiju. kubebu. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. areka·palmu. I e b I I J e. veCinom od . Indije. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. preko Cejlona. a I 0 j e. bib e r. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. r e ~ m. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. naroeito sa Istoka. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. svetske trgovine i bogatstva. nos t i. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. bun i k u. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. Arapi upotrebl}a~ahu. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. godine).ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. i k a m for. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. Persije (lrana). sublimacije i destilacije. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . tam a: r I ~ d us . godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. sen~. Javu. godine) ima mnogo droga. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije.. novih droga. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. Godine 850.. izradu eliksira itd. destilaciju i perkolaciju. pored ostalog. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. izdan je njihov kodeks Krabain. zaeine i aromatike. na primer.

jskim i farmakodinam- . I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije).f'" . sredstva za uzivanje i namirnice. caj izaziva padavicu. n a j k vir c j. iabe. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. sarsaparila.i znatnu potrosnju: zmije.td. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. konjska griva i rep. tolu. lobelija. bez otpora. donose Evropi velik broj novih droga. kao. 1254-1324) u tropsku AZlju. zatim. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana.34 LECENJE BIUEM IX. osobito najugledniji lekari toga vremena. 0 hemi. od kojih su driavni iii crkveni poglavari.mako·med icinskih dela. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. covecja mast. jalapa. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. kakao. uostal om. psi i stenci (kucici). matiko. koje su uzilvale vetik ugled. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. guliteri.. 'Ki~u. bajalica. Droga ubrzo osvoji Englcsku. Na primer. kafa . peru. krompir. liarlatana. purs ijana. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. Francusku i Nemacku. ipekakuana. d u van. Kao oj ranije.l. zacinc. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. sasafras. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. kosa. senega. tko. dotle se u sred· njem veku. navodno. tako i lekovi te dro· ge. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. pljuvacka. kao proste farmaceutske forme. gvajak.i kopaiva-balsam . Jpak su caj. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. i Persiju. skorpioni. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. uzrokuje pojavu skrofuloze. ratanija. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. Osim droga biljnog porekla. dobar glas. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. nisu u EVI-opi svuda primili gla. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza. pap r i k a. razni crvi. Kao i svaku drugu novotariju . nade. u njima je bilo i zivotinja i minerala. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. mate.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . gvarana. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. kakao. Novf. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. da upolreba krompira. kaskalila. od duvana se poludi itd. jelenski rogovi. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. sabadila. zenina mleko itd. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. clanovi akadcmije. vanila. prasak od lobanje. Vracara.v. hidrastis . Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. dakle. dekokta i maceracija. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas.

Zertiner uspeva da izoluje morfin. pozitivne hemije. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije.i druge alkaloide u kori nara.ja. Nallcna farmaoija. On u Francuskoj. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. koju on naziva sel d'opium. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. God-ine 1735. 1820. naucne. god. ergotinin (ergotoksin).isoke farmaceutske skole u Parizu. kolhioin. Godine 1804. kinin. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). god. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. Godine 1817. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). god. . pilokarpin i 51. Karolus Kluzijus. Peletije otkriva u opijumu narcein. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. tada i pocinje. Teofrastus Paracelzus. Tromsdorf. akonitin. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. Devetnaesti . medu kojima se neki tvornicki proizvode.·ek. iste godine Gajger otkriva akorutin.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. Balar. Sele. hioscijamin. otkrivaju emetin. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih .iz svih delova sveta. Devi. 1742-1786). Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. kodein. . profesori V. 1832. To bese narkotin. Tako pocinje istorija alkaloida. Vee 1803. Ipak. Fovler. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. jedinjenja i clr. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. strihnin i brucin. Nikolaus Monardes. Voskresenski izdvaja teobromin. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. Mat·iolus i drugi. ezerin. Bercelijus. kokain. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. peletierin. metilpeletierin . otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Linl1aeus. Prust. Lemeri. 1842.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o.e temelje. Hemi. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. Sele u Svedskoj. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . zapravo. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . X. koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. atropin. Line je nacinio red u botanici. Hemija pooinje voditi. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. radio je u pariskim apotekama. osnivac nove. Peletije i MaZandi 1817. a Runge kofein. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. a 1878. god. iza!ila je iz farmacije. konicin.

hioscijamin. kolhioin. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). Pmst. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. Lemeri. Hemija p 06inje voditi. Tromsdorf. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. jedinjenja i elr. Ukoliko je terijak bio slozeniji. ergotinin (ergotoksin). Berceli. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. 1832. akonitin. Codine 1804. pozitivne hemije. a Runge kofein. god. god. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. univerzalni eliksirtt.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. god. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. On u Francuskoj. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. Voskresenski izdvaja leobromin. strihnin i bmcin. ·ek. koju on naziva sel d'opium. Nikolaus Monardes. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. Peletije i MaZandi 1817. Devi . U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Codine 1817. Hem. osnivae nove. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. pilokarpin i sl. izalila je iz farm acije. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. Line j e nae inio red u botanici. kinin. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. Codine 1735. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. Ipak. 1820. kokain. konicin. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. ezerin. Vee 1803. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Balar. Teofrastus Pa racelzus. Sele u Svedskoj. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. jos uvek su biljke glav. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. nauene. 1742-1786). Sele.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. Devetnaesti . kodein. medu kojima se neki tvomieki proizvode. X. radio je u pariskim apotekama. Ma tiolus i drugi. Lil1l1aeus. Nauena farmaoij a. Tako poci nje istorija alkaloida. otkrivaju emetin. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta.jumu. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. peletierin. To bese na·rkotin.jus. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. Peletije otkriva u opijumu narcein. 1842. . profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. Derosn i Segon otklrise morfin u opi.iJja. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. atropin. a 1878. Karolus Kluzijus . zapravo. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. god. tada i poeinje. . Fovler. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou).

serume i fermente. a Minor eskulin u divljem kestenu . mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. g. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori. U lerapiju se uvodi radijum. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. prunazin). a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::. sto nije slueaj s drogama.JEM Za olkriee. Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma. iks-zraci. . i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. god. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i. Fi~er 1885. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva.36 LECENJE BI1. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830. elektricitet. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji.). - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. god.imo u epohi hormona.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912.. dugo se cuvaju. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas.

NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt. Z 500 .. Burklo. 0 . Perrot. XI.: . Wallis.KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. A. Oesterle. Fliickiger.':'.:::..qoo 300 L:. PamQic. Dragendorff. Bridel.. Vitl1lnini\ ... Collin. rafena g1avnica i dr. Hanbury. :. naroeito grupa digitaiisa.. Pereira. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja.. Schmidt E.':': ':" >::-:.... Stra!Ssburger.: ':".). I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica. J. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. Ha'rtwich. digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd. O.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. Leger. A.'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J... Preobrazenski. A..000 gitalis i slicne gli kozidne .. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t. kardijaka). Wohler. Planchon.. Bertran.-. D. Moeller J .. E.fOO r . A...... E. G.. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru.. Mayer.::n... Engher A. saponinske i gliko· zidne droge.i saponinske droge. 900 Dakle. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju. Wasicky. Pero. ::.. E . F. . A NAJMANJE NA BARBITURATE .. Dvadesetl vek. Gabrijel. H. A. Leclerc. g.. Kreamer. Vitiez.. H.Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. Dale.. Thoms.l .---r--. Karrer. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije. Barger. Berg. F. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma. nastaju nova je!. A. Ladenburg.: . O..:: 1~19 f9~0 ::~... R. Chevalier i ckugi. K. . Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a.::.. ZATIM NA VITAMINE. J. Greenish. King. Vogl... a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski . DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J. Hesse.:' 195Z :::.l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni.. E . . Tscltirch.. A. Brandt..uiJic ka.---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1.~~~~§~~rYG. F. Fischer. 0 A ~ 700 600 .

vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji.m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji. domopon. . od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . 14 .38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja. bolnicama. kozmetioi. h 0 r m 0 n i. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide. 01 ~I ~ f.t / ~ '0 . X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945.. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u. parfimeriji."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~"./. E ~\ .'. GODlNE as e p tic n 0 itd. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a.. u vrlo velikom va k u u m u. Pen i c iIi n..lni . ipak urodi~e plodom. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv. a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici. pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. ". Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga.e na·~ im i stranim apotekama. r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ . narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi.' f. DO 11953.. i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ . drogerijama.. Pantopon.:.. NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper.. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo . iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata. farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Pre svega. osvajaju Ie· ren.

NA~E ZELr. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi.:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. ku i neoba ves te nom grada ninu . Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p.': no cvece poli ce iz Me lenaca. tatula. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. bunika. U Beogradu. "jevin a. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . kore n belc sapunj aee iz pes ka. nom korov. prez r e. gde vise gde manje. znajte da to osuseno aroma'. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. Obili eeva. u Sa raj evu iii Skoplju . GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. leca . bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . ne moZe kod nas. do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. zbog te t it rice. a smela i c ini s telu nasoj privredi. Kumana. S druge stra ne. na primer. velebilje. J edino je 5 lih le rena treba brati. berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. Tako ee. digitalis i mnogi .~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. mrazovac. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. Ljublj a ni iii Zagrebu . jed ie. Titrica. siln e i prezre ne bilj cice. ko re n belog sleza pored reka i bara.. j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. pogolovu nestrucnja. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. ka milice iii i abnja ka. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu .

zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd.jm planinama. od belog sleza koren. Medutim. Tako se ne sme ·raditi. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. . POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. sve tl ost. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. Generaeije (od 1818. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. od srpka plod. oduzimaju im vlagu. god. radona/no korislili nase lekovilo bilje. rede list i evet. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. borba protiv upotrebe makovih caura. I mnoge druge vaz. Na primer. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). Tako je. od titriee evet.r je puna nazovimedicine i nazovilekara. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. u koje doba godme se bere pojectino bilje. na primer. kad na selu nema drugog posla ni zarade. Na primer. Jos gore je prol:la lineura na na. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi.i list i seme. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. od slacice zrelo seme ' itd. izgledu biljke. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi.s. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. od tatule se traz. To je velik narodni neprijatel. kuvanja i davanja maloj deci. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. je. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . ti korovi gu ~e kulturne biljke. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. Narodnr~ medicinu treba ispitati. njenom hemijskom sastavu.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade.

illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. To je Jep i lak posao. (»OCi jest d a su lazljive. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. malo »guenu< '. . BOlaniku I reba u ci li u prirodi. DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . Ko jednom vid i beli slez. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. snahe i svekrve jedni druge truju .nici . p re svega. u ~ iju. DO 1970. s lozenu glavicastu evast. je r je 10 prirodna . tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju .1Quka. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. bun iku. na primer. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. pomogne sl arcin!ll. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja.« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. stav ljaju u ~ upaJj zub. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu . GOOINE. tatulu i os talo lekovito bilje. nosa i ociju «. veleb il je. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. Deca. Jo ~ uve k se. pre svega skoiska. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945.

za mlevenje zita i isu- .s tupaeniju ravnicarsku energiju. velike vruCine i zime. ucil eljima. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. nekad u zivotu dobra doci. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va.vaki dan iCi u pri-rodu. vune. iIi na kakav drugi kontinent. koja je. na<1e stranog bilja. Potrebno je 1. videce kad i kako cvela. zbirke itd. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne.7U saradnju. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. ma lena i snaga. posmatrati ga i ispitivati. vetar. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. hartije. branjem bilja deca odmal ena .neosetno pocin j u privredivati. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. agrol1 omima. izvezenom negde u Ameriku. kostreti . pratice nj egov zivo t i razvoj . BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. naslavnicima botanike. kl1ji i/'liea. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. zemlje i druge necistoce. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . Uop ste. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja. Uops te. Toga n e sme biti ni u namirnicama. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. kozj v h brabonjaka. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. golomrazicu. uglavnom. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. za koje bolesti i kako ih l eCi itd. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. apot ekarima. na sunee. mrtvih mi~eva.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. a kamoli u drogama. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. l ekarima i "etennarima na koje bilje . Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. posledica aljkavo. koji Ce im. mozda . iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. sumarima. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog.ti i nemarnosti u radu. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek.

svaka puska bice uboji. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ. nek se nacre u kuCi .ka. sto je jos vece zlo. Medutim. goroevet. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. beli slez. Tatula. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe. mra7. istrule. digitalis. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. ledine. da oi.ta. gde se »vise od 70'/. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja. navala.«). skladgta. Hektar ze mlj e pod zumbulo m . IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. »A u ruke Mandusica Vuka. plantaia. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista. pas nj aci. da ih pojedu svinje. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu.tamina. iako su sve njihove njive. titrica. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. tvrda raiena glavnica i . ruglo i sramotu. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta. brakova sklopi pod kisobranom «.taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. IIi kad onaj lekar i apotekar j. Svaka porodiea. Sve zavisi u cij-im su rukama.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. nas narodni otrov. jer mi im amo divno plavo nebo. iii. areali. velebilje. nane. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. uliee. pored ostalog. . buni. pogotovu ona 5 malom deeom. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara. sipka. pretvaraju ih u rakiju.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza.Ovae. tj.. dvorista i vrtovi puni te biljke. titriee.

raiena glavnica ima svega 0.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. To je isti sluca j i sa velebiljem. vrtovima.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja... nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. a neo phodnu u ratu. redovno mnogo vise od lekovitih. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. i prirod e LlOpste. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem.. Osim lckovitih. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. zacinskog i mirisnog bi /ja. je baJast. za lecenje nekorislan sastojak. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije. bi%zima. Sve ostalo. nego ze limo da obul'e. ta tulom. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu.80%) a lkaloida. . Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe. Vi segradska 26.. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. pre svega. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. dak!e. od unulrasojih.500. tezine razene glavnice. a koj e vecina od nas uni ~ la va. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1.. naslednih svojstava. Na primer. Tadeu sa Koscuska broj I. sredstvo za vracanje i bajanj e. a zatim od klime. 5uOlama i li vadama . uciee/jima i svim drugi. vise od 990. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja . Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju..1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu .limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og. tako vaine za porodiljstvo. danas se u mnogim drfavama gaje. 0 svemu tome se mora voditi racuna.10 do 0.ovne bi ljke . vaznu u miTU.

odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . alkaloida u velebilju. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. koren lineure s drugim divljim korenjem. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ .Izbegavanje raznih zamena i primesa. zemljista itd. Ali i tu ima izuzetaka. korijandar i allis s kukutom. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. salep s mrazovcem. Ph yloIocca d ecandra. Digita li s. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. ka/em/jenje. bunika. na primer. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. vanHiju. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. treba s top r e. varijelela illi hibrida. durdevak. sorala. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. borba protiv raznih biljnih s tetocina. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje. ve lebi lj e. korova i bolesti. a kad se osuse. heterozida. na primer. tatuli. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . kao.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. nelekovitim korama. j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. . PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. odoIjen. izvo(!enje rasada . tatula. To vaii i za rizom perullike. gorocvet. bunici i drugim biljkama. Cis to cad r 0 g e. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. poloiaja. duvan i neke druge droge. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. mrazovac. Vops te. Sasa. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. ekstraktivnih materija i dr.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati.

plesni i bakterije napadaju mnoge droge. primorski luk. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. Ukoliko su pakovanja manja. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. bude sto manji. digi·talis. Dobre su i postavljene kartonske kutije. neposredno pre upotrebe. goroevet. eventual no. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. aloja iii stipse.a. treba euvati cele. Rdavo pakovanj e. pod utieajem svetlosti i vlage. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. Treba ih pakovati u tamne staklene. hloroforma i slieno. uostalom. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . utoliko su bolja. durdevak. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. In se kti . p renos i euvanje droga.e i oblika. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. s un ceva s vet l os t. diditija. aunlevak. pepeina. u kesieu iii u supalj zapusac posude. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. neznalacko branje. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. praznina u kojoj je vazd'llh. Korenje se pakuje u veee. dvadeset iii viSe grama. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. Tako se pakuju droge za izvoz.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. dakle.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. ·i sto kao i n es trueno susenje. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. . i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. slacicno brasno). R a zen u g I a v n i e u. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. k i s eon I i ok i z v a z d u h a.ki zapakovan e. Po potrebi i za kraee vreme. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . tj. mirisna i organolepti(. gorocvet. j edie. standardne veliein. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. . Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . Osetljive droge treba pakovati (kao. a ne u prasku. jer se. industrijske koliCine. Digitalis. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. top l ot a. na primer. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. fostor-pento/csida. razena glavnica i mnoge druge. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). bezvodnog gipsa iii silikagela. u metalne sudove. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. za medicinu veoma vazne droge. Zive.ka svojstva droge osec/jivija. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. Ukoliko Stl lekovita.

kiciea.i miris. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. smole. narandzino.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. Svetlost. oks-i-do-pedukcije.. Vazduh izaziva kvarenje droge. Primorski luk. ruze. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. Safran. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. Ti~ rica.. limunovo. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. . u lose zapakovanoj drogi. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko.te iii manje lekovi te. gumi-smole . zelatin. na prim er. a vodene kapljice. zatim v 0 den a par a. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . Zbog toga se e. izblede. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. hidrolize itd. kondenzacije i polimerizacije. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. Zato se zahteva da. naglo hladenje. evet ljubiciee. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. Etarska ulja. matienjak. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. dumbir. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. boja.e. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi._. Na primer. lavandulino i dr. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. p olim erizacij. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . Menjaju se . Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. konzistencija. vlage. Nagle promene temperature. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. Smole u prasku se brze kvare nego eele. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda.k ulja brzo usmole. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. digitalis ne sme imati vise od 50. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. nana. ukus. na primer. titrice. slae iea izgubi ljutinu . tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu.

ricinusovo. inulina i sluzi. bakterije i insekti. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. anisovo. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. u nelwm primorskom pri. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. ASPERGILLUS. 4. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi.staniStu ili na samom . Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. 21vi organlzm1: plesni. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. 3. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. ~ecera. ruz in o.i primaju mirise svoje okoline. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. nanino. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. Zelena plesan ima nerazgranate. maslinovo. PENI CILLIUM. pa cak i otroViDe droge.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. gume.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. titricino i druga ulja. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. O~k!rivanje i razl. MUCOR. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom.nzimi koje oni lu ce. 2.

velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. Na primer. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. 2. CALAN ORA ORYUE. efikasan. o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. a ponekad i poplesnivi·ti. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove.corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. pre svega. Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga. U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. miri s kalrana . STEGOB IUM PANICUM . 6. 8. 7. nafta lina . BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . pokvarene ribe. A od le ka se. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava. N IPT US HOLOLECES . CAlANDRA (. 4. 3.020.RANAR IA . jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . 5. petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa.l I . FORM ICA RUFA. koze.. u raienoj glavnici ima svega 0. l'TINUS BR UNNEUS . APADAJU DROGE I. da uvek i svakom moze pomoei. tj. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. trazi da budc dobrog kvaliteta. . Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog.2ool. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak.Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . do 0. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama.UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. LY CTUS BR UNN EUS .« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. lekovitih .

Ove droge okrepljuju. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. Puse j deca. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati. lanini. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. antibiotici. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. a sve ostalo (masno u1je. uglj eni hidrati i dr. neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. prosto. zed i san. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). piju kafu ili caj.ake trave lobelije i kineske trave efedre. To su strueni. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava. hormoni. biva im lakse. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. god. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. ne zamore se. da bi bilo razumlji. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. Dotle. veCina gubi apetit. »jacaju tela i duh«. Kad popuse cigaretu. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. vo svakom citaocu. balastne materije. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. uopste. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. To . glikozidi (h etero zidi). ne oseeajuCi teret. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. I danas. malo ameI1i. elarska ulja i druge biljllc materije. Preskot (Prescott) je 1847. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. saponini. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. Sta su 10 alkaloidi. kao i pre mnogo . Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. Kad studenti spremaju ispite. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope.) . naueni termini za delotvome sastojke droga. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. fitoncidi i dr.). neki povraeaju (osobito deca) . avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati.je sad moda. glad. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite.

Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ". Isto tako. 'dta. 0 NIJ. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ. a Indonezan i u betelu.tCU V"I1.:::. .l DA T ' u lV '" ~ ~o . kad ih boli trbuh. cL//oi AUTUH/J.e~ . Svi oni znaju za gorki kinin. eellacioNNQ. u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna. T. N dI/. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje. po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. STR. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. Scopolia. kad imaju greeve. Njome je otrovan slavni filozof Sokral../JUTUN II...J AP .4-a.Alutu ALKALOION E BIU K.A /01 0 loll UH A. kad ne mogu da spavaju. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. kreea i vode. Kukuta je velik otrov. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R. GVt"."'1 h . pa se naCi ne loptice.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine.tl/~ A L II viol . koje se zvacu svuda i svakom prilikom. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj .clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ.A'!Joe . a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. pa i do smrti.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu.injana. . Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji.f . GuseiCi su naroeito osetljivi.4rUH 1119£UH CO!ch .{US Nige~ ~C. Kukuta je bila sudski otrov At. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. gorei od eemera«.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke. 101.4Le cOf. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole.fLE ~ ECALE C O!i. ec. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja.~ <.. pUNic". carJ/loLfco.t.~TR.Ii!!l.S C~ licloNiw( MAJw .

cinhonin.52 Kad covek oka~ ljavi . kristalne iii amorfne supstancije bele boje. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. alropilla. Lekovitost. Svi navedeni. Otrovnost i lckovitost velebilja. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. hemijske i fizioloske osobine. i onih koje su otrovne. opore materije. Jedie je otrovan i lekovit. lrole i matea jeste atlkWoid kotein. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. Ali nisu svi podjednako toksicni. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. papaverina. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. eaja.mortin. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. U rnakovim caurama ima j kodeina. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina.w. Glavni lekoviti sastojak kate. god.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. fizicke. Najva7. ergoloksina.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. Danas ih je poznato vise od 500. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. i rnnogi drugi a'lkaloidi . Nikotin i koniin su tecnosti. a medu njirna je najvazniji. stavske. Co· niwn maculalum). u jednoj pariskoj apoteci. najotrovniji i najlekovitiji . Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. Sve te. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. skopolamina Ij dru~. alkalnog karaktera. narceina. To je najvainiji opojni alkaloid. otrovnost. Mnogi su veoma vazni lekovd. ergom elrina i . jervilla ~ drugih al. na misiju mokracu. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). I nisu sve gorke biljke otrovne. . od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. Sve su to supstancije slabo baznog. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. cinhonidin ii dr.kaloida. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. manje vainih alkaloida (kinidin. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu. heleritrrina. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti.dr. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle.). a teze u vodi.

. Kurare (Chondrodendran. arekohin (Areca) i dr. Na primer. Medicinska upo treba alkaloidnih droga. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo.Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. ekstrakta i drugih galenskih preparata. pilokarpin (Pilo carpus). u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. odnosno hioscijamin. ezerin fiizostigmin (Physos tigma). ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. zlezde itd. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). Scopolia i dr) deluju suprotno. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). Naprotiv. Efedrin (Ephedra). u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). organe koji rade bez upliva nMe volje. m Atropin. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. Datura. jezik otela i pos· t ane neosetljiv. Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. pre svega. par a li s u par a s imp a t i k u s.UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. tinktura.j adren". tj. tiramin (Secale cornutum) . zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). draZe simpa- . suiavanjem zenice (rniotika). sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. iilluza. na nervni sis tern.tiska. 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. krvni sudO\'i. i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. ubrzanju sreanog rada i pulsa. prosirenju bronhija. Hyoscyamus. najzad. pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. s pecifiene fizioloske osobenosti. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. alkaloidi koji deluju kao narkotika. Pojavom vitamina. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. u proHvnom su skodljivi i opasni. hipnotik-a. usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). jer su i u malim dozama jaki otrovi. Mus karin (Amanita muscana). tj. U interesu narodnog zdravlj a. kao sto su srce. tj . U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . . draZe parasimpatikus. skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna.Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. dekokta.

Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. teobromin i teofilin (Theabrallza).Naprotiv. Nicotiana. sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma. Purinski alkaloidi. . Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). N. Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu . zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. Veratrum. flea) kao sreani analeptik. Anabasis i neke druge biljke sa- . Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). bronhija i u'aheja. morfin) i atropin. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije. ar~koli. a ko fein (Ca· dejstva. derivati ksantina. pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba.ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. podagre) . paralizatori ma. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . kao antagonisti. a i kao ekspektorans. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. Slieno deluje i kofein. Od alkaloid. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja.54 LECENJE B LUEM tikus. spomenuti ergometrin. tj . osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. a donekle i kofein deluju kaa diuretika. . iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. rj. Staphisagria. alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija).opasnost da'se disanje zaustavi. . parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. a kofein(Ca. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). pre svega. pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik).terice. lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . tj. Rezerpin (Rauwolfia). suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. pojacavaju grcenje materice. tj.Naprotiv.n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik). · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije.Sabadilla.

d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. A . nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. nego otrovi. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. rotkve i rotkvice. eremus (Allium ursil1um. gorocvet sa Det. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. anabazin). sve te. nazebe. Mnogi vole ren. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . U rukama nestrucnjaka.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). Jastrepca i dui eele Fmske gore.nim sumama. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. durdevak i razne vrste cligitalisa. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. Kad nekoga »uhvati u krstima«. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. Eto.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. i uli digitalis sa Rudnika. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. Kad struzete ren ili seckate luk. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. raz!10vrsne. Ali seijaei. iijander.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. .lk a lo i. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. Svi se njime kitimo. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. O S In1 eeste I. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. kukurek I i onaj diiVIl!i. vunasti digitalis iz istoene Srbije. Brdani u prolece jedu sremuS. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . za njegov f ivot i rad. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. upotrebe u tera piji. Kod nas se j ede mnogo luka. Seno zaista mirise. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea.

a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije.. gorCicu iii .4 Ell. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg. . tj. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. Besnoj kobili.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. L4NHi . kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"". U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje.sl Pil. za i7.f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. jer j e to i danas. Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu.azivanje ~to jaceg znojenja. UN oL Dig .trava od grozn·ice. naici cete i na kicicu.I to< I{ Lot 0 FF . "!. breskve.· PoLY~+L. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba. ali nije otrovna. gorke kao pelen iJi cemer.uv~ lifl. Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe. Kicica je lekovita. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida.. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice.. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . u Belom Potoku ispod Avaie.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) .. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida. cijan. prosto. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru.4 'N~e. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge.

kao i glikozidi i alkaloidi mogu. Ako sc mala . Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. jos bolje. . Ii jan d e r. Isto tako. divljeg kestena.glikoni«) .Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. »Kad smo bili deea. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis).ls fral5. ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. kao kad uzmete najbolji sapun. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. I saponini. Sv.s utnih saponina. Vunasti. »slajer-trava« . Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. Upotreba. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. To rni i danas cinimo. bioti i lek i otrov. uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm.ge koje del£ljU na srce.na vachl se IS a po n i n . Sve zavisi u cijim su rukama. dakle.j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). I brezov list je lekavit zbog saponina. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). kako je tamo nazivaj u. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda. bde sapunjaee Hi. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima. divizmc i mnogih drugih biljaka. Ako sapunjacu Hi. dobija se obilna . Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. »aglikoni<c. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune.i belonoga . upropascuje vlakna i tkani'l1u). razne vrste s t r 0 fan t usa.kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka.ng (William Withering) . pojavice se obilna i postojana pena. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. nego raznim preparatima.ula). Divizma je o t rovna zbog saponina. Tu se ponekad nalazi . ove supstancije nazvane su »saponini«. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. Cim neko okasljavi. za urC!di- Po sumama po red Dunava. I ona se peru kad se sa vodom t rlja.jJene. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. jagorcevin e. "rio le po evece. jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. Sa Deliblatskog pes.e dro. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. go roe vet.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e. daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. dakle. Iz IOga kon:. To su . d u r d e v a k.

Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. List purpurnog digi. . a lek "je znatno jev.58 LECE JE BrUEM 1785.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. .u laceae. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. povraeanje i nepravilan puIs. posto su otrovne. Senega. Svojstva i upoh·eba. U maloj. god in e. osobito u slucajevima srcanih edema. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. cime se postize kompleksno dejstvo. zecji tro. ali ne duie od jedne godilfle. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov.tiniji od ci'S tog heterozida. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. Kad se suve saponozidne droge drabe. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. Osim toga. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje.. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno. adonorm Ii dr. melju iIi tueaju. vee posle nekoLiko trenutaka. rastavie. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. di'V izma. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. . Ral7£tI1(. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. Ako se ova prasina duze vremena udiSe. Inace. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. daninoe. Apocynaceae. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. pi:revina. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se. zbog toga. u malim dozama kao ekspektorancija. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. dijatorezu j jace lucenje iuCi. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). poj edinacno iIi u smeSi.talisa deluje !>poro i dugotrajno. jagorcevina. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje..

saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. hmeIj. rulvica. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. gorocvetom i ne kim drugim drogama .obralno. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. anis. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. malicl1jak. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. i dobra vest. jer saponozidi draze kozu. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. pogotovu oka. Gotovo svi losioni.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. mogu biti skodljiva. pre svega. pored svega toga. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. draze nje i obilno lucenje tecnosti.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. Za ribe. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . peekanje. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. el-ve. nosa. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. morac. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. DULom stalnom upotrebom ova. inace izvrsna higij enska sredstva. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. i . toksina. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. Mirisemo ga i kit. majkina dusica. a jos vise sluznieu. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. Iii rica ----' . rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. kao s lo su svilene i vun ene. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. uha . . o lrova. odo/jen. osobito ako se upotrebc parenteralno. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . zabe. za izradu penusavih Iimun ada. To su. nana. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju.imo se njirne. Pored toga sugestivnog dejstva. tripa nozome. vagine i rektuma. Sto se. oman.

iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J. .i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. jer su prirodni mirisi f. I NDUSTRJJSKE BOCE. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu. Pinen. Aromaticno bilje. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama. u r~ preparatirna. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni. ve6inom poznate hemijske grade. citronelal.iniji.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij.kih mirisa. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava . eugenol. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. Na primer.

Industrijalizacija. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. higijenskih. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. dejstvo I upotreba. profilakticnih.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j. Ulje od san tala . privredni znacaj. . lla (alllibiolicna) svojstva.. stvaranje vecih i guscih naselja i. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma.icnih lekova za spoljnu upotrebu.+-. a pogotovu sluzokozu. kozmetolosk ih. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a .J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna. par· fimerijskih i drugih proizvoda. osobito ana koja imaju fenola i estara.... tj. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema. Osim toga. maraca. uop ste. sredsta· va za uiivanje i dr. Mnoga etarska ulja. . Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija.Jica. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju... Mnoga etarska ulja draze kozu. izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. alkoholnih i bezalkoholnih . Vlja ad timijana. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. linimenata i sJ. karanfj.Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i. c. imaju jaca iii slabija anlisepli(. RAZBIJAC PARE ... zbog svojih lekovitih sastojaka. anisa. uopste. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ. V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze. majkine du!lice. Mnoge mirisne biljke. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(.. I.AT potrebe proizvounjc lekova. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV .napitaka. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina).allo lucenje pljuvacke.

!J2 . ulje od odoljena. hmelj a. r u tvice i belog luka deliuje umirujuce. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1. celera i kopilnja'kia deluje diureticno.S.7 . 8 . illje od t itrice je izvrstan sedativ. 6 CEN TI FOLIA) . "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA. 9 . 2 . II .SEKREClON'l KANAL U BORU.\ " "' \ :. ulje od kleke..SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE.SEK'R. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU. perslma.'\ .2 .SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM. 10 . ".CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA. al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd.'.l ' t<.62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka. . kamfor j e analeptik.ht o· 1~ :g. 3 .SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE .SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA.~ '. vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa.ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE .SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA ..

za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola .i glavnih sastojaka. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti . dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. ~to . da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo. a za ulja granicne vrednost..UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina. Na primer. hemijski heterogene sme~e. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. 15parljivost. « Za ulje od lavandule.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. VAZNIJE M. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao.. jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava. pored ostalog. Na ~ a . Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima. Uop~ l e.

tako da se danas upotrebljava vise ad 2. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. kleke. Protiv kaslja daje se i list podbela. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi. nane.000 hal. korijandra .<t1l. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5. kamilice. za aromatizaciju raznih napi· taka. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. ruzmarina. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. NENT1/" bit · MAT'(. idirota.64 lECENJE.! pp . izepa i drugog mirisnog bilja.000 hektaral. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. zacin. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. U pocelku se koristi lo sarno divlje. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje .t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW.1 'lilg . daje im se da piju salep. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. Kasnijc su se javile mirisne vode. Kod HrNT"'" pp . bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. korijandra (oko 3. . fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. moraca. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . kamilice. grglja i pije beli sl ez. BlUE SA SLUZlMA. lavandulc. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. Na cir. CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r.000 vrsta.S HfNT1f. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja.

Musmule. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. hajdu{. Droge s fenolskim jedinjenjima.ka Imva. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. kao i za lak~e iskasljavanje. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta. za bojenje i za lek. koren od srcenjaka. jabuke. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. kora i list.Upotreba guma. Upijajuci vodu. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. karagen. Morfin. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. SvojoOl viskoznoscu. Neke su slobodne.i kao da je )'podmazana«. protiv opekotina. gumama I pektlnlma.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. dunj e i dr. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne.U bi'Jju ima . viskoZl1e teenosti. . Zbog te oporosti razni bi. oporog su ukusa. Najti- . biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija.i omekSavanje. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. Kao sredstvo la vlaienje . koja je. agar. divlje kruske. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. glavni potro~ac guma. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia). jer imaju svojstva slicna . osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. oskoru~a. ielea. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. pihlijasfe. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. seme lana i sitne bokviee). plodovi borovniee. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja. koprivin list. Vlaieci s luzokozu ereva. sluze kao izvrsni emulgatori. srdobolje. KUlllarion. beli i erni slez.razlicitih fenolskih supstancija. uj eda. za bde zarasCivanje rana. cerova. ruzin evet. uostalom. a neke vezane na razna druga jedinjenja. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. protiv raznib katara i proliva (salcp. uboda. pilula. dunje.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. opore jabuke. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska . cefelin. i . a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje.ljivi laksallsi. . Hibiscus esculentus L. jasenova. emulzija i drugih lekova. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. dunja.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova. jabuke i drugo divlje voce. zeluea i oreva. orahove ljuske. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. za jacanje i '51.). sisarke sa hrasla. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te.dekst·r anu«. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. Ollada hrastova kora. IS lu~ pokrivaju.

koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . Upotreba taninskih droga. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. PirogaIoI i eIagna kiseI. floroglucinol. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . hemijski takode vrIo heterogenih. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. smola. pirogalol i piro· katehol.pomocu nestavljene koze u prasku. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. topoIama i drugom oporom drvecu·. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. takode imaju fenol ske funk cije. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima.i anisa.Tanini iii stavske materije su polifenolna. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. maj. a sa hromalima smetle laloge. . Euge· nol. slave koiu. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. tehnicki naziv zadrZan do da· nas. salikozid i dr. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. ga l· na i neke druge kiseline. Najizrazenija imaju hidrohinol. saponozida i drugih supstancija. To je vise jedan zbirni organolepticki. hidro hinol. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. bezazotna. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. cia· juci nerastvorijivo. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea.. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida.).kine dusice. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. sa feri·solinta daju plave iii zelene. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). smole (rezina·ta noli) i dr. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«. Taninske: opore. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. S belancevinama (npT. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . cubra.ili zelen talog). stipticne iIi adstringentne droge. timol. .66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. kao sto je i ime etarskih ulja. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. rne tilar· butozid. Salic il na.

pektina. a delovanje droge spo rij e. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva. rede lisaji. aktinomieete i bakterije. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi.i organil. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). Taniru. ne bubri. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka.ama. gurna. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi. Tanini deluju i hemoslalicno. zbog cega suse slumieu. U dodiru s kozom.ama bel. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel. alge i viSe bilje. Tanini su ads tringenlni.voj il.olovane il. neposrecinije. U slueaju opekotina tela. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida.tva. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja.n ina. Tanini deluju wltidijaroicno.vesnilz vrsta mikroorganil. hidroksilna (fenolska) iz ta. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. tanini blokiraju.ivilz. Na ovom svojstvu osniva se del. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi. imaju redukciona svojs. kao sto su izvesne gljivice.renje.am. stete po covec. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa.ih orgallil. ne truli itd. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta. taloge. properdin.. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. kao i druga polifenolska jedinjenja. eritrin) koje .infekciona moe fonnaldehida i lanina. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. Antibiotici su hemolerapijski . Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. nif.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. raznih f.utieu na mikrobe. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. zlezdama i drugim organ. Tanini. a pogotovu sa sluznieom. pre svega. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). Slieno formaldehidu.

Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar .68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. Tokin je 1928. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca.iseg bilja) jos prilicno malo zna. na nize i viSe bilje. na viruse. god.oje je pokazivao in-vitro. lake se 0 titollcidima (B. Tako.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. P. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. Kad se . velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de. insolacija. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. I sam .j nekim dntg. Ti ogledi u humanoj. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. bakteriofage. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. koje je dao Tokin. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. ipak.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. podloga i dr. Veliki i brzi uspesi u terapij. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. ni na Zapadu. M: .izvesne mini maine antibioticne osobine. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka.ivih organiZllma. mesto. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. temperatura. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. kao sto su nasledne osobine. pored ostalog. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. klima. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. Osim toga.rvi dodu u dodir sa enzimima j). ipak se vee do sada moglo utvrdi.

izmima i dr. biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). covek je solio.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka.to nji'hovih etarskih ulja. osobito meso. etarskim uljem treba. .. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. izvadenog u jesen. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. kolere. Do Pastera. To sc vidi i . sacuva namirniee. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada. tifusa i drugih . erne ribizle itd . dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom. topole. kao smrvIj en svez list hrasta. rad eCi u pocetku s belim lukom. osobito protiv zaraznih bolesti. i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. etarskih ulja (Arapi. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. breze .) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom. dakle. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka.). Na primer. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. Tek kasnije. bozura. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. Medutim. Anticko konzerv. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. pre svega. profilakticnu moe. Ebertovom bacilu dizenterije . . IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. osobi. u novije vreme. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a .) i balsama. covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. a zatim drugi narodi). Na primer. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi . ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. za vreme velikih epidemija kuge. od otkrica antibiotika. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B.

ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke.. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. epoha i kontinenata. . Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. Uostalom. afiHwt. nekad Rimlj ani. senevolima. a zatim belog.i je. koji se nalazi u crooj slacioi. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka.000.000. njihovih isparJjivih sastojaka. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. isparljiv. a drugacije samlevenog luka. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. jer je otrovan. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. Grei. a zatim osusenog luka u prahu itd. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. garlic in. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. gorusiai. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. kao sto su alizatin. Neosporno je da su .70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre.i i neisparIjivi .iooij anida.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. Osim alieina. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. tzv. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). dakle.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja. Svi senevoli.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. sativin i drugi. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama. Ren je lek zbog istog saslojka. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. jer i one imaju zastitnu moe. To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . god . rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e.000 do 1 : 125. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne. Osim dragoljuba. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. isto kao i danas mi . a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama.). cak i u razblazenj u 1 : 1.

I drugi fenoli u etarskim ulj ima.i oticnu moe apomortina.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. Os laje. vranilovka.lnoj medicini se i danas. dva fenola. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. alkohola. Za sada se cini da fenoli. bosiIjka. kao i pre mnogo vekova. njihove saro likos ti i nepos tojanosti.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. Osim celih i samlevenih. eefaranti. cera. kao sto su eugenol u. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. anetal . oporih materija hrasta. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. klima. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. srcenjaka. berberina. estara .Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. hinil1a. fenola. jove. vreme berbe i nacin destilacije itd. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. U nasoj naroc. preventivi i dijetetici. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. emetina. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. a izgubio olrovnost. aldehida. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . I ne sarno to. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. etaR'Skog ulja karanfiliea. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. arenarin. bosiljak i dr. dakle. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. vranilovke. nasa majkina du§ica. Etarska ulja. Osim toga. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom . ketona. nadmorska vis ina. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . a zaltim aldehidi. kolhieina. Najzad. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. kiselina i drugih supstancija. . tlo.).

Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. a zivot je potekao iz mora. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. dobili su razlicite rezultate. razne metode branja. Morska flora je slabo proucena. tretiranja i dr. u vreme najburnijeg razvoja. velik nedostatak. opisane su im fizicke i hemijske osobine. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. . Medutirn. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. dakle. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. nacinjeni su i drugi preparati .72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. a to je. kao i u vecini s lucaj eva. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. takode. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. Mnogi fitoncidi su izolovani. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. po parkovima. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. Mnogi au tori iz raznih zemalja. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. Medutim. rad ion icama. dakle. primenjuju razlicite m etode rada i. ispitujuCi razno bilje. Tako je pored ostalog. i ovde. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. Osim pomen utog are narina.

rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. presnu biljnu hranu. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. I onima cija jetra nije u redu. provilamina. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. sluzi. vocne kure iii vocne. pre svega meso.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. Covek je dec prirode. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. dijetom. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. pre svega vocni. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. on je zivo bice. hidrala. i 10 prvenstveno iivu. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. skladiste hlorofila. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. baklerioslalicnih supslancija. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. peklina. jer je one zaista sunceva hrana. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. a pre svega organa za varenje. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). Voce i povrce. Diljni sokovi.hrana. glikokillina i raznih drugih materija. sva biljna hrana je baznog karaktera. auksina. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. belancevina. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. masli i elarskih ulja. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. Vocni dani. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. i sve zajedno. vitamina.. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. povecavaju . promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. gwne. srca i krvnih sudova. vitamina. . secera J drugih ugljenih. a lek . koje svaka za sebe. u najboljem slueaju. sve se veca vaZnost pr. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. lani11a .i daje ishrani presnim biljem.

pre svega ka lijurnove. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera.irna hirurskih intervencija. nego i druge soli . U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana. otrov i zio pojedinca i drustva. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. Ovi secer. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. . One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. po trebno (oko 30 gra rna . Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. tj. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. umes to 3 do 5 gra ma) . Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu . srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. zapravo. za rniSice. pre svega. Osirn toga. Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. Svuda preovIaduje invertni secer. Jugoslavija ima divno voce i povrce. pretvararno u alkoholna pica. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. narocito u teskirn slucajev. veoma varna. $ecer. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj.no ni racionalno. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija.

~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17.7 0. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka.~ '2 co _ . visnja oko 1. ::akvo cudo ~lO su nam se pre . secer je i !trana i lek.8"io.0 18. Procellll/alll.. limunove i vinske. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih.0 12. "'" tO~ ..0 9.> @. n. jer gotovo svi pokvare stomak. slobodnih. rede i manje mravlje. pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru.. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva. Te kiselinc daju .S D. a zatim saharoza iii obi can seeer.0 6.4%. "0 ·c 0 ~ ..8 0. jer se za sve vreme rada jako znoje. Cilibarne.. Osi m toga. Ribizla je vrlo ki se la.0 14.6 0. Malina ima oko 1.. pored pee i.7%. jer svojim ki selinama osvezavaju. jer ima oko 2. u loi ionicama.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi...3% organskih kiselina.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije. dobiju proliv.-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C.8 0.5 0. svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode. svih rad"Jih ljlldi.eme letnjih iega i drugim.8 0.4 0. vezanih i poluvezanih kiselina.4 0... a medu njima preovladuju seeeri.D ' OJ .. ogrozd oko 1.i'l !'l ::l. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova.9%. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode.i ~e ugljenih hidra la.. dakle. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema.7 0. a jagoda oko 0. pre svega glikoza i fruktoza.4 0. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova. salidlne..c Vrs la voea .S 0.. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku..7 0.. kosacima za v . masnu hranu." :lEE co . Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne.1 0.0 12. svi voeni sokovi sadrie najv. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu. Radnicima na teskom poslu.c: .1 I._ .4 0.4 0. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: .S D .5 D.. c:Q ·U " :lE '" c:"'" . . . pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu..0 16.c .0 8. .~ OJ.

lekova u bocicarna koji su . viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . U nas je najpoznatiji malinov sirup. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. pored ostalog. Na primer.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove.

oko 500/0. a b olesnik mora biti slep. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. treba da pOl11ogne boles niku.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj.5--9 0/0. Biljni. . Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. u nekim drugim zemljama.2%) i jabukovom soku. pored toga. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. Fosfora ima 8-20 0/0. neutralizuju razne otrove. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. Naprotiv. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. kad uzme lekarski recept. najviSe u jagodama. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. Medutim. tj. sonu. na primer. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. i sirupom cd visanja. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. oskorusinom (1. Stara k. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio.« Tu se misli da apotekar. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju.ineska poslovica kaze: . lekar moze biti 5 jednim.2 grama po dozi. Uostalom. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. najvise u ribizlama i malinama. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. Apotekar mora imati dva oka. tome ee i pomoei«.5%). pozna to je da kiseo kupus i paprika. gvozae je sastavni dec hemoglobina. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. magnezijuma. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. najvise u jagodama. vrlo lepa boja. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. prijatan miris. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. a da osusen kupus.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. Magnezijuma ima od 2. kalijuma. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. ribizla i dr. crvenih krvnih zrnaca. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. jer je deset puta veea od terapijske doze. nocu. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. jer »ko u lek veruje. mala boca. dajuCi organomineralne supstancije. da umesto 0. crvena. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. jer se pretpostavlja da lekar. jer k~·sela reakcija . One. premoren. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. U vocu. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. sumpornu i razne organske kiseline. ukusno pakovanje. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. sve to.

rincane rnekinje. mrkve. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. B 6 . u svesem mleku i rnaslacu sto . ribljeg ulja. K i drugi. Danas se. streptornicin i drugi vafni antibiotici. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. Godine 1911. pa cak i njihovo postojanje. a v ita min 0 z e. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. zivimo danas u doba vitamina. Od 1928. Mi.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. nisu umanjili vaznost vitarnina. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. persuna. mladu koprivu. osobito mnogo vilamina C. za limunov sok. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. S druge strane. ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. neoljusten pirinac. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. koji su napravili revoluciju u terapiji. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. mladih oraha. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. medutim. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. a kasnije i pre ma baznoj. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. krompir. razmnozavanj e. Cak ni penicilin. god. zapravo . Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. kupina. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. zivcanu ravnoteZu. E. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. D).ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu.irovina. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. D. bolesti. ishranu. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). BI . Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. ribizla. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. otkrila njihov znacaj i . zna da nisu svi vitamini amini. zivotnim aminima) . tzv. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. C. pomorandze. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. B2 .

god. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897. D. Vitamin B1 sluz. 1885. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. razno voce i plodovi. 1935. kupus . Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. 1. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. pomorandza. svezorn biljnom. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. patlidzan. anoreksije. K i drugi. neke salate. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. gih bil jaka i zivotinj skih organa. gastrointestinahnih oboljenja. Vitamin B1 (aneurin. Jos pre toga je. veterine i far macij e. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . Nema ga u maslacu.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. j er su u njima otkriveni vi tamini. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e.iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. Posle dugih ispiHvanja. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. neuroze. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . E. vi se slicnih vitamina. vitamin C i kompleks vitamin a B. god. zitna zrna. manje kJrompir i drugo. spanac. U vo di se rastvaraj u . pre svega. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. a malo ga je u mleku . ulceracija i drugih bolesti. zitne klice i mekinje. pre svega. . da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. pored os talih m anje vaznih. mi sli.Jigram ovog vitamina. Godine 1912.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. autointoksikacija. . astenije. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. Zato je bolji crni bleb od b elog. orah. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. ·s uvom i hladnom mestu. lesnik.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa. arahis.

Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila. ra! do 1.07 2. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. jedino ga u grozdu ima malo.2 Jecmene klice 0.3 Grasak. mandarina.3-0. kesten 0.2 Rotkvice 0.15 Cmi luk 0. kruske 0. psenicne klice do 1. pre svega u psenicnim klieama.4-0. u belom luku.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0. erno psenicno brasno do I. u plodovima i mnogim drugim namirnicama.12 0.15 Stari krompir 0.3 Pasulj 0. boraniji.3 Soeivo 0. a u svezem voeu oko 0. zatim u raznim algama.8 Rai 0.6-2. kliei semenja.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0.25 Badem Banana.18 0.1 Rotkva 0. Daje se po 5 do 10 mg dnevno.7 Pirmcane mekinje 1. uostalom. soji.3 Suve sljive. dinje.5 Brasno 82% 0. kupusu. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina . !imun.25 Spana': 0. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati. pornorandza. suv 0.1 Osusene kajsije. mladom krompirLl i dr. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg).6 4 Pirincane klice 4.4 Detelina AraJlis (zemno orasce. cak i u baktel'ijama.6 Zob 0.1 0. i sa svim drugim vitaminima. Biljke ga sintel.03 0. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta. 0. a belo ispod 0. insektima. soja do 1.4.7 Omh 0.15 Salata 0.3 2 -2. kao sto je. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji. zelen Vitamin B2 (laktoflavin.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0.5-0.2 0.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac. kikiriki) 3.1 Mlad krompir 0.8. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje.6-7 Lesnik 0.7. ekstrakt iz slada ima oko 0.ima torula (oko 4 mg u lOa g). pseniea oko I.1 Soja Boranija 0. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg.8 Grasak. . Njegovo dejstvo vezano je za delovan. sIjiva 0. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza.6-0. u drobu sis'a ra.25 Mrkva 0.3 Brasno 60"/.je ostalih vilamina B.7 Be!i kukuruz 0.2. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi.5 Pseniene klice 4.3 KarfioI Kupus 0.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom.5 mg. jabuka. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama.1-4.5 Raiene kliee 2.

