Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna.. drii se jabuka«. sto je. . To je veridba.. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. pa im je odmab lakse. jer je to bio najefikasruji lek od zarta. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. Ja mu dadoh kilu bosioka. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. . uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane. prista je da se uda za momka. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave.>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . Ja se setah po basei zelenoj. Ko nju ima. . U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . . prinJij eno od "purgera«. idu »jabucari«.16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . .miris koji veeina muskaraca ne podnosi.. Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. u~ivenog u nekoj amajlijj itd. Stariji svet. . U pas usivala. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. kako bi bilo zdravo i napredno. znaci. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu.. osobito u istoOnoj Srbijl. pesma) . I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. j er je odoljen zaista lek. stiSaju se i umire. u dzepu. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. da odoti. Nit' bi -seka brata odnjihala . varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. prsten «. pogotovu one slabih zivaca. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. kad isprose devojku. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. (Narodnn. Svagda bi je brala. Po nekoliko kapljica na kc. zenski svet mnogo eeni odoljen. I zaista. m oze svacemu odoleti. Mnoge zene. Ja se na nju bacah jabukama. kao i beli luk. Ne bi majka odranila sina. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. Uza se nosila. Ooa na me nece oi ka:menom . izmedu dva svetska rata. Pos le dolazi svadba. . osobito majke.

lbekrija je. i nematerijaJni i materijalni lek. budaJ'<I je . Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. devesilja . davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. Narod veruje da razni minsi. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka.. belog luka. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka. narocito posle ovoga rata.. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. kao ~to je miris odoIjena. o do l j e n a. koje deluju za~ titno. I evece je lek.. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . Podmetnu mu trave odoljena. i odoljenom kiti svoj u nevestu. svi se naucnici u svetu slaiu.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. naromto neprijatni. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. Ne bi majka sina odgajila. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. Niko nije tako ctivno opevao evece. Da je duvan otrovan.. kao na~ besmrtni Zmaj . toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. dakle. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . Turem pu ~ j. U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". dakle.o~ l a zmaju u dvorove. otrovnom i nekorisnom bilju. pa i lekovito bilje. cubra. ... Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. pogotovu medu omladinom. . Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. Lelo.. uzela katastrofalne razmere. Ijubice i krina.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto. »zle duhove«. Bilo sti tka. lekar du~e i tela. Tipiean primer je d u van. a ti puna cveea. cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. A veliki Zmaj. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. rdave snove i nesanicu. eak od zmaJ a: lCad je d. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina .

Kad b~h ziveo hilj adu godma. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea.. NemajuCi svojih lekara i apotekara. Da sam zas lo. tom ima i Icka«. devuje«. Neg' za jedan struCak ruzmar dna. ViSe svile nego prec1e bjele. borbu za slobodu. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. im a u ba~ti raznog evcea.platna. . odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. iz snobizma. na leeenje i lekove. DaIa bih joj tananu kosulju. »Ko ima veka. b 0 I est i s m r t i. namei to kad se o~ekuje svadba. mislim . narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. rusu prazne fraze. rekao je: . po porudzbini ili naredenju. [lego u k rem e n .18 U Bosni islo to. Stono sam ga u suborn brala. ViSe zlata nego bjela . po dukal c1evojka. medicinskih i farm aeeutskih ~kola. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. nezavisnosti . kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. »Nerna smrti bez suucna dana«. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . naro~ito zenski. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t.na one najlepse. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . nego je proistekla iz muke i nevolje. objasne. .devojku koja vee .k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. Tu ima i proze i stihova. pogibije. srede i protumaee. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. Pa i na~e narodne pes me. iz raskosi i mode. gubitak cars tva. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a.. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. nasusne potrebe i realnog zivota (. drlave. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. T 0 j e 'll jed n 6. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. Jedan stranac. Ruzmarin je i narodni lek.. Udovke po lulu duvana. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. opevaju muke i nevolje. Koja bi me pomirila s dragim. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a. ne bih ni !alita. Bez muke se pesma ne ispoja«). koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno .

Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. kad pise 0 musmuli. bio lekar.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI. Orfelin daje. krovopljuvana. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. se rdobolje.. dakle. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. slicno Panticu. pored ostalog. vitamina C i karotena . pa tome pitanju. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. vocnog secera. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). I on je neurnoran zdrav- . i ovo dragoeeno uputstvo: .zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. svakoga. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. mnogo ga je eenio. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . nesudeni lekar. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. Na primer. nepouzdana sredstva oslanja. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. narodni tovek i narodni lekar. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. Godine 1883. a osobito lekara.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. kako k r uske pripravili. osobito u dece za vreme leta.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. skolovanog u Francuskoj . zatim pektina. prirodno. Duz: nost je. Petrovicu je l'ancic bio uzor. dr R i s t a P esic Go st u ski. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. « r danas se musmula . posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. koji je. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. farmakognozijsku i terapijsku vrednost. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol..

.\(!'llf! ~ H :.\\H Ii}HAI I ~..- r tI :1 Ii ... i:W nOI\(. 1.Wl.\ oot .'ill·.iti . 'i H . _ ..\n~.. H . A nv' .OM"\'T"H~f" (KI'U . . A.-. ".\TW tll)ORFELINOV .rNIH .IHU (..)o."' I. ).0F' ~ j :'K T )" q.3.~A:T"L' ) '~T('.\'+'nl ..-v V3 t!'! MH e .3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:..! 'Hll\Jp yn.. .~..1.•• 'o\.nfl ("'tA~'('i' ::.' ...iX': P.. : ~ '.- \..H~IX'b ' I H ..'J. r • i'.. I\. " '>I \. I\'.~ .'. • "J \! n?.\":· :'..'\A N.\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl. f': .('!!: .J.1 1I ..Illo H h ..(.fN H £C' 'l~.\'T'H t H n' KB. Clava »0 razlicnih travnih vinah« ..Xtt. I\".. .N!.-\.. r ~ GD P. ISKUSNI PODRUMAR. .\ :iI'Hl) ~ Hcnf. ._.~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i. .:OC'f31X'l> \' 'i.:\. 17.I.KC H. Byt'\'. l{ 'H'rEI': 'T" h ~.\ A"r H !-l .\ C'~ {{T E !!" l.I."\pb'TA j " A- ~ ~\'H . 3AG('T' i (T ~I N N~I.-. 1(.i'i:HO. H W i' .· L " ~ "it f\.' . tJ.IlUl: I I C.HWm..- . ".I .'._ .d. ~II.i -' :...\j\6'W3 .' . tI • X C ..· -? " .

..ll()'rr.\f~rOf XIIJ.. TI- -U -..\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb.!Il.\)~ · J\ .'h ..' ' (\ Iut .\ " . . n ..'E3 rH . I\'!(/("t M . (.\N .'H.. f.\ U\. fl n poH3KO.'" .\AI- RNI5'fiE~INh\~..I.J n. r"...oAiTHIP 1.. H . .: (011. ._ €. '' ( t-". In...\.-.\ ::!~\1) It O~I!lJMc. .. .I\\~ ...'T" . .\ ~Ss'!T~ ~. 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl..IL\hl H (. IIv. :tIfHI(f.. J .t'k'l 1 JtC~Wi l: \.:'t\!3~'0 H 0NbJ .. NC'r7I 3.\r :~\t. ' -> -.. ·t ·.'. . r. '1' (... ~ ..\ n. . . .\JH fi.~f\( Ir~ AcrA '. ... 1!3 ·. .\\ ]. '1iER)' rMICT!.... h1'v~1 h f.'t{· ORFELINOV ..' '.IO hl 3J.JX~'\H.·n . T.-t'. 1 .i"... •• ."'...·..!I\!'(. '""~v..\'IH.. -.\f3~ l i~hl .\KlU Scrft !... :3'' wt livl . HC1"£?b ET A N:.t '..!~ T'h )f. ~ \.. ISKUS NI POD RUMAR.... }..\Ll((: ... ".\ . J---. ~ r1 (1 .. )} 3"'X"'\f.. OtrWMlI.~b..0uHTf Ii rllhHni 1\... A0H 1£. ~' 'T'..)IitUl\..lH'ril\NlS S./~")fJJ.."r...\... Ii r\':~f'lf .. • t ' ·. r). .O'u.4fi~~ .':~~r t G.\ YiHrl'S ..'3Nb.f{M.-i\ . j:4:. J H f\ ·t!i.... 'fl ri:n.A TO [\ :0:'0)) . Y Ii..\fi.~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" . ' r.\flAt H nA. )- ..\ '.) .k . " '. f. J - O. ~...i..:.. O"'X?M1h..3r_~N.CNAIiA ..:\HC'T'0 r' H....\O \A. . .) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 ...!~~W:f.VI'l ~. i ' ''M". ".-:-. I~OHAblN'l:...lt :3. .\ .\......I.\.I r. rOuO~ fN'(-.\ H H3fiO.'..~HTi\ (1..<.\ y.\\vl .\.\\. I .f."i.t~NA I\\ 1(0 fi ~f. " I\CH ~.:-. ~'!.MA 11 H.0 1 '.Q... .H3 r b'h AtNHO ( - -. .\- • nJ{o ~1 hl.nc.1 .."'''' ~fNCI...6A OJ --¥ 1'. . Tn !1. H :."'.l: .l.~'I'HI~b H (.1'0 '.) lr~ .l. ~ ..Hq. Lekovitost travnih vina . ~I \hd.'fl Ii Tu . O T nO.. . l\f: :~·._...M'\ N).W .. ~. '.. 1 Q. ... . v Ii ::. p n...lI. C TG ~.....C\. .\ '-...~:. ~ .".·..-' . u.r."\~C':\NM if." WL\I...\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7..n("'? " I> fipwWrn..\1\'>' B..\ h .WT7I MTmNO( . n0*'. O..r"fA.. CG . Y::: .~.!. IC'H fA "'H[...I.. . ·.. H ~ " _.:.~")Tl-f. .\ . tl ..'. \.\ 1ft! _ •1 ~ r'.!I L .Jf.· ..

DR SAVA PET ROVI C. LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.1839) .

prve i za sada jedine na Ba lkanu.li te la od svog osnivanja J940. god. pre svega. i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948. One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. j e r one treba da pomogne narodu . U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. god. 1I Beogradu. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. lako j shvati~i. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore.U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba .LECENJE BIWA . INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU . god .

Poznavanj e i upotreba biljnih. tako i ovde ees to vlada moda. dakle. riOjjevlin ijih i na. Danas. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica.·/Oroda.. na primer. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha .fa r makon . an tibiotika. zivimo u doba vitamina. ~ to znaei lek. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . sva ki kraj. diza li do izvesnog uspona . svako plel1le. jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. On a proucava. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. Svaki narod. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. Vai nost lekovitog. hormona. Naziv . zacinskog. otrov iIi droga i gnosis. Ukoliko je jedan narod primitivniji. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. sulfonamidnih preparata itd. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. Kao i u svemu drugom. pre svega. godine.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. grana farmakologLje. aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- . a u ratu jos veea. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga.

] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. bljust. Nasumce. stidak. mirisnom. Naprotiv. taj covek bi se mogao. kukolj. kovilje.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. gorocvet. pustikara. . cesto najvise vrecti. A bolest je velika nevolja. Van svake s umnje je. izjed. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. To se vidi i po imenima koja mu je da~. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. desno i levo. miloduh. cemerika. jos i strahopostovanje. dobricica. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. karen ipekahlQn e. a one otrovne ulivale su mu. kinin ova kora. prema lekovitom. kukuta. milogled. vucja jabuka. besnik. I zato. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. sli- cni kao meuu zivolinjama. Nevolja coveka svacemu nauci. pasje grozde. lutanju. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . na primer: bunika. misli na nauku 0 lekovitom bilju. i stremlj enju. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. dakle. smilje. burjan i sl. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. miomir. ricinu s. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. u prvom redu. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. pogotovo primitivni narodi. kao. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. To mnogi cine i da nas. Ijubicica. i pored najusavrsenijih modernih masina. maticnjak.ratnost j strah od otrovnog bilja. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. spomenak itd. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. pored toga. razena glavnica. To mracno doba.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. kukurek. durdevak. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. u neku ruku. uvek se. isto tako. jos uvek su to najjaci otrovi. jedic. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . farmakogno zija. zmijak. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. Ali se. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. raIIvolfija. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. Na primer. nana. caulmogra. Ijutic. krasuljak. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo.mme ublazio bol. Dokaz su divna imena: majkina dusica. kola i tlr. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin).UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva.

il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . V eda u Hindusa. Olkrivanjc. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. pcsma ma. nara. govo iscelj enje (moe sugestije). zajedno sa vesl ino m lecenj a. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d . Papi rusi u Egi pca na . II1razovac. vrba. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc. . fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec.nje. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. oel oca l1 a s in a . k tl ra r e o ko Amazona . zajeel no 5 lekom. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. Svaka droga imala je svoje zlalno doba .Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. Print i1ivci.! na ISloku medu prvim kullurnim narodima .. kri minalna trol'anja i 51. U drevni m knjigam a starih naroda . Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . li ar. na primer Pent-Sao u Klineza. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. 5 kolena na ko leno. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. Tako. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini.a lecenj e n a laze Sf. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a .lVCI10 lu'ed(. po red oslaJog. na primer. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. lokvan j. II. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. /}//Ilika. rat. koj i. I. Med u p ri milivcima . pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. o piju l1l. Nf. . Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. /l ava /a.-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO.. raze na g/avnica. sa bogatom. s trihnosa. i oS la lih droga. Uops te.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. cC11lerik(l i d r. ricil1us. Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. vinova loza i dr. Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. st i raks. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. /{lIlt/a . ild. n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . kao s lo su tropski vlazni predeli. U Beogradu je sad u modi list o leandra. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a.26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. On i. ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. pe run ika. killinovc korc. kao . Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. bez obz ira no d ru. B ib l ij a u J ew-eja . Hcmij sk im . o Poznavanje droga prcda\'alo se.

no i dr. droga i boja (indigo ili civit). Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. maslinovo ulj e. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. lotos. Tl"azeCi drugi. vee se spominju praskovi. medu koj. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. . To je bila najbogatija zemlja. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). medu njjma mnogo biljnih. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. Pent-Sao. komo- .Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. zacine i jake mirise sa Istoka. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. kraCi put za Indiju. dmetom . majoran i nan u. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. seme od rena. safran. ora~kom i drugim. b rsljan.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. a kasnije. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. spominju se. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. Rheum i cimet. sezamovo ulje i palmovo vino. Kolumbo je otkrio Ameriku. sve su viSe trazUi skupocene droge. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih.n'F gama. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . I danasnja. Razumlj ivo je. vi~e no ma koja druga zemlja. kardamom. banane. pre na~e ere. upotrebljavali buniku. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. ajovan i dr.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. kri. pored ostalog. pored 05talih. napisano 2500 godina pre nase ere. na primer. koju je napisao imperator Sen-Nung. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. molitava. U V edama. Tako su. spominju se lekovi. god. madija i !1ituala. kao i ranije induske farmakopeje. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . IV . Ilincuru. a loe. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. r icinus i njegovo ulje. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. imaju veoma mnogo droga.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . Egipcani su mali za mnoge droge. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. pre nase ere. pilule. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. god. u knjizi 0 lekovitom bilju. III. rned. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. Bramanci su imali iskljuCi. 3000. 'erskih tajni. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. infuza. induskim svelim k. dakle. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. U tom ogromnom delu. Indus!. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). Vee 2iOO. zalfijlU. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas. kao. pored mnogih droga. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. pelen.

VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. leviti. ulje. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. dekokta. upotrebljavali su vino. destilovanja mirisnih voda i parfema. magieni~ radnj. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. U Eberovil1l papirusima (1550. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. ga lbanum. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. Jevrcja. Pored ostalih lekova.28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . pastofod. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. infuza. mim. a naroeito medu Jevrejima. . 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. na primer. tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. Kntickog duha nije bilo. beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . hillmen ta i melema. ere) spominj u se lekovite biljkc. postom i dobrim delima moze »zao dull«. balsame. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. egipatskih piramida. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju.a:n a . Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. tamjan. kao. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. zdrave vode i dr. Persijanaca i dr.Najnovija . god. cimet. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. Verovali su i propovedali da se molitvom.). god. gumu.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. Ijiljan. . medu veCinom starih naro\ da. vrna. gospinu las. Svestenici. . uJJa.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. pre nase ere). '\ Ipak. pored ostalog. Vavilonaca. jos i opijum . pre nas. asu-fetidu. Da nije bilo lekovitog bilja. .

Azij i i Af!'ici. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. emelika su kukurek i kopi· tn jak . sirom ogromne Ji. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. na r ild. Gre!. ee ler. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. pi sano 77. roden Ll I veku u Maloj Aziji. slacicu i kupus. Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . beli lu k. sok od m lecike. pros t ra ne rimske driave. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. Her 0 dot (500. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. despika. bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. hrastove kore. Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. s pargla. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. dumbira. nacin branja i cu· vanja. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. crtde i fals ifikate jos i odoljena. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. kolocintis i dr. K u kuta bde s ud sk i otrov. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. diurelika su primors ki luk. Orfej s pominje kukurek. I veka. ve lebi lj e i mandragora. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. kol oe intis . Vise od 15 vekova. bunika. protiv e rev nih paraz ita luk. ali koje sluzi kao gor ivo. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. god. god. brionija. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. Pored dotle poznalih droga. . prirnorskog luka . debela likva i skamo nijum. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. dras ti ka s u ricinus. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . reuDIOSKORID rna. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. ku ku rek. a ne za lek. ti tri(I vck nase ero) . persun . narkot ika su op ijuJl1. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid.

a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). anasona. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. u moenoj Rim skoj Imperiji. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. zalfije. zamovog i orahovog ulja . a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. se. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . Uopste. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. kori jandra. mirisi i lekovite dJ'oge.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te. ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. francuski i s pan sk i. mrazovca i drugog bilj a . zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. dok je Rim bio u mraku i neznanju. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih.30 LECENJE B1UEM ce. i prvi Rimljani. koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga.ka. VI. zivotinjsk ih i mineralnih droga. beli i crni luk. kornjaeina krv . najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. nane. majorana . Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. lekovi tim sirov inama biljnog. Delo je prevedeno na arapslci. ita lijanski . u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. Rlmljanl. proriee su dbinu Ijudi . Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. kao. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. kamilji mozak i dr. bademovog. Hyo· scyamus m £ltic£ls. jedic i dr. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. tj. pored ostalog. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne.U poce tku . izvan sebe. treba da ublazi bol junaka. Kasnij e. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. uos talom. a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. tao tula . Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. tzv. . u to vreme. za plebs. l. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. matienjaka. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. prirnitivni i surovi Rimljani upo- . zatim nas tupa s tagnacija. polifannakama. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. velebilje. »jake lekove«. Snaian i blagolvoran vekove.000. na primer buni. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. Medutim. kao. koji su tada bili u modi.

beLi luk i hrana. galenske fa·rmacije. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. leka ri. robovi i os lobodeni robovi. naroeito starog Katona.o:odica. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. skamonijurn. u knjizi De re medica.000 biljaka. cimet. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. biber. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. Medicina se pov1aei umana- . ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. Uvae ursi. jer mu je pozar unistio apoteku. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji.l 1 Jevrej l. 131-200). to su bili u prvom redu cimet. eemeriku i dr. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. tragakantu. dunlbir. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. 0 cemu piSe Plinije. u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. a naroei to skupih egzoticnih droga. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. . Cel1taurium.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. lincuru. eini i madij e. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije.. u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. daje dosla dobar opis mnogih droga. dele nije originalno. ColocYl1this i dr. rimski d r. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. savl'emenik Dioskorida. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. amonijakum. jedie. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. On. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. pre tezno oslobodeni robovi i stranci. Docl1lje su dolazili lekari . Srednji vek __ . jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. god ine posle nase ere). Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. . god. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. Plinije je opisao oko 1. kukutu i dr.:aCiIl. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. lerpe n~in . Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. U svoj im raelnjama. takode lekar rimskih imperatora. karc!amom. SIredstvo za bajanje. pre te~no Grc. stiraks. buniku. a nc »m e d i c i«. mendici« (prosjaci). biber. Euphorbium. vraeanje. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. VJI. mak. lan. poreel dozvoljenih. oca praktitne. Opadanjem rimske m06. i testo su in upotrebljaovali. U terapiju uvodi Fol. Od ovog unosnog.~ kasn i). Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). pre do 50. galbanum. i zabranj cne Iekove. bez kritickog duha. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge.:iavn ik i vojskovoda. Slicno Dioskoridovom delu. medu njima i nekoliko novih: Aconitum.iz Grc ke i A1eksandrije. osim ostalih i aloe. kantaride. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. Proputovao je Germaniju i Spaniju.e. mira i arap5'ka guma. i lek j . do Cicel'ona. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . ces to proelavahu. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. Od njega je ostao sarno manji broj spisa.

greko seme. rnak. osnovahu velike botanicke vrtove. odredenog dana. zmijsko mleko. euha r. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. Bolesnicima pisu zapise. beli s lez. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. ruht. a. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. islo ta ko. pa i medkinu i farmaciju. Apotekari su zeleli svoju samostalnost.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e. islo na traske i sl. ani u terapiju unose mnogo . To se jos i danas traZi po nasim apotekama. rutvicu. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. Citaju molitve i f ivot svetaca. primorski luk. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). daju slike sve. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. .n a. kicica. razne vrste luka i dr. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. morae. krokodil ske suze i sl. Benediklinci. obicnih trgovaca. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. titanj e recepata itd. nanu. U ponoe. U Evropi kao da se oseca mali napredak. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti.32 LECENJE BIWEM stire. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). od kojih su neka d ozivcla ". Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. zacin i lek i razne vOCke. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . amajl ije. da Ii se pri tom zevalo . Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. zalfiju.iSe stotina izdanja. vise vrsta nana . Vizantija pokusava nes to da spase. Praznoverjc. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. ptiCije mleko. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. nose ih u crkve. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. taca. ali bez nekog vidnog uspeha. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). na primer. slaCica. perunika. mrak i neznanje ovladuju svetom. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . pod dt-veee sa »zapisom«. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. VIII. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. Vestina leeenja. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. na Veliki petak i sl. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. kao. vralic i dr. Flos medicinae i rozn e antidotarije. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire.

umro 1248. kristalizacije. nos t i. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. godine). godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. koje se male meriti sa Dioskoridovim. zaeine i aromatike. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. senu. Tu on predavase medicinu. k a f u. Umesto drastienih purgancija (kukureka. Javu. naroeito sa Istoka. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. Kanon ad Avicene (1000. . sublimacije i destilacije. koje nazivahu »akademije. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. novih droga. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. r e ~ m. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. Monpeljeu i drugde u Evropi . manu . na primer. tamarindus. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. Geber da. . Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. sen~. Arapi upotrebl}a~ahu. zatim vestinu filtracije. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. preko Cejlona. . U farmaciju u vode sir u pod sec era.. bun i k u. I e b I I J e. 'c i met. a I 0 j e. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. mosus. godine) ima mnogo droga. pored ostalog. Godine 850. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . areka·palmu. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. GospOdaI11 ogromnog cars tva. ad Sundskih ostrva. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo.ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. a. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd.. Persije (lrana). Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. ve. upotrebljavamo. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. rap sku gum u. koje i mi dana. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l.. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. mora. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . svetske trgovine i bogatstva. kubebu. roden u Maroku. kao. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. cilibar. Ibn Bat uta h (1304-1369). Indiju. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. izdan je njihov kodeks Krabain. lciselina i alkalija. izradu eliksira itd. i k a m for.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. In a n u. Indije. destilaciju i perkolaciju. bib e r. tam a: r I ~ d us . reum i dr. t r ~ e ani ~ e c e r. soli. veCinom od .

medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. kakao. zatim. guliteri. liarlatana. koje su uzilvale vetik ugled. vanila. od duvana se poludi itd. matiko. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. zenina mleko itd. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. uostal om. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. hidrastis . Osim droga biljnog porekla. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. Francusku i Nemacku. a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju.mako·med icinskih dela. gvarana. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima.i kopaiva-balsam . Kao oj ranije. d u van. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. donose Evropi velik broj novih droga.i znatnu potrosnju: zmije. nisu u EVI-opi svuda primili gla. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. navodno. jelenski rogovi. Droga ubrzo osvoji Englcsku. tako i lekovi te dro· ge. 1254-1324) u tropsku AZlju. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. skorpioni. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom.jskim i farmakodinam- . nade. ratanija. tolu.f'" . 0 hemi. pap r i k a. ipekakuana. u njima je bilo i zivotinja i minerala. kaskalila. dobar glas. zacinc. razni crvi. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza.. n a j k vir c j. 'Ki~u. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. dekokta i maceracija.v. Na primer. kafa . lobelija. da upolreba krompira. Jpak su caj. dakle. Novf. i Persiju. gvajak. krompir. sabadila. clanovi akadcmije. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. covecja mast. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. purs ijana. dotle se u sred· njem veku. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. pljuvacka. sarsaparila. senega. Kao i svaku drugu novotariju . mate.td. iabe. prasak od lobanje. sasafras. uzrokuje pojavu skrofuloze. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. psi i stenci (kucici). peru. od kojih su driavni iii crkveni poglavari.34 LECENJE BIUEM IX.l. tko. kakao. sredstva za uzivanje i namirnice. osobito najugledniji lekari toga vremena. kosa. kao. Vracara. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). bez otpora. caj izaziva padavicu.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. jalapa. konjska griva i rep. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. kao proste farmaceutske forme. bajalica. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja.

U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. Prust. Hemija pooinje voditi. 1842. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. medu kojima se neki tvornicki proizvode. god. koju on naziva sel d'opium. .i druge alkaloide u kori nara. Balar. kodein. kinin. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. Nallcna farmaoija. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih . U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . ergotinin (ergotoksin). koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. Lemeri. Tromsdorf. pilokarpin i 51. tada i pocinje. On u Francuskoj. Peletije i MaZandi 1817.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. Line je nacinio red u botanici. ezerin. . peletierin. jedinjenja i clr. god. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. atropin. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. god. Godine 1804. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. god. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). 1742-1786).upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. kolhioin. 1832. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Karolus Kluzijus. iza!ila je iz farmacije. kokain.isoke farmaceutske skole u Parizu. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. Teofrastus Paracelzus. konicin. zapravo. Fovler. X. Zertiner uspeva da izoluje morfin. radio je u pariskim apotekama. God-ine 1735.iz svih delova sveta. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari.ja. Hemi. a Runge kofein. pozitivne hemije. akonitin. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. Linl1aeus. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. otkrivaju emetin. profesori V. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. Godine 1817. Bercelijus. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. Devetnaesti . Voskresenski izdvaja teobromin. Nikolaus Monardes. metilpeletierin .Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. To bese narkotin. hioscijamin. iste godine Gajger otkriva akorutin. a 1878. strihnin i brucin. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. Mat·iolus i drugi. osnivac nove. 1820. koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Vee 1803. Sele. Tako pocinje istorija alkaloida. Sele u Svedskoj. Devi. Peletije otkriva u opijumu narcein.e temelje. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. Ipak. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. naucne.·ek.

akonitin. Pmst. Lemeri. univerzalni eliksirtt. .jus. Sele. izalila je iz farm acije. Hem. Tromsdorf. Ukoliko je terijak bio slozeniji. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. Codine 1817. ezerin. Peletije i MaZandi 1817. Karolus Kluzijus . kolhioin. zapravo. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. . god. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. Voskresenski izdvaja leobromin. kinin. tada i poeinje. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. strihnin i bmcin. medu kojima se neki tvomieki proizvode. 1742-1786). 1842. radio je u pariskim apotekama.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. Fovler. Peletije otkriva u opijumu narcein.jumu. Balar. jos uvek su biljke glav. god. Teofrastus Pa racelzus. Codine 1735. X. peletierin. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. jedinjenja i elr. Lil1l1aeus. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. Nauena farmaoij a. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje.iJja. god. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. Codine 1804. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. Nikolaus Monardes. a 1878. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. kodein. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. kokain. 1832. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. Tako poci nje istorija alkaloida. pozitivne hemije. To bese na·rkotin. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. otkrivaju emetin. koju on naziva sel d'opium. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. konicin. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. Berceli. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. Devetnaesti . god. Devi . On u Francuskoj. Line j e nae inio red u botanici. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. Vee 1803. Sele u Svedskoj. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. ·ek. atropin. Hemija p 06inje voditi. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). nauene. Derosn i Segon otklrise morfin u opi.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. ergotinin (ergotoksin). osnivae nove. Ma tiolus i drugi. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. hioscijamin. 1820.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. pilokarpin i sl. a Runge kofein. Ipak. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier).

god. a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::. elektricitet.. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. serume i fermente. mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. U lerapiju se uvodi radijum. prunazin). god. Fi~er 1885. iks-zraci.JEM Za olkriee. a Minor eskulin u divljem kestenu .imo u epohi hormona.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. dugo se cuvaju.36 LECENJE BI1.). izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i. g. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. sto nije slueaj s drogama. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. .

I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica. Perrot. F....:' 195Z :::. Pereira. Wohler.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J.---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1..qoo 300 L:. Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt.. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju. Fischer. rafena g1avnica i dr. Greenish. Bridel.: .. Burklo.':'. A. :. E. Ladenburg.'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J. Leger.. J.. DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J.. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma.. 900 Dakle.. 0 A ~ 700 600 . Pero...:: 1~19 f9~0 ::~. Kreamer. Wasicky..-. Vogl. Planchon..':': ':" >::-:. E. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije. Mayer. kardijaka).Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. F. ZATIM NA VITAMINE. Moeller J . J... H.... Hanbury. Ha'rtwich. A. E . XI.KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. Vitl1lnini\ . Thoms.::. Oesterle... od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t. Preobrazenski. Fliickiger. Schmidt E.fOO r . Tscltirch. Barger... PamQic. Collin. 0 . Gabrijel.).... H. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. Wallis. Hesse. Vitiez.~~~~§~~rYG. nastaju nova je!. King. Brandt.::n.. R.i saponinske droge. A. A.. . Karrer..---r--. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski . saponinske i gliko· zidne droge.. Stra!Ssburger. F.l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. ::. Berg. A NAJMANJE NA BARBITURATE . O. O. E .uiJic ka. naroeito grupa digitaiisa. Chevalier i ckugi.. Bertran.. Dale. A.: . A. digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd... Dvadesetl vek. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja.: ':". A. . Leclerc.:::. Z 500 .l . Engher A. g. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru. ... G. D... K.000 gitalis i slicne gli kozidne . Dragendorff.

"' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~". r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ . farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici. narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi.. i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ ... vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji. Pre svega. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide. osvajaju Ie· ren. drogerijama..'. 14 .. domopon.38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja. parfimeriji.' f. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. u vrlo velikom va k u u m u. NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk.e na·~ im i stranim apotekama. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper... kozmetioi. pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. GODlNE as e p tic n 0 itd. E ~\ ./. Pen i c iIi n. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga. h 0 r m 0 n i. 01 ~I ~ f. iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata. Pantopon. bolnicama.:. ipak urodi~e plodom.lni . DO 11953. X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv. ".m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo .t / ~ '0 . .

siln e i prezre ne bilj cice. kore n belc sapunj aee iz pes ka. bunika. znajte da to osuseno aroma'. Kumana. pogolovu nestrucnja. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. zbog te t it rice. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku .': no cvece poli ce iz Me lenaca. u Sa raj evu iii Skoplju . berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. a smela i c ini s telu nasoj privredi. j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. ko re n belog sleza pored reka i bara. na primer. prez r e. nom korov. digitalis i mnogi . U Beogradu. tatula. kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. leca . j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. Titrica. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. jed ie. velebilje. NA~E ZELr. gde vise gde manje. Ljublj a ni iii Zagrebu . J edino je 5 lih le rena treba brati. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. "jevin a. ku i neoba ves te nom grada ninu . mrazovac. S druge stra ne. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. Tako ee. lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. Obili eeva. ka milice iii i abnja ka. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju .~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. ne moZe kod nas.:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro..

od tatule se traz. Narodnr~ medicinu treba ispitati. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. Medutim. od titriee evet. njenom hemijskom sastavu. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju. od belog sleza koren. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. Jos gore je prol:la lineura na na. kuvanja i davanja maloj deci. ti korovi gu ~e kulturne biljke. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. borba protiv upotrebe makovih caura. I mnoge druge vaz. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. To je velik narodni neprijatel. je.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi. radona/no korislili nase lekovilo bilje. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. Generaeije (od 1818. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje. Tako je.s.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. . Na primer. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini.i list i seme. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). u koje doba godme se bere pojectino bilje. od slacice zrelo seme ' itd. na primer. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. rede list i evet. sve tl ost. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. Na primer.r je puna nazovimedicine i nazovilekara. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. Tako se ne sme ·raditi. kad na selu nema drugog posla ni zarade. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno.jm planinama. oduzimaju im vlagu. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. od srpka plod. izgledu biljke.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . god.

« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. pre svega skoiska. je r je 10 prirodna . JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. Jo ~ uve k se. To je Jep i lak posao. Deca.1Quka. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. stav ljaju u ~ upaJj zub.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . na primer. DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. u ~ iju. s lozenu glavicastu evast.nici . tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu . pomogne sl arcin!ll. Ko jednom vid i beli slez. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. nosa i ociju «. (»OCi jest d a su lazljive. snahe i svekrve jedni druge truju . DO 1970. . veleb il je. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. p re svega. GOOINE. tatulu i os talo lekovito bilje. malo »guenu< '. bun iku. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove.

beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. ma lena i snaga. posmatrati ga i ispitivati. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. Uops te. iIi na kakav drugi kontinent. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . apot ekarima. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. kozj v h brabonjaka. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. Toga n e sme biti ni u namirnicama. a kamoli u drogama. za koje bolesti i kako ih l eCi itd.7U saradnju. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca.ti i nemarnosti u radu. za mlevenje zita i isu- . jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek.vaki dan iCi u pri-rodu. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. zbirke itd. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va. hartije. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. branjem bilja deca odmal ena . golomrazicu.s tupaeniju ravnicarsku energiju. videce kad i kako cvela. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja. Potrebno je 1. kostreti . koji Ce im. l ekarima i "etennarima na koje bilje . pratice nj egov zivo t i razvoj . iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. vune. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. koja je. uglavnom. zemlje i druge necistoce. velike vruCine i zime. sumarima. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. mozda . kl1ji i/'liea. nekad u zivotu dobra doci. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici.neosetno pocin j u privredivati. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. izvezenom negde u Ameriku.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. agrol1 omima. naslavnicima botanike. na<1e stranog bilja. mrtvih mi~eva. posledica aljkavo. ucil eljima.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. vetar. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. Uop ste. na sunee.

I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. da oi. Svaka porodiea. gde se »vise od 70'/. svaka puska bice uboji. digitalis.ka.Ovae. navala. plantaia. pored ostalog. uliee. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. titriee. IIi kad onaj lekar i apotekar j. ledine. titrica. beli slez. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. velebilje. nek se nacre u kuCi . mra7. . sto je jos vece zlo. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. areali. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. pas nj aci. jer mi im amo divno plavo nebo. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara. Medutim. dvorista i vrtovi puni te biljke.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago.tamina. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. tvrda raiena glavnica i . bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja. sipka. brakova sklopi pod kisobranom «. nane. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. da ih pojedu svinje.ta. Hektar ze mlj e pod zumbulo m . treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe.. Sve zavisi u cij-im su rukama. iii. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. skladgta. »A u ruke Mandusica Vuka.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo.«). tj. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. goroevet. ruglo i sramotu. pogotovu ona 5 malom deeom. pretvaraju ih u rakiju. nas narodni otrov.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. buni. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ. istrule.taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta. iako su sve njihove njive. Tatula.

jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. vaznu u miTU. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. vrtovima. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. danas se u mnogim drfavama gaje. 5uOlama i li vadama .80%) a lkaloida.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. nego ze limo da obul'e. naslednih svojstava. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja . OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj. a koj e vecina od nas uni ~ la va. i prirod e LlOpste. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. pre svega.. raiena glavnica ima svega 0. 0 svemu tome se mora voditi racuna. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. dak!e. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. ta tulom. tezine razene glavnice. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . Sve ostalo. bi%zima. Osim lckovitih.. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. tako vaine za porodiljstvo. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og.ovne bi ljke .. redovno mnogo vise od lekovitih. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. Vi segradska 26. Na primer. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima. To je isti sluca j i sa velebiljem. uciee/jima i svim drugi. je baJast. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1.10 do 0. a neo phodnu u ratu. od unulrasojih.1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja. za lecenje nekorislan sastojak. vise od 990.500. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu . LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. zacinskog i mirisnog bi /ja. a zatim od klime. Tadeu sa Koscuska broj I. .... Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. sredstvo za vracanje i bajanj e.

Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. poloiaja. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. vanHiju. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . tatuli. sorala. nelekovitim korama. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje. izvo(!enje rasada . dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. a kad se osuse. heterozida. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. ka/em/jenje. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. na primer. tatula. korova i bolesti. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. ve lebi lj e. duvan i neke druge droge. varijelela illi hibrida. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. gorocvet. alkaloida u velebilju. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. treba s top r e.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. borba protiv raznih biljnih s tetocina. zemljista itd. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . korijandar i allis s kukutom. kao. ekstraktivnih materija i dr. salep s mrazovcem. Digita li s. Ph yloIocca d ecandra. koren lineure s drugim divljim korenjem. To vaii i za rizom perullike. na primer. Cis to cad r 0 g e. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . Vops te.Izbegavanje raznih zamena i primesa. bunici i drugim biljkama. Ali i tu ima izuzetaka. durdevak. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. . mrazovac. Sasa. odoIjen. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. bunika.

Digitalis. standardne veliein. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. . a ne u prasku. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . dakle. Po potrebi i za kraee vreme. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge.e i oblika. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. Tako se pakuju droge za izvoz. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. Korenje se pakuje u veee. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. aloja iii stipse. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. p renos i euvanje droga. bezvodnog gipsa iii silikagela. industrijske koliCine. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. uostalom. na primer. slacicno brasno). In se kti . Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. top l ot a. razena glavnica i mnoge druge. bude sto manji. Dobre su i postavljene kartonske kutije. pod utieajem svetlosti i vlage. mirisna i organolepti(. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . u kesieu iii u supalj zapusac posude. Zive. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. eventual no. j edie. neznalacko branje. s un ceva s vet l os t. jer se. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. Treba ih pakovati u tamne staklene. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. u metalne sudove. aunlevak.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. . poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. Rdavo pakovanj e. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. tj.ka svojstva droge osec/jivija. k i s eon I i ok i z v a z d u h a. primorski luk. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. durdevak. hloroforma i slieno. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). utoliko su bolja.a. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. za medicinu veoma vazne droge. fostor-pento/csida. diditija. pepeina. Osetljive droge treba pakovati (kao.ki zapakovan e. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. neposredno pre upotrebe. treba euvati cele. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. goroevet. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. R a zen u g I a v n i e u. digi·talis. praznina u kojoj je vazd'llh. Ukoliko su pakovanja manja. Ukoliko Stl lekovita. ·i sto kao i n es trueno susenje. gorocvet. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. dvadeset iii viSe grama.

Primorski luk. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. boja. . Smole u prasku se brze kvare nego eele. a vodene kapljice. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. hidrolize itd. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. ruze. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. na prim er. digitalis ne sme imati vise od 50. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. kondenzacije i polimerizacije.. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. gumi-smole . Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. Menjaju se . vlage. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije.te iii manje lekovi te. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own. ukus. na primer. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. Ti~ rica. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. nana. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. matienjak. konzistencija. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. oks-i-do-pedukcije. u lose zapakovanoj drogi.e. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. Svetlost. naglo hladenje.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. Etarska ulja. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. lavandulino i dr. Safran.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. zelatin. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. Nagle promene temperature. Na primer.i miris. Zato se zahteva da. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. zatim v 0 den a par a. Zbog toga se e. titrice. smole. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. limunovo. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. dumbir. narandzino. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. slae iea izgubi ljutinu .. evet ljubiciee.k ulja brzo usmole. kiciea. p olim erizacij. izblede. Vazduh izaziva kvarenje droge._. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko.

Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. anisovo. 3. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. u nelwm primorskom pri. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. bakterije i insekti. 21vi organlzm1: plesni. nanino. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. 4. ~ecera. Zelena plesan ima nerazgranate. gume.nzimi koje oni lu ce. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. ruz in o. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. O~k!rivanje i razl. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. 2. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. inulina i sluzi. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. maslinovo. ASPERGILLUS. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. titricino i druga ulja.staniStu ili na samom .i primaju mirise svoje okoline. PENI CILLIUM. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. ricinusovo. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. pa cak i otroViDe droge. MUCOR.

CALAN ORA ORYUE. a ponekad i poplesnivi·ti. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. APADAJU DROGE I. 8. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. do 0. 4.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. 5. da uvek i svakom moze pomoei. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava.UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. nafta lina . U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. miri s kalrana . Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. 2. N IPT US HOLOLECES . 7. efikasan. 6. tj. 3. CAlANDRA (. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak. koze. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. lekovitih . jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga. u raienoj glavnici ima svega 0. Na primer. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . LY CTUS BR UNN EUS .corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. pokvarene ribe. pre svega. STEGOB IUM PANICUM . A od le ka se.2ool.. trazi da budc dobrog kvaliteta.020. FORM ICA RUFA.l I . l'TINUS BR UNNEUS . .Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a .RANAR IA . petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa.

piju kafu ili caj. balastne materije. To su strueni.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati.) . Kad studenti spremaju ispite. glikozidi (h etero zidi). ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. zed i san. prosto. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. fitoncidi i dr. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. neki povraeaju (osobito deca) . svi koji treba da podnesu kakav velik napor.). elarska ulja i druge biljllc materije. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. I danas. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. Kad popuse cigaretu. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. antibiotici. Ove droge okrepljuju. ne oseeajuCi teret. saponini. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. hormoni. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. a sve ostalo (masno u1je. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. da bi bilo razumlji. uglj eni hidrati i dr. To . Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. kao i pre mnogo . Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. »jacaju tela i duh«. malo ameI1i. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. veCina gubi apetit. naueni termini za delotvome sastojke droga. god. uopste. ne zamore se. biva im lakse. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati.ake trave lobelije i kineske trave efedre. Preskot (Prescott) je 1847. vo svakom citaocu. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. Sta su 10 alkaloidi. Puse j deca. Dotle. lanini. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. glad.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida).je sad moda. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i.

eellacioNNQ.tCU V"I1.Alutu ALKALOION E BIU K. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke. . Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje.4Le cOf. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine. pa i do smrti.tl/~ A L II viol . Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. N dI/. Kukuta je bila sudski otrov At. STR. Njome je otrovan slavni filozof Sokral.~ <. 'dta."'1 h . cL//oi AUTUH/J.fLE ~ ECALE C O!i. GuseiCi su naroeito osetljivi. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ".:::. pa se naCi ne loptice. a Indonezan i u betelu.e~ . pUNic". usled eega dolazi do pojave teskog trovanja. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. T. Kukuta je velik otrov./JUTUN II. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova.A'!Joe .E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije.~TR.S C~ licloNiw( MAJw .t. kad ne mogu da spavaju. ec.A /01 0 loll UH A. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole.l DA T ' u lV '" ~ ~o . gorei od eemera«.Ii!!l.{US Nige~ ~C. kad ih boli trbuh. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji. Scopolia. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. carJ/loLfco.4rUH 1119£UH CO!ch . GVt". Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. 0 NIJ..injana.clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ. Isto tako.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu.4-a. po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. kreea i vode. .. u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R. Svi oni znaju za gorki kinin.J AP ... koje se zvacu svuda i svakom prilikom. kad imaju greeve. 101. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj .f .

Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu.52 Kad covek oka~ ljavi . jervilla ~ drugih al. Ali nisu svi podjednako toksicni. Otrovnost i lckovitost velebilja.dr. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. ergoloksina. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. manje vainih alkaloida (kinidin. najotrovniji i najlekovitiji . god. hemijske i fizioloske osobine. otrovnost. a teze u vodi. Sve te. skopolamina Ij dru~. I nisu sve gorke biljke otrovne. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina.).w. a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. Lekovitost. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. narceina. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. kristalne iii amorfne supstancije bele boje.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. cinhonin. To je najvainiji opojni alkaloid. eaja. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. lrole i matea jeste atlkWoid kotein. a medu njirna je najvazniji. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. i rnnogi drugi a'lkaloidi . ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. Danas ih je poznato vise od 500. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. na misiju mokracu. Mnogi su veoma vazni lekovd. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. Svi navedeni.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. U rnakovim caurama ima j kodeina. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. Jedie je otrovan i lekovit. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. . Najva7. heleritrrina. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. Sve su to supstancije slabo baznog. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. u jednoj pariskoj apoteci. alropilla. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. Glavni lekoviti sastojak kate. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. opore materije. ergom elrina i . fizicke. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija.mortin. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. Nikotin i koniin su tecnosti. i onih koje su otrovne. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. stavske.kaloida. Co· niwn maculalum). Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). papaverina.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . alkalnog karaktera. cinhonidin ii dr.

j adren". alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . par a li s u par a s imp a t i k u s.UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . Hyoscyamus. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). odnosno hioscijamin. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. organe koji rade bez upliva nMe volje.tiska. u proHvnom su skodljivi i opasni. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. Kurare (Chondrodendran. dekokta. hipnotik-a. U interesu narodnog zdravlj a. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). Pojavom vitamina. dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. jer su i u malim dozama jaki otrovi. krvni sudO\'i. alkaloidi koji deluju kao narkotika. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke.Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. s pecifiene fizioloske osobenosti. Mus karin (Amanita muscana).Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. tj. draZe simpa- . prosirenju bronhija. iilluza. ubrzanju sreanog rada i pulsa. . arekohin (Areca) i dr. . jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. tiramin (Secale cornutum) . pre svega. i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. Datura. Medicinska upo treba alkaloidnih droga. Efedrin (Ephedra). m Atropin. jezik otela i pos· t ane neosetljiv. tj . sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. suiavanjem zenice (rniotika). Na primer.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. tinktura. skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. kao sto su srce. Naprotiv. usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). draZe parasimpatikus. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. tj. AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. najzad. ezerin fiizostigmin (Physos tigma). zlezde itd. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). Scopolia i dr) deluju suprotno. dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). pilokarpin (Pilo carpus). ekstrakta i drugih galenskih preparata. Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. na nervni sis tern.

a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. a ko fein (Ca· dejstva.Naprotiv. a kofein(Ca. pre svega. Nicotiana. Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik).Sabadilla. usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . podagre) . a donekle i kofein deluju kaa diuretika. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. Purinski alkaloidi.Naprotiv. ar~koli. Slieno deluje i kofein. sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) .n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane. a i kao ekspektorans. . parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. Staphisagria. Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu . on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. paralizatori ma. · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije. Od alkaloid.terice. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika.ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). .opasnost da'se disanje zaustavi. derivati ksantina. pojacavaju grcenje materice. tj. Rezerpin (Rauwolfia). . lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. Veratrum. kao antagonisti. tj . morfin) i atropin. suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije.54 LECENJE B LUEM tikus. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. teobromin i teofilin (Theabrallza). tj. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). N. Anabasis i neke druge biljke sa- . bronhija i u'aheja. spomenuti ergometrin. Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. flea) kao sreani analeptik. rj. sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma.

GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. Jastrepca i dui eele Fmske gore. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. nazebe. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea. Mnogi vole ren.lk a lo i. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. U rukama nestrucnjaka.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. kukurek I i onaj diiVIl!i. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. Kad nekoga »uhvati u krstima«. Eto. A . nego otrovi. . iijander. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. durdevak i razne vrste cligitalisa. O S In1 eeste I. vunasti digitalis iz istoene Srbije. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. Brdani u prolece jedu sremuS. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem .to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. sve te. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. Ali seijaei. Svi se njime kitimo. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. za njegov f ivot i rad. Kod nas se j ede mnogo luka. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. gorocvet sa Det.nim sumama. Seno zaista mirise.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). eremus (Allium ursil1um. Kad struzete ren ili seckate luk. raz!10vrsne.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. upotrebe u tera piji. i uli digitalis sa Rudnika. anabazin). a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. rotkve i rotkvice.

"!. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. tj.4 Ell. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi.uv~ lifl. Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis).f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. za i7. ali nije otrovna. u Belom Potoku ispod Avaie.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. Kicica je lekovita.trava od grozn·ice. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida.. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) . gorCicu iii ..4 'N~e.sl Pil. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg.· PoLY~+L. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice. . prosto.. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . gorke kao pelen iJi cemer. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice. L4NHi . jer j e to i danas. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje.. UN oL Dig . Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe.azivanje ~to jaceg znojenja.I to< I{ Lot 0 FF . Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. breskve. kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"". cijan. naici cete i na kicicu. Besnoj kobili. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice.

daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. bioti i lek i otrov.jJene. dobija se obilna .ge koje del£ljU na srce. divljeg kestena.i belonoga .ng (William Withering) . jagorcevin e. pojavice se obilna i postojana pena. Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee. divizmc i mnogih drugih biljaka.e dro. . Tu se ponekad nalazi .j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). kako je tamo nazivaj u. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«. »slajer-trava« . fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. Iz IOga kon:. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. Ii jan d e r. bde sapunjaee Hi. I saponini.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. To rni i danas cinimo. To su . S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja. uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis). jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. nego raznim preparatima. za urC!di- Po sumama po red Dunava. ove supstancije nazvane su »saponini«. Ako sc mala . I ona se peru kad se sa vodom t rlja. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. kao kad uzmete najbolji sapun.ls fral5.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. Isto tako. Divizma je o t rovna zbog saponina. »aglikoni<c. dakle. I brezov list je lekavit zbog saponina. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. Upotreba. kao i glikozidi i alkaloidi mogu. Sve zavisi u cijim su rukama.na vachl se IS a po n i n . ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. »Kad smo bili deea. go roe vet. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima. d u r d e v a k. "rio le po evece. jos bolje.ula). purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. upropascuje vlakna i tkani'l1u).glikoni«) . dakle. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. Ako sapunjacu Hi. jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«.s utnih saponina. razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. Vunasti.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. Sv.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. Cim neko okasljavi. Sa Deliblatskog pes. razne vrste s t r 0 fan t usa. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i.kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka.

adonorm Ii dr. u malim dozama kao ekspektorancija. U maloj. Osim toga. zecji tro. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. Senega. Inace. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. god in e. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. List purpurnog digi.. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo).58 LECE JE BrUEM 1785. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. pi:revina. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. . zbog toga. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr.u laceae. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje. Svojstva i upoh·eba. povraeanje i nepravilan puIs..tiniji od ci'S tog heterozida. Ral7£tI1(. ali ne duie od jedne godilfle. . osobito u slucajevima srcanih edema. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . vee posle nekoLiko trenutaka. cime se postize kompleksno dejstvo.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. melju iIi tueaju. dijatorezu j jace lucenje iuCi. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. a lek "je znatno jev.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno. jagorcevina. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . posto su otrovne. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. . Ako se ova prasina duze vremena udiSe. Apocynaceae. sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. Kad se suve saponozidne droge drabe. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). daninoe. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. rastavie. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. di'V izma. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. poj edinacno iIi u smeSi. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje.talisa deluje !>poro i dugotrajno.

Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. Sto se. morac. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. gorocvetom i ne kim drugim drogama . anis. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . majkina dusica. osobito ako se upotrebc parenteralno. DULom stalnom upotrebom ova. Mirisemo ga i kit. draze nje i obilno lucenje tecnosti. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. pre svega. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. pored svega toga. el-ve. peekanje. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. malicl1jak. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. nosa. i . Iii rica ----' . Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. jer saponozidi draze kozu. vagine i rektuma. pogotovu oka. To su. i dobra vest. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. . o lrova. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. Gotovo svi losioni. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. tripa nozome. rulvica.obralno. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. mogu biti skodljiva. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. za izradu penusavih Iimun ada.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. uha . kao s lo su svilene i vun ene. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . nana. Za ribe. Pored toga sugestivnog dejstva. odo/jen. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. a jos vise sluznieu. toksina. zabe.imo se njirne.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. oman. inace izvrsna higij enska sredstva. hmeIj. Saponozidi su protoplazmatski otrovi.

kih mirisa. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava . linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. jer su prirodni mirisi f. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. u r~ preparatirna.iniji. eugenol.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. Pinen. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. Aromaticno bilje. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. citronelal. Na primer.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni. ve6inom poznate hemijske grade. I NDUSTRJJSKE BOCE. . ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama.

. Osim toga.allo lucenje pljuvacke. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna.AT potrebe proizvounjc lekova. izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije.. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV . linimenata i sJ. higijenskih. RAZBIJAC PARE . Industrijalizacija.Jica. Vlja ad timijana.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR.. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu. kozmetolosk ih. tj. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. dejstvo I upotreba. Mnoga etarska ulja. uop ste. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina). stvaranje vecih i guscih naselja i. uopste. karanfj.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j. osobito ana koja imaju fenola i estara.. privredni znacaj.. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju. sredsta· va za uiivanje i dr. alkoholnih i bezalkoholnih . par· fimerijskih i drugih proizvoda. zbog svojih lekovitih sastojaka. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ..Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema. anisa.. a pogotovu sluzokozu. Ulje od san tala . Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija. profilakticnih.icnih lekova za spoljnu upotrebu.+-. Mnoge mirisne biljke... V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze.napitaka. maraca. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. Mnoga etarska ulja draze kozu. imaju jaca iii slabija anlisepli(. I. majkine du!lice.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(. . lla (alllibiolicna) svojstva. c. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a ..

celera i kopilnja'kia deluje diureticno. 6 CEN TI FOLIA) .SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE . r u tvice i belog luka deliuje umirujuce. "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA. hmelj a. ". II . 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU. 3 . !J2 . vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa.CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA. ulje od odoljena.SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM. kamfor j e analeptik.'.SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA.ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE .'\ .~ '. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1. ulje od kleke.62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka..7 . al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd. 9 .l ' t<.\ " "' \ :. perslma.. illje od t itrice je izvrstan sedativ. 8 .ht o· 1~ :g.S. 2 .2 .SEK'R. .SEKREClON'l KANAL U BORU.SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE. 10 .SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA .

trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. ~to . miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. a za ulja granicne vrednost. Na ~ a . za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola . VAZNIJE M. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu..i glavnih sastojaka.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti . zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. hemijski heterogene sme~e. Na primer. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima. pored ostalog. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina.. jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava. « Za ulje od lavandule. 15parljivost. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. Uop~ l e.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom.

Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. moraca. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. za aromatizaciju raznih napi· taka. kamilice. idirota. . U pocelku se koristi lo sarno divlje. BlUE SA SLUZlMA.S HfNT1f.000 hal. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. Protiv kaslja daje se i list podbela. kleke. CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje .<t1l. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s.000 hektaral. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. Na cir. grglja i pije beli sl ez. daje im se da piju salep.! pp . BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek.64 lECENJE. izepa i drugog mirisnog bilja. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. korijandra (oko 3. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY.1 'lilg . Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. lavandulc. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu.000 vrsta. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi. kamilice. Kasnijc su se javile mirisne vode. zacin. nane. NENT1/" bit · MAT'(. korijandra . ruzmarina. Kod HrNT"'" pp . Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i.

za jacanje i '51. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. Droge s fenolskim jedinjenjima. dunj e i dr. beli i erni slez. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. protiv raznib katara i proliva (salcp. glavni potro~ac guma. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. divlje kruske.ka Imva.ljivi laksallsi. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. uostalom. Hibiscus esculentus L.i omekSavanje. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija. jer imaju svojstva slicna .Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. karagen. sluze kao izvrsni emulgatori. cefelin. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. Morfin. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. protiv opekotina.). kora i list. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. Neke su slobodne. koja je. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. plodovi borovniee. Zbog te oporosti razni bi. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. koren od srcenjaka. cerova. emulzija i drugih lekova. dunja.Upotreba guma. . oskoru~a. hajdu{. Kao sredstvo la vlaienje . gumama I pektlnlma. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. viskoZl1e teenosti. uj eda. zeluea i oreva. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. jabuke i drugo divlje voce. kao i za lak~e iskasljavanje. jasenova. jabuke.razlicitih fenolskih supstancija. ielea. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska . a neke vezane na razna druga jedinjenja. pilula. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. Ollada hrastova kora. IS lu~ pokrivaju. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. Najti- . KUlllarion. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. pihlijasfe. . uboda. Musmule. orahove ljuske. oporog su ukusa. opore jabuke. srdobolje. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). koren trave od srdobolje (TonnenI ilia). Vlaieci s luzokozu ereva. seme lana i sitne bokviee). i . agar. ruzin evet. koprivin list. Upijajuci vodu. za bde zarasCivanje rana. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. sisarke sa hrasla. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). za bojenje i za lek.dekst·r anu«. dunje. SvojoOl viskoznoscu.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima.i kao da je )'podmazana«. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta.U bi'Jju ima . TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova.

kine dusice.). .Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. a sa hromalima smetle laloge. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. slave koiu. saponozida i drugih supstancija. PirogaIoI i eIagna kiseI. S belancevinama (npT.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. topoIama i drugom oporom drvecu·. tehnicki naziv zadrZan do da· nas. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . . sa feri·solinta daju plave iii zelene. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. cia· juci nerastvorijivo. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . hemijski takode vrIo heterogenih.i anisa. floroglucinol.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. kao sto je i ime etarskih ulja. stipticne iIi adstringentne droge. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . Taninske: opore. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. Salic il na.. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. cubra. Najizrazenija imaju hidrohinol. takode imaju fenol ske funk cije. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. timol. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. maj. rne tilar· butozid. nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). Euge· nol.Tanini iii stavske materije su polifenolna. pirogalol i piro· katehol. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje. To je vise jedan zbirni organolepticki. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. smole (rezina·ta noli) i dr. salikozid i dr. smola. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. bezazotna. Upotreba taninskih droga. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga.ili zelen talog).pomocu nestavljene koze u prasku. hidro hinol. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa. ga l· na i neke druge kiseline. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije.

zbog cega suse slumieu. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. raznih f.vesnilz vrsta mikroorganil.ih orgallil. Tanini. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. rede lisaji. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi. Tanini deluju i hemoslalicno. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. eritrin) koje . kao sto su izvesne gljivice. Slieno formaldehidu.tva. ne bubri. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. a pogotovu sa sluznieom. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu.utieu na mikrobe.ama.i organil. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka.olovane il. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida. neposrecinije. pre svega. Tanini deluju wltidijaroicno.ivilz. hidroksilna (fenolska) iz ta. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. a delovanje droge spo rij e. zlezdama i drugim organ.infekciona moe fonnaldehida i lanina. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral. stete po covec. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. U dodiru s kozom. alge i viSe bilje. taloge. Antibiotici su hemolerapijski . i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama..voj il. Taniru. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze. pektina. Na ovom svojstvu osniva se del. properdin. Tanini su ads tringenlni. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi.am.n ina. gurna. U slueaju opekotina tela. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel. aktinomieete i bakterije. kao i druga polifenolska jedinjenja.ama bel. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie.renje. imaju redukciona svojs. nif. ne truli itd. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. tanini blokiraju.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli.

Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar . insolacija. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme.rvi dodu u dodir sa enzimima j). onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. Tako. Kad se . osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. Tokin je 1928. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka.iseg bilja) jos prilicno malo zna. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. M: .oje je pokazivao in-vitro. etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. Veliki i brzi uspesi u terapij. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. na viruse.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. podloga i dr. I sam .izvesne mini maine antibioticne osobine. kao sto su nasledne osobine. pored ostalog. koje je dao Tokin. god. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. temperatura. Ti ogledi u humanoj. bakteriofage. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. ipak. na nize i viSe bilje.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. Osim toga. lake se 0 titollcidima (B. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. ni na Zapadu. ipak se vee do sada moglo utvrdi. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. klima. mesto.j nekim dntg. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu.ivih organiZllma. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k. P.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti.

sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). kolere. etarskih ulja (Arapi.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi . erne ribizle itd . rad eCi u pocetku s belim lukom. Medutim. pre svega.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. a zatim drugi narodi). osobito meso. tifusa i drugih . raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. osobi. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. Tek kasnije. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L. izvadenog u jesen. .. . osobito protiv zaraznih bolesti. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. Na primer. Do Pastera. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. Ebertovom bacilu dizenterije . i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. od otkrica antibiotika. kao smrvIj en svez list hrasta. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom.) i balsama. topole.to nji'hovih etarskih ulja.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. profilakticnu moe. za vreme velikih epidemija kuge. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . Anticko konzerv. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd. etarskim uljem treba. Na primer.). one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. dakle. ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. bozura. To sc vidi i . dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom. breze . Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. u novije vreme. covek je solio. sacuva namirniee. izmima i dr. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica.

To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . garlic in.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola.iooij anida. Svi senevoli. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. sativin i drugi.000 do 1 : 125. Osim dragoljuba. njihovih isparJjivih sastojaka. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. epoha i kontinenata.. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. . nekad Rimlj ani.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. afiHwt. cak i u razblazenj u 1 : 1. jer je otrovan. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. a zatim osusenog luka u prahu itd. dakle. tzv. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija.).000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. Neosporno je da su . koji se nalazi u crooj slacioi. Ren je lek zbog istog saslojka. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. Uostalom. isparljiv.i je. Grei. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. Osim alieina. senevolima.i i neisparIjivi . rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee.000. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. kao sto su alizatin. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke.000. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. a zatim belog.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja. isto kao i danas mi . gorusiai. a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. jer i one imaju zastitnu moe. god . a drugacije samlevenog luka. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85.

dakle.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. Etarska ulja. kao sto su eugenol u. anetal . Najzad. kolhieina.). dva fenola. a zaltim aldehidi. estara . Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. fenola. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice.i oticnu moe apomortina. U nasoj naroc. kao i pre mnogo vekova. a izgubio olrovnost. vranilovke. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. klima. jove.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. nasa majkina du§ica. preventivi i dijetetici. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. etaR'Skog ulja karanfiliea. emetina. berberina. vreme berbe i nacin destilacije itd. bosiljak i dr. vranilovka. Za sada se cini da fenoli. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. I ne sarno to. aldehida. kiselina i drugih supstancija. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom . treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . cera. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. nadmorska vis ina. hinil1a. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. tlo. arenarin. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. Osim celih i samlevenih. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. da se aktivnost menja u toku vegetacije itd.lnoj medicini se i danas. oporih materija hrasta. srcenjaka. vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. ketona. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . alkohola. eefaranti. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. bosiIjka. Os laje. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. I drugi fenoli u etarskim ulj ima. Osim toga. .

Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. i ovde. po parkovima. Tako je pored ostalog. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. tretiranja i dr. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. a to je. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. velik nedostatak. Medutirn. rad ion icama. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. Morska flora je slabo proucena. u vreme najburnijeg razvoja. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. ispitujuCi razno bilje. Mnogi au tori iz raznih zemalja. takode. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. dakle. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . primenjuju razlicite m etode rada i. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. . jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. nacinjeni su i drugi preparati . Medutim. Mnogi fitoncidi su izolovani. opisane su im fizicke i hemijske osobine. dobili su razlicite rezultate. kao i u vecini s lucaj eva. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. a zivot je potekao iz mora. Osim pomen utog are narina.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. dakle. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. razne metode branja.

jer je one zaista sunceva hrana. gwne. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). koje svaka za sebe. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. povecavaju . glikokillina i raznih drugih materija.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. pre svega vocni. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. Voce i povrce. auksina. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. i 10 prvenstveno iivu. skladiste hlorofila. a lek . Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. i sve zajedno. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze.i daje ishrani presnim biljem. dijetom. sva biljna hrana je baznog karaktera. vocne kure iii vocne. baklerioslalicnih supslancija. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega.. presnu biljnu hranu. a pre svega organa za varenje. sluzi. pre svega meso. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. Diljni sokovi.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. u najboljem slueaju. . odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. peklina.hrana. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. Vocni dani. on je zivo bice. sve se veca vaZnost pr. vitamina. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. secera J drugih ugljenih. masli i elarskih ulja. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. srca i krvnih sudova. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek. vitamina. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. I onima cija jetra nije u redu. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. belancevina. hidrala. Covek je dec prirode. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. provilamina. lani11a .

MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. tj. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu . Ovi secer. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. . narocito u teskirn slucajev. otrov i zio pojedinca i drustva. Jugoslavija ima divno voce i povrce. zapravo. za rniSice. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. $ecer. Osirn toga. pre svega. kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. pre svega ka lijurnove.irna hirurskih intervencija.no ni racionalno. Svuda preovIaduje invertni secer. pretvararno u alkoholna pica. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. nego i druge soli . Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. umes to 3 do 5 gra ma) . One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. po trebno (oko 30 gra rna . veoma varna. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to.

.8"io.i'l !'l ::l. pre svega glikoza i fruktoza. u loi ionicama.D ' OJ . dakle.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije.7%.c Vrs la voea .. Malina ima oko 1._ . jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica.0 18.5 D...c . Procellll/alll. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu. Ribizla je vrlo ki se la." :lEE co . pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru. dobiju proliv..7 0. a jagoda oko 0. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne. jer se za sve vreme rada jako znoje.0 12. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: . rede i manje mravlje. jer svojim ki selinama osvezavaju..1 I.. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova. ::akvo cudo ~lO su nam se pre . Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku.0 14.i ~e ugljenih hidra la.. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke.0 12.S D.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi.> @. ogrozd oko 1. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode. pored pee i.. Cilibarne.S 0. svi voeni sokovi sadrie najv. limunove i vinske. kosacima za v .0 16. slobodnih. visnja oko 1.6 0... svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode..-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C. salidlne.4 0.4 0.5 0.. "'" tO~ .. Osi m toga. . vezanih i poluvezanih kiselina..4 0.. . c:Q ·U " :lE '" c:"'" .S D . n. a medu njima preovladuju seeeri.0 9. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad.0 6.4 0. jer gotovo svi pokvare stomak.. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova. "0 ·c 0 ~ ..8 0.~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva. svih rad"Jih ljlldi. Radnicima na teskom poslu.7 0. secer je i !trana i lek.4 0.~ '2 co _ . masnu hranu.7 0. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak.c: .0 8. a zatim saharoza iii obi can seeer. jer ima oko 2..8 0.4%. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu.8 0.9%. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. Te kiselinc daju .3% organskih kiselina. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka.1 0.~ OJ. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema.eme letnjih iega i drugim.

ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje. Na primer. lekova u bocicarna koji su . Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. U nas je najpoznatiji malinov sirup. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. pored ostalog.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je .

jer »ko u lek veruje. mala boca.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. ribizla i dr. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. One. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. u nekim drugim zemljama. U vocu. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. kalijuma. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. ukusno pakovanje.ineska poslovica kaze: . a b olesnik mora biti slep. Magnezijuma ima od 2. jer k~·sela reakcija . a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. Biljni. jer je deset puta veea od terapijske doze. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. a da osusen kupus. oko 500/0. neutralizuju razne otrove. oskorusinom (1. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. sve to. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. premoren. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. najviSe u jagodama. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. Uostalom. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. tome ee i pomoei«. sonu. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0.2 grama po dozi. prijatan miris. vrlo lepa boja. dajuCi organomineralne supstancije. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. najvise u jagodama. Stara k. Medutim. pored toga. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. Naprotiv. jer se pretpostavlja da lekar. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija.5--9 0/0. da umesto 0.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. gvozae je sastavni dec hemoglobina.5%). a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. crvena. pozna to je da kiseo kupus i paprika. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. na primer. Fosfora ima 8-20 0/0. crvenih krvnih zrnaca. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja.« Tu se misli da apotekar. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. sumpornu i razne organske kiseline. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. Apotekar mora imati dva oka. najvise u ribizlama i malinama. tj. lekar moze biti 5 jednim. i sirupom cd visanja. treba da pOl11ogne boles niku. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«.2%) i jabukovom soku. magnezijuma. kad uzme lekarski recept. . a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. nocu.

u svesem mleku i rnaslacu sto . Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. zivotnim aminima) . zivimo danas u doba vitamina. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. medutim. kupina. nisu umanjili vaznost vitarnina. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. B 6 . mladih oraha. pomorandze. mrkve. ribljeg ulja. ishranu. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. Danas se. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. streptornicin i drugi vafni antibiotici. D). god. ribizla. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. zna da nisu svi vitamini amini. K i drugi. B2 . Godine 1911. Od 1928. koji su napravili revoluciju u terapiji. zapravo . vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. pa cak i njihovo postojanje.irovina. ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. persuna. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. bolesti. osobito mnogo vilamina C. Cak ni penicilin. razmnozavanj e. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. S druge strane. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. Mi. Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. E. a v ita min 0 z e. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. tzv. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. a kasnije i pre ma baznoj. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). C. neoljusten pirinac. zivcanu ravnoteZu. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. za limunov sok. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. otkrila njihov znacaj i . mladu koprivu.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. D. BI . krompir.rincane rnekinje. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje.

Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. 1935. zitna zrna.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . gastrointestinahnih oboljenja.Jigram ovog vitamina. razno voce i plodovi. j er su u njima otkriveni vi tamini. orah. 1885. pre svega. spanac. kupus . Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. veterine i far macij e. ·s uvom i hladnom mestu. pored os talih m anje vaznih. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. Vitamin B1 (aneurin. autointoksikacija. Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. D. arahis. gih bil jaka i zivotinj skih organa. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. . koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. Posle dugih ispiHvanja. E. astenije. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. ulceracija i drugih bolesti. mi sli. zitne klice i mekinje. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . Surnpordioksid unistava vitamin B 1. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897. neuroze. god. pre svega. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. K i drugi. Jos pre toga je. Zato je bolji crni bleb od b elog. a malo ga je u mleku . pomorandza. patlidzan. manje kJrompir i drugo. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. lesnik. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. Vitamin B1 sluz. a u uljima se rastvaraju vi tamin i A.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. svezorn biljnom. U vo di se rastvaraj u .iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. . da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. anoreksije. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . Nema ga u maslacu. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. 1. Godine 1912. neke salate. god. vi se slicnih vitamina. vitamin C i kompleks vitamin a B.

pseniea oko I. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg).3 KarfioI Kupus 0. a u svezem voeu oko 0.25 Mrkva 0.1 Mlad krompir 0.6-7 Lesnik 0. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. erno psenicno brasno do I.6-2.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0.je ostalih vilamina B.1 Rotkva 0. sIjiva 0. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji.1 Soja Boranija 0.25 Spana': 0.8 Grasak. kruske 0. insektima.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0. Daje se po 5 do 10 mg dnevno. i sa svim drugim vitaminima.5-0. cak i u baktel'ijama. ekstrakt iz slada ima oko 0. zelen Vitamin B2 (laktoflavin. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila. kupusu. Biljke ga sintel.8. jabuka.1-4. a belo ispod 0. kikiriki) 3. dinje.1 0.2 Rotkvice 0. pornorandza.5 Raiene kliee 2.07 2. u plodovima i mnogim drugim namirnicama. kliei semenja.4-0. Njegovo dejstvo vezano je za delovan. 0.03 0. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati.15 Salata 0.25 Badem Banana.5 mg. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. boraniji.7 Pirmcane mekinje 1.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0. uostalom. !imun.2 0.3 Brasno 60"/.6-0.1 Osusene kajsije.3 Grasak. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0.12 0.3 2 -2.18 0. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. u belom luku. soja do 1. jedino ga u grozdu ima malo.8 Rai 0.7 Be!i kukuruz 0.3 Suve sljive. soji. kesten 0. kao sto je.2 Jecmene klice 0. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi.3 Pasulj 0. mladom krompirLl i dr.ima torula (oko 4 mg u lOa g). ra! do 1.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac.5 Pseniene klice 4.2.3 Soeivo 0.3-0.6 Zob 0.6 4 Pirincane klice 4. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje. mandarina.7 Omh 0.4 Detelina AraJlis (zemno orasce.7. u drobu sis'a ra.4.15 Stari krompir 0. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom.5 Brasno 82% 0.15 Cmi luk 0. suv 0. pre svega u psenicnim klieama. . psenicne klice do 1. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina . zatim u raznim algama.

soji. Naredne godine je sintetizovana. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. zatim u pekarskom kvaseu. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. uopste. Tek 1918. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. inace najduze poznate avitaminoze. ova supstancija naziva se vi1aminom C. pirincu. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. ugljenih hidrata. Godine 1912. god. pogotovu zelenog povrca. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. kukul"Uzu. god. Sentderdi izO'luje iz 2. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . Jos Hipokrat spominje skorbut. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. 2ak Kartije je 1534. ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. kuk uruzu. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. Gocline 1932 . Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. . Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. nedostatka bilja sa hlorofilom. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. a bora ima tama dosta. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. malo kulturnog bilja i. voca i svezeg mesa. masti. slabog sunea. Hopkins otkriva 1906.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. soli i vode. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. spanacu. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. god. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. ispadanje zuba. u neprosejanom psenicnom brasnu.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. 1ma ga i u krompiru . Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. robovima i zatvorenieima. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. NaroCi. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. otpadanje mesa i smrt. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C.

u krvi svega 0. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. Tako. u crvenoj paprici isto [oliko. limunovi. Vitamin C je vrlo rasprostranjen.5 mg. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. narocito na selima. gloginje.000 mg).i se od 1. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. kelerabu. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. kad se cedi. narandzas ti i zuli plodovi. Medutim. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku.82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. paradajz. Oksidacijom ne sarno na vi- . od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. dok u 100 g sipaka ima v. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. Najvise ga ima u zelenom bilju. malo i retko trosi. U zivim b iCima koja imaju hlorofila. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. To mnogi misle i danas. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . vise od ostalih namirnica. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. karoteni (provitamin A) i vitamin C. pomorandie. uglavnom. IiSce perunike i persuna. u mleku ima 2-3 mg. a koja se u nas. kao li to su sipci. u kupusu vise od 100 mg. karfiol i razne salate. onima koji se bave laksim poslovima 50. To isto vai i. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. u gloginjama oko 500 mg. kupine. mrkvu. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. i za kelj. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. na primer. Totkvice i drugo povrce. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. kupus. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. a u persunovom listu do 200 mg. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. u mesu oko 4 mg. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline.Gljive nemaju vitamina C. dakle. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. mandarine.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. Najvise je potreban trudnicama. U podzemnim organima ima ga najmanje. ren. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. Na primer. Nairne. vinovo lisce i drugo voce i povrce. Kao sto se vidi. Spanac se. a deci oko 60 mg dnevno. kao sto je svima pozna to. Dakle.ija. . oko 85 mg dnevno. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. borove iglice. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. crvena paprika. Tako. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C.

Tepa Borove iglice Bel. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. Svaki od njih je brzo razara.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. orab KJrastavac. Baze. Listovi Kupina. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. samim dodirom 5 vazduhom. kuvan Salata. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. konzervisan Crni luk. onda su gubici vrlo veliki i brzi. praziluk Karfiol. svez Crni luk. a ako se sva tri udruze. a i alkalije ga takode uniStavaju. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. on biva razoren. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. mandarina do 3. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. a kad se biljni organi osuse. svez Spanae. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. gubi se i ta kiselost. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. breskva Slj'iVa. Na primer. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. a u alkalnoj sredini vi- . Osetljiv je i na povisenu temperaturu. luk Cmi luk.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. a po moguestvu u neko povree. 't reSnja. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. perunika Orab Persun Vinov list Celer. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak.

Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. drena. Jer u narodu. Ona raste svakog dana. A bolesti su veliko zlo i nevolja. plodova. pomorandze. m a ndarin e. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. ribizle. vit a mina C. bolje je zlo spreciti nego leci ti. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. Neo lj us ten krompir ku v. Islo tako. Za vreme zime./. Divna boja sipka u jesen. Daje se. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. ali 'tu irna i preterivanja. od januara do ap- . To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. spanae 25-80. sumporas ta kisclina. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . Nema sumnj e. slabi i bolesnici. Riblje ulje piju deca. kao specifican lek protiv skorbuta. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. V'isnje . borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. bljusta. Us led primene s le rilizacij e. negat'ivno uti ce sumpordioksid. kupine. boranija i mrkva 50-6oo/ •. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. jarebike. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. i kome treba i kome ne treba. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. ikarotni (Dal1cus cQI·ola).lnjem izgubi sa rn o l OOt. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. divlje tikve. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. Vreme ee i tu uciniti svoje. zutike. Karoteni su dobili ime po mrkvi. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. a o lj us len m nogo vise. crvene paprike. maline. vitamina C.iba. brusnice. nego razni karoteni. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. gloginja. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. rum ene boje bilja . paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. II . raznih gadusa. kozlaca. ljoskavca. pre svega. . Karoterui 'S U na randzas te. bundeve.

svezom biljnom hranom. detelinu (lucerku). opadanje kose. glogi'l1je. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . crvenu papriku. p ra teCi druge sitnij e r ibe. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. mnos tvo gadusa. trose sveze mleko (ne konzervisano). koje im sluze za hra nu . ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. uops te. maslac i skorup. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. maslacak. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. mrkvu. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). a veI'ova (no i u vita min /I. U Japanu su odvajkada suvocu koze. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. pos to sadrzi i vitamin A. perSun. sljive i drugo voce i povrce. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. zatim zbog arsena i fo sfora. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i. i D. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. treba spome nuti spanac. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. sipak. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. salate. a najvise jetra. narocito deci. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). za pravilniji p ro met kalcijuma. u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. pilece jetre. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. kajsijc. s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. Tu. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. drenjine.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. pre svega. breskve. za razvijanje i jacanje kostiju.000 angstrema. borove iglice. kupus. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama.

Isto to vazi i za cove ka . jace i lekovitij e od zims kog. U tvr<loj razenoj glavnici. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. ad bi ljnih namirnica. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. Prema tome. engleske bolest i iii rahitisa. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. daleko od gradova i prasine. Tek izmedu 1920. i zas to se moglo podic. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. dima i magIe. god. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom.onika iz vazduha. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece. a manje u j etri slatkovodnih riba. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. i 1923. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. Kuvanjem. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) .86 LECE J E BIU EM Uopste. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. kao sto su morske alge. . jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. ergosterol bi bio provitamin D. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. Na taj nacin moze se objasniti za!.to je letnj e ml e ko bolje. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. parazitu nasih zita. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. sa zelenim biljem. jer je tel mos tab ilan. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. da pre pocrnimo . ana se nalaze . dobija antirahiticne osobine kao vitamin D.ih vitamin a u mlcku i mesu. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek.

.u pocele truliti. meuu kojima ima hranlj. lako svarljiva i dobra hrana i lek. Bilje je izvor ovog vitamina.ivih. a narocito se mn. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. krompiru. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. Pomocu sunceve energije i 11lorofila. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin.ocito u salati. javljaju se ~zlivi krvi . Za krave muzare ta ishrana je od osobitog .ogo nagomila u zenskom organizmu. kupusu. u spanacu. da kle. kao i vitamin A 'i D. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922.J. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. U bezbojnim mastima ga nema.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. mrtve prirode. u ml a dom zelenom liscu. grasku.u hloroplastima. paradajzu. koprivi. direktno je vezan za zelenu boju bilja. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. lekovitih. detelini (svezoj i suvoj).300 mg. U nedostatku ovog vitamina u hrani. sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. i stena. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . minerala.znaeaja. soji. oporih. U neosapunjivom delu pseni cnog . gorkih. PSenicne. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. mrkvi. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina.000 mg u 100 g ulja. o troVJlih. s druge strane. zitirna. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. soji i nekom drugom uljevnom semenju. mirisnih. jer vitamin E prelazi u mleko. algarna. Nagomi. kikirikiju i drugim semenkama. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. jelovim igliicama. dakle.koje <. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. godine. 1ma ga i u orahu. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). Ijutih i drugih jedinjenja. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. Mnogo ga ima nar. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E.ulja iz klice ima oko 1. karfiolu.lava sc u misicima i potkoznoj masli. 5 jedne strane. mladom grasku i pamucnom semenu. za hlorofi. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . malokrvnost i druge bolesti.

da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. izdrZlj'ivost. ZdravJje. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. snaga. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. onda se jos jasnije moze shvatibi z. kao s to su secer i poliran.iJikom izrade belog brasna. zavisi umnogome od nacina ishrane. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. Do prvog takvog napada doslo je 1826.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva.u klinikama. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. Tako. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. Ispitivanja se vrse . Parmantjeova teza. oljusten piril!1ac. mekinja. U njima nesto nedostaje. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. institutima i laboratorijama. Naprotiv. godine. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. na Ijudima i zivotinjama. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . hleb je ukusniji. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. Od beJog brasna se. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica.s hrane. Do 1796. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. a pre svega vojnika. krajem proslog i u ovom veku. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. kad se proizvodi erno brasno. istina. lakse pravi hleb. Pr. T. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. ne predstavljaju punu hranu. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba.

pirinea i drugih Zita.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. margarin. Drugi jedan napad. ~a one koji imaju sece rnu bolest. radnog coveka. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu. cesto bez ikakvog uspcha. god .LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. Trai. beljenja i drugih manipulaoija. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . u mekinjama ima /epka. god. l7aprotiv. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. pepe la. koji je o tpoceo oko 1846.'o dom. Osim toga. a drugi. ali bez velikog. Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. i koji je trajao oko pedese L godina. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. Oel ovih mekinja izraduje se . svesno iii nesvesno. p~enienih mekinja i kliea. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. koje su usled fabrickog preradivanja. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. da oS lavlja mnogo manj .. sinteticke i razne soli.52"10. voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o.izvrstan hleb za dijabeticare. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. opet. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. Godine 1913. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci.'. preciScavanja. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. testa i ostale namirniee. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I . .e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. kukuruz. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. a posle toga dodavati .S0. mineralne i organomil1erahw supstancije. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. oSlaj e zdrav. secer. Ilarocito vitamil1a E. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . sejanja. a be lo pseni cno brasno sa rno 0. hran ljiviji i zelraviji oel be log. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave.

. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno. na primer.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr.ina. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti . jer ne moze izazvati hipervitaminozu D.e bu cistih vitamina. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. Trnoviti su putevi koji vode ~stini.90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno.

Prilikom spravlj anja le kova mora se. prema tome. je vrlo slozen. rizomi. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. Aka lekovit. ako j e biljni organ krupan (korenje.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. Napr:otiv. ulje i drugo. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. su pozitorij e i dr. pre svega. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. pilule. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . . plodovi. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. etar. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. krtote. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. kao sto s u praskovi. sirce. tinkture. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. ekstrakti. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. anda se koristi alkohol razne jaeine. Hemij ski sastav bilja . globu le. pa eak i kljueala voda. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia.

odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. takva smesa nije dobra. Ima. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. . . Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom.na povrsini. Eto zasto farmaceut. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. nairne. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane.s a. sa tehnolos ke tacke gledan o. najlakse i najbde moguce izvuci. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. moraca. Osim toga. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . nego se sarno popare kljucalom vodom. Naprotiv. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. evet je najnezniji deo biljke.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. na primer. lz njega je. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. Vekovni obicaj je u apotekama da se. prema tome. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). utoliko je k varenj e. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. pri· jatan miris i ziva boja. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. Prosti i mesani cajevi. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. na su vo m i hladnom mes lu. biljaka. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. Higijensko i estetsko pakovanje. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. sale pa. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. ekstra· hovati lekovite sastojke. ako se dllie kuva. kim a itd. Naprotiv. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . na primer.. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati.

sluzi. dakle. a kad se ovoj smesi doda n an a. za ur ed ivanj e neuredne stolice. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida. kao sto je slucaj sa digitalisorn. p re svega. Osirn toga. deluj e st ip ticno. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. durdevkorn. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo.va. tr ave od srdobolje. . bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. n osa i pol nih organa .I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . caj ce otkloniti gasove. prenosa . Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. svetlost. vi soka temperatura.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. Na primer. proti v proli va . I najbolji nac ini susenja. . kamilica j e odlican t onik. i najlekovi1ije. opore droge ko ja za tvara . kiseonik. hmelja iii od olj ena.i kore od k rusin e i zest. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore . gorocvetom. Sveze bilje i biljni sokovi. nadimanj e i t egobe u trbuhu. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . Tu dolazi do izraia ja. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. . razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. Poznavan. me teo ri zm e. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. Mesavdna kamilice. oksidacije. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. m oraca iii kima. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . u va.ike. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. dobija se dobar caj pro tiv proli. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. primors kim lukorn. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. vlaga. izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. tek uzabranoj. boJesnih ociju. Enzimi. srean ika iii neke druge tanin ske. pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu.sa cirom na zelucu. pa kovanja.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje.Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. plavog uglj ovodonika . zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. jer su u svezoj. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. Pomesana sa ivom-travom. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka.

jer se brzo kvare i gube lekovitost. na jbolj e u fri i id eru . .i razne krupnoce. sokovnike. utoliko ee caj biti bolji. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. presc i sl. tinktura. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. enzirne. sto zavisi. da se izbistri i onda filtruje. Ovo se cini radi taenog doziranja. Praskovi. zasticena od svetlosti. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. razume se. one odmaze. a ekstrakti sjedine. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. he terozide. sapo nine. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . umesto da pomafe takvo brasno. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . Laneno bralino se brzo uiegne. Mora se raditi pazlji vo i cis to. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. Najcesee se razmute u vodi i piju. Maceruje se odredeno vreme. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. 00macins tva. ali sarno neposredno pred upotrebu. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova.izraduju pilule. jogurtu. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. ostatak ispresuje. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. po kafenu kasicicu i slieno. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. najjednostavnije os trim nozem. od nekoliko milimetara do vise santimetara. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. od grade i hemijskog sastava droge. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. pre svega. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. Ukoliko se droga sitnije izreze. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. tablete. Mlevenjem se dobijaju praskov. s licno voenim. rnedu iii voenom soku. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. p rovita min e. osobito one koji se trose pre jela. cesce rnuekajuei. jer ima mnogo Olasnog ulja. vita mine. Samlevene droge treba odmah potrositi. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. osobito sa drogama jakog dejstva. zasticeno od svetlosti. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju.

a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. izgnjeci i protera kroz s it o (III). iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. Dobro se izmesa. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. . a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. filtrat srne sarno opa· lizovati.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. do 1. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. koja se moze dobro za· tvoriti. a za 1. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em.

cesce mesaju6i. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin.ine. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. sa srnrdIjivirn gasovima. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. mIrlsa i ukusa . kao i kisnica. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. Sitno isecena (sito III). Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. Posle toga se izvadi iz vode i. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. izradu lekova. tj . kreene vode.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. . 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. a ponekad i od vode. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. jer je i ona vrIo m eka. blago presujuCi ostata. Zb. gipsom i dr. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 .i tetan infuz. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. ali isto tako i od vei5 tine izrade.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. Zatim se teenost proced i. Mnoge vode ni su podobne za . a posle toga odlije se od taloga . eesce mesajuci. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. od kvaliteta same droge.k na cediIu. do propisane kolieine. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. pre svega. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. Da bi se dobio kval. ali se pre upotrebe. ostavi oko pola sata da se ohladi.

isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. Posle toga prelije se. celo iii samleveno. cesce mesaj uci. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. do propisane kolicine. pa se oceuena gusta. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. ostavi da se potpuno o hl adi. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. Zatim se procedi. u dvori~tu raste kamilica. na primer. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. Umesto lanenog. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. 111fusuI17 Digitalis. Za tim se izvacli iz vocle i. kao lito je. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. a na njivi treba posejati malo lana. cesce mesajuCi. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. do propisane koliicne. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. . 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. a zav. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. blago pritiskujuci. aka nije drukcije propisano. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu. pola sa ta ceSce mesajuci. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. . Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). osobito domaCinstvima na selu. aka nije drukcije propisano. jer imaju mleka.

dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. Tinkture su teeni. Medutim. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). Teenost se os lav i krace vreme da se slegne.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. slabo presujuCi ostatak na cedilu . Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. 3-5 g droge n a 100 g vode.otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. tj . Jo~ vruca teenost procedi se. do propisane kolieine. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Sitno isecena (s ito III). vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . Kao i za spravljanje infuza. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. pogotovu one jakog dejstva. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. . a u nemogucnosti iii nedostatku. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge.98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. rede iznutra. najeesce u obliku kapljica. tj. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. a posle toga odlije se od taloga.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. Izraduju se 3-5%. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana.

zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. poklopi i drii u podrumu 8. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. a suvi najvise. I zrada. obe leenos ti pomesaj u. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu.10 dana cesce mesaj uCi. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. - . taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. sirupi i dr. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. zbog cega nemaju mineralnih soli. Zilki i suvi ekstrakti. rastresitih komada. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. raz li je u bocice. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. drazeji. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). ostatak se dobro iscedi. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. a l:esce perkolacijom. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. pod snizenim vazdusnim pritiskom. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. tek uzabranog bilja. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. ostavi da se s legne i izb is tri.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano.ska. osobito onih jakog dejstva. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. Pos le toga se odlije. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . tablete. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata.