1ma ga i u krompiru . Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. malo kulturnog bilja i. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. ova supstancija naziva se vi1aminom C. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. ispadanje zuba.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . god. pogotovu zelenog povrca. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. kuk uruzu. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. kukul"Uzu. robovima i zatvorenieima. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. u neprosejanom psenicnom brasnu. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. masti. Gocline 1932 . a bora ima tama dosta. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. Sentderdi izO'luje iz 2. voca i svezeg mesa. ugljenih hidrata. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. Naredne godine je sintetizovana. . inace najduze poznate avitaminoze. god.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. uopste. pirincu.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. NaroCi. zatim u pekarskom kvaseu. soji. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. spanacu. slabog sunea. Tek 1918. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. Jos Hipokrat spominje skorbut. Hopkins otkriva 1906. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. otpadanje mesa i smrt. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. 2ak Kartije je 1534. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. god. nedostatka bilja sa hlorofilom. soli i vode. Godine 1912.

ren. dakle. IiSce perunike i persuna. narocito na selima. borove iglice. dok u 100 g sipaka ima v. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. i za kelj. crvena paprika. a u persunovom listu do 200 mg. gloginje. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. onima koji se bave laksim poslovima 50. mandarine. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. na primer. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka.5 mg. Dakle. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. u mesu oko 4 mg. karfiol i razne salate. kelerabu. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. narandzas ti i zuli plodovi.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. To mnogi misle i danas. oko 85 mg dnevno. Nairne. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. paradajz. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. Najvise je potreban trudnicama. Najvise ga ima u zelenom bilju. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. pomorandie. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. kao li to su sipci. karoteni (provitamin A) i vitamin C. mrkvu. vise od ostalih namirnica. kupus. limunovi. kao sto je svima pozna to. a deci oko 60 mg dnevno. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. u crvenoj paprici isto [oliko. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . Tako. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. a koja se u nas.Gljive nemaju vitamina C. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. . Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli.82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. uglavnom. Tako. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. Medutim. Kao sto se vidi. u mleku ima 2-3 mg. vinovo lisce i drugo voce i povrce. Spanac se. u kupusu vise od 100 mg.ija. U podzemnim organima ima ga najmanje. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. kupine.i se od 1.000 mg). Oksidacijom ne sarno na vi- . Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. To isto vai i. u krvi svega 0. u gloginjama oko 500 mg. U zivim b iCima koja imaju hlorofila. Totkvice i drugo povrce. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. malo i retko trosi. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. kad se cedi. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . Na primer.

Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. a kad se biljni organi osuse. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. Svaki od njih je brzo razara. 't reSnja. konzervisan Crni luk. samim dodirom 5 vazduhom. luk Cmi luk. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. Listovi Kupina. Osetljiv je i na povisenu temperaturu.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. orab KJrastavac. svez Spanae. svez Crni luk. kuvan Salata. a po moguestvu u neko povree. a i alkalije ga takode uniStavaju. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. on biva razoren. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. a ako se sva tri udruze. Na primer. breskva Slj'iVa. gubi se i ta kiselost. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. mandarina do 3. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. praziluk Karfiol. onda su gubici vrlo veliki i brzi. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. Tepa Borove iglice Bel. a u alkalnoj sredini vi- . kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. Baze. perunika Orab Persun Vinov list Celer.

maline. Jer u narodu. . boranija i mrkva 50-6oo/ •. slabi i bolesnici. Us led primene s le rilizacij e. brusnice. vitamina C. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. Karoteni su dobili ime po mrkvi. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. negat'ivno uti ce sumpordioksid.iba. jarebike. rum ene boje bilja . purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. plodova. Nema sumnj e. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. II . ikarotni (Dal1cus cQI·ola). spanae 25-80. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. crvene paprike. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. a o lj us len m nogo vise. kupine. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. nego razni karoteni. kao specifican lek protiv skorbuta. zutike. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. bolje je zlo spreciti nego leci ti. raznih gadusa. Neo lj us ten krompir ku v. ribizle. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. m a ndarin e.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. Za vreme zime. sumporas ta kisclina. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. Divna boja sipka u jesen. bljusta. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. V'isnje . Vreme ee i tu uciniti svoje. od januara do ap- . Riblje ulje piju deca. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. divlje tikve. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. Karoterui 'S U na randzas te. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje.lnjem izgubi sa rn o l OOt. Islo tako. ali 'tu irna i preterivanja. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. kozlaca. i kome treba i kome ne treba. vit a mina C. bundeve. drena. pomorandze. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom./. pre svega. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. Daje se. gloginja. ljoskavca. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. Ona raste svakog dana. A bolesti su veliko zlo i nevolja.

000 angstrema. crvenu papriku. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. kajsijc. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. kupus. detelinu (lucerku). mnos tvo gadusa. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. a najvise jetra. glogi'l1je. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. drenjine. kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. a veI'ova (no i u vita min /I. u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . maslac i skorup. sljive i drugo voce i povrce. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. zatim zbog arsena i fo sfora. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. pre svega. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. pilece jetre. Tu.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. za razvijanje i jacanje kostiju. salate. sipak. breskve. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. U Japanu su odvajkada suvocu koze. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. pos to sadrzi i vitamin A. maslacak. trose sveze mleko (ne konzervisano). jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i. opadanje kose. uops te. p ra teCi druge sitnij e r ibe. perSun. za pravilniji p ro met kalcijuma. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. koje im sluze za hra nu . narocito deci. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. borove iglice. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). treba spome nuti spanac. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. svezom biljnom hranom. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. i D. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. mrkvu. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le.

daleko od gradova i prasine. kao sto su morske alge. jace i lekovitij e od zims kog. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. ergosterol bi bio provitamin D. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. sa zelenim biljem. Isto to vazi i za cove ka . Na taj nacin moze se objasniti za!. engleske bolest i iii rahitisa. a manje u j etri slatkovodnih riba. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin.onika iz vazduha. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. da pre pocrnimo . ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. parazitu nasih zita. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. Prema tome.86 LECE J E BIU EM Uopste. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. i zas to se moglo podic. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. . U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. ana se nalaze . To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. U tvr<loj razenoj glavnici.ih vitamin a u mlcku i mesu. ad bi ljnih namirnica. jer je tel mos tab ilan. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. Kuvanjem. god. i 1923. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja.to je letnj e ml e ko bolje. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. Tek izmedu 1920. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. dima i magIe. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce.

soji i nekom drugom uljevnom semenju.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka.ulja iz klice ima oko 1. PSenicne. o troVJlih. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. U nedostatku ovog vitamina u hrani.lava sc u misicima i potkoznoj masli.znaeaja.koje <. gorkih. 1ma ga i u orahu. Mnogo ga ima nar. jelovim igliicama. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. kikirikiju i drugim semenkama. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog .ogo nagomila u zenskom organizmu. koprivi. u ml a dom zelenom liscu. U bezbojnim mastima ga nema. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija.J. sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. za hlorofi. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . Pomocu sunceve energije i 11lorofila. U neosapunjivom delu pseni cnog . lekovitih. direktno je vezan za zelenu boju bilja. oporih. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. i stena. Ijutih i drugih jedinjenja.u pocele truliti. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. jer vitamin E prelazi u mleko. da kle. soji. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. kupusu. a narocito se mn. karfiolu. mirisnih. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. Nagomi. lako svarljiva i dobra hrana i lek. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. malokrvnost i druge bolesti.u hloroplastima. paradajzu. meuu kojima ima hranlj. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. krompiru. mrtve prirode.ivih. detelini (svezoj i suvoj). u spanacu. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. s druge strane. javljaju se ~zlivi krvi .000 mg u 100 g ulja. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. kao i vitamin A 'i D. godine. zitirna.300 mg. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. grasku. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). algarna. minerala. . mrkvi. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . Bilje je izvor ovog vitamina. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. dakle. 5 jedne strane. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija.ocito u salati. mladom grasku i pamucnom semenu.

na Ijudima i zivotinjama. Naprotiv. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. Od beJog brasna se. godine. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. mekinja. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea.iJikom izrade belog brasna. a pre svega vojnika. zavisi umnogome od nacina ishrane. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. lakse pravi hleb. U njima nesto nedostaje.s hrane. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. kad se proizvodi erno brasno. Pr. Do 1796. izdrZlj'ivost. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. onda se jos jasnije moze shvatibi z. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. ZdravJje. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. istina. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. krajem proslog i u ovom veku. Ispitivanja se vrse . U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. Do prvog takvog napada doslo je 1826. hleb je ukusniji. institutima i laboratorijama. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. kao s to su secer i poliran. Tako. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. ne predstavljaju punu hranu. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. Parmantjeova teza.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove.u klinikama.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. snaga. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . T. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. oljusten piril!1ac.

Trai. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I . tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. l7aprotiv. koje su usled fabrickog preradivanja.'. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. opet. Godine 1913. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . i koji je trajao oko pedese L godina. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. cesto bez ikakvog uspcha. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. u mekinjama ima /epka. kukuruz. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. pepe la. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu.izvrstan hleb za dijabeticare. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. Ilarocito vitamil1a E. Drugi jedan napad.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. ali bez velikog. secer.'o dom. god. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. radnog coveka. a be lo pseni cno brasno sa rno 0. Oel ovih mekinja izraduje se . svesno iii nesvesno..52"10. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. Osim toga. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. sejanja. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. .koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . a drugi. god . margarin. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. beljenja i drugih manipulaoija. voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. a posle toga dodavati . Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. sinteticke i razne soli. bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . p~enienih mekinja i kliea. hran ljiviji i zelraviji oel be log. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. ~a one koji imaju sece rnu bolest. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. preciScavanja. testa i ostale namirniee. pirinea i drugih Zita. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. koji je o tpoceo oko 1846. da oS lavlja mnogo manj . l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb .S0. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. oSlaj e zdrav. mineralne i organomil1erahw supstancije.

Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. Trnoviti su putevi koji vode ~stini. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. na primer. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti . jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. .vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala.e bu cistih vitamina. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica.ina.90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini. primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr.

prema tome. ekstrakti. krtote. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. sirce. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. Aka lekovit. Napr:otiv. Prilikom spravlj anja le kova mora se. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. Hemij ski sastav bilja . a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. etar. rizomi. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. ulje i drugo. pa eak i kljueala voda. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. anda se koristi alkohol razne jaeine. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. plodovi. globu le. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. .ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . je vrlo slozen. ako j e biljni organ krupan (korenje. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. pre svega. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. pilule. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. su pozitorij e i dr. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. kao sto s u praskovi. tinkture. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka.

pri· jatan miris i ziva boja. sa tehnolos ke tacke gledan o. evet je najnezniji deo biljke. nairne. utoliko je k varenj e. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. Eto zasto farmaceut. Naprotiv. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. nego se sarno popare kljucalom vodom.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. Naprotiv. moraca. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. najlakse i najbde moguce izvuci. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va.na povrsini. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. . pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a.. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . Prosti i mesani cajevi. na su vo m i hladnom mes lu. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. na primer. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. prema tome. sale pa. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. Osim toga. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. . razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. Higijensko i estetsko pakovanje. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. biljaka. lz njega je.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . Ima.s a. ako se dllie kuva. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. na primer. ekstra· hovati lekovite sastojke. takva smesa nije dobra. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. kim a itd. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. Vekovni obicaj je u apotekama da se.

Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. opore droge ko ja za tvara . srean ika iii neke druge tanin ske. p re svega. u va.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. vi soka temperatura. Mesavdna kamilice. nadimanj e i t egobe u trbuhu. kiseonik. jer su u svezoj. tek uzabranoj. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida.i kore od k rusin e i zest. Osirn toga. . primors kim lukorn. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. Enzimi. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . . Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. za ur ed ivanj e neuredne stolice. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. caj ce otkloniti gasove. me teo ri zm e. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. gorocvetom. dakle. Sveze bilje i biljni sokovi. sluzi. izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka.va.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. i najlekovi1ije. pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. svetlost. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . Pomesana sa ivom-travom. hmelja iii od olj ena. Poznavan. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore . to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. oksidacije. m oraca iii kima. prenosa . I najbolji nac ini susenja. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. vlaga. tr ave od srdobolje. boJesnih ociju. durdevkorn. a kad se ovoj smesi doda n an a. pa kovanja. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka.Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. . sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . n osa i pol nih organa . dobija se dobar caj pro tiv proli. deluj e st ip ticno. Tu dolazi do izraia ja. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. kao sto je slucaj sa digitalisorn. proti v proli va . zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. kamilica j e odlican t onik.ike. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. Na primer. plavog uglj ovodonika . U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja.sa cirom na zelucu. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice.

1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. one odmaze. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi.i razne krupnoce. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. Maceruje se odredeno vreme. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. a ekstrakti sjedine.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. he terozide. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. najjednostavnije os trim nozem. 00macins tva. osobito sa drogama jakog dejstva. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. Najcesee se razmute u vodi i piju. da se izbistri i onda filtruje. Ukoliko se droga sitnije izreze. zasticena od svetlosti. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. po kafenu kasicicu i slieno. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. Mora se raditi pazlji vo i cis to.izraduju pilule. Laneno bralino se brzo uiegne. rnedu iii voenom soku. od grade i hemijskog sastava droge. jogurtu. osobito one koji se trose pre jela. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. . vita mine. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. s licno voenim. od nekoliko milimetara do vise santimetara. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. utoliko ee caj biti bolji. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. ali sarno neposredno pred upotrebu. Mlevenjem se dobijaju praskov. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. tablete. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. sto zavisi. Praskovi. sokovnike. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. ostatak ispresuje. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. jer se brzo kvare i gube lekovitost. p rovita min e. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. na jbolj e u fri i id eru . Ovo se cini radi taenog doziranja. enzirne. zasticeno od svetlosti. jer ima mnogo Olasnog ulja. tinktura. cesce rnuekajuei. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. presc i sl. umesto da pomafe takvo brasno. sapo nine. Samlevene droge treba odmah potrositi. razume se. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. pre svega.

Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. koja se moze dobro za· tvoriti. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. a za 1. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. do 1. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. izgnjeci i protera kroz s it o (III).000 g droge najvise 60 kapi u minutu. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). . Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. Dobro se izmesa. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. filtrat srne sarno opa· lizovati. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora.

sa srnrdIjivirn gasovima. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu.i tetan infuz. pre svega. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. gipsom i dr.ine.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. tj . kao i kisnica. jer je i ona vrIo m eka. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. do propisane kolieine. a posle toga odlije se od taloga . Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. Zb. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. mIrlsa i ukusa . a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. Sitno isecena (sito III). Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. Mnoge vode ni su podobne za . ali se pre upotrebe. ostavi oko pola sata da se ohladi. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. izradu lekova. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. kreene vode. eesce mesajuci. sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. a ponekad i od vode. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. . ali isto tako i od vei5 tine izrade. blago presujuCi ostata.k na cediIu. Zatim se teenost proced i. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Da bi se dobio kval. od kvaliteta same droge.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. cesce mesaju6i. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). Posle toga se izvadi iz vode i.

cesce mesajuCi. pa se oceuena gusta. do propisane koliicne. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. a zav. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. osobito domaCinstvima na selu. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. Posle toga prelije se. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. Umesto lanenog. aka nije drukcije propisano. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. 111fusuI17 Digitalis. jer imaju mleka. celo iii samleveno. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. cesce mesaj uci. do propisane kolicine. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. Zatim se procedi. Za tim se izvacli iz vocle i. u dvori~tu raste kamilica. blago pritiskujuci. pola sa ta ceSce mesajuci.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. aka nije drukcije propisano. kao lito je. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. ostavi da se potpuno o hl adi. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. . a na njivi treba posejati malo lana. na primer. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. . Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep.

Teenost se os lav i krace vreme da se slegne.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). najeesce u obliku kapljica. slabo presujuCi ostatak na cedilu . rede iznutra. Izraduju se 3-5%. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. Jo~ vruca teenost procedi se. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. a posle toga odlije se od taloga. tj .otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. Tinkture su teeni. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. do propisane kolieine. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. Medutim. tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. pogotovu one jakog dejstva. tj. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). 3-5 g droge n a 100 g vode.98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . Sitno isecena (s ito III). a u nemogucnosti iii nedostatku. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. Kao i za spravljanje infuza. u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. .

fi llruj e kroz harliju za fill rovanje .ska. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. Zilki i suvi ekstrakti. raz li je u bocice. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. I zrada. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. - . To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. rastresitih komada. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. a l:esce perkolacijom. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. poklopi i drii u podrumu 8. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. osobito onih jakog dejstva. ostatak se dobro iscedi. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . tablete. sirupi i dr. pod snizenim vazdusnim pritiskom. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini.10 dana cesce mesaj uCi.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . Pos le toga se odlije. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. obe leenos ti pomesaj u. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. zbog cega nemaju mineralnih soli. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. tek uzabranog bilja. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. a suvi najvise. ostavi da se s legne i izb is tri. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. drazeji. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll.

kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. . belog sleza. dunje. pre ko toga se s tavi loplo. poma· zu dejstvo sluzi lana. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. IIi se kuva s malo vode. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. ovas. svinjskoj masti. pirinac i dr. neu:lezene. p revij e cis tim platnom. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. konzislencij l!. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. nekad se s la\' lja sto toplija . Masti mo· raju biti sve:le. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. a isto tako . Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. a nekad hladna kasica. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. Maceracija obicno traje oko mesec dana. ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. Lekovite masti se izraduju u emajliranim. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. bolje je upotrebi ti crno vi no. melem. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. a a ko droge imaju tanina (opore). cicvarica. flegm ona i apscesa) . Ma· terije koje lako vetre . Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . Ovo je potpuno opmvdano. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. terapijske svrhe i bolesnika . vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. vosku. Ka~ica. lanolinu i drugim podlogama.

Pre svega. tezinu bolesti. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. osu~imo i dobro zapakujemo. trudnoca) i dr.4 4.i mo u umerenom klimatu. stanje uhranjenos ti. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2. jer duzim stajanjem gube lekovitost. odjednom pOptti.iii supena ka~ika vise puta dnevno.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine.n prsta. sirovo i osu~eno bilje. Za lek se koristi zivo. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. zavisi od uznista bolesnika. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. Od njega se . Gorki lekovi se uzimaju pre jela.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta.roge se dozi. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. ili 6 do 9 grama k?re. a neka domacm stv. ali kako je to ~esto zametno. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti).i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo. polako. nego postepeno. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. . Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. na pol.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . Bilje se upotrebljava spolja i iznutra.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. stavljanje lista bokvice na posekotine .3 3. Suve d. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe. Kao ni pica. Po~to mi Ziov. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita. ni lekove ne treba naglo.raju u gra mov ima. protiv smetnji u zelucu itd. na primer.izraduju razni lekovi. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. U vecini slu~a.

Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. lavande. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. sve do nove . osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). ali ne odjednom. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. smilja i dr. zatim treba procediti . j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. To nije dovoljno. To pomalo lici na madiju. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. pozitivno utice na bolesnika. Medutim . pored ostalog. treba ostavit. Izvesni lekovi. los go re j e ako se kuva u otvorenom. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. n evena. nije dobro sto svi taj koren kuvaju .i be li slez. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . zavo mjaka. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje.i lekoviti zejtini i masti. Droga se sto bolje isitn i. a osobito sa decom. turcinka. dodaje se cvet razlicka. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. Uglavnom. nepoklopljenom sudu. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. rakiji. To je dobro. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. Na primer. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . majkine dusice. zasladiti medom i piti. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. u poklopljenom sudu. eesce meSajuci . cmog sleza. sto psihicki. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. ali se oni greju na vodenoj pari. lipu. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. Na isti nacin mogu se spravljati . poklope i ostave krace iii dll ze vreme. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. razblazenom alkoholu i tome slieno. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. Pogresno je kuvat. Cvece. ruze. Za to je pogresno kuvati kamilicu. uvek se mora dobro izmesat i. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. nanu. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. cesce mesajuci. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. j er kuvanj em gube. VeCina cajeva se tako spravlja.

Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. S. crne topole. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. 7. lipe. . podbela. nu . sitnice i dr. belog i crnog sleza. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. sreenjaka. idirota. gorke deteline. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . pitomog i di· vljeg kestena. Ijubicice. 6. saJepa. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. podubice. svinjca. bunike. gumske jagode. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. crvi i drugih s leloci na. kukureka . vitost pod razornim dejstvom vlage. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. Ijubicice. 2. Ravni· cari n e mogu imati lincure.0 jedna vrsta. kieice. borovnice. maline. ribizle. sapu njace. sunceve sve /loSli. trandavilja. matienjaka. rastavica. s pa liti . ro treba bac ili ili. oraha. 4. kal"bola. trna. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. sladica. bre· ze. bosiljka. zubace i dr. belog i crnog sleza. cubra. suncu i s l. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. kisi. crne i bele slaclce. Icpo osu. pasdrena.uva. S e men j e bundeve (duleka). Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. ali mora biti zaklonjeno od sun ca.koru~e i dr. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . jagorcevine. gaveza. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . Bilje se ne moze cuvati bes konacno. mracnom i hlad nom meslu. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. Mnoge droge napadaj u in· sekti. zove. jo ~ b olj e. jablana. anisa. Pup 0 I j c i majske ruZe. lana. l oplole. jos bolje. eve to v i tin'ice iii kamilice. troskota. o . supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. vranilovke. koje sc moze ceS lo prove travati. ha jducice. kima. na prasnjavom tava. moraca ali anasona. skim kutijama. ~umske jagode i maline. pitomog kestena. pticama. Svaku bi ljku. kiseol1ika i z vazduha. breze i belog bora. cemerikc. vranilovke. necistoce i /lagle promen e temperature. persuna. ruze. ali zato mogu nabrati kicice. perunike. pallcini . tao tul e. iznad sta le. a novo s lavlj ali u nove kutije. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. 3. gloga. u karton. kantaliona. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. bokvice. divizme. ogrozda. maslacka. trave·ive. o~. m oljaca. pitome i divljih vrsta nane. to je za brdane i pJanince oman itd. lincure. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. trave od srcJobolje. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. kolomasti. pirevine. To ne va lja. drena. podbela i dr. dunJe 1 lu· ben ice. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. sen u. vetru. lavandule.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. turcinka i drugog neotrovnog bilja. hajducice. trna (trnjine). Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. ocJoljena. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. ruzmarina. kupine. . koje se potpuno za lvaraj u. korijandra. zalfije. misevima.

procedi. kru skc. list kupine. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini.odnim slojevima. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. . Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. ribiz)e. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. Bolja je meka nego tvrda. mal~ne. kru sa ka i dinj a. sv ila od kuku ruza i drugo. ali je skup. a u ratu jos skuplji. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. jer se u celom. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. veoma prijatan. Ovako nacinjen. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. 9. najzdraviji i najlekovitiji. jer saddi v. mlak i hladan caj. u poklopljenom sudu. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. lek i sredstvo za osvezenje. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. Pre svega. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. . Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. osladi i pije. jer se bilje u apoteci tako cuva. ljuske od ja buka. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. glavni lekoviti sastojci sipka. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode.Naprotiv. Osim toga. Caj je.i tamina. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. kiselina. krecna i gvoZdevita voda. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . ogrozda.104 LECENJE BIUEM 8. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. tanina i drugih korisnih sastojaka. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. pa tek onda procedi. lipov cVe! i dr. I u mimo vreme caj je vrlo skup. provitamina. sumske jagode. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. Pet e I j k e isanj a i tresanja. razume se. onda se ostavi 1 do 2 sata. 10. jarebike). nesumnjivo. vee prema tome sta se zeli dobiti. oskoruse. Moze se piti topao. a u mnogim predelima je Josa voda. vrlo skupo plaeena.

osko rusa. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. trudnica ma. gloginja.asto i zuto vo. musmule .IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. sipak izgubi jedan d ec vilam ina. sumskih jagoda. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. mus mula iii nekih drugih pl odova . a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. razume se. bolnice.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. Vocni ~jcvi. sva ki za sebe iii u smesi. drenjina. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. jos dok je mlak. saspe se u mlake teg le ii i boec. tj. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce.i h i vitaminskim ca j evil11a. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. . U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. dobro zap us i i c uva do upolrebe. Nazi- . i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. boles nic im a. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori. m a lin a. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). oskoruse. Prie njcm. brekinja . U sva kom slucaj u. Divlje jabuke. Ti pekmezi su. lIt oliko vise vil a min\! izgub i.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. Sumsko iii uivlje voce. jer uk olik o se duze ku va .:'e. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. . Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. decj i domov i. bo rovnica. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. Najvi se se ceni rumeno. erveno. provitamina.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. vilalllinskilz kO/lcenlrala. Svaki ovakav koneentrat (pekmez).Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . divljih jabuka. kru s ke. nl! treba ga du go kuva li . dunje i drugo voce se istruze na trenici. U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. pijanstva. trnjina. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. Cim se izvadi . pazeCi pri tom da ne pregori. a li dobije prijalniji miris. pravo bogatstvo raznih vitamina. Nazivaju . biljnih kise lina. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . pl odov i. iscedi. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. zapravo. internali za s kolsku decu i vojska. samo uno koje nij e otrovno. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. jer se izra duju od vitaminskog hilj a.ilis ta. divljih krusa ka. narandi.

maline. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para.ick i zapakovati . Osuseni voeni caj mora se herme[.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea. vrani lovka. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. zova.isea od kupine. pojede stoka iii istruli. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. sarplaninski caj. nego tiho i postepeno. sumske jagode i ogrozda. Racli prijatnij eg ukusa. da vrenje ne bude suvi se burno. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. . sa sto manje d rZaka. ribizle. Nasi bnlani i planinei. Njima se lece mnoge bolesti. Lipov evet je najcesCi narodni caj. Izrada zamene za kineski caj. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. drZi se oko pola sata. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. imali bi v. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. . Uvijanje. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. »upalili «. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. 'kamilica i drugo. Isto tako se pije [ nana.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj.m voccln. Oni se toee u svim javnim lokalima. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. tj.

jedna od lih materija je pretezna . Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. kora krusine otvara. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow. To nikako. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. jer se zbog toga najc':esce zakasni. nego obieno njih povise.nego bolesni'k«. Na primer. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. jer su biljke slai. deluje zaustavljajuCi proliv.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove.nane i matienjaka i tome slieno.el1ag sasrava.sllsi «. slieno kao beli slez. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. pre svega. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. Uostalom. utoli'ko eesce upotreblj ava ova. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. a hrastova kora zatvara. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . na brodll iIi stani. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. pogotovu za neke trudnicc_ . Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine.nega lditi. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. a matienjak. ona .« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. tj . i 0 tome se mora vodili raeUlla. lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. Ianeno seme. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. a zalfija deluje potpuno suprotno. na·na i limun deluju protiv povracanja. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. uglavnom preventivna blaga sredslva. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . sto je za mnoge osobe vrlo vaino. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. avionu. Isto tako.i glavna. ne poznaje se tacan hemijski sastav. saIep. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje. . a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. Daleko od toga. Ipak.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti..

2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. kao ~ to je to. Po 2 supene ka~ike titrice. trava od srdobolj e. ne piti s drugima iz iste case. paprena i ljuta jela. Iednake delove !ista podbela. S. 4. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. 7. zube redovno prati posle svakog j ela. zdravac. bedrinac i dr. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . osobito hronicnim bolesnicima. Opore biljk e. tatulom. Zbog toga se. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. 1. 3. salep i drugo. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. bun ikom. podubica. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. crnog i belog sleza.ie mnogih bolesti. ocediti i time ispirati usta. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. . bunom. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. tj . zalfije. 2.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. stoji pola sata. izbegavati slana. odlije i time ispiraju usta. oso bito zaraznih. m edu kojima ima i patogenih. hrastova kora i sisarke. 6. tj. procediti i time ispirati usta i grgljati. grgljati i naj zad popiti. Za ispiranj. odliti i grgljati. Zbog toga us ta treba drzati cisto. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. s lucaj s velebilj em. koren crnog gaveza. kopriva. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. U ustima im a mnogo mikroorganizama.e usIa. Dve kasike kamiJ. usJed eega nastaju razne komplikacije. dunjino se me. sreenjak. Sto se tiee ishrane. odmah poklopiti i posle pola sata. naprotiv. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. mu~mule. kad se prohladi d ekstrallUje. opijumom.reko usta se prenose razne zarazne bolesti.ice (titrice). one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. strugane jabuke. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. Ovo blago bilje deluje spor ij e. k iseia. BOLESTI USTA P. 8. ostaviti 2 sata.

tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. . Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. puklopiti i posle 6 sati ocediti. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. kao pod 18. o s koru ~a. kad se ohladi. kao pod 18. kao pod 18. 10. poklopiti i posle 4 sata ocediti. belog i crnog sleza. 23. 28. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. popiti. biti kao pod 8. 27. Po 5 g lista kupine. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. 13. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. 17. Caj treba ddati sto dille u llstima. Po 5 g bedrinca. 18. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. ribizle i pi tome nane. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. 16. kao pod 8. 12. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. i. kao pod 18 . Po 5 g :lalfije. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode.J 25. 15. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. J ednake delove idirota. kad se ohladi. Po 20 g hrastove kore. 22. ocediti i time ispirati us ta. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). kao pod 18. kad se ohladi. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. 11. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. j er je mirisno i nije mnogo oporo. poklopiti i. . !ista pitome nane i maticnjaka. kao pod 18. 21. kamilice J zdravca. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. Dva deset grama miloduh a. kao pod 8. zdravca. podubice. Po 25 g n ane. 20. procediti i tim caj em ispirati usIa. idirot a i gaveza sitno izrezati. Po 10 g korena ratanije i zdravca. 19. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. maticnjaka. maline. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. koprivinog lis ta i kamilice. cimeta i anisa. 24. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze).i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. kamilice. kao pod 18. kao pod 8. nane i planill'sk<>g /5ubra. miloduha. kao pod 18. Po 5 g zdravca. Jednaki delov i kamilice. kao pod 18. pitome nane i zalfije. !ista nane. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. maticnjaka i zalfije. Jednake delove cve ta majske ruze. Po 10 g rizoma zdravca. na kraju. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. Po 10 g hrastove kore . korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. Po 5 g musmula. 26. kao pod 18. 29. Ovo je dobro i za decu. 14. posle svakog grgljanja. za lfij e i kupine.

7. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. 6. kao pod I. kao pod I. pre svega. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. donek le prikrije . sma nji. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. pravilna is hrana sveiilll. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . uop s te . Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. a u in os trans tvu zna lno vise. hi gijena usta i. nane i mati cnjaka. eugenolni bosiljak. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. Medutilll. na zalost. 1. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. najkvirc. presni m povrcem i vocem.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. 1ma vec i broj naseg i s tra n. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. 3. izb egava nje dru stva i.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. sial ki koren. uopste. ocajanja.u organima za varenje. 2. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. limunova i pomorandzina kora. god. kao pod I. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. kao 4. nikom nismo bile dosadne. miloduh. kao pod I. 5. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. . zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. sa mocu i potis tenost.10 III ace bilje. nikad je nemarno dovoljno«. To je. pomorand ze. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. gasova. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. U nas manje. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. U Londonu. kao pod I. !cardamom i dr. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. a od inostranog karanfilic. maskira neprijalan zada h iz usta. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. Po 1 kasika miloduha. a drugu uvece posle obeda. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. ali. uredna s tol ica. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom.

kima . 9. ocajnice. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. majkine dusiee. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. Iednaki delovi kicice. nane i siSarica hmelja. 3. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . gasova. lekovitiji caj . pitome nane. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. rastavica i pelena. Iednaki delovi kamilice. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima.s laden caj piti pre jela. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. Kad se preliju kljLlcalom vodom. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. 5.i korij a ndra i 10 g korena angelike. protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. kao pod I . 7. ocediti i nezasladeno piti pre jela. ocajnice i majkine dusice. Po 20 g moraca. Iednaki delovi anisa. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. . a sladak posle obeda. Ko ne maze da podnese miris tHrice. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze.ti i upotrebiti kao pod 7. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). jer je i med lekovit. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. 4. maticnjaka. maticnjaka. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. kao sto su morae i anis. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. Morac. Po 30 g moraca. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. a s to je n ajvaznij e. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. 2. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. kao i u drugim slucajevima. 1. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. 8. 6. Neza. kolicina se odreouj e prema uzrastu. ostaviti 15 minuta. kao pod 5. I ovde. U bo rbi protiv mraka i neznanja. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. pitome nane i matienjaka. Punu su penu kasiku titrice s tavit. anisa.

Bolesnik mora traziti po moe lekara. kada se ohladi. kao pod 9. oni koji pokrivaju. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. Po 25 g vra nilovke. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. 3. kao pod 9. on e opo rog ukusa.i timij a na i 10 g m at ic njaka. 1. d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. . ali se pre thodno mora prokuvMi. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. 2. a kiselina drazi sluznicu. zasladene m edom ili voenim sirupom. Pije se svakog sala po 1 kasika. kao pod 9. Po 20 g kicice. ka mili ce i vra nilovke. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. pogotovu kada je u zapaljenju. dakle. kao pod 9. naljblaii le kovi. m e tvice. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. Po 30 g na ne. kao pod 9. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. a one koji nisu gorki posle jela. kao pod 9. ali nezaslaeleno pili pre j ela . majora na. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. lipe . Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. kao pod 9. 16. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. Po 25 g m ajo ran a. 11. idirota .ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. kao pod 9. jer se brzo kvari. lincure. 13. 15. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. prokisne. Po 30 g 'nane. 17. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . Po 30 g vranilovke. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. 14. lincu re i na ne. Po 25 g hajd ucice. kao pod 9. 18. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. id iro ta i odoljena. odlije se od taloga) . idirota i kud rave nane. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . Po 30 g kam ilice. 19. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. kore gorke pomora ndze. karnilice. moraca. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. mo raca i raslaviea. 15-20 minuta. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. da omeksa i. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. 12. Po 20 g nane. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e.112 LECENJE BIWEM 10. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok.

tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. Po 20 g eveta kamiliee. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. kamiliee. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. 14. Po 2. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . 11.Sluzi su bijutavog. Prema tome. Po 20 g korena i cveta be log sleza. Po 10 g korena omana. ribizla. prema ukusu bolesnika. kiselih visanja. maticnjaka i bokvice pomeSati. malina. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. kamilice.') g lista belog . zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. 5. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. pomesati. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku.I ova sluz je bljutava i otuzna. Ovde je naveden veCi broj recepata. pomorandZe. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog . 10. 8. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. popariti jednim litrom kljuca le vode. otufnog. popariti sa pola litra kljucale vode. Pedeset grama korena belog sl eza . 15. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. kamilice i podbela. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. . podbela.preli. lekar ee za svakJ. Po 109 cveta brdanke. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. 6. pogotovu bolesnici koji dugo boluju. . Da se m i r-~s i ukus poprave. podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. 7. jer im drazi organe za disanje. jabuka i drugog voea. 9. 'usta ~ jednjak.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. Neke osobe ne podnose evet divizme. 13. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . . BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL.KOl E SE . crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. nevena. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. neprij atnog uJeusa. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje.i ernog sleza. 12. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . navedenih ra nije pod 5. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. crnog gaveza. slucaj odrediti lek. lista hajduci"Ce.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. Po 10 g piskavice ili grckog semena. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. cveta nevena.

ocajnice i cveta trandavilja. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. Piti 2-3 puta dnevno. 7.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. kao pod 4. belog sleza i pirevine. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. korena belog sleza. k. 11. steze. slatkog korena i pirevine. 3. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. anisa i porno· randzine kore. selena. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. Jednake delove hajducke trave. dana kad god se ozedni. pe t rovac. Po 10 g korena omana. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. kamilicu. Zimi se kuva caj od os usenih listova. vodopij e. 2. piti u toku dana umesto vode. lipovog cveta. Po 20 g majkine dusice. mogu za· sladiti caj medom. kao pod 2. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. kao pod 2. Po 25 g korena crnog gaveza. 10. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. nanu . odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. Iista pitome nane. Po 20 g kamilice. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. 6. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. petrovca i kima. podbela. Jednaki delovi hajducice. maj. crnog sleza i kamilice. KATAR ZELUCA (Ga stritis. Osobe koje ne podnose gorko. 4. 2. Po 10 g korena selena. orahovo lisee. crnog gaveza. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice.icice. selena. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. debelu koku. kamilice. od verema travu. kao pod 4. ruse. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. I ovde eemo navesti veei broj smesa. kao pod 2. Po 30 g lista pitome nane. Po 10 g cveta kamilice. B. kao pod 2. smilja. 9. lravu·ivu. . lista bokvice. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. ali da ne vri. kao pod 4. kao pod 4. skinuti. 5. crnog gaveza i reuma. kao pod 1. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . kao pod 2. buacka i dunje. hajducice.

maticnjaka. bunika. 5. kao pod I. betog steza. a ni sa i cve ta tra nda vitja. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. kao pod 1. Po 25 g korena crnog ga veza. 3. zalfije. 2. iatfije i ruse. 10. korena mas lacka i kore krusine. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. Po 10 g ki cice. k ao pod 1. lipovog cveta i slatkog korena. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. !ipovog cve ta . neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. Medutim. kao pod I. 8. kao pod I. 4. Po 20 g ka m iti ce. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. idirota i moraca i 10 g kamilice. Po 15 g kantariona. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. 9. kao pod I. angelike. Medutim. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. kao s to su: velebilje. kao pod I. bo kvice. !is la be tog i crn og steza i rusomace. kamiIice. 4. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. kao pod I. talula. kamilice. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. sladica. Po 20 g kantariona. odnosno sa hioscijaminom. Po 15 g kore na crnog gavcza. s latke paprati i s lavelja . omana i idirota. . Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. Po 15 g korena crnog gaveza. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. ma lic nj a ka . Po 25 g kore na crn og gaveza. sacinjenih od neotrovnih biljaka. angelike. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. cvela lava ndute . jer lake mogu izazvati teska trovanja. oma na i pirevine i po 10 g moraca. kami!ice i moraca. kao pod 1. s ladica. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. kao pod I. beli bun i mandragora. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. Po 25 g cve la podbeta. 6. stadi ca i lrave od srdobolj e. crnog gaveza. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. betog steza. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. ka mili ce. 7. rusomace. kao pod 1. hajducice.

Po 25 g kokoca. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. kim a. Po 20 g trave-ive. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. kao pod 1. 2. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. hmelja. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. kao pod 1. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. _ 5. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. lincure i rudinskog pelina. k ao pod 1. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. 6. omana. Po 25 g pelena . angelike i lincure. idirota. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . 9. 4. u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. angelike i ruse. h ajducice. kao pod 1. Na primer. kao pod 1. Po 15 g idi rota. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. kima. Po 25 g blazenog ckalja. ko re od gorke pomorandze. Po 25 g korena idkota. ko moni ke. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. kao pod 1. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. kao pod 1. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. Po 20 g gor k e deteline. 8. kima i idirota.ive h rane boga te celulozom . .. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. zove. kao pod 1. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. 7. Po 20 g korena selena. kicice. 3. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. podubice. trave-ive i grcice.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. Po 30 g lincure. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. kicice i komoniJke . Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. Po red razn ili tegoba u trbuhu. trave-ive podubice. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike .

-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. poklopiti i posle 2 sata ocediti. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). hajduOice i po 10 g trave-iove. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. Po 30 g hajdu ~i ce. is landskog lisaja i 10 g trave-ive. kao pod 1. Po 15 g kamilice. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. kao pod 1. gr~evi 1I trbuhu. kao pod 1. pi-ti 3. gorke deteline. Po 15 g lis ta pitome nane. podubice. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. k ima i anis a i 10 g nane. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. osobito posle jela. . pre svega. kao pod 1. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. 1. Po 30 g moraca. 3. 4. 10. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. nadutost. omana i 10 g pirevine. sve dobro isitniti . ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. lista koprive i korena pirevi'l1e. smanjuju tegobe bolesnika. prtome nane. maticnjaka. 11. kao pod 1. 2. 2.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. a kim u a vanu s tu ca ti . Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. Od vehke pomoei su tzv. Topli oblozi na trbuhu. ma ticnjaka i h ajduoice. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. Piti umesto vode. kao pod 1. 6. kada se s ml a~ i. Po 15 g kieice. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. 9. Po 40 g korena idir ota i lincure. Osobita painja se obraca na ishranu. Po 50 g idirota i oman a. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. gorcice. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. tan ina (oporih materija).mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. lincure. 8. k ao pod 1. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. Znaci oboljenja su proliv. ko rijandra. kao pod 1. lanenog i dunjinog semen a. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. 7. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. kao pod 1. idirota. Po 15 g kima. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. 5. kr~anje u crevima i druge tegobe.Ie. pored os talog i razni biljni leko vi: 1.

4. prvenstveno namimice s malo celuloze. po 10 g cveta majske ruZe.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. potrebno je menjati cajeve. Po 20 g trave std e. 9. pod bela i kflmilice. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. ocajnice.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. koristeCi hranu koja se lako vari. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. hajducice i borovn-i. Pre svega. tj. Po 25 g lista oraha. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. 10. vranilovke. nane i t·roskota . zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. kao pod 2. Po 15 g lanenog i dunjinog semena.i: 1. vranilovke i rusomate. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. 5. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. To se postize posebnom dijetom. 4. kao pod 1. Po 25 g hrastove kore.ice. nane. kao pod 2. uzimajuCi uvek neku drugu smesu. Po 20 g troskota.ce. steze. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI.118 LECENJE BIU EM 3.i krvavi . trandavilja. Po 20 g korena repuha. 3 supene kasi. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. vranilovke i karnil. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . bokvice. otajnice. kao pod 2. 3. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. posto je kolitis dugotrajna bolest. nane i cveta kamilice. Po 25 g !ista koprive. kima i rnorata. lis ta bokvice. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. kao pod 1. . srtenjaka i trave od srdobolje. lis ta borovnice i bokvice. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. kao pod 2.ifenolska jedinjenja). Prolivi su vdo cesto sluzavi. kao pod 2. azulenogene materije (antiflogistika. Da ne bi doslo do navikavanja. bokvice. Po 25 g srcenjaka. Po 50 g lubenicarke i steze. 7. trave-ive i rusomace. Daju se i raz:ni lekovi. kao pod 2. Po 25 g kamilice. kao pod 1. 11. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. kamilice. koprive i hajdutice. nane. sve pome~a. Po 20 g srcenjaka. 12. pektini). trave od srdobolje. Po 25 g majkine du ~ ice. ostaVli. kao pod 1. Po 25 g islandskog liSaj a. kao pod 2. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. kao pod 2. 2. 8. 6.

nane .j srcenjaka. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. kao pod 16. kao pod 1. lavandule. Po 5 g pupoljaka od erne topole. kao pod I. srcanika. 8. ocediti i. miloduha i islandskog lisaja. 28. kao pod 1. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. lineure. kao pod I. 21. kao pod 16. kao pod 16. drunje. kao pod 1. 9. Po 10 g stde. idirota i kore krusine. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. Po 30 g Iineul'e. Kas iku salepa. kao pod 16. kao pod 16. kao pod I. 24. Piti u toku dana umesto vode. podubice. kao pod 16. korena angelike. 12. kao pod 1. Po 10 g planinskog cubra. Po 20 g s teze. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. borovniee. 16. 19. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. 22. kao pod 1. borovih pupoIjaka. Po 10 g majkine dusice. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. vranilovke. 17.ena. 25. 27. 6. popiti u 2. 18. maticnjaka inane. kada se ohladi. pitome nane. lanenog.Jja i divizme. 10. Po 20 g ocajniee. Po 10 g odoljena. 11. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. trave od srdobolje. nane. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. miloduha. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. kao pod 16. Po 10 g planinskog cubra. rizoma idirota. trosko ta i bokviee. kao pod 1. kao pod 16. 26.3 doze. 7. nane i odoljena. kao pod 1. kao pod 1.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. mravinea. 20. 23. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. majkine dusice i hajduciee. majkine dusice i kamiliee pomesati. m aline i kupine. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. 20 g kamilice i 5 g maslacka. kao pod 16. . Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. 13. ocajniee. pirevine i emog gaveza. planinskog cubra. Po 15 g maticnjaka. sumske jagode. pirevine. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. Po 10 g planinskog cubra. jabuke. dodati 1 kasi·ku korena selena. Po 10 g dunjinog. 14. ocajniee i pitome nane. oraha. dolivajuCi isparenu vodu. 15. trandavj. majkine dusic e. kao pod 16.o pod 16. belog sleza. srcenjaka i zrelih borovniea. b. Po 10 g eveta kamilice. kuva-ti jos 5 minuta. vranilovke. Po 30 g kantariona. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. hrastove kore (u prall stucane). rusomace. Po 30 g idirota. srcenjaka. dodati 10 g rizoma pirevine. koprive. Po 10 g ploda pasdrena. emog gaveza.

2. zir i ~isarke. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. 1. kao pod 9. kao pod 9. koprive. trava-iva. Us pes no deluje kantarion. 12. rule. Po 20 g trave od srdobolje. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. srcenjaka (P. Samlevene hrastove sisa rke. 13. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. bokvice. idirota. al i ne l1ekuvallu vodu. lalfij e.1 g eveta kamiliee i lista nane. lis t i koren koprive. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. razne vrste stavolja (Rumex). kruske. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. maticnjak. Po 25 g majkme dusice. 15. 14. Protiv proliva pomazLI. list m edvedeg grolaa. . ribizle. hrastove kore i srcenjaka. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. 4. taninskih materi ja. list kupine. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. 6. 7. osobi to dece. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. kao pod 9. list i plod borovn iee. Cubar.guisorba) i 10 g majkine dusiee. kamilice. l iva trava. nego blage caj eve od l1al1e. trava od srdobolj e. s umske jagode. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. jabuka itd. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. vranilovka. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. pogo tovu kod deee. U svako m slucajli. list ernog sleza. bokviee i troskota i 10 g nane. Strugane jabuke. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. hrastova kora. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. kao pod 9. 10. kamiliea. petrovae. Po 2. ma line. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. plod zesljike i kantarion a. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. kao pod 9. bislorla) i lubenicarke (San. zdravae. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. roscica. Po 25 g lista od nane. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. Po 30 g stde. 9. beli luk. kruske i bokvice. s rcenj a k.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. S. 5. 3. semena dunje i lana i lista nane. zecje stope i kamiliee. trave od srdobolj e zdravea. koren srcenjaka. borovruee i oraha. ogrozda. kao pod 9. za. nana. hras ta . Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. stefa. dunj e. stueano dunjino seme i drugo. kil1eskog ca ja. biljke koje imaju stavoSkih. bolesnik mora traziti pomoc lekara. cera. lormenlilla). sam iii zajedno sa nanom. oporih. Kad se ohladi. maticnjakom i t ~tricom. pre svega. 11. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a.

grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. kamilice i hajducice. borovnice. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. kao pod 9. smilja i vranilovke. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. a osobito na mozak. kao pod 9. . 21.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. 30. 22. kam ili ce. 28. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. oskorusa. koprive i osusenih divljih kru. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. 29. nadutost. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. island skog lisaja i tim ijana. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. zdravca. kao pod 9. kao pod 9. kao pod 9. Po 20 g korena zecj e stope. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. Po 25 g cVI. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora. TVRDA. 26. neraspolozenje. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. 23. 31. plivanje. kao pod 9. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. 24. kao 19. ocediti. Po 20 g lis la k up ine. 25. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . gimnastika. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . kao pod 9. srce nj a ka inane. 18. ogrozda. a jos vise deci oboleloj od proliva. sum ske jagode.aka. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. Po 20 g petrovca. Zt\TVOR. hras lovc kore.! ta i li sta podbela. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. s ipuraka. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. 20. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. kao pod 9. zdravca. virka. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. kao pod 9. dunja i musmula dobro isitr. Po 30 g cvela trandavilja. 27. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. Po 30 g ri zorna zdravca. opsta slabost. migrena. kao pod 9. pod 9. osobito deci. maline inane. 17. po mQgucnost>i nesladeno. divljih jabuka krusaka i sipuraka. po 20 g vra nilovke i kamilice. Kretanje. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. kao pod 9. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. kad se ohladi.

kima i moraca. za ciscenje (Iaksansi. 14. Po 15 g moraca. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. kao pod 3. 12. plodova kima. moraca. kima. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. kad se ohladi. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. kao pod 3. osobama koje pate i od gasova. Propis jugoslo venske tarmakopeje. zove. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. cveta kamilice. 13. 3. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. lOve. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. 6. Po 30 g kore krusine. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. sladica. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. kao pod 3. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. trna i zove. turcinka. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. Ovaj caj se preporucuje. nadutosti. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. kao pod 3. anisa. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. kamilice. sapunjace i lanenog semena. Po 25 g kore krusine (ili zestike). Po 20 g gorke deteline. kima i cveta crnog trna. kao pod 3. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). plodova klima i zove. za uredivanje s tolice. po 10 g bele mTtve koprive. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. purgansi). Po 30 g sla tkog korena. 11. pre svega. odjednom popiti. . 8. kao pod 3. kao pod 3. 10.i crnog sleza. . 16. kao pod 1. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. plodova pasdrena. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. 9. To ponoviti 2-3 puta dnev no. kao pod 3. kao pod 3. 5. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. belog . Po 20 g kore zestike. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. ani sa. 4. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. 2. m eteonzma. 1. korena omana. Po 30 g plodova lOve. bele mrtve koprive. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. angelike. kad se ohladi. pre svega. korena selena i amana. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. kao pod 3. 15. Caj se. Za decu: po 25 g kamilice. kao pod 3. 7. zasladiti m edom i popiti .122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora.

6. 7. PROTIV GABENJA. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. raso. Po kafenu kasi. ke l eraba. 9. kao pod 3. 5. kirna i kleke. ukusa i izgleda. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. odliti. lirnunove kore i surnskih jagoda. Kompo t od sljiva i smokava. smesta poklopit.i t: i one vrlo opas no. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. mi'l oduha i cveta lavandule. Po kafenu kasik'll rniloduha. kad se ohladi. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. toplo iIi hladno. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . poklopiti . kore gorke pornorandze. . pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. kao pod 1. rotkva i rotkv-ice. 3. jer .i i poslJe pola sata pro cediti. pa moze izazvati i smrl! ). Pije se po 1 kasika svakog sata. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren.j postupi'ti kao pod 1. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . jer j e one vrlo otrovno. POVRACANJA.ku rnaticnjaka. pomorandze. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. soli i sireeta iii Hmunovog soka.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. presan i kiseo kupu s. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . prerna potrebi 'i zelji bolesnika. kao pod 1. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. v-isnja. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. kao pod 1. kao pod 1. lirnuna. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. 8. 2. ribizla i kupi na. srnesta poklopiti i. Ovo ponoviti vise puta dnevno. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . PODR1G1VANJA 1. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. 18. moraca. ribizle. 10. jabuke iii nekog drugog voea. Po kafenu kasiku rnaticnjaka. 4. 11. kao pod 1. U tu svrhu mogu se koristiti limun. Po kafenu kasiku maHonjaka.risa i ki-selog ukusa koji osvezava. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. Meuutim . se dobi ti 1I svakoj apo teci. pomorandZa.

oporo i sluzavo_ 1. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe. dobro se sud zatvori i dr:l. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci.ijom iii najboljim starim crnim vinom. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. a osobito zeludacnog soka. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. Zatim se odlije i iscedi. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. hin inovoj ko ri . preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. naroeito zene. . u obl·LIm caja. do koj eg svako moze lako doti . Vama napomcna. obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako.ja se ceni svuda u svetu. o sim toga.ljive bolove od upala vena. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . ko. jer su to uvozne droge . tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m .i desetak dana. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. povremenD se svakodnevno jace promucka. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. Ovo nije naucno ispitano. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. pa.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. koje osecaju neizdr:l. pre ma tome.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela.

ostrugati i nastrugati. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. uvek u razmaku od 3 dana. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). 3. jer je nar otrovan! . To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. poklopili. 6. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. Ovo se ponavlja nekoliko puta. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. it1. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. Nar (sipak. os tav ili 2 sala. sve pomeSati. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. mogrnnj . limijalw. semen a bundeve i ploda pasdrena. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. 2. osim bundevinih semenki. uzeti 2 kasike ove smese. hajducice. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. Irave. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. hm elja (sisarice). ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. preliti sa cetvrt litra vrele vode. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. pel ena. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. j er ako se nepravilno upotrebe. 3. 4. iscediti sok i odjednom popiti. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice.i ve . kore od gorke pOllloral1Cl ze. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. 5. i to se odjedno m pojede kao obrok. vranilovke. i beli luk. prokuvati i. ocediti i dati kao klizmu. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. procediti i popiti u toku jednog sala. pa i da umre. kici ce. podubice. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. posto se ohladi. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. Caj od cu bra. gorke delelille.Punica granalum). odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. njcgov sok.

Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. Neka deca postaju nervozna. poremeeaji vida i sluha. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. kao pod 1. koso (iz Etiopije) i druge. povraeanje. kamala (sa Filipina). Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. medom zasladiti i u 2 doze popiti. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. po· vratica i mdinskog pelina. pro· liv. Posle 3 dana avo ponoviti. kamilice i pelena pomeSati. ocediti i popiti u toku dana. ista terapija se mora ponoviti. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. pa time bolesnika klilsti'r ati. T'O su rizomi navale. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. J.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . noene strave. Po 25 g rudinskog pelina. Lecenje je jednostavno. kora nara iii sipka. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. uopste.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re.. poklopiti. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. ali mora biti pod kontrolom lekara. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. naduvenost. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. Po 25 g cveta kamilice. procediti. a muzjaci nesto kraCi). As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. gadenje. 2. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. kada se ohladi. . gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. javljaju se grcevi. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. 1.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. 2. gde nema kanalizacije i. popariti jed· nim litrom kljucale vode. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. za gO\ledu goveee. da bi se utv. ostavi. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka.

lincure. Po 25 g s tucanog belog luka. Po 25 g pelena. 5. 4. Piju se i ovi cajevi: I. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. 7. Po 5 g povratiea. vratiea 1 lin cure. 4. 6. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. kao pod 2. kieice. kao pod I. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). to pojesti izjutra na prazan zelud ac. kraljevca i odoljena. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. vranilovke. moze se pomesati i s medom. vraniloVlke i planinskog cubra. svega 2-3 mm dugaeke. . kao pod I. kao pod I. Po 20 g eubra. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. ----' .j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. omana i borovnice stucati u prah.ih crew:hih glista). Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. Sitne su i tanke. eubra. 2. jer je prasak neprijatan. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). Po 10 g kamilice. kao pod I. 7. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. 8.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. Najce. 3. Po 20 g pelena. Po 20 g plodova borovnice. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda.kao pod 2. 9. kao pod 1. Pet grama omana u prahu. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. Po 25 g pelena. 10. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. kamilice. vratica. pomesati s medom i pojesti. kao pod 2. 11. 5 g agara . povratiea. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. cveta vratiea. posle toga oceiliti. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. 6. kao pod I. pelena. 5. stoji poklopljeno 2 sMa. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. lincure i 60 grama kore kru5ine. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. Po 10 g cubra. kieice. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. JI1aj kine dusice.

titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. haoj ducice. 1. Istim kolicinama pelena. trave-ive. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. ruse i k rusine. Jednak i delovi n a ne.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. t itrice i hajducice. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. U naucnoj i narodnoj medicini se. vodopije. pa od te smese kuvati i pit. smilja.tome nane. tatula. pored drugih lekova. 6. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. ali neotrovnih biljaka. velebilje. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. maslacka. Njena uloga j e ogr omna . 4. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke. moraca i krusine. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . Lecenje traje duze vremena.1 naliem organizmu. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. 2.i caj kao pod 1. kao pod 1. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. 5. tr ave-ive. m a ticnj a'k a. . trave-ive. ruse. kao pod 1. kao pad 1. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). cesto po nekaliko meseci pa i d uze. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. tj . ocajnice. podubice. izgleda. 3. omana. popariti sa litar i po kljucale vode. smir l ja. rusa. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. trave-ive.3 sata da se »kiseli «. Jedna ki delovi pitome nane. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. kao pod 1. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. podubice. maJt>ienjaka. Jednaki delovi nan e. kru ~ine .k. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. J ednake delove maticnja ka. Medutim. petrovca.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. kao pod 1. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. ocajni ce i t r ave-'ive. pod ubice. najbol je rezultate dala piloma nana. steze. 7.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi.

Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. Po 20 g resnika. kao pod 8. odoljena. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). nane. 10. bHo da po jacClvaju pral. 16. 21. kanta riona. 18. Po 25 g resnika. 9. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. moraca i plodova pasdrena. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. dimnjaee i kieice. kao pod 8. giogovog cveta i kamilice. trave-ive i podubice i 10 g moraea. lincure. 15. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). kao pod 8. ruse i orahovog lista. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. kao pod 8. 13. . hajducice. Po 30 g kantariona. Po 20 g peiena. kao pod 8. holagogna sredstva). 11. kao pod 8. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. Po 30 g nane. vodopije. orahovog lista. kao pod 8. oeajnice. kore zutog trna i korena vodoplje. kao pod 8.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. kao pod 8. kao pod 8. hajduCice. kao pod 8. 20. hmelja. kao pod 8. masiacka. Po SO g lazarkinj e inane. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. komonike. Pedeset grama nane. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. kao pod 8. smilja. podubice I maslacka. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. brezovog i kruskinog lista inane. poklopiti. maticnjaka i kore krusine. Po 15 g ocajnice. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. hajducice. bilo da podstieu. kao pod 8. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. 22. nane i kantariona. 12. nane. petrovca (ranjeni· ka). Po 20 g pelena.njenje zucne besike tholekinetici. 17. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). 14. komonike.

30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. 30 g trave· ive i 109 ruse. 30. ruse i smilja. kao pod 8. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. K ol ik e. ruse. k ao pod 8. 24. pe trovca. Po 20 g na ne. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. trave·i ve. Po 25 g semena gujine trave. 27. kao pod 8. tros ko ta. Po 50 g vodo pij e i stde.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. moraju se piti Ilezasladeni. 28. Posle sva. kao pod 8. petelj a ka od visa nja. posle 6 sati ocediti.. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. ru se . podu bice. Izbegavati tes ka. 31. P. 34. 26. 33. ruse. . kao pod 8.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. kan ta ri ona i ka mili ce. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. ruse i ocaj nice. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. m a ti cnjaka i kim a. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. tim je bolja. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. ma ti cnjaka i kore od zes tike.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. kao pod 8. kami lice. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . sto je rotkva Ij uca. pasdrena i kamilice. 3.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. 29. kao pod 8. p ngotovu m asna jela. a li i to sto manj e. kao pod 8. 25 . Preporuka. ko ri s ti kao lek. 32. 4. 2. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. Pedese t gTam a nane. kao pod 8. pre svega presnog. Po 20 g na ne . Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. Piti 2. Po 15 g kukuruzne sv ile. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . Jesti s to vise povrca i voca. plod ova pasdrena. takode. Sezdeset grama nane. k ao pod 8. cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . trave ru se. . petrovca . vodopije i ma slacka.

Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. i »od seki racije«. U oboleli h j av·Ij a se. To je.Jno leci. o sobito masnu hranu. kao pod 4. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. ruse. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. skle roza srcanih krvn:ih sudova. 7. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. kantariona i korena vodopij e. kao pod 4. . zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. kao pod 4. kao pod 4. hajd ucice i nane i 10 g klekinja . Osim uzimanja lekova. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. lica koja se malo kreoo. zute hajducice. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . rnzurne se. kako to narod kaie. kao pod 4. II. kao pod 4. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. U nekith osoba javlja se ova bolest. <is to tako. Po 30 g ruse. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane.koze ili groi danog secera) u krvi .ki lekovi. biljke zdraljevine i drugih vr- . Pojava secerne boles ti j e nasledna. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. insulin. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. 10. . Po IS g ruse . U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. nane. 9. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. cveta od zute hajducice. . Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. Po 20 g ras tavica. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. prema vrsti i tezini dijabetesa. gvanidinska jedinjenja. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob.pre svega. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi.lijarna. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. sm iI j a. 6. fami. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. Medutim.j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. kao pod 4. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. 8.

Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus).reme potpuno izbaciti iz ishmne. nekima taj isti pelen. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. a zimi smrznutu. kiselo mleko. Objasnjenje lezi u tome. Kad se u mokraCi pojavi aceton. .132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi. Dijeta. i to sveieg. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. beli i crni luk. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. Os'lalo voce. razm.e &latfkiSe. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. pravHna dij etalna ishrana . paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. U ovoj knjizi. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. hajdutica i dr. Po~to je secerna bolest dugotrajna. Na primer. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. pre svega.u ruku. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. vec prema ukusu bolesnika. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu. osobillo ~eCer. govede. trava-iva. Grozde je gJavni izvor glikoze. zeleni grah. pei"Sunovo lisee.9ti ii ulja treba mesno v.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. je isto toliko vazna . uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. presMog (kad god je to moguee). nije pomogao iii sasvim neznatno. Jesti sto posnije: mMogo povrca. ma. nego sarno po savetu lekara. posnu ribu). salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. gr~ica (gorka detelina). krto meso (zivinsko. Iincura. Boranija (zeleni pasulj. telece. pre svega. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. dobar ajvar od crvenih paprika.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. posno. Smanjiti. Medutim .~ecera~a. . a nekad i vafnija od uzimanja le kova. Prema tome. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. levulozu. mesana povrce itd. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom. sto gotovo sva.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. Masne materije ta. j e r je skrob i zvor glikoze. Medutim. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. hleb. testa. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. osu~enu iIi iz konzervi. ugljeMe hidr at e.

Po 30 g zdraljevine. po 15 g lista duda.tniti. Sezdeset grama !ista borovnice.ta pitome nane. pa i protiv dij abetesa. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla). SLanovnioi Ba lkana. kao pod 1. 11. kao pod 1. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). 8. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . dobro pomesati. 13. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. kao pod 1. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. Po 30 g semena zdraljevine. lanenog semena. borovnice i duda. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. vekovirn a koris te presnu salatu od . kao pod 1. cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. 4. !ista pitome nane. Po 20 g korena i cveta maslaeka. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. kao pod 1. osobito is tocnog i jufuog dela. kao pod 1. 6. rnahuna pasulja i zdraljevine. kao pod 1. 12. 10. kao pod 1. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. Po 30 g semena od lana. Po 30 g be10g luka. kao <pod 1.s ta.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . lista boravnice. ostaviti cta se ohl adi .~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . 3.s. 16. kao pod 1. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. 9. poponca. . 5. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. 15. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . venje (klckinja) j zdraljevme.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. Po 20 g trave daninoca. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. 7. kao pod 1. kao pod 1. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. kao pod 1. 14. 2. kao pod 1. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. zdraljevine. osim p er~unovog !is ta. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. kao pod 1. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja.

gojiti se . . kao pod 1. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. Ipak. kao pod I. . ali nikako secerom ni medom. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. kao pod 1. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. jer oni bolje deluju. 19. Po 20 g korena belog sleza. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. 25 .134 LECENJE BIUEM 17. 30. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. 18. Po 25 g kantariona. 29. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. ploda pasdrena. gujine trave. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. Gojaznost treba leciti. Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. jer . namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. 20. 24. piskavice. 28. zdraljevine. Posto . maslacka i zdraljevine. Po 20 g semena zdraljevine.Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan.Po 25 g korena maslacka. 35 g mahuna od pasulja. 27. dudovog lista i pelena. kao pod I. Po 30 g trave-ive. po 15 g ploda krusine i korena maslacka. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da .znati stariti«. repusine. lana i dunje. kao pod I. kicice. kao pod I. masti i. Plivanje. kao pod I. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. hleba. planinarenje. Posna hrana. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. kao pod I . Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. 22. 20 g zdraljevine. neka pije nezasladene eajeve. kao pod 1. lista nane i duda. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. Napomena. kao pod I. ko god moze. kao pod 1. 23. U mnogim zemljama. kao pod I. Po 25 g mahuna od pasulja. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. 26. kao pod 1. kao pod I.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. . 21. uopstc. vodoJ!ije i crnog gaveza.

s iadiea i zccjeg tma . Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. kao pod 1. maslacka.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. cve ta l11as lacka i li sta maline. imele i rutvice. kao pod I.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. kima.i bele mrlve koprive.Lecenje traje duze vremena. korena site i odoljena. brezov list i koren selena. cveta belog sleza i lista od zalfij e. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. bos io ka. sitnice. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. 6.i korijanelra i cvela kami li ce . cesto se uzima previse. kao p od 1. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. . slatki koren i kukuruzna svila. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. bracica i kami li ee. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). kima i moraca. klekinja. S uspehom se elaje i drugo bilj e. B. persuna . cve lova tma. 4. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. 3. pasdrena. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. a ni sa i korij a ndra. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. tros kota i imele. 7. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v.isanja. rastaviea. kore bele topole. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja.ecjeg lrn a. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. 5. poreel breze. anisa. masL. ploclova pasdrena i sene.acka . Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena. medvede grozde. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. brac i':a. moraca . Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. li s la mas lacka i vinove loze. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . Caj piti nezasladen. kamilice. 7 . ces to smese u kojima ima. IIi ovaj: breza. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. Po 25 g p\oelova pasclrena. Po 15 g ko re kru sine. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. U slucaju ole. bele I11rtve koprive i hajd uciee. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). trna. kao p od 1. kacl se proh ladi. Dvadesc t pc t grama plodova sene. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. kao 'Pod I. kao pod 1. . i medvecleg grozda. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. 2.

nikako na svo· ju ruku. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. List stucati neposredno pre . sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. Po 20 g ploda eelera. kao pod 9. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. zecjeg trna. 9. 3. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. omana. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. 12. . 3 kafene kasike smese stueati u avanu. skinuti s vatre. Po 10 g . procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. 2. 5. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. persuna i idirota. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. kao pod 11. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela.prolece pre nego sto ee breza prblistati. dodati navrh noza sode bi· karbone. moraca i kima se pomesa. Po 25 g korena maslacka. 6. odmah poklopiti. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . brani ranD u . posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. II. mrkve. popariti s pol a litra kljucale vode. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. tj. Po 25 g korena vodopije (eikorije).136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. . Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. navrh siljatog noza sode bikarbone. 4. 8. 7. ostaviti polclopljeno 3 sata. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. persuna.upotrebe. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. dodati vrlo malo. brezovih pupoljaka i lista breze. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. 1. najbolje sokom od borovnice. Lisni brezovi pupo/jci. 10. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. lista pitome nane i klekinja. sapunjace. borovniee.ti. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze.

kao pod B. Po 20 g sipur ka. petrovca. Po 20 g ploda kima. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. Po 25 g srdacca. 21. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. Sve 'Se isitni. Po 25 g semena lana i dunj e.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. Po 20 g svile ad kukuruza. maraca. h ajducice. kao pod B. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. meki. idirota i sapunjace i 10 g nanc. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. 14. maline i kupine. kao pod 9. 30. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. Po 20 g s ipurka. 25. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. daninoca i korena broCa. jos b eE pupoljci spargle. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. omana. kao pod 8. 16. 15. kao pod 8. Po 25 g lista koprive. odoljena i gaveza. 17. Po 25 g daninoca. mrkvom i persunom. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . selena. kao pod B. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. sipurka i lis ta breze. selena. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . dunjinog semena. kao pod B. sladica i ploda mo raca. ruzma l'ina i pers una. 23 . korena ad r epusine. kao pod B. breze i kantariona. Tri supene kaSike ove mesavine . 28. nane i kima. 20. cveta crnog sleza i lOve. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. korena crnog gaveza i ploda p erslma. kao pod 8. 19. lB . semena od lubenice (s tucanog). troskota. Po 25 g korena selena. dobricice. kao pod B. kao pod 8. 26. nego sarno po savetu lekara urologa. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. Slieno se upotrebljavaju i mladi. breze. kao pod B. kao pod B. 27. sumske jagode. Po 20 g peteljki ad visanja. Po 25 g koren a zecjeg trna. klekimj a . kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. maslacka. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. persuna i mrkve (sargarepe). Bolest je vrlo teska i ozbiljna. 24 . semena od lubenice. po 10 g korena gaveza. kao pod B. Po 15 g korena vodopije. sami iii zajedno sa eelerom. 22. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. sladica. eel era i perslIna. kao pod B. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. 29. Po 25 g korena ad site. kao pod 8. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa.

138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). 11. zecjeg trna. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. po 10 g korena selena.: rnog sleza. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . Po 10 g IIsta breze. persuna i zubace. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. 9.tniee i selena. kao pod I. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. rizoma pirevine i 5 g sitniee. kao pod l. 2. sumskih jagoda. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . poklopili. kao pod I. . bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. Tri uzastopna dana pi Ii. lanenog semena . tra ve daninoca i zlatniee. posle obeda. srd acca. najbolje medom. 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. pomorandze i dr. 4. kao pod l. limuna. i kada se oh lacLi. Moze sc zas laditi. kao pod I. 20. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. Po 30 g lis la breze i krus ke. Po 20 g bosioka. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena.ki od visanja. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. (uremija. kantariona. tes ko izbacivanje mokrace). kiselih visanja. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. (hronicni nefritis). Kada se ohladi. 8. povralica i zove. kiao pod I.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. Trideset gram a brezovog lista. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. virka. kao pod I. kao pod 15. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. kao pod I. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. 3. procediti i piti umesto vode u loku dana.i cveta ernog sleza. pirevjne. a cetvrtog ci ni ti pauzu. 13. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. 19. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. Cetrclesc t grama lanenog semena. proeediti. 5. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. Po 15 g korena selena. rastavica i p e telj. ogrozda. kao pod 15. kao p od 1. tako ponavljati du ze vremena. i. kao pod 15. 12. 6. Po 20 g sipurka. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. selena i beclrinca. zecjeg trna. Po 15 g lis la breze i km sk e. kao pod 1. 18. [ista i soka od breze. 16. 7. kao pod IS. kao pod 1. 10. 14. 17. rastavica i trave d aninoca. IS. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . kao pod IS. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. Po 25 g pupoljaka. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. kao pod I.

Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. Bolest j e teS ka i dugo traj na . po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. 11. Po 20 g borovnice. 14. 10. 2. os tavi poklopIjeno 3 sata. ernog gaveza. trave claninoca. Po 20 g viciovciee. kruske i breze. I. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. Po 20 g lista koprive. 3. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. crnog gaveza i klekinja. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. i sladica. l. Po 30 g lista breze. lista borovnice i maline. kao pod I. 15. kao pod I.ista breze i koprive i cveta hajducice. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. pupoljaka breze i 10 g goroeveta. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. 6. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. kao pod I. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. kao pod I.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. Lista rutviee. Po 15 g korella pirevine. Po 30 g lanenog semena. 13. Po 30 g korena maslacka i repusine. 8. kao pod I. kao pod I. 12. pupoljaka erne topole. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. kao pod I. 9. kantariona i lista podbela. podbela. hajduCiee. 7. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. kao pod I. ocedi i pije toplo. kao pod I. kao pod I. breze i maline. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. Po 20 g korena belog sleza. kao pod I.tavica. 4. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. 5. vrbove kore. .APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . kao pod I. kao pod I. bosioka i koprive. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. idirota.

Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. rastaviea. borovih pupolja. klekinja.ka i plodova persuna. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . Po 25 g korena zecjeg trna. broea i sladica i 10 g gorocveta. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. Po 25 g vranilovke. 7. sipurka i klekinja. Po 30 g si tn ice . i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. II. kao pod I. kao pod I. kao pod I. 6. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. S ve se do- bro is itni i po mesa . Pedeset grama lanenog semena. kao pod I. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. m edulim. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. Caj piti uzas topno 3 dana. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. lista koprive i cveta zove i lipe. Bolcs nik ces to m okd. 4. kao pod I. Po 25 g kore na selena. idirota. kao pod I. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. 9. kao pod I. Po 20 g sipurka. Po IS g kOl-ena maslacka. celera i sladica. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta.ie Cl-vena od krvi. selena. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). p ersuna. po topi u I lil ar vode. 14. Bolj e je piti nezas laden ca j. kantariona i ruse. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. Po 25 g plod ova (semena) kima.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za.ine dusice. po IS g troskota. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). 16. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. kao pod I. 5. kao pod I. si purka i zutilice i 5 g anisa. moraca. kao pod I . kao pod I. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. pirevine. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. Pedescl gra m a rastaviea. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. 8. po 10 g korena zecjeg trna. 13. 12. majk. Po 30 g brezovih pupoljaka. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. kao pod I. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. brs ljana i ruzmarina. a m okrenje je bolno. . Ka da se oh la Lii. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. 2. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. Po 30 g dobricice. mrkve (karotne) j celera. 3. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. kao pod I. 10. Pone kacl mokl'aca posla. lista krus ke . pa se s ire na tloJc. Po 30 g brezovih pupoljaka. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. Po 20 g brezovih pupoljaka. sve plodove u avanu dobro stucati. kao pod I. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. kao pod I. IS.

selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. kao pod 1. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. kao pod 33. 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. 24. Po 20 g ras tav iea i troskota. li sta ruzmarina. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. 33. Po 30 g celera. 29. Po 20 g pluenjaka i kra. kao pod 29. grceV'i u besici. Po 25 g r use. kad se ohladi. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. (krv u mokraei).1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. kao pod 29. popariti sa 150 g kljucale vode. 32. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). (kad se pojavi krv u mokraCi). posle toga 5 minuta ~U'vat.Ua. 26.suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. 31. kao pod 1. rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. 23 . Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. 22. Ovaj lek je vekovir. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17. kao pod 1. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. peteljaka ad viSanja i sit nice. Po 25 g korena odoljena. . Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. kao pod 1. (upala bubrega i povisen pritisak). Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. 28 . ru se pirevine. 25. Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. rizoma vodene perunike i trave troskota. 27. 'love.) 30. sve dobra isi tniti. 18. Sezcleset gram a lista belog jasena. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda.tno istucati. kao pod l. svile ad kulwruza. kao pod 1. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. 19. 21. kao pod 1. ruwice . izmesati i upo trebiti kao pod 1. 'klleke . Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice.i i. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). Deset grama plodova ljoskavca ·s i. 34. 20. 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi.

kao pod 1. brusnica. 7. pre svega. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. IS .142 LECENJE BIUEM 2. kamilica. kupina. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. sreenja!k. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. 10. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. peklina. 8. dunja. rastavica.trandavUl~e. breze. kao pod 1. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. kao pod l. hrastova ikJora. Ian ina i nekih elar· skih ulja. beli i crni slez. 11. lipe i zove. 18. Po 25 g semc:na lana. 13. Sezdeset grama !ista breze. 17. 4. zalfi'j a. kao pod l. jer ima viSe ugljo· . kao pod l. malina. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). kao pod 1. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. 16. osobito ono koje ima sluzi. kao pod I . borovnica.ne i cveta kantariona. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. steza. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. ja· goda. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. Trideset grama rastavica. kao pod 1. kao pod l. hras ta i krus ke. kao pod l. Po 20 g stde. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. kao pod 1. nana. k ima. Po 20 g !ista koprive. utoliko se u medicihi viSe ceni. podbel. 12. 9. 5. gavez. To su. Po 20 g plodova selena . hajdueica. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. Po 30 g korena selena. kao pod 1. mirouije i celera u avanll dob ro stucati . UkOl!ik. persuna. kao pod I . zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a.o je etarsko ulje od kamilice. sitn ice. lan. 6. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. Po 20 g pllpolj a ka breze. Po 20 g cveta kamilice. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. Wi· rot. Po 20 g rastavica. kao pod 1. 10 g hmelja. kao pod l. kao pod 1. Tri kasikc kore na selena. 14. kao p od l. trava od srdobolje. 3. morae i neko drugo bilje. kao pod 1. lista kupi. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. po 20 g !ista zalfij e. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. rutvice i krus ke i koren a sele na. 19. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. petrovac.

nane. maline i ribiZlle. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. 14. kao poel 4. n a n e. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. kao pod 4. trandavilja. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. kao pod 4. grglj a ti i piti. belog i ernog sleza i p oelbe la . kao pod 4. to ciniti cesto u t oku d ana. 12. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. kad se smlaci. kao pod 11. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. 16. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. petrovea. tj .KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. k ao p od 4. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. . ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. Upotrebljava se . kad se . 3. m a jkine e1us iee i kamiliee.s mlaci. 13. kupine . kao poel 4. 7. kao pod 4. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. 2. srnes ta pokl opiti i. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. pre s vega. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. ernog sleza. jabuke. 10. Po 25 g steze. Po 25 g lista jagode. Po 20 g lista zalfije. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. Po 25 g k a mili ee. 6. kao pod 4. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. ka miliee i idirota. prijatnog mirisa i antisepticne moci. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. podbela 1 zalfije. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. 11. 15. Po 50 g idirota i belog s leza . 18. kao pod 1. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. Po 20 g Jista dunje. Blag slu zr. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. Po 25 g karniliee. kao pod 4. k ao pod 4. 8. 5. izvesnih etarskih ulja. oeediti i grgljati. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. 9. 4. ka rniHce i pe trovea. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. kao pod 4. zalfij e i anisa. 17 . prot iv u pa la s luznke i koze.

Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. daninoc. island&kog lisaja i belog s'ieza. anis. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . Po 20 g miloduha. dunjino seme. klekinje. trandavilja. divizme i 10 g korena ernog gaveza. majkine dusi'ce. bokviea i podbel. Ijubiciea. 6. nane. nane i moraca.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. bokvieom. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. itlirol . U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). bokviea. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. s'la tka paprat. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. podbel. kozlae. Po 25 g korena belog sleza. kao pod I. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. pljucnjak. Po 25 g lista belog i ernog sleza. podbela i lista crnog sleza. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. ruze. kao pod 1. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. brsljan. Ima veLik broj raznovrs nih . pupoljci od jab lana. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. jagorcevina. lipovog i bagremovog eveta. poklopiti i. oman. miloduh. slatke paprati. Po 15 g semen a dunje i lana. bagremov i lipov evet. Po 20 g korena omana. . kao pod I. jagorcevine. kao pod 1. beli luk. zovom. turcinak. sapunjaca. 2. zova. kao pod 1. plucnjak. kao pod 1. brsljana. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. erne topole i bora. kao pod 1. el1llog i belog sleza. Na primer. oeediti i toplo popiti. pupoljaka bora . Ijubiciee iii milovanke. Po 15 g miloduha. podbela i ploda moraca.ih suma. kada se smlaci. 4. nane.j topole i majorama (iii vranilovke). Po 30 g lista i eveta belog sleza.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. I kasiku smese popariti sa 200 g klj.ucale vode. a u nedostatku meda moze i secerom. divizma i neko drugo bilje. nane. sIal ki koren. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. majoran. Caj zasladiti medam. korena omana i 10 g klekinja. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. 7. nana. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. plucnjaka. morae. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. iii od eveta pod bela. 8. plucnjaka i ploda moraca. 3. bokvice. 5. ernog gaveza i idirota. sapunjace. iii smesa od jednakih delova moraca. islandski !isaj. majorana.

sprema se i urotrebJjava kao pod 16. kao pod 16. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. kao pod 16_ n. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. pupoJjaka topole i podbela. 24. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. 16. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. belog sleza. kao pod 16_ 30. cveta podbela i divizme. 19. 18. podbela i belog sleza i !ista timijana. majorana. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. 33. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. Po 15 g korena slatke paprati. korena s ladica i lista belog sleza. kao pod 16_ 20. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela.i po 5 g plucnja:ka. belog sleza i pitomog kestena. Po 25 g sJatkog korena. kao pod 16_ 31. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. isJandskog lisaja i trave daninoca. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. pod bela. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. kao pod 16_ 28. kao pod L 12. 23 . kao pod 16. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. anisa. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. Po 20 g majorana. Po 20 g korena sapunjace i sladica. kao pod I. lista podbela. Po 25 g vra nilovke. anisa inane. kao pod 16. 26. kao pod 1. Po 25 g maraca. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. iscediti . crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. kao pod 16. 15. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. kao pod L 13. kao pod 16. dunjinog semena. majkine dusice. 29. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. pupoljaka topole i islandskog lisaja. moraca inane. 21. kao pod 16. kao pod 16. Po 10 g plucnjaka. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. kao pod 16. kao pod L 14. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). 32_ Po 15 g korena bela sleza. 10. Trideset gram a :islandskog !isaja . Po 15 g cveta jagorcevine. kao pod 16. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. kao pod I. Trideset grama idirota.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. majki!l1e dusice. kao pod 16. Po 20 g podbcla. 25. bokvice.

Osim toga. .Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. kao pod 1. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. kao pod 16. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. ako je to. kamHiee. 8. kao pod 16. Prema tome. kau se ohladi. 3. eveta gloga i hajducice. potrebno. moraca. metviee. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. metviee i goroeveta. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. Po 10 g korena belog sleza. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . I. Po 2S g odoljena. maticnjaka inane i's itniti. kao pod 1.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. 7. Po 1 kas iku odoljena. ernog sleza i pitome nane. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. nane. oeediti. 6. metviee i eveta durtlevka. Napomcna. Nikada ne treba popiti odjednom. o mana. Po 15 g eve la podbel a. Po 1 kasik u olleljena. kima. piti caj pod I. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. strofan tusa. nego. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. Po 20 g lis la bokviee. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. 4. 36. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. podbela. kao pod 16. belog sleza. kao pod 1. kao pod 4. 37. Po 1 kasiku odoljena. Po 1 kasiku odoljena. goroeveta moraea. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. itlirola. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. kao pod 1. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. . 5. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. lek je efikasniji od drugih. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. poklopi.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. 2. plucnjaka. 2 iIi 3. svaki put po nekoliko gutljaja. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). tj. 35. nego postepeno.

Po 30 g odoljena. kao pod 1. rute metle (Sarothamnus scoparius). !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. 20. Po 30 g cveta zove. srdacca (Leonurus cardiaca). Po 20 g anisa. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. 1 J. hmelj a. Po 25 g cveta. 19. Po 10 g gorocveta. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. 24. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. !isla i ploda gloga.30 pod 1. zbog pris utnog gorocveta. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. piti 2 dana. kao pod 1. kao pod 4 i 14. . kao pod 4. kao pod 1. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. kao pod 1. brezovog i naninog !ista. korena selena. kima i odoljena. kao pod 1. Po 20 g odoljena. Po 20 g cveta. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. 23. kao pod 4 i 14. srdacca i :lute metle. a zat im nacin iti trodnev. 10. Pedeset grama od verema-trave. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. kao pod 1. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. po 20 g !ista nane i maticnja. Po 20 g odoljena. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. kao pod 4 i 14. metvice. nane maticnjaka. 13. kao pod 14. Pomoc i savet traziti od lekara. gorocveta. Po 30 g gorocveta. gorocveta. 22. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. 16. kao pod 4. 17. 12. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. 14. korena angelike.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. zIatice (Solidago virga aurea). kor~ s~bikovine. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). moraca. Po 20 g odoljena. 1<. kao pod 1. 21. kao pod 4 i 14. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. Pedeset grama korena odoljena. trave troskota i rastavica.nu pauzu! 15. 18. lista i ploda gloga. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. Po 20 g srdacca.

kao pod I. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. cveta gloga. Treba izbegava. rastavica i alge bracica. 32. Po 20 g maticnjaka. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . 33. Po 20 g glogovog cveta. steze (Potentilla anserina). kao pod 4 i 14. kao pod I. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. steie . !ista koprive i pitome nane. gloga.le. 35. Po 30 g srdacca. Po 20 g trave daninoca.i maticnjaka i 10 g odolj ena. kao pod 1. lista hajducice i cveta b rdanke. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . Po 20 g srdacca. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. Po 30 g !ista hajducice. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. odoljena i sapunjace. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. kao pod I. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. kao pod 4 i 14. cveta gloga i lipe. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. pa se zbog toga i ovde preporucuj. kao pod 1. korena lokvanja. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. Po 20 g cveta kantariona. Za vreme napada. Po 20 g cveta gloga i sofore. Po 10 g imele. Po 20 g kukuruzne svi. odoljena. sofore i gloga. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. kao pod 1. kao pod I. rusomace i sipul1ka. 34.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. . kao pod I. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. rutvice. !ista maticnjaka. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. upotrebljava se nitrog!icerin. 30. Pedeset grama maticnjaka. Po 20 g plodova mrkve. 37. zute metIe. 36.kao pod 4 i 14. Angina pektoris. 26. !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena.u droge koje imaju takvo dejstvo. 28.minor). Po 15 g imele. kao pod I. 31. kao pod I. glogovog cveta. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka.ti pusenje. 25. imele. mahuna od pasulja. odoljena i cveta gloga. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. majkine dusice.

kao pod 38. surcice. kao pod L 7. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. Po 20 g cveta od gloga. srdacca. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. majkine dus ice i melvice. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. poklopi ti. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. belog luka. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. maLienjaika. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. 40. kao pod L 4. kao pod 1. procediti. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . po 15 g maticnjaka. brdanke . kad se ohladi. kamilice i cveta majske ruZe. Po 15 g imele. boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. ru tvice. bocu zapusiti i d rla. kao pod L 6. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. kima i odoljena. 39. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. ostaviti d a se ohladi. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. Po IS g cveta majske ruze. brekinje.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. gloga. bagrema. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. kao pod 38. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. belog l-uka i cveta gloga. rastavica. i zove i !i's ta rutvice. kao pod L 5. Po 29 g troskota. 2. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. srdacca. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1.ije. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. pogotovu star. sve dobro isitnili. Tridescl grama lrave steze. 3.

1 3.koje . ima ih svuda i citaoci ill poznaju. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. 6. kao pod 4. kao pod 4. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. kao pod 4. kore pomorandze i kamilice. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . . 5. cemeriku i neko drugo bilje). cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. posto se sve dobro is itni i pomesa. drzati 4 sata. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. kao s to su kami!ica. Kad se ohladi. kao pod 1. kao pod 1. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. Po 25 g cveta kamilice.u nas rastu u izobilju. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. kima. 7. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. 8. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). amsa i po 10 g cve ta karnilice. protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. Po 20 g cveta divljeg kestena. . Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. 1. 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. pre svega. Po 30 g cveta karnilice. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. 2. mo raca 4. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. trandavilja i majske ruze. po 10 g cveta i !ista kantariona. kukurek. napone i tegobe u trbuhu. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. ostaviti da se smlaci. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. cesce muckajuCi. Cajevi prot iv zalvo ra. cija je jet ra obole la. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. kao pod 4. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). divljeg kestena. !ista hajducice i cveta brdanke. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . hajducica. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju.

16. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. Po 30 g petrovea.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). korena odoljena. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). na eovekovu temperaturu. kao pod 16. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. iseediti i u tako dobijenom caju dri. kao pud 16. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. podagre. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. kad se boles no mesto osusi. ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. 18.. kao pod 4. ostaviti da se ohladi. 10. kao pod 4. m aslacka i pirevine. avo se e ini nekoliko dana uveee. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. oeajniee. oeedi-ti.iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. bolova od hemoroida. tromboflebita. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. dakle. 17. reumati·z ma i isijasa. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. Kad se teenost smlaCi. kao pod 16. 11. IS. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada. katara bronhija. 14. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. . semena lana i divljeg !testena. upotreblj ava ti kao bmj 4. Posle toga u isti eaj n . os ta".KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. Po 30 g korena ernog gaveza. 13. zatim kuvati 5 minuta.ati obolelo mesto 20-30 minuta. dobra is itniti i upotrebi. 21. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. Oblog dnati eelu noc i. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. 12. namazati ga cis tim uljem. tek obramh semenki. kao pod 16. Grizlica gnjata (ulcus cruris). 20. Kad se smlaei na 37-3!!OC. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. Po 20 g kamiliee.ti kao pod 4. 19.

Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1.s. dobricice. u nedostatku mnogih lekova. beli lu k. m ajkine dusice. odolj en. 4. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. r uzmarin. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. bosiljka i hmelja. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. odoljena i dobrieice. hmelja.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. kao pod 1. nane i korena ange!ike. majkina dusica i eubar. 3. matie njaka i lavandule. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. slaeica. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta.. Po 30 g kamilice. zasladiti medom i u toku dana piti. 1 kasika odoIjena . nana. Po 30 g siSarica od hmelja. ocediti. 2 kas ike sisarica. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. matienj a k. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. 5. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. ikao pod 1. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. odoljena. pojesti jabuku. 10. ostaviti 2 sata. kami lica i neko drugo bilje. kao pod 1. sisarica hmelja. nanu . kam ilic(. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. Po 25 g matienjaka. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. 8. bosiljak. mi· rouija. Po 20 g maticnjaka. 9. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. n ane i maticnjaka. persun . lazal'kinje. kao pod 1. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. selen. morae. vranilovke. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. kao pod 1. . Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. Za vreme poslednjeg rata. Po 15 g maticnjaka. zasladiti medom i piti. ren. 7. rutvicu. 11. nane. babice. nane. kao pod 1. kao pod 1. neposredno pre spava nja. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. 4 kasike naTIe. celer i persun. celer. ani. pre svega. 'k ao pod 1. 6. matienjaka. Po 20 g odoljena. Po 20 g matie njaka. matienjak. Po 30 g cveta kamilice. (veta maj ske ruze i neven a. kao pod 1. matienjaka. nane. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. Po 30 g odoljena. kao pod 1. 2. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. zatim vra nil ovka. a posle toga. 2 kasike matienjaka.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. odoljena i lincure. new'astenija. Slieno dejstvo imaju i hmelj. kantar.

Po 50 g odo ljc na i hmeJja. 4. kamiiice. 10. pelena. 2. pored meda. kao pod 6. 7. brdanke. 4. Po 5 g cvela nevena. Po 25 g plodova (semena) mirodije. hmelja i odoijena. Po 20 g lisla malic njaka. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. 3 supene OOas. kao pod 1. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. zas laditi medom i popiti. kao 510 su visnjev. kokoca. 8. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. kao pod 6. korena lokvanj a i matioojaka . nane i miloduha. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. nane. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk.j trave ruse 1 kantariona. kao pod 6. kao pod 1. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. 2. 5. 3.usa moze se. 11. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. Po 30 g monica. posle 2 sata od!ili. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. 14. 6. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. bosiljka. popiti pre spavanja. 3. ribizlov. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. . Po 20 g cveta lipe. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. vreska. puzmarina. komonike. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. gloga. m oraca i kima. Ovom. anisa. m etvice. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. iimunov i slicno. 9. Po 30 g hmelja. 2 s upene kas i'ke ove mesan. Po 30 g odoljena. Po 20 g !ista malicnjaka. kao pod 1.i 10 g mirodije (semena). 12. anisa i majorana i 10 g sase. kao pod 6. kad se ohladi. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. nevena. kao pod 6. lazar k inj e i majkine dusice. kao pod 6.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode.ti. !ista ruzma r-ina i mi loduha. Po 10 g cveta gloga. lazarkinje i majkine dusice. iscelli. Po 20 g taifije. Neuralgija 1. kao pod 6. kao pod 6. pomesati i dobro izmesati. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. kao pod 1. 'korena zecjeg trna . zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. kao pod 1. IS. 13. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode.

21. kantariona. . kao pod 1. 9. brdanke. 20 . Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. 4. Po 30 g cveta turcinka. odoljena i vodopije. po 15 g kantariona. 8. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. Dvadeset grama hajducice. breze. Po 20 g odoljena.l ine. nane. kao pod 1. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. odoIjeDa i gloga. 10. cveta brdanke i pupoljaka breze. kao pod 1. 18. metvice i hmelja. 11. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. ma. kao pod 6. ruse. maticnjaka. kao pod 1. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. Po 20 g odoljena. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. 3. 16. kao pod l. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. kao pod 6. kao pod 1.154 LECENJE BIUEM 16. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. Po 25 g hajducice. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. nevena i kamilice i 10 g hm elja. 14. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. maticnjaka. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. kao pod 6. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. lista mat icnjaka i majorana. kao pod 1. Po 30 g brezovog lista.nke i 20 g lista gloga. leao pod l. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. Po 40 g cveta hajducice i brda. kao pod 6. 19. 5. uz dod a tak soli . kao pod 1. maticnjaka. 2. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. 12. 17. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. 13. rusomace i troskota. kao pod 1. kao pod 1. Po 25 g nane. kao pod 1. kao pod 1. kao pod 1. Sezdeset grama lista hajducice. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. 7. posle 4 sata ocediti. IS. kamilice i hajducice dobro izmesati . zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. Po 15 g lista kupine. 6. Po 25 g vodenog lisca. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode.

po 10 g majorana. oman. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini.ti umeslo vode. 4. odo lj ena. lista i cveta jagorcevine. lista nane i korena odoljena. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. matienjak. vcta kamilice . hmelj. upotrebi ti kao pod 1. smesta poklopili. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. kao pod 1. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. hajdueica. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra . kantarion. petrovac. moze izazvati i pobaeaj. kao pod 1. odoljen. lavandule. popariti sa 400 g kljucale vode. Po .kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. ruzmarin. morae. jagorcev ine i gloga. lisac. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. komonika. posle 4 sala oced iti. Naveseemo. Po 25 g c. a korenje sitno isee i. kao pod 1. iscediti. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. hrastova kora. trava od srdobolje. Po 30 g plod ova korijandra. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. steza. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. ru- . pre svega. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. ocajnica i neko drugo bilje. anis. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. kao pod 1.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. 5. 1. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. zas ladi ti medom i pi. Po 30 g nane. list kupinc i sumske jagode. selen. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. 6. korena perunike. srcanik. pitoma nana. klao sto su ziva trava. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. papreni lisac. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. 2. Koristi se i sedef iii rutvica. 3. tj. pre svega. Po 15 g korena. kim. To su. ali se tu mora biti oprezan. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike.j. pre svega.

hajdu eiea. metviea. mlJl1e. kao pod L 4. dobriciea. poklopiti. zuta i bela haj· ducica. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. sluzi i neka etarska ulja. jet· sadri. majoran. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. vranilovka. bosilj ak . kopriva. eesce promesati. jova. mleka dojilja. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. . maticnj ak i resnik. ocajniea i neko drugo bilje . sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. kao pod L 7. kao pod 1. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. timij an. rutvice. matioojaka. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. kao pod L 8. Zdraljevina. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. petl"Ovae. vresa k i laza rkinj a. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. Ona je najaktivnija. kako j e razena glavniea otrovna. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . Po 10 g kantariona. Po 25 g plodova pasdrena. trave od srdobolje. orahov list. rniloduh . bedrinae. S. 2. zelenika (V inca). eveta vreska. Po 30 g kamiliee.156 LECENJE BIUEM so maca. vi· rak. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. beli i erni slez. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. zalfij a. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. mo rae. kao pod L 3. kao pod L 6. eveta kamilice. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). bela mrtva kopriva.e tao nine. kao pod L 9. korijandar. oeajnice i paprenog lisca. kao pod 1. kao pod 1. kopriva i neko drugo bilje. pije l5e caj od za:lfije. borovnica. 10. lista hajdueice i maline. kim. mirodija. krasuljak. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. poponae (Convolvulus arvensis). ruzm ar in. lista breze i kupine i kore krusine. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. dobrieiea. Medutim. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. hrastova kora .i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. Pedeset grama paprenog lisea. Da se 5manji lucen j e. Najvise se koriste: kamiliea.

s manje iIi vise uspeha. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. odolje na. kupanje. Zbog toga se ova sredstva koriste. 16. beli i druge vr. kao pod 1. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. kao pod 1. Po 20 g miloduha. ocaj ni ce. kao pod 1. da bi se bolesnik sto vise preznojio. 14.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. p a cak i rane. kako u bolnicama. kao p od 1. Za lecenje izvesnih bolesti. kao pod 1. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. Tako. treba ih uzimati sto toplije. 'Pre svega onih od nazeba. nan e. kantariona. kao pod 1. Pedeset gra ma paprenog lisca. kao pod 1. REUMATfZAM. ploda pasdrena. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. Pored toga.nih posledica. cveta bele mrtve koprive i ka milice. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. rutvice. ISIJAS. kore ci bukovine i r izoma p irevine. treba traliti pomoc i savet lekara. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. 18. Po 25 g paprenog lisca. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. 17. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. Zavisno od biljne vrste. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. Ukoliko se piju.ste luka. 13. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. kao pod 1. Mataruska. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. masazu. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. 15.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. ARTRITIS I ULOZI (podagra. na primer. rutv ice. Medutim. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. 12. u kozu. slacica. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . obloge i sl.tika privlace krv na periferiju. tako i u domaCinstvima.s. Po 15 g kamiIice. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . p itome nane. U svakom slucaju. kicice i timij ana. Koviljaca i druge). najbolje uvece pre spavanja. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca.

top!ijeg caja. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. kao pod 1. 6. trave daninoca i korena sapunjace. 3. 8. i2azvace ne sarno crvenilo. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. Po 20 g vrbove kore. kore bele vrbe i trave rastavica. sumporne. I k ao pod 1. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. lista belog jasena. kao pod 1. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. kao pod I. Po 30 g korc bele vrbe. kore kru sine i rastavica. rotkva . 12. 10.iaka ocediti i s to top!ije piti. senevolne i!i tioheterozide. 4. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . Po 20 g lista breze i belog jase. trave sitnice. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. kao pod 1. kao pod I. !ista koprive i trave rastavica. razlicka. 11. Po 20 g cvcta surucice. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. 7. Po 20 g lista belog jasena. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese.0vih pupolja1 ka. kao pod 1. kao pod I. 5. Po 20 g kore be Ie vrbe. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. trave sitnice. Po 25 g brc7. kao pod 1. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. 9. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. Ij uta paprika i brda nka. kao pod 1. kao pod 1. Medutim. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. kao pod 1. . brezovog lista i trave srdacca. Po 20 g brezovih pupoljaka. rede terpentinsko ulje. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. korena zecjeg trna. zove i lipe. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. korena angelike. dobro se i·s itni i pomesa. 2. 14. kuvati 5 min uta u pola litre vode. kao pod I. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. one s to se traz i od le ka . Po 20 g rizoma idirota i pirevine. upotreblj ene duZe. Po 20 g brezovog lista. 13. kantariona i brezovih pupoIjaka. koprivinog !ista. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. dakl e. 'Procediti. bozura i kamilice. Po 30 g stabljika l'azvodnika. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. Po 20 g korcna vodopije.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine.

kao pod 1.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. 27 . teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. troskota i orahovih Ijusaka. obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . 16. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . Ovaj eaj se ceni proti. 23. trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. Kad se ovaj eaj ohladi. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). Po 30 g vranilovke. Po 30 g ko rena si te. ~kinuti i.ka koji nikada i nikome nisu skodili. 17. 18. kao pod 1. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. neka izade iz kade. drlati oko 2 minuta da kljuea. kao pod IS . zas la dit i m edom i toplo pi. kao pod 26. Po 20 g lisla breze i kopr ive. a ko mu . 21. Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de.sta belog jasena. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. Po 100 g ka mi lice. metvice. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. Po 50 g majki ne du ~ i ce . Ako boles nika pocne ped. PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. majlkine dusiee i idirota. majk ine du ~ i ce . Oni . vrani love trave i pupoljaka b elog bora. Po 20 g kore divljeg kes tena. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas .koza pocrveni. lipe. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. kao p od 1. trs ke i pirevine 10 g nane. doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. kao pod 1. To s u lekovi nasih p reda. tizm a. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. 19.ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). 26. na ne iii neke druge lekovite biljke. kao pod 15. u kojoj se bolesnik kupa. CAJEVl ZA ZNOJENJE. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. Po 30 g razvodnika . o s tavi 2 sata. kad se smlaei. 25. 22 . 24. 20. kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a .