100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. Lekovite masti se izraduju u emajliranim. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. dunje. belog sleza. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. Maceracija obicno traje oko mesec dana. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. flegm ona i apscesa) . Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. ovas. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. pre ko toga se s tavi loplo. bolje je upotrebi ti crno vi no. svinjskoj masti. Ka~ica. Ma· terije koje lako vetre . Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . poma· zu dejstvo sluzi lana. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. neu:lezene. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. a nekad hladna kasica. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . . a a ko droge imaju tanina (opore). IIi se kuva s malo vode. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. a isto tako . Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . konzislencij l!. lanolinu i drugim podlogama. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. Ovo je potpuno opmvdano. pirinac i dr. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. nekad se s la\' lja sto toplija . Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. p revij e cis tim platnom. terapijske svrhe i bolesnika . vosku. i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. Masti mo· raju biti sve:le. cicvarica. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. melem.

U vecini slu~a. nego postepeno.3 3.raju u gra mov ima.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. ali kako je to ~esto zametno.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita. ili 6 do 9 grama k?re. ni lekove ne treba naglo.roge se dozi.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku. na primer. odjednom pOptti. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. Gorki lekovi se uzimaju pre jela.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. zavisi od uznista bolesnika. protiv smetnji u zelucu itd. sirovo i osu~eno bilje. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi.izraduju razni lekovi. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. Kao ni pica. polako.4 4. stanje uhranjenos ti. Pre svega. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. Suve d. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. osu~imo i dobro zapakujemo. tezinu bolesti. trudnoca) i dr. jer duzim stajanjem gube lekovitost. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. a neka domacm stv. Za lek se koristi zivo. stavljanje lista bokvice na posekotine .iii supena ka~ika vise puta dnevno. Od njega se . 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. na pol. . Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta.i mo u umerenom klimatu. Po~to mi Ziov. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~.n prsta. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo.

Za to je pogresno kuvati kamilicu. majkine dusice. ali se oni greju na vodenoj pari. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. eesce meSajuci . ali ne odjednom. Cvece. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. dodaje se cvet razlicka. Izvesni lekovi. Uglavnom. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. rakiji. los go re j e ako se kuva u otvorenom. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. To nije dovoljno. poklope i ostave krace iii dll ze vreme. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. turcinka. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. sve do nove . nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. a osobito sa decom. Pogresno je kuvat. cmog sleza. treba ostavit. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . smilja i dr. sto psihicki. razblazenom alkoholu i tome slieno. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. nanu.i lekoviti zejtini i masti. pored ostalog. nepoklopljenom sudu. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. zatim treba procediti . To pomalo lici na madiju. u poklopljenom sudu. zasladiti medom i piti. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . zavo mjaka. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . To je dobro. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. Medutim . j er kuvanj em gube.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. Na isti nacin mogu se spravljati . nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. cesce mesajuci. Na primer. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. n evena.i be li slez. lipu. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. ruze. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. lavande. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. Droga se sto bolje isitn i. VeCina cajeva se tako spravlja. uvek se mora dobro izmesat i. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. pozitivno utice na bolesnika.

gaveza. ali zato mogu nabrati kicice. idirota. jo ~ b olj e. kukureka . Ijubicice. belog i crnog sleza. jablana. sladica. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. o~. vranilovke. crne i bele slaclce. trna. eve to v i tin'ice iii kamilice. belog i crnog sleza. ribizle. misevima. trandavilja. korijandra. pitomog kestena. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. matienjaka. Ravni· cari n e mogu imati lincure. pallcini . gumske jagode. lipe. trna (trnjine). gloga. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. mracnom i hlad nom meslu. a novo s lavlj ali u nove kutije.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. ruzmarina. . vranilovke. na prasnjavom tava. lincure. sreenjaka. S e men j e bundeve (duleka). turcinka i drugog neotrovnog bilja. trave·ive. perunike.koru~e i dr. bosiljka. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . o . crne topole. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. moraca ali anasona. ro treba bac ili ili. hajducice. sunceve sve /loSli. kieice. maline. 6. skim kutijama. bunike. cubra. vetru. sitnice i dr. 3. . Pup 0 I j c i majske ruZe. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane.0 jedna vrsta. koje se potpuno za lvaraj u. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. kiseol1ika i z vazduha. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. gorke deteline. kal"bola. zove. kolomasti. pitomog i di· vljeg kestena. l oplole. ~umske jagode i maline. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. S. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . ha jducice. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. ocJoljena. iznad sta le. persuna. nu . Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. podbela. rastavica. s pa liti . cemerikc. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. zalfije. anisa. koje sc moze ceS lo prove travati. maslacka. kantaliona. sen u. pasdrena. suncu i s l. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. pticama. divizme. 4. kisi. dunJe 1 lu· ben ice. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. m oljaca. 2. ogrozda. jagorcevine. pitome i divljih vrsta nane. jos bolje. zubace i dr. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. Svaku bi ljku. drena. To ne va lja. pirevine. sapu njace. podubice. trave od srcJobolje. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. crvi i drugih s leloci na. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. kima. borovnice. tao tul e. breze i belog bora. saJepa. Mnoge droge napadaj u in· sekti. troskota. kupine. lana. necistoce i /lagle promen e temperature.uva. lavandule. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. ali mora biti zaklonjeno od sun ca. svinjca. u karton. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. bokvice. Ijubicice. oraha. Icpo osu. bre· ze. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . to je za brdane i pJanince oman itd. ruze. 7. podbela i dr. vitost pod razornim dejstvom vlage.

glavni lekoviti sastojci sipka. tanina i drugih korisnih sastojaka. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. a u ratu jos skuplji. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina. procedi. veoma prijatan. . K 0 r e hrasta i kru ~ in e . vrlo skupo plaeena. onda se ostavi 1 do 2 sata. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. kru sa ka i dinj a. Osim toga. Bolja je meka nego tvrda. ljuske od ja buka. I u mimo vreme caj je vrlo skup. kru skc. 10. Ovako nacinjen.104 LECENJE BIUEM 8. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. pa tek onda procedi. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. ribiz)e. osladi i pije. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. vee prema tome sta se zeli dobiti. nesumnjivo. Pre svega. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. Caj je. ali je skup. sv ila od kuku ruza i drugo. provitamina. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. Moze se piti topao. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. .Naprotiv. lipov cVe! i dr. a u mnogim predelima je Josa voda. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka.i tamina. mal~ne. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. najzdraviji i najlekovitiji. krecna i gvoZdevita voda. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. sumske jagode. jer se u celom. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. ogrozda. oskoruse. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. 9. Pet e I j k e isanj a i tresanja. kiselina. list kupine. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. lek i sredstvo za osvezenje. jer se bilje u apoteci tako cuva. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. jarebike). jer saddi v. u poklopljenom sudu. mlak i hladan caj. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas.odnim slojevima. razume se.

divljih jabuka.ilis ta.:'e. internali za s kolsku decu i vojska. Prie njcm. kru s ke. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . biljnih kise lina. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. provitamina. dobro zap us i i c uva do upolrebe. Nazi- . iscedi. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. lIt oliko vise vil a min\! izgub i. U sva kom slucaj u. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. brekinja . drenjina.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina).Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . razume se. boles nic im a. bo rovnica. a li dobije prijalniji miris. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. nl! treba ga du go kuva li . Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). . sva ki za sebe iii u smesi. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. pl odov i. tj. Divlje jabuke. Ti pekmezi su. saspe se u mlake teg le ii i boec. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. jer uk olik o se duze ku va . ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. oskoruse. pijanstva. jer se izra duju od vitaminskog hilj a. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. trnjina. narandi. pazeCi pri tom da ne pregori. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka.IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k.asto i zuto vo. U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. Sumsko iii uivlje voce. vilalllinskilz kO/lcenlrala. bolnice. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. erveno. mus mula iii nekih drugih pl odova . musmule . Najcesee se prave od raznog divljeg voca. dunje i drugo voce se istruze na trenici. Nazivaju . zapravo. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. gloginja. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. sumskih jagoda.i h i vitaminskim ca j evil11a. osko rusa. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. Najvi se se ceni rumeno. Vocni ~jcvi. . sipak izgubi jedan d ec vilam ina.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. jos dok je mlak. pravo bogatstvo raznih vitamina. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. Cim se izvadi . samo uno koje nij e otrovno. trudnica ma. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. m a lin a. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. divljih krusa ka. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. decj i domov i.

Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. sumske jagode i ogrozda. vrani lovka. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para.m voccln. Uvijanje. Njima se lece mnoge bolesti. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. . Osuseni voeni caj mora se herme[. Isto tako se pije [ nana. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. 'kamilica i drugo. Lipov evet je najcesCi narodni caj. tj. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. »upalili «. ribizle.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. sa sto manje d rZaka. sarplaninski caj.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. maline. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. Racli prijatnij eg ukusa. imali bi v. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. da vrenje ne bude suvi se burno. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell. drZi se oko pola sata. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. . Nasi bnlani i planinei. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta.ick i zapakovati . zova.isea od kupine. pojede stoka iii istruli. nego tiho i postepeno. Oni se toee u svim javnim lokalima. Izrada zamene za kineski caj.

Cesto se cuje da »ne postoji bolest .nego bolesni'k«. kora krusine otvara. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. . Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje. tj . ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. uglavnom preventivna blaga sredslva. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. utoli'ko eesce upotreblj ava ova. To nikako. avionu. Ipak. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. Daleko od toga. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. Uostalom. Ianeno seme. slieno kao beli slez. i 0 tome se mora vodili raeUlla. na brodll iIi stani. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. pre svega. pogotovu za neke trudnicc_ . U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja.sllsi «. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow. ne poznaje se tacan hemijski sastav. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. ona .i glavna. saIep.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. a zalfija deluje potpuno suprotno. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. jedna od lih materija je pretezna . Na primer. Isto tako.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. sto je za mnoge osobe vrlo vaino. deluje zaustavljajuCi proliv. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija.nega lditi. a hrastova kora zatvara. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane. a matienjak. jer su biljke slai. na·na i limun deluju protiv povracanja.nane i matienjaka i tome slieno. jer se zbog toga najc':esce zakasni..el1ag sasrava. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. nego obieno njih povise.

preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. 3. grgljati i naj zad popiti. BOLESTI USTA P. Opore biljk e. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. sreenjak. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. Za ispiranj. S. dunjino se me. naprotiv. 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. koren crnog gaveza. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. Dve kasike kamiJ. procediti i time ispirati usta i grgljati. k iseia. m edu kojima ima i patogenih. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. zalfije. strugane jabuke. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. oso bito zaraznih. zube redovno prati posle svakog j ela. odliti i grgljati. Po 2 supene ka~ike titrice. zdravac. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. bun ikom. U ustima im a mnogo mikroorganizama. bunom.ie mnogih bolesti. Zbog toga us ta treba drzati cisto. tatulom. opijumom. tj . 4. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). salep i drugo. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . kopriva.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. 1. kao ~ to je to. paprena i ljuta jela. Ovo blago bilje deluje spor ij e. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja.e usIa. osobito hronicnim bolesnicima. kad se prohladi d ekstrallUje.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. stoji pola sata.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. 8. 7. crnog i belog sleza. trava od srdobolj e. izbegavati slana. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. . bedrinac i dr. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. hrastova kora i sisarke. 2. 6. mu~mule. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. ocediti i time ispirati usta. s lucaj s velebilj em. tj. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode.ice (titrice). Sto se tiee ishrane. Iednake delove !ista podbela. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. odmah poklopiti i posle pola sata. ostaviti 2 sata. ne piti s drugima iz iste case. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. odlije i time ispiraju usta. podubica. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. Zbog toga se. usJed eega nastaju razne komplikacije.

o s koru ~a. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. pitome nane i zalfije. biti kao pod 8. kao pod 18. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. 16. 11. j er je mirisno i nije mnogo oporo. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. Po 5 g zdravca. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. !ista pitome nane i maticnjaka. ribizle i pi tome nane. Po 5 g :lalfije. 19. Caj treba ddati sto dille u llstima. kao pod 18. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. Ovo je dobro i za decu. . Po 10 g hrastove kore . 29. . podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). cimeta i anisa. Po 5 g bedrinca. kamilice. idirot a i gaveza sitno izrezati. kad se ohladi. poklopiti i posle 4 sata ocediti. 23. na kraju. miloduha. procediti i tim caj em ispirati usIa. kao pod 18. kad se ohladi.J 25. 13. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. Dva deset grama miloduh a. belog i crnog sleza. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. za lfij e i kupine. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. puklopiti i posle 6 sati ocediti.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. kao pod 18. Po 10 g korena ratanije i zdravca. kao pod 18 . Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. kao pod 18. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. 12. nane i planill'sk<>g /5ubra. podubice. 15. poklopiti i. ocediti i time ispirati us ta. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). 10. Po 5 g lista kupine. kao pod 18. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. koprivinog lis ta i kamilice. 18. Po 10 g rizoma zdravca. 17. kao pod 18. maline. kao pod 8. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. !ista nane. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. Jednaki delov i kamilice. kao pod 8. kao pod 18. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. 21. maticnjaka. zdravca. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. kao pod 18. posle svakog grgljanja. 28. 14. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. J ednake delove idirota. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. 24. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. 20. Po 5 g musmula. 27. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. 22. kad se ohladi. Po 20 g hrastove kore. kamilice J zdravca. 26. i. popiti. Jednake delove cve ta majske ruze. kao pod 8. maticnjaka i zalfije. Po 25 g n ane. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti.

hi gijena usta i.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna.u organima za varenje. kao pod I.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. pravilna is hrana sveiilll. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. a drugu uvece posle obeda. kao pod I. sa mocu i potis tenost. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. pomorand ze. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. . 5. presni m povrcem i vocem. ocajanja. najkvirc. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. kao pod I. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. Po 1 kasika miloduha. kao 4. a u in os trans tvu zna lno vise.10 III ace bilje. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. To je. maskira neprijalan zada h iz usta. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . limunova i pomorandzina kora. Medutilll. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. uop s te . tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. 3. sial ki koren. kao pod I. a od inostranog karanfilic. gasova. kao pod I. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. miloduh. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. eugenolni bosiljak. nikad je nemarno dovoljno«. uopste. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. U Londonu. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. donek le prikrije . slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. 7. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu. sma nji. 1. pre svega. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. god. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. nikom nismo bile dosadne. na zalost. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. izb egava nje dru stva i. ali. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. uredna s tol ica. U nas manje. nane i mati cnjaka. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. 2. 1ma vec i broj naseg i s tra n. 6. !cardamom i dr.

ocajnice i majkine dusice. majkine dusiee. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . kolicina se odreouj e prema uzrastu. Po 20 g moraca. Iednaki delovi kicice. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. 9. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. pitome nane. kima . ostaviti 15 minuta. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. ocajnice. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. Iednaki delovi anisa. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. a sladak posle obeda. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. maticnjaka. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. 6. a s to je n ajvaznij e. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. Iednaki delovi kamilice. Ko ne maze da podnese miris tHrice. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. 4. protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. lekovitiji caj . Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. ocediti i nezasladeno piti pre jela. Po 30 g moraca. . 8. kao pod 5. Morac.s laden caj piti pre jela. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. 5. pitome nane i matienjaka. 3. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. Punu su penu kasiku titrice s tavit. kao pod I . 1. Kad se preliju kljLlcalom vodom. 2. rastavica i pelena. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. maticnjaka. anisa. gasova. 7. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. I ovde. Neza. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti.ti i upotrebiti kao pod 7. U bo rbi protiv mraka i neznanja. kao sto su morae i anis. kao i u drugim slucajevima. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. nane i siSarica hmelja. jer je i med lekovit.i korij a ndra i 10 g korena angelike.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa.

Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. Po 30 g na ne. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. Po 30 g vranilovke. kao pod 9. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. Po 25 g hajd ucice. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. Bolesnik mora traziti po moe lekara. dakle. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. a kiselina drazi sluznicu. 14. Po 30 g kam ilice. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. idirota i kud rave nane. a one koji nisu gorki posle jela. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. kao pod 9. . prokisne. kao pod 9. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. 12. 16. Po 20 g nane. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. kada se ohladi. 3. moraca. lincu re i na ne. mo raca i raslaviea. 18. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. Po 25 g vra nilovke. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. kao pod 9. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. karnilice. ka mili ce i vra nilovke.i timij a na i 10 g m at ic njaka. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. kao pod 9. 19. odlije se od taloga) . idirota . zasladene m edom ili voenim sirupom. pogotovu kada je u zapaljenju. Po 30 g 'nane. ali nezaslaeleno pili pre j ela . majora na. kao pod 9. m e tvice. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. 13. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. kao pod 9. kore gorke pomora ndze. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. kao pod 9. da omeksa i. lipe . on e opo rog ukusa. 2. lincure. id iro ta i odoljena. Po 20 g kicice. naljblaii le kovi. Pije se svakog sala po 1 kasika. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . ali se pre thodno mora prokuvMi. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. 11. 17. jer se brzo kvari. Po 25 g m ajo ran a. 1. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. oni koji pokrivaju. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. 15. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane.112 LECENJE BIWEM 10. kao pod 9. 15-20 minuta.

9. pomorandZe. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. 12. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu.I ova sluz je bljutava i otuzna. kamiliee. . kamilice i podbela. 6. 15. Pedeset grama korena belog sl eza . Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. kiselih visanja. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. 14. Po 2. . Prema tome. podbela. 10. lista hajduci"Ce. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. Po 10 g piskavice ili grckog semena. otufnog. kamilice. 7.') g lista belog . jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti.i ernog sleza. maticnjaka i bokvice pomeSati. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . piti po 1 supenu kasiku svakog sata. BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. pogotovu bolesnici koji dugo boluju. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. Da se m i r-~s i ukus poprave. slucaj odrediti lek. Po 109 cveta brdanke. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. 8. Ovde je naveden veCi broj recepata. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. navedenih ra nije pod 5.KOl E SE . jabuka i drugog voea. popariti sa pola litra kljucale vode. crnog gaveza. zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. Po 20 g eveta kamiliee. nevena. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz.UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. Po 20 g korena i cveta be log sleza. popariti jednim litrom kljuca le vode. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. 13. Neke osobe ne podnose evet divizme. prema ukusu bolesnika. Po 10 g korena omana. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog .Sluzi su bijutavog. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. jer im drazi organe za disanje. 11. 'usta ~ jednjak. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu .i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. ribizla. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. 5. lekar ee za svakJ. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. malina. pomesati. cveta nevena. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. neprij atnog uJeusa. . zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek.preli.

Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. selena. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. 7. selena. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. Jednaki delovi hajducice. slatkog korena i pirevine. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. kao pod 4. kamilicu. kao pod 2. 11. od verema travu. hajducice. lravu·ivu. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . k. 4. kao pod 4. ruse. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. 9. lipovog cveta. Po 30 g lista pitome nane. korena belog sleza. orahovo lisee. buacka i dunje. lista bokvice. Po 10 g cveta kamilice. podbela. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. 2. kao pod 1. 6. dana kad god se ozedni. Zimi se kuva caj od os usenih listova. 2. anisa i porno· randzine kore. debelu koku. 5. 3. maj. smilja. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. Po 20 g majkine dusice. crnog gaveza i reuma. kao pod 2. piti u toku dana umesto vode. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. nanu . mogu za· sladiti caj medom. I ovde eemo navesti veei broj smesa. petrovca i kima. 10. steze. . Piti 2-3 puta dnevno. Po 10 g korena omana. skinuti. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku.icice. Po 25 g korena crnog gaveza.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. vodopij e. ocajnice i cveta trandavilja. B. kao pod 4. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. crnog sleza i kamilice. KATAR ZELUCA (Ga stritis. Jednake delove hajducke trave. kao pod 2. belog sleza i pirevine. kao pod 2. Po 20 g kamilice. Osobe koje ne podnose gorko. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. kao pod 4. kamilice. Iista pitome nane. pe t rovac. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. crnog gaveza. kao pod 2. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. Po 10 g korena selena. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. ali da ne vri.

crnog gaveza. kao pod I. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. odnosno sa hioscijaminom. kamiIice. Po 25 g korena crnog ga veza. kao pod I. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. bunika. a ni sa i cve ta tra nda vitja. hajducice. Medutim. 3. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. bo kvice. betog steza. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. 9. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. idirota i moraca i 10 g kamilice. 4. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. cvela lava ndute . OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. Po 25 g cve la podbeta. korena mas lacka i kore krusine. betog steza.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. lipovog cveta i slatkog korena. Po 20 g kantariona. kamilice. kao pod I. rusomace. Po 10 g ki cice. Po 15 g korena crnog gaveza. stadi ca i lrave od srdobolj e. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. omana i idirota. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. sacinjenih od neotrovnih biljaka. Po 20 g ka m iti ce. kao pod 1. Po 25 g kore na crn og gaveza. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. ka mili ce. 2. Po 15 g kore na crnog gavcza. !is la be tog i crn og steza i rusomace. angelike. sladica. s ladica. 10. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. kao s to su: velebilje. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. ma lic nj a ka . 5. s latke paprati i s lavelja . Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. Po 15 g kantariona. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. 8. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. Medutim. talula. kami!ice i moraca. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. oma na i pirevine i po 10 g moraca. kao pod 1. k ao pod 1. kao pod I. . iatfije i ruse. jer lake mogu izazvati teska trovanja. !ipovog cve ta . 4. kao pod 1. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. beli bun i mandragora. kao pod I. 6. kao pod I. zalfije. angelike. maticnjaka. 7. kao pod I.

lincure i rudinskog pelina. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. Po 15 g idi rota. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. _ 5. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. kim a. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. trave-ive podubice. zove. ko re od gorke pomorandze. angelike i ruse. 7. trave-ive i grcice. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. Po 25 g kokoca. Po red razn ili tegoba u trbuhu. hmelja. Po 20 g trave-ive. kao pod 1. h ajducice. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. kicice. 2. kao pod 1. Po 25 g korena idkota. k ao pod 1. idirota. kima i idirota. 8. Po 30 g lincure. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. kao pod 1. Po 20 g korena selena. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. . podubice. ko moni ke. kima. Po 20 g gor k e deteline. Na primer. 9. u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. kao pod 1. Po 25 g pelena .. Po 25 g blazenog ckalja. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. 3. kao pod 1. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. 4. angelike i lincure. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. kao pod 1. kao pod 1. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. kicice i komoniJke . po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . 6. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. omana.ive h rane boga te celulozom . Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova.

prtome nane. ko rijandra. k ima i anis a i 10 g nane. 6. Od vehke pomoei su tzv. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ).-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. lanenog i dunjinog semen a. Topli oblozi na trbuhu. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. Po 50 g idirota i oman a. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . pored os talog i razni biljni leko vi: 1. lista koprive i korena pirevi'l1e. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. Po 15 g lis ta pitome nane. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. idirota. 3. kao pod 1.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. gorke deteline. gr~evi 1I trbuhu.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. kr~anje u crevima i druge tegobe. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. Po 15 g kamilice. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. sve dobro isitniti . Znaci oboljenja su proliv. Po 15 g kieice. 11. kao pod 1. 4. Osobita painja se obraca na ishranu. Po 40 g korena idir ota i lincure. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. lincure. 2. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. smanjuju tegobe bolesnika. nadutost. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. kao pod 1. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. kao pod 1. . Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. k ao pod 1. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. maticnjaka. pi-ti 3. kao pod 1. omana i 10 g pirevine. 9. poklopiti i posle 2 sata ocediti. Po 15 g kima. osobito posle jela. 7. gorcice. Piti umesto vode. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. 5. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. tan ina (oporih materija). 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. podubice. kao pod 1. 2. 8. 1. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. a kim u a vanu s tu ca ti . 10. Po 30 g moraca. ma ticnjaka i h ajduoice. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. pre svega. Po 30 g hajdu ~i ce. kao pod 1. kao pod 1. hajduOice i po 10 g trave-iove. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. kada se s ml a~ i. is landskog lisaja i 10 g trave-ive.Ie.

Po 20 g srcenjaka. To se postize posebnom dijetom. 4. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi.118 LECENJE BIU EM 3. vranilovke i karnil. nane i cveta kamilice. ocajnice. 2. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. nane. pod bela i kflmilice. Po 20 g troskota. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. 11. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. kao pod 1. srtenjaka i trave od srdobolje. posto je kolitis dugotrajna bolest. kao pod 2.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. nane. kao pod 2. Po 25 g !ista koprive. 7. Po 25 g hrastove kore. kima i rnorata. 10. Pre svega. kao pod 1. Prolivi su vdo cesto sluzavi. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. azulenogene materije (antiflogistika. po 10 g cveta majske ruZe. kamilice.i krvavi . kao pod 1. Da ne bi doslo do navikavanja. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. Po 25 g srcenjaka. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. Po 25 g islandskog liSaj a. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. kao pod 1. Po 25 g lista oraha. Po 25 g kamilice. lis ta borovnice i bokvice. steze. kao pod 2. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. bokvice. prvenstveno namimice s malo celuloze. trave od srdobolje. pektini). nane i t·roskota . rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. trave-ive i rusomace. otajnice. . 5. kao pod 2. Po 20 g trave std e. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. koprive i hajdutice.i: 1. kao pod 2. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . tj. kao pod 2.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. sve pome~a. Daju se i raz:ni lekovi. Po 50 g lubenicarke i steze. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. 6. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. potrebno je menjati cajeve.ifenolska jedinjenja).ice. kao pod 2. 3.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. Po 20 g korena repuha. koristeCi hranu koja se lako vari. 9. vranilovke i rusomate. trandavilja. lis ta bokvice. Po 25 g majkine du ~ ice. bokvice. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. 3 supene kasi. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. 12.ce. vranilovke. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. 4. kao pod 2. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. ostaVli. hajducice i borovn-i. uzimajuCi uvek neku drugu smesu. 8.

hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. kao pod 16. dodati 10 g rizoma pirevine. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. kada se ohladi. belog sleza. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. b. kao pod I. 10. miloduha i islandskog lisaja. ocajniee. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. majkine dusic e. 23. Piti u toku dana umesto vode. planinskog cubra. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. 9.j srcenjaka. vranilovke. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. kao pod 16. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. kao pod 16. dodati 1 kasi·ku korena selena. Po 10 g planinskog cubra. Po 10 g ploda pasdrena. podubice. trandavj. borovih pupoIjaka. kao pod 16. emog gaveza. kao pod I. lavandule. lineure. kao pod 16. rizoma idirota. 21. dolivajuCi isparenu vodu. 19. idirota i kore krusine. 11.Jja i divizme. 27. Po 30 g kantariona. 8. nane . kao pod I. 17.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. 16. koprive.o pod 16. kao pod 16. 22. kao pod 1. srcenjaka i zrelih borovniea. 20 g kamilice i 5 g maslacka. 12. sumske jagode. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. pitome nane. Kas iku salepa. hrastove kore (u prall stucane).3 doze. kuva-ti jos 5 minuta. borovniee. vranilovke. kao pod 1. 14. miloduha. kao pod 16. Po 10 g planinskog cubra. rusomace. kao pod 16. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. ocajniee i pitome nane. kao pod 1. 24. 28. trave od srdobolje. kao pod 16. kao pod 1. srcanika. 7. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. kao pod 1. jabuke. Po 20 g s teze. maticnjaka inane. majkine dusice i hajduciee. popiti u 2. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. kao pod 1. mravinea. Po 30 g idirota. kao pod 1. nane i odoljena. nane. Po 10 g majkine dusice. srcenjaka. Po 10 g dunjinog. 25. 6. drunje. 18. Po 5 g pupoljaka od erne topole. Po 15 g maticnjaka. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. majkine dusice i kamiliee pomesati. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. Po 10 g planinskog cubra. oraha. Po 10 g stde. m aline i kupine. Po 30 g Iineul'e. 20. 15.ena. Po 10 g eveta kamilice. lanenog. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. Po 20 g ocajniee. pirevine i emog gaveza. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. trosko ta i bokviee. ocediti i. Po 10 g odoljena. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. 13. kao pod 16. 26. . kao pod 1. korena angelike. pirevine.