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

gradu. nikakvo lecenje. seckanjem i mlevenjem veZebilja.1O lekovir o bilje prirodi. osim toga. bela i ervena sapunjaea. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. odvaljenih stena. prokisao biljar. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. Biljari zaposleni berbom. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. promuklos-t i dr. To su. moze ozepsti i tesko oboleti. buj-ica i drugih nepogoda. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. u prvom redu onim 'k oje . dakle . ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. najeesee u planini u bukovim sastojinama. glikozida.700 m. snegu. Za jedie se treba penjati iznad 1. NemajuCi u blizini naselja. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. a pogotovo susenjem. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i .d aleko. jagoreevina. bez ikakvih posledica. najviSe na suvatima. zbog eega se tako nazivaju) u tol. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. I lincuru treba traziti na velikim visinama. nego ponajeeSee vrlo . Ijutih sastojaka. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu.lo tako j e nuz. na tesko prJstupaenim mestima.irma a1kaloida. Njih obieno uvece.t rovanjima: prosirene zenice. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. a to je obieno imad 1. ukoeen pogled. a za medvede grozde jos vise. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. Prasina koja se dize kad se seku. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. i otrovna. Dakle. sitniea i dr. lalule. oluji . is. pre svega. nadrazljivih etarskih ulja i sl.i dl'Ugom nevremenu. vee sarno zbira nj ene plodove. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni . noeu vode kuCi. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. jer noeu ne vide.500 m. U nj egovom sops tvenom interesu je. pogotovo u planini.im biljkarna. drobe. Ako nl zbog eega drugog. Cemerika je.

a sovcicima.KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . pos tepe no s lablj enje. po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . Nema sumnje da ce se jednog dana. rulviea iii sedefcic. hladan znoj. Razne vrste Ijuti ca. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . kanta ri on. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. a s druge. usta. zdrav i mora se dobro provetravati. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . vilama. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. ad rug e b i I jar a . Ali ipak. da je to prilicno individua l no . bl edil o . grozni cavo stanj e. kao i za ostale . Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. s vre meno m. e n j e. Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. pijueima. ali se na ruke zaJepe. le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. brdanka . usi i drugi osetljivi organi. Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . haj du Ciea. Znaci trovanja su raznovrsni. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. elobar i velik ranac. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. jednom reci. mal okrvnos t i sl. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . s jedne strane. grabljieama i dru·gim potrebama. e rn a s lac iea. odece i opste opreme.profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . plikove i ra n ~. svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. Biljarev stan mora biti suv. Dakle.nema ni zanata. Pre ko udruzenja iii 7.l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. . gublj e nje ape tita. ne smeju se dirati oei. jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. nos. sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. de be la tikva iii debeli ca . pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . satorsko platno i 05talo za terenski rad. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c .« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. Pored dobre obuce . U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. grcevi.

::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA . naboja. dasaka. bez zagrevanja i u tzv. o nim koje se grej u drvetom . . a li traje 3 do 15 dana.- l t . Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji.. Susenj e na promaj i je jevtinije... grozda. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. tom i tome slieno. LESA 1. uglj em.A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e. termiekim susarama. ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba. povrea.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--. tj . a u pea se mOlt: peei hleb..ti. mazu. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . kamena. cerpiea.

slu se lese pune spolja. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom .irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. Pored ostalog. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed. Zbog lakseg rukovanja lesarna. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha. dok znamo da . a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. Ram na lesama treba da bude od tankih. dakle.ica. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. Po pravilu. Na primer.nosti.Vreme cvetanja zavisi i od godine. u doba cvet~nja biljka. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. plodovirna.sa mn~~o dece. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. ad p eCi se odvajaj u toplotni c. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . laksi zivot. u primorju ona cveta vee pocetkom maja.. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. nekih godina podbel cveta vee u januaru. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. Tako. ali j akih letv.aca . a kad se popnemo na RudnLk. on. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. reljef i biljni svet. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. lekovitost i hranljivos.a i plani~. cveta tek u martu iii u aprilu.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku.a svemu tome napredan . BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. . osobito porodicama brdan. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole. . semenju i korL Prema tome. otkrio je otroW1ost. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. po pravilu. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju.

r epusina. kopriva mrtva. krusina. goroevet. pirevina. petrovac. crvotoeina. malina. glog. pelen. luna: beIi slez. jagoreevana. buhae. trandavilje. Avgusta: bokviea. sitniea. rutvica. razgon. velebilje. kupina. neven. kopriva. ljubieica. zova. miloduh. durdevak. tureinak. kupina. jagoda. borovniea. troskot. mrazovae. pluenjak. maticnjak. ervotoeina. velebilje. majkina dusiea. glog. evet pod bela i drugo. krusina. vidae. pelen. hajducica. bunika. pupoljci topole. rusa. bunika. sitnica. divlja ruZa (sipak). digitalis . KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. ipluenjak. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. hajducka trava. kokotae. kupina. nana. vrarnilovka. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. bokviea. kopriva. kleka. tatula. mrazovae. bunika. rosulja. odoljen. brc:1anka. medvede grozae. virak.. zova. lazarkinja. rusa. digitalis vunasti. kopriva mrtva bela. lazarkinja.isaj. sapunja- . kopriva. pirevina. kantarion. slez beli i erni. velebilje. lipa. sreopue. brewvi i drugi pupoljci. lineura. maticnjak.izma. gorka detelina. pelen. kopriva. kim. zavornjak. breze i drugog drveca. brusniea. tatula. majoran. rosulja. islandski liSaj. neven. di. islandski liSaj. orah. virak. podbel. nana. vrbova kora i dr. pasdren. jagoda.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. pel en. erv. drenjine. breza. brusnica. orab. tatula. miloduh. dobrieica. milogled. breza. navala. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. sreenjak. timijan. klekinje. maslacak. vodopija.owCina. divizma. orab. Aprila: bozu r. lavandula. kantarion. dobrieiea. velika bedrenika i dr. nar. repusina. islandski liSaj. maj-kina dusiea. kamiliea. vranilovka. smilje. majska mfa. maslaeak. rastavic. rastavie. titriea. digitalis vunasti. slez emi. divizma. buhac. razIitak. bunika. kruska. divizma. jagoreevina. pasulj. rastav-ie. maticnjak. pasulj . jagoreevina. borovi. mrazovae. Marta: zubaca. Maja: bozurov i bagremov evet. dananoe. podbel. zova. podbel (evet i list). majoran. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . zavomjak i dr. zubaea i pirevina. glog. dupeae. sreenjak. perSun. oskorusa. dobrieica. ivanjsko evece. kamiliea. vratie. S eptembra: cemerika. gOJ1ka detelina. sasa. kiCica. hajduciea. virak. kopriva. oman. rutviea. troskot. nar. morae. lula: Bokviea. tm. repusina. hrnelj. islandski J. Iipa. gorka detelina. brdanka. divlji kesten. kesten pitomi. Februara: imela. podbel. eemerika. zavornjak i dr. hmelj. bokviea. daninoc. surucica. kopriva bela mrtva. kokotae. uvek m ora biti na opreru. turcinak. sitnica. borovniea. islandski lisaj. hrastova i druge kore. velika bedrenika. podbel. smrdusa. hrastova kora oj zi'r . plucnjak. kim. Ijubieiea. razlicak. trandavilje. rusomaca. borovnica. titrica iIi kamiIiea. rusomaea. goroevet. maslaeak. kupina. divlja mfa. slez erni. vratic. kadulja iii falfija. kesten pitomi. jagoda. slez beIi. nana. oman. breza. kantarion. Zalfija i dr. vidae. jer ako sa berbom zakasni. maslaeak. neven. majkina dusiea.

narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. ze(\ji tm. velebilje. trava od srdobolje. zuba(\a. trava od srdobolje. masla(\ak. futika i dr. masla(\ak. vrati(\. tmjine. ze(\ji tm. tatula. i(iirot. sitnica. slatki koren. sr(\enjak. zadruzi. slez beli. dunja. zova i dr. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. mora(\. kopriva. selen.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). klekinje. navaia. (\emerika. trandavilje. i<tirot. 'Slatki koren. odoljen. repu~ina. zubata i dr. glog. ~ . Decembra: i:mela. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. jedic. pasdren. trava od srca. slez beli. Novembra: gloginje. apta. tatula. Oktobra: angelika. linoura. pasulj. repuSina. bundevino seme. klekinje. br(ianka. per~un. ze(\ji tm. sapunja(\a. odoljen.

· . Rosmarini · . ·. · . Chamomillae vulg. .·· · · · Malvae arboreae · . ·. · Calendulae · · · . · Rosarum ·. . · · . · · Carthami · · . . Menthae crispae · · · . · · Aurantii · · · · · · . Millefolii · . Menthae piperitae · .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · · Sambuci · . . Verbasci · · . · . · . · . · ·. · · Lamii albi · · · . · . · · . · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . . · · · .· Tiliae · · ··. · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. Hyoscyami · . · .· · Rhoeados . · · . · · . . · · · · · · FLOS Acaciae · · . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . Rutae . · · Malvae · · . Cyani . . . ·· Melissae · . · · . Farfarae · · . · ··· Farfarae . · . . . · . · Violae odoratae · · . · Belladonnae · . .5 8 8 7. · · . ·. · · . · · . . · · . 4. · . . · · Chamomillae romanae . · · . . . . · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . · · · · . . · · .·. · . · . .5 . Lavandulae . Salviae · · . Nicotianae · . · . · ·· Mez. 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . · . . · · · · . . · . .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. · . · · . . · ] uglandis regii .erei .·. ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . · .

5 3 3 3 3 3 2.5 8 3. · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli .5 5 4 4 4 8 5.5 5. 9 Toxicodendri 3.5 · · 3 3 3. .. . · Pulsatillae · · Rutae .5 3 4. .5 4 4 3 4 3 2.5 5 4 3 4 5.5 4.5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 .5 Trifolii fibrini · · 4.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii . Meliloti ··· Millefolii · · Origani .5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati . . · 4 5 3.5 5 3 4. · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii .5 2. Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris .5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2.5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami.5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3. ·· Sabinae · Serpylli . 1 1 . Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · .5 2. · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri .5 · 4 3 3.5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci . · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4.5 3 4.5 4 3 4. ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.

kim. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. bell luk. zavole bilje. persun. sipak. majkina dusica. odoljen. Tako se. povratic. GradiLi smo razne v·rtice. za kozne bolesti ito. sargarepa. 2. rasadom.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. ribizla. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. prirodu. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. timijan i dr. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. majkina dusica. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. navala. pastrnak. korijandar i dr.«. farmaeeutska. Svaki prema svojim mogucnostima. 4. nana. . pelen. eeler.par fimerijska i kao industrijska sirovina. morae. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. kim. nar. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. anis. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. Vrtici mogu biti razlieite velieine. barnija i dr. perunika. higij enska. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. anis. sto je najvaznije. organe za disanje. digitalis. lukovi. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. matienjak. korijandar. oblika i rasporeda. kupus. korijandar za peela re i fabrikante lekova.. mrkva. u 1. anis. kim. bullae.. . morae. zemlju . U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. nan a. na primer. . beli luk i dr. persun. eubar. kamilicu. . 3. Kad slaeica i kim evetaju. morae.

. divizme. a mogu je i sami naeiniti.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja.breze. . medveeeg groZda. Dubina da bude oko 2 em. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. lavande. lipe. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. . vranilovke. u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. gorocveta. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. podbela. . Tadeusa Koseuskog 1. lineure.U peti red metne se ' korenje belog sleza. .stav. gaveza.OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. . bokvice.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. trave od srdobolje. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. imela i dr. hmelj. razena glavnica i dr . belog i ernog sleza. Taj red je najJepsi. kim.U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. hajdueice. maslacka. majkine dusiee. jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. anis. metviee. odoljena. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. lznutra se naeine pregrade u koje se . korijandar. ljubiciee. jaglaea.j nabavi. trnjine. slaeiea. .U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. matienjaka.ti. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. a ako zele . Kad se sve napuni. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. zove. stde i dr. koprive i dr. podbela. morae. zalfije. buhaea i drugog bilja. vee prema tome sta u tom kraju ima.

gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). Arctium lappa. Me d v e d e g r 0 Z d e. VB: leto. VB: leto. (/J Artemisia absinthium. VB: l ei'<>. VB: leto. Rizom (Graminis rhizoma). (/J Aspidium filix mas. Achillea clypeolata. obieno je oguljen (Calami rhizoma). Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal.r 0 v a c. M i rod i j a. = = = = --- . S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. Plod (Apii fructus). VB: leta. VB: leto. Rizom bez korenja. La z ark ~ n j a. Rizom (pilicis rhizoma). VB: leta. Cvet (Althaeae roseae flos). S 5 : 1. Koren. VB: maj-juni.PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. VB = vreme berbe. (/J Adonis vernalis. s p 0 r i s. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. S = 3: 1. llgrimonia eupaloria. (/J Agropyrum repens. peolalae flos) . B r e z a. VB: leta. Achillea millefolium. Be 11 s I e z.u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . S = 4 : 1. Pel e n. VB: jesen iIi prolece. H a j d u c . . zlita hajducica . S = 3: 1. ern a s 1 a Ci c a. + Cj) Aconitulll napellus. (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. VB: jesen. (/J Althaea officinalis. VB: leto. + (/J Atropa belladonna. Vel e b i 1 j e. Pi or e vi n a. . S 2. (Lappae radix). S = 4:1. VB: prolece.k a t r a v a. Trava (Asperulae herba). S = 5: 1. Cvet (Achilleae cly. List (Betulae folium). Betula alba. S 5 : 1. Koren (Althaeae radix). Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). Go roc vet. S = 4: 1. S 5: 1. Z uti r a van. S = 4: 1. List (Folium). navaJa. VB: leto. Plod (Anethi fructus). Pet . List (Belladonnae tolium). S = 3 do 4 : 1. 4 : 1. Asperula ado rata. S = 4: 1. List (Uvae Lirsi folium). Biljka u cvetu (Adonidis herbal. VB: jesen iii prolece.5: 1. VB: leto. Jed i c . S=6:1. Pap rat. . VB: jesen. ¢ Brassica nigra. VB: april-juli. Biljka u cve tu. C e I e r. S = 5 : 1. S = 7: 1. Apium graveolens. Althaea rosea. Rep u 5 ina. VB: jesen. Biljka u cvetu. S=4:1. VB: leta. T ran d a v i I j e. gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. (/J = od biljke se dobija droga koj. S = . VB: septembar-{)ktobar. Cvet (Althaeae flos). Anethum gravcolens. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). ¢ Arctostaphylos uva ursi.

T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). List (Stramonii folium). R us 0 mac a. K 0 r i jan dar. B u hac. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. S = 4: 1. VB : kraj proleca i u leto. Capsel/a bursa pastoris. S = 1. VB: maj-juni. S = 5 : 1. VB: leto. a v 0 r n j a k. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). Trava (Calaminthae herba). VB: leto UUDijuli). R a z Ii c a k. S = 4: 1. Seme. Chelidonium majus. VB: maj. Kora (Mezerei cortex). S = 2: 1. Cetraria islandica. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). I s I and ski I i ~ a j. G log. Evernia furfltracea. oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber).rethri flos). Plod (Carvi fructus. S Cucurbita pepo. Dun j a. + Digitalis lanala. V 0 d 0 P a j a. Calendula officiP1alis. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. S 7: 1. S = 5 : 1. VB: maj-j uni. Cvet (Cyani flos). Mas l!i n i ca. VB: leto. Ceo lisaj (Lichen quercus). mOl1ogYl1a. Cvet (Crataegi flos). VB: pl'olece ill jesen. E. VB: apr. H r as to v i i ~ a j (tzv. S = 5 : 1. Chrysanthcmum cinerariaefolium . Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). S = 4: 1. (/J Corial1dmm sativum. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. S = 3. VB: krajem leta. VB: leto. D elphinium cOP1solida. N eve n. S = 5: 1. Koren (Cichorii radix) . Seme (Colchici semen). S = 7: 1. z m 1 J 1 nom I e k o. Cichorium il1t)'bus. R a s t a vic. VB: leto. Kim.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) .i<tobar. Rizom (Gramini majoris rhizoma). Capsicum amzuuln. List (Digitalis lanatae folium) . Pap r i k a (I juta). (/) Carum carvi. Seme (Cucurbitae semen). Zreo crven plod (CapsiCi fructus). = = = = . S = 4: 1.3: 1. VB: april-{). S = 4: 1. Tat u I a. :2.5: 1. KJ c i c a. S = 7 : 1. VB: juliavgust. D £I r 11 e v a k. Daphne mezereum. . (/) Cydonia vulgaris. VB: septembar-{)ktobar. S 3: 1. Bun d eva. M r a Z 0 v a c. VB: leto. S = 6: 1. od verema trava. (/) COl1vallaria majalis. S = 4: 1. VB: februar~a:rt. VB: za vreme zetve raZi. Cvet (Col1solidae flos). S = 4: 1.i!-juni. VB : jesen. VB: leto. Lukovica. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. Plod (Corial1dri fruclus). C. VB : 5: 1.) VB: leta. leto. VB: maj. Z u b a c a. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). Seme (Stramonii semen) . prunastri. q) E p ·ythraea centaurium. (/) Equisetum arvense. "hrastova mahovina« ). VB: leto. Cvet (Conval/ariae flos). R usa. Centaurea cyanus. VB: leto. Be s n i k. + cp Colchicum autumnale. Cynodon dactylon. + (j) Datura stramonium. S 5 : 1. Go r s k a met vic a. (Cydoniae semen).

Zenske rese (Strobili lupuli). List (Menhae crispae folium).avgus·t. 8 it n i e a. VB : juli. Melltha crispa. Fraxinus exelsior. 8 4 : 1. ¢ Hypericum perforatum. Zrele bobice (Juniperi fructus). VB: maj-septembaT. List (Malvae folium). VB: leto. List (Fragariae folium). Bun i k a. 8 5: 1. 8=7:1. Mentha crispa. Iris germanica (I. Nan a. J a sen (b e I i). 8eme (Lini semen). VB: leto. 0 man. VB: juni-juli. Inula Ilelenium. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). Juglans regia. VB: juni-septembar.). VB: avgust~ktobar . vulgare. + (j) Hyoscyamus niger. septembar~Lobar. = 8=4:1. Lamium album. Mat i c n j a k. 8 = 3: 1. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). VB: maj-juni. ¢ Melissa officinalis. VB : leto. ¢ Humulus lupulus. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). 0 c a j n i e a. ¢ Juniperus communis. Bel a m r t v a k 0 P r iva. ¢ Mentha piperita. VB: leto. 8 = 7 : 1. 8 5: 1. K u k u r e k. 8eme (Hyoscyami semen). Fragaria vesca. List (Menthae crispae folium) . Lst (Fraxini folium). 8 = 4 : 1. Marrubium candidissimum. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . Nigella damascel1a. 8 = 3: 1. Plod (Foeniculi fructus) . M 0 r a~. Hyssopus officinulis. VB: juni~vgust.j list (lvlarmbii herba et folium). peregrinum. Lan. 8 = 4 : 1. + Heileborus odorus. VB: lelJO. List (Juglandis folium). Cvet bez dr~ke (Malvae flos). 8 5 : 1. ¢ Matricaria chamomilla. M. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. 8 5: 1. 8 = 5: 1. Ocimun basilicum.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. Milo d u h. VB: maj-avgust. Tit r i e a. Lupulinum). H mel j. Ku d r a v a n ana. Zlezde (Lupuli glandulae. VB: leto-jesen. VB: letJO. VB: jesen. 0 r a h. VB: avgust-septembar. 8 = 4: 1. M a ~ k 0 v b r k. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). 1'rava u evetu . 8 = 4 do 5 : 1.juli o 8 = 5: 1. B 0 S i I j a k. Koren (Ononidis radix). Z e ~ j i t r D. Cvet. K ant a rio n. K I e k a. K u d ir a v a n aDa. Mentha pulegium. 8 = 4 : 1. zoma cum radicib us). 8 = 5 : 1. VB: juni~ktobar. List (Hyoscyami f olium) . List (Menthae piperitae folium). VB: ¢ 8 5: 1. Met vie a. VB: juni . Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). pallida j dr. go s p in eve t. Sum s k a jag 0 d a. ¢ Onol1is spinosa. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. 8 = 4 : 1. VB: juni -oktobar. 8 5: 1. VB: jesen. VB: proleee i leto. List (Melissae folium). ti herha). ¢ Malva silvestris. Koren (Enulae radix) . VB: septembar. VB: jesen ill prolece. Per u n i k a. C r n i s I e z. = = = = = = = . ¢ Herniaria glabra. Biljka u evetu (Basilici herba). VB: avgust-septembar. ¢ Linum usitatissimum. M. 8 4: 1. k ami 1i e a.

VB: leto. Pinus silvesrris. A ni s. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). Potentilla anserilla.julio S=4 : 1. S = 3: 1. VB: ok· tobar. a krto le p o ~tko m jeseni.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). elatior.jesen. S = 8 : 1. K r u ~ ina. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). Krunicni listi6i (Rhoeados flos). Vis n j a. Plod.izom (Tormentillae rhi· zoma). Jag 0 r C e v i na. S = 4: 1. Cela biljka u evetu (Majoranae her. sipak (Cynosbati fructus). gallica. VB: leto. Petroselinum sativum. D i v J j a r uta.5 : 1. Cb Quercus robur. S t eta. K a c u n. . VB: leta. VB : juni-juli. S = 5: 1. Seme (Papave ris semen). VB : kraj leta. VB : prolece. P. Origanum vulgare. List (Anserinae folium) . List (Plantaginis folium) . Rosa canina. VB: evet u pr olece. T r a v a 0 d 5 rea.<omniferum. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. Zreo plod (Anis i fru ctus). VB : jesen . Prunus cerasus. VB : maj-septembar. Origanum majoralla.prolece. ern a top a I a. Pulm onaria officinalis. S = 5 : 1. Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). off icinalis. M a k. VB : maj-oktobar. VB: proleee. VB: maj . Olju~ten tir (Quercus semen). S = 4 : 1. VB: jesen . VB: februa r apri l. B 0 r. S I a t k a pap rat. M a j 0 ran. S = 4: 1.prolece. VB: j uni-juli. S = 4 do 5 : 1. Paeonia decO/·a. S = 8 : 1. P. VB: jesen . S t 0 I Ii s t a rut a. Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). Mlada krtola (Salep tuber). Upotrebljava se i evet bez ca~ice. VB: le to. S = 4 : 1. Polypodium vulgare. (j) Potentilla fo rm entilla. Rizom (B istortae rhizom a). VB : februar . Cb Papaver . Cb Rhamnus frall gula. Cb Pimpinel/a anisum. R.april.jund. . S = 5 : 1. S = 2.proleee. s a I e p. folium et flos). Pas d r e n . VB: leto. S = 5 : 1. S= 3 : 1. S = 4 : 1. Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). Cvet (Acacia e flos). B 0 k v i e a . T u r c ~ n a k. VB: je· sen . VB: le to. Osusen sok (Opium). Primulla officinal is.mart. Kora (Fra ngulae cortex. VB: maj . Plod (Petroselini fruc tus). Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). Koren (Primulae ra· dix). S r c e n j a k.pr olece.jurui. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. Polygonum bisto rta.prolece. T r n. VB: jesen . Populus nigra. S = 4 : 1. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). Plantago lanceo/ata. bal. PI u c n j a k. Cb Papaver rhoeas. B o t u r. VB: jesen. H T as t. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). Prunus spinosa. S = 3 : 1. Peteljke (Cerasorum stipites). VB: mart . V ran i I 0 v k a. S = 4: 1. Rhamnus cathartica. list i evet (Origani herba. S = 4: 1. S = 4: 1. major. Lisnati dec stabljike u evetu. VB : ma:j . P er ~ u n. P. R. VB: kraj leta . Koren (Petroselini radix). Rosa centifolia. T r 0 s k 0 t. Polygonum aviculare.

List (Salviae folium).avgust. erni gavez. Tim i jan. 0 dol j en.i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. VB: jesen. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). (/) Ruta graveolens. Pod bel. 5 = 4: 1. VB: maj .septembar. (/) Sinapis alba. S = 4: 1. 5 = 5: 1. 5 = 5: 1. VB: mart . Salvia officinalis. VB : = = = = = . VB: juli . VB: leto.novembar. Cela biljka (Urticae herbal. S = 4: 1. VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). Thymus serpyllum. VB: jesen. Koren (Saponariae radix) . Tanacetum vulgare. S 5: 1. VB: septembar . List (Myrtilli folium) . VB: septcmbar . 5 = 3: 1. S = 4 : 1. S 4 : 1. VB: leto. Gornj. List (Farfarae folium). VB: maj . Satureja horterlsis. K 0 prJ v a. S = 7: 1. Plod (Rubi idaei fructus). Koren (Tami radix).juni. List (Rubi idaei folium) . VB: leto. VB: jesen . VB: jesen. K u 'P j n a. 5 = 5: 1. 5=5:1.juli. Teucrium mon/allum. (/) Saponaria officinal is. 2: a If i j a. M a j kin a duoS i c a. VB: maj . VB: jam .a~Tgust. List i plod (kao malina). . Po moe n oj ea. VB: juni juli.julio 5 = 6: 1. Biljka u evetu (Serpylli herbal.188 leto.p 0 dub i e a . T r a va . Koren (Valerianae radix). S = r:b Rosmarinus officinalis. 5 5: 1. Rut vie a. Teucrium chamaedrys.juni. Koren (Taraxaci radix). VB: juni . Bel a s I a c i c a. Biljka u evetu (Thymi herbal. 5 = 4:1. (/) Thymus vulgaris. VB: juni . VB: prolece.ora (Sambuci cortex). S = 3: 1. List (Rutae folium). Rubus idaeus. VB: leta. !<. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. Urtica dioica. S 4: 1. VB: juli septembal!'. (/) Sambucus nigra. (/) Valeriana officinalis. S=3:1. Cub a r.maj. 5 = 3 : 1. VB: mart-.juni. Bobiee (Sambuci fructus). Koren (Urticae radix). M a l j n a. VB: leto. 5 a 'P u n j a c a . Bobica (Myrtilli fructus). R u z mar i n. Cvet (Sambuci flos).apr11. 5=5:1. (/) Tussilago tarfara. 5eme (Sinapis albae semen). Koren (Symphyti radix). Lip a. Z 0 v a. B I jus t. Taraxacum officinale. + Solanum dulcamara. S = 4: 1. Tamus commu11is. Biljka u evetu (Saturejae herbal. VB: maj . bljuc. VB: maj . Mas I a c a k. Cvct (Farfarae flos). 5 = 5: 1. platyphyllos.oj v a . List (Rosmarini folium). Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. S 5: 1. Rubus fmticosus. G a v e z. 5 = 3: 1. Symphytum officinale. Vacciniwn myrtillus. B 0 r 0 v n i e a.oktobar.prolece. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). 5 = 5: 1. Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal.avgust.avgust. V rat i c. (/) Tilia parvifolia i T. VB: juni .

D i viz m a. Koren (Violae odoraiae radix). VB: jesen .ok. 1m e 1 a. S = 8 : 1. S = 5: 1. L j ubi tic a.uruza (Maydis stigma). Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma). VB: leto. . S = 7: 1. Svila od kuk. Viola tricolor. Cvet bez tasioe (Violae tlos). VB: mart-april. Dan i n 0 c (poljski). Zea mays. (/) Verbascum plliomoides d V. S=7:1. VB: septombar . Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos).jUlio S = 5: 1. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). K u kuru Z.avgust. Viola odorata. S = 5: 1. Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites). S = 4: 1. Viscum album.prolece. thapsiforme.PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album.tobar. C e rri e T i k a. VB: maj . VB: proIeee. VB: juni .

nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj. soli bizmuta.beJance.porodjJjstvo Albumen .gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) .ina meClueeJijskog tkiva.sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva.kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u. Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo.stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze .sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija . belanCevina Alergija .koju treba le~iti .trbuh AbdominaIan .one ~to pripada trbuhu. koji moze da zivi (npr. . smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj. Aklimatizacija . Aeroban _ .). uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija . hrana.prilagoc1avanje Akomodacija oka . Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) .prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija .lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija . lekovi.promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice. nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo . . ~estice iz vazduha i dr. Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja. mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol . u vidu fine.upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest.. suve pare. trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) .bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija .zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija .i sloj belan~ev.magla od sitnih ~estica mikronske razmere.nagomilavaDje Akutan .RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen .pctlagoc1avanje Adipoznost . kaolin i dr.sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus . talozeCi povr~in5k. SuZavaju prosirene krvne sudove.

sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga . koju je on sam stvorio Aritmija .RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija . godine starosti Amorfan .ita Anurija .lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva . nedostatak volje za jelom Antagol1i:z.lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici . ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije .a771 .vid.izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba . lupulin i dr.lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot . Analgeticka sredstva . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija.supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici . akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici . nemanje alpetita.neosetljivost Anoreksija .neje~nost.degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .rellli protliv mfekcije Antiseptici .gorka sredstva Amebna dizenterija .mo~dana kap Apsorbensi .prestanak mokrenja Apepsija .koji upijaju Apsces .bezoblit an. kolekcija gnoja u ~upljini. struCni naziv za ~elavost Alnara . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor.mu~ki polni harmon Anemija . od 17. prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .zagnoj.sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva .sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva .nedostatak funkcije varenja Aperitiv .lekovi protiv povra~ja Antineuralgici .) Androgene supstancije .malokrvnost Aneste'lija .suprotno delovanje dvaju mi.sredstva sposobna da otklone.lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa . analgetitka sredstva Antipiretici . do 45.krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza ..mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika. tj.lekovi protiv crevnili paraz.postupci Jroji su usme.jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .amebna srdobolja.

krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum .srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus . uguk nje Ascit . vrtoglavica Veruke .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni .besika.nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.brucelama Vazodilalalorska sredslva . mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .povracanje Vulnerarija . Z'alptivanja.sredstvo koje ubija crve Vertigo .vodena bolest Atonija .plik. urinama . a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi .stezanje krvnih sudova Vaporizacija .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja . zagu~ivanja Asfiksija .bradavic:e Volatilan . avitaminoza Biokatalizatori .sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.tak glasa Afrodizijaci .sredstv.nesvestica.sredstva za zaceljivanje rana . a s tim . tJrova nja organizma lkiselinama.isparljiv Vornitiva .pretvaranje u paru Vaskularni spazam .organske supstanoije (enzimi. horrnoni. izazvane specijalnim klicama .pres tanak d isanja.otrov Vermicid .gre krvWh sudova Vezika.mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja . J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .i.pO'tpuni iii delirnicni gub. ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il.zapaljenje du~nica Bronhopneumonija .o~ta slabost organizroa Astma .lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija .sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .s tanje tzv.i titracija) lekova .a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev. mehur Vene .odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima.blag. srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici .smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .napadi oteianog disanja. bezopasan B eriberi .trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .

RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .zapaljenjc zglobova (giht.bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija .trudnoCa Gltt .nauka 0 nas ledu Genitalije .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .varenje Dizenterija (srdobolja) .poremecaj varenja Dis pneja . histoliticka ameba. uLozi) Dezinsekcija . tuga Deratizacija .l1aIl Ga71grena .izluCivaln.uniStavanje zaraznih klica Dekokl .zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza . bacili dizenterije i 2.zapaljenje koze Dermalologija .secerna bolest Dijagnoza .zlezda Glau kom . Izazivaju je dYe vrste klica: 1.je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.utucenost.polm organi Gingivit .povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .unistavanje insekata Oezilltekcija .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .proliv Dijato reza .prisuslvo secera u mokraci Glositis .akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.mlekotvo. i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .obezv:odnjavanje Digestiv .obezbojavanje Delirijum .zapalj enj e zglobova Glandula .zapaljenje jezJka Gral'idnost .kola Dermatit .ooilno znojenje Dismenoreja .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .koji dovodi mleko Galaktogen .zaptiv. Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.bunilo Del1trifik .sredstva za Ciscenje Dehidracija .zapaljenj e desni Giht . Dijabetes .grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .ivanje dlaka sa tela Depresija .lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .ods tranj.

eoma .zu1ica Impetigo .otporan. nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus . seksualna . mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje. vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja.otok Ekspektorancija .izliv.lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj.onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla. najcesce destilacijom vodenom parom.infekc. moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem .otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela . bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem ..:ustva.lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom. Pucanjem mehuriea.osuseni delovi biljke.194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) .supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) . jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja.padavica Eritroeiti .dvanaestopalacno crevo Egzantem . 'k oji potite iz -samog organizma.vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka .crvena krvna zrnca Estrogene supstancije .:. koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja. cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat . u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva . nastaju kraste karakteristicne boje (kao med).osip po kozi.otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen . neosetljiv Imunitet . nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0.lekovi koji prouzrokuju povracanje. danas . Impoteneija. koji sluze za lek Duodenum .zapaljenje tankog creva Epilepsija . a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo. parfimeriji i kozmetici Euforija . Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja.mirisne.snaina sredstva za Ciscenje Droga .zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis .kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju. izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) .ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti. sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis .polna nemoe Imun . Drastika .retko. stvaranje krasta i na kraju ljuspanje. Upotrebljavaju se u medicini. iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom.

ubrizgavanje nekog leka u mil.javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe. kJizma Kokainizam .te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija .zapaljellje. koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa.rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) .akutan.oboljenja . 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) . a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika . melem) . nekog de} stva ill pojave Jradijacija .zapaljenje debelog creva .. Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze .nje msek. hronicno ill alkutno. padom krvnog pritiska.lek.nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice . zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn.davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija .prel= doba zene Klistil' . jak bol u trbuhu.zracenje Ishijas (»isijas«) .oparak.ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva .najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .slab vdd pri smanjenoj sve~losti. koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija .oj ed lntoksikacija .-sredstva za UIlIi~tava.trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -.kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija .dnje.lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica.ice Infarkt srca (»srcana kap«.ala (buhac) lnsolacija . 'n esvesticom. Klizma .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV.nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada. Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps .. koje se vrsi irigatorom Klimakterijum . ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija .bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) .nesanica Intertrigo .Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar .sprecavanje.unoseDJe teenosti u gufnje crevo.zapaljenje Intut .koZe looja se odlikuju prekomer. infar kt miokarda) . najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .vid.medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .

sredstvo koje povecava oi. nestalan Laksantna srestva (la ksancija) .kamen.stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis .llepos Loj an.os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama.zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks .generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija . tkivim·a illi organima Lepra (guba) . ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .196 LECEN11! BlL1EM Koma .usnice.teska zarazna bolest izazvana klicom. stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija . misaca.usnat Labilan . skuplj anje (npr. koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj . naroeito po 1111 e Labijatus .lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.besvesnost. izgoretina Konvulzija . prokain i dr. pritajen. koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa .ulep ~ avanje J d.uroden Konzis rencija .skriven . sudova) Koprivnjaca (urtikarija) .roznjaca Kosmetika .specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi.zutica Labije . tj.promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea.nelm bolest j. poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje.melem Leukociti . tvorevine u vidu kamenci~. obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) . cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija .prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens .oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija .prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.prilepCiv Kontraindikacija .) Luksacija - iScaSenje .1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja .. neizrazen: ka!e se za .bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast .zatvor Konlagiozan .sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva.grklj an Latentan .pospanost.besnilo Litijaza .(~ njene zna. prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .zapalj enje vefn jace Konstipacija .kojli popravlja u. a ne izazivaju stetne posledice Laklagog .grcenj e.promrzHna Kongenitalan . odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija ..opekotina.

krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija . Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za . ulja.prosirenost zenice Mikoza fungoid na .bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture . kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica . zao.sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina.mu Metcorizam .vid.bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna . nasuprot mikroskopskoj .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ . Me ningitis .sreani miSic Miokarditis . Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti . kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent .zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki . m enstruacija Me tabolizam .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii . ka taplazma Me lemi (flasteri) .kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem . upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo.z.nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis .ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom. krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena .suZenost zenice Miokard .zapaljenj e dojke Macerat .RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago . vosak. smole.zarazno kocenje vrata Meningokok .s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza .l organizmu Me/em . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula. blagi tumOIli miSi6nog tkiva . koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I. aiJkoholom . koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi. a na temperaturi tela postaju meki i plasticni..kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski . moze videti go lim okom Maligni .j u ~l'Stima Lupus .lek Medicinski ugalj . mast.lek.m esnati. etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e.po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje.vid.opal<. te se mogu prilepiti na kozu.promet materija u orgaJIl'i.krajnici Mastit is .bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .zapaljenje 's rOainog miSica Miomi .vid. perioda) .kate se za osobinu koja se. bruceloza Man dule .

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

pre sVl!ga tinkture 1200fo). Biljka eveta druge Hi treee godine. rastresitom. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. snaina i lepa. alkoholature. U plodovima ima 0. namenjene poslasticarima. Retko se na- Svojstva. (bez evasti). sitosterola. Gaji se po moevarnim mestima.5-1. lazi divlja biljka. pljosnat i kri· lat. . operu. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. oCiste.ANGELIKA. Sastav. Stitovi sa zrelim plodovima. oblo. raznih kiselina i drugih materija.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em.Rizomi i korenje sadrie 0. a zatim aromaticno ljutog. Upotreba: . omlate i plodovi se pakuju u vreee. kumarina i drugib sastojaka. . ANDELIKA.Angelika uspeva na lakom. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . KRA VOJAe 213 ANGELIKA. Seme se mora posejati cim sazri. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama.k!rupan. Ukusa je najpre os!atkog. kumarina.5"10 etarskog ulja. od maja do septembra (5-6 berbi). KRAVOJAC Angelica archangelica L. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. Plod je jajolik. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. . .Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. ANDELlKA. Cveta jula i avgusta. jer brzo gubi klijavost. Stabljike i drske. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. Umbelliferae Izg\ed blIjke. ekstrakti i dTUgO. pektina. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. rizoma i korenja. ~uplje. .Angelika je vrlo krupna. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja. oko UNo masnog ulja. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. Rlzom je mesn~·t. iuekastobelicaste boje. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. seku se vee od prve go dine. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. su~e na asurama na suneu. do 2 m visoka zeljasta biljka. olak~ava varenje. Rasprostranjenost. plodnom i mocvarnom zemljiStu. oko 6'10 smole. Stablo je ' pravo. Gajenje i berba. . Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati.iku. Listovi su triput perasto useceni. destilacijom samlevenih plodova. najviSe u Zapadnoj Evropi. Glavni sastojak ulja je felandren. pri vrhu razgranato. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. Ulje je vrlo skupo. vezujou u snopice i odmah prodaju.30-1"10 etarskog ulja.

3. a rodi oko 1.i po 15 g linoure. Banat proizvodi vrlo dobar anis. Koren je tanak.214 LECENIP.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. ali da ne vri. andelski korell. toplu. arzdelski (andeoski) koren. Za apetil: 30 g korena ange1ike . Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. To 'SU veoma . pa ~m je zato i lekovitost manja. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. Narodna imena: angelika (Orfelin). kadlinae. andelika. andeosko drvo. poklopiti. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. nane. 2. Uzirnaju se posle jela. kicice. kandiranog voca i tkornpota.slatkog. popariti sa 100 g kljucale vode. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto.belj. ali sadne manje etarskog ulja.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. ANASON. pelena i blatenog ckalja .000 kg. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. piti posle jela. visoka 2~O em. Protiv gasova. 4. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. kllime i zemIjiSta. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike. kravojac. - ANIS.t ra klju~le vode. tru1Jru. dobro obmdenu zemlju. . Osim toga. 2-3 srut. One su takode Iekovite. Rasprostranjenost_ . kravojec. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. T'razi jaku. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. zlahtna angelitka. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. ANI:2:. kravogaz. stabljika valjkasta. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. anisa. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. ANIZ. gozdni koren. nadimanja. divlja andelika. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . siri~.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. laku. poklopiti. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. mora~ i kima . Gajenje anisa je slicno moracu. vrtna "Melka. borstna ange!ika. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. Boji se hladnih vetrova. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. baljka. Droga potice sarno od gajene biljke. aIIlgebica. ostaviti ukraj ~tednjaka. za zirnu. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. lroren 'Svetoga duha. Cvetovi 'Su sitni.

Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. ANACON.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. . SLATKI KOPAR . 215 Berba. a. Droga. . put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. koja jako prelama svetlost. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). Nad podJogom je do 3 mm ~irok.5%. ANIZ.~% eta r s k 0 g u I j a. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. sitnije. NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. . U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. . belaneevine i ~ecera. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa.ANIS. oko tOOl. Dugae!ak je 4-5 mm. . Poe!inje se 10piti na 150. etarskog ulja najmanje 1. Plod?ve treb. jakog aromaticnog mirisa na anetal. . a treti put se eela biljka odseCe. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. taJasasto povijena rebra. Rebra su jednaka. hrapav. slic!nog morac!u.Anis sadrfi 1. nezna i bleda. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. 2oo/. a izmedu rebara nema masnica. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. Anis je vrlo prijatnog. • .Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. .a su~iti kao zito na tavanu. Skroba nema. Sastav. POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . . ~to ima vrlo istaknuta. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. a ukusa s!atkog. Sivo-zelenkaste boje. b . a ima aJkaJoida. gorko i neprijatno.PLODA ANISA . Primese. . toplog i naljuoog. bradavic!asto. taekasto. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. Bere se u leto. nema etarskog ulja.~lod (shizokarpijal. aromati6nog. Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova.ANIS. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). masnog ulja.Anis se bere kao i morae!. oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. e!esto prevrtati. ali berba ne traje tako dugo: dva.

Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. anizaldehida i anisove kiseline. kao pod 2_ 5.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. an e t 0 I a.n ijih vremena do danas stalno. mrkve i kima. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. majkine du§ice i kamilice. Istorlja. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. kao pod 1. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. ali se pije posle jela_ . Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. takode sadrfe anisovog ulja. kima i kamilice. celera. kao pod 2_ 4. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. Razne pastile i bombone. mora~. karminativ. . 2. nekad vi§e nekad manje. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. kao pod 5. slatkgg korena i majorana. kima. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa.elucu iii crevima: po 10 g anisa. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. isJandskog IBaja i cveta podbela. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. drhtavicu i dr. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. veronike i saponarije.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. metilkavikola. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. perruna. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. likeri i druga sredstva za ufivanje. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. pije se topao ~aj. maraca. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. moraca. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. mora~a. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. 1. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. stomahik (spazmoliti·k l. preparati za rube i usta i dr. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. Staro ulje je otrovnije od sveteg.

Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. morski janez. AVTlKA. 8. kao pod 8.AVTUGA. 9.1O APTA . ekstrakti. slatkog korena. anis. visoka 1-2 m . anjez. anez. BURJAN 217 ~Ijiva 7. razijan. sol!na. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. onliz.APTA. ~i pu raka . mirisa na gorke bademe. 10.AVTlKA. drenjina. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. slatki janus. poklopiti. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. suvjh i kore kru~ine. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . onajs. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. miroClije i majorana. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. APTA. slatki kumin. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. ribizla i kiselih vganja. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. kao pod 8. AVTUGA. Raste svuda k. Plod je okrugla. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. Listovi su naspramni.BURJAN Sambucus ebulus L . moral!a. erna bobica. Cveta juna i jula. moral!a. ostaviti 3 sata i odjednom popiti. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. slatki komoral!. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. tinkture. Ostala narodna Imena: anaton.

gorkJh materija. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. fo lium et fructus). ap tovnjak. e meno se pije 2-3 case dnevno. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. bez mirisa. kokosije groz(!e. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. Upotrebljava se koren. aptika. tanina. raznih secera. a1dum-tra· va. stenicnik. pri 6emu se odigra vrenje. . bozovina. gemma et folium) . Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. a u plodu ima valerijanske. bazdika. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. posle cega se i·s ced i i profiltruje. zilavu i lepljiru masu. aptuga. OISObito Acacia Senegal WHld. Druga narodna imena: abad. bazg. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. avta. . U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. habdika. is tavr. avdika. optovina.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. zija. sluzastog i bljutavog ukusa. habdovina. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. smrdljiva zova. list i plod (Ebuli radix.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. anta. kurjaeki rep. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. egipatska akadja). jabuc ne i vinske kiseIine. pastila itd. (=Lardx europaea DC. emul. . haptJika. pupoljak i list (Laricis cortex.Svi delovi biljke deluju purgativno. a naj6esce terpentin. habad. abdika. aftika. hobed. kao i deejih proliva. bujad. antocijana (modra boj a sokal i pektina.sok se izb istri. hapta. Upotrebljavajou se kora.Mimosaceae (bijela akacija. . abzovina. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. zovina. ncprij a mog mirisa. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. Komadi razne veIieine i oblika. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. pasta. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. za proizvodnju lepka i dr. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. aptovina. od koje bolri glava. ditfreticno i izazivaj u znojenje. ARIS Larix decidua Mill.

ARl9EV TRUD. etru i hloroformu. ari~evina. sa Karntatke i Larix leptolepis hort. Ima 50--800. najce~Ce u obliku aerosola. 0. . . jer je droga otrovna! . bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. ad jele. ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. ARlSBVA GUIVA . Larix dahurica Turcz. ali sarno na Iekarski recept. venica.). najce~ce za spravljanje slozenih f1astera.. . lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. a ostatak tine smola. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo.U kori ima tanina i koniferozida. ARISEV TRUD. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. liz Amenilke. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx..ARl9EVA GUBA. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu.U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. sosna. 219 Sastav.Polyporaceae). Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu. Larix occidentalis Nutt. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. i Larix pcndula Salisb.U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo. ARIS ARISEVA GUBA. iz Japana. . PECURKA NA DUBU ARISU. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. Narodna Imena: arez. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries . planinskog bora i dr. tis. Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. arit. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. ariZ.

Umbelliferae. ciroze i dr. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. u sastavu pojedinih slozenih lekova. zbog cega zaudaxa na beli luk. AZANT-SMOLA. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. nevesilj) i drugih Ferula . ASA-FETIDA. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata.i dlrugde. bolova u be~ici. raticok. kongcstija jetre. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. DAVOUA SMOLA. za iska~ljavanje. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. devesilj. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). (smrdljJva vitina. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . pomaf. Narodna imena: ardecovka. articovka. ASANT. deluju kao blag' diuretik. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. ARTICOKA Cynara scolimus L. pd10ma boca. dJraguSica. lma veld. gardun. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit.220 ARTISOKA.u varenju masti i dr. italijanski osat.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. . pomafu varenju. protiv nadimanja u crevima i.

bela evece. a list jo~ dok je mlad. Narodna tmena: akacija. Otrovnost potice od toksalbumina robina. akacija. U evetu ima flavonskih heterozida. dulcis). Kod nas na jugu raste poludivalj. beli bugrem. a u slatkom nema. bijela kapiniku. stambolska draCa. hacija. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. bagren. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). . bijela draca. Badem je oko 5 m visoko drvo. BADEM. rede dYe semenke. asparagina. ~iljastim. akac. nerod. bijela bagrena. prvim vesnicima proleea.B BAGREM Robinia pseudacacia L. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. U narodu se upotrebljava evet. etarskog ulja i fitosterola. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. kra· Ijegac. kralj. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. Plod je duguljasta ko~tunica. bagrema. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. kraljevo drvo. morska draCa. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. sluzi. robinija. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. bela bagrena. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. egiptonska tmina. voska. bagra. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. s duguljastim. signojka. krunciea. Cveta u maju. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. BAJAM. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. ima zelen. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. bela drvo. gospodinov tm.

bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. sp ljo~teno. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. Na -looC ostaje tetno i bistro. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. u zezene. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. deluje kao narkotik i sedativ. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. Po~o je skupo. U k usa JC gorkog i uljastog. Veea kolicina moie izazvati i smrt. bezbojnog kristainog heterozida. Upotreba . Cesto se prepisuje s morfinom. pitomi badem. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. Sastav. bajarna. . Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. od koga 'Potite gortina. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. nikako zuckasti. k> kovitost i otrovnost gorkog badema. 2. mendula. rapava i p r a ~ n a.koze. okrugla halaza (kotvica. . gume. do 5% ~ecera. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. do 25 mm dugatko. sluzi. Ne smeju se upotrebljavati stare. bela. men· dalj. mjendula. a mirisa nema. ono dobijeno prvim. »miris na gorki badem • . okica). bajan. Najpre se .i!Ze amigdalozida. Kotiledoni moraju biti potpuno beli.222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. . skoro trenutno dejstvuje. mandala. pljosnato-ispupt ena. Ostala narodna lmena: arnendula. Voda od gorkih badema. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). U slatkom bademu ima malo vise secera iulja. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. . koja je uzdut brazdovito naborana. Pod vrhom je sm esten pupak. U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. migdal. testo je talsifikovano. Jezgra se sastoji od dva velika.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«.ilScedi masno ulje. nagriZene iii zdrobljene semenke. etarskog i masnog ulja. Ne susi se. Bistra.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) . a na podlozi velika. Sadrii oko Boo/.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. oko 25% belan~evine .Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. hladnim ce(ienjem (»prvenac«). bojarn. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. ali onema cijanogenetskih heterozida. Aqua Amygdalae amarae. Bademovo uJjc. tzv.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. ali kad se zvace. trioleina. Najveca dnevna doza je 6 g. omendula. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak.

Cvetovi su sitni. Rizom je vretenast.BAMI1A. Cveta leti. 223 BAMIJA. TRAVA OD PUPKA. tan miris. BOBNJA. BEDRlNAC . ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. BAMNJA. BOBOSARA. uciruZeni III ~titaste cvasti.. BEDRNICA. MALA BEDRENIKA. BAMNJE. BABNJE. razgranat i ima jak i neprija. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. DESHO: MALI BEDRINAC .. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. BAMJA Hibiscus esculentus L. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. Li· stovi su perasto deljeni. bell. SILJEVINA. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. Cela LEvo: BEDRINAC. BEDRINAC. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. BAMIAT.

kad se prohladi. silj. (veliki bedrinac. bedrnac. 4. pimpanela). Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. procediti i grgljati. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. lma jo~ i 10-140. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. b edrica. BELA VRBA Salix alba L. biberu~a. reska. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. . Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. velika bedrenika. Do otkriea cinhona (hinin). ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. etarskog ulja. 2. ialfije i trave od srdobolje. zaduh. smole. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. div-ana1ion. bedrenicak. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. 3. zalfije . Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik.. gurne. smole. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. Protiv Itazeba. gorka komoracika. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. po 10 g kamilice. jarcija trava. goveda trava. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. hajducice. kamilice i hajducice. saponozida . ostaviti 2 sata. gume. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. karnilice. katehinskog tan ina. visoke temperature. Sadrfi aka So. Pije se ~to topliji caj. be· drinica. urnbeliferona. bedrenac. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. Upa/a usia: po 20 g bedrinca.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. toplog i pali. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. Ijoskavca. izob ergaptena. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. Sadrii gorku materiju pimpinelin. 1. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. voska i kalcijum-oksalata.. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. a ukusa je Ijutog. hazman trava. tan ina i kumarina. pupcajivica. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. bedrenik. Raste po suvim mestima. diva mirudija. Ostala narodna bnena: bedranica. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. a pola uvece pre jela.

sto racvast. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. BELA. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. narocito Da Deliblatskom zivom pesku.BIlU. a debeli oko 4 mp1. Nema likinih. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). Srlni znaci su od 3 do 5 redova. Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . iznutra skoro beo. Biljka je u obliku grmi~. a Da vrhu glaviea. . G. valjkasti lepljivi i futo-mrki. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. arrostii . 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. cireva. riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m. psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. Simi za izradu Saponinum album. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . . SadIii do 200/0 saponozida. . Dugack:i su 3-5 c m . spolja sivo-rut. 1-2 meseca. U narodu se najvBe cene nabrekli. . Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . aromaticnog i smolastog uk usa. Kod nas je ima.Koren (Radix Sap~na. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. debeo do 10 em. Droga je smolas tog. Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. ali ama drvenih vlakana. . topole. poredanih u koneentricne slojeve.) iz Egipta. b rani ran o u prole~e . jab lana i jasike. gorkog. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. Draga. ..

dipentena: silvestrena i kadinena. Ovo je vaZoo. karotena. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. . gorke materije. berika. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. = P. U nedostatku be log. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. cam. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. sirupa itd. autea. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. bijeH bor..) je vrlo hranljivo. ~umski bor. Naraste do 80 em. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj.i oko 22'10 belancevina. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. bjelobor. belobor. BELl BUN. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. pre svega. bor. KRANJSKA BUNIKA. ocedi. gorkih materija i fIavonskih je· . koje se sastoji iz aUa-pinena. Upotrebljava se u obliku infuza. divlji bor. obieni bor. maritima Lam. dezodorizaciju i ozonizaciju. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. U kori borova ima 20-500/0 tanina. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. hvoja. LEUKOVAC. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. Raste na KarpatiIna. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. masnog ulja . Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. dinjenja. et Ait. vee ti sastojei imaju i antimikrobna. vitamina C. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. Plod je dvopregracilla taura. zaslad! i pije. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe. antisepticna svojstva. ~eeera tzv. zbog cega se upotrebljava kao tonik. smrok. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. . jer una oko 230. Narodna !mena: avtica.

Droga. a najvge na vlainim mestima. Izgled I ostal0 je kao u beladone.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). . BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU. bOJ a. U korenu belog buna irna 0. Rasprostranjenost. mu~ k.List. . Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll.Raste svuda.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. Ukus. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. Cela b ilj ka je vrlo otrovna. duguljastih listica. po obodu nazubljenih ~ il:iastih. slozeno perasti. Plod je vrlo krJlata ora~ica. rede kora i seme (Fraxini folium. sastavljeni od 7 do 13 uskih.i i zenskii. naroeito u ovoj s Karpata. Listovi su naspramni. Koren se korn. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. Beladonin plod je soena bobica. hermafroditni. cortex et semen). Cveta u aprilu i maju. . - Oleaceae Drvo visoko do 40 m.

U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja.itola. . g!ikoze. artiSoke i breze i zuba~e. dakIe. U narodu.1"10) i dr. gume. !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) .Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. . obi~ni jasen. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. kao sredstvo za bajaDje.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih .U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida. ~iDi i rnadije. kolere. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. . kIj u ~le 3. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka.U kori su nadem gotovo isti sastojei. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. Za vreme raznih epidemija titiusa. zenskojasen.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. dijafore ti~no i Iaksantno. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. al i vge tan ina. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . beli luk. lu~kojasen . jasen. Iu· BELl LUK Allium sativum L. Iskonsko verovanje u lekovitu. . zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. 2. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. tinktura i sirup. Od lista se spravIjaju ekstrakt. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. poklopiti. slobodne i vezane jabu~De kiseline. dizenterije. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. MeJan caj: po 25 g lista jasena. beli Iuk je lek za sve. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. elar· skog ulja (svega oko 0. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . reu· matizrna i uloga. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. Upotreba. pre svega. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen. keer medu mladd. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk. Deluje diureti ~no . kao pod 1. kao pod l. tanina. veliki jasen. vra~anje. . Kad je majka spremala sina u vojnike. ino7.nevidljivih opasDih sila«. kuge. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. manitola. 1. poljski jasen. a jedro dete Da ulicu.

karnilica. nana. videcemo da su mnoge droge. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . Uosta!om . tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. lek. Tek u I. dakle. zacin. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. lincura. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. streptomicina. narodnoj ishrani. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. a ' ponekad i kao madija. kao ono noj. Ne. nje. poglavlje Fitoncidi). trava-iva. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. nikacl nije napustala beli luk. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. zabadati glavu u pesak.iv nadrilekarstva. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. bez nauenih pretenzija. Naprotiv. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo.. iako usmena. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. veterinare i farmaceute . narodna medicina. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. a pre svega u narodnoj m edicini. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . ali je u poslednjim vekovima. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj .BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. kao ~to su beli luk. antibiotika (vid. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. eaulmogra od Indusa. Nairne. p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. mozda. odoIj en . kicica. ipeka. nepisana. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. Kao sto u skolskoj.. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. kako iznutra tako i spolja. kantarion i druge. moei eerno donet. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. kininova kora od starosedelaca Perna. .

« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom.. cim luk izgub i miris. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja. Upotrebljavaju ga na razne naeine. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. tvrde na~i planinci i brdani. Smiljanic iz Kaca.nov list. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. na front. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. lupanja srca itd. jendeka i ritskih jama. . nesvestice. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. odmah se po vozovima. .'. nervoze srca. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica. rutvica. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava. iz bara. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. eim neko poene kijati i ka~ljati. i nikad nisam bio bo1estan. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom.. Godinama sam pio vodu iz Dunava. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. ocedi i pije zajedno s mlekom . gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. euvajuci kao dete tude ovce i svinje.im imenima. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol. Osim toga. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. barske groznice. poeev od raznih sosova. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova.tvrdi stari P. . uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. Najzad. U sremskoj Posavini. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. MasJi. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju.

Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. Beli luk. tabane i dlanove. subase (poljski cuvari) i poljski radnici. ricinusovo ulje za ci scenje.« . Ako je oboleli gadljiv. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. pa ga boli glava i celo telo. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. Deci se daju manje kolicine ovog leka. da se njim trlj aj u slepoot nice. tri iii tri puta tri . a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. vra t i celo telo. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. Protiv glavobolje. da se stavlja na glavu. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj. To radi i skol· - . eventualno. tako mora biti da bi bilo leka). Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. muke. onda ga tom . Sto je luk ljuci. a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. Kad n eko mnogo nazebe.. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. Ako glava pantljieare ne izade. ncsves tice. trojstvo. Raso je odlicno. dakle. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. Jedno 5 drugim se pomesa. mena. ali je raso mnogo prijatniji. Banatu. tim je bolji.specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni.. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta.. Bosni j u drugim krajevima. Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. Srbiji. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . n a njivi prokisne. kalu pOljski radniei. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. Niko ga ne moze napoj iti. Ovo je dobro da se miri ~e . treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana .SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. vratne file. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad .i zaberu se tri najlepse. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). ra. pas tiri. Coban i. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji.

jer sam . neb 0 Ie 5 t i. . . jo~ ponegde i danas.tvrdi jedan inzenjer . To bolesniku otvara apetit. a to je. kazu. na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. da beli luk obnavlja i jal::a krv. eto. bolesniku treba davati i kiselog mleka. Mozda je.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . rosi rj sini se. konjskog bosiljka. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. zatim majkine dusice. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. sede lj'-i i . igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini.veti jedan stari Bal::vanin. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. jer niko nije imao nuznik. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. ne javljaju. »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. a ne kupaju se: mehur pukne. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . nove se . umesto vode da pije I::aj od hajducke trave.« Bolesnu d l. To isto. to bila neka preventivna mera. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. poreklom sa Cakora iznad Peei. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . Belim lukom. Kad god podemo u voliju u rit.232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. u Nov~icima. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. Kafu tame kod mene. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. Nekad je bio obicaj. sa ili bez plavog kamena. kao i cesta upotreba belog luka. le~e i razne k 0 1. plavog kamena i vinskog sirceta. presnog ili kao zacina u svim jelima.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. bolje jede i brle ozdravi. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. izade tuta voda. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. a stoka je sva i ~ la na pa u. Na svakom oprelu i selu . pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu .

Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko .BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. u najboljem sIueaju. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. Od 1844. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. narocito zuti pasulj. god. To je za njih prava poslastica. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. zbog eega se ona i \l. slanine i belog i crnog luka. Godine 1892. dakle. tzv. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. gotovo neprimetan miris. Na· protiv. senfa iii rnutarda. samleven iIi stucan beli luk. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. a ako se beli luk. sokove. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. ren.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. cia ne bi tivina lipsavala.« . a kad se ozlede. sla· cicom. rotkvicom. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. ren i druge sliene. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. Ako neee da pije. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. Iomiti. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. izdvojena jedna uljasta. Kad se dde na koti. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. sve dok se ne ozledi. bezbojna. . pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a.Beli luk ima vrio slab. god. slacica. e a k [ u r a z b I a ze· . Tek 1944. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. Cobani i ratari peku prienice od hleba. kad se zv a cui jed u.. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. I beli Iuk i druge vrste luka. kolena. zatim b 0 I. Na primer. imaju manje iii vi~e I jut u k u s.p otrebajava za izradu »slacice«. sin a I b 0 z i d. U tom pogledu. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. sirotinjska hrana . IZiUzetak je bela slacica. postoji slienost belog luka s renom. . Cim se poene rezati. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. kidati iii tucati. Hemljsld sastav. brzo gube Jj uti miris i ukus . rotkvom. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. 2:ivimo od hleba.

ona nema an tibakterijsko dejstvo. Vee 1947. Sirce. formula alicina. za jacanje.e i kolere.000 do 1 : 125. godine. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J..234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. protiv visokog krvnog pritiska. protiv hronicnog bronhitisa. difterija. uz cesee mesanje. . kolera). Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. . dizienteri.ni alkoholni ekstrakt. Tinktura je 2()<>: . a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. mirisa na beli luk. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. str. Macerat. . piogenesa. streptokoke. koli-bacila. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. go d. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). god. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . enzima . izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana.I uka nacirui vodena supstancija. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD).000 alicin pokazu. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar.ri. bacila tifusa i dizente rije. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida. Uost a lom.stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke.sko de. antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. 1023)..Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka. vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. Osim galens kih . arterioskleroze i decjih glista. u tvrdena je hemijska grada. Aliin nema antibakterij ske osobine. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin. bacili litusa. neozleden.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . protiv p eruti i opadanja kose i dr. 1947. grip. uzimaju se pre jela. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka.e antibakte. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. Iste. odlije 5e i profiltruj e. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja.000 grama 600/o-nog alkohola. dakle.

SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. isec. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. a starijima po 2 tablete. Po 20 g soka dvaput dnevno. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture. . Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. Posle mesec dana kura se ponavlja.O~gcen. . .tanu 'PoremecajJ u crevima. sirceta. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. Alkoholafura. Skuvan za klistiranje 7-30 g. odllje se. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. Po navodima te fabrike. pa se posle mesec dana pre kine. Sirup. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline).300 g ~ecera iii 1.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi.Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu.BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. pa cim se ovla!i. . pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. 3-5 puta dnevno. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. Zatim se isced. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . Seeeriema. doda 1. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje.i i filtruje. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. . dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje.sa na bell luk. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi.Iz zemlje izval1ena.Maoaus« iz Drezdena. toksina. jakog miri. nadimanje usled gas ova. gubi lekovitost. Prasak.Sandoz«. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. Po 30 g u obliku infuza. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. sirupa iii ~ecerleme. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. zaraze. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno.

sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. tj. delova~c kao v e z i k a nc i j a. hemoroida (Suljeva) i dr. reurnatizma. nekrozu tkiva. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. kMlja. koznih belesti.a. U pocetku. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. uglavnom oko Nila. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. za radni svet. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. naj~e~~e stucan u sircctu. beli luk. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. molitava. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. U Vedama.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. Istorija_ . pa je takav lek i najaktivniji. avo je sasvim opravdano. od njene osetljivosti. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. vrste. lo~eg varenja. induskim svetim knjigama. a u jacoj d01li i ako se duic drle. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. u Indiji. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. To su sredstva koja prouzrokuju. madija. jer vidimo ida· . Persijanaca i drugih. Jevreja. izazvati crvenilo na kozi. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. god. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. mr~avosti i op~te slabosti. dok su bili mali i sjroma~ni. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. upotrebljavan je kao op~ti tonik. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. Vavilonaca. zacinsku i lekovitu biljku. tj. jake zacine i mirise sa Istoka. Fcni~ana. medu njima i beli luk. kad se stave na koZu. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. U Eberovim Papirusima (oko 1500. Stari Kinezi. za~inske i otrovne droge. jer se u sir~tu alicin najbolje drli.uz primellu tajni. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj.Bell luk je. aromati~e. cd vrste zivotinje i uzrasta. karanfilica. Jevreji. crvenilo i upalu. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. Indusi. U toj daJekoj zemlji. izazvace rane i zagnojavanje. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. . slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. spominju se lekovi.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. Kasnije. cimeta. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. Pre svega. vremena koliko se na jeduom mestu drli. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. Na taj lla~in. N a u c n a vet e r ina. protiv nastupa i proliva konja. Najvi~e su upotrebljavall luk. manjc-vBe sto~rski i nomadski. a beli luk je os tao za sirotinju. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. tj. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite.

a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . dobar je protiv ospica. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. luk-Ce~ njak.. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva.. kao sto su. za plebs. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. . kukurek i druge biljke kao lek. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. lukac. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja. --_. ~snjak. jer su sprecene zarazne bolesti. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi. rotkve. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. uspelo je grac:tenje piramida. dakle. lek. uostalom. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. kao i raznim vrstama luka. ~ni luk. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja.cesan. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. upotrebljavahu za lek. jer ih onda zmije nece ujedati.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. ~san-luk. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. u~inili j 7. Kasnije. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije.. G rei su takoc:te mnogo eenili luk.smrdljiva ruza. preventivno sredstvo. smatraju ih. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. utonula u mrak i neznanje. ~oviti luk. Lonicerus (1564. uostalom. saransak. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. i prvi Rimljani.U po~etku. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) .. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. ~njak. luk. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. luk.. za~in. Orfej spominje beli luk. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita.. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. C!:ini i madije. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. . ). za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. Rim I jan i. kao. a s medom. bel i i ern i I u k. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. godine) preporu~je beli luk protiv glista. Pome~an s uljem i solj u. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice.

vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. ekcema i drugih koznih bolesti. cmi papar. . sjajnih. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. ljutog i toplog ukusa. gde se i gaji. kao i u ostalim tropskim predelima. socnih. Biber je svojstvenog. Br. dakle. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva.Piperaceae (crni ·biber. ali se sme uzimati upola manje. skoro srcolikih listova i. a osobitog. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. karabiber). To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. U listu ima do 15% arbutozida.

oko 5% tanina. - Composi. .Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. U biberu ima 1-2. a Ijutina od piperina. Sastav. veoma raz· granata biljka. obavijene su kruprum ovojnim listovirna. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje.Raste u primorj-u. kad se spusti u vodu. SIKAUNA 239 talu vodu. BLAZENI CKALl malo sluzi. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_. jedri. Cveta po~etkom leta. vrlo bodljikava. Kad se tuca i melje. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. . ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj . Rasprostranjenost.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). BLAtENI CKALJ.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. smole. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze. Listovi su duguljasti. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba.. na vrhovirna ogranaka. a lo~ lebdi ili pliva.8% s mol e (kavicina). nazi va kij an je. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. etarskog ulja i razne soli. visoka do 40 em. Upotreba.BLAZENl CKAU. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee.Kod nas se vrlo retko upotrebljava. Cvetne glavice su pojedina~ne. Naprotiv. odmah padne na dno. naj~e~ce po suvirn mestima. rede u drugim delovima zemlje. VBe ga ?otro~.. Prvoklasan biber u zrnu. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. ~iljasti. Aroma bibera potice od etarskog ulja. Droga_ . duboko perasto deljeni. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. SIKALINA Cnicus benedictus L.. . Cvetovi su ruti. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu. .5% eta r s k 0 g u I j a.. ali kao poludivlja biljka.

Kod nas se De gaji. a Da Zapadu obavezno. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. a na prelomu beo. vezu u kitice ~ su ~e '1. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. Pije se kao pod 1. pli"kova i rana. bozja plahta. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. mesnatim.l hladu na promaji. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. pitomi ckalj. Ijutog. neupadljivjm. dugacka 3--4 m . 2. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. limunove kore i oeajnice. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. vina i drugih galenskih preparata. nepdjatnog i toplog je ukusa. Gajenje 1 berba. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. pelena i lincure.KUKA T amus communis L. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. tinkture. mesnata. benediMa. trave-ive. Plod je jajolika. sjajna bobiea zive crvene boje. Narodna imena: babino zelje.BLJU1D. . pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. sveta sikaviea. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. 1. korenom se trlja mesto. kraljevac. Daje se u obliku ~aja. Bere se eim se pojave prvi cvetovi. hajducice. Seje se krajem april a. na dugim peteljkama. biskupova brada. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. Strugan rizom se stavlja na uboje. Ili se rizom Da trenici nastruze. rastresito i plod no zemlj gte. meki tm. Traii lako. Listovi su srcoliki i Siljasti. Raste po zivicama i obodima ~uma. kielce. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. gorkog. U redove od 60 do 70 cm. odstranjuje modI1ice od podlivene . tako da se posle toga obavezno maZe uljem. benediktova Toza. Rizom je spolja sivocm. BLJUST. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. ckalj . na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. koja se penje po drvecu. ne eekajuci da se svi otvore.240 LECENJP. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale.

IYljust. konjski bob. oksitiramina i proteolitskih enzima. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. alkaloida abrotina. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. naj cesce po grobljima. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae)..Isto tako. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. zmijino grozde. erna loza. kukovina. visoka 60-140 em. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. Bljus/ je o/rovan. Stabljika je skora odrvenjena. asparagina. . B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. crne kuke. tanina i flavonskih jedinjenja. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). leucina. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. Narodna. Cvetovi su sitni. a u eve!u bojena materija antofein. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. ce~ce muckaju6i. veliki bob. Imena: bakla. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. beb. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. Sadrii etarskog uJja. BOB Vicia taba L. sakupljeni u malene glavicaste evasti. drlati 10 dana. Cveta od juna do oktobra. Miri~e istovremeno na limun i pelen. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. blju~c. Upotrebljava se sli cno pelenu. blju~tina. bluz. Dmga narodna imena: ble. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu.BOB. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. BOllE DRVCE 241 krvi. bobae. tirozina. bjJu~tan. ali je manje gorak. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. zuli. gork'ih matenija. visoka 60 do 120 em. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. pije se pre jela. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. Poreklom je iz Azije. pa ga zbog toga treba izbegavati.

za le~enje hema. lrava od guja. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. srCano zelj e. Zbog toga bi trebalo da lekari. Narodna imena: bozja metiea. zlu ne trebalo«. kosovski bozur. BOKVICA. Nisu retki slll~ajevi trovanja. Za P. kraljev evijet. bozja plahtica. trojaska rozica. kurjak. pro stenik.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. TEGAVAC. Izaziva povraeanje. devetak. Z. velikog kaslja. zenski bozur. tenuifolia L. ' 0" z" uredivanje menstruacije. bofuraJ\c. rutviea. corallil1a: bozur. broda nj.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. decora: bUur. narocito na selu. P. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. pitomi ohsjenae. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima.• P. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). \ Za P. tuber et sem en). tanina. Narocito ga eene zene. secera. macur. Ne preporucujc se <uP( . obrate patnju na bofur.sni muski pelino pelinak. tunkarica. bozur. secera. va. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. brozgva. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. masti . drevinka. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. lILOVLAK. . I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. Nekad 1I skolskoj. za lecenje padavice. etarskog ulja . Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. U korel1u ima tanina. decora Anders . roida i dr. i tako najlakse dolazi do trovanja. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. troj acke roze. pored puteva. turski neven. crljeni bozur. VUCAC Plantago L. trava od tri rozciea. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. po sumama i na drugim mestima. bozuric. bozji drvak. brozg. mosur. eba bozura za l~enje. Nisu otrovne ni skodljive. di· vlji ciper.) Gouan . a i zbog pri· jatnog mirisa. planinski bozur. Ima ih svuda. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. smole i boje. na livadama i pasnjacima. TRPUTAC. U semenu ima masnog ulja. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. duhovska ruza. corallina Retz. BOlURI Paeonia officinalis (L. miri. muski bozur.

MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. pored ugazenih put eva i ispod strehe. ima fuoike jajaste. Droga. Upotreba. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. ~ List se bere sve dok biljka cveta. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. v. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura).) . . I. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. saponozida i fitoncida. eve t je belicas t. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list.ice i drugih lekova. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- . emulzina.). a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju.stu lma oko 40/0 tan ina. soeno. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka.. 2. a koren se vadi cele go- h erba et radix) . Sa5tav. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. p ektina. raste 'po pasnjacima . cvast je dugaeka i srebrnobela.). sta bokv. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek. svuda gde se sliva voua. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. U semenu ima sluzi. dugaeka. mala. limunove kiseline. nerna ienskih j muskih bokvica). srednja bokviea (P. Srednja bokvica raste na suvim mestima. 3. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. 1.iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje . SvaKa se mora odvojeno brati. iako su obe hermafroditne. 3. %ILOVLAK. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. . osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. zensk~. TRPUTAe . krupna iii zenska bokv. dine. sirokolista bokvica (Plantago major L. masnog ulja. susiti. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. usko[is ta bokv-ica (P. 243 list. sta.BOKVlCA. Berba.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. izraden od !i. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. . belaneevina i secera.ica. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti. 2. katar. raste na vlafnim me· stima. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. lal1ceolata L. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv.List bokv. U Ji. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. lisee je iii· roko ovalno. media L. greevi.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. kru· niea je gola. tj . tirozinaze i koagulaze. dlakava je.naee .itamina C. eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. 'cveta ju od proleea do zime. jajolika iii okruglas ta.). rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. Sve't i suv list. evast je kratka. muska.

dugoliste). I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. sve pome~ a . veliki trputac. prome~a i posle pola sala popije. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. Narodna imena. jer su -u njoj otk. Ovo je sasvim opravdano. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. faringit. cveta belog sleza. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. Veoma se ceni. Narodna medfclna. bez okoli~enja. prva pomoc je list od bokvice. Svako ce yam odmah. Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. crnog secera (od sladiea). pitomog kestena. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. B u a c a k (Plantago psyllium L. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. . 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). . muska bokvica (Ku~an). Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa.riveni fitoncidi (Felklova). zenski zi· lovlak.Osim navedenih. marina bokva. Deluje kao blag laksans. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. Ako se slueajno posecete dok ste na selu. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. Godine 1958. larin· git) . cveta zove i trave daninoc. zilavac. veliki trpotec. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. rosulje. piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. Kao prethodni eaj. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. . pije se topao. ~iroki trputac.Bokvica je omiljen narodni lek. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. jer psyl/a na grckom znaci buva). zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. tarpudac. celnik. pitoma bokvica. jer posekotina ne krvari. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. tarpotac. paskvica. ne zagnoji. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. lici na buvu (otud i nauCno ime. cveta i lista podbela i moraca. terput. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. Seme je si· tno. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu.

Monimaeeae. mu~ki zilovlak.BOLDO.Oko 25% sluzi. razgranata. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. evet i eela biljka (Boraginis folium. BORMINA. bolhnjak. LISICINA. triputae. ali su talasasto naborani. Donji listovi su u rozeti. 25% tanina. konjsko rebro.. Sastav_ . . BORAC Baraga officinalis L. bu~ika. troputae. flos et herbal. Cveta od maja do avgusta. Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. na dugaekim drskama i elipticni. duga bokva. tripotee. glavor. Slabog i svojstvenog mirisa. Zilovljak. saponina. bu(h)aeica. rede beli ill purpurni. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. siroki prpotee. popova lozica. mala bukviea. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. Svojstva. malo etarskog ulja. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. 245 Za musku bokvicu: bukviea. Droga. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. srednja bukviea. ernoglavae. diuretieno i se· dativno. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. Listovi su po obodu eeli. a gornji duguljasti.ja OOkva. pasja noga. krupni. . debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. visoka 30 do 60 em. Cvetovi su plavi. fenska bokvica (Ku~an). Za buacak: blesnik. LISICINA . . Upotreba. Rasprostranjenost. . boBinee. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. U mladim biljkama ima malo alantoina. Za srednju bokvicu: bokva. BORAlINA. tako da eoveka odbija. Gajenje i berba. lisnati tr· putae.iIrata. krepotee. sredn. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. dugi trputae. .Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. grubo eeki[ljasto dlakava biljka. List. obieno juna-jula.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje.Seje se u martu iii aprilu na lako. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. treputae. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. skoro bodljikavo dlakava. zenska bokviea. Stabljika je ~uplja . troputae. . deluje i protiv erevnih parazita. Neprijatno. POREC.Ukusa je na krastavee.

246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. oko 6'/. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. zvonasto·eevasti. pirokatehinskih tan ina. organskih kiselina. na vrhu se vidi krunicni prsten.. kozmelj. Upotreba. . krastava. treba do dati malo lipovog i rw. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. volovski jezik. jabuonc i cilibarne. oko 6 mgOfo vitamina C. rw.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). a plod sasvim zreo. burai. poraga. ekstrakt i vino. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. Preneli su ga Arapi u Spaniju. do 1. tanki. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. do 220 mft'/o vitamina C . Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. .e. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. okrugla. visok do 50 em. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje.inog cveta. borazde. . Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. Narodna imena: boraga. nekoliko flavonskih heterozida. boraziniea. popariti ca· som klj. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. i n v e r t n 0 g sec era. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. Cvetovi su ruZicasto·beli . Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno. Anticki narodi nisu poznavali porec. reumatizma i drugih bolesti. Droga. raznih upala sluzniee j. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. U listu ima do ISo. ·bore· tina. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. soena bobica sa vge semenki.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. oko 27'/. Sazreva u leto. Plod je modro·erna. uglavnom H:mu· nove. Sastav. arb u t 0 z i· d a. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. bora~a.50. boraidina.i dr. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. krastavica. Zbog prisutnog arbutozida. buraiina.70 0C.td. . Cveta u prolece. di· vizme. pektina. Listovi su naizmenicni. Bob ice su dosta prijatnog. duguljasto·jajasti. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi.. Plod treba susiti u susniei na 65.List . pojedina. sok iz zrelih babica. cni i obe~eni. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k.u cale vode.

ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. jer je to najzdraviji napitak. Sadrli eta r s k 0 g u I j a. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. tan ina. za farmaceutsku industriju. ostavi 2 sata. brusnik. mahune od pasulja.).iznosi svega 0. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka).ali biljka ipak ima vrlo jak miris. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. 3. strus ljinke. Narodna imena: barovniea. Kolicina etarskog ulja nije velika . boribnica. Bosiljak nije naSa biljka. a m'a jv-Be ILs. poklopi. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. Tako se moze objasniti z. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. oeedi i pije umesto vode. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. brosniea. 1 za religiozne obrede. dudov list. Cela biljka je prijalnog mir isa. borovaca. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. brasnjaca. 2. borovinka. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. a s druge.to vi. 1. u listu ima gotovo iste sastojke. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. erna jagoda. erna borovnica. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L.4 do 0. ofinki. divo-grozje. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. To su evece i miris starijeg sveta. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. linalola. pa i u umetnickoj poeziji.b~g tega se bosiljak nosi na groblje.). Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. s jedne strane.8% . brusovnica. za industrij sku proizvodnju soka. neprevreo i nefalsifikovan sok. Po~to je taj lek patentiran i skup. Donesen je iz Indije. za destilaciju etarskog ulja. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. BOSIUAK Ocimum basilicum L. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. sitnice. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. troskota i rastavi~a se pome~a. najeelishadnije je piti cist. zbog cega se pokoJnik . Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. brosniCak. jer povoljno deluje na vidni purpur. ostavi 2 sata i pije mesta vode. ervenozrna borovnica. kad se ide mrtvaeu. B r usn i e a. borovnjaea. toliko opevano u narodnoj. mecje grozde. Secerna balest (vid. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. dunjinog semena i nane se pomesa. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. zdrav. dobricica i dr. burum. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode.

TRAVA OD MAJASILA Arn.l. CveiBte je malo. listovi na stabljici su sitniji. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. murtela. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. zatim za ja~e mokrenje. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. bosilek. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. C vet. ali ne precvetale cvetne gla· vice. basilje. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. pa ~esto i u loncu. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. Narod.ica montana L. Berba. zrakastih. pitomi vesligen. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. ne sarno suvog. ocistiti od crnih larva. naspramni. Jezicasti. faslid~an.bogojavlJenska vodiea« . zbog tega se daje da se one pokvari . ba~elak. na njemu su usadene sitne. upotreb. za uredivanje menstruacije itd. ~esto zajedno sa belim lukom. b~ulek. po obodu malo nazubljeni. dugacki su do 2. bosilje. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. uzaruim .Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. Iz kratkog. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. baselak. Narodna Imena: ba~ilek.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. . . rapave ahenije zakieene belom. a si'roki ako 4 mm. . visoka 20-60 cm. kao retko koja druga biljka. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. MORAVKA. . fesli~an. za izazi· vanje bolj eg ape tita. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. ~iljas tim. humoznom i via· ~nom zemljiStu. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. nadimanja i tegoba u organima za varenje. bosiljak sarma~ . lima iii u obliku ~aja pos le jela. mislodin. duguljasto·jajasti. valjkaste. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. protiv gasova. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. kao pamuk. pup~aslo.5 cm. sasvim opravdano. po obodu celi. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. besiljak. krupan bosiljak. basiljak. itd. sitno jarnicasto i maljavo. u obliku za~ina u je. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. feslidan. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. Droga. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. ~vrstom. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. Sastoji se iz krupnih. den. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. a ~ta stvarna lekovita vrednost. protiv zapaljenja bub rega. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim . dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. bosilj . Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu.Raste na siIikatnom..Treba brati potpuno rascvetale. pe~~anom. na pasnjacima. fesligen. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. BRDANKA. zenski cvetici. RasproslranJenost. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine.. . vasleden.

Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. jaea sluzokozu. II. eesto umesto skupe jodne tinkture.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. C . Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S.CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. Stavi. a na donjem pot.Cvet sadrli oko 0. .' inulina. flavono· ida. puno je obrastao lako lomljivim. do 9 em dugaeak. Spolja je rapav. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea. gorku j Ijutu. iza. a tanin steze. MORAVKA. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa. malo kvrgav. svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. gor· kog i I iUl og ukusa .1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. B . tan ina. c CVET BRDANKE : A . B. TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. smole.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET .CV ETN A GLAVICA . R i zorn i k 0 r e n. neglikozidnu. . kristalnu materiju a r n i C i n. Iznutra se daje kao sredstvo . OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). Upotreba . skoro \'al} kast. a ukusa nagorkog zivaju kijanje. jako aromatienog.BRDANKA. . slieno zalfiji. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. 3-5 mm debeo.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. boje i arnidiola ill arnisterola. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana.Rizom je vodoravan iii kos. Ij uskav. tvrd i mrkocr· yen.

to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. puba6ta breza. jadika. ruta brc1anka. metlovina. Sveza kora sadrli do 0. brez. gorke materije i dr. pap rica. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . obi~a breza i B. zlatenica. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. pendula Roth).250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema. breza crepu§a. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. kao emenagog i abortiv. nepoznatog sap 0 n 0 z ida. Betulae folium. B. eta r s k 0 g u I j a. U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. bescens. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. Ehrh.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. smole. a B. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. B. Istorija. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. naj~esce u obliku infuza. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi.2'10 heterozida. arank. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee.. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. Betulae gemmae. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. metla. pubescens: breza. za snif avanje krvnog pritiska. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. gorkog i oporog ukusa. Droga je svojstvenog mirisa. mali divlji neven. pravi ukras svetlih ~uma. ti~ji neven. lenla L . BREZA Betula L. severna breza.050. pu. . Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. Saddi nedovoljno proucene supstan. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. briza.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. OstaIa narodna imena: arnika. . Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. veprovac. 0. (= B. . falosna breza.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. dje koje imaju antibakterijsku moe. gorska potres. obicna breza. veprina.Taste u Severnoj Americi. . tan kim graneicama. . brizovina. konjski petrovac. metlika.

Cveta leti. brgtanj. roci. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. baSt ran. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. Narodna imena: barst. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. Narodni lek za lecenje opekotina. veliki broe. brstran. krap. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. razgranat. brocevina. najce~ee u obliku 3% infuza. U kori ima sluzi. BRoe Rubia tinetarum L. ervenae. Rizom je dugacak. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. do 1 em debeo. Stabljike su do 50 m ' dugacke. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. bradaviea. br~ean. alizarin i druge bojene materije.iS eampestris L. plju~t. Ponekad se trafi za izvoz. cistita. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. - Ulmaceae Snafno drvo. BRSTAN..iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). BRoe . best rail. broeanka. BRSUAN . barScan. broce. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. pijelita. BRSLJIKA Hedera helix L. Stablo je cetvorouglasto. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. erveni brijest. Narodna imena: brojue. za lecenje nefrita. vezovina. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. reumatizma. Sadrli antrahinonske heterozide. za lak~e iska~ljavanje . Listovi su raz· licitog oblika.BREST. br~lin. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. BRSLJAN. erni brest. brijest. zelengora. 10m. rudecina. pitomi broe. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. ru~ten. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. zirnzelen. ce i oslobodena plute. uloga. Ostala narodna Imena: barsijan. bres. holeretik. visoko do 35 m . visoka do 1 m. Cvetovi su sitni i roti. bers/jan. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. brist. clankovit i erven. . brstovina. Kod nas se retko upotrebljava. plod i tanke stabljike. poljski brest. katara be~ike i kamena u bubregu. . ostavi 5 sati. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. 251 BREST UII11!.

Cveta jula i avgusta. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. smole. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. . U zrelim plodovima. DULEK. Cvetovi su zuti.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. pektina itd. Seme se iz· vadi. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. dobro zapakovano. U bukvi· cama ima fagina. visoko do 35 m. po obodu nazubljeni. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. vitamina C. kao meduusev po kukuruzu. teska i viSe od 10 kilograma. a oko 24% na ljusku. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. Upotreba. belieasta. Olju. plankonveksna kotiledona. . BUNDEVA. vrlo malo ulja. BUCA Cucurb ita pepo L. hartijast i lako otpada.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen).U semenu na jezgru otpada oko UNo. muski su krupniji od zenskih. a na preseku narandzasta. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. pLitki petodelni. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. Droga. karotenoida. . zelenkast tegumen. mek. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. sivkasto iIi belo·zuckasto. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. . LUDAJA. masna. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. spolja belo·sivkasta. zbog eega se moze davati i deci. mno· go manganovih soli i dr. a ispod njega je debela. po obodu able zadebljano. Ustovi osu ogromni. rebrastim. mesnata i soena. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. enzima. Plod je ogromna okrugla boba. 38% masnog ulja. na hladnom mestu. BELA BUNDEVA. 5'10 smole i dr. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. 8-20 mm dugaeko. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. lspod ljuske je vrlo tanak. zilava ljuska tamnije boje. se· cera. srcolikii. 1% belaneevine. Seme je belo. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. oeisti od vezivnog tkiva. Odraslima se daj e oko 400 g. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija. pljosnato. a sazreva septembra-oktobra. BUKA. Ponegde jedu priene bukvice. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. tzv. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. Rasprostranjenost.252 BUKVA. . BELOKORKA. - Fagaceae Sumsko drvo . Sastav. u supljini su semenke.

bendeluk. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. rnacvanka. zubnjak. svinjorec. bana. misiraca. a presne za do mace zivotinj e. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. Koliko se meni cini. bunika« . kao da je poludeo. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. dugara. serne se porne~a s brasnom . kale se u nas za coveka koji govori kojesta. Ulje je lako svarljivo.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. bun. BUNIKA H yoscyamus niger L. ludara. hronicni ne· frit. tikvanja. zu ta tikva. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . tikvelj. bun· dava. blnika. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. duganja. . artriticna dijateza. veliko bilje. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. bela tikva. bugarka. trava od zuba. uspavljiva trava. Sastoji se iz 45% linoleinske. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. dulek. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. bIen. slanu iii zasladenu. budimka. blern. Istovremeno suncanje. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. zub· njaca. bunjika. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. Bunika je lekovita i otrovna. baunika. i za njega kalu da . u Jugo. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. beskorka. pecenka. svirnjak. vojka. rede seme o<i buniike . prekruporn i drugom stocnorn hranom. svinjarna 80-130 g. dumlek. kaba k. presna i kuvana. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. bonica. psima 30-60 g. Bunika je slovenska roc. bunica. • Govori kao da se bunike najeo«. konjski zub. Stucano.Osirn spornenutih. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. cuka. crvivec. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. svinski bob. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. budimlija. frio genjaea. balan. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. svinjarac. Narodna lmena: . Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. trava od bunila. mekokorka. prerna tezini. bunjica. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. crna bunika. voja. crvinc. mska dinja. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. divlji zobnik. zubna trava. crni zobnik. rnackama 20-30 g. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. svinjorak. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. bundevka. vi~e od 98'10. bez srnisla i veze. Pulpa.

Cela biljka je vrlo a/ravna. Druge godine izraste razgranata stabljika. Listovi su bez dr~ke.5 metra i iseveta. koja ima vi~e od 1% alkaloida. narocito u SAD. . BUN IKA U CVET L . najviSe na zgariStima. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. iz Jugoslavije i Madarske.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. zapu~ tenim i neobradenim mestima. ali ipak ne kao tatula. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja.\ _ BIU KA U CVE T U. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. visoku svega do pola metra. odakle joj a ime potice. neprijatnog i gorkog ukusa. nagorkog i naljutog ukusa.Bunika se gaji kao i tatula. li~ee je duguljasto-jajasto. .254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje. neprijatnog. Ima je po celoj Evropi. Li~ee na stabljici je sitnije. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. Gajenjc. U mnogim zemljama se gaji. ima nerazgranjenu stabljiku.PLOD.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. Caure su duguljaste. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. . Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . pac koji spadne kad plod sazri. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. ali je najlekovitije prvo kolo. nike ima na vrhu pupoljaka. I bunika traii jaku zemlju. visoka do 1. ispod njega cvetova. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. Berba I susenje. tako da na jednom jedinom struku bu.. pored puteva i ograda. Na1azl~ta.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. Siljasto i krupno zupcasto. a iz nje je prenesena i u Ameriku. Hyoscya mus muticus L. Krunica je blec1e rute boje. . Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. lute. odozgo imaju ispupcen poklo~o . o 1P B . jer daje viSe ]gea. Cela biljka je vunasta dlakava. ruJevil1ama. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma.i/ica. Cvetovi se razvijaju postepeno. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. kru~kaste. najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. na vrhu petorube. . Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. I RAZV lJ EN CV ET. veliCine naprstka. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . 2 DO 6 . sivazelena.

Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . sme cuvati dufe od gOdinu dana . Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0. Upotreba. . 1 BUN IKA SE. rosoo. od kojih najvge hioscijamina.e ~' u . a manje u liski i stabljici.BUNlKA 255 zno. ne . jer sadrli manje alkaloida.U IiUu bunike ima 0.. alkaloida. su~e na. . Najvge alkaloida irna u drki i nervirna.045-0. 1zraltuje se ulje. Spravljaju se i razni drugi melemi - I . pozuti iii postane smelte. Jer . ali znatno slabije.050. utohko ima manje alkaloida.15% alkaloida.:a suvom i hladnom mestu. Droga privlaci vlagu. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7. Najbolje je ~to pre prodati.s. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati .DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. Oleum Hyoscyami coelum. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi. kuvanjem liUa u ulju.>. ~potec .IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU.Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie. 1ma malo skopolamina i atropina.

Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi.1. a koza i krava mnogo manje. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. Moze izazvati i smrt. narede mu da zmuri. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. jer je ima svuda. Konj. a jo~ bolje mikroskopom. Zbog toga se bunika ne . da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. dobro ga pokriju. a isto tako i otrovna.06-0. kao da visi u vazduhu. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii . . Lupom se vidi kako je jamasto naborano. Re"e se izra"uju ekstrakt. Srecom. rana« itd. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. od ~ega najvge hioscijamina.sme upotrebljavati na svoju ruku. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. Ukusa je nepri.ilne upotrebe. sad vid· dis ko ti jede mozak. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. Trovanja hunikom u nas nisu retka. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. tj.14% alkaJoida. 51. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. mi~ije. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. .jatnog i gorkog. Na uzduznom preseku lupom. govore neke nerazumljive re~i. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. da se otvara. Istorlja. Nad zar nadnesu bolesnika. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. u§iju. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. Mnogo je sitnije od tatulinog semena.

Biljka izdrlava dugotrajne suse.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . eevastih cvetiea otvoreno. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz . imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. . Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. . jer tada ima najvJSe piretrina. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela.CVETNA GLAVICA.UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. . Korenov sis tern je vrlo razvijen.Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. nasred kuce na ognjgtu. Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. D . Berba.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom. B .KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen. 5-6 em u prorneru. CEVASTI CVETIC. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. Izgled droge. kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka.Ijubavi. . a ne samlevenu. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente.U prornet dolazi cela droga. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. c C E D evET BUHACA A . Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine..

Jermenije i Persije. Sastav. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. marchalli (Pyr. dugatki do 6 mm. zbog tega je viSe zelene boje. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. Cinerolon je takode keto-alkohol. 5 mol e. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. gorkog i Ijutog ukusa. veoma blizak piretrolonu. slabo aromatitnog mirisa. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom.). zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. a persijski od Chr. Druge vrste. ali ne sme bi ti skroba.Samleven buhat je svetle. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. Cevasti evetovi su iuti.500 m i spusta se do Kaspijskog mora.500 do 2. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje.). a otvorene glavice 12-14 nun. . Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. d I a k a u obliku slova T. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. krasuljka. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. roseum Bieb. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika.5 puta aktivniji od piretrina II. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. U k usa je gorkog i naljutog. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. . zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. .Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II. a jezitasti su CTveni iii r u i. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. e i n e ri n a l i e i n e r ina II. i cas t i. Prahk. Falslftkati. jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. . Samleven evet od vratica. Ima sklereida. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. Piretrin I je 2. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. Samlevene dr~ke su sive boje. M i r is a je slabog. . Zuti evetiCi su petozubi. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. velika 30-45 mikrona. Ima inulina. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom.

buhara.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). Narodna imena: berica trava. deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. kartonima. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. buva i drugih parazita. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. buharica. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. buva~. brminja. buha~ deJuje brzo. . -. vra tic. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. buvara. U kesicama. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. vrecama brzo gubi dejstvo. matrikolda. . Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. lma viSe metoda. divlji pelin. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. divlja barutica. . Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. a drugi na ketonskoj funkciji. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje. buvarica. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. dalmatinsm buhac. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku.BUHAC 259 Ispitlvanje. Hemijsko ?dredl. osjenac. bubar-ica. a diditi dugotrajno. Zivotinje tople krvi i biljke.

sirup. sam iii zajedno s kokainom. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). tinktura. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. epilepsije. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). ocisti od zemlje i natrulih delova. ekstrakt.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. kao protivotrov pri trovanju morfinom. Daje se i spolja u obliku masti. opere i VI!LEBIUE su~i. pilokarpinom i muskarinom. his terije. pilule (s podofilinom). Kopa se u jesen. u humanoj i veterinarskoj medicini. . Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. Od I i ~ case pravi pra~ak . Radi razmnozavanj a. dializat i dr. par kins onizma i drugih neuroza. grceva od zucnog iii bubreznog kamena.

ATROPA BEU-ADONA . U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba.EPITHRIX ATROPAE. C - AILANTHUS GLANOULQSA. VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja. Prvi zapis potice iz 1504.DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija. B . C . Lepe Italijanke. D . 0 . Pocetkom XIX veka .5.VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E. x O.PHYTOLACCA OECA NORA .DEWVI BUVACA. B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . godine. ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). LIST IZJEOEN 00 BUVACA. narocito Venecijanke. upotreblja- BELADONIN BUVAC A . xlll.

Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. Najeesea trovanja su slucajna.23 grama. .262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. Cela biljka je vrlo otrovna. SveZa. Trovanja velebiljem nisu retka. ziva biljka je najotrovnija. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. taka i osu~enom biljkom. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. zemlji· ~ta. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. a malo ili nimalo atrop ina. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. 1825. koji je oko 6 puta manje otrovan. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. biti skodljiva. i to bobieama. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . nenamerna. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1.5 mg. kako zivom. a drugi prezivese posle stra~nih muka. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. a najvise njen koren. nego je jo~ porasla. jer se hi· drolizuju (razlaiu). dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). Suva. Susenjem. dakle. klime i drugih okolnosti. najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . TROVANJA VELEBILJEM . a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. jer sadrfi najvi§e hioscijamina. Prema tome. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. umorni i zedni.

koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. na primer. na pri. zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . ukusnim i privlacnim bobicama.st . pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. 11ajcefee zrelim.c . medutim. Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. delice klltikule i dlake. Meolltim. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog.'an 1 ot ru je beladonom. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama. njima one ugta ne ~kodi . mt::dlltim. psihoza i sl.skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. Kod nas . slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. gol ub je. PuZevi jedll velebilje. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. ali je njihovo meso otrovno za coveka. 0 tome se kod nas vrlo malo zna. Ranije se. bili Zekari. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . ·na zalo. hemijski i na zivotinjama. . U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. ali sami postaju otrovni za coveka. Uostalom. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. Ovca i koza . vrlo otporan. sIal' nim. oko 0. najosetljivija bi bila macka.6 grama (Hekel). Tek u novije vreme neki mlac1i lekari. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. a li i medu pt icama ima razlike. pti ce i pas. Tako je. na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. pre. Zec. mer. Posle coveka .I1akova trovanj a. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka .0 ' da j edu . losi! Pancie i Sava Petrovic.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. klasicne primere nenamernih. COI'ek j e najosetijiviji. . ako bolesni'k ne umre od velebilja. za njega je beladona i najot rovnija. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. 'clcbilje . NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju.

ako mogu da izdrlim. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. A vel1in (jed. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. O~trelja. sva ostala su bila iz neznanja. vrlo mnogo. Prema tome. uvo nimalo bezazleno narodno . Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. Da bi iz sebe isterali . da pokafe da nije kukavica i mali. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. to je eesto 5111rtonosan olrov. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. . nedaleko od u~ca lbra u Moravu. nije od manjeg znataja. dakle.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). seljaci iz Krivelja. zabelezio sam 1954. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se.« Medutim. nego korenom velebilja. god. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. Najce~ce se nekad zena ovim .podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. is tina. zedna i gladna. Zlota. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. ali ne bobicama. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . u Gvozdatkoj reci na GQeu. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. Nije. mec1u odraslim ljudima.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. slueajeve medikamelltozniiz trovanja. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. U rukama lekara. Na ova kriminalna. osvetli iz svih aspek_ a ta. deca. za inat pojede jednu ili vge bobica. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. naprotiv. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. Bili su potpuno izobliteni. Osim toga. Na primer. prevare se i pojedu poneku bobicu. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. U istoenoj Srbiji. veCinom iz neznanja. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . Sarbanovca i drugih sela piju . znao koja je biljka u pitanju. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. Ako ne crknem. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. ispoganjeni.. osobito po selima oko Bora.venin« (otrov).izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. a mozda i iz koristoljublja.

cuvanja i prerade. bunika. Voli jaku sumsku zemlj u. poremccaj vida. Najvise ga ima po svetlim bukovim. kurjaca. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . decu i do mace zivotinje. odnosno hioscijamina. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. bes. pasja viSnja itd. Kao ~to se viodi. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. veliki bun. odnosno racemicni atropin. neuracunljivost. Medutim. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. kurjacija treSnja. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). neizdrzljiva zed. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. vremena berbe. bun. prilikom susenja. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. pasja jagoda. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). vilinsko bilje. racemican izomer-atropin. zanesenost. Nadeni su primerci lista sa 1. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. gorski bun. golemo biljc. vilino bilje. ukocen pogled. jako ra. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. starosti :droge i dr. crni bun. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. a najviSe po sumskim prosecima. viljebilje. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. srecom. ludilo. rede po hrastovim sumama.32% alkaloida. tia. klime. kurjacija jabucica. gorsko bilje. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. veliko bilje. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. mandragora i dr. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. vrgti. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). neosetljivost na svetlost.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje.3% alkaloida. ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. veljebilje.sirene zen ice. ludaca. pomamnica (otrovani skace. nacina susenja. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. promuklost . luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). Oni cine do 990/0 svih alkaloida. U .