5. s rcenj a k. U svako m slucajli. lormenlilla). Us pes no deluje kantarion. 3. 1. ogrozda. nana. kao pod 9. . idirota. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. lis t i koren koprive. nego blage caj eve od l1al1e. kruske i bokvice. vranilovka. list kupine. bolesnik mora traziti pomoc lekara. Strugane jabuke. lalfij e. 14. 7. stefa. semena dunje i lana i lista nane. Samlevene hrastove sisa rke. srcenjaka (P. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. list m edvedeg grolaa. zdravae. Protiv proliva pomazLI. 9. 10. 12. hrastova kora. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti.guisorba) i 10 g majkine dusiee. stueano dunjino seme i drugo. S. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. hras ta . pogo tovu kod deee. koprive. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. kao pod 9. pre svega. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . 2. sam iii zajedno sa nanom. jabuka itd. zir i ~isarke. Kad se ohladi. bokvice. maticnjak. roscica. al i ne l1ekuvallu vodu. cera. 11. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. Po 25 g majkme dusice. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. razne vrste stavolja (Rumex). petrovae. rule. osobi to dece. Po 25 g lista od nane. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. koren srcenjaka. kao pod 9. Po 30 g stde. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. kil1eskog ca ja. taninskih materi ja. 15. kao pod 9. kamilice. maticnjakom i t ~tricom. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. oporih. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. 6. s umske jagode. plod zesljike i kantarion a. kao pod 9. list ernog sleza. ma line. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. 4. bislorla) i lubenicarke (San. za. l iva trava. Po 2. borovruee i oraha. Cubar. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. trava od srdobolj e. dunj e. zecje stope i kamiliee. oeediti i piti u toku dana urnes to vode.1 g eveta kamiliee i lista nane. Po 20 g trave od srdobolje. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. trave od srdobolj e zdravea. trava-iva.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. hrastove kore i srcenjaka. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. 13. list i plod borovn iee. bokviee i troskota i 10 g nane. kruske.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. ribizle. kamiliea. biljke koje imaju stavoSkih. beli luk. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. kao pod 9.

divljih jabuka krusaka i sipuraka. gimnastika. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . kam ili ce. hras lovc kore. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. plivanje. nadutost. 28. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. 26. 22. TVRDA. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. smilja i vranilovke. Po 30 g ri zorna zdravca. Po 20 g petrovca. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. dunja i musmula dobro isitr. 27. Kretanje. sum ske jagode. Po 20 g lis la k up ine. kao 19. 23. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. kao pod 9. neraspolozenje. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. osobito deci. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. . ocediti. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. ogrozda. kao pod 9. kao pod 9. s ipuraka. koprive i osusenih divljih kru. a osobito na mozak. Po 25 g cVI. kao pod 9. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. kamilice i hajducice.! ta i li sta podbela. 29. kad se ohladi.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. 31. 21. Po 20 g korena zecj e stope. Po 30 g cvela trandavilja. migrena. kao pod 9. Zt\TVOR. po mQgucnost>i nesladeno. 18. 25. pod 9. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. kao pod 9. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. zdravca. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. opsta slabost. island skog lisaja i tim ijana. kao pod 9. kao pod 9. kao pod 9. 20. kao pod 9. a jos vise deci oboleloj od proliva. 30. maline inane. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . oskorusa. kao pod 9. borovnice. virka. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. po 20 g vra nilovke i kamilice. zdravca. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. srce nj a ka inane. 24. 17.aka. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora.

po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. 11. Po 30 g sla tkog korena. Po 15 g moraca. plodova pasdrena. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. 2. 12. 15. anisa. 16. trna i zove. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna.i crnog sleza. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. moraca. purgansi). 4. . plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. kima i cveta crnog trna. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. osobama koje pate i od gasova. kao pod 3. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. . senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. po 10 g bele mTtve koprive. Po 25 g kore krusine (ili zestike). kao pod 3. kamilice. 3. 13. Po 30 g kore krusine. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. 8. kad se ohladi. ani sa. To ponoviti 2-3 puta dnev no. Ovaj caj se preporucuje. 1. kima. kad se ohladi. za ciscenje (Iaksansi. 10. Propis jugoslo venske tarmakopeje. kao pod 3. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. cveta kamilice. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. kima i moraca. korena selena i amana. 6. nadutosti. kao pod 1. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. m eteonzma. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. kao pod 3. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. korena omana. belog . Po 30 g plodova lOve. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. 5. zasladiti m edom i popiti . lOve. kao pod 3. odjednom popiti. Caj se. kao pod 3. za uredivanje s tolice. kao pod 3. turcinka. Po 20 g gorke deteline. 7. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. pre svega. zove. angelike. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. 14. kao pod 3. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. kao pod 3. bele mrtve koprive.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). sapunjace i lanenog semena. 9. plodova kima. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. sladica. plodova klima i zove. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. kao pod 3. Za decu: po 25 g kamilice. kao pod 3. Po 20 g kore zestike. pre svega.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora.

kao pod 1. 11. prerna potrebi 'i zelji bolesnika. kore gorke pornorandze. srnesta poklopiti i. kao pod 3. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . jabuke iii nekog drugog voea. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . pa moze izazvati i smrl! ). 8. pomorandZa. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. 6. PROTIV GABENJA. se dobi ti 1I svakoj apo teci. 5. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . soli i sireeta iii Hmunovog soka. moraca. kirna i kleke. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. kao pod 1. . POVRACANJA. 2.i i poslJe pola sata pro cediti. Po kafenu kasiku maHonjaka. kao pod 1. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. PODR1G1VANJA 1. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. ke l eraba. 4. Ovo ponoviti vise puta dnevno. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. Meuutim . lirnunove kore i surnskih jagoda. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. jer . v-isnja. mi'l oduha i cveta lavandule. pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. kao pod 1. raso. ribizle. 9. odliti. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. poklopiti . 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. ribizla i kupi na. toplo iIi hladno. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren.j postupi'ti kao pod 1. Po kafenu kasi. rotkva i rotkv-ice. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. lirnuna. 7. jer j e one vrlo otrovno. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. 18. pomorandze. U tu svrhu mogu se koristiti limun. Po kafenu kasik'll rniloduha. 3. Po kafenu kasiku rnaticnjaka.ku rnaticnjaka. presan i kiseo kupu s. Pije se po 1 kasika svakog sata. 10. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. kad se ohladi. kao pod 1.i t: i one vrlo opas no. ukusa i izgleda. Kompo t od sljiva i smokava. smesta poklopit.risa i ki-selog ukusa koji osvezava.

pre ma tome. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna.ja se ceni svuda u svetu. a osobito zeludacnog soka. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . naroeito zene. do koj eg svako moze lako doti . u obl·LIm caja. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. Vama napomcna. oporo i sluzavo_ 1. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . Ima viSe nacina izrade lekova od lincure.ijom iii najboljim starim crnim vinom. ko. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela. Ovo nije naucno ispitano. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela. dobro se sud zatvori i dr:l. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava.i desetak dana. povremenD se svakodnevno jace promucka. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe. jer su to uvozne droge . podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja.ljive bolove od upala vena. obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). pa. hin inovoj ko ri . svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. koje osecaju neizdr:l. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. o sim toga. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. . Zatim se odlije i iscedi.

Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka.i ve . ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. mogrnnj . sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. hajducice. pa i da umre. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . Nar (sipak. iscediti sok i odjednom popiti. j er ako se nepravilno upotrebe.Punica granalum). Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. jer je nar otrovan! . Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. ocediti i dati kao klizmu. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. uzeti 2 kasike ove smese. limijalw. it1. ostrugati i nastrugati. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. prokuvati i.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. hm elja (sisarice). Irave. i to se odjedno m pojede kao obrok. uvek u razmaku od 3 dana. Ovo se ponavlja nekoliko puta. podubice. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. njcgov sok. preliti sa cetvrt litra vrele vode. 3. 3. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. i beli luk. gorke delelille. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. kici ce. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. 6. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. kore od gorke pOllloral1Cl ze. vranilovke. sve pomeSati. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. poklopili. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. 2. os tav ili 2 sala. Caj od cu bra. osim bundevinih semenki. procediti i popiti u toku jednog sala. pel ena. semen a bundeve i ploda pasdrena. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. 5. posto se ohladi. 4. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc.

Lecenje je jednostavno. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. Posle 3 dana avo ponoviti. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. kamala (sa Filipina). Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. Neka deca postaju nervozna. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. ali mora biti pod kontrolom lekara. naduvenost. poremeeaji vida i sluha. za gO\ledu goveee. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. . T'O su rizomi navale. da bi se utv. koso (iz Etiopije) i druge. kao pod 1. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. 2. kamilice i pelena pomeSati. javljaju se grcevi. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. povraeanje. ista terapija se mora ponoviti. Po 25 g cveta kamilice. pa time bolesnika klilsti'r ati. 1. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. a muzjaci nesto kraCi). poklopiti. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. medom zasladiti i u 2 doze popiti. ocediti i popiti u toku dana.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. gde nema kanalizacije i.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. kora nara iii sipka. pro· liv. 2. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. po· vratica i mdinskog pelina.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. ostavi. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini.. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. kada se ohladi. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. uopste. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. popariti jed· nim litrom kljucale vode. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. noene strave. procediti. gadenje. J. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. Po 25 g rudinskog pelina.

Po 25 g s tucanog belog luka. 7. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. posle toga oceiliti. Po 25 g pelena.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. vratica. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. 10. kieice. 2. 8. 6. kraljevca i odoljena.kao pod 2. 3. ----' . pomesati s medom i pojesti. Po 10 g cubra. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. kao pod I. stoji poklopljeno 2 sMa. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). kao pod 1. kao pod 2. Po 20 g plodova borovnice. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. kamilice. kieice. kao pod I. 6. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. 9. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. 5. vranilovke. Sitne su i tanke. 4. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. Piju se i ovi cajevi: I. Po 20 g pelena. kao pod I. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. . 5 g agara . svega 2-3 mm dugaeke. 5. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. povratiea. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka.ih crew:hih glista). Po 20 g eubra. eubra. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. 4. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. lincure i 60 grama kore kru5ine. JI1aj kine dusice. vraniloVlke i planinskog cubra. kao pod 2. omana i borovnice stucati u prah. Pet grama omana u prahu. Najce. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. 7. vratiea 1 lin cure. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. Po 10 g kamilice. 11.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. Po 5 g povratiea. jer je prasak neprijatan. Po 25 g pelena. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. cveta vratiea. lincure. moze se pomesati i s medom. kao pod I. kao pod I. pelena.

ocajnice. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. Jednaki delovi nan e.i caj kao pod 1. omana. popariti sa litar i po kljucale vode.3 sata da se »kiseli «. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. 6. kao pod 1. Lecenje traje duze vremena. smilja. ruse. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. podubice. podubice. Njena uloga j e ogr omna . maJt>ienjaka. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. steze. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. 1. izgleda. trave-ive. J ednake delove maticnja ka. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d.1 naliem organizmu. trave-ive.tome nane. kao pod 1. vodopije.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. smir l ja. ali neotrovnih biljaka. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. haoj ducice. Jedna ki delovi pitome nane. ruse i k rusine. rusa. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. velebilje. kru ~ine . 4. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. pored drugih lekova. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). Jednak i delovi n a ne. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke. Istim kolicinama pelena. trave-ive. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. kao pod 1. moraca i krusine. 5. najbol je rezultate dala piloma nana. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. m a ticnj a'k a. pa od te smese kuvati i pit. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. t itrice i hajducice. tatula. tj . cesto po nekaliko meseci pa i d uze. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. 7. maslacka. petrovca. Medutim. ocajni ce i t r ave-'ive. 2. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. pod ubice. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. tr ave-ive. .k. U naucnoj i narodnoj medicini se. 3. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. kao pad 1.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. kao pod 1.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno.

holagogna sredstva). kao pod 8. 21. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. hajducice. kao pod 8. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). 22. kao pod 8. kao pod 8. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. kao pod 8. odoljena. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. 14. kao pod 8. Po 20 g resnika. kore zutog trna i korena vodoplje. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. ruse i orahovog lista. dimnjaee i kieice.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). Po 20 g pelena. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. hmelja. 15. Po 15 g ocajnice. kao pod 8. vodopije. podubice I maslacka. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. Po 30 g kantariona. Po 30 g nane. komonike. 13.njenje zucne besike tholekinetici. petrovca (ranjeni· ka). Po 20 g peiena. kao pod 8. nane. nane i kantariona. brezovog i kruskinog lista inane. kao pod 8. hajduCice. oeajnice. nane. komonike. 17. 9. 16. poklopiti. 12. kanta riona. hajducice. Pedeset grama nane. kao pod 8. kao pod 8. Po 25 g resnika. . trave-ive i podubice i 10 g moraea. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. lincure. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. 18. orahovog lista. kao pod 8.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. 10. giogovog cveta i kamilice. kao pod 8. 11. masiacka. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. bHo da po jacClvaju pral. Po SO g lazarkinj e inane. moraca i plodova pasdrena. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). maticnjaka i kore krusine. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. smilja. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. 20. bilo da podstieu. kao pod 8.

k ao pod 8. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . kao pod 8. tim je bolja. kao pod 8. 33. ruse i ocaj nice. vodopije i ma slacka. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . Po 20 g na ne. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. trave·i ve. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. Pedese t gTam a nane. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. sto je rotkva Ij uca. K ol ik e. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. kao pod 8. moraju se piti Ilezasladeni. Piti 2. 26. kan ta ri ona i ka mili ce. m a ti cnjaka i kim a. Po 20 g na ne . ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. Preporuka. 27. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. 30. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. . bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. pasdrena i kamilice. a li i to sto manj e. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza).U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. Sezdeset grama nane. 31. k ao pod 8. takode. ru se . 34. 3. . kao pod 8. Jesti s to vise povrca i voca. Po 15 g kukuruzne sv ile. kao pod 8. petelj a ka od visa nja. pre svega presnog. kao pod 8. kao pod 8. 2. 28. ruse i smilja. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. trave ru se. cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. 29. P. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. kao pod 8. podu bice. Po 25 g semena gujine trave. posle 6 sati ocediti. ruse. pe trovca. 30 g trave· ive i 109 ruse. 24. 32. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. Izbegavati tes ka. ruse. petrovca . kami lice.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . plod ova pasdrena. Po 50 g vodo pij e i stde.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. ko ri s ti kao lek. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. 4. 25 . ma ti cnjaka i kore od zes tike. Posle sva.. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. p ngotovu m asna jela. tros ko ta.

Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. rnzurne se. Pojava secerne boles ti j e nasledna. kao pod 4. kao pod 4. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. kao pod 4. fami. 6. To je. cveta od zute hajducice. insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. <is to tako.Jno leci. Po 30 g ruse. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci.pre svega. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. kao pod 4. gvanidinska jedinjenja. sm iI j a. 9. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. . U laksim oblicima daju se neki noviji sintets.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. prema vrsti i tezini dijabetesa. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. Medutim.ki lekovi. kao pod 4. 7. i »od seki racije«. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. 8. hajd ucice i nane i 10 g klekinja . UlZ obaveznu dijetalnu ishranu.lijarna. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. kantariona i korena vodopij e. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. nane. kao pod 4. U oboleli h j av·Ij a se. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom.j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. Po 20 g ras tavica. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. II. insulin. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. U nekith osoba javlja se ova bolest. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. skle roza srcanih krvn:ih sudova. o sobito masnu hranu. ruse. lica koja se malo kreoo. Osim uzimanja lekova. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga.koze ili groi danog secera) u krvi . kako to narod kaie. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. Po IS g ruse . zute hajducice. 10. biljke zdraljevine i drugih vr- . Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). . kao pod 4. . bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob.

zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. Na primer. beli i crni luk.~ecera~a. ugljeMe hidr at e. razm. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). i to sveieg.e &latfkiSe. Iincura. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi. sto gotovo sva. Boranija (zeleni pasulj.u ruku. govede. a nekad i vafnija od uzimanja le kova. osobillo ~eCer. Jesti sto posnije: mMogo povrca. zeleni grah. gr~ica (gorka detelina).ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. posno. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. dobar ajvar od crvenih paprika. posnu ribu).lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan.9ti ii ulja treba mesno v. Os'lalo voce.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. pei"Sunovo lisee. Medutim. pravHna dij etalna ishrana . ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. . ma. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. Medutim . koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu. vec prema ukusu bolesnika. j e r je skrob i zvor glikoze. nekima taj isti pelen. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. je isto toliko vazna . a zimi smrznutu. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. mesana povrce itd. Po~to je secerna bolest dugotrajna. pre svega.reme potpuno izbaciti iz ishmne. uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. . Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. osu~enu iIi iz konzervi. U ovoj knjizi. presMog (kad god je to moguee). Grozde je gJavni izvor glikoze. hleb. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. Smanjiti. Masne materije ta. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. testa.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. telece. hajdutica i dr. Prema tome. Dijeta. Objasnjenje lezi u tome. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. nije pomogao iii sasvim neznatno. kiselo mleko. pre svega. trava-iva. levulozu. krto meso (zivinsko. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. Kad se u mokraCi pojavi aceton. nego sarno po savetu lekara.

poponca. borovnice i duda. Po 20 g korena i cveta maslaeka. vekovirn a koris te presnu salatu od . gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice.s ta. kao pod 1. 8. zdraljevine. Po 20 g trave daninoca. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. lanenog semena. ostaviti cta se ohl adi . 16. Po 30 g be10g luka. kao pod 1. kao pod 1. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. kao pod 1. 12. kao pod 1. rnahuna pasulja i zdraljevine. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. . Po 30 g zdraljevine. kao pod 1. Po 30 g semena zdraljevine. 4.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. venje (klckinja) j zdraljevme. 3. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . kao pod 1. 7. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. !ista pitome nane. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. kao pod 1. Sezdeset grama !ista borovnice. 5. 15. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. po 15 g lista duda. kao pod 1. lista boravnice. 2.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. osobito is tocnog i jufuog dela. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). dobro pomesati. 6. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. kao <pod 1.ta pitome nane.s. Po 30 g semena od lana. cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. 11. 14. kao pod 1. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. pa i protiv dij abetesa. kao pod 1. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. kao pod 1. osim p er~unovog !is ta. 10. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine.tniti. kao pod 1. 13. kao pod 1. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla).oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . 9. SLanovnioi Ba lkana.

kao pod 1. lana i dunje.gojiti se . Ipak. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. neka pije nezasladene eajeve. po 15 g ploda krusine i korena maslacka. 28. Po 25 g kantariona. lista nane i duda. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. kao pod I. Gojaznost treba leciti. uopstc. Po 20 g korena belog sleza. 26. planinarenje. 22. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. U mnogim zemljama. kao pod I. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. ali nikako secerom ni medom. kao pod I. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. Napomena. . piskavice. kao pod I. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. gujine trave. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. 23. 27. hleba. Posto . 19.Po 25 g korena maslacka. 29. Po 30 g trave-ive. . maslacka i zdraljevine.Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni.znati stariti«. Posna hrana. kao pod 1. kao pod I. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. Plivanje. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. kao pod I. kao pod 1. masti i. 24. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. zdraljevine. vodoJ!ije i crnog gaveza. 21. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. jer oni bolje deluju. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. kao pod 1. 20. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . ko god moze. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. jer . 20 g zdraljevine. ploda pasdrena. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. Po 25 g mahuna od pasulja. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. kicice. kao pod I . repusine. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. kao pod 1. Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. kao pod I. kao pod I. 25 . 35 g mahuna od pasulja. 18.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. dudovog lista i pelena. Po 20 g semena zdraljevine. .134 LECENJE BIUEM 17. 30.

Po 25 g p\oelova pasclrena. kacl se proh ladi. persuna . moraca . Caj piti nezasladen. masL. imele i rutvice. . dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. li s la mas lacka i vinove loze. brac i':a. korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. kamilice. klekinja. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena. 4. Dvadesc t pc t grama plodova sene. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . maslacka. 5. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. ces to smese u kojima ima. cveta belog sleza i lista od zalfij e. s iadiea i zccjeg tma . tros kota i imele. korena site i odoljena. U slucaju ole. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. kao p od 1. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. slatki koren i kukuruzna svila. 6. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. cve ta l11as lacka i li sta maline. sitnice. 3.Lecenje traje duze vremena. kao p od 1. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. bracica i kami li ee. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea.i bele mrlve koprive. cesto se uzima previse. kao pod I. bos io ka. cve lova tma.ecjeg lrn a. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. rastaviea. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. trna. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. kore bele topole.acka . kima i moraca. 7 . i medvecleg grozda. kao 'Pod I.i korijanelra i cvela kami li ce . procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. brezov list i koren selena. poreel breze. kima.isanja. bele I11rtve koprive i hajd uciee. medvede grozde.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. anisa. pasdrena. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. kao pod 1. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. a ni sa i korij a ndra. 7. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga).:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). kao pod 1. IIi ovaj: breza. ploclova pasdrena i sene. . kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. Po 15 g ko re kru sine. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. B. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. 2. S uspehom se elaje i drugo bilj e. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena.

1. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. omana. brani ranD u . sapunjace. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. 9. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. zecjeg trna.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. dodati vrlo malo. skinuti s vatre. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. persuna i idirota. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju.prolece pre nego sto ee breza prblistati. 5. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. borovniee. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. 12. kao pod 9. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. 4. Po 20 g ploda eelera. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. Lisni brezovi pupo/jci. 7. kao pod 11. 8.upotrebe. 6. tj. popariti s pol a litra kljucale vode. Po 25 g korena vodopije (eikorije). lista pitome nane i klekinja. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. List stucati neposredno pre . poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. moraca i kima se pomesa. 3. persuna. mrkve.ti. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. 2. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. nikako na svo· ju ruku. brezovih pupoljaka i lista breze. posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. Po 10 g . dodati navrh noza sode bi· karbone. navrh siljatog noza sode bikarbone. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. . ostaviti polclopljeno 3 sata. Po 25 g korena maslacka. II. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. najbolje sokom od borovnice. 10. . odmah poklopiti. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom.

16. 17. dunjinog semena. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . sami iii zajedno sa eelerom. persuna i mrkve (sargarepe). korena ad r epusine. kao pod B. Po 20 g ploda kima. idirota i sapunjace i 10 g nanc. nane i kima. dobricice. 29. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. sladica i ploda mo raca. Po 25 g koren a zecjeg trna. maraca. 25. Po 25 g srdacca. 15. kao pod B. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. Slieno se upotrebljavaju i mladi. kao pod B. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. ruzma l'ina i pers una. 19. 14. kao pod B. 27. kao pod 8. Tri supene kaSike ove mesavine . mrkvom i persunom. kao pod 8. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. eel era i perslIna. 21. Po 25 g korena ad site. lB . sumske jagode. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. 20. Po 25 g lista koprive. sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. nego sarno po savetu lekara urologa. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. klekimj a . Bolest je vrlo teska i ozbiljna. po 10 g korena gaveza. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. kao pod 9. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. kao pod 8. 30. 26. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. omana. kao pod B. Po 25 g daninoca. h ajducice. kao pod 8. semena od lubenice. Po 15 g korena vodopije. 24 . 28. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. Po 20 g sipur ka. petrovca. kao pod 8. breze i kantariona. Po 20 g svile ad kukuruza. Po 20 g peteljki ad visanja. kao pod B. kao pod B. semena od lubenice (s tucanog). Po 25 g korena selena. 22. maslacka. selena. sipurka i lis ta breze. kao pod B. Sve 'Se isitni. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. kao pod B. meki.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. troskota. Po 25 g semena lana i dunj e. korena crnog gaveza i ploda p erslma. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . 23 . cveta crnog sleza i lOve. maline i kupine. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. jos b eE pupoljci spargle. sladica. breze. odoljena i gaveza. daninoca i korena broCa. selena. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. kao pod B. Po 20 g s ipurka.

9. kao pod l. 12. kao pod I. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. kao pod 1. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. a cetvrtog ci ni ti pauzu. [ista i soka od breze. kao pod 15.tniee i selena. limuna. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. Po 20 g bosioka. 7. 8. 5.: rnog sleza. Kada se ohladi. 17. lanenog semena . Po 20 g sipurka. kao pod IS. pirevjne. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. IS. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. 3.i cveta ernog sleza. (hronicni nefritis). srd acca. 2. 10. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. 11. 6. Trideset gram a brezovog lista. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. 16. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. zecjeg trna. tako ponavljati du ze vremena. kao pod I. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. kantariona. (uremija. kao pod 15. kao pod IS. 13. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. 20. Po 30 g lis la breze i krus ke. rastavica i p e telj. kao pod 15. procediti i piti umesto vode u loku dana. kiao pod I. posle obeda. pomorandze i dr. povralica i zove. najbolje medom. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. Po 25 g pupoljaka. i kada se oh lacLi. kiselih visanja. sumskih jagoda. proeediti. kao pod I.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. kao pod I. ogrozda. kao p od 1. Po 15 g lis la breze i km sk e. 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. 19. Cetrclesc t grama lanenog semena. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. kao pod 1. . kao pod I. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. tes ko izbacivanje mokrace). zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. kao pod I. Po 10 g IIsta breze.ki od visanja. selena i beclrinca. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. 18. po 10 g korena selena. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. Po 15 g korena selena. rastavica i trave d aninoca. zecjeg trna. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. tra ve daninoca i zlatniee. Tri uzastopna dana pi Ii. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. rizoma pirevine i 5 g sitniee. kao pod l. i. poklopili. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . virka.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). 4. persuna i zubace. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. 14. Moze sc zas laditi.

kao pod I. idirota. lista borovnice i maline. vrbove kore. kao pod I. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. 6. kao pod I. Po 30 g lista breze. kao pod I. kao pod I. os tavi poklopIjeno 3 sata. Po 20 g lista koprive. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. kao pod I. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. ocedi i pije toplo.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!.tavica. 2.ista breze i koprive i cveta hajducice. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. I. hajduCiee. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . kao pod I. 3. Po 20 g borovnice. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. pupoljaka breze i 10 g goroeveta. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. kao pod I. ernog gaveza. l. Po 20 g korena belog sleza. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . Po 20 g viciovciee. 14. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. kao pod I. kao pod I. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. kantariona i lista podbela. 11. trave claninoca. podbela. Po 30 g lanenog semena. bosioka i koprive. 4. crnog gaveza i klekinja. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. 9. pupoljaka erne topole. kao pod I. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. . po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. kao pod I. kruske i breze. 15. Lista rutviee.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. kao pod I. Po 15 g korella pirevine. breze i maline. Bolest j e teS ka i dugo traj na . 7. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. i sladica. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. 12. 10. 5. 8. Po 30 g korena maslacka i repusine. 13.

idirota. 4. 8. Pedeset grama lanenog semena. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. po 10 g korena zecjeg trna. 7. Bolj e je piti nezas laden ca j. lista koprive i cveta zove i lipe. 3. lista krus ke . Bolcs nik ces to m okd. selena. sipurka i klekinja. Po 30 g brezovih pupoljaka. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. brs ljana i ruzmarina. majk. kao pod I. Po 30 g brezovih pupoljaka.ka i plodova persuna. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. IS. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. kao pod I. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. pa se s ire na tloJc. borovih pupolja. 5. mrkve (karotne) j celera. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. Po 30 g si tn ice . moraca. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. 2. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). celera i sladica. Po 20 g brezovih pupoljaka. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). Pone kacl mokl'aca posla. Po 20 g sipurka. Po IS g kOl-ena maslacka. a m okrenje je bolno. kao pod I.ine dusice. kao pod I. Po 25 g kore na selena. kao pod I. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. kantariona i ruse. 9. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. kao pod I. 10. kao pod I. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. 12. po IS g troskota. pirevine. po topi u I lil ar vode. 14. kao pod I. sve plodove u avanu dobro stucati. Po 25 g plod ova (semena) kima. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log.ie Cl-vena od krvi. kao pod I. kao pod I. Caj piti uzas topno 3 dana. m edulim. S ve se do- bro is itni i po mesa . kao pod I. kao pod I. 13. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. rastaviea. klekinja. kao pod I . os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. Pedescl gra m a rastaviea. si purka i zutilice i 5 g anisa. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. 16. broea i sladica i 10 g gorocveta. II. kao pod I. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. Ka da se oh la Lii. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. Po 25 g korena zecjeg trna.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. 6. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. . ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. p ersuna. Po 30 g dobricice. kao pod I. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. Po 25 g vranilovke.

26. Po 20 g ras tav iea i troskota. 34. kao pod 1. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. 32. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. kao pod 1. kao pod 33. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. popariti sa 150 g kljucale vode. (upala bubrega i povisen pritisak). kao pod l.Ua. 27. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1.) 30. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. 28 .suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. 22. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. posle toga 5 minuta ~U'vat. ruwice . 29. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. 25. kao pod 29. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. kad se ohladi. Deset grama plodova ljoskavca ·s i. plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. Po 30 g celera. izmesati i upo trebiti kao pod 1.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. Sezcleset gram a lista belog jasena. kao pod 1. 'love. Po 25 g r use. 33. 18. Po 25 g korena odoljena. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). 19. 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. peteljaka ad viSanja i sit nice. Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. sve dobra isi tniti. kao pod 29. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. li sta ruzmarina. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. 'klleke . svile ad kulwruza. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. 20.i i. 23 . . (kad se pojavi krv u mokraCi). ru se pirevine. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la.tno istucati. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. kao pod 1. rizoma vodene perunike i trave troskota. kao pod 1. Po 20 g pluenjaka i kra.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). Ovaj lek je vekovir. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17. (krv u mokraei).ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. 24. kao pod 1. 21. grceV'i u besici. 31.

Tri kasikc kore na selena. Ian ina i nekih elar· skih ulja. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. hras ta i krus ke. gavez. kao pod l. kao pod l. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. 7. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. Po 20 g pllpolj a ka breze. kao pod 1. hrastova ikJora. 8. 10. lista kupi. 9. podbel. k ima. kao pod l. 5. lan.142 LECENJE BIUEM 2. Wi· rot. Po 25 g semc:na lana. beli i crni slez. 6. kao pod 1. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. Sezdeset grama !ista breze. utoliko se u medicihi viSe ceni. To su. Po 20 g cveta kamilice. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. kamilica. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. lipe i zove. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. nana. kao pod 1. 14. UkOl!ik. sitn ice. pre svega. brusnica. Po 20 g plodova selena . plodova selena i lista breze i medveueg grozda. 4. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. rutvice i krus ke i koren a sele na. hajdueica.trandavUl~e. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. peklina. zalfi'j a. 13. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. 11. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. jer ima viSe ugljo· . persuna. rastavica. 17. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. ja· goda.ne i cveta kantariona. dunja. sreenja!k. 16. petrovac. kao p od l. kao pod l. Po 20 g stde. Po 20 g !ista koprive. kao pod 1. kao pod l. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. kao pod 1. steza. kao pod 1. Po 30 g korena selena. 3. po 20 g !ista zalfij e. 12. IS . kao pod 1. 10 g hmelja. trava od srdobolje. Po 20 g rastavica.o je etarsko ulje od kamilice. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). 19. kao pod l. Trideset grama rastavica. kao pod I . Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. kupina. morae i neko drugo bilje. osobito ono koje ima sluzi. 18. malina. breze. kao pod I . rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. borovnica. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. kao pod 1. kao pod 1. mirouije i celera u avanll dob ro stucati .