!taliju. velioine naprstka. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. Kruniea je ·krupna. Da bukva. nego se ~uma tim leci.aka va'i. tako da za prodano bilje kupuju hleb. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. jer . jer je velebilje sumski korov.e crnomodra. sjajna zelena bobica. Velebilje eveta preko eelog leta. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. na bazi bleua. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. mrke.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. svega do 2 mm u precniku. bor i drugo drvece stasaju za secu. Prema tome.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. Eto zbog cega se ovaj opasan. visokih 1-2 m. sitne. Cvetovi su pojedinacni. po povr~ini rapave. i to vek stogodi ~ njaka. Kad sazri. a na jug se pros tire do severne Afrike. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. treba cekati covekol' vek. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. od kojih je jed a n vel i k. SAD.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. Plod je vrlo lepa. veliCine vi~nje. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. izbijaju ·iz pazuha Iistova. ukusna (ali vrlo o/rovna). Dna . irna tamnoljubicast sok. Bobica je mnogosemena.guk ih sllma.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. odelo i obucu.a. I jo~ nesto . Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee. i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan.. a d rug i m a Ii. Semenke su okruglaste. lugoslavija jc godi. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. Ova impozantna zeljasta -. socna nakiselo-slat ka. hrast. Zapadna Evropa). krupnim.I . Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. najvge u Englesku. Holandiju. rede je kruniea zutosmede boje.

krupni i Ijubic!astt. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. Koren velebilja je vrlo mesnat. Iskopavanje moze poc!eti . Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7.i godine. To moraju ZDati svi biljari. nepromoeivu emu hartiju. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. Korenje se vadi u jesen. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. soean. SUSENJE. vrlo velik. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. Ako se brzo ne osusi. ad 2 do 3 em. rupa i drugih o~teeenja. BERBA. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. Lisee velebilja je neprijatnog. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. debelu. a nikako u vreeama. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. vee od druge polovine avgusta. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. ko nema su~ruiou. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. zelenih plodova. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. najc!e~ee po llaseljima. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji.i krajem leta.ire ad tr. beJoZuckast. Na njima osim evetova ima i mladih. bez pega. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. ali je najbolje prvo kolo. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. sitne plodove modre boje u grozdovima. Korenje se odmah opere hladnom vodom. onda' brzo gubi lekovitost. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. nagorkog i naljutog ukusa. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. Cim se lisce osuili. natruUh i mrtvih delova. sunCanom i suvom vremenu. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. mek.

AIm je vreme toplo i suntano. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova.i mora se uni§tiIti. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati.Cela bilj'ka je vrlo otrovna. Preporuke. mi smo . dok na pozari§tima nije izrasla suma. jer niko nete da ga kupi. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje.iti da bi se §to pre osusilo. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. godine. sporo i nebatno su§i. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a. iako se od davnina zna za nju.jmal. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke. Debelo korenje se mora U2du! raspor. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. i 1947.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei.o zapakuje i cuva na vla7. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). najvge na mestima' gde je okupat. beladonu treba sto pre osu§iti. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. . Uopste. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka.nom mestu. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. uplesrrivi se . one brzo gubi alkaloide. Prema tome. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. nego ga treba §to pre prodati. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena. a jo§ vi§e susne 1946. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. vla!n. napomene i opomenel . Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju.

VRBENA .. Povecava mlecnost. taDina. sluzi i etarskog ulja. : VERBENA dnevno pre jela. DIVUA VRBENA. heterozid verbenozid. dvousnati.(J/ . grubo dlakavi. Narodni lek za jaeanje.. otoka i drugih oboIjenja. DlVUA VRBENA .IQ-/ " . Cveta od juna do oktobra. . isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . Sadrii neproucen al· kaloid. LJUTOVNICA Verbena officinalis L. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- .500 m nadmorske VIS me. rana. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. manje iii vi~e dubokodeljeni. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. protiv nesanice i nervoze. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. jer sniZava visoku temperaturu. Upotrebljava se i protiv groznice. gorke materije. visoka 30-80 em.' . Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. grla. Listovi su naspramni. . duguljasti. 269 VERBENA. uspravna i na gornjem delu razgranata.Za spoljnu upatrebu.VERBENA. VRBENA. bledoljubicas ti. Stabljika je cetvorouglasta. Cvetovi su sitni. za lecenje jetre i mCi. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge.

VEREM-TRAVA. popari se I litrom klju~ale vode. spo l'i ~ . MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. jer »od verema veceg jada nema«. rede za lecenje rana. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. Sadrii vrlo malo etarskog ulja. uglavnom za jacanje i umirivanje. bosotica. vrbina. cvrstac. jezicar. verbina. vrbica . nani i maticnjaku. spe riS. sporiSak. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. nesanice. TRAVA OD VEREMA. VEREM·TRAVA . GORSKA METVICA. brstica. trava ed dlaka. konju ~ ara. ocedi i mlako upoLrebi. ze! ezenka. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. OstaJa narodna Imcna: bori~. ostavi poklopljeno 4 sata.270 LECENJE BIUEM mena. jer sluZi za destilaciju. »bola pod grudima«. VEREMNJACA.

Diuretik.Bodljikav korov sus nih mesta.VETROVAC. Upotreba.~I STRIC Eryngium campestre L.12% etarskog ulja i mnogo seeera. bermec. fi'rOgon . Daje se sam iii sa drugim bi. na pesku i sllvim poljanama. a ukusa slicnog mrkvi.5-1%. . Sastav. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. be li tm. valjavac. vekes. Ima dugacak rizom. sikavcina.VETROVAU. V(. kolotrk.5%.ljikava biljka. beTmak. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. bodeci trpotec. . skolobad. bermez. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. su tvrdl. ovci cicak. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. Droga. 271 VETROVALJ.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. tan ina 1.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. KOTRLJAN. ple~ec. . Zilavl . nalaze se na vrhovima grancica. najcesce u obliku caja. osobito po kame· njarima. skolab.Saponozida 0. . vakas. . visoka do 70 cm. . Koren je svojstvenog mirisa. skulab.ljkama koje deluju diureloicno. . . bela sikavica. KOTRlJAN . oko 0.. brmak. brmec. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe. kapinska trava. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . VETROVAC. bermelj. Cveta celog leta. Narouna imena: bela boca.

planum L. E. .272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. do 2. morski sikavae. Droga. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova.600 m. ruZiCasto-ljubi~asti. VIDOVACA. svega 10. pored puteva. (glatki sikavae) i dr. Listovi su sedeci. tamnozeleni. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. Stabljika je neZna. ostri badelj).20 em visoka.lis L. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti. VIDOVA TRAVA. VIDAC. kapinika. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. (kapin. a gornji jajasti i nazubljeni.l. Sve su to poluparazitske biljke. donji su klinasti. Cveta od leta do jeseni. Rasprostranjenost. lim sumama. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. Raste svuda po livadama. kemerak. bledoruti iIi bell.

leti proliv. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. Caj za ispiranje nasa (kija. naspramni. Upotreba. prosti. poklopiti. Siljasti. zornica. . Upotreba.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. VIDICAK VIDOVCICA. gorke materije. proteolitski enzimi.JednogodiSnja sitna biljka. 1. spada poklopaC'. malo tanina i drugih sastojaka. Upotrebljava se i za letenje upala oka. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. imaju 3-5 nerava. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. visoka 10-30 cm. Plod je okruglasta taura sa koje. VIDAC 273 Sastav. oslenica. ota· niea. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. Otrovna. grizov. Narodna lmena: vidica. kad sazri.Raste kod nas svuda. preve· liko lutenje zeludatnog soka. . vidoka ~arena. Narodni lek. konjunktivit.VlDOVClCA. .Saponini. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. Svojstva.Vidovcica oije dovoljno proucena. na dugackoj drki.Gorkog ukusa. po obodu celi.150/0 etarskog ulja. ~to moze imati kobnih . ka. Sastav. najvge po njivama. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. na uga· ru. Oko 0. . blefarit. dragonka. . Bez rnirisa . tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. Rasprostranjenost. vidavita trava. 50/0 galotanina. VIDOVA TRAVICA. Droga. jajoliki. Cveta celoga leta. Listovi su sitni. - Primulaceae IzgJed blljke. sa crnkastim tat· kama na nalitju. VIOOVA TRAVICA. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. 2. plavu boju. VIDAC Anagallis arvensis L. . Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». kraj puteva.

Ima i sluzi. gume. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. kurje oko. zelenkasti. Otrovna je za ribe. visoka 10-40 em. kumarina. kurja cesnica. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. kokosiji slijep. vidova travac. v. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. abronka. ovce i ptice. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. okaoee. DRENAK. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. PRILEP. vanilina. vidovka. zeoica. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. krivi~ica. krika. VILlNE. konje. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). . sluzi. divji baselak. vidooka. CRKVINA. zeleoika. mi· sakinja. visoka do 80 em. nitrata i benzoeve kiseline. Povodeei se za narodnim imenom . vidovska trava. vrlo dlakava biljka. Narodna imena. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. Ima kalijum-nitrata. Ima gorkih i taninskih materija. skrika. VIJOSNICA.O· sim vee spomenutih. skupljeni u lop taste evasti. sumpora i kalcijum-oksalata. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr.i die. erljena vida. Cvetovi su sitni. o~iea. vid. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. PAPRAC. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. vidoviea. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L.274 LECENJE BrUEM posledica. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. Imroslep. .

dijaforetik. Upotreba. Sastav_ . U gladnim godinama koren se jede. . zatim vinske i drugih kiseLIa . ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. Droga. C. smole.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. . na preseku beo. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. corymbosa L. C. oko 30 em dugackih.ita svojstva vitamina P (flavonoidi) .protak. belotrn. grubih Iistova. Vinova loza ima izraz. .QZA . prostriljavica. jakog. . voska. a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. l anina. vulgaris L. PUPAVA. alpina Jaeq.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). VI NOVA !. Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . U li~cu ima boje ne materije enozida. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. sjekavae. a ispod njih je rozeta od bodljikavih. pupavae. okrugla. Po~to je . peraslO deljenih. VINOVA LOZA Vilis vinifera L. Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode.. . rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. hranljiv je zbog inulina. sastoji se iz raznih terpena.ino sito ne ma stab ljike. KRAVUAK . u precniku oko 12 em. narkoticnog mirisa. koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e.i nulin levulozan. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu. KRALJEVAC. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje.. vretenas t. ima antibakterijska svojstva. kao palae debeo. Koren j e okamit . Narodna imena. i dr.. evo jo ~ i ovih imena: beli tm. protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a . 275 VIUNO SITO. RESETKA Carlina acaulis L. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list).VILI NO SITO. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. - Compositae Vil.. C. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. Cveta eelog leta. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. Dugovecna zeljasta biljka.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). debelih.Mr~avi. toniok i holagog. Kad sazri.Osim spomenutih. mesnat. KRAVLJAK. . raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. . kompava. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. flavonoida i leukoantocijana. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. Rasprostranjcnost. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris.Etarsko ulje je smede boje.

ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. Rasprostranjenost . Svojstva. trave-ive. magle i kiSe kao divni sjajni biseri. dunjinog semena. 10 g lanolina i 20 g vazelina . jer groide je vrlo hranljivo . c:apa lava. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. ROSANICA. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. viric. Narodna imena: vina [oza. kamilice i majkine du~ice. Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. . Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. vinska [oza.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). . osobito erno. krupni. VRKUTA. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. . lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. capa oroslanova_ . po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. BISERAK Alchemilla vulgaris L. lekovitih vina.Osim spomenutih narodnih imena. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. goveda trava. izmedu stena i drugde. Svrab stidmce (pruritis vulve). . plascek device Marije. Voce i povrce. Vocni daniJ. gastrita. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. osobito krvavog. oporog i malo nagorkog ukusa.Raste svuda do 2. krga.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. Droga_ . gospin pla~t. Upotreba. u eelini okruglasti.Virak je tipicna taninska droga. »nakit i. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora.500 m. najviSe po suvatima.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. Listovi su naizmenicni.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. cokot. navodimo i ova: verkuta.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. zvizdenjak. lavska noga. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. Dobar adstringens i tonik. . pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. trs. .Bez mirisa. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta. Vino. - Rosaceae Opis biljke. Suvo groide je veoma hranljivo. vinoloza. drago kamenje pastirica«. visoke 10-40 em. na dr~kama.Dva grama vodenog ekstrakta virka. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. vinika. VIRAK. vinja loza. 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade.

BAPKA . Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. Cvasti su svetlozute boje. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. pekmez.25. DRlJEMAK. 277 VISIBABA. vi tam ina itd. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. OGNJICINA. U lukovicama ga ima oko 1%. vino ·i dr. Glavni alkaloid je g a I ant ami n. drem. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. VUSKA SALATA . visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. Galanthus woronowii Los. mineral-nih soli. kunjavac). U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. .50 i 1". 0. SISAVAC.. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. limunove i Cilibarnel. . . pravi se Sirupus cerasorum. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina).e alkaloide derivate izohinolina. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. Vitaminski vocni sokovt). azotnih jedinjenja. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve.'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. (dremovac.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!.ZALATNICA. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode.V1SIBABA. VISNJA Prunus cerasus L. Od zrelog p[oda. BAPKA. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. VISIGAC. Cveta od maja do septembra. REPUNJACA. Leucojum aestivum L. . visoka do 1 m. SKRBINKA Lapsana communis 1. DREMIDEDA. Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. Daje se u obliku 0. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom. V1SNJA . Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . Kao sneg bell. VISIPATKA. Z\'once. VLASKA SALATA.

hrastova kora i dr. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. kuva 15 minuta u 1 litru vode.icini. glutamina.) koje nisu ~kodljive. z. voeni ~ecer). izaziva grceve u trbuhu i povracanje. jer je otrovna. divlji lilijum. breze i medvedeg groZda ·i troskota. divlja perunika. visoka 60-110 em. Cl'eta od maja do jula. vodeni krin.Upotrebljava se i protiv proliva. lista koprive. . Vodena perunika je olrovna. uzeta u vecoj koJ. zuti bozurak. 1. ali JOJ je evet zut. U svezem stanju. ponekad i krvavo. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. Lici na peruniku. Raste svuda po stajacim vodama. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. trava od srdobolje. Sadrzi do 200/0 tanina.50f0 belancevina. zuta lilija. a lekovitost im je veea i pouzdanija. vodeni macic. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. Os tala narodna imena: vodeni bozur. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak. za jaeanje.7% ulja. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka.uti vo- . 2. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. vodeni evijet. arginina i holina.

Upotreba.Raste svuda kao kor~Y. lazni macinae. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. bolje varenje hrane.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. Koren joj je valjkasto-vretenast. pre svega. 4. Cveta obilno preko eelog leta. »Frankova cigura«. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. vrlo lepi i upadljivi.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). VODOPIJA. duguljasto-koplja· sti. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. pektina i dr. visoka do 1. trave.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje. osobito mlada.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa.ive. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. avo je . vrlo tvrda. spolja tamne boje. . kao pod 1. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. Prizemru Iistov.Cikorietol. i \ista hajducice. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku.i su u obliku rozete. svi su jezieasti. majkine dusiee i oraha. i po JOg trave·ive i pitome nane. povodna peru· nika. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. Sastav. ponekad . Svojstva.5 m. 3. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. u gornjem delu razgranata. po obodima surna i drugde. . gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. . - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. Spravlja se J pije kao pod 1. sarica. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. dugacki. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. lENETRGA. .om. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). CIKORIJA Cichorium intybus L. po obodu duboko i nejednako urezani. poklopiti. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. ~ENETRGA . dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. krupni. za pojaea· vanje apetita. uvece popari sa 300 g kljucale vode. Rasprostranjenost. po pasnjacima i livadama.i viSa. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive. osta. cvrst. zecja nrliea. slobodnog voenog secera.VODOPIJA. Cela biljka ima mlecnog soka. najviSe pored staza i puteva. Stabljika je prava. maslacka i idirota. a oni na stabljici su kraei. Droga. za jacanje zeltica. manje delj eni. . 1. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. Cvetovi su svetloplavi. krinka. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. a iznutra gotovo beo. 2. zut i Iilijum.

plavoevet. divlja 10Cika. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. VOLNJAK. jandreSiea. eilkorija. suncevo cvece. Narodna !mena: vgnjev regrad. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. VOLOVSKI JEZIK. cigura. cihura-rezaniea. goliea. a njih ima vrlo mnogo. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. plavulja. modriea. indivija. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. cihora. zumenica. endivija kreculja. Narod je naziva ovim . ~urlin. PACJE GNJEZDO. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . Cichorium endivia L. vrtna zu· tenica. ~an· toga. vodoplav. radic. konjska trava.imenom: and~bija. gologuza. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). VOLUJAK. zucaniea.000 vrsta. zutinica pi-toma. podroznik. ~trpka. kairiput. zelteniea. zutka.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. oko 23. kudrava salata. andivija. Prema tome. cikora.

Ako se proguta.AJ~ E. izaziva gaClenje. konsolidina i konsolici na. obral1enom zem lj gtu . Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. visok 30--1 20 em. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. izaziva ervenilo i plikove. olovniea. Arom ati cnog mi risa i ukusa. za znojenje i iska~ lj avanje. Ima kalijurn·Iri trata. a osobHo koren. 1947. a danas r ebko nadzemni deo bilj. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. vra nj emil. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. svincenka. (zavratIriea. Cela biljka. Plumbagi n aceae MeClutim. god. . vo~ij a) . VRANI ENlKA. BLITVINA Plumbago europaea L. Ne t:eba ~~ati vra~.. lui. kaloida einoglos ina.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. oko 20 em dugacki. ni aktivni sastojak bilj ke plum. VRANJENlKA. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . vranjena. poglavlje . VRANEMIL. lovku s belim evetovima. holina i alantoi na.VRANEMI L. lip· ka. al. U obliku caja (5%). !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. VRAN lLOVA TRAVA. V R. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. visoka 20--80 em. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix).intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. vezu u kitiee i na j akoj prom aji. Ostala narodna imena: vra· nemilj. povra· canje i druge znake trovanja.M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. ras te na kamenjaru u Primorju.

Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . cober. crlJena metvka. maturan. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. ernovrh. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. Mes timieno se javlja u velikoj masi. sovr. I sto tako se bere. to~ ta.i m etvica. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . timola. ernovr. mravinjac.282 LECENI E BIUl!M maj u. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. mir. mravic ? (Vuk). koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. bolmet.iSljavac. zabrta. dobra misu. bolja dusica. vi· soke oko pola metra. dusica i sl. susica. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. vrigan. Cveta od jula do oktobra. goeman. mravlinjak. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. dobra misel. s u ~ i . obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. ksaberta. majoran. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. cela livada se oboji divnim tamnim lju. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. erljena meta. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. bicastim cvastima. origanj. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. rehogan. dZodzan. sovre. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. Ukusa je oporog i gorkog. dobrovoljka. crnovrska. zavrta. pa kad iscve ta. rigan. jer ima 500/. Ima uspravne evrste drske. mravinac. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. gorka meta. Spada u grupu aromaticnih oporih. timola.

grubo dlakavi. duguljasti. ostav. Plod je si·tan.VRAPSEME. VRAPe IJE S EME. visoka do I m. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. beliCast. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case.ao i druge silikatne droge. sjajan i vrlo tVI'd.IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode.I~tra mlake vode). . DIVlJA PROJA . rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka. . gruba. Cveta od maja do jula. Rizom je debeo. vrlo razgranata stabljJka. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. . 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. Zuckasto·belieasti i pojedinacni. (30 g ~a p~la . U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. i silikata. neupadJjivi. . VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. . iz njega izbija prava.Deluje diurelicno ]{. VRAPSEME. dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza.inu. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. ListoVii su bez dr~ ke . - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. Raste obilno svuda po ~umama. evrsta. VRAPCIJE SEME. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. DlVLJA PROJA. Cvetovi su sitni.

ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). Upotreba. pticje proso. tamnozeleni. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. Droga. divlja proha. vrabcije seme. umanika. grlieek. . kao gorko sredstvo za jacanje. jarebinjak. crvinjek.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). l1inl1uvak. lzaziva konvulzije kao kamfor. vrapcevina. vrabseme. bujna. ukradeni volovi. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. hoee da ujeda is!. . . Zato se skrece patnja sl'ima. bozje oko. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. 2:ivotinjama je davan intravenozno. POVRATA Tanacetum vulgare L. zecje seme. konopljika.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac.Gde se vratic pojavi. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. biserka. a najvise cvasti.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. vratie. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. RasprostranjeDost. sitne. obratic. ali je vee i u malim dozarna opasan.5 m_ Stabljika je prava. POVRATIC. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. . Otud mu i ime pot ice. bratie. Cveta leLi. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. ticje zrno_ VRATIC.apeni. mosak. do \. pticja trava. a pre svega zdravstvenim radnicima. jarabinje zelje. vratika. Cvetne glavice su zute. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. slabo razgranata i cesto crvenkasta. Narodna lmeDa: abrata. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. jer je bilo cesLih trovanja. vratieelja. vrapcje sjeme. doze i nacina upotrebe. najvise po lugovirna. pticje seme. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal.Cvast bez drske (Tanaceti flos). zatim smole. . farmakodinamskog dejstva. ribciCi. Ukusa je gorkog i neprijatnog. Compositae Dugovecna. povratic.). izgubljena sDaga itd. vrlo lepa zeljasta biljka. Svi de lavi biljke su otravni. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. proulja. Sastav. zdravlje. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. visoka do \. Listovi su krupni. Svojstva.

Najvge je ima na vlainim mestima. 285 VRBICICA. eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. na osnovi sreasti.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee.. potoeni klasic. DESNO: CVET ~Hja sti. . Cveta od maja do jula. prema vrhu suzen i. Stabljika je uspravna. Listovi su duguljasti. - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. potocnjak. kao i druge opore i sluzne droge. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova.VRBICICA . Sadrle tanina. VRBICA . Raste po moevarama. gola. Cvetovi su zuckasti. Stabljika je razgranata. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. pektina i drugih mater. . nerazgranata. drenak. visoka do 80 em. VUCJA JABUCICA . a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. sitni. sedec i. Rasprostranjenost. eibrije. VRBICA Lythrum salicaria L. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. Ostala narodna Imena: vrenica. karotenoida. VUCJA JABUCICA. erljena iva. zelello-zuckasta. ruia. Listovi su na dnu srcasto useeeni.Raste svuda. KOKOTINJA. . Plod je zelena CRura ablika i velieine araha.

To je anhidrid mezerinske kiseline. Vee u februaru. Savija se i tesko kida. Narodni lek protiv reumatizma. Najcesce potope svefu koru u sirce. Droga.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge.kans (izaziva plikove). Kad se duie ZvaCe. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. gorak sastojak. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. Berba.Narodni lek za lecenj e rana. izomer eskulina.. Nema mirisa. Ima jos i zute boje. a zatim je stave na kozu. Vucja oputa je vezi. ali je u tom obliku droga jos opasnija. jabolcina. rute boje. zoma et herbal.va. tanin. I u miru .eel a biljka je gorkog. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. Spolja je kora glatka. jer je biljka otrovna. kur· jacka jabucica. jabutnjak. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. zeeja aubeniea. skrob . guli se kora i susi. . LIKOVAC Daphne mezereum L.t (aristolohija kiselina). posekotina. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. Raste po vlainim i mraCruim sumama. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. erveno-mrka iIi ruto-mrka. etarsko ulje. Ijute d gorke smole me z erei n a. jer je jako savitlj'. pre Iistanja. Uopste. Sastav. AJDUCKA OPUTA. u loga. divlja jabuka. drZe oko pola sa ta.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele.j lek. Listovi su uski i ovaln1. vutja noga. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka.Rizom. tim vreme dopusti. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. Upotreba. koja deluje drasticno. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. a pogotovo za vreme ratova. Droga.U januaru i\<i februaru. MASLINICA. Sastav.U drogi ima oko 8% zelenkaste. rufieasti mirisni evetovi. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. VUCJA LIKA. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. Plod je jednosemena jajasta bobica. na vrhovima grancica javljaju se divn'. VUCJA OPUTA. . koznih bolesti.Alkaloid aristolohi. vrlo glatka i svilasto sjajna. posta se prethodno savije u snopiee. Pri susenju treba biti oprezan. tako da je danas skoro potpuno napus tena. vucja jabuka. . hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. . neotrovnog glikozida dafnina . jabucina. jablcina. s ovom drogom . tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju.286 LECENJE BlUEM Svojstva. . smola. . pre nego sto se pojavi evet. najpre zelena. a iznutra je ruekasta. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. izomer eskuletina. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. . Upotreba. grmie visok do I m . a zrenjem poerveni kao skerlet. ~ eeer i drugi sastojci. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. Druga narodna !mena: volk. zeceva lubenica. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi.

VUCIA LlKA.. . bes. Koru guliti u rukavicarna. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. lovorCica.Osirn navedenih. ljubcac vazdazelen.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. Da bi sprecili i ublafili delovanje. u veeoj dozi upalu zeluca i creva. zelenika. VUCIA OPUTA . Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. =~. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . vutji rep.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. likovina. rnehurove. zmij.ina trava. licac.. Daphne laureola L. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. Sve su one otrovne j vezikanlne. vazdazelena rnasl~nica. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. meeja lika. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. zuti jeremicak. Opomena! . bol. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. liCica. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. Narodna imena. veliki. Cocca Gnidiae. u~a­ tak) i dr. li~ac. . ~maslinica). divlja lavorika. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. . zimzeleni likovac. . gat1enje i povracanje. (vucje uho.

sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. Iz korena izbija uspravna. glikoa lkaloid konsolidin (0. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. debeo. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju.000 m nadmor ske visine. zvonastJi.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. sluzavog i poma lo oporog ukusa. kuvati 20 minuta. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. . poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. 2. Cveta u prolece. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. smola. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. razgranata stab ljika. Svojstvenog rnirisa. uboja. spolja ern a iZl1utra belicast.Tipicna sluzna i donekle taninska droga. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka. Upotrcha. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. 3. ostruZc. Droga. oslaviti 5-6 sati i proeediti. .je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine.Svuda po rovovima. Rasprostranjenost.002%). moze se zasladiti. etarsko ul je. dlakava. a osusen roznate konzisteneije. ~uplja. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. 1. cireva. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. aspar31gin (1-3%). . a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. socna. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. guma. Koren je snaian. visoka do 1 m. SiTOV karen je soean. U nasoj narodnoj medieini. mesnat. tanin (5-6%).G GA VEZ. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. . U obliku sirupa da. starih i gnojavih rana i sl. .70/0). eRNI GAVEZ. Opere sc.007%).Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade. nmogo slu zi. Sastav.

VUCJA NOGA. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. dunjinog i la· nenog semen a . 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. 1ma gorku materiju Iikopin. voluj jezieae. kilnjak. a nc clrvo. GAGALICA. vrani gavez. d Guajacum sanctum L. . beli 5 ervenim pegama. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. U vecoj doti deluje kao purgans.GAGAMIIA. Jedrae ima oko 22'/0.. Ima jos i gume. visoka do 1 m. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. DIVONANE Lycopus europaeus 1. GAGAMIJA . erni koren . zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. plju~c. GVAJAK. GVAJAK.-DRVO. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. vanilina i dr. Gvajakovo drvo jc di-uretik. VUCJA STAPKA. GVAJAK. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. popariti 1 litrom kljucale vode. GAGAMIJA. Raste po moevarama. opasica. Cvetovi su sitni. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. malo etarskog u{ja i tan ina. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. / .Zygophyllaeeae. GAGRICA. GVAJAK·DRVO . U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. skup. GAGALlCA. Cir zelllca I. . sudorifik. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. cesto u zajednici s jcdom i beladonom. . konjski rep. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. svatovci. 4. dijaforetik. malo etarskog ulj a. vise u belici nego u jedraeu. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. SVETO DRVO. OstaIa narodna lmena: velika so- dula.

do 0.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. kako se neis pravno kaze. Rasprostranjenost. amorfna. osobito po ogoljenim. pravilno graaeni. GLEDIC. Pan a k s . kamenitim . gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . U Kini.sap 0 n 0 z i d. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. Upotreba. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. Koreji. . i dr. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. panaksozid A i B. GLOG. sluzi. a i\ e n = koren. smole. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. slieno reumu i kru~ini.5 e n «. CvetoVii su beli. Cesto se saeli kao ziva ograda. - Rosaceae Trnovit. . »f e n . 3-4 m visoko. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja.05"10 etarskog ulja. dakle. alkaloid nepoznate graae. Bl i B. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. Cveta u maju. a Ginseng iii. vitamini C. na kineskom zen znaei eovek. U mahunama irna flavonslcih. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C.Araliaeeae. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. reae malo ruZieasti. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. koja raste u Mandluriji. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. Osu~en GLEDACUA. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. lENJ-SENJ. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. i suvim mestima. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. saharoza. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). GLEDIC. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. GINZENGOV KOREN. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. PANAKS. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. Raste svuda.290 LECENJE BILJEM GINSENG. fitosteroli.

Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. adenina i drugih purinskiih denivata. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. Napomena! .U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. aromat· skih aminokiselina. 2. kao pod 2. glogie. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena. Narodna lmena: beli glog. trnka. glah.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. ostri tm. l. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. 3. CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. guan ina. aH su manjc ispitane. sitosterola. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2. glo. da se ne izlome. bijeli trn. . poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . Cvast. osobHo srt ani i nervni bolesnici. Upotreba. trimetiIamina i drugih alkiIamina. hmelja. . evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. . aeetiiholina. belog luka. .GLOG. bijela drata. imele . izoamiIamina. osobe u k1imakterijumu i . tiolin a. rastaviea i imele. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. folium Sastav. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove).DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. a u kori al· kaloida bliskih berberinu. list. kao srtani sedativ. tanina i drugih sastojaka. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo.Bere se mlad list i su~i kao i evet. vinske i drugih kiselina. a druga polovina jo~ u pupoljku. Droga. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. rna· slinovog lis ta. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. protv nesaniee. raznih uzbudenja.i belog luka. .U gloginja· rna ima masnog ulja. ~ecera.Plodovi se b eru kad sazru. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. . drugi. odoljena i maticltjaka. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. triterpenoida. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. 4. limunske. .Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. cobanciea. et fru ctus). paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. gu~enja (za· duhe) . medvedova hr usica. glogovka . kao pod 2. saponozida. pasji trn.cie.

(erni glog) i C. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. Li s tic i su sitni. SOMINA Juniperus sabina L. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. terpentin. a ukusa gorkog i ljutog. Sastav. binae summitas). potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. u preeniku najviSe 5 mm. 10ptasti. imaju 1-3 sitna. pitomi glog). ponekad otverena usled trljanja. silja. mekim mesom. okruglo·duguljasta. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. Grn! iii malo drvo. galne kiseline. azarolus L. Negde se i gaji po par· kovima i drugde.). Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. (erTli glog). ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. penlagyna W. danas go· tovo potpuno napusten lek. hrapa. ovalno·rombieni. Zastareo. GLUVA SMREKA. Sabinu .5 do 5 mm dugi. e. s mol e i gorke mater-ije. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. visoko 2-6 m. naspramni . na vrhu zasiljeni. K. (garcaroJa. 1azaro1. M i r i s a je jakog. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. opkoljena ro· tim . GLUSAC. posuti be· lieastom vostanom prevlakom. naearole. skog. tamnoplavi ili ernkasti. ste. Upotreba. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. piramidalno. svega 1. va zrna 3-4 mm velika. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. tan ina. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. vrlo gusto i zbijeno razgranato. Plodovi su pojedinalfui. poredani u eetiri reda. K. Saddi jos i Secera. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«).292 laegus monogYl1a Jacq. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. u sve~em stanju vrlo savitljive.

odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. krupnim. medicinL Daju je . savina. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. ~ to je najcelishodnije. smrdelika. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. GOROCVET Adonis vernalis L. gluhi smrc. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. . Berba. varunac. na Fruskoj gori. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. glavieastim. Ima strukova sa vge cvetova. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . Rano u prolece. Iz krupnog. suvim. Cesto po stotinu strukova u busenu. smri c·glu~ac. razmnozavati. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. jagodna s~mina. mestimicno u znatnoj kolicini.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. i svi drugi ljutici. mrkog rizoma gorocveta. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. a manj. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. drugi je u cvetu. Raste po zemljama oko Crnog mora. Stoka ga ne pase. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. kao em e nag 0 g. Domace livotinje je ne jedu. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. gorkog. ljutog i neprijatnog uk usa. U1je j e najotrovnije. Cela biljka j e jake zelene boje. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. na Krimu. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. bradavica i sl. tako. kao. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. plitkim.i broj ih je bez cveta. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. crnim. smrd· Ijiva brina. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. abortiv. Neke stab ljike su sa cvetom. stomahik i diuretik. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. tlostalom. zilicastim korenjem. Najvge ga ima u Ukrajini. glu~ak. Iznutra j o~ same u homeopatsko. Ccla biljka je otrovna. dok je jedan precvetao. odnosno. Na kOli izaziva plikove. smrdelj ika. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. kamenilim brezuljcima i padinama. I pored svih mera u pogledu branja. kao emenagog. mr~avim. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. . Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. zenska klekovina. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . viSeglavog. vretenastim. gluvi smric.

294 su~eni a . Ne sme biti plodova. utoHko su krupniji i drobniji.je heterozida. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. Semenice su zelene i slol. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih.r. Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. b) c i· . Cuvanje. Listovi su goli m slabo dla· kavi. Ima pet jaja· stili. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. kao uostalom. U k usa je gorkog i ljutog. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite.ene u dndinju. Sastav. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. uzduf naborana. postupiti kao sa digitalisom. . jer eim biljka preeveta i zametne plodove.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. bez dr~ke. koji su oa vrnu nazubljeni. izomer konvalatoksozida. duguljasti. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. do 7 em u preCniltu) . pogotovu ove iz porodice Ijutica. .Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. gola. a u prvoklasnoj drogi nimalo. autumnalis).Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. za· tim titrovati i.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. i u ti i glaviCasti. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. g}jastih Iistiea. "ge od polovine stabljika imaju evetove. i ukoHko su stariji. Naroeito se istieu zuti delovi eveta. . evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. Siljastih liski eelog ruba. Rezana droga. 1llanje je lekovita. Droga. i mnoge druge hetero1lidne. Cvetov i su vrlo krupni (3':. mrkih. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. . KnIDji:ni IistiCi su goli. a naroeito saponozidne droge. CaSica je spolja dlakava. Plodovi su slieni dudinji. siva. drvenastih stabljika. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. uop~te. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. Siljasti i mnognbrojni (15-18). U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima.

zecji turcmak. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti. . pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. kao sto je gornji Banat. Deluju slicno kao gorocvet. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode. za jcji mak. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. Upotreba. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. .Goroevet je otrovan. goroevijet. Narodna Imena. po nekim autorima isto. gorocvet. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku.Adonis aestivalis L. . pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden.i spHane.Goroevet deluje slieno digitalisu. Opornena! . IkaO digitalis. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. Ima jo~ i sap 0 no z ida. a po drugima nesto slabije. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. Istorlja.j ungten (cupan s koren om). Z~tlta . akon4tne kiseline. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. pa cak . zecji mak.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. pentahidroksilnog alkehola adonitola. gorovcvet. gu~nica. Ove vrste adonisa su jos manje . godine Bubnov na kliniei Botkina.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. kao digitalis. flammeus Jaeq. a jo~ bolje. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. Pos to je to vazna. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. trovanja nikotinom. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). . i A. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. Po Vojvodini. smole. goroevet je na mnogo mesta delimicno. goraevet . holina. titrevati. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. zuta sasa. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. Druge vrste adonisa. Ne izaziva naviku. kod nas su mnogo Cesci. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. fitosterola i masti. Prva fiz. . Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. zecji mak.Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. a vernalis na latinskom maci prolecni. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. . a negde i potpu no zasticen. . Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. angine pektoris. gorocvijece.GOROCVET 295 mar 0 z i d. I spitivanje se vr~ biolo~ki. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. U rizomu i korenju ima istih sastojaka.

Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. crvena alpska rufa. s lica sjajni i zeleni. uloga i kamena u bubre· zima. slec). visok 30-90 em. Listovi su zimzeleni.296 GORSKA RUlA LECP. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. zvonasti. takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. jer je opasna i otrovna.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. Cveta leti. sitni. kozasti. Kao i druge biljke iz iste familije. Rhododel1dron pOllticum L. azaleja) i dr. pjeni sn ik. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma.. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. (divlji sim sir. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . s nalicja belicasti. - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. GORSKA RUIA . donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea. Cvetovi su vrlo lepi. crveni. a kas· nije perutavi i n'tasti. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu.

slieno kao i druge krstasice. L. grbaStica. Raste svuda. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. L. grbanj. :i dr. TRAVA on GRONICE. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. visoka do 80 cm. DIVLJA GORUSICA.) . Ljutina. GORUSICA GRONICA. ~ gorusica ima sinigro~ida. BELJUSA Lepidium ruderale 1. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. dimberika). visoka do 30 crn. U tresetis tu lezi snliZan. kupusac. najcesce pored puteva i na slatinama. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). BELJUSKA. . cvorast. BELA TRAVA. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. GRCICA. GRCICA . ali slabije.. biberika. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . (krecava salata.. sitni. visoka do 40 cm. 297 GORUSICA. gronica. (velika grbastica. Cveta od maja do jula. GORKA DETELINA. Cvetovi su zelenkasto-beli. wtnd bobovnjak). GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. GRONICA . oka 15 mm deb eo. lUTAN SINAP UGOSICA. (grbica. renika). sativum L. do 1 m dugaeak. sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. valjkast. ARDALJ " Sinapis arvensis 1. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. lacitvlium L. L. cartilagineum L. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. draba L. L. lUTAJA. kres. (= Trifolium fibrinum 1. zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici.GORUSICA .

ali krupnije i nasac1eno na dugacku. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. trolistina. . eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. sarno po visokoplanins kim. s to znaCi groznica. na vrhu zatubaste. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. UJazi u sastav Extraetum amarum.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. zbog tega je zakonom zaSticena. uzdu! naboran. u prirodi vrlo prorec1ena. duguljaste ili kopljaste. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. meke. s ir 0 k. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. Liske su pomalo sotne. Droga. a na nalicju svetlije. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. nepristupatnim tresavama. Sastav. trifolia 2lIla. ali retko. Lisee je troperno. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica.. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. . Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. mrzlitnik. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu.Ci troJJista. s!ieno liscu deteline. Zaitita. prema vrhu se suZava. gorka trava. deteljiea. Upotreba. gole. Vlasotin skoj tresavi. MenyanI hes znaci mesdni evet.Grtica je nedovoljno ispitana. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. groznitni trilisnik. fibrinum od febris. a siroke 2-5 em. . na lieu tamnozelene.

KARAKTE&lSUCNI . pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. bolji apetit: po 10 g. 5. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. sjekavica. koja lie! na ~aren bujan ekalj.n a. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. malo tanina. 4. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. U plodu ima 0. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku.) Gaertn. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. 24-26<1/.. u drugoj godini. 1. osobito posle te~kih operacija i bolesti.drobljenih plodava badelja.kamen. trav&oive.ti. re4e list (SUybi fructus et folium). gospin trn. Smetltje u iJ. os:aviti. 3. Narodna imena. senske groznice. plod badelja povecava krvni pritisak. JDlI5 1aCka . i koprivnjaee. . bocu zapuSiti i. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. SIKAVICA. 2.ICi (. za· tvora. lincw'e i trave-ive po~ti. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. za lecenje hemoroida d dr. Listov. 17% belaneevine. ploda badelja. nim krajevima i u Primorju. vene. osljebad. protiv ~ecerne bolesti.. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. . poklopiti i ostaviti celu DOC. Cvetovi i listovi su bodljikavi.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . bolovi): po 20 g badelja. Upotrebljava se zreo plod. cesCe muCkajuei. glavobolje . preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. SARENI CKAU Silybum marianum (L. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. sarena badeljka. Cvasti su krupne i cr. kit ice.Osim navedenih . visoka do 150 cm. - Coimpositae Krupna.1% etarskog ulja.i su tigrasto pro~arani belim prugama. Daje se protiv astme. . snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. flavonoida. Cveta celog leta. pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. magareca salata. semena idraljeviue i grekog semena. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. Za jacanje. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. o~ba1j .IIi 30 g zdrobljenih plo. divji articok. masnog ulja. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. BADEU. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode.

Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. Sadrli jos . salieilni hete'r ozid. U nas raste mnogo podvrsta. Gajenje_ . osobi-to one krupnoevetne. trobojni (ijubitasti. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. slobodnu salieilnu kiselinu. - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. Li stovi su ~iri nego dun. sluz. odJije i doda 2. donji su sreoliki. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. proeedi. varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. po obodu zuptasti. do 250 rng"/. zove. MACUHICA. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati.i propusti kroz flanelsko platno. Cvetov.U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz.i su pojedinatni.5 kg secera. MILOVANKA. soli magnezijuma i kalcijuma. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. 8. ~eCera. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. Stabljika je uglasta. tij i su evetovi sitni. oeedi. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. na dugim peteljkarna.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). prokuva 10 minuta .Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). rosulje. ribizla. u1oga. etarsko u1je (0. obitnog i velikog kaslja.14 mm dugatki. svraba. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. . nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike.800 m nadmorske visine). suvirn i karnenitirn mestima.Saponozidna droga. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu). SARENA LJUBICICA Viola tricolor L.D DANINOC. SIROTICA. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. zuti " beli). reumatizma.5 litru vode. vi~anja iii limuna.01%) sa metilsalieilatom. . po usevirna . auroksantin. visoka do 40 em. a gomji duguljasti. Sastav_ . Cveta od proleca do leta. tanin. prosta ili razgranata. futi.

Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. zbornice. me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. macvica. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). poljska Ijubica. na vrhovima ogranaka. CvasN su velike. viola . gospina Ijub iea. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. Naraste 30-50 em . Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. saksijama . poljska Ijubiea. belo-ruzieaste boje. udoviea .Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. dikino oko. lrobojna Ij ubica . Slabljike su <prave i razgranate.o u~peva i u loncima. Biljka se vrlo lako gaj i i le!. DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. polj~ ka Ijubi cica:. sliean re pi. udovice ad zbora. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . ma~uha. sedmiBca. Koren je elebeo. modra iskrk:a. Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali.Osim navedenih. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . koko§ja Ijubiea. Poreklom je iz Kine i Japana. . .

alkaloida. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. ritosterola i drugih sastojaka. kad uvri na polovinu. c rnjak. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. LUDA TIKVA Bryonia alba L. cirnik. penjaCica s debelim. jak proliv.Raste svuda po vlainim ~urnama. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. DEBELOTIKVA.i Iista u lOa g crnog vina i. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. Otrovna je! Droga. prosti. debela koko~ka. zatim glikozida. bobonjak. bobovujak. a iznutra beo. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. bobovac. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. po zivim ogradama i pored reka do 1. soena. skroba. . Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. Secera. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali.6"10).eel a biljka. . petodelni i naizmenJcni.300 m nadrnorske visine. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. Upotreba_ . Listovi su na kratkim dr~ka ma . bradavnjaca. naraste do 5 m.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. repastim kor enom. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. . Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. Drugi. a i na mnoge druge nacine. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. tu~c. Stabljika je tanka. Cveta od maja do avgusta. mesnatim. DEBELICA. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. debeli list. 8vojstva_ . balan. Rasprostranjenost. trava od udarca. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. Plod je okrugJa. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. tri put dnevno pre jela. ~uljevak. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. bobnjak. bobika. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. malo etarskog ulja. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. Drugi kuvaju tr. DEBEUACA. 8astav_ . gola bobica velicine oko 6 mm. List se upotrebljava na razne nacine. kravlja sisa. bobovnjata. ema.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. Neki cede so k i piju. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. piju. DEBELA TIKVA. kOlolog. Svez koren je aktivniji od 's usenog. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. i to vecina. upala bubrega i dr. podkisula. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka.

To su tzv. Do·b ijaju se u apoteci. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. tu~ika. i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq.. crvena debelica. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. . zemaljska bu~a. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. . tikvenjaca. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. kosopadavica. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. nerastvorljiv je u vodi. malo u etilacetatu. crveni bljuzak. bljuzak. Mala Azija Skamonin 3-13°/. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija.). Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. osim spomenutih narodnih imena. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. vucja stopa. Bryol1ia alba.. ali ima crvene bobice. ugojka. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. takode puzavica.DEBELA TIKVA . crveni blju~tac. Afrika Kolocintin 2f}-250/. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. DE BELI CA . ludo groZde. Rich.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. divja repa.. . Scammon. a lako u etanolu. '1m elaterium A. kukovina . naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. 303 Slicnog hemij skog sastava .

Dva gornja 'su manja od ona tri donja. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. Kod nas je to najobienijd korov. Rasprostranjenost. skamonijuma. suntaniI"!l. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape.i vise su jajastog oblika. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). viz m e (Verba. Berba.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. ru~evinama. sve su manji i bez dr~ke. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. eim rosa spadne. povraeanje. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. . Gajenje. sap r a S n i c im a. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. Raste po celoj Evropi. a ~to se ide navi~e. debeli. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. narotito po napustenim kamenolomima. Div. gotovo sedeeim cvetovima. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. Izgled droge.Divizma raste po suvim. jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. plitkim. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. Za nuzdu. uvek pod kontrolom lekara. V.izmu sto~a ne pase. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . U nekim drlavama je g a j e. peskovitim. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. krtevinama. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. nalik na toeak. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. Z uti m. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . .~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. nerodnim zemljistima. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. Divizma cveta preko celog leta. u precniku oko 4-5 cm siroka. Vece doze izazivaju ga(\enje. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. . U jesen se seje u leje. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. phlomoides L. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. a od donjih . pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. visoka do 2 m. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. Krunica je zlatnorota. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva.

silaze niz konce. Spolja su obras li belicastim run 0 m. svi· jecnjak.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. zutocvijet. lepu~ae. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. duzih. a covek se ponekad prevarl 1 upo- . ocelli. na krunicu . Ukoliko je droga sta· rija. znOjenje. LASTAVINA. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. Sastav. iseedi. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. secera. ~ iroki lopuh.Br. phlomoides: divizma krupnoevetna. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. LISTAVINA . Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. stoka je ne jede. Ima i s I u z d (2. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama.utra. divizma. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. i to-dlakava. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. poklopi. retki . ~su. kraljevska sviea.jSe. lepusae. lepuh. lucnik. jevi trovanja: smetnje u disanju. a pra~ nice kod donjih. belog i crnog sleza i podbela se pome~a. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu.sluca. 'Pepela. Narodna !mena. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). PASJI KUPUS. Species pec· torales. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. vunavka. od kojih je jedan neutralan. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. oko loo/.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. neujedna· cen puis i paraliza srca. . 305 je srednji najveci. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. gusenje. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. . svakom je dostupna. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . volov rep. a dva donj a su dtda i skoro gola. . utoliko ima manje saponozida. malo gume.DIVLJA PAPRIKA. Upotreba..Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. kostnik. lopen. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme.5"10) . Uk usa j e najpre sladunjavog. ostavi 1 sat. Sveze cveee nema prij atan miris. povracanje. V. . rute boje kroce tina i flavonoida. lepuh. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. . Svojom sluzi deluje i kao emoliens. i vrlo malo etarskog ulja. a drugi kiseo..

S e m e se sakuplja u jesen. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. DIVLJA SALATA. 5-8"10 u I j a. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. eze oljustene kestene. . koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. 6--7% belan6evine. pored ostalog. Ukusa je gorkog i neprijatnog. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. Steta je lito se viSe ne sadi.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. rede i cver (Hippocastani semen. s t e r 0 I a.). Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. Raste svuda. dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. 5-8% sap 0 n ina. od koga se danas pravi alkohol. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. C i K. flavona. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. ljuska se odbacuje. vitarnina B1 . Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). a u industI'iji za izradu lepka. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. OTROVNA LOCIKA. pasja riga.306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . jer ga niko ne sakuplja. lastavicnjak. u septembru i oktobru. kesten gubi lekovitost. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. Homeopatska farm a kopeja propisuje s .jz divljeg kestena vadi skrob. cortex et flos). S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. gIikozida e sku lin a. kosara. kad opada sa drveta. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. Droga_ . U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. Zato . Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. protiv nesanice i za umirivanje. strasnica. Stajanjern. svilni dubac. aceton. rnanj e opasni lekovi. najcesce zajedno s opijumom. Za bubrege i srce postoje bolji. Kad se odsece.

~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. protiv proliva i proHv pega na lieu. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. bolova od hemoroida. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. Bodljikava ljuska. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. gde se uspesno. lJpotrebljava ·se . Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. podagre. dejstvo tlavonoida. pre svega. ali se redoVDo dodaje i karnilice. stabilizovana alkoholatura. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in.i'kavom ljuskorn. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima.i za le~enje katara nosne sluznice. vlja p. Hydras tis. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu.i ima tanina. Ekstrakt od olju~lenih. od koga se uraduju supozitorije. koja spada sa semena 'kad sazri. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. stocarskim.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . Hypericum i dr. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. reuma-t-izma i i~ijasa. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. dolazi do izraiaja. Prema tome. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . koze i krave se poprave i ugoje. Kora je dobar ads tringens . eskulina i eskuletina.. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. pre svega. ima vBe stoke nego hrane (piCe). a od domacih ovce.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. a zatim tan ina. dobro bi bilo da se divlji kesten . katara bronhij a. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. tromboflebita. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. Da se divlji kesten sacuva svei.'~e~c~ upotrebljava tzv.ostepeno u klju~ali alkohol.ti slamom i travom. osobito u planinskim. grizlice gnjata (ulcus cruris). neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. Na taj na~in se ungte fermenti . najceMe zajedno s beladonom. prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . Pri torn se konsti evet divljeg kestena. Viburnum opulus. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze. na~ito protiv hemoroida. U k 0 r . tr~ba ga obrati sa badlj.

a do grliea jaka rakija . DAVOLSKI KRASTAVCICI. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. divlji kastanj. a stablo do 2 m u precniku. mada!. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. jelo~. »Bolesnik legne. Naraste do 30 m visoko. «. DIVLJI KRASTAVAC. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. Rich. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. povraea. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . i drugde u Banatu). Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala. slamom i drugom mr~avom pitom). Seme nikne za mesee dana.reko polovine sitnih cupavih krastavciea.k estena. Da Ii je ko od njega umro. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic.. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg ..rve godine izraste oko pola metra. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. pozeleni.308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. Ukoliko se viSe tog leka uzme. banja kod Melenaea. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . Vee ". Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. U boci od litra i po bHo je ". nisam dosad mogao otkriti. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine.balkanski lepotan«. Medutim. gorki kesten. Divlji kesteIl vrlo brzo raste.. utoliko se bolesnik vecma preznoji. u nestasici hrane. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . Sadite div/ji kesten.. PIPUNIC. Pre 20 godina. Za nuidu. konjski kesten. jer je to vrlo korisno drvo. najviSe iz Varne. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. - Cucurbitaceae U Beogradu. a masnog ulja znatno viSe. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine.govorili su nam. STRKALJ Ecballium elaterium A. zapaljenje zucnih kanala. Narodna Imena: beli divlji kesten.

Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. DAVOLSKI KRASTAVCICI. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. ali viSe l!ici na dinju. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. Zreli kra. god. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. smesa raznih hemijskih supstancija. a deb eli do 3 em. enzima. 1z divljih krastavaea je 1958. ugljenih hidrata. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. koja je. U septembru i oktobru. dlakave krastavciee. Engleska farmakopeja ad 1948. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren..) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . a narocito njihov sok i ekstrakt. ne propisuje viSe elaterijum. god. ~upave. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. verovatno. smole i drugih sastojaka. nekad bili u velikoj modi. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. Meni je to bilo dovoljno. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. ~im se dodirnu. Cucurbitaceae. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s.DIVLTI KRASTAVAC. verovatno. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. limunove i drugih kiselina. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. Lek je nepouzdan i opasan. Krastav~iCi su dugi do 5 em. ali niko ne zna kome i za~to.krastavaca. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. duguljasta-jajasti. stavcici pucaju sami od sebe. rutazeleni. To je ekstraM dobijen iz svezih . drasti~na su sredstva za ciScenje. i iz drugih mesta u Srbiji. elateridin. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. ~im ih dodimete. Cela biljka je grubo. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. Cvet joj je rut. a neki od njih. trooki. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. 1ma jos i vinske. . Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. tako da se covek trgne. koja su. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava.kodljiva. pa ga je skolska medicina napustila. nego iz Slankamena i. na NiSkoj tvrdavi i drugde. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. eekinjavosivo dlakava. Isto tako i u Makedoniji. Divlji krastavci. elatericin i dr.

DIVLJA SALATA.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). ostaje posIe opadanja kruniee. DIVLJILADOLE2. tikvic.Osim navedenih.Raste svuda. sarno na osnovl srasla. - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. 4-6 em dugacki. . Droga.morsko zelje. ali je vrlo duga i §iljata. u obHku potikoviee iii strele. Cveta od maja do novembra. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. Upotreba. . Ca§ica je mala. . Ima i tanina. . Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. Cveta oelog leta. i divlji ladolez sadrli smole. krupni. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak.KOSULJARKA. Sastav_ . pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. Narodna lmena. divji kukumarici. flavonoida. visoka do 80 em. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. . gola. jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. petodelna. S. divj a dinja. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. nedirae. Narodna !mena. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. bljuja. sjajna. zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. netikalo. pluiee. divjo krastavice. moze da bude dugacka do 5 m. Medutim. beli.SLAK Calystegia sepium R . petozuba. §ti. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). eadorcic. DIVLJA RIGA. DIVLJI KUPUS. a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R.Smola korena deluje kao laksans i holagog. u obliku levka. zgoncek. upadljivi. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. slatkovina. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. strk.BI". raste na pesku uz more ' i C. mlunic. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. silvestris R.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. . pojedinaeni.rkavae. divlja bu~a . Rasprostranjcnost. Br. sliCno jalapi.310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. hladolez. Uzeta u vecoj kolieini. strkaviea. beli ladolet. zbog eega deluje diureticno. Cvetovi su vrlo lepi. . §atorce.Koren i list (Calyslegiae radix et folium). . jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. Cvetovi su futi kao sumpor. cesto delimicno po zemlji polegla. Plod je sitna eaura s mnogo semena.

prava. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . smole. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. Stabljika je do 50 em visoka. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja. vrlo Iepirn. HADRUAN.. visoka od 0. Koriste se koren. voska. Lisee je 'krupno i naspramno. kao u mirollije i moraca. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. KRAUICA. PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. VRH STABUIKE U CVETU. mantiola i do 27% skroba (u korenu).i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe . Cvetov. DIVLJI KOMORAC.DIVUI MORAC. 311 DIVLJI MORAC. KOREN. dlakava stabljika. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. DIGITALIS PURPURNI. - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka.. pektina. DIVUI /COMORAC . a druge izraste visoka.50 do 1. plod i cela biljka. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn.80 m. STRBAC Meum athamanticum Jack. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea.

Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. . . Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. zu6kasto mrkog semena.scdece. srednje je na kratkim dr~kama. a procenat klijavosti iznosi oko 75.000 sadnica. . U Alpima ga nema. Droga. si~na. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. I a k a. a siroko do 15 em. ambigua i D. Vlage ne sme biti vge od 3%. a manje srednj e Evrope.nazubljeno (D. a donja je svetlija. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. u Vogezima ga ima vrlo mnogo. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5.Purpurni digitalis je biljka atlantske. Za nut du. Gajenje. Na nalitju se nervi veorna istiCu. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. u a z 0 t u. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. puna humusa. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. . moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. u staroj ISnaZli. k i s e I a. S tab i -I i z 0 van 0. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. od m r k 0 g s t a k I a. . Dugatko je do 30 em. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. mangana i ' gvozda. u vakuumu na nizoj temperaturi. jer tame nema mangana.Seme je vrlo sitno. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene.312 LECBNJE BlUEM jedne strane.5--{)Oo iii.g orkog i neprijatnog. f osfata. jo~ bolje. poluvezana. Gornje je najmanje i . jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. Na jesen. tak ni na sili katnom terenu.Li ~ce je jajasto-duguljasto. a ukusa . Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. Mirisa je slabog. veoma je naborana i . zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. koje vetar lako raznosi kad taura pukne. Berba. Rasprostrnnjenost. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e. pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . Rasle od POrlugalije do Svedske. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . Naprotiv.5% mangana. /urea imaju nazubljen rub).

U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . lanata dig i 1 ani dim a (la- . VoU suncan polozaj. ima 5 gotovo paralelnih nerava. slanog i sluzavog ukusa. Stabljika je visoka oko I m.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji.. nema heterozida. gorci je od purpurnog digitalisa. oksidaze 'i peroksidaze. a one iz D. najvi~e na Balkanu. sirtelna. kao sveca prava. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. Dlake su krute d lako opadaju. Stol je.5 em ~iroko. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista. oporog.4) Hidrolaze. 313 DIGITALIS VUNASTI. svedeno na kratku dr~ku. . . Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama.2) Razne kiseline: digitalinska. Cvetni klas je vrlo gust. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. sva j e v un a s to. BESNICE. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj .d I a k a v a (lana = vuna) . Falslflkatl_ . na donjoj polovini gola. kafena i ferula kiselina. gde ima evetova. List . Gaji se isto kao purpurni digitalis. a na gornjoj. purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. a donja dvaput dufa. lanata. . a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. purpurea. izovalerijanska i droge. Ima ga i po retkim ~umama.ani svuda unaokolo stabljike. BESNIK . BESNIK. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. 3) Mineralne soli. . ostaje 7"10 pepela. buterna. istaknuta. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. Droga. List je cvrst i zilav. a narocito u jugoistocnoj Evropi. PUSTlKARA. enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. Li~te sa stabljike je sedeee. belieasta i jajasta.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. tanini. Cvetovi su vrlo zbijeno pored. Krunica je s i v 0 bel a.List je dug u I j a. Cveta u leto. ZUBACICA. propionska.j.DIGITALIS VUNASTI . abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. po karnenjarima (tercijarni slojevi). PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. laneetast . a ispod njih plodoy. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa.elva luka. a na nalicju svetle boje. Ca~ica je vunasta. gornja usna je kratka.u D. pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta.e na lieu lamnozelene. Sastav_ .s t. selekcije i ukr~tal1ja izmed. u sredini su evetovi. najvi~ pri dnu . Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. Gotovo je bez mirisa. mravlja. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi.

Vunasti. narofito za jafanje srcanog miSiea. jafa rad srca. D. kiselina i baza. godne.j D. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. digilanid C ill cedilanid. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. . Upotreba. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a.riaceae. a osobito lanatozid C. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. B. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. Osirn toga.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. oriel1lalis Lam. lut ea L. Apocynaceae.. d u r d e v a k.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. Druge vrstc dJgltallsa. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. Stol i Krajs dobili su 1933. 17% B i 37% C. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. . viriditlora Lindl.ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. tuscescens Vel. Stoka ih ne pase. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. K.. .. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. i dr. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. reele D. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). go roc vet. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. laevigata W. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. Sve su otrovne i lekovite.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. . D. D. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. 1 i jan d e r. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!.. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. Za vrerne rata. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. usled nestasice. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. Inafe. D. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. usporava i reguli~e ritam. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova.. ali nilSu dovoljno proucene. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. terruginea L. koriSeen je i [. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . C.

DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D. G .DIGITALIS PURPUREA. C . F H .Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja. BESNIK . su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A . LANATA. B .GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D. .DIGIT ALlS VUNASTI. LANATA. . LANAl'A. LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D.DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI .D. .OBiCNA DLAKA NA L1STU D. 315 Vama napomena! . PURPUREA..

pustena pustiikara. DIMNJACA jutra pre jela. mali fingare t. besniee. Upotrebljava se i u obliku tinkture. hi·p otensav i tonik. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. naprslnj ak. tuscescens: zubacica. Sastav _ . ponjavica. D. smole. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. . secera gorke materije.iz. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. crvive. naprs tak. pored puteva. di· jaforetik. ponjavjca. besnice. r meni prstnek. ambigua (= D. zubaCica . D. kostobolja. Upotrebljava se i za poboljsa. D. ostavi pola sata i popije pre dorucka. razgranala. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. ervena pustikara. Drogs.Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. tanina. Upotreba. velikli troy . alkoholature. fumarnu kOselinu. erlj e ni naper~ nJ ak. ROSNICA Fu maria officina lis L. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. bumbareeija. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. te lemcina. laevigata: besnice. pustikara. . gla tki naprstee. DIMNJACA. crviue. zuekas ta pus tikara. lutea: zuti naprstak. ferruginea: bes nik. medic. viridiflora 1 D. D. Stabljika je cesto polegla. debeli troY. orientalis): besnik. D. D. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. _ . do 60 em dugacka. nje prom eta materija. zatvora i cira u zelucu. nan e.lus tikara.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. rmeni babji p rstee. zuekasti naprstak. zuti na prstak. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. ROSOPAST. m a r ijin prs ten. najviSe kao rana proletnja salata zajed. napos tnji k. ve leevetni naprs tee. rusevinarna. cama . tolemcina. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. pustikara. os tavi preko noci i popije . . ekstrakta i sirupa. anisa. trava od fume. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. skripavae. bokarcic. Po njivarna. korena sapunjace i sladiea.Diuretik. na prs tak.

ona je cesto zelena ' i pod snegom. rosulj a. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. (j arcij a trava. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. DINJA Cucumis melo L. dinjusa. LUBENIClCA.500/0 belancevina. krvara. lubenieje. mlun. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. rosno zelj e. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. mlon. semc i koren. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. i ilinjaca. zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. krvoloka) . a i spolja protiv opekotina. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. runjavae. pclinae.50/0) i melonemetin. Cveta od aprila do avgusta . Raste po livadama. 3. gvozda i cinka.Os. pepen. limunove kiseline. melon. Seme je blagog uljas tog ukusa. mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. j er ublazava bol. DINJleA . LUBENICICA. Kad se biljka protrlja. Li· stovi s u pera~ti. kaJeijum-malata (1. OSKORUSICA. Svi delovi biljke. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. sitno stueano s vodom. visoka do 80 em. dinju iIi krastavac. vitamina C i mirisnih sastojaka.m navedenih . dina.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. 270/0 masnog ulja. . U semenu ima oko 10'10 vode. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. lub enicarka. jagodica. . Druga narodna imena: bozja b rada. lubenice.. dimljaca.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. milun. oko 0. lubeniea. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. DINJlCA . u rizomu oko 130/0. lubencica. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. DINJICA. dumlek. fimfulja. rusnica. krovosnica. karotena. pipon. 3% secera. soli bakra.S0f0 azotnih materija. krvokapka.DINJA . mi· lon . Ijubeniea. Cvetovi su sitni. dunjica. oseca se miris na zelenu lubenicu. Narodna irnena: vreia. pek tina. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. ervena d 'mnjaca. KRVARA. . pipun. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. . Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku.Koren ima smole.U plodu ima 95-960/0 vode. zeleni i crveno p rosarani. 317 Narodna Imena. voska. erven i rosopas. . 1. 4.

Spolja 'se upo- . ostavili da stoji pola sata) . holina i mnogo kalijumovih soli. gorke materije marubina.i delovi soka i ~ecera). herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. folium. smole. sreoliki iii bub rezasti . po obodu nazubljeni. oko 3. SAMOBAJKA. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. mirisna biljka. voska.Raste ooilno svuda u ~umama.tar kljucale vode. li'St. D O BRI C i CA Droga_ . . visoka 20-40 em. u obliku caja (20 g na Ii. . protiv histerije i neurastenije.03-0. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. zeljasta.06% etarskog ulja. 0. Sastav. protiv proliva. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama.Vrhovi granciea u evetu. na vlaZnim livadama i drugim mestima. '!\ . eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. na nalicju ervenkasti. zuci. a gornji je uspravan i razgranat. Cveta maja juna. - Labiatae Trajna. naborani .318 DOBRICICA. za apetit. Listovi su na dugackim dr~kama. Rasprostranjenost. Upotreba.Oko 6% tanina. Od soka se spra vlja sirup (jednak.Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). Uzima se 2-5 g droge u pra~ku. za pojacanje mokrenja. Donji dec stabljike puzi. ./0 secera.

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

kaloper. uzani kaloper. pttomi pelin.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. slavulja. irna i drugih narodnih imena. ljekovita slavulja. goloper. pelin. kao ~to suo beli dziger. List se bere. tajbl. peru~ina. kriZna kadulja. janovdente. zalfa. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. su~i i tuva islo o. kaduna. '11 sevemom Primorju kuJ. zalvija. ~alvija. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. prava kadulJa. nemacki kaloper. kadulja-krifatiea. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . kaduja. a to je najceUe u maju. krastatica. vrtni fajbel. kadilja.nako paZljivo kao i list nane. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. kaluper. ljekovita kadulja. cmogorski pelen. slavlja.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. zbog cega se i na i. crni kaloper. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. favbej. u srednjoj Dalmacijd kadulja.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

U kori i listu ima. socnHl plod01la peku rak iju. Kora je najpre blagog uk u sa. burjal1 (S . zaovlji ka. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . zovik . ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. sambunigrina . bok\' ice i majkine du ~ ice. tanina i holina. zoha.ima sap6n ina. Pro/. rosulje. grozna zova. ovzovina. belika. bazgovina. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva.). abzo· vina. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. zovljika. bujad.) i apIa. pored ~eCera. bazovika. Dcluje purgativno. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova.348 LECBNII! BIUEM 4. bzovka. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. eb ulus L. erni bazag. U kori . Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. divja zovika. avtuga. bazdov.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. zofa. cmi bezeg. kao pod 3. crna zova. boz. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. abdovina. b'zga. li s t i p I 0 d Z 0 v e. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . Od zrelih. bezgovJna. bozovina. U bobicama. bazovina. koji deluju kao jak purgans. budzova. bazag. 1ista pitomog kes tena. buzvoka .jednog alkaloid a i pu rgativne smole. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. ern a zovika. obzovka. pitomi boz. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. pored ostll!log.

Droga nije dovoljno ispitana. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. skroba. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). Naraste 30 do 50 cm. Narodna imena: bermudska trava.). troska [rava. Ponckad se trazi za izvoz. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. krvavica. wbenka. troskocic. . raznih soli i dr. krvokopica. zubovina. trosko[. Cveta od proleca do jeseni.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. Sadrzi asparagina.

bela dremota. gospin prostirac. lepu ~a. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. slipavka. mracnica. rumena lakota. saponozida.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . jovansko eveee. priljepaca. visoka do 80 em. ivanova trava. siri~tica. broeae. zuta bro6ka. (bejIDvka. Cveta leti. obicna broCika. krpiguz. zuto ivanjsko evijeee. hvatavae).p rsljenove (6-12). ivanovo eveee. prihvat. voska. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. Cvetovi su mirisni. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. divIji broe. Narodni lek za urnirivanje. ivan-evet. Raste svuda. Listovi su duguljasti. brocae. vitamina C i dr. tanina. jovanova travica. divlji slajer. crni maj). Galium mollugo L. ivandance. jovandance. dremovka. prava broeika. divlji broe. Galiun1 lVANJSKO CVECE . ervenu boju. lepaee. bijelo ivanjsko evijeee. Iecenje koznih bolesti. kao tonik. zivboza. gospina stelja. stomahik. prikrp. (broearua. zuti. meku~ica. vrlo malo etarskog ulja. krpelj. prikrp. pup cae. brocae.

KORENJE.LlSNI ozruCI roeitim vilama. Neoguljen koren se manje ceni. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. spolja smed.Jjka s vrlo razvijenim. Cela biljka prijatno mirge.p remda u njemu ima vge etarskog alja. a od gore pravim. 2 . maslenik. t an ina. malo spljo~ten iii skoro valjkast. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. ocisti od korenja. stravna trava) i Galium p~lustre L. aromaticnog md r i s a.' (beli primak) . s m 01 e. Svoj. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. Stabljika je pri dnu ervenkasta. U vodi rizom postaje sunderast.im listovima. (krstata broCika. jer pokorica spreeava isparavanje. Save i drugih reka. simi i d .Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. gonkog. zuti primak. Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. mnogo skroba. . Pepela ne . - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. 4 .Droga sadrn 1. Scirpus) ima1u valj. Tise. Berba. zmast i me k k a 0 sun d er. gubitak ulja. c1urc1evee zueanica krizarica. ali ima :lut cvet. razgranatim rizomima. zelenim. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. jgca i trulih delova. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. amorfne. Sastav_ . Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. Droga_ .Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill. c1urc1evsko evece. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava.a.stvenog. olju~ti mrka pokorica.mlROT 351 cruciafa Scop. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. 's abljasbim. dobro opere. na prelomu belieast.BOCNI PUPOUCI. R 0 g 0 z i vezljika (Typha.5-3. .5010 eta r s k 0 g u I j a.kast i deb eo klip. zute gorke supstancije a k 0 r ina. 3 . eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara. IDIROT Acarus calamus L. Cveta juna i julao Plod je . duguljasta crvena bobica.

Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. vodeni min. kolmez. vodeni cmin. zuti lj i1jan.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. Medutim . odstranj uju gasove. gorke deteline i kore (lju. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . §iroki locek. 4. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. tatarsko zelje. igirot. kalmus. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). id·iret. popari sa pola litra kljucaIe vode. Najce§ce je me§an s korijandrom. balad. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. temgvarska sasa. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. 4. 3. popiti posle jela. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. sabljar. vodeni bozur. vodeni futi lilijum. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. vodeni . osobito u tropskoj Aziji. Caj. . u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti. babji stapi. Ima jo§ i raznih terpena. komus. E ta rsko ulje . iciTOt. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. kicice.po 25 g pomesati. sa§a. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. temi~varka. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom .ske) od gorke 'Pomorandie . svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke. . baban. aromatienih i gorkih rakija i sl.kmin. kamHice i moraca . Caj za bolje t'arel1je: idirota. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. nane. jakog. (OrfeLin). 2.'Po 20 g pomesati. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa.po 20 g pomesati. mirisavi s as. klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . svo. lincure. Narodna lmena: babad. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. kad se ohladi. poklopiti i. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. vodena sabljica. a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. Osim toga . 5-trime tok sibenzen). pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. vodeni macic. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. nane. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1. vagonske ·kCllicine idirota se ~. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. etanolu. Na ialos t. maticnjaka . miri sava trska. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane.i stvenog mirisa. Upotrcba. . E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog.

'okrugla. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. U apotekama se spravljaju: . j er j e primeceno da je sijamska iz. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. Upotreba. holin i drugi sastojci. soena. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. . koje rastu divlje. zeleno-zuckasti. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka.Alkaloid viskotoksin. preporucuje se njeno branje. Droga. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke. 353 IZMIRNA. - Loranthaceae Mali. uretritisa i katara organa za disanje. BELZUIN. a jo~ manje sa oskoru~e. a u Francuskoj od avgusta do septembra. vosak. Sastav. Zbog vrlo prijatnog mirisa. inozitoli. SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . amilnitritom.IZMIRNA . drvenasta. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Daje se i protiv bdienog katara. naroeito deci i starijim osobarna.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . jodidima. Kod nas je obieaj da se bere zimi. ·sedeci. Kod nas se imela malo tro~i. IMBLA.List i mJada grana. kozasti. visok do I rn. BELA lMELA Viscum album L. manje s jabuke. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. Premda je imera mnogo istl'aZivana. . sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. a plodi od avgusta do novembra. Listovi su debeli. . Plod je bela. .mirna bolja od sumatranske. BENZOE. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. Cveta od mar ta do maja. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. be lim lu· kom i drugim lekovima. uvek zelen grmic. stipes et folium) . Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. ~ to pre osusiti u tankom sloju. rede biljka (Visci albi herba. prozirna bobica puna lepljive mase. vrl o razgranat. sluz. . obla i dihotoms'ki se grana. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. IMELA. Imela se daje u obliku raznih preparata. flavonski heterozidi.

mabis indica Lamarck. Persije i Kine. Cannabis sativa L.. u j. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. SlliZi za iz· radu raznih. 2. a u brdima 1-2 m visoko. kod nas i po visokim plan L nama. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. dobro nadubrenu zemlju. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. u juinoj Africi. hrastova imela. Na~a obicna konoplja. koja interesuje farmakognoziju. zbog kojih se gaji. Jedna njena odlika. drii 10 dana uz cesce muckanje. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. lepak. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. U avgustu se seje. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. jeste Ca. a u septembru rasaduje u jaku. omela. uzarije. indijska konoplja se izmetne u obicnu. melina. SAD (Teksas) i dlUgde. mudra). himela. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. tatule. Guniah. U ravnici biljka naraste 2-3 m. Gajena u hJadnijim predelima. Najbolju drogu daje Bengal. Cai: po 25 g imele. kudelja. 4.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. 3.stocnoj Afrioi (Zanzibar). hmelina. duboku. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. tako da su vrhovi grancica slepljeni. ocedi. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. a pola uvece pre jela. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. prof. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. Minisa je vrlo jakog.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. viSce. ima mnogo varijeteta. Druga narodna Imena: amelje. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. DoJazi u raznim oblicima. 5. omelj. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda.354 LECENJE B\UEM I. sa iIi b ez dodataka opijuma. verovatno je poreklom iz Indije. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. d uvana (lutki. plal1l1a i drugog tekstila. Vrlo je opojna. 2. Tripolisu. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. . veska. zanje se fe· bruara i marta. iscedi. najviSe u Indiji. mela. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. melje. (. visk.

zemlje i druge netistoee. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii .lndijska konoplja slufi kao narkotik. reurne. HemlJsld sastav. histerije. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. Charas. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija.k u. Smola je mrka. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. Godine 1940. Rastvara se u alkoholu. jedne be21bojne. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. etm i sumporugljefl'i. 0. zelenog (0. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure. Ima jos i holina. boje kao eilibar.05 do 0. 1845). k a· nab i n 0 I. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . izolovano je jos nekoJi. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. aromaticnog. levogirno. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . dosta teeno. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. slicoo bodlji. neuralgije.20 g) iii mrkog . . trigonelina i kalcijum-karbonata.05 do 0.INDlJSKA KONOPUA 355 3. . Etarsko ulje je lak ~e od vode. Izaziva vrtoglavieu. k a nab 0 I i k ani n . Svi se oni rastvaraju u uljima. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. gihta.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. Kanabinol se vrlo brzo kvari. . Ostavlja do 15% pepela. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. . Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. gorkog i neprijatnog uk usa. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. protiv grteva. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje.jdaze.kana· . antispazmodik.3 0 / 0 ). Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. skoro pljosoate grudve zelene boje. Droga mora biti zelena. po rubu testerasto-zupcasto.ske konoplje su neaktivne.. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. veli'kog ka~lja.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje. se· dativ i hipnotik. amorfna i polutecoa masa (Smith.O• . pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze.Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks.Lisee pm evetu je jednostavno. vrlo aromaticne tecnosti. Izgled droge. C21 H. Upotreba. duguljasto. migrene. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje. kao antido t pri trovanju strihninom itd.

Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. uiivali. god. Ij. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. bunike Hi tatute. siSa. jatnog osecanja. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Iud om mahnitom igrom. eovek od hasiSa. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. ~eeera. najviSe muslim ani. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1.v anje. Period halucinaeija. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . zivci su ustreptali. Umor. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. proroei). Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. gooine.Pra~ak se ne daje. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). jer je skoro uvek neaktivan. govor bez veze <i smis'la. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. covek se ose· ea neobicno lak i cio). buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. . Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. do 1839. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. ~to zavisi od ukusa potro~aca. pokretima.05 g). nastupa neuravnotezenost. zanosa. a redovno i do oSiromasenja. Alkohol smanjuje dejstvo ha. galamom. fana· tiei.n dus.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. asketi. bra~na. tromost i sanjivost. . Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. Smoli za w. Za strah ne znaju . opijuma. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. jer su ga vee tada Kinezi i I.stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje.ivanje dodaju meda. mo~usa. a kiseli napici istrezne opijenog. strihnina i drugih sredstava. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). raspikucstva i uniStenja porodice. Jevreji. Tada. masla.500 godina pre na~e ere. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. eudnog pijanstva i pri. raznih afrodizijaka. ubicama i kradljivcima. Ha~1A . . Period fantazije. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri.3. .4. vizija j ekstaze. Narodi na I. Ha~iS puse i piju. Sve do 1809. eimeta i drugih aromaticnih zacina. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. vriskom. koji je razLieit u raznim zemljama. bede i nevolje. smehom. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju.Q3 do 0. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. Lamark je opisao drogu. urlikanjem. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a.1. nije se znalo od cega se pravi ha~g.2. Prema Herodotu. a mnogi tvrde da im mucenja. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. Izgleda da Egipcani.

U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom. (= Lichen islandicus L. CefeJ. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. tableta. veoma je vazna. mehurove i rane. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. GLAVISICA. Ipe.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. U malim dozama (PO 0.Tok!. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin.i po svima planinama. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. U okolini Bitolja.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. Ova mala trajna zeljasta bHjka. Zrtva propada psihitki i fizi6ki. tinkture i. Sibiru i Severnoj Americi. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). . Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. Trovanja su akutna i hronicna.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. Napomena! .Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). U dooi od 0. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. BLJUVNJAK. porodicu i okolinu. visoka svega 2~0 cm.02 do 0. Ovaj poslednji se prevodi u emetin. sirupa. ru~i sebe. . IPEKAKUANA. U prvom redu treba za~tititi l<ice. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije.i.IPEKJUKUAJiA. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge.

osusi i samelje. Upotreba. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . paste. ponekad gotovo bele boje. pluenik. U vodi raskvaSen manje je gorak. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin). a de beo svega do 0. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). Po obodu je h saj reckast. ki~nog vremena . Naroeito je krajem tog veka bio u modi. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. oko 1% lihensterinske kiseline.5 mm. Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. nepravilno d. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. praska (3-10 g) i sirupa . nazublj eni i kovreasti. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. gvotda. promuklosti. . a osu~en je closta krt i lomljiv. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. . . Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog.jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge .zatJim ga oeiste. islandska lihena. jer se liheni·n teze vari od skroba. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. . tinkture (30-50 kapil. daje se protiv povraeanja i muke. zbog svoje goreine. islandska pletika.i Islandanima. a tek u toploj se rastvori. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. Narodna Imena: bohinski mah.rhotomsk>i. UblaZuje kasalj. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. a na vrhu su ra ~ ireni . borjanski mah. pa se' brasno upotrebljava za ishranu. plueni mah. osobito za vreme trudnoce. tek 'kad se sitni. planinska mahovina.(30-100 g). Laponeima .Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa. skoro u cev zavij en i. stitarka. Tinktura. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. ertenska trava. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. nepravilno trepavicasti. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). ma!lo etarskog ulja. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. Sastav.Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle.000). osetJi se miri5 na morske aige.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. seeera itd. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). stitu sliena udubljenja. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . operu i osu~e. gume. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. sa belica· stirn mrljarna. islandska mahovina. Membrane hifa su pretezno od lihenina. Mirisa je vrlo 's labog.Ima do 50% Ii hen ina. zelea. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). Visok je do 10 em. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna.

. giagoran. dekorativan polugrm. ~ipa!ITt. Flavonski heterozid diosmozid. vusak. eva jos nekoliko: blagovanj. i~op. astma. mmsan. veljenduh. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. re<1e ruzicasti ill bell. ~atrajka. . sipan. i kao stomahik. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea. Upotreba. pektina. parfimeriji i kozmetici. hisop. Narodna !mena. 359 ISOP. osipant. sluzi. MILODUH. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . IZOP. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. Obrasle su duguljastim. Droga. sirup. - Labiatae lbunast. pravi vrisak.Hronican bronhit. ljubicasti. deluje kao dobar an· tiseptrk. oko 0. Spravlja se . .Na suvim i toplim mestima. ~eeera. ekstrakt i tinktura.:aj. raznih soli. Pored vee navedenih. saponozid marubiin. tanina. milas). fitosterola. BLAGOVAN. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. os obi-to kalijum-nitrata i 0. izop. visok do 60 em.[SOP. RasprostranJenost. Cveta od june do septembra. erkvi'iljak. laneetastim naspramnim listovima 3-3.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. MILODUH . MINDRAK Hyssopus officinaUs L..5-1% etarskog ulja. IZOP.2"/0 holdna. Cvetovi su plavi. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji.

Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela.pektina od ostalog dela' ploda. divlja· kinja. vitamina A. JAGLIKA. divjaca. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. a najvi§e od acetaldehida. JAGLICE.) Hruds. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. . njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. officinal is Hill. JAGORCEVINA.) raste po suo mama. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. mravlje i kapronske kiseline. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. Upotreba. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. jedan od prvih vesnika proleca.Jabuka je.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. visoka 15-30 em.J JABUKA Pirus malus L. Narodna Imena: diva jabolka. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. . galata· "~na. kosog r~oma izbija iz. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. jabucic. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. opora. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. Iz kratkog. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. jabucne kiseline. prijatna i zdrava hrana (vi('!. Vacni dan i). secera. (P. divljaka. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. slatka itd. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. . pre svega. JAGORCIKA. JAGLAC Primula veris (L. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. po lugovima. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. vl'lo dobra. Ljuske ad jabllke ~maju vise .) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. divlja jabuka. geraniola. hrana i lek. a zatim drska. retkim sumama.

JAGORCBVlNA. bela kora puna skroba (probati jodom). a za druge u jesen ili pocetkom zime. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. elatior na metilni salicilat. U evetu ima i flavorlOida. Primulae folium. Za§t1ta. karotena. Droga. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. Uk usa je neprijat'nog .i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. Upotreba_ . 361 Primula elatior je slicna. U zivom. U saponozidu od P.sap 0 n 0 z ida. a P. JAGORCIXA .k i 5 eli n e a u P. slicnog ostalim saponozidnim drogarna. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. U listu ·ima do 3 mg'/. Iz Zivog rizoma P. . Korenje je mrkozuto. elatior e I a e i 0 r .JACUX. . raste po vlafnim mestima. tankim korenjem svetJ. a u krunici. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge.i ma p rim u I a . primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. svezem korenu ·ima najviSe saponozida. pra~nicima i tucku ih nema. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. otficinalis na anason. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). sap 0 n 0 z ida.70. Droga ima slab. ali je veta. zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. ociste od zernlje. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. uzan. veris . . a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. Sastav_ . Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. do 10 em dugacak i do 5 em debeo. a u P.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. Primulae flos..Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege.. manje u evetnoj drki. saponozida. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline. evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. Hemoliticki indeks je visok (do 7. list jaglike ima do 20.000). Jos nije poznat tacan sastav jaglike. veris je svetloZuto. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. jer tada imaju najvise saponozida. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. dugackim. Pod utieajem enzima primverozidaze.. lornljivim. utoliko postaje manje lekovit.ije boje. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa.i Ijutog. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. Berba.) racunano na suvu drogu.. evet je slabijeg mir·isa. .Ima 5-100/. SveZ ·koren je bez mirisa. ali karakteristican miris: P. kao surnpor fut.Rizorn je mrk.

j agudac. Cvetovi su . Primula obeorriea. lroja se gajj kao \ ultras. sit ni. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. s uncanim. pramaliee. petoprs. gajcin . i2aZiva upalu koze. od njih poHce Jjut ukus ja· . Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne. lestedaj. veris: bijela bukvica.i u sa· ponozida. jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi.k .Osim vee navedenih imena. jagotac. trajna. Jedna vrsta. piskaliea. sotni . sotna .luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. kl'stato iglice. dugu lja sti . sunake. J ARI C Ijutog ukusa.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. vesnaa. jer imil. kunjavae. kra tki. galtina. Li stovi su naizmen itni . krstato jaglite. Oslala narodna Imena. evieae.ke u evetu (Sedi aeris herbal. krstato jeglice. - Crassulaceae Mala. os lje· par. Rasle na suvim. Cve ta od m aja do sep tembra . jaglica. visoka 5-1 2 cm. . jagortina. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. . :2:EDNJAK Sedum acre L. a P. vrlo debeli. jagortevina . JARIC. prvi evit. S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. grm ul jica. karnenL tim mes tima. obli. bez driike.jeva . gola zeljasta biljka.

sisaea. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. kopnice. oduzetosti i gu ~enj a. b ol. obicno pred spavanje). po 10 g maticnjaka. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. Ima listove slicne jasenu.s ku moe. o~· ·tri zednjak. osobito rutozida iii rutina. Nije dovoljno ispitan. visoka do 120 em.. Ostala narodna !mena: kopnez. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. RUSTEN Dictamnus albus L. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. hmelja i korena jasenka.. JASENCE. kukuru~Cie.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja. VILINO CVECE. JESENAK. Na primer. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva.2010 smole. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. 0. oko 30% sluzi Ii gume. a ako se pije moze doci do povraeanja. - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). sakupljeni u uspravne krupne evasti. Kad se bere. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. ljuti zednjak. a zaslac1en posle jela. tanina. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/. JASENAK.10--0. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0.JASENAK. Opomemi! . JASENCE.). JESENAK . neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. oko 100/. JASJENICA. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. jasenak izaziva na kozi crvenilo.15010). . 363 rica.

kaslja itd.364 LECENIE BILJI!M JASIKA. A U PROLECE. Jedie je dugoveena zeljasta. B . zelenkasto-sivkaste kore. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. de luju promv groznioe. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC.BoeN I PUPOUAK.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. 1 4 . slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. visoka 1-1.rste jed.STARA KRTOLA.iea koje imaju plavo-modar evet. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. . Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. bojom eveta. Salicaceae). Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. MeCiusobno se razlikuju izgledom. TREPTELIKA. - Salicaceae Vrlo lepo. Neki jedi6i nisu otrovni. JANJA Populus trernula L. I lisee joj je vrlo glatko i nezno. vrlo lepa biljka.5 m. Rasiren je na sever do Skandinavije. protiv grozniee.U JESEN: 1 . Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima. MLADA ""TOLA znati. Listovi su dla· nasti. JAGNJEDA. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. TREPETUIKA. j er je cela biljka vanredno otrovna. 5 . JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. duboko i kltnjasto de ljeni. ZUBORIKA. Lekovite i orrovne su sarno one v . zbog eega i jasika. graCiom. ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. 6 - B PUPOUA~~ 3 . Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a.KOREN. treped pri najmanjem povetareu. a na is tok do Sib ira i Himalaja. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . do 30 m visoko drvo glatke. kitnjasta.LI ST .

a mlada je puna. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida.i vodom pokvasi. Uk u s droge je najpre malo sladak. KRTOLE Izrada droge. na jeziku se oseti g o li e a n j e. hum 0 z n i. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika.Krtole su slicne maloj repi.600 m. brasnjava i nije vlaknasta. CVAST. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. Kad se krlolica popreko preseee . pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. . Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja. vece izbija stabljika. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . Ona je deblja i mesnatija. smezuravati se i najzad izumre. I7. a debele 2-3 em. . J edic ima dYe krtole. . kad se presece. Sveza krtola. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. jer starija je lak ~a i rastresitija.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. . ·Berba. a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. a zatim Ijut. Kad biljka preeveta. potpuno je bela. Iduceg leta ciklus se ponavlja. dugacke su 5-10.Vadi se krtola (Aconiti tuber). JEDIC : LIST . s tara krtola pocinje venuti. jedra.

Opomcna! . kupris. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. holina i vitamina C. . Otrovnost akonilina je ogromna. f leni klobuk. nalijep. marijini ~o l· nicki. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. JELENSKI JEZIK. lisjak. sluz. mineralnih soli. iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. Zb.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. zelezni klobuk.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. Sluz: oljusteno uno. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. pesja smrt. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. 'g toga se daje bledim i slabunjavim.Jedie je jedna od najotroWlij. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. omej lisj ak. Jecmeni s!ad. \/Ucji cemer.) . dragoljub. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. 100/. Os tali. Narodna imena: volina. JECAM Hordeum vulgare L. nelekovite alkaloide. . krupica. enzima i drugih korisnih sastojaka. nalep. preobjedna. . Upotreba. naLijen. JEZICAC. Akonitin je a n a I get i k. sadrzi oko ~OO/. saharifikovanih ugljenih hidrata. Ulazi u sastav caja za leeenje rana.Ima vi~e alkaloida. DiE. Ijutie. osobito decjih. JELENAK. modri nalep. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. Gaji se kao industr. modri klobuciC:. belancevina. preobj ed. deci. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. JELENJAK. pasje zelje. jer se lako vari. u spravni. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. visoka do 1 m. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. ilka. ceo veljcek. Ima tanina. griz.ijska. preobj eda. vi· tamina A. krupi~. jedic. protiv proliva i promuklosti. .366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. tableta i sirupa protiv proliva. vrajnica. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. piena i hranljiva biljka.ih bi'l jaka.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. B. riga. do 50 em dugi. pa· sja smrt. klobucie. Listovi su u grupama.

. jea. bijelo f ito. jeemen. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. jeeam ozimac. joSie. jevia. . raste pored reka i potoka. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. jeja. ehla. erna josa.k. JOVA. jelsa . jovovina. Narodna imcna: arpa. ima i emodina i malo masnog ulja. jeemi. ozimae. . JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. joskovina. CRNA lOVA. jecmak. zbog cega kora. CRNA JOVA. jesika. JOHA. jecam viSeredae. jah. erna joha. jeia. jacmica!k. jahovina. jacmen. Sa tzv. lORA . U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). jalSa. jeusa.JOVA. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. s lieno hras tovoj kori. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. cim se oziedi. Druga narodna imena: eifa.

ako 2'io tao rdna. Ako ·ih u pasti ima vise. Malo je otrovan i brzo se eliminise. 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . kao. 5 tim u I a n 5. na pri· mer. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. kakaovog masIa). ton i k (tonicna vina) . P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. Teobromin. najmanje 150. KAKAO-BOB. slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. a jos viSe fosfata (do 6'io).Slerculiaceae.. Teobromin je tip direktnih diureti. karanfilica. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a. vanile. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. K a k a 0 ve l ju s k e . U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. . 3-5% ka·ka. KAKAOVAC PRAVI. dodatka m. . Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. Upotreba. dodavanjem alkalnih karbonata.K KAKAO. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta.J e k a u prasku i aromatika. .ovag orvenila. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica..k a (1-3 g dnev.n o). Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica .i diu ret i k. cimeta.Kakao je izvrsna h ran a. jos cesce. do 0.35 kofeina. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. meda i dr.

2 .SEME TIP KALABACILO. 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI.Ml.SUDOVNI SNOPIC.CELlI!! SA SLUZI .UNUTRA.UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 . F. . 2 .ENDOKARP.ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA. 7 .SEME TIp FERISTERO C .MICERLIHOVO TELASCE.MEZOKARP. 3 .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI. E I E~ . CE o 6 . C .STABAOCE. 4 .PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE. B" . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I .OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I). . I D. 3 .NII OMOTAC. CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B . D .ENDOSPERM .SEME TIP CRIOLLO .SEMENI OMOTAC .NEOUUSTENO SEME. 0. 4 .OSTATAK MEZOKARPA. C . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON.. F .KuRENCIC. 2 .POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 .A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM.V1JUGAVI KOTILEDONI.

tonik i erneliens. suvim. List i kora. bronhltisa. svecica.RE LIM PLODOVIMA stranama. na kratklm dr~kama. elipti~ni. mirisni. Plod je okrugla. . Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({.kakaov ~aj. U slu~ajevima ka~ lj a. jer deluju kao blago sredstvo. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava.Oleaceae Sib visok clo 4 m. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. beli. U mnogim zemljama pije se . masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. KALINA Ligustrum vulgare L. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. proliva i plikova u ustima . (ljuske). Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. pra ~ka od cokoJade. erna i sjajna bobica. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. Raste po toplim. rede i plod. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. Listovi su uski. ~anim . katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. globula.

Upotrebljava se seme. pasja leska. mrle~a. razgra· nato. neprika.KAMALA. Raste po sumama.ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. KANDILKA Aquilegia vulgaris L. piskovina. Brzo vetri. biser. Stablo je uspravno. kozjak. zimolez. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. visoka 40--80 em. svib.. zimolozina. siba. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. kozje gro!(!e. Sterilni rastvor kamfora (2S or. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. sibovina. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. zimzelen. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. pasjakovina.Lauraeeae (japanski kanfor. zinlaslika. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. zelenika. kalinica. zimolist. Cveta od m'a ja d o jula. KAl\!FOR . bijeli jorgovan. golo. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. pasji samba!k. erna boba. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). Sadrli floroglucinolske derivate. kozjaoica. terpentinsko ulje). meokovac. bisemi cvijet.Euphorbiaeeae. kamfor· njak. ljubi~asti ili beli. ponekad ruZicas·ti i vise. jer sarna kamala deluje laksantno. . livadama i kamenjaru. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. Arg. pas·leskovina. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. lfi· serovo drvo. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . herba et succus). kamfor. zimozelen. obraslo mekim dlakama. Cvetovi su vrlo lepi. . - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka.

a najviSe seme. a najviSe po napustenim njivama.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. hrlica.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka. za zarascivanje rana i . holina. uglastu. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. cin. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. kokotieek. Cela biljika je otrovna.Raste svuda. ervenu boju hiperi. duguljasto-jajasti. Upotreba. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. Droga je svoJstvenog mirisa. Berba. visoka 30-100 em. hemoroida.8 em siroki.2'10 etarskog ulja. goli. BOGORODICNA TRAVA. sadrli 0. za znojenje. Cveta od maja do septembra. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei. pakujac. antocijana. . karakteristicno tackasti.1-0. KANTARION. v.4-0. Rasprostranjenost. smole. Narodna Imena: asibaear.\ TRAVA Hypericum perforatum L. zveckavac.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj. . popina ikapica.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). bez drske. .Ima 9-11'/0 mesovitog . U semenu ima mas· nog Uil. Lis tic i su 1-3 em dugaeki. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. Ima vrlo evrstu. skorbuta. svetlozelene boje. nagorkog i aromaticnog uk usa. razgranatu stabljiku.5%. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. oporog. naspramni. kan· dilijca. opekotina. zvonce. . kome i druge bolesti.372 LECBNTI! BlUBM dilke. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. srmenik. sa pet listica easice. jace izlueivanje mokrace. GOSPIN. grli· cek. pet koso jajastih. to su zlezde 5 uljem. srednja rosapast. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). kampavka. rutozida. . oko 0.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. orlicek. :tUTA KANTARIJA. trolistJnjak.ja. Sastav. tamnozutih. po obodu nes10 zupea· KANDILKA .

KARANFIL. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. kariofilina. vaniH-na. posekotine. krvavae. zvoncae. zasekn iea. tantur.Caryophyl. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. KARAVIUE. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). Sadde ogromnu kohbnu. ivanjciea. smaknez. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. gospino zelje. marina ruCica. KLINCIC. Narodna hnena. VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. :lucernea. .U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . zvekae. bogorodicina ruka. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. KARAMFIL. gume. KARAMFIL. »Fitoncide«). »Kontarionov zejtin. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva . Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. KARAMFIU. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . tanina. :luta metlica. trava od izdati. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. pa se ddi na vodenoj par. veterinu i kozmetologiju. smiealjka. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi.. vraiji beg. smole. 'kantarijon. 14 do 24% etarskog uLja. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. a iznutra protiv bolova jetre.. gospin evet.ARANPIL. bljuzgavae. KLINCIC. !eluca. 1. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . . 373 kao antiseptik. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu.. trava od poseka. l!potreblja. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. GAROFAN.i da vino ispari.. U evetu ima saponozida. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. izda· tljivica. Iseedi se i proeedi da bude bistro.sekliva treva. 10--13°/. z&. pljuskaviea. KARANPlLIC . KARANFIC. KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. proliva itd. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. KARANFILIC. greotaljka. 2. ivanova trava. voska ~ oko 3'/.lC. ruti kantarion . gorcan . gorae. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode).

a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. maJo :dm· zeleno drvo. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. . Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. laku. stomahik.>:. He· mileia vastatri. proizvodaci su poceli traZiti drugu. liberica Hiem. Gajenje.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. visoko oko 5 m. Kafa je na· zvana araops kom. Jaok i postojan kOI'igens. dovoljno vlaznu zemlju. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. dakle.. jer ulje . ostavi se da plod sazri i da se ljuska .. . isti s lueaj kao i sa cajem. Kad je 1868. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. da· kle. aromatik i ekscitans za varenje. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. u zubar· stvu sluii .kao analgetik i kaustik. otpor· niju vrstu kafe. Ulazi u sastav mnogih voda. dugotrajan i snaiaD. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. C. . jedna paraz·ittska gljivica. pasta i pilula za negu mba i u & ta.ktura i sl. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. tada najveeih trgovaca u svetu. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. arabica ne potJiCe liz Arabije. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. god. nego iz juine Etiopije.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme. arabica.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine. C. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan.ECBNJE BIUBM .374 I. : i . Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. Stimulans . Berba.000 m) od one iz nizija. Kafa traZi duboku. Poreklo. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. tin. gde raste divlje. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje.C. U svojoj postojbini.

finoca i aroma pnene kafe. izveju. nagrizena. Sastav. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. sa rena i sl. u . homogenosti i sl. naborana. oblika i boje.. furana.nog omotaea«. naroeito na njegove julne pokrajine. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. prijatnog. Stara kafa se viSe ceni od nove. ukusu. u trijeru oeiste. Proizvodnja. ali neosusen plod. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. 5-70/0 secera. . suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. Zrno je ovalno. mrko.8% kofe~na. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. rukom se bere zreo. drobna masa sivo-smed:e boje. a s druge ispupeeno. eistoci. . Nepnena..Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. furfurala. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe.KVASAC 375 osusi. da su glatka. sreani analeptik. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . . Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. Ocenjlvanje kvallteta. 7-14 mm duo gaoko. Pri tome se proizvodi isparljivo. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . ispari voda.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. sivkasto-zu6kasto.7 do 1. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. Glavne izvozne luke su Rio Santos. U drugim krajevima. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g.k ome ima acetona. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . karamelizu· ju se seceri. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. gola. Ne lepi se za prste. . Dejstvo i upotreba. laka. sjajna. vlalna.Kafa se ceni po mirisu. na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. . ana} vise kao osveZavajuCi napitak. starosti. 10-11% mas t i. Droga. do 400/0 celuloze . protiv proliva i raznrh trovanja. Kvasac vrlo brzo izaziva . Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. 8-120/0 vlage. Kvasac je posebnog. pa se onda drvo trese. Zrna ne smeju biT! plesniva. 1iurfurilnog alkohola. sircetne kiseline. s jedne strane raYno. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. kad se baoe na gomilu. da jasno z von e. oljus te. zelenkasto iii nasmede.Dve tn. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to.Zrelo seme (Coffeae se· men). razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. tesko. kad su teska.Nepdena kafa ima 0. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina.