18. maline i ribiZlle. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. tj . ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. kao pod 1. kupine . 10. kao pod 4. 16. kad se smlaci. Po 50 g idirota i belog s leza . Po 20 g Jista dunje. pre s vega. kao pod 4. zalfij e i anisa. Upotrebljava se . cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . 3. belog i ernog sleza i p oelbe la . ka rniHce i pe trovea. 5. 2. prijatnog mirisa i antisepticne moci. ernog sleza. 15. kao pod 4. kao poel 4. podbela 1 zalfije. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. jabuke. nane. kao pod 4. 6. prot iv u pa la s luznke i koze. kao pod 4. trandavilja. 14. 17 . k ao p od 4. Po 20 g lista zalfije. kad se . k ao pod 4. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. Blag slu zr. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. Po 25 g k a mili ee. n a n e. petrovea. Po 25 g steze. oeediti i grgljati. 12. izvesnih etarskih ulja. 8. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. . kao pod 4. kao pod 11. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. 7. kao pod 4. kao poel 4. Po 25 g lista jagode. ka miliee i idirota.s mlaci. Po 25 g karniliee. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. grglj a ti i piti. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. 11. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. srnes ta pokl opiti i. m a jkine e1us iee i kamiliee. 4. 9. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. to ciniti cesto u t oku d ana. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. 13.

po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. oeediti i toplo popiti. kao pod 1. divizme i 10 g korena ernog gaveza. kao pod I. 6.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. slatke paprati. daninoc. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. iii smesa od jednakih delova moraca. oman. Po 25 g lista belog i ernog sleza. iii od eveta pod bela. nane. korena omana i 10 g klekinja. trandavilja. majoran. 2. morae. majkine dusi'ce. Ijubiciee iii milovanke. a u nedostatku meda moze i secerom. Po 20 g korena omana. Na primer. pljucnjak. Po 15 g miloduha. jagorcevine. 3. miloduh. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. ruze. zova. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. bokvieom. plucnjaka. klekinje. bokvice. jagorcevina. 5. el1llog i belog sleza. zovom. nana. divizma i neko drugo bilje. kao pod 1. podbel.ucale vode. Ijubiciea. sapunjace. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . beli luk. . Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. islandski !isaj. kao pod 1. podbela i lista crnog sleza. Po 25 g korena belog sleza. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. bokviea i podbel. bagremov i lipov evet. pupoljci od jab lana. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. majorana. Po 20 g miloduha. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. 7. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. kao pod 1. lipovog i bagremovog eveta. brsljana. sapunjaca. sIal ki koren. itlirol . podbela i ploda moraca. nane. dunjino seme. Ima veLik broj raznovrs nih . Po 30 g lista i eveta belog sleza. brsljan. kao pod 1. erne topole i bora. kao pod I. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. pupoljaka bora . bokviea. I kasiku smese popariti sa 200 g klj.j topole i majorama (iii vranilovke). ernog gaveza i idirota. Caj zasladiti medam. kozlae.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. Po 15 g semen a dunje i lana. nane i moraca. kada se smlaci.ih suma. plucnjaka i ploda moraca. plucnjak. 4. turcinak. s'la tka paprat. nane. 8. island&kog lisaja i belog s'ieza. anis. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. poklopiti i.

kao pod 1. kao pod 16. 29. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. Po 15 g cveta jagorcevine. anisa. 23 . kao pod 16. majorana. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. 21. 19. kao pod L 14. 10. kao pod 16_ 28. isJandskog lisaja i trave daninoca. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. Trideset gram a :islandskog !isaja . kao pod 16. Po 25 g sJatkog korena. kao pod 16_ n. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. moraca inane. kao pod 16. Po 10 g plucnjaka. belog sleza. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. lista podbela. 33. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. kao pod 16_ 20. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. pod bela. 32_ Po 15 g korena bela sleza. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. majkine dusice. 18. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. Po 25 g maraca. kao pod I. pupoljaka topole i islandskog lisaja. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). majki!l1e dusice. kao pod 16. bokvice. kao pod 16. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. korena s ladica i lista belog sleza. kao pod I. cveta podbela i divizme. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. belog sleza i pitomog kestena. Po 20 g majorana. Po 20 g korena sapunjace i sladica. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. iscediti . kao pod L 12. 24. 15. Trideset grama idirota. kao pod 16. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. 16. kao pod 16. kao pod L 13. Po 25 g vra nilovke. 26. kao pod 16_ 31. podbela i belog sleza i !ista timijana. kao pod 16. kao pod 16_ 30. Po 15 g korena slatke paprati.i po 5 g plucnja:ka. pupoJjaka topole i podbela.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. kao pod 16. 25. dunjinog semena. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. anisa inane. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. Po 20 g podbcla. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela.

o mana. 4. 3. kao pod 1. ako je to. 36. . metviee. poklopi. kamHiee. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. kima. 2 iIi 3. nego. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. Po 1 kas iku odoljena. metviee i eveta durtlevka. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. kau se ohladi. 7. potrebno. oeediti. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. itlirola. Napomcna. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. maticnjaka inane i's itniti. eveta gloga i hajducice. Po 15 g eve la podbel a. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. Po 20 g lis la bokviee. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. nego postepeno. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. podbela. piti caj pod I. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. kao pod 1. svaki put po nekoliko gutljaja. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. kao pod 16. kao pod 1.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. 35. metviee i goroeveta. Po 2S g odoljena. 5. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. belog sleza. I. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . Po 10 g korena belog sleza.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. ernog sleza i pitome nane. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. kao pod 16. lek je efikasniji od drugih. kao pod 4. kao pod 16. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. 6. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. Po 1 kasiku odoljena. strofan tusa. 2. tj. moraca. 37. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. Nikada ne treba popiti odjednom. . Prema tome. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. 8. Osim toga. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. Po 1 kasik u olleljena. goroeveta moraea. Po 1 kasiku odoljena. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. kao pod 1. plucnjaka. nane. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga).

kao pod 1. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. srdacca (Leonurus cardiaca). !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. kao pod 1. kao pod 1. Po 20 g srdacca. kao pod 1. Po 10 g gorocveta. piti 2 dana. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). metvice. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. kao pod 1. 19. 13. kao pod 1. Pedeset grama korena odoljena. korena angelike. 22. kao pod 4 i 14. kao pod 14. 20. kao pod 4 i 14. 1 J. rute metle (Sarothamnus scoparius). kao pod 4. srdacca i :lute metle. Po 20 g odoljena. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. 16. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. a zat im nacin iti trodnev. kao pod 4.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka.nu pauzu! 15.30 pod 1. kao pod 4 i 14. 24. Pomoc i savet traziti od lekara. Po 20 g anisa. nane maticnjaka. 21. kor~ s~bikovine. kao pod 4 i 14. Pedeset grama od verema-trave. hmelj a. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. lista i ploda gloga. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. moraca. gorocveta. 23. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. Po 25 g cveta. trave troskota i rastavica. Po 30 g odoljena. po 20 g !ista nane i maticnja. 10. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. Po 20 g cveta. 18. Po 30 g cveta zove. Po 30 g gorocveta. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. 12. !isla i ploda gloga. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. kima i odoljena. . 1<. zbog pris utnog gorocveta. Po 20 g odoljena. kao pod 1. brezovog i naninog !ista. 14. korena selena. 17. Po 20 g odoljena. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. gorocveta. zIatice (Solidago virga aurea).KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta.

anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. 37. kao pod I. Po 10 g imele. kao pod I.u droge koje imaju takvo dejstvo. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. Po 20 g cveta gloga i sofore. kao pod 1. sofore i gloga. Po 20 g kukuruzne svi. kao pod I. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. . Po 30 g srdacca. 30. Po 20 g maticnjaka.ti pusenje. odoljena. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. gloga.minor). Pedeset grama maticnjaka. !ista koprive i pitome nane. kao pod I. Za vreme napada. mahuna od pasulja. Po 30 g !ista hajducice. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . Po 15 g imele. Po 20 g glogovog cveta. upotrebljava se nitrog!icerin. 32. 26. korena lokvanja. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. rusomace i sipul1ka. 36. !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. 33. cveta gloga. steie . steze (Potentilla anserina). 35. cveta gloga i lipe. odoljena i cveta gloga. Po 20 g srdacca. kao pod I. kao pod 4 i 14. kao pod I. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. 31. zute metIe. 25. lista hajducice i cveta b rdanke.i maticnjaka i 10 g odolj ena. Treba izbegava. 34. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor.kao pod 4 i 14. !ista maticnjaka. rastavica i alge bracica. imele. kao pod 1. Po 20 g cveta kantariona. kao pod 1. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. kao pod I. majkine dusice. pa se zbog toga i ovde preporucuj. Angina pektoris. rutvice. Po 20 g plodova mrkve. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. kao pod 4 i 14. Po 20 g trave daninoca.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima .le. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. 28. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . glogovog cveta. odoljena i sapunjace.

majkine dus ice i melvice. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. po 15 g maticnjaka. Tridescl grama lrave steze. rastavica. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. kao pod 38. poklopi ti. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. srdacca. kao pod L 6. pogotovu star. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha).KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. belog luka. kao pod L 7. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. srdacca. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. Po 29 g troskota. 3. kamilice i cveta majske ruZe. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. procediti. Po IS g cveta majske ruze. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. 39. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. brekinje. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. ostaviti d a se ohladi. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. kima i odoljena. Po 15 g imele.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. ru tvice. kao pod L 5. 40. gloga. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. kao pod 1. sve dobro isitnili. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. kao pod 38. bagrema. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice.ije. boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. 2. kao pod L 4. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . Po 20 g cveta od gloga. brdanke . bocu zapusiti i d rla. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. kad se ohladi. maLienjaika. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. belog l-uka i cveta gloga. surcice. i zove i !i's ta rutvice.

cesce muckajuCi. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. 6. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. kao pod 4. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . Cajevi prot iv zalvo ra. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. divljeg kestena. Po 30 g cveta karnilice. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. kao pod 1. 5. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. kao s to su kami!ica. kima. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). drzati 4 sata. kao pod 1. protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. cemeriku i neko drugo bilje). po 10 g cveta i !ista kantariona. kore pomorandze i kamilice. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana.u nas rastu u izobilju. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. napone i tegobe u trbuhu. posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . kao pod 4. cija je jet ra obole la. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. 8. Kad se ohladi. odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . ostaviti da se smlaci. procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. .150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. pre svega. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. posto se sve dobro is itni i pomesa. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. 7. 1 3. amsa i po 10 g cve ta karnilice. trandavilja i majske ruze. Po 20 g cveta divljeg kestena. kukurek. Po 25 g cveta kamilice. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. !ista hajducice i cveta brdanke. mo raca 4. hajducica. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. 2. kao pod 4. 1. kao pod 4.koje .Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. .

Posle toga u isti eaj n . oeedi-ti. preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. oeajniee. os ta".iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. 18.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. kao pod 16. 20. avo se e ini nekoliko dana uveee.. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. 10. tromboflebita. 19.ti kao pod 4. 14. kao pod 16. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. katara bronhija. 21. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). kad se boles no mesto osusi. kao pud 16. Oblog dnati eelu noc i.ati obolelo mesto 20-30 minuta. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . bolova od hemoroida. 17. kao pod 4. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. Grizlica gnjata (ulcus cruris). Po 30 g korena ernog gaveza. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . topiti Cisto meko platno i njime oblagati. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. korena odoljena. reumati·z ma i isijasa. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . 12. Kad se smlaei na 37-3!!OC. dakle. Po 30 g petrovea. ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. ostaviti da se ohladi. Kad se teenost smlaCi. Po 20 g kamiliee. IS. kao pod 16. zatim kuvati 5 minuta. tek obramh semenki. namazati ga cis tim uljem. na eovekovu temperaturu. 11. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. 16. iseediti i u tako dobijenom caju dri. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. kao pod 4. . m aslacka i pirevine. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada. semena lana i divljeg !testena. dobra is itniti i upotrebi. upotreblj ava ti kao bmj 4. 13. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris).KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. podagre. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena.

neposredno pre spava nja. kao pod 1. celer. 2. (veta maj ske ruze i neven a. selen. babice. bosiljka i hmelja. kao pod 1. kam ilic(. 6. Po 30 g kamilice. odoljena i lincure. Za vreme poslednjeg rata. 1 kasika odoIjena . kao pod 1. ani. Po 25 g matienjaka. odoljena. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. odoljena i dobrieice. odolj en. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. Po 20 g odoljena. 10. celer i persun. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. 7. new'astenija. matie njaka i lavandule. kantar. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. 4 kasike naTIe. rutvicu. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. ocediti. 5. 11. Po 30 g cveta kamilice. lazal'kinje. slaeica. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. ikao pod 1. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. zasladiti medom i piti.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. ostaviti 2 sata. nana. bosiljak. matienjaka. matienjaka. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. Slieno dejstvo imaju i hmelj. beli lu k. kao pod 1. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. kao pod 1. zasladiti medom i u toku dana piti. morae. a posle toga. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. kao pod 1. pojesti jabuku. 'k ao pod 1. pre svega. Po 30 g odoljena. 3.. Po 15 g maticnjaka. nanu . nane. mi· rouija. kami lica i neko drugo bilje. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. r uzmarin. 9. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. hmelja. dobricice. 8. nane i korena ange!ike. matienj a k. vranilovke. nane. 2 kas ike sisarica. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. m ajkine dusice. majkina dusica i eubar. matienjak. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. sisarica hmelja. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. zatim vra nil ovka. kao pod 1. u nedostatku mnogih lekova. . nane. Po 30 g siSarica od hmelja. 4. kao pod 1. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. n ane i maticnjaka. persun .iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. Po 20 g maticnjaka. 2 kasike matienjaka. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. ren.s. Po 20 g matie njaka.

korena lokvanj a i matioojaka . kao pod 6. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. anisa. 3 supene OOas. m etvice. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. 5. m oraca i kima. Neuralgija 1. nevena. iscelli. 2.i 10 g mirodije (semena). 11. 9. Po 5 g cvela nevena.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. lazarkinje i majkine dusice. Po 20 g lisla malic njaka.ti. kao pod 6. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. kao pod 6. 3. kao pod 1. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. puzmarina. hmelja i odoijena. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. zas laditi medom i popiti. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. kao pod 1. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. 12. Po 20 g !ista malicnjaka. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. 2 s upene kas i'ke ove mesan. Po 20 g cveta lipe. Ovom. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. Po 20 g taifije. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. kamiiice. posle 2 sata od!ili. 'korena zecjeg trna . 6. Po 30 g hmelja. 7. kao 510 su visnjev.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. lazar k inj e i majkine dusice. kao pod 6. kao pod 1. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. kao pod 6. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. 4. popiti pre spavanja. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. Po 30 g odoljena. 8. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. kao pod 6. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. Po 30 g monica. ribizlov. pomesati i dobro izmesati. anisa i majorana i 10 g sase. 10. kad se ohladi. iimunov i slicno. 13.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. 3. nane. brdanke. Po 10 g cveta gloga. kokoca. Po 25 g plodova (semena) mirodije. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. 14. .j trave ruse 1 kantariona. kao pod 6. !ista ruzma r-ina i mi loduha. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. IS.usa moze se. komonike. vreska. bosiljka. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. pored meda. kao pod 1. 2. kao pod 1. nane i miloduha. pelena. kao pod 6. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. 4. gloga.

Sezdeset grama lista hajducice. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. nevena i kamilice i 10 g hm elja. cveta brdanke i pupoljaka breze. 14. kao pod 6. kamilice i hajducice dobro izmesati .nke i 20 g lista gloga. kao pod 1. 5. 17. Po 30 g brezovog lista. brdanke. nane. Po 20 g odoljena. 16. 7. metvice i hmelja. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. Po 40 g cveta hajducice i brda. kao pod 6.l ine. posle 4 sata ocediti. 2. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. maticnjaka. 11. maticnjaka. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. leao pod l. 4. ruse. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. kao pod 1. Po 15 g lista kupine. kantariona. Po 25 g nane. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. kao pod 1. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. kao pod 1. odoljena i vodopije. kao pod 6. kao pod 1. kao pod 1. Po 25 g hajducice. 19. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. kao pod 1. 18. kao pod 1. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. lista mat icnjaka i majorana. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. uz dod a tak soli . Dvadeset grama hajducice. . Po 20 g odoljena. maticnjaka. 3. po 15 g kantariona. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. 8. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. rusomace i troskota. breze. 9. 12. Po 30 g cveta turcinka. odoIjeDa i gloga. kao pod 6. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . 13. 20 . Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . 10. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. Po 25 g vodenog lisca. kao pod l. 21. kao pod 1. kao pod 1. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. 6. kao pod 1. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. kao pod 1. IS. ma.154 LECENJE BIUEM 16. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6.

nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. matienjak. ali se tu mora biti oprezan. petrovac. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. pre svega. klao sto su ziva trava. ocajnica i neko drugo bilje. moze izazvati i pobaeaj.ti umeslo vode. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. 6. odoljen. kim. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. korena perunike. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. upotrebi ti kao pod 1. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. posle 4 sala oced iti. papreni lisac. Po 15 g korena. trava od srdobolje. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. a korenje sitno isee i. tj.j. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. ru- . oman. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. komonika. 3. kao pod 1. Po 30 g nane. Po 25 g c. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. popariti sa 400 g kljucale vode. 4. pitoma nana. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. 2. 5. anis. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. Naveseemo. Koristi se i sedef iii rutvica. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. odo lj ena. steza. srcanik. morae. zas ladi ti medom i pi. selen. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. Po 30 g plod ova korijandra. jagorcev ine i gloga. Po . selena i angelike i 5 g cveta durdevka. pre svega. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra .KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. lavandule. kao pod 1. kantarion. smesta poklopili.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. kao pod 1. po 10 g majorana. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. 1. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. To su. lisac. iscediti. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. ruzmarin. hmelj. pre svega. lista nane i korena odoljena. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. list kupinc i sumske jagode. vcta kamilice . one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. lista i cveta jagorcevine. hajdueica. hrastova kora. kao pod 1.

Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. 10. mleka dojilja. vi· rak. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). poponae (Convolvulus arvensis). 2. bedrinae. kao pod L 8. . majoran. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. kako j e razena glavniea otrovna. mo rae. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. Ona je najaktivnija. sluzi i neka etarska ulja. kao pod L 6. ruzm ar in. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. mirodija. lista hajdueice i maline. zuta i bela haj· ducica. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. krasuljak. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. bosilj ak . beli i erni slez. petl"Ovae. dobrieiea. ocajniea i neko drugo bilje . jova. kao pod 1. timij an. eesce promesati. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. Po 25 g plodova pasdrena. poklopiti. korijandar. Medutim. Najvise se koriste: kamiliea. oeajnice i paprenog lisca. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. kao pod 1. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. bela mrtva kopriva. dobriciea.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. S. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. zalfij a. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . kao pod L 9. Da se 5manji lucen j e. kao pod L 7. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. matioojaka. hajdu eiea. pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. hrastova kora . Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. kopriva. kim. vranilovka.e tao nine. rutvice.156 LECENJE BIUEM so maca. rniloduh . Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. eveta vreska. orahov list. metviea. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. mlJl1e. Zdraljevina. kao pod L 4. Pedeset grama paprenog lisea. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. jet· sadri. pije l5e caj od za:lfije. zelenika (V inca). eveta kamilice. Po 30 g kamiliee. Po 10 g kantariona. lista breze i kupine i kore krusine. trave od srdobolje. kopriva i neko drugo bilje. borovnica. kao pod L 3. kao pod 1. vresa k i laza rkinj a. maticnj ak i resnik.

da bi se bolesnik sto vise preznojio. s manje iIi vise uspeha. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. U svakom slucaju. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. 18. kore ci bukovine i r izoma p irevine. Mataruska. kupanje.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. rutvice.ste luka. na primer. Po 15 g kamiIice. ploda pasdrena. najbolje uvece pre spavanja. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. treba ih uzimati sto toplije. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. kako u bolnicama. rutv ice. 15. cveta bele mrtve koprive i ka milice. odolje na. Pored toga. ARTRITIS I ULOZI (podagra. Zavisno od biljne vrste. p itome nane. kao pod 1. REUMATfZAM. 16. ISIJAS. tako i u domaCinstvima. 12. 17. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. Ukoliko se piju. kao pod 1. 13. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. beli i druge vr. Tako. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . kicice i timij ana. Za lecenje izvesnih bolesti. Koviljaca i druge). kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. Pedeset gra ma paprenog lisca. slacica.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. Medutim. obloge i sl. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. kao pod 1. ocaj ni ce. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. p a cak i rane. nan e. kantariona.tika privlace krv na periferiju. 'Pre svega onih od nazeba. kao p od 1. 14. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. kao pod 1. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. Po 25 g paprenog lisca. kao pod 1. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. u kozu. treba traliti pomoc i savet lekara. masazu. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice.nih posledica. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca. Zbog toga se ova sredstva koriste. kao pod 1. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci.s. kao pod 1. Po 20 g miloduha. m aticnj aka 1 pa prenog lisca.

Po 30 g stabljika l'azvodnika. 14. Medutim. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. Po 20 g lista belog jasena. kao pod 1. 5. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. kao pod I.0vih pupolja1 ka. dobro se i·s itni i pomesa. kao pod I. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice.iaka ocediti i s to top!ije piti. Po 20 g brezovog lista. kao pod 1. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. kantariona i brezovih pupoIjaka. 6. rede terpentinsko ulje. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . zove i lipe. sumporne. Po 20 g korcna vodopije. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. kao pod I. senevolne i!i tioheterozide.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. kore kru sine i rastavica. I k ao pod 1. 13. 10. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. rotkva . kore bele vrbe i trave rastavica. Po 25 g brc7. 2. Po 30 g korc bele vrbe. kao pod 1. kao pod 1. 'Procediti. . Ij uta paprika i brda nka. 9. trave sitnice. kao pod 1. Po 20 g cvcta surucice. korena angelike. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. lista belog jasena. kuvati 5 min uta u pola litre vode. upotreblj ene duZe. bozura i kamilice. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. trave daninoca i korena sapunjace. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. trave sitnice. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. Po 20 g vrbove kore.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. Po 20 g brezovih pupoljaka. one s to se traz i od le ka . !ista koprive i trave rastavica. korena zecjeg trna. Po 20 g kore be Ie vrbe. 11. koprivinog !ista. kao pod 1. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. kao pod I. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . Po 20 g lista breze i belog jase. 3. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. 12. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. i2azvace ne sarno crvenilo. razlicka. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. kao pod 1. 4.top!ijeg caja. 8. dakl e. 7. kao pod 1. brezovog lista i trave srdacca.

~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . 22 . s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. ~kinuti i. Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. Po 50 g majki ne du ~ i ce . metvice. Kad se ovaj eaj ohladi. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa.ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). kao pod IS . obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . 25. kao pod 15. 21. lipe. zas la dit i m edom i toplo pi. 17. Po 20 g lisla breze i kopr ive. Ako boles nika pocne ped. 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . vrani love trave i pupoljaka b elog bora. teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. Ovaj eaj se ceni proti. o s tavi 2 sata. doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. 16. 27 . troskota i orahovih Ijusaka. tizm a. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. 19. u kojoj se bolesnik kupa. drlati oko 2 minuta da kljuea. 20. Po 20 g kore divljeg kes tena. kao pod 26. a ko mu . Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. 24. CAJEVl ZA ZNOJENJE.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. 26.ka koji nikada i nikome nisu skodili. kad se smlaei. kao pod 1. kao pod 1. kao pod 1. 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. To s u lekovi nasih p reda. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas .sta belog jasena. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). neka izade iz kade. kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. Po 30 g ko rena si te. Po 100 g ka mi lice. Po 30 g vranilovke. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . na ne iii neke druge lekovite biljke. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. kao p od 1. 23. trs ke i pirevine 10 g nane. majk ine du ~ i ce . 18. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. Po 30 g razvodnika .koza pocrveni. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . majlkine dusiee i idirota. Oni .

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

dakle . Ijutih sastojaka. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja.700 m.d aleko. seckanjem i mlevenjem veZebilja. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. i otrovna. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. osim toga. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. a pogotovo susenjem. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun. ukoeen pogled. pre svega. Prasina koja se dize kad se seku. nadrazljivih etarskih ulja i sl. Ako nl zbog eega drugog. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh.500 m. najviSe na suvatima.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa .lo tako j e nuz. I lincuru treba traziti na velikim visinama. u prvom redu onim 'k oje . bez ikakvih posledica. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. lalule.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. To su. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. vee sarno zbira nj ene plodove. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. a za medvede grozde jos vise. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. snegu. moze ozepsti i tesko oboleti. prokisao biljar. zbog eega se tako nazivaju) u tol. buj-ica i drugih nepogoda. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno.t rovanjima: prosirene zenice. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. jagoreevina. pogotovo u planini. na tesko prJstupaenim mestima. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. jer noeu ne vide. bela i ervena sapunjaea. noeu vode kuCi. Biljari zaposleni berbom. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. a to je obieno imad 1. najeesee u planini u bukovim sastojinama. drobe. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov. Za jedie se treba penjati iznad 1.im biljkarna. Cemerika je. Dakle. odvaljenih stena. nego ponajeeSee vrlo . oluji . nikakvo lecenje. Njih obieno uvece. sitniea i dr. U nj egovom sops tvenom interesu je.1O lekovir o bilje prirodi. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni . redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i .i dl'Ugom nevremenu. is. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. NemajuCi u blizini naselja. promuklos-t i dr. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade.irma a1kaloida. glikozida. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. gradu.

mal okrvnos t i sl. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . . zdrav i mora se dobro provetravati. Biljarev stan mora biti suv. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. Pre ko udruzenja iii 7. s jedne strane.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. hladan znoj. po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. plikove i ra n ~. Dakle. da je to prilicno individua l no . a sovcicima. vilama. elobar i velik ranac. pijueima. pos tepe no s lablj enje. grozni cavo stanj e. e n j e. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. Pored dobre obuce . Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac .l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra .nema ni zanata. Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. ali se na ruke zaJepe. s vre meno m. kao i za ostale . Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . brdanka . svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. usta. a s druge.profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . nos. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. Nema sumnje da ce se jednog dana. grcevi. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. Ali ipak. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. kanta ri on. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. Znaci trovanja su raznovrsni. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . grabljieama i dru·gim potrebama. le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. e rn a s lac iea. haj du Ciea. po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. rulviea iii sedefcic. satorsko platno i 05talo za terenski rad. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti .KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . usi i drugi osetljivi organi. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. de be la tikva iii debeli ca . Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . bl edil o . beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. gublj e nje ape tita. ne smeju se dirati oei. Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. jednom reci. odece i opste opreme. Razne vrste Ijuti ca. ad rug e b i I jar a .

. povrea. tom i tome slieno. cerpiea. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r .- l t ..A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. bez zagrevanja i u tzv. a li traje 3 do 15 dana. tj . naboja. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e. a u pea se mOlt: peei hleb. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie.::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA . uglj em. o nim koje se grej u drvetom .. LESA 1. kamena. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda.ti.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--. Susenj e na promaj i je jevtinije. dasaka. grozda.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c.. . ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli. mazu. termiekim susarama. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa.

Ram na lesama treba da bude od tankih. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. slu se lese pune spolja. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. a kad se popnemo na RudnLk. u doba cvet~nja biljka.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju.sa mn~~o dece. dakle. ad p eCi se odvajaj u toplotni c.a svemu tome napredan . Zbog lakseg rukovanja lesarna. ali j akih letv. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice.aca . Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu.. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. Na primer. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. . reljef i biljni svet. Tako. plodovirna. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare.nosti. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. laksi zivot. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole. . Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . cveta tek u martu iii u aprilu. po pravilu.a i plani~. semenju i korL Prema tome.Vreme cvetanja zavisi i od godine. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. u primorju ona cveta vee pocetkom maja.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. nekih godina podbel cveta vee u januaru. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. otkrio je otroW1ost.ica. dok znamo da . Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. osobito porodicama brdan. on. Po pravilu. Pored ostalog.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. lekovitost i hranljivos.

vratic.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. rastavic. dobrieica. borovnica. mrazovae. vranilovka. vidae. pasulj . maslacak. glog. eemerika. razgon. smrdusa. brdanka. majska mfa. sitnica. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. daninoc. orah. jagoreevana. pelen. maticnjak. digitalis . rosulja. crvotoeina. rusomaca. erv. lazarkinja. uvek m ora biti na opreru. miloduh. maslaeak. digitalis vunasti. ervotoeina. vrbova kora i dr. jagoda. kopriva mrtva bela. zavomjak i dr. trandavilje. podbel. glog. digitalis vunasti. lipa. pel en. slez beIi. dananoe. milogled. odoljen. kopriva mrtva. tm. rusa. morae. tatula. podbel. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . repusina. maticnjak. borovi. hajducica. kiCica. dobrieica. neven. kokotae. brusnica. rutviea. pasulj. lavandula. zubaea i pirevina. tatula. kim. kopriva bela mrtva. kopriva. navala. Iipa. podbel. drenjine. sapunja- . breza. rusa. maticnjak. hrnelj. vidae. kupina. bunika. virak. kopriva. timijan. borovniea. virak. luna: beIi slez. kopriva. divlja ruZa (sipak).owCina. majkina dusiea. krusina. jagoreevina. Februara: imela. jer ako sa berbom zakasni. Avgusta: bokviea. slez beli i erni. goroevet. klekinje. borovniea. divizma. di. gorka detelina. kesten pitomi. lazarkinja.izma. evet pod bela i drugo.. hrastova kora oj zi'r . rastav-ie. rastavie. kantarion. plucnjak. buhac. pelen. kopriva. vratie. hmelj. brusniea. glog. pelen. maj-kina dusiea. orab. jagoreevina. slez erni. zova. durdevak. repusina. nar. buhae. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. pupoljci topole. breza. gorka detelina. Zalfija i dr. pirevina. divlja mfa. bokviea. brc:1anka. smilje. zavornjak i dr. ljubieica. sasa.isaj. razIitak. hajducka trava. medvede grozae. sreenjak. islandski liSaj. neven. Aprila: bozu r. jagoda. zova. Marta: zubaca. maslaeak. malina. oman. islandski liSaj. troskot. zova. nar. rosulja. majkina dusiea. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. nana. rusomaea. breza. krusina. tureinak. kupina. velebilje. ivanjsko evece. tatula. kantarion. surucica. pirevina. zavornjak. gOJ1ka detelina. bunika. velika bedrenika. sitnica. virak. jagoda. oman. kruska. kamiliea. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. oskorusa. mrazovae. kokotae. trandavilje. divlji kesten. velika bedrenika i dr. ipluenjak. neven. kesten pitomi. islandski lisaj. titriea. kamiliea. miloduh. lineura. S eptembra: cemerika. divizma. kantarion. lula: Bokviea. dobrieiea. titrica iIi kamiIiea. velebilje. Maja: bozurov i bagremov evet. kleka. rutvica. podbel. goroevet. maslaeak. vrarnilovka. hajduciea. islandski J. majoran. brewvi i drugi pupoljci. slez emi. kim. kupina. troskot. bunika. vodopija. islandski liSaj. breze i drugog drveca. sitniea. sreopue. kopriva. petrovac. orab. pasdren. hrastova i druge kore. kadulja iii falfija. dupeae. kupina. nana. divizma. pluenjak. turcinak. velebilje. bokviea. mrazovae. podbel (evet i list). perSun. r epusina. sreenjak. Ijubieiea. razlicak. bunika. nana. majoran.

trava od srca. slez beli. zubata i dr. dunja. bundevino seme. glog. repuSina. sr(\enjak. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. zuba(\a. Oktobra: angelika. (\emerika. ~ . kopriva. zova i dr. navaia. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. sapunja(\a. klekinje. repu~ina. apta. Decembra: i:mela. ze(\ji tm. odoljen. mora(\. trava od srdobolje. zadruzi. i(iirot. ze(\ji tm. Novembra: gloginje. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. trava od srdobolje. tatula. per~un. ze(\ji tm. pasdren. velebilje. linoura. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). 'Slatki koren. odoljen. slez beli. trandavilje. i<tirot. klekinje. tmjine. futika i dr. vrati(\. tatula. sitnica. br(ianka. jedic. masla(\ak. selen. pasulj. masla(\ak. slatki koren.

· . Menthae piperitae · . Hyoscyami · .·· · · · Malvae arboreae · .erei . Chamomillae vulg. Rutae . · . · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . · · · · · · FLOS Acaciae · · . · . . · · . . Rosmarini · .· · Rhoeados . · .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . . · .·.5 . · · Malvae · · . · · . · · . ·· Melissae · . . . · ··· Farfarae . Millefolii · . · . . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. · Rosarum ·. · . · · Aurantii · · · · · · . · · . · . · .·. .· Tiliae · · ··. · . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . Salviae · · .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . Lavandulae . · · Carthami · · . · ·. · · Chamomillae romanae . · · Lamii albi · · · . Farfarae · · . Cyani . . · · · · . · · . Nicotianae · . . . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. ·. · . . · · Sambuci · . ·. . . . . · . · Belladonnae · . · · . · · . . . · · · · . · . · · · . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . . Verbasci · · . · · . · . · ·· Mez. · · . · · . . . · ] uglandis regii . · . · . · . · . 4. . .5 8 8 7. Menthae crispae · · · . · Calendulae · · · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . · Violae odoratae · · . · · . ·. · · .

5 · · 3 3 3. Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · ..5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3.5 8 3.5 Trifolii fibrini · · 4.5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 .5 5 4 4 4 8 5.5 3 4.5 4. . · Pulsatillae · · Rutae .5 4 3 4. ·· Sabinae · Serpylli . · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4. ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii .5 5. Meliloti ··· Millefolii · · Origani . · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii .5 3 3 3 3 3 2. 9 Toxicodendri 3.5 5 4 3 4 5.5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami. . 1 1 .5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci . .5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2. Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris .5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati .5 5 3 4.5 · 4 3 3.5 2.5 2.5 4 4 3 4 3 2. · 4 5 3. · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri . . · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli .5 3 4.

bell luk. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. Svaki prema svojim mogucnostima.. anis. GradiLi smo razne v·rtice. . nana. zemlju . Tako se. higij enska. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. morae. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. zavole bilje. lukovi. . persun. 2. 4. korijandar za peela re i fabrikante lekova. sipak. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. . navala. kamilicu. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. . farmaeeutska. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. ribizla. korijandar. kim. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. rasadom. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. kim. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. morae. povratic. prirodu. majkina dusica..OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. barnija i dr. persun. nan a. morae. kim. bullae. anis. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. pelen. beli luk i dr. organe za disanje. Kad slaeica i kim evetaju. digitalis. sto je najvaznije. timijan i dr. za kozne bolesti ito. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. mrkva. na primer. 3. odoljen.«. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. pastrnak. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. majkina dusica. eeler. perunika. kupus. u 1. eubar. nar. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja.par fimerijska i kao industrijska sirovina. oblika i rasporeda. matienjak. Vrtici mogu biti razlieite velieine. anis. korijandar i dr. sargarepa.

OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. . Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. . Tadeusa Koseuskog 1. podbela. jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. lznutra se naeine pregrade u koje se . u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. odoljena. Dubina da bude oko 2 em. vee prema tome sta u tom kraju ima. podbela.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. divizme. . trnjine. a ako zele . lavande.breze. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. koprive i dr.ti. slaeiea. Taj red je najJepsi. majkine dusiee. trave od srdobolje. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. matienjaka. metviee. imela i dr. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. gaveza. hajdueice. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. buhaea i drugog bilja. zalfije. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. . vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. hmelj. bokvice.U peti red metne se ' korenje belog sleza. . korijandar. lineure.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. a mogu je i sami naeiniti. Kad se sve napuni.U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. jaglaea. belog i ernog sleza. ljubiciee.j nabavi. medveeeg groZda. anis. gorocveta. lipe. razena glavnica i dr . kim.U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. morae. . . vranilovke. zove. maslacka.stav. stde i dr.

(Lappae radix). Koren. Apium graveolens. Biljka u cve tu. ¢ Brassica nigra. S 5: 1. + (/J Atropa belladonna. S = 4: 1. Pap rat. B r e z a. VB: april-juli. Vel e b i 1 j e. (/J Agropyrum repens. (/J Aspidium filix mas. Anethum gravcolens. M i rod i j a. Go roc vet. VB: leto. (/J Adonis vernalis. S = 5 : 1. VB: l ei'<>. VB: leta. S = 4:1. = = = = --- . Cvet (Althaeae roseae flos). VB: leto. Betula alba. 4 : 1. S 2. VB: septembar-{)ktobar. Z uti r a van. S = 4: 1. Rizom (pilicis rhizoma). S 5 : 1. s p 0 r i s. H a j d u c . VB: leto. VB: leto. Plod (Anethi fructus). Pel e n. Trava (Asperulae herba). Pi or e vi n a. List (Betulae folium). Me d v e d e g r 0 Z d e. Rep u 5 ina. VB: maj-juni. S=6:1. Cvet (Althaeae flos). Rizom (Graminis rhizoma). VB: jesen iIi prolece. VB: leta. S = 3: 1. Pet . Asperula ado rata. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. S = 4 : 1. Be 11 s I e z. (/J Artemisia absinthium. Rizom bez korenja. VB: jesen. S = . Plod (Apii fructus). Jed i c .5: 1. Biljka u cvetu. S = 7: 1. VB = vreme berbe. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. List (Uvae Lirsi folium).PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka.k a t r a v a. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). . Koren (Althaeae radix). List (Belladonnae tolium). T ran d a v i I j e. S = 5: 1. S=4:1. S = 4: 1. gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. (/J Althaea officinalis. llgrimonia eupaloria. C e I e r. VB: jesen. VB: leto. List (Folium). (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). Biljka u cvetu (Adonidis herbal. VB: leta. VB: prolece. VB: jesen. VB: leto. navaJa. S = 3: 1. (/J = od biljke se dobija droga koj. VB: jesen iii prolece. La z ark ~ n j a. . obieno je oguljen (Calami rhizoma). peolalae flos) . . S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. + Cj) Aconitulll napellus. Cvet (Achilleae cly. VB: leta. Achillea millefolium. VB: leto.r 0 v a c. Althaea rosea. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba).u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . Arctium lappa. Achillea clypeolata. S = 3 do 4 : 1. ¢ Arctostaphylos uva ursi. ern a s 1 a Ci c a. zlita hajducica . S 5 : 1.

VB: april-{). S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. Chelidonium majus. VB: septembar-{)ktobar.i!-juni. VB: za vreme zetve raZi. (/) COl1vallaria majalis. VB: apr. VB: juliavgust. Seme (Cucurbitae semen). S = 7 : 1. Seme. Plod (Carvi fructus. VB: leto.) VB: leta. Cynodon dactylon. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). V 0 d 0 P a j a. B u hac. oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . VB: leto UUDijuli). a v 0 r n j a k. Bun d eva. (Cydoniae semen). VB: maj-j uni. S 7: 1. Evernia furfltracea. S = 1. Plod (Corial1dri fruclus). VB : jesen. :2. . S = 4: 1. Capsicum amzuuln. Z u b a c a. N eve n.3: 1. (/) Cydonia vulgaris. Capsel/a bursa pastoris. E. List (Digitalis lanatae folium) . VB: leto. Cichorium il1t)'bus. "hrastova mahovina« ). S 3: 1. Ceo lisaj (Lichen quercus). Zreo crven plod (CapsiCi fructus).5: 1. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. VB: leto. Mas l!i n i ca. Tat u I a. S Cucurbita pepo. Cvet (Col1solidae flos). + (j) Datura stramonium. S = 5 : 1. VB: leto. Cvet (Cyani flos). D elphinium cOP1solida. leto. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. S = 5 : 1. Be s n i k. VB: pl'olece ill jesen. VB : kraj proleca i u leto. Kora (Mezerei cortex). VB: maj. S = 3. Chrysanthcmum cinerariaefolium . Trava (Calaminthae herba). Cvet (Conval/ariae flos). Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). Daphne mezereum.rethri flos). M r a Z 0 v a c. Centaurea cyanus. S = 5: 1.i<tobar. (/) Equisetum arvense. S = 4: 1. VB: leto. VB : 5: 1. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). S = 7: 1. Koren (Cichorii radix) . Go r s k a met vic a. Lukovica. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. z m 1 J 1 nom I e k o. I s I and ski I i ~ a j. VB: februar~a:rt. S = 5 : 1. S 5 : 1. List (Stramonii folium). S = 4: 1. prunastri. VB: leto. (/J Corial1dmm sativum. VB: maj.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. Dun j a. od verema trava. VB: maj-juni. T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). K 0 r i jan dar. Rizom (Gramini majoris rhizoma). R usa. Pap r i k a (I juta). (/) Carum carvi. Seme (Colchici semen). + cp Colchicum autumnale. = = = = . KJ c i c a. Kim. Calendula officiP1alis. VB: krajem leta. S = 4: 1. R a z Ii c a k. G log. S = 4: 1. H r as to v i i ~ a j (tzv. D £I r 11 e v a k. R a s t a vic. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. mOl1ogYl1a. Cvet (Crataegi flos). C. Seme (Stramonii semen) . + Digitalis lanala. VB: leto. q) E p ·ythraea centaurium. R us 0 mac a. Cetraria islandica. S = 2: 1. S = 4: 1. S = 6: 1. S = 4: 1. VB: leto.

Mat i c n j a k. Lan. VB: proleee i leto. Plod (Foeniculi fructus) . List (Melissae folium). Nigella damascel1a. VB: juni . Rizom s korenjem (Heilebori rhi. VB: maj-juni. Hyssopus officinulis. Tit r i e a. Koren (Ononidis radix). K ant a rio n. k ami 1i e a. Koren (Enulae radix) . M 0 r a~. VB: leto. 8 5 : 1. Zrele bobice (Juniperi fructus). VB: jesen ill prolece. VB: leto. VB : leto. ¢ Mentha piperita. Melltha crispa. B 0 S i I j a k.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. Lamium album. vulgare.). ¢ Matricaria chamomilla. 8 = 7 : 1. zoma cum radicib us). VB: jesen. M a ~ k 0 v b r k. 8eme (Lini semen). VB: juni~vgust. List (Juglandis folium). 8 5: 1. VB: maj-septembaT. VB: ¢ 8 5: 1. Lupulinum). 8=7:1. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). K u k u r e k. Mentha pulegium. VB: lelJO. List (Menhae crispae folium). 0 man. 8 = 3: 1. Ku d r a v a n ana. Inula Ilelenium. 8 4: 1. List (Menthae piperitae folium). ti herha). VB: septembar. septembar~Lobar. 1'rava u evetu . Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . 8 = 5 : 1. VB: juni~ktobar. Iris germanica (I. = = = = = = = . ¢ Linum usitatissimum. VB: juni-septembar. ¢ Hypericum perforatum. 8 = 4 do 5 : 1. VB: leto-jesen. List (Menthae crispae folium) . ¢ Humulus lupulus. VB: leto. ¢ Malva silvestris. ¢ Juniperus communis. K u d ir a v a n aDa. M. Sum s k a jag 0 d a. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). Zlezde (Lupuli glandulae. Z e ~ j i t r D. 8 it n i e a. VB: jesen. Juglans regia. VB: maj-avgust. List (Hyoscyami f olium) . 8 = 3: 1. 8 = 4 : 1. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). + (j) Hyoscyamus niger. Per u n i k a. VB: avgust~ktobar . peregrinum. VB : juli. 8 5: 1. VB: juni-juli. Milo d u h. J a sen (b e I i). List (Fragariae folium). Fragaria vesca. Cvet bez dr~ke (Malvae flos). Zenske rese (Strobili lupuli). 8eme (Hyoscyami semen).j list (lvlarmbii herba et folium). Nan a. Cvet. M. List (Malvae folium). Bel a m r t v a k 0 P r iva. VB: avgust-septembar. VB: letJO.avgus·t. Bun i k a. 8 = 4 : 1. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. pallida j dr. 8 5: 1. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). ¢ Melissa officinalis. Mentha crispa. K I e k a. 0 c a j n i e a. Met vie a. Fraxinus exelsior. C r n i s I e z. ¢ Onol1is spinosa. 8 4 : 1. 8 = 4: 1.juli o 8 = 5: 1. Marrubium candidissimum. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). Biljka u evetu (Basilici herba). go s p in eve t. VB: avgust-septembar. 8 = 5: 1. ¢ Herniaria glabra. 8 5: 1. = 8=4:1. Ocimun basilicum. + Heileborus odorus. VB: juni -oktobar. 0 r a h. Lst (Fraxini folium). 8 = 4 : 1. H mel j. 8 = 4 : 1.

Polypodium vulgare. Rizom (B istortae rhizom a). Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera).jund. Cb Rhamnus frall gula. T r n. Origanum majoralla. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). P. Cb Quercus robur. ern a top a I a. Koren (Petroselini radix). Rhamnus cathartica. S = 4 : 1. S = 4: 1. Rosa centifolia. Kora (Fra ngulae cortex. B o t u r. S = 4 : 1. S = 4: 1.jesen. (j) Potentilla fo rm entilla. VB: le to. VB: leto. S t eta. VB: februa r apri l. PI u c n j a k. Petroselinum sativum. Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). A ni s. S t 0 I Ii s t a rut a. Rosa canina.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). Plod. Jag 0 r C e v i na. s a I e p. H T as t. S = 5 : 1. B 0 k v i e a . List (Plantaginis folium) . Seme (Papave ris semen). Prunus cerasus. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). T r a v a 0 d 5 rea. D i v J j a r uta. VB : ma:j . Cvet (Acacia e flos). VB: ok· tobar. P. Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). K a c u n. Lisnati dec stabljike u evetu. . . VB: jesen. S = 5 : 1. S = 4: 1.prolece. Prunus spinosa. Populus nigra. S = 4: 1. S = 5: 1. Vis n j a. S= 3 : 1.proleee. Peteljke (Cerasorum stipites). S r c e n j a k. Plantago lanceo/ata. S = 8 : 1. VB: leta.izom (Tormentillae rhi· zoma). VB: le to. List (Anserinae folium) .<omniferum. VB : prolece. Pulm onaria officinalis. major. VB: leto. T u r c ~ n a k. Osusen sok (Opium). VB : maj-oktobar. VB : februar . VB : maj-septembar. S = 3 : 1. Zreo plod (Anis i fru ctus).5 : 1. T r 0 s k 0 t. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). Pinus silvesrris. S I a t k a pap rat. Olju~ten tir (Quercus semen). M a k. Origanum vulgare.april. VB: jesen . S = 4 do 5 : 1.pr olece. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). elatior. B 0 r. Cb Pimpinel/a anisum.prolece. Paeonia decO/·a. R. S = 4 : 1. bal.jurui. gallica. VB: maj . P.prolece. S = 5 : 1. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. folium et flos). S = 8 : 1. VB: kraj leta . VB : kraj leta. Potentilla anserilla. Cb Papaver rhoeas. VB: proleee. VB: je· sen . Cb Papaver .julio S=4 : 1. sipak (Cynosbati fructus). S = 2. S = 3: 1. VB : jesen . Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). Mlada krtola (Salep tuber). Pas d r e n . P er ~ u n. M a j 0 ran. VB: jesen . Polygonum aviculare. a krto le p o ~tko m jeseni. Cela biljka u evetu (Majoranae her. VB: evet u pr olece. off icinalis. VB: j uni-juli. VB: mart . R. Polygonum bisto rta. Koren (Primulae ra· dix). list i evet (Origani herba. VB : juni-juli. K r u ~ ina. VB: jesen .mart. Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). S = 4 : 1. VB: leto. Upotrebljava se i evet bez ca~ice. Primulla officinal is. V ran i I 0 v k a. Plod (Petroselini fruc tus). S = 4: 1. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. VB: maj .

Cvet (Sambuci flos). List (Rubi idaei folium) . VB: maj . Rubus idaeus. S = 4: 1. M a l j n a. LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. S = 4: 1. Bobica (Myrtilli fructus). VB: juni . K u 'P j n a. (/) Saponaria officinal is. Tamus commu11is. 5 = 5: 1. Koren (Taraxaci radix).oj v a . List (Salviae folium). Koren (Saponariae radix) . (/) Sambucus nigra. (/) Sinapis alba. Taraxacum officinale. Biljka u evetu (Thymi herbal.188 leto. Bel a s I a c i c a. Gornj.avgust. Bobiee (Sambuci fructus). 5eme (Sinapis albae semen). VB: maj . List (Myrtilli folium) .juli.avgust. VB: mart-. List (Rosmarini folium). Biljka u evetu (Serpylli herbal. 5 = 4: 1. 5 = 4:1. Koren (Symphyti radix). 0 dol j en. S=3:1. Pod bel. + Solanum dulcamara. K 0 prJ v a. (/) Tussilago tarfara. VB: jam .oktobar. Rut vie a. Plod (Rubi idaei fructus). Koren (Urticae radix). VB: septembar .prolece.septembar. S 5: 1. erni gavez. 5 = 5: 1. S 4: 1. Cub a r. Symphytum officinale. S = 3: 1. (/) Thymus vulgaris.juni. T r a va . VB: leto. VB: jesen . VB: leta. 5 5: 1. R u z mar i n. VB: maj . VB: jesen.i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. S = r:b Rosmarinus officinalis. V rat i c. Biljka u evetu (Saturejae herbal. Mas I a c a k. Teucrium chamaedrys. Cela biljka (Urticae herbal.ora (Sambuci cortex). Tanacetum vulgare. Lip a.avgust. bljuc. (/) Tilia parvifolia i T. Salvia officinalis. Vacciniwn myrtillus. VB: mart . 5 = 5: 1. Z 0 v a. Teucrium mon/allum. (/) Ruta graveolens. B 0 r 0 v n i e a. VB: prolece. Koren (Tami radix).juni. S 5: 1. VB : = = = = = . Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal.maj. Koren (Valerianae radix). 5 = 3: 1. 5=5:1. Urtica dioica. 5 = 3: 1. M a j kin a duoS i c a. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). VB: juni . VB: maj . B I jus t. VB: septcmbar .juni. List (Farfarae folium).julio 5 = 6: 1. Satureja horterlsis. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). Tim i jan. Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. 5 a 'P u n j a c a . 5 = 5: 1. VB: juni . 5=5:1. VB: maj . S = 4 : 1. VB: jesen. VB: leto. VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). List (Rutae folium). Rubus fmticosus. Po moe n oj ea. 2: a If i j a. 5 = 3 : 1.novembar. Thymus serpyllum. Cvct (Farfarae flos). 5 = 5: 1. !<. VB: leto. S 4 : 1. VB: juni juli. S = 7: 1. List i plod (kao malina).a~Tgust.p 0 dub i e a . VB: juli septembal!'. (/) Valeriana officinalis. VB: jesen. VB: juli . platyphyllos. G a v e z. VB: leto. .apr11. S = 4: 1.

S = 7: 1. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). S=7:1. Zea mays. Koren (Violae odoraiae radix). S = 5: 1. Cvet bez tasioe (Violae tlos). D i viz m a. Dan i n 0 c (poljski). S = 5: 1. VB: mart-april. . S = 4: 1. Svila od kuk.PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album. 1m e 1 a.uruza (Maydis stigma). L j ubi tic a. (/) Verbascum plliomoides d V.jUlio S = 5: 1.prolece. C e rri e T i k a. Viola tricolor. Viscum album. Viola odorata. K u kuru Z. Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). VB: septombar . VB: maj . S = 8 : 1. VB: juni .tobar. VB: proIeee. VB: jesen . Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma).avgust. Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites). thapsiforme. VB: leto.ok.

u vidu fine.). lekovi. mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol .ina meClueeJijskog tkiva.i sloj belan~ev.gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) . Aklimatizacija .nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj.koju treba le~iti . koji moze da zivi (npr.prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija .trbuh AbdominaIan . Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) .sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija . uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija .one ~to pripada trbuhu. nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo .sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus .pctlagoc1avanje Adipoznost .bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija .magla od sitnih ~estica mikronske razmere. talozeCi povr~in5k.promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice.. .zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija .stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze .nagomilavaDje Akutan .lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija . .kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u. hrana. ~estice iz vazduha i dr.porodjJjstvo Albumen . soli bizmuta. Aeroban _ . SuZavaju prosirene krvne sudove. trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) . kaolin i dr.sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva.prilagoc1avanje Akomodacija oka . smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj.upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest. suve pare.RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen . Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja. belanCevina Alergija . Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo.beJance.

sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva . nemanje alpetita. ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor.mo~dana kap Apsorbensi .koji upijaju Apsces . godine starosti Amorfan .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .rellli protliv mfekcije Antiseptici . lupulin i dr.protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva . kolekcija gnoja u ~upljini. nedostatak volje za jelom Antagol1i:z.mu~ki polni harmon Anemija .bezoblit an. koju je on sam stvorio Aritmija .RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija .lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot .izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba .lekovi protiv crevnili paraz.neosetljivost Anoreksija . prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .zagnoj.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici .nedostatak funkcije varenja Aperitiv .lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici . struCni naziv za ~elavost Alnara .) Androgene supstancije .a771 .neje~nost.degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .prestanak mokrenja Apepsija . akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga .nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije .supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici .lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza .gorka sredstva Amebna dizenterija .vid. ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .amebna srdobolja.postupci Jroji su usme..ita Anurija .lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva .sredstva sposobna da otklone. od 17. Analgeticka sredstva . do 45. tj.mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika. analgetitka sredstva Antipiretici .malokrvnost Aneste'lija .suprotno delovanje dvaju mi.lekovi protiv povra~ja Antineuralgici . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija.

srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici .sredstva za zaceljivanje rana .smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.organske supstanoije (enzimi.krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum . avitaminoza Biokatalizatori .s tanje tzv.sredstv.povracanje Vulnerarija .lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija .plik.napadi oteianog disanja. bezopasan B eriberi .blag. Z'alptivanja.bradavic:e Volatilan .grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.zapaljenje du~nica Bronhopneumonija .srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus .pO'tpuni iii delirnicni gub.gre krvWh sudova Vezika.sredstvo koje ubija crve Vertigo . J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis . horrnoni. uguk nje Ascit .brucelama Vazodilalalorska sredslva .i.tak glasa Afrodizijaci .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni .i titracija) lekova . izazvane specijalnim klicama .o~ta slabost organizroa Astma . ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il.192 LBCBNJ B BIUBM Astenija .pres tanak d isanja.odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima. tJrova nja organizma lkiselinama. urinama . mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja .pretvaranje u paru Vaskularni spazam .stezanje krvnih sudova Vaporizacija . mehur Vene .nesvestica.j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja .a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev. a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi . a s tim .trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija . vrtoglavica Veruke .sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija. zagu~ivanja Asfiksija .vodena bolest Atonija .zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .isparljiv Vornitiva .besika.otrov Vermicid .

s tomacno-crevna oboljenja Genet ika . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza . histoliticka ameba.akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.utucenost.izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .secerna bolest Dijagnoza . bacili dizenterije i 2.prisuslvo secera u mokraci Glositis .obezbojavanje Delirijum .unistavanje insekata Oezilltekcija .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .zapaljenje koze Dermalologija .ooilno znojenje Dismenoreja . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.obezv:odnjavanje Digestiv .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .zapalj enj e zglobova Glandula .uniStavanje zaraznih klica Dekokl .povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .koji dovodi mleko Galaktogen .ods tranj.proliv Dijato reza .mlekotvo.zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis . i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) .varenje Dizenterija (srdobolja) . Dijabetes .l1aIl Ga71grena .zlezda Glau kom .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija . uLozi) Dezinsekcija .utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika . Izazivaju je dYe vrste klica: 1.poremecaj varenja Dis pneja .polm organi Gingivit .grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .zapaljenj e desni Giht . tuga Deratizacija .sredstva za Ciscenje Dehidracija .bunilo Del1trifik .zaptiv.grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .zapaljenje jezJka Gral'idnost .ivanje dlaka sa tela Depresija .izluCivaln.kola Dermatit .nauka 0 nas ledu Genitalije .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija .trudnoCa Gltt .zapaljenjc zglobova (giht.sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .

onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla.dvanaestopalacno crevo Egzantem . sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis .izliv.zapaljenje tankog creva Epilepsija . parfimeriji i kozmetici Euforija . Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju. najcesce destilacijom vodenom parom. jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l . vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja. nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0.lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj. Impoteneija.infekc.polna nemoe Imun . seksualna .odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom.supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) .osuseni delovi biljke.eoma .kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom. koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja.otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela . Drastika .vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka .194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) . izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) . bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem . neosetljiv Imunitet . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja. iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen . stvaranje krasta i na kraju ljuspanje. 'k oji potite iz -samog organizma.padavica Eritroeiti . cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat . Pucanjem mehuriea.:ustva.zu1ica Impetigo .snaina sredstva za Ciscenje Droga ..zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis . u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva .osip po kozi. koji sluze za lek Duodenum .mirisne. nastaju kraste karakteristicne boje (kao med).ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti. mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje.otok Ekspektorancija . Upotrebljavaju se u medicini.otporan.retko. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo. nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus .lekovi koji prouzrokuju povracanje. danas .:.lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom. moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem .crvena krvna zrnca Estrogene supstancije .

nesanica Intertrigo .oj ed lntoksikacija . hronicno ill alkutno.unoseDJe teenosti u gufnje crevo.RECNIK MEDICINSKIH NAZIV. jak bol u trbuhu..prel= doba zene Klistil' .zapaljenje Intut .trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -.ubrizgavanje nekog leka u mil.-sredstva za UIlIi~tava.davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija .koZe looja se odlikuju prekomer.ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva . 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) .bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) . Klizma . melem) .oboljenja .slab vdd pri smanjenoj sve~losti. ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija ..kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija . padom krvnog pritiska. koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa. a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika . zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn. infar kt miokarda) .akutan. nekog de} stva ill pojave Jradijacija .zapaljellje.ala (buhac) lnsolacija .javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe.najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) . koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .nje msek.zracenje Ishijas (»isijas«) .oparak. kJizma Kokainizam . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps .lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica.ice Infarkt srca (»srcana kap«.nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada.dnje.vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija .nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice . Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze .zapaljenje debelog creva .sprecavanje. koje se vrsi irigatorom Klimakterijum .Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar .lek.medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .vid.te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija . najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) . 'n esvesticom.

zatvor Konlagiozan . nestalan Laksantna srestva (la ksancija) . prokain i dr.promrzHna Kongenitalan .besnilo Litijaza .bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast . skuplj anje (npr.kamen.generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija .promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea..besvesnost. tj. naroeito po 1111 e Labijatus . izgoretina Konvulzija .opekotina.zapalj enje vefn jace Konstipacija .ulep ~ avanje J d. odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija .usnat Labilan .sredstvo koje povecava oi.llepos Loj an.skriven . prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) . ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis .oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija .zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks . koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa .teska zarazna bolest izazvana klicom. neizrazen: ka!e se za . cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija .1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja . koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj .prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens .kojli popravlja u. misaca. tvorevine u vidu kamenci~.melem Leukociti . pritajen.(~ njene zna. obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) .usnice.pospanost. tkivim·a illi organima Lepra (guba) .roznjaca Kosmetika .) Luksacija - iScaSenje .196 LECEN11! BlL1EM Koma . poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje. sudova) Koprivnjaca (urtikarija) .specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi.zutica Labije .os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama.uroden Konzis rencija .prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.grcenj e.sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva. stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija ..nelm bolest j.grklj an Latentan . a ne izazivaju stetne posledice Laklagog .prilepCiv Kontraindikacija .lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.

sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina.RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago . mast. ulja.lek Medicinski ugalj . etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e.klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za .bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza . ka taplazma Me lemi (flasteri) . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula. krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena .vid. zao.period kada je zena bez menstruaoije Me noragija .zapaljenj e dojke Macerat . blagi tumOIli miSi6nog tkiva .l organizmu Me/em .nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis . a na temperaturi tela postaju meki i plasticni.ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom.m esnati.zapaljenje 's rOainog miSica Miomi .mu Metcorizam .prosirenost zenice Mikoza fungoid na . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski .s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza . koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I.opal<.lek. smole.kate se za osobinu koja se.kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski . moze videti go lim okom Maligni .vid.sreani miSic Miokarditis ..z.zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki .krajnici Mastit is . perioda) .bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii .po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje. koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi. aiJkoholom . kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent .zarazno kocenje vrata Meningokok . vosak. Me ningitis .promet materija u orgaJIl'i. upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo. m enstruacija Me tabolizam .krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje . te se mogu prilepiti na kozu. bruceloza Man dule .suZenost zenice Miokard .vid.bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna . nasuprot mikroskopskoj . Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti . kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ .j u ~l'Stima Lupus . Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem .

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

a zatim aromaticno ljutog. Glavni sastojak ulja je felandren. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. raznih kiselina i drugih materija. Stablo je ' pravo. olak~ava varenje. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. ANDELIKA. Seme se mora posejati cim sazri.Angelika je vrlo krupna. jer brzo gubi klijavost. Rlzom je mesn~·t. Upotreba: . Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. rizoma i korenja. oCiste. omlate i plodovi se pakuju u vreee.k!rupan. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. seku se vee od prve go dine. Umbelliferae Izg\ed blIjke. operu. U plodovima ima 0. .ANGELIKA. Sastav. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. su~e na asurama na suneu.Angelika uspeva na lakom. snaina i lepa. Gajenje i berba. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. namenjene poslasticarima. iuekastobelicaste boje. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. pljosnat i kri· lat. vezujou u snopice i odmah prodaju. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. od maja do septembra (5-6 berbi). uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. Plod je jajolik. lazi divlja biljka. . Stitovi sa zrelim plodovima. kumarina i drugib sastojaka. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. (bez evasti). ANDELlKA.30-1"10 etarskog ulja. . oko UNo masnog ulja.5"10 etarskog ulja. . do 2 m visoka zeljasta biljka. oko 6'10 smole. . KRA VOJAe 213 ANGELIKA. destilacijom samlevenih plodova. Ulje je vrlo skupo. Ukusa je najpre os!atkog. KRAVOJAC Angelica archangelica L.5-1. Listovi su triput perasto useceni. pre sVl!ga tinkture 1200fo). oblo. Biljka eveta druge Hi treee godine. najviSe u Zapadnoj Evropi. plodnom i mocvarnom zemljiStu. Cveta jula i avgusta. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. rastresitom. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja.Rizomi i korenje sadrie 0. Stabljike i drske. sitosterola. alkoholature. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. . ekstrakti i dTUgO. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. pektina. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. Retko se na- Svojstva. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne.iku.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. Gaji se po moevarnim mestima. pri vrhu razgranato. kumarina. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. Rasprostranjenost. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. ~uplje. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem .

lroren 'Svetoga duha. . za zirnu.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. laku. Narodna imena: angelika (Orfelin). anisa. Cvetovi 'Su sitni. 2. toplu. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. Koren je tanak.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2.belj. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. visoka 2~O em. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. To 'SU veoma . siri~. divlja andelika.slatkog. borstna ange!ika.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. Osim toga. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike. popariti sa 100 g kljucale vode.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. kravogaz. andelski korell. mora~ i kima . poklopiti. andelika. vrtna "Melka. 2-3 srut. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. Za apetil: 30 g korena ange1ike . T'razi jaku. kravojac. ANASON. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. 3. Gajenje anisa je slicno moracu. gozdni koren. stabljika valjkasta. nadimanja. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. aIIlgebica.t ra klju~le vode. BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. dobro obmdenu zemlju. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. kandiranog voca i tkornpota. Boji se hladnih vetrova. poklopiti. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. ali da ne vri. 4. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. andeosko drvo. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. zlahtna angelitka.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. Rasprostranjenost_ . beli i udruzen~ u ~titaste evasti. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. - ANIS.214 LECENIP.i po 15 g linoure. ANI:2:. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. arzdelski (andeoski) koren. ostaviti ukraj ~tednjaka. Droga potice sarno od gajene biljke. piti posle jela. tru1Jru.000 kg. kicice. Protiv gasova. pelena i blatenog ckalja . ANIZ. One su takode Iekovite. Uzirnaju se posle jela. kadlinae. Banat proizvodi vrlo dobar anis. a rodi oko 1. kllime i zemIjiSta. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. nane.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. baljka. pa ~m je zato i lekovitost manja. kravojec. ali sadne manje etarskog ulja.

Poe!inje se 10piti na 150.ANIS. nema etarskog ulja. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. hrapav. . nezna i bleda. ANIZ. belaneevine i ~ecera.PLODA ANISA . K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·. slic!nog morac!u. . koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata.Anis se bere kao i morae!. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. a. toplog i naljuoog. taekasto. vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. . NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15.a su~iti kao zito na tavanu.Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). jakog aromaticnog mirisa na anetal. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. ANACON. • . . a treti put se eela biljka odseCe. a izmedu rebara nema masnica. Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. Droga. bradavic!asto. etarskog ulja najmanje 1. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. Anis je vrlo prijatnog. oko tOOl. Skroba nema. Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. 215 Berba. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. Sastav. sitnije. ~to ima vrlo istaknuta. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. Sivo-zelenkaste boje.~lod (shizokarpijal. 2oo/.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). Primese. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. Rebra su jednaka. a ukusa s!atkog. Plod?ve treb. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. b . e!esto prevrtati. . . taJasasto povijena rebra. .ANIS.Anis sadrfi 1. Dugae!ak je 4-5 mm. . gorko i neprijatno. koja jako prelama svetlost. a ima aJkaJoida. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima.~% eta r s k 0 g u I j a. masnog ulja. Bere se u leto. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). . To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). aromati6nog. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE .5%. SLATKI KOPAR . POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . ali berba ne traje tako dugo: dva.

po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. majkine du§ice i kamilice. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. likeri i druga sredstva za ufivanje. maraca. veronike i saponarije.elucu iii crevima: po 10 g anisa. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. drhtavicu i dr. preparati za rube i usta i dr. anizaldehida i anisove kiseline. perruna. kima. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. pije se topao ~aj. kao pod 1. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. 1. stomahik (spazmoliti·k l. Istorlja. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. kao pod 5. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. celera. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. moraca. kima i kamilice. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. an e t 0 I a. takode sadrfe anisovog ulja. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. Staro ulje je otrovnije od sveteg. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. kao pod 2_ 5. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika.n ijih vremena do danas stalno. isJandskog IBaja i cveta podbela. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. nekad vi§e nekad manje. mrkve i kima. mora~a. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. Razne pastile i bombone.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. karminativ. mora~. ali se pije posle jela_ . gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. 2. .Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. kao pod 2_ 4. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. slatkgg korena i majorana. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. metilkavikola. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa.

Listovi su naspramni. AVTlKA. tinkture. anis. 8.AVTUGA. BURJAN 217 ~Ijiva 7. ostaviti 3 sata i odjednom popiti. poklopiti.AVTlKA. mirisa na gorke bademe. onliz. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. suvjh i kore kru~ine.APTA. razijan. sol!na. visoka 1-2 m . kao pod 8. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. moral!a. slatki komoral!. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. APTA.BURJAN Sambucus ebulus L . udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. onajs. erna bobica. slatki janus. 9. moral!a.1O APTA . Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). Raste svuda k. anjez. Plod je okrugla. miroClije i majorana. slatkog korena. morski janez. ribizla i kiselih vganja. anez. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. 10. drenjina. slatki kumin. AVTUGA. Cveta juna i jula. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. ekstrakti. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. ~i pu raka . Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. kao pod 8. Ostala narodna Imena: anaton.

hobed. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. kokosije groz(!e. egipatska akadja). a u plodu ima valerijanske. hapta. ditfreticno i izazivaj u znojenje. gemma et folium) . zovina. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. optovina. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. Komadi razne veIieine i oblika. bez mirisa. abdika. list i plod (Ebuli radix. pastila itd. kao i deejih proliva. ap tovnjak. bazg. kurjaeki rep. raznih secera.Svi delovi biljke deluju purgativno. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. pupoljak i list (Laricis cortex. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. habdovina. abzovina. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. Upotrebljavajou se kora. aptovina. habdika. avta. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. aftika. fo lium et fructus). bazdika. zija. gorkJh materija. e meno se pije 2-3 case dnevno. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok.sok se izb istri. . habad. Druga narodna imena: abad. bujad. . . U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. sluzastog i bljutavog ukusa. emul. jabuc ne i vinske kiseIine. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. (=Lardx europaea DC.Mimosaceae (bijela akacija. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. antocijana (modra boj a sokal i pektina. ncprij a mog mirisa. stenicnik. zilavu i lepljiru masu. od koje bolri glava. ARIS Larix decidua Mill. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. posle cega se i·s ced i i profiltruje. tanina. avdika. . aptika. bozovina. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. pasta. aptuga. a1dum-tra· va. a naj6esce terpentin. haptJika.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. anta. Upotrebljava se koren. OISObito Acacia Senegal WHld. is tavr. za proizvodnju lepka i dr. smrdljiva zova. pri 6emu se odigra vrenje.

a ostatak tine smola.Polyporaceae). Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo. jer je droga otrovna! . ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. ariZ. Narodna Imena: arez. planinskog bora i dr. i Larix pcndula Salisb. ari~evina. ARIS ARISEVA GUBA. sa Karntatke i Larix leptolepis hort.. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. 0.U kori ima tanina i koniferozida. . Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. ARl9EV TRUD. Larix occidentalis Nutt. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu. bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. Larix dahurica Turcz. ARlSBVA GUIVA . venica.U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. 219 Sastav. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. ad jele. najce~Ce u obliku aerosola. arit. PECURKA NA DUBU ARISU. etru i hloroformu. sosna. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. iz Japana. . ali sarno na Iekarski recept. ARISEV TRUD. liz Amenilke. tis. Ima 50--800. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo.U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. . . lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries ..).ARl9EVA GUBA.

U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja.i dlrugde. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). bolova u be~ici. Narodna imena: ardecovka. lma veld. gardun. protiv nadimanja u crevima i. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. deluju kao blag' diuretik. (smrdljJva vitina. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. raticok. ARTICOKA Cynara scolimus L.Umbelliferae. articovka.220 ARTISOKA. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. dJraguSica. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. nevesilj) i drugih Ferula . pomafu varenju. DAVOUA SMOLA. italijanski osat. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. kongcstija jetre.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom.u varenju masti i dr. . pd10ma boca. devesilj. zbog cega zaudaxa na beli luk. Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. ciroze i dr. pomaf. ASANT. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. AZANT-SMOLA. u sastavu pojedinih slozenih lekova. za iska~ljavanje. ASA-FETIDA.

a u slatkom nema. prvim vesnicima proleea. sluzi. kra· Ijegac. Kod nas na jugu raste poludivalj. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. akac. voska. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. bela evece. bagren.B BAGREM Robinia pseudacacia L. Badem je oko 5 m visoko drvo. Plod je duguljasta ko~tunica. egiptonska tmina. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. bijela bagrena. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. beli bugrem.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. bagrema. hacija. robinija. asparagina. BAJAM. Narodna tmena: akacija. . bela bagrena. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). ima zelen. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. rede dYe semenke. kraljevo drvo. Otrovnost potice od toksalbumina robina. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. bijela draca. bela drvo. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. etarskog ulja i fitosterola. stambolska draCa. signojka. gospodinov tm. ~iljastim. a list jo~ dok je mlad. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. morska draCa. kralj. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. s duguljastim. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. U narodu se upotrebljava evet. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. bagra. U evetu ima flavonskih heterozida. krunciea. akacija. nerod. BADEM. Cveta u maju. bijela kapiniku. dulcis).

Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. Bistra. testo je talsifikovano. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. sp ljo~teno. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. Ne susi se. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. oko 25% belan~evine . U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. Pod vrhom je sm esten pupak. Veea kolicina moie izazvati i smrt. pitomi badem. mandala.koze. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. bela. koja je uzdut brazdovito naborana. Sastav.ilScedi masno ulje. migdal. deluje kao narkotik i sedativ. bajarna. okrugla halaza (kotvica.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) . Cesto se prepisuje s morfinom. skoro trenutno dejstvuje. Upotreba . . od koga 'Potite gortina. Na -looC ostaje tetno i bistro. ali kad se zvace. Bademovo uJjc. U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. mjendula. Najpre se . Ostala narodna lmena: arnendula. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. . Voda od gorkih badema. U k usa JC gorkog i uljastog. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. hladnim ce(ienjem (»prvenac«). Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. etarskog i masnog ulja. Po~o je skupo. »miris na gorki badem • .U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. Sadrii oko Boo/. men· dalj. bojarn.i!Ze amigdalozida. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. sluzi. bajan.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. mendula. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). pljosnato-ispupt ena. 2. nikako zuckasti. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. u zezene. rapava i p r a ~ n a. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. gume. ali onema cijanogenetskih heterozida. nagriZene iii zdrobljene semenke. . . tzv. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. Najveca dnevna doza je 6 g. Kotiledoni moraju biti potpuno beli.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. trioleina. Ne smeju se upotrebljavati stare. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. okica). bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. ono dobijeno prvim. k> kovitost i otrovnost gorkog badema. Aqua Amygdalae amarae. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile.222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. a mirisa nema. omendula. Jezgra se sastoji od dva velika. do 25 mm dugatko. do 5% ~ecera. a na podlozi velika. bezbojnog kristainog heterozida.

BAMJA Hibiscus esculentus L. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. BABNJE. Cvetovi su sitni. BOBNJA. BAMNJE. BOBOSARA. DESHO: MALI BEDRINAC . BAMNJA. bell... tan miris. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. BEDRlNAC . Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. Li· stovi su perasto deljeni. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. Cela LEvo: BEDRINAC. 223 BAMIJA. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. BEDRINAC. razgranat i ima jak i neprija. BAMIAT. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. Rizom je vretenast. Cveta leti.BAMI1A. SILJEVINA. BEDRNICA. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. MALA BEDRENIKA. TRAVA OD PUPKA. uciruZeni III ~titaste cvasti.

visoke temperature. div-ana1ion. 2. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. hazman trava. Protiv Itazeba. ostaviti 2 sata. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. be· drinica. hajducice. 4. pimpanela). reska. Do otkriea cinhona (hinin). po 10 g kamilice. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. Sadrii gorku materiju pimpinelin. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. . voska i kalcijum-oksalata. bedrenik. toplog i pali. smole. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. bedrenac. Upa/a usia: po 20 g bedrinca. jarcija trava. Sadrfi aka So. gorka komoracika. b edrica. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida).224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. gurne. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. urnbeliferona. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. goveda trava. bedrenicak.. kamilice i hajducice. biberu~a. izob ergaptena. silj. katehinskog tan ina. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds.. BELA VRBA Salix alba L. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. tan ina i kumarina. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. procediti i grgljati. 1. Pije se ~to topliji caj. Ostala narodna bnena: bedranica. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. saponozida . lma jo~ i 10-140. zaduh. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. kad se prohladi. Raste po suvim mestima. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. Ijoskavca. karnilice. a ukusa je Ijutog. 3. velika bedrenika. gume. bedrnac. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. etarskog ulja. ialfije i trave od srdobolje. smole. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. zalfije . diva mirudija. (veliki bedrinac. pupcajivica. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. a pola uvece pre jela.

b rani ran o u prole~e . KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. BELA. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti.Koren (Radix Sap~na. topole. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. spolja sivo-rut. riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m.) iz Egipta. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). jab lana i jasike.BIlU. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. debeo do 10 em. Biljka je u obliku grmi~. a Da vrhu glaviea. Droga je smolas tog. . poredanih u koneentricne slojeve. iznutra skoro beo. I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. . sto racvast. cireva. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. arrostii . 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . U narodu se najvBe cene nabrekli. Nema likinih. SadIii do 200/0 saponozida. gorkog. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. . Srlni znaci su od 3 do 5 redova. Simi za izradu Saponinum album. ali ama drvenih vlakana. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. valjkasti lepljivi i futo-mrki. narocito Da Deliblatskom zivom pesku. aromaticnog i smolastog uk usa. .. Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. a debeli oko 4 mp1. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. Kod nas je ima. Dugack:i su 3-5 c m . 1-2 meseca. . G. Draga. .

Ovo je vaZoo. smrok. Upotrebljava se u obliku infuza. et Ait. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. zbog cega se upotrebljava kao tonik.i oko 22'10 belancevina. hvoja. bjelobor. ~eeera tzv. ocedi. gorkih materija i fIavonskih je· . LEUKOVAC. belobor. U kori borova ima 20-500/0 tanina. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C.) je vrlo hranljivo. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. Plod je dvopregracilla taura. sirupa itd. vitamina C. dezodorizaciju i ozonizaciju. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. jer una oko 230. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. karotena. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. bijeH bor. zaslad! i pije. cam. maritima Lam. divlji bor. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. dinjenja. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. berika. . obieni bor.. koje se sastoji iz aUa-pinena. bor. Narodna !mena: avtica. ~umski bor. autea. masnog ulja . pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. KRANJSKA BUNIKA. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. dipentena: silvestrena i kadinena. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. . Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. vee ti sastojei imaju i antimikrobna. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. = P. U nedostatku be log. Naraste do 80 em. pre svega. Raste na KarpatiIna. BELl BUN. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. gorke materije.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. antisepticna svojstva.

BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). Cela b ilj ka je vrlo otrovna. Listovi su naspramni. Cveta u aprilu i maju. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. Koren se korn. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU. hermafroditni. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. . naroeito u ovoj s Karpata. . - Oleaceae Drvo visoko do 40 m. . Rasprostranjenost. rede kora i seme (Fraxini folium. a najvge na vlainim mestima.i i zenskii.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. Izgled I ostal0 je kao u beladone. Plod je vrlo krJlata ora~ica. sastavljeni od 7 do 13 uskih. Beladonin plod je soena bobica. Droga.List. slozeno perasti. po obodu nazubljenih ~ il:iastih. U korenu belog buna irna 0. bOJ a. duguljastih listica. cortex et semen).Raste svuda. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. mu~ k. Ukus.

Iskonsko verovanje u lekovitu. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen. lu~kojasen . veliki jasen. artiSoke i breze i zuba~e. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. Upotreba. ino7. obi~ni jasen. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . . dakIe. Kad je majka spremala sina u vojnike. kuge. Deluje diureti ~no . U narodu. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. kao pod 1. poljski jasen. kolere. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. slobodne i vezane jabu~De kiseline. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. Iu· BELl LUK Allium sativum L. Za vreme raznih epidemija titiusa. beli Iuk je lek za sve. jasen. a jedro dete Da ulicu. prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . dijafore ti~no i Iaksantno. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida. al i vge tan ina.U kori su nadem gotovo isti sastojei. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav.Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. . oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. dizenterije.1"10) i dr. tanina. tinktura i sirup. gume. . keer medu mladd. beli luk. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk. MeJan caj: po 25 g lista jasena. . kIj u ~le 3. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . Od lista se spravIjaju ekstrakt. . poklopiti. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. kao sredstvo za bajaDje. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. reu· matizrna i uloga. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). elar· skog ulja (svega oko 0. !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) .nevidljivih opasDih sila«. 1. g!ikoze. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati.itola. vra~anje. ~iDi i rnadije. zenskojasen. 2. kao pod l. pre svega. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. manitola.

nana. a pre svega u narodnoj m edicini. lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. kako iznutra tako i spolja. veterinare i farmaceute . Kao sto u skolskoj. nikacl nije napustala beli luk. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. narodna medicina. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. zabadati glavu u pesak. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. Naprotiv. mozda. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. bez nauenih pretenzija. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. nepisana. nje. Ne. streptomicina. a ' ponekad i kao madija. Uosta!om . p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. lek. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. eaulmogra od Indusa. poglavlje Fitoncidi). zacin. videcemo da su mnoge droge. iako usmena. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . kao ~to su beli luk. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja.. antibiotika (vid. Nairne. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. lincura. kantarion i druge. odoIj en . trava-iva. ali je u poslednjim vekovima.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot.. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka .iv nadrilekarstva. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. narodnoj ishrani. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. kao ono noj. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. kicica. moei eerno donet. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. dakle. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. ipeka. karnilica. . Tek u I. kininova kora od starosedelaca Perna. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda .

na front. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. jendeka i ritskih jama.tvrdi stari P. MasJi. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. i nikad nisam bio bo1estan. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku .im imenima. Upotrebljavaju ga na razne naeine. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. cim luk izgub i miris. rutvica. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. lupanja srca itd. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. Najzad. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. . U sremskoj Posavini. Osim toga. nesvestice. poeev od raznih sosova. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. eim neko poene kijati i ka~ljati.. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. barske groznice.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. Smiljanic iz Kaca. odmah se po vozovima.'.. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. iz bara.nov list. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . . ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. Godinama sam pio vodu iz Dunava. tvrde na~i planinci i brdani. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. ocedi i pije zajedno s mlekom . U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova. uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica. nervoze srca. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. .

Jedno 5 drugim se pomesa. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana . Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. Ako glava pantljieare ne izade. tri iii tri puta tri . Banatu. vratne file. Protiv glavobolje. Bosni j u drugim krajevima. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. kalu pOljski radniei. Srbiji. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. ali je raso mnogo prijatniji. pas tiri. da se stavlja na glavu. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini.i zaberu se tri najlepse. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. onda ga tom . a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom.specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. tim je bolji. subase (poljski cuvari) i poljski radnici. ra. ricinusovo ulje za ci scenje. Beli luk. tabane i dlanove. Deci se daju manje kolicine ovog leka. Sto je luk ljuci. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. n a njivi prokisne. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. Niko ga ne moze napoj iti. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj. Coban i. treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. vra t i celo telo. ncsves tice. tako mora biti da bi bilo leka). dakle. mena.. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . Ako je oboleli gadljiv. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. Kad n eko mnogo nazebe. eventualno.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). muke. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. Ovo je dobro da se miri ~e . Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka..« . upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. trojstvo. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. da se njim trlj aj u slepoot nice. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. To radi i skol· - . Raso je odlicno. pa ga boli glava i celo telo.. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje.

a stoka je sva i ~ la na pa u. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. izade tuta voda. plavog kamena i vinskog sirceta. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. bolje jede i brle ozdravi. mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . presnog ili kao zacina u svim jelima. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. To bolesniku otvara apetit. sede lj'-i i . pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . a ne kupaju se: mehur pukne. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. jer sam . to bila neka preventivna mera.« Bolesnu d l. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. a to je.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. Kafu tame kod mene. ne javljaju. kazu. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. rosi rj sini se. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. Mozda je. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. jo~ ponegde i danas. eto. neb 0 Ie 5 t i. na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. To isto. u Nov~icima. Nekad je bio obicaj. Na svakom oprelu i selu . kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini.tvrdi jedan inzenjer . Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. zatim majkine dusice. bolesniku treba davati i kiselog mleka. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. Kad god podemo u voliju u rit. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. umesto vode da pije I::aj od hajducke trave. »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. da beli luk obnavlja i jal::a krv. le~e i razne k 0 1. . Belim lukom. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. jer niko nije imao nuznik. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. .u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid.veti jedan stari Bal::vanin. sa ili bez plavog kamena. poreklom sa Cakora iznad Peei.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. nove se . Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. konjskog bosiljka. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati.232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. kao i cesta upotreba belog luka.

Ako neee da pije. gotovo neprimetan miris. cia ne bi tivina lipsavala. rotkvom. Kad se dde na koti. imaju manje iii vi~e I jut u k u s. Iomiti. sokove. Piktije bez belog luka rrisu nikakve.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. Tek 1944.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. izdvojena jedna uljasta. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. zbog eega se ona i \l. To je za njih prava poslastica. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. postoji slienost belog luka s renom. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . kidati iii tucati. god. Od 1844. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. . ren i druge sliene. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk.« . u najboljem sIueaju. riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. IZiUzetak je bela slacica. Na· protiv. Na primer. . je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. slacica. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. rotkvicom. 2:ivimo od hleba. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. bezbojna.. kolena. Godine 1892. a kad se ozlede. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. sla· cicom. brzo gube Jj uti miris i ukus . U tom pogledu. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. Cobani i ratari peku prienice od hleba. I beli Iuk i druge vrste luka. Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. tzv. nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. sin a I b 0 z i d. sirotinjska hrana . Cim se poene rezati. sve dok se ne ozledi. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. narocito zuti pasulj. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. e a k [ u r a z b I a ze· . a ako se beli luk. zatim b 0 I. ren. slanine i belog i crnog luka. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii.p otrebajava za izradu »slacice«. Hemljsld sastav. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. senfa iii rnutarda.Beli luk ima vrio slab. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. god. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. samleven iIi stucan beli luk. dakle. kad se zv a cui jed u. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s.

odlije 5e i profiltruj e. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. go d.sko de. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida. Uost a lom. mirisa na beli luk.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. str. piogenesa. dakle. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka. kolera). koli-bacila. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. arterioskleroze i decjih glista. enzima .stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin. . u obllku kasice za leeenje cireva i uboja.000 grama 600/o-nog alkohola. ona nema an tibakterijsko dejstvo. u tvrdena je hemijska grada. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini.I uka nacirui vodena supstancija. ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza).e antibakte. protiv visokog krvnog pritiska.. Aliin nema antibakterij ske osobine. grip. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. streptokoke. dizienteri.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. neozleden. . Macerat. 1947.ri. Osim galens kih . iz luka 5e ne moze dobi ti alicin.. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . Iste. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja. Vee 1947. god. protiv hronicnog bronhitisa. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. za jacanje. uzimaju se pre jela. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans.e i kolere. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. .ni alkoholni ekstrakt. 1023). '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). uz cesee mesanje. Tinktura je 2()<>: . Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. bacila tifusa i dizente rije. protiv p eruti i opadanja kose i dr. godine. difterija. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. Sirce.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. formula alicina. a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa.000 do 1 : 125.000 alicin pokazu. bacili litusa.

DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture. SVeZeg luka iii pra§ka ~ g.i i filtruje. doda 1. dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. . osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi.Maoaus« iz Drezdena. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. Skuvan za klistiranje 7-30 g. nadimanje usled gas ova. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. a starijima po 2 tablete. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . isec. sirceta. a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno.BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova .Sandoz«. toksina.300 g ~ecera iii 1. Posle mesec dana kura se ponavlja.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. pa cim se ovla!i.tanu 'PoremecajJ u crevima.sa na bell luk. jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. zaraze. pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. Seeeriema. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. odllje se. 3-5 puta dnevno.Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. Po 30 g u obliku infuza. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. Zatim se isced. sirupa iii ~ecerleme. Po 20 g soka dvaput dnevno. jakog miri. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. Alkoholafura. Prasak. . .Iz zemlje izval1ena.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje. gubi lekovitost. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. . po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . Po navodima te fabrike. Sirup. pa se posle mesec dana pre kine. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. .O~gcen.

karanfilica. Persijanaca i drugih. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . induskim svetim knjigama. koznih belesti. molitava. U Eberovim Papirusima (oko 1500. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. Indusi. Kasnije. lo~eg varenja. Vavilonaca. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. pa je takav lek i najaktivniji. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. tj. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. madija. Stari Kinezi. dok su bili mali i sjroma~ni. jake zacine i mirise sa Istoka. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. Najvi~e su upotrebljavall luk. spominju se lekovi. za radni svet. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. Fcni~ana. a beli luk je os tao za sirotinju. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. zacinsku i lekovitu biljku. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. To su sredstva koja prouzrokuju.Bell luk je. u Indiji. . tj. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. za~inske i otrovne droge. avo je sasvim opravdano. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. hemoroida (Suljeva) i dr. a u jacoj d01li i ako se duic drle.a. reurnatizma. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. crvenilo i upalu. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. god. izazvace rane i zagnojavanje. U pocetku. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. kad se stave na koZu. od njene osetljivosti. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. tj. mr~avosti i op~te slabosti. beli luk. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. Pre svega. cd vrste zivotinje i uzrasta. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. protiv nastupa i proliva konja. Jevreja. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. medu njima i beli luk. Istorija_ . izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. U toj daJekoj zemlji. cimeta. vrste. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. Jevreji. uglavnom oko Nila. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. aromati~e. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. Na taj lla~in. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. naj~e~~e stucan u sircctu. manjc-vBe sto~rski i nomadski.uz primellu tajni. N a u c n a vet e r ina. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. upotrebljavan je kao op~ti tonik. izazvati crvenilo na kozi. delova~c kao v e z i k a nc i j a. U Vedama. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. nekrozu tkiva. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. kMlja. jer vidimo ida· . vremena koliko se na jeduom mestu drli.

uspelo je grac:tenje piramida. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. ~oviti luk. u~inili j 7. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . kao i raznim vrstama luka. --_. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. ~san-luk. ~snjak. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. C!:ini i madije. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) .. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. saransak. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja. jer su sprecene zarazne bolesti. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. a s medom.. lukac. ). a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva.. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. uostalom... Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. bel i i ern i I u k. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. upotrebljavahu za lek. smatraju ih. .. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. kukurek i druge biljke kao lek. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). jer ih onda zmije nece ujedati. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. ~njak. dobar je protiv ospica. kao sto su. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. kao. Rim I jan i. Orfej spominje beli luk. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja. uostalom. utonula u mrak i neznanje. luk-Ce~ njak. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. rotkve. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita.cesan. za plebs. godine) preporu~je beli luk protiv glista. Pome~an s uljem i solj u. . Lonicerus (1564.smrdljiva ruza. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. Kasnije. luk. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. i prvi Rimljani. za~in. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. lek. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . dakle. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu.U po~etku. preventivno sredstvo. ~ni luk. luk.

zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. Biber je svojstvenog. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. a osobitog. skoro srcolikih listova i. sjajnih. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. gde se i gaji. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . dakle.Piperaceae (crni ·biber. socnih. Br. karabiber). dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. cmi papar. ljutog i toplog ukusa. kao i u ostalim tropskim predelima. . vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. ali se sme uzimati upola manje. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. ekcema i drugih koznih bolesti. U listu ima do 15% arbutozida.

rede u drugim delovima zemlje. ali kao poludivlja biljka. Aroma bibera potice od etarskog ulja.Raste u primorj-u.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta. Upotreba. . po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. a Ijutina od piperina. vrlo bodljikava. etarskog ulja i razne soli. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. Naprotiv. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. BLAZENI CKALl malo sluzi. BLAtENI CKALJ. nazi va kij an je. Sastav. naj~e~ce po suvirn mestima