K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. gl~kogenaza. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. . Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. . . preventivne i kurativne vamos'li. arnilaza. Lip i d i. ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%).ih. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). okrugllil. 2. En z i m i. 1. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. . poglavlje 0 vitaminima). vitamine i raienu gJavnicu).Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. loptastih. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. . . jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. vii ami n a i pro v Jt ami n a. kvarenje i raspadanje pilula. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. nukleozidaza.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). lipaza. i B2 . 4.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. moze se o/:uvati godinu dana. G lie i d i. maltaza. Pro ti d i. Vi tam i n i. Sastoji se iz sFtnih. Sadrl. 1 i P ida i g 1 i c ida.Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. dekstrinaza. n u k 1e 0 prole ide. Sastav. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. DiE (v.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0). pro tid a. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. 5. Naden je i tripeptid gluta'lion. 6. koji nemaju terapijski zna/:aj.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. takode.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. osobito B. Feax inactivata). zimaza (alkoholaza. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. Kad je dobro za~ticen od vI age. dobijen takode od sVeZeg. pro· teaza. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. pomalo jajastih celija. proteina. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. vih gIjiwca. Kvasac je vrlo vai. U suvom kvascu ima oko 5()O/. 3. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. u pepelu kvasca ima je 52-55%.i malo yitarnma A. C.i:d. .

377 Upotreba. kva~ KELA Ammi visnaga L. Jzgled droge_ . Kela je dvogod.5 m i svojim izgledom. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac. ·kvas.20-1'10. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. . Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae. Sastav. . Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju. azotnim i kalijumovim l1ubrivom. Biljoka je visoka I do 1. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. go.1%).k a sirovina za ekstrakciju kiselina.k vasca dnevno 'Posle jela. . kvasnica. Prolecna setva je bolja. Seje se u jesen na dubinu 1.81. Gajenje I berba_ .20"10.90-1. zelenkasto-ml'k. Extraeturn Faeeis. Merikarp je plan-konveksan.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. kvasna gljivica. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2. furunkuloze.2 mm ~iroki i 0. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). Po~to je seme sitno. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. gladak.8-1. Daje se po 2 do 3 ka~ike . oko 10/0. a <I sekundarna mrka. pivarski kvasae.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji.Prinos sa hektara je 600-1.000 kg ploda. pivski kvasac. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje. sJi(~an . 5 primamih rebara su :luckasti. cev okrek. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo. Kelina ima i. ali nejednako. pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. . u Wtovima 0.~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora. Visnagin je kelinu (0.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0. podseca na mrkvu. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. slufi kao najbolja masa za izradu pilula.100/0. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's.0 mm debeli. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima. 0. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. olova kvasovka. Sazrevanje je septembra i oktobra. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana.5 mm dugacki. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. na vrhu nose piramida:lan stilopod. preliv. oko 0.

a rodi oko 1.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. prvi medu ~titono~ama . KIM Carum carvi L. . Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. visoka 50--90 cm. morae. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. Kim procveta vet u aprilu. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom.( 40 cm. tmurnih. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . jer je ona eista. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. eel a hiljka je mirFsna. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno.500 kg. Severozapadna Evrapa. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim. selekcionisana i boljeg kvaliteta. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke. Na hektar treba oko 10 kg -semena. maglovitih. na~ kim. Stabljika je razgranata. a pradaja je uvek obezbedena. Raste kao korov -svuda po livadama. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. .

sluzi. Etarsko ulje od kima je bistra. bel a n ~ e v i n e.Glavni sastojak . n 1 n a. oko 2eN. hlebu i picima u zemljama Zapadne.k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10).'ela protiv gasova i nadimanja. do 8"10 t a. celuloze. zatim .KIM.kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10).KUMIN. bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10). Severne i Srednje Evrope. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek.5"10. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima. voska. ANGELlKA. . a narocito z a c i n. karveola i dihidrokar· veola. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. F .i ma malo dihidrokarvona. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera.k i galaktagog u c>l>liku caja. A B . najviSe 9"10. njevenih i zdrobljenih plodova.MORAe.KORlJANDAR. jer sadl-ze mnogo protida. digestiv. secera. Pe. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke.Kao i ostali plodovi stitarica. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. C . . i kim je k arm ina t i v. . boje i kalcijum-oksalata. Upotreba. smole. Aqua carmirzativae.KIM 379 Sastav. pela ostaje oko 7. Spiritus Carvi m dr. diureti. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. kobasicarskim praizvodima. Glavni sastojci ulja su .KUKUTA. E . D . Daje se i kao eupeptik. razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa.

a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. To ndkako ne Ciniti. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. podstice na rad. Treba ga poparili kljucalom vodom. dakIe. . karun. Caj je protuotrov. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. kimijen. kuminak. kimin. pitomi kim. jel'. povoljno uliee zbog ikofeina. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja.k nap or (dejstvo kofeina). a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. teIo i duh« da moze podneti veM. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. Na~i planinci treba da gaje kim. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. s jedne slrane. Tvrde. KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. kmin. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. Caj se ne sme kUllali.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. pre svega sa anisom. nanom. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. kamilicom. jer ga mi uvozimo. moraoom. poljski 'mm (Or. koprov. a to je ~teta. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. 'mmelj. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. ndkodIjivog jedinjenja. Daje se i IkilO tonik. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. divlji kumin. Narodna irnena: bela cemena. kao slimuIans. Kod nas je u potreba kima neznatna. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. Pogotovu u otvorenom Ioncu. komin.felin). osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. slab diuretik itd. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. smesta poklopiti i posIe 5. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. Zimi se njim Ijudi greju. . krccne.10 minuta pili. nadrafuje i jaca .

C . intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. te~ko varenje. kofein ga na· draiuje. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. Korejoi i Japanci gaje kombuhu.TRN NA OBODU USTA. SRCE. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. CAJ DELUJE NA MOZAK. Engleskoj . D . UST KINESKOG CAJA: A . severnoj Africi oj drugde. B . Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. pamcenja i razume· vanja i. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga. Zeleni.POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. soferima i drugim osobama Caj pomaie. eovek postaje lucidniji. radnicima. . osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. avijaticarima. ra~ireni oso· bite u Kini. tj.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. jer kofein deluje suprotno alkoholu . zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. guo bljenje apetita. Na osladenom caju Rusi. uopste. Ipak. ManclZurci. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. a drugi riarodi piju jak caj . dosadne zatvore. jer ih bodri i krepi. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. caj je manje opasan od kafe. slabljenje ltd. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa.

a pre svega Crveni krst. jezera i bara. trimetilksantina). OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill . A dalje od puteva pije se ~to se stigne. 8.ge ta- . Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. rotina.0 b a fen i. srdobolja (d<izeruterija).ode n 0 g e k s t r a k t a. vaska.ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina.382 L1!CENJP. caj '. dobija se zdrava i pitka voda.opore. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen.. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. B 2 . teo f iii n a.nikatinske i pantotenske kiseline. jer drliZi respiratorni centar. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v .34% tan ina. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . Medu tim. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. pepeo je zelen od man g a n a. u nufdi i voda iz reka. Prema tome. . KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. . BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje.Zato ga svaka apoteka. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. povecava ventil acij u pluca. kofein i tanini (.1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. opekotina. 0. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea.bolje je zlo spreciti nego leciti«. U caju ima \jo~ i gume. U zelenom caj-u ima v. jaei i bolji. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. nerastvorljiva mtka tela. za jaeanje organizma itd. kolera i dr. Caj je vaian prot!votrov. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. Otrovanom.vane kao caj. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. usled eega se i rad s rca poboljsava. dekstrina. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj). B I . moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. upale sluzruice i 'koze. Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. a p e pel a n i vis e od 6.5~/o ni man j e od 5%. jer po onoj mudroj narodnoj izreci . malo teo b r 0min a. usled eega je srem rad pravilniji. U zelenam caju ima vitamina C. pre svega. a den ·i n a i k san tin a.

ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. caj 5e pakuje odmah posle pdenja. Da hi imao sto bolju aromu.aja na planlaZama je vrlo slozeno.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan. vrlo osetijiNe i vicne probate caja.INESKI ILl RUSK. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'.aja varnije mBije. a sasvim malo kao lek. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina..ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte. I e p I j i v 0. Odabiranje. nje. jer je ~rebalo godinu i . citronelola. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine. Thea Tasters. tj. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. dok je j 0 ~ m I a k. otporne na bolesti i ~tetocine. ono ide u nekoli'ko pravaca. budaY. a vrlo malo za lek. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. on se ip. e m i r i s c a j a. a u crnom caju. oplemenjivanje I'. prema tinoei mirisa i ukusa. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. neprijalan miris. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. gus lO. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. vrlo malo geraniola i dr. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. n 0.va prvenstveno na kofeinu. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. premda se lekovita vrednost caja OSIIli.kofein. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd..aja vee. U cajevom listu ima tea z e.! CAJ 383 nina.mi meroljiv.aja nego rezultati. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t.K. Ne'kada~nji »karavanski.aja ne celli sarno po kolil'. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. v rio a rom a til'. za vreme fermenlacije. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. ali se vrednost I'. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima. jedne peroksidaze. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti . tzv. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji. odnosno prijem caja.aja potrosi u svetu za uZivanje.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida.

evet se skoro ne maze faIsafikovati. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak.. lupom i mikroskopom. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja. 2. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. grancice i druge primese. pomaio oporag ukusa. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. glina i dr.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. U nas je nepoznat.). voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. tremja. prisustvo iii odsustvo idioblasta. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. direktno 51! \'ezuje na vunu.20. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. Pa J. Pekoe sa Souchong cajcm. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. na primer. zilavije. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. a s kiselJinama se povrati na zuto. 4. H~ce je veee. jer nllje u modi. Na primer. 3.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. lepe f ute boje kao zlato. Nerna oi poznatu arom'll caja. ni kofeina i dr.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider. rufa. 'llgodnog. razvijenosl vlakana oj dr. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. dlakavost. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. gips. kao i sva ka druga skupa droga. vimja. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . ali se i to moze dokazati. Osim toga. a. Tako se mogu poznati i drske.aJj) od mea. Vellcina listova. 6. Pregled ouiima . Fi· noca arome je drugacija. tm. berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. aromaticnog mirisa i nagonkog. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. zemlja.me. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. jer manje drazi. Uvek se proba sarno nezasla~en caj. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. 1. zova. crvenomrk infuz. Cesto ga oboje karamelom.bere li~ce. grafit i sl. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama.. alkohol pozuti. S. B 0 j e: indigo.). hro· mno zutilo. jagoda itd. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . odsustvom idioblasta. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. jasen. tvr· c1e. . posto sadrii manje kofeioa (0.

najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. god. Spominje se na 2. feizma. U Englesku je uvezen 1665. Ipak. svilasto dlakav. pre nase ere.K[N ESK[ u.A. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. god. s belim ta6kamal. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost.. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. . u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje.:sen a iz Kine u Japan. Tada je caj bio vrlo skup. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra.500 god.je zlo.ca. k. Hol a nc1ani. Mongolski kan poklonio je 1638. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). a i od ka. U Japanu je u XV ve.qje toCe sarno eaj. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. Nazivali su ga i »karavanski caj«. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma. poceli su Holan. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. Mong olije i Sibira. a isto tako i IS e C e r. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje.000 javnih cajara. lIlajbolji moreplovci i trgovci. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. kao sto kafane tote sarno ·kafu. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena.jdZjnica«.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e. godi· ne. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C.

Zatim se u v i j a metlu dlanovima. Berba se mora vrSiti blagovremeno.i j e. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. 150r- . sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). baci u kazan za prlenje. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). posle fer men t a e .386 6i put u julu (Congou. U nas se najviSe trosi erni c!aj.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. jed n a I e p I j i'V a mas a. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. Zatim se pusta struja top log vazduha. Ponovo se razvi:je. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. inac!e listovi omatore. lisce se grej e. poslednjd kvalitet). Rasiri . Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje. tj. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e .loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. vee se odmah brzo isprli. 2. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. ali cemo navesti sarno najvainije momente. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. ne razara se hlorofil. osusi nad zarorn. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. pa se ukloni.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo.k orpama da s v e n e. z uti iii c r v e n i c! a j. ali jos vise od vestine prerade. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. . dalcle. proseje. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. izvadi. posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. Odmah posle toga. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara. gardenija i sl. C r n i c a j. zavija i razvija. z e len i.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje.i. 1. Zatirn l5e SUS1 j prz. tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci.) i ostavi 'i zvesno vreme. Zatim ga rasire da se ohladi. I to je jedan od raz. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. razvija i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta.

na Cejlonu. . Dr mi. Ca. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. nego je ceo. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog.k omade mrkocrne boje. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. na Cejlonu. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. su~en u kratku drsku. Caj je postao prava kulturna bilj. ispi-ruje i pakuje.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. vide se jakom lupom. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast.k a i suptropska zeml. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga. U Indiji. Javi. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. na velike plan1afe. Zato se na to polaze mnogo pafnje.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. NajviSe se gaji u Ki-ni. 'krive iii zguZvane . Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone. zatubas1'o-siljast. sva'ka trops. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira.k om i svim drugim is. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. .i je osobitog. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. po obodu soitno reokasto-zupeast. agrotehni. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. Indiji. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. UvidajuCi sve veCi maeaj caja.ka.

na Cejlonu (1875). c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. Brazilu itd. Suma~ri. Prvi je nizi. Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. a mnogo kasnije u Japanu. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. Jav·i. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. Plod j e drvenasta. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. Inace. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. velik u vlaznost vazduha. Naprotiv. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. pod stalnim nadzorom stru~njaka . rene do 10 m etara visoko. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) .. gde je gajenje novijeg datum a. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. tamnozelene.-uIture caj a penj u do 2. Hladnoeu lakse podnosi. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . jer u k 0 1 i k 0 j e l . lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. dakle. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m.000 m. lako.5 m voderwg taloga godisnje. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. . krupne. Burme i 5a ostIVa Hajnana. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. peskovi to. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. Rusiji oko Batumija (1848). Caj izis kuj e najmanje 1.no. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. Caj ima naizmenicne. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno. Austra· liji. Kvalitet raste s porastom vi sine planine. na Cejlonu. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama.j see m 1a c:I e. isti s lu ~aj kao s kafom. gde temperatura pada ispod OOC.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. izrazito kiselo zemljiste. Na Hima<lajima se J. u Indonezi· ji. S planina je ~aj bolji nego iz nizija. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama.

Do 30 ~ visoko drvo. Lislovi su 1a bIlJka. PAJASEN. MORSKI JASEN. siri jak i neprijatan miris. U kori ima katehinskog tanina. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. oksikumarinsJoog heterozida. list.KISELO DRVO. drli 24 sata.kiseline. OSObllO u Julu kad cveta. U listu ima do 12<>/0 tanina. U nas se sadi. . AJLANTUS. i do 210 mgOfo vitamina C. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. Upotre. saponozida i rnasnih jedinjenja. dugat'ki do 50 em. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . . flavonoida. Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. SMRDUlVO DRVO . pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). SMRDLJIVO DRVO. Deluje sHeno ipekakuarti . U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. 389 KISELO DRVO.. elagne i galne . Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. ~esto perasto deljeni. RUS Ailanthus glandulosa Desf. ~eS ce mesajuci.

Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. idirota.Kicicu treba brati dok je u evetu. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. Da bi odstranio razne insekte. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. retko. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . a nije otrovna.postelju. duguljasto-jajasto.Kicica je dobar gorak tonik.000 do 1 : 3. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. suplj e.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja. . Jacina gorcine droge je od 1: 2. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. a najmanje u listu. Droga. gotovo eetvrtasto. . lin· cure i blafenag ckalja. drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. . njime se trlj a. (Centaurium umbellatum GiI Hb. Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. lincure. trave-ive.r a z i d.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k .pomorandze. TRAVA - on GROZNICE.000). skoro sedece. Svojstva_ . gorke deteline i kore od gorke .500. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. . KICICA. manje u cvetu. cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita. Nadeno je oko 0. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i. po rubu celo. protiv groznice. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. vina i tinkture. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. medu kojima je glavni gencijanin. . Berba. praska. a isto to eint i sa stokom.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. S tab 1 0 je cvrsto. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. pri vrhu razgranato. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice.Kicica je vrlo gorka. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. Lis c e je sirno. golo. visoko od 30 do 40 em. eritrocentaurozid i dr. eritarurozid. mesHmieno U ogromnirn koliehnama. mala. Rasprostranjenost. GORCICA. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima. 1. sjajno.Raste svuda. do 4 em dugacko. Sastav.6 do 10/0 a~kaloida. naspramno. Cveta celog leta. vodenog ekstrakta. .ima 3-5 nerava. golo. s labokrvnost'i itd. Upotreba. protiv smetnji u organirna za varenje.

t1i nflgo sirova.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. Igliee. VENJA. kao pod I. drago evi. . . Jeee. vrlo otporan. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. a pIi dnu dva prs\jena. sunceni evit.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena.o da cim se ru· korn ·u hvati. Naro~ imena: ger.nice. ta:l<. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. kiticica. dupcJ(~. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. okru· glaste i m e 5 nat e. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. Ima i privredni znacaj. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. . kantiliee i majkine du~ice . BOROVICA 391 2. Po jedni. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. postaj'll rdasto-Ijubicaste. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. BOROVICA Juniperus communis L. mali stoz.. Prve godine su bobice ze· lene. jer se uVe'k mnogo trafi. tj. a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. lak~i su. nane. Protiv gasova. OCaj. . Zelenih plodova ne sme biti. VENIA. Alrilovog ucitelja. Kicica se ne sme cupati. kamilice.KLEKA. . latnik. OI'IlO zelje. 'kinin. a po drugima. od centum = stotma i aurum = ZIMO. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. ~uplji. po ~ to n is'll lekovite. rna. mala semenCina. Suva droga se lak ~e c i '5. pa cak i iskorenjena. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. gorka kio!ica. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. jer se zelene kasni je moraju odstraniti. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. ervena kicica. 'gorko zelje. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. KLEKA. .Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. svedre.Plod dozreva tek druge godine. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. nadimanja: po 20 g kiiCiee. nane i maHenjaka. groroicavka. Kod nas je ima mnogo. jezernica. Druge godine pocinju tamniti. Na taj oacin. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. zlatna ruc. Poroaju se po mrkoj boji . od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. Za~~ta u P?r0dl.ljivo odsece ostrim makazama. Berba. pa~njacima. gorke de teline. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. Is~orija . Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. Oupressineae K1eka je zimzelen. . Droga. manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. Opomcnal .koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee.

docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni. G .:.392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun. ~up1ja J cesta je ucrvIjana. pri dnu su srasle za mezokarp. iz Srbije i Bosne.SEME . Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. a u 'k usa najpre slatkog. m r .k ret a m. SVeZa droga je meka i meS'Ilata.r e z ina z n' m s e. svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. prijama balsamienog. M i r is a je svojstvenag. jajasto-duguljaste. One su kaa kost tvrde. stara je krta. zatim aromatienag. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'.a u kojirn su velike (do 1 rnm).~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. A 1 ¥. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. Sastav. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a .k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo . tupo piramidalne.

Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. smrekinje. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida.. za s~omak. smricka. Ulaze u sastav diureticnih eajeva. skoJ med'lOI~1. 3. i izvoze.. Upot!~b~. kaslja. obi· cna borovica. smri. Ostala narodna imena: barovica. smrijekinja. boroviee. borovac. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli. Inace. KOZLAC. kad se zagreju. ola'k§ava i-skaSljavanje . organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. KOZALAe . KOZALAC. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova.. da osteti bubrege i dr. tamna.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. gonoreje. smnca. Od kJekinja se izraduje sok. brika. smrca. smreka. Zato. voska.Zenim u okJip1ce. sipurka i sitniee.. Raste najviSe u grm lju . Juniper! llgnwn. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. jakim krtolama. Klekinje.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. pored ostalog. klekoV'ina. smrekovina. korena od zeojeg trna. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi).~pn~ li·s. U malim dozama elarsko ulje kle·ke.. kantarion.ka. erna smrekva. pe. JO<>/o smole. klekinje. . trnju. 393 jer saddi do 2. Aetheroleum fructus Juniper!. moraca i kima. . smrekva. reumatizma i slicI1ih bol esti.ce . smrec. . kao pod I. erna smrekinja. fenja . smrek.KOZlAe. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era.Cela biljka. ast· me. zove i ploda od anisa. protiv nazeba. Ima jo§ i oko. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. Diuretlcni cajevi: I. 2. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. 2110jenje i s1. rastavica. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). vodene bolesti. smrekovina. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. Po 25 g klekinja..50. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti.k. zida . Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. len ·i kiciea. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava. kao pod I. smrkva. odaju miris na klekinje. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. ~eli~im kop. Po 25 g klekinja. kova za tovlJenJe. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§.. brinje. . gume. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. Rano u prolece izbij e njegovo k. zubace i idirota. grana i korena kleke. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- .

ca. psihieko stanje I i opasan otrov.GJavni nerv se vrlo jako istice. Uk u sa je gorkog. 'kozas-li. . ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. majasil-treva .krajeva prenesena je kas:nije na Javu. . Otrovnost susenjem izvetri. fitosterola dr. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. Iz tih . . Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne.Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. a 2-4 em ~ iroki. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. bleja.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. teleca stopa. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. Cejlon i dru· ge trops ke krajeve. ali cvrsH. povracanje i &1. majasil. ali su svi oni jajasto-duguljasti. beriket. Ne z. zmiji!l1a trava. lisionjak. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . ka·lenda r . zmij in kolomboc. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. savitljivi. konjska blitva. List raznih vrsta koke je raznog oblika. gujin kuruz. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. Ako dode do njegove r esorpcije. Gaj. 4-8 em dugacki. po obodu eeli.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca.:ira u stomaku. Jzgled Usta. 2lmijdn ce~a lj. J ava je danas glavni proizvodac koke. . voska. obolele desni.sok 2-4 m. zakcr zlik. toplog i Ijutog. Na nalicju je list svetHje boje. nos.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. vi. grlo. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. a ixnutra proHv ~ tueanja. zmijin kuruz . Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. kozJee. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. kacja kuruza. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. Lmaju skroba kao i krompir. zrninae.ldka'l ni anestetik za oei. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. Kozlae . smole. malo etal'skog ulja. Upotreba. kravos. a mirisa prijamog na caj. zmij ski kukuruz. koz lic. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta.Kokin list sadrfi 0. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. Truksilini su ot· rovi za sree. kacje zelje. zmijino groZde. knegic. masti. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . natragulja. tanki. ali je to opasno sredstvo. gastralgija.5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . 'k okain deluje kao 10kalni anestetik.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. KOKA Erythoxylon Coca Lam. mali strkae. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. bula.7-2. Sastav. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. . Druga narodna imena: aronae.

grceva dece itd. steze i sl.rhovi granOica biljke u cvetu.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. U k usa je najpre malo sluzavog. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. 'kao ·i druge opojne droge. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. na dugackim. Stabljika je prava i vrlo razgranata. Ima 1istove . Kumarin je proizvod hidrolize heterozida. puteva i dr. Opomena! . tera vodu. Cvetovi su zuti. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. jer prilikom susenja nastupa fermentacija.raste svuda i redovan je sastojak sena. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. Cveta preko celog leta. 's lucajevi teskih.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija.KOKOTAC. u raastima i melemima. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. tanina i dr. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne.s liene detelini. nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo. ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. Jos u starom veku sluiila je. zbog cega ova ne moze da se zgru~a. Raste i izvan Evrope. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. . Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. vinograda. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. agJiikon gor- . . Prema podacima UN. Godine 1941. Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. Sabiraju se ".) Lam. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). Kontrola.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. Medutim. Kokotac je trava koja kod nas . kao lek koji ublaZuje bolove. dosta zbi~enim grozdovima. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). suvog liUa). Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. Upotrebljava se kao narodni lek spolja. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. Droge s kumarlnskim heterozldJrna. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. Osim kumarina. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. sarno su po obodu zupcasti. god .

ne oseeajuei umor. Suvu.. Schwn. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. na primer. et End!. KOLA Cola vera ·K. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. konjska detelina. kokotac (Melilotus otticinalis). mala pototna gra~ka) j M. NoseCi ogromne terete na glavama. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina.kova naroda druge boje koze. na kolu sve do kraja proslog veka. p~enicica. alb us (Mcd. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. zdralika. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. teret. To je uskogrudo i netacno. kumanika. lazark1nja (Asperula odorala). beli kokotac). noktec. kao kod nas dinar. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. 5vinduh. (zu ta zdralji'ka. zed. glad. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. ne bi se moralo vekovima cekati. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. Slicnog mirisa i ukusa.. Narodno iskustvo. orlov nokat. i Cola acuminata Schott. nokata trava. zutka.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas.) Desr. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. crnci . Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. kao. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva. nokatac. razni ka~uni (Orchis). (bela kominika. ne sme se potcenjdvati. pre svega . ana im je moneta. mrku. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. veliilci zuti kokotac. vodnika. iuti kokotac. idraljika. de· se tine kilometara na dan.

BEu.MLADA KOu.~ DVA KOTILEDONA. KOu. C _ PRASNICI.PERlKARy. G .N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. M . E . F . D .. B .K.PETQKRA!( PLOD.PLOD. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA . 1 . SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J.L. I .PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI.ZENSKI CVET.TUCAK. 397 N L . J MLADA KOu.KOu. c K I KOLA : A .GRANCICA U CVETU. H .arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2).

teenog ekstrakta. god. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. imaju kao glavni sastojak pre· . s tabilizovanog pra ~ ka . iako to nije potrebno. do dan as. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u .ro~nog prolJiva). Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. poreklo i lekovita vrednost. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. a za tim tanina. a u vecoj otrav.kole za ja~anje . Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije.tak ranije. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. vina iii tinkture. I edino lekari. I kola je u maloj . Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino . UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. franeuski daci. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. flobafen. jer u mrkoj. naj~e~ce kao stimulans.tetu u Parizu od 1900. To je tzv. i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. Deluj e i diuretieno. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« .ze srca. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. Medutim. terapij skoj dozi lek. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog.

on mora nam zamenu.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. Kad rodoljub .« E. zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. neobradene i neposejanje. koji osvajaju vecinu potrosaca. manje zlo. glad i nemaslina. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. jecam. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. sto se spravlja po apotekama. I. ostavi da . Kola·eliksir: 50 g . jer su svi pili. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. malo· -pomalo. kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . Zato se navocti 5amo one sto se zna. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. 2. dobra promesa. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica.s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. poseban . Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. To vazi i za kolu.. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. psenica i drugo . CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. . 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. 750 g najboJjeg cmag v-ina. buke. dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale.KOU. osobito u Rusiji.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama.ve su ostajale u korovu. pre jela. \. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris.j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. ton« 'i . pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. ostavi da 5e slegne i izbistri. tj . livade nepokosene.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. Njj. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. tj . I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno.

400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. 4.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. oko 30'10 skroba. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. a delom vezani. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. odakle su pre· nesene u Indiju. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. enzima. na J avu i u Brazoil. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. Maurici~us. Crnci zapadne tropske Afr.. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. Burkelo je vrelim 900/ . betaina i malo masti. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. kolakatehina i kola-crvenilo. Kola 1ma 1-2. malo saharoze. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. koj. t1umbimm. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. God·ine 1911. ne upotrebljavaju. 3. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. na Madagarskar.c r v e nil o. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . Sadrzi oko 1% kofeina. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. prevrelu kol u crnci bacaju. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. ali ne mrkoorveno. Cejlon.5% k 0 f e· ina i oko 0. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. u .i su delimieno slobodni. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike. Go· dine 1896. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto.07% teo b rom ina. mrku. Umesto sirupa moze se upotremt i med. jer staru. 5.

Kolumbiju. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). Duga~ki su 20-40 mm. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. sarno da se d~e do cilja. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. jer se zbog njih vode ratovi. upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. Radi se . Oporog i nagorkog ukusa. bez mirisa. Berba. . plankonveksni. postojbine raznih vrsta 'kola. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja.ispod zita«. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. okrugla~ti. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. Kotiledoni su veorna tvrdi. a na prelomu je crvenomrke boje. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv.KOLA 401 Kon~in~inu. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. . a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. po povr~ini ne~to malo rapavi. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. ve~ta~ki razmnozavaju. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni.il!i d~vljeg kestena. To su privredni ratovi. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. Mestimi~no se sve vge gaje ili. a 15-30 mm ~iroki. ali se pri tom sredstva ne biraju. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. Meksiko i dr. sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. bolje reci. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti.

Za iensku stabljiku: zenska konoplja. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. beiojka. DIVLJI PELIN. seme· njajka.jos i malo alkohola. KONOPUA Cannabis sativa L.kiseline). semenjaka. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. prvica. belica. eRNI PELIN. a najvise pored puteva. koja lImo korov raste svuda. Manje je gorka i aromatitna od peiena. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. kudelja. prvoj. trnica. sluzi. Deluje osveZavajuee. kudeija. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. konople. KOMOTLJIKA. konaplje. kao blago sredstvo za tis· eenje. cma konoplja.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. KOMONIKA. izbomiea.ka. a na nalitju beli i vrlo dlakavi. iz· birnjata. mletne i sireetne kiseline. semenjata. gl'snica. . ernojka. Upotrebijava se kao pelen. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. Sadrli i nesto vitamina B. zbirnica. Narodna imena za biljku: alja. Za musku stabljiku: bela ikonopija. jer sadrli. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. stabljata. evetocice. Gaji se na zaseeerenom t aju . beLka. muska konopija. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. zivica. Malo parte »glji. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. vitamina K i dru· gih sastojaka. semenjak. poskon.JBM Japanska. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . edestin). - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. pitome konoplje. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. TRLOMET. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. Ponekad se traZe sarno listovi. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. konop. zenska 'kudeija. i pored neprevreiog seeera.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. nesto viSe glikuronske . UMJET Artemisia vulgaris L. tao nina i kofeina . mandiurska.ve« stavi se u tasu smlatenog. ugijene. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. domaee konoplje. nakiseo i osvezavajuei ukus.

. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). poljski biber. tanina. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). odo. .vrl~ razgranata. kora mu je sivozu6kasta. ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). SadrZi oko 0. . Stablo je pravo.KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. Konopljika se sadi i kao ukras . osobito jufnom. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). alkaloida. odozgo tamnozeleni i bez dlaka. ljenja. Do 2 m visok grm. im a 5-7 duguljastih listica. o~tra ~ibika. narocito plodovi. noplika. vrlo rasprostranjen u primorju. s labe i sa. konopina. vltlJlve. grane su belieaste. LI~ce Je sheno konoplji. straha i drugih Ziveanih obo. Narodna lmena: divlji biber. heterozida agnozida.4% etarskog ulja. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. naspram no. Cveta leti. U etarskom ulju ima cineola. otocka ko. velika konopljika. cistila. Cvetovi su sitni. Ko~?pIJ lk. eetvorouglaste.a Je . nesaIllice.iv l1egoba varenja hrane. lupanja srca. udruZeni u guste vr~ne cvasti. gorkih materija. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber.

kopitnjatic. Ijutog. . tlankovit.5-1. mrezasti. . 15-20% metil-eugenola. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. Rasprostranjcnost. Droga. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. Riwm se mora ~to brZe osu~iH. protiv poViratne grozniee. Mirisa i ukusa je jakog. tamnjanite. a deb eo 1-2 mm. aromatitnog. tera na mokrenje itd. gihta. ka~lja. mastJiea. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. osobito bukove. 10-15% bornH-aeetata. gijas. Listovi su u obliku kopila. temjanice. toplog.zne tamne ~ume. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. 2-3% azaril-aldehida. sjajni. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. .' VH!. donekle tetvorouglast. ~eeera. mrko-erven sa sivom nijansom. Sabira se u avgustu. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. tamnjanac.0 g kao infuz) . tanina. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. Sastav. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. smole. terpena I seskviterpena. KOPITNIK Asarum europaeum L. krij'll se na bazi listova. . Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. nagorkog. Stoka ne pase kopitnjak. za kijanje itd. slicnog biberu i kamforu. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. Danas je kopitnjak nacpu~ten. kopitnica. mala biljka. Upotreba. skroba. menegled. s liea tamnozeleni. Pra§ak izaziva krjanje. a na nalitju mutni. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). Cveta aprila i maja. Rizom puzi p L itko u zemlji. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). kopito. katin drat. kozasti . obit no prezimljuju. Dug je oko 1 decimetar. slu'li. temjanuga. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa.Kopitnjak je vrlo stari lek.

Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. Hlorofil iz kopnive .Kopriva je narodni Iek. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. URA 405 KOPRIVA. sujeverja 1 obicaji. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana.KOPRIVA. VELIKA KOPRIVA. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10. sireetne i maslacne Idseline.k iseline. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). najcesce raste. Cenili su je jos Rimljani. Treba brati sarno mlado. s luzi. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma.U listu dma tan ina. belog pranja. Pred ovaj rat. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. Caj iii alkoholni ekstra. verovanja. preventivno sredstvo i hrana.u speSno se daje protiv raznih zaraza. . mnogo so11 (IS-2oot. a i protiv drugih anemija. soc n 0. protiv opadanja kose i proliv peruti. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza.kt iz trave (hel'be. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. VELIKA KOPRIVA. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije.. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. Upotreba. karotena. 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). fitosterola .. Iecitina. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. nego rastresito !ito pre preneti u susaru. iz korena upotrebljavaju se za porast kose. inace. Sastav. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. z d r a V 0. u sobu Hi negde drugde pod krov. . sam lis t. jos ce~cc. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. - Urticaceae K~riva je ?osadan . Caj od koprive daje se protiv proliva. Zato njega treba brati. . a . pa sto brie osusiti u tankom sloju. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. pepela) i hi 0r of i I a.000 mg 'lare i peku.narocito za vreme rata. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. nadzemni deo biljke) ili. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. mnogo viotamina C i K. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma. ZARA Urlica dioca L. kao sto varosani !rose spanae. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). iSijasa i neuralgije. . cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. Rezultati su bili vrlo povoljni. voska i Jcremene . rnravlje. na tavan.vima dobro poznat. cesto prevrcuCi.

406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. jer je sarno mlad list dobar. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka.eliksir zivota«. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. protiv malokrvnosti. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. uglavnom preventivl1o. Svajcarska. nove vrece oct vgestruke debele hartije.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1.. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. na razmaku 40 x 40 cm.5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. kao predohrana. rute groznice. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. 4. cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. 6. jo~ hde i bolje. vode. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. kala-azara. kao. Nemacka i Svedska. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. Traznja koprivinog lista sve je veca. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. . Najvge je traZe SAD. 3. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. zutice. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). zucnih oboljenja i dr. 1. Domacinstva. list koprive treba dobro nabiti u ciste. kao hranu u ob1iku povrea. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. . Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. Kopriva se moze lSeja1i ali. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. 5. 2. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. npr. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. pogotovu sa mnogo dece. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. treba je pokesiti. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. Cim se pokosi. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom.

paklopi. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . Ostala narodna imena: koprva. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. perasto deljeni i duguljasti. sastavljene od sitnih cvetova. poklopi. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. s. zegavica. Sastav. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. zove. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . KORIJANDAR Cor. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. a11t. ostavi da prokljuca. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. .i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. pasja kupina. sladunjavog ukusa. Ostavlja 5 do 7% pepela. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. stomahik. a narocito zeleni plodovi. Cvasti su bele. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista.KORIJANDAR 407 7. ldpe i topolovih pupoIjaka.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus.n u p a ~ u zap c eI e. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. borneola. akruglasii. doda 25 g kamilice. U ulju ima jos i· pinena. zeza.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. Upotreba. limonena. obicna kopriva. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. visoka 50-80 cm. ali malo slabije. doda po 20 g cveta surutice.JatkHa i piva.hiSierik. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. geraniola i dr. pitoma kopriva. dva merikarpa cvrsto spojena). a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. listovi su krupni. 'peciva. a gorn}i su sitniji. jer sadrfi mnogo belancevine i masti. 9. Cela biljka. Cveta pocetkom leta. Donj. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. ostavi 8 sati. rastavica. Linalol se upotrebljava za pro- . Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. . kad se trljaju medu prstima. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. 8. stimulans i digestiv. 10.

Gajenje. ·Rasprostranjenost. .i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. Odavno se gaji u Rusij'i. Indiji i SAD. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. pljosnate. pre na~e en::). VEPRINA. Sam Maroko izvozi oko 3. Berba. . korion. paprie.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. svetloj §umi U martu se sade ri:r. Malti. . cimavica. kornikovee. Italiji. droga. dok ima rose. vrlo otporna zimzelena. ko. bodljikava biljka. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. propustljivoj. ali ~esto strada od mrazeva. Plodove donosi od oktobra do maja.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). Korijandar ne bira zemlju.000. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. ali bolje uspeva na kre~noj. Narodna Irnena: zivica. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. Spominje se i u Bibliji (l\. KOSTRIKA. iseee i osuSi. filave. korijandr. Kad se 1 ka~ika sitno 7. ervene.Korijandar se gaji u SSSR. Gaji se kao i kim i ostale ~titare.400 kg ploda. sitnoj. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). Su~enjem .i. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. Osu~eni l1izom jc elankovit. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Holandiji. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. I kor. koriandol. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. god. - Liliaeeae Trajna. a donekle i cimet. sjajne. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. upadljive. ocisti od adventivnog korenja. Na hektaru rodi oko 1. ki~nee. ~v rste. Istorija.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . visoka 30-90 em. korijander. ~ije su grane naspramne. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. Nema~koj. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. Egiptu. Zreli plodovi su vrlo lepe. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. 6-8 mm debeo. Maroku. pravi listov. opere. papriea. riandula. Gajenje I berba. Engleskoj.000 kg korijandra godBnje.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. Manje je osetljiv od anasona.i ohladi.drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode .

ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. Upotreba. ceprlika. veprika. veprinac. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. karotena. posle 12 sati ocedi. UGORAK. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. aderuna. ves-prinjak. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze.KRASTAVAC. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. breberina. pektina. KRASTAVAC. KUMOR. persuna. osobito protiv ojeda. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. zelenika. Druga narodna imena: bobice.MURKA Cucumis sativus L. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. hajduCice. pasja kita. metlika. ocedi. la. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. Mesani diureticni ca. paklopi.10 g ekstrakta od kostrike. U kozmetici prave tzv. vitamina C. zimozelen. miSji tm. KUKUMAR. scepkovina. eesanja. a donekle i saponozida. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. tanin. Saponozid. smoetarsko ulje. pirokatehol i neki drugi fenoli. tmobor.ke. i's cedi. iscedi. KRASTAVICA.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. holin. vampiraea. popari 1 litrom kljueale vode. I k otoro§ka. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. popari 1 litram kljueale vode. trigonelina. lobodika. KUKUMAR . arginina. fHosterol. §pargle i celera se pome§a. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. §eceri i kalijum-nitrat. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. kasljiear. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. divlji simsir. leprin. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. 409 Za§t1ta. KOSTRlKA ostavi 2 sata. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. usled svral:la.VUGOREK. jezevac. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. Sastav. . . kostrika. Prisustvo kalijum-rutrata. . enzima i raznih soli. KRASTAVICA.

lilj. Lilium martagon L. zlata!l1. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. re~io problem gladi u Evropi. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. naboj i 51. krstic. ciganske min au· §ice) i dr. bijela bogga. leluja. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. hladnim i via· znim evropskim zemljama. rec1e oka. :claroglav. zanbak. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. U severnim. liljan. BELA RADA. Druga narodna !mena: bela aleluja. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. TRATICNICA. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. Krompir je. promrzlina i ozleda. (boikalie. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. (divljd '~jdljan.KRAJCARICA. Slicnog hemijskog sastava . zilj. (fucena trava. NOVCIC. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. vojniako bilje. oveja trava. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. bela liJija.i upotrebe. BELl KRIN. posle ot· krica Amerike. ·kukuruzu. dakle. turska Calma). kren.k ida§nji hleb. zuti krin. jecmu. bijeli lijer. . lir. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. Vekovima su prosveceni i mipredni .410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. petrov evet. opekotina. limbar. krona). Ono §to je za nas sva. pelrovaca. visoka 80--120 em. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. pirineu i drugim zitima. bela lilja. gde ne uspeva kukuruz. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. petrov krst. IZLatnoglav. istog sastojka kao u p§eniei. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. liUa. beli zuJj. pWloglavica. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. trava od fuei. beli zambak. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. Lilium earniolieum Bernh.) .

Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. aH je . Sve prisutne zene vIas tel ina.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616.kulturna biljka. ~ta da ti kaZem kako je bilo. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne.spitivanje. Znao je 13 varijeteta. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. »Tja. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. bio proneo glas da . Poole Spanije upmnala ga je En. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. Medutim. vodiIi bor. u Franeuskoj se.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. gleska oko 1585. gladni seljaci su se stalno bllnili. ·balu«.ko jede krompir. u dvoru u Parizu). a danas ih je poznato preko 1. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. Dolaskom u eile. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. pored ostalog. Pravi krompir·bal« . jer se tame seje mnogo krompira. bal na kraljevskom dvoru. nije to uvek tako bilo. S gladnom vojskom kraljevi n.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. U Evropu je donesen oka 1580. Tako i dan as. 0 . kost. kad dodu na bal. pir. godine. Tako. To .' pa jos ·i pre ovoga rata.KROMPIR 411 ljudi. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. godine. gde je krompir glavna narodna hrana. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. Francuz Francuzu. sa visokih ameriekih planina. odakle je krompir poreklom.. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. jer su sve zelele da imaju isti ukras. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio . i pocelo blagostanje. kad neko hoee da s e nasali. Nasi star.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. rodoJjubi. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. dobiee gubu«. »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike.su mogH ratovati.700. na primer.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . nisu nista radHi i sl. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. prestali su glad i skorbut. Tih eks. Evropljani su zatekli gajeni krom. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. radoznale kao i sve druge zene. zivo se zaino teresovase kakav je to evet. na primer. reCi ce: »Vive la France et les . tek on je ueinio svoje. Kako je to bilo.

smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. lIsled jednostrane ishrane konzervama. fizickoj zastiti pektina i skroba. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri.reci ce vam svaka starija zena. do 0.4% secera. histidina. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. istina u malim kOlicinama.iabu~ne. arginina i lizina. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja.15 0' 0 masnog ulja. ne stvori se mehur ni rana. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. a ~esto i p r v a porn 0 C. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. Bol limine. dete zaspi. . NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. asparagina. takode nema vi tao mina C. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. 17-23"10 skroba. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. Plebs se lecio kako je znao i umeo. • Evropska tapiokae. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna.. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. pa donekle i dejstvu vitamina C. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma.la od moje babe kad 5am bila dete. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. U njemu je naden ovaj vitamin. 10' 0 celuloze. . U osu~enom krompiru nema vitamina C. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . 2% azotnih jedinjenja. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. ger~lom. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. vitamina C i B. iako je vrlo ukusna kao hrana. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). Covel< blizak prirodi. 0. limunove. 1% mineralnih soli. leucina. makaronama i drugom suvom hranom. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti.5% pek~ina. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. glutamina. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. pasuljem. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. U mineralnim solima preovladuje kalijum. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. . Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. 2. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«.

iii kako se cesto neispravno naziva . Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. kristalnog §ecera. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). Rede. gde se gaj i najvise krompira. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . Kad se krompir d rfi na 's uneu. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. najvge se razvila u umerenom po jasu. aikohola. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. re(!e i odraslima. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . Krompirov skrob. Ijoskavae (Physalis alkekengi). uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . akulnog zapa lj enja zglobova. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. Za apreti:ramje platna. sakupi se na §to nizoj temperaturi. e bit i i 0 t r 0 v. koji hidrolizom takode daje solanidi. bolova £I donjem delu Irbuha. dok. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. Industrija alkohola. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. so /anein. pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. K rompir se dobro opere i ocisti. skrob pada na dno. krompirovo bra§no«. kao isolanin. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. . upale pit/ca. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. za proiZ\'odnju dekstrina. Kao tezi od vode. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. ali u vrlo malim kolieinama. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. ISlO tako.KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. K rom p i r m 07. glikoze. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). Deci. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. potro§i se najvge skroba. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). Solanina ima i u mladom krompiru. dij etetskih hranljivih preparata. jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje.n i sm e§u §ecera.uku. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . bronhitisa. naprotiv.

·rasak. Za to vreme ne jede niSta drugo. krtulja. divizme. krurnpijer. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. tatuie. Poziti vno se zna da je to labilno je di. zabusanata.lz- . krompir. kesten. od koj ih su dvojica umrla. zima·k. Uop§te.njenje. duvana.nelim krompirom §estori. ne§kodljiv. kumpir. tatula i velebilje). Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . mlecike i drugih biljaka. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. ·slieno kao pr. proliv. vojska je bila puna simulanata. pasulja. krtula. ramnozu i galaktozu.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika.ce. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu. leka ·i . korun. narocito u I svetskom ratu. Znaci trovan. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje.otrova. uloga. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. cesta povraeanja. Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. kompijer. grunbir zemljak. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. Da bi otrov biD §to jaci. 'krumpi-r. opekotine. ricinusa. Problem je jo§ u proucavanju. Pored kukolja. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir. pa rna i proklijao (is tina. Eto ne§to malo 0 krompiru. lzolovan je u obliku belog . klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). Od njega se dobija masno ulje. upotrebljavali su i presan krompir. crvenilo i m e h u r 0 v e. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. Nekad u Austriji. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji.dakle. KROTON Croton tiglium L. bezazlenoj biljci.ja su: glavobolje. midrijaza (§irenj e zenice. dakle. Na koZi izaziva toplinu. kJrumpiS. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«. kako se i u kojoj kolicini upotrebi. Narodnn imena: burbulka. kolike. na trenicu. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali.k akvu svrhu. podzemljica. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . kome se daje i u . - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. pneumonije itd. jednoj obicnoj. i op§ta potBtenost. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. maIo duvana iii piavog ·kamena.kristalnog praSka. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. a svaki obrok zaliva pivom. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. krtola. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi .

Narodni lek: adstringens. pojedina~ni. jeter.U veeoj 'k o!icini uzeta. .Vgegodi~nja zeljasta biljka. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina. sumarica. pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom. . . . proliv. hoton.. Oni su sjajni. . KRESTUSAC. 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. Raste po suvim peskovitim nizijskim. trojica.). . debe!i. Polygalaceae KRSTUSAC .k. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja.Svefa biljka u cvetu. obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima. zlatni trilistnik (Orfelin). . zbog ~ega ~iljka. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. Sastav. (Hepatica triboa Gilib. Rasprostranjenost. tonik i diureti. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist.Brdske i planinske ~ume. iskopana i osu~ena u proleee kad . OPUTINA Polygala amara L. Po/yga/ae amarae ~erba. visoka 5-15 cm.Tanini. Upotreba. razdeljeni na 3 reznja. hladan woj i s\. Narodna Imena. Visoka je do W cm. plemeni'li dzigeri~njak.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik.) - Ranunculaceae Izgled bUjke. KRSTUSAC. acrstasti kopitnjak. saponini.iljaca cveta. na tankim dr~kama. Cveta u aprilu i maju. sasa p I a v a. nik.. jatrenka. I1!TIU!NKA. velika zlatna ditelina. KRSTASTI KOPITNJAK. bez mirisa je. dugacki 6-7 cm . glatki. odozdo modropurpurni. Listovi ostaju i preko zime do proleea. U k usa je vrlo gorkog. Droga. JETRENKA Anemone hepatica L. . Opomena. KUA. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. biljka je otrovna. Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. Cvetovi su plavi. ma~ka. ma~kina ocesa. Jedna jedina kap. koje se Cesto za· vr~ava smreu. duli·leb.JCRSTASTI ICOPITNJAX. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. KRSTUSAC .

po lugovima. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. go r k e mat e r i j e. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. SMRDLJIKA Rhamnus frangula L. (=Frangula alnus Mill. . Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. Cvetovi su sitni. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. . pored reka i potoka. Plodovi su okrugli. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex). slime zovi.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. cvetovi su stalno dvospolni. pljuvaCka pofuti.Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama. Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. listovi su po obodu celi. KRUSINA. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. Berba. i z o· e mod ina. 5 lob 0 d nih em 0 din a. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova.Kru~ina se vrlo lako gaji.2 mm debela i crvena je. KRKOVINA. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna. Gajenje. belicastim len tic e I a m a. sarno ~to je tanja. gorski krstu~ac. U drogi ima jo~ i tan ina. Zemlja uvek treba da bude vlazna. najpre zeleni. rnladim grancieama. najvi~ po recnim ostrvima. secera i masti. U drogi ima malo tanina. Ostala narodna Imena: gomoljica. . po svoj prilici. . amorfan ramno-glikozid. PASJA LESKA. najaktivnijih sastojaka droge. vrbi i jablanu. visok 3-6 m . K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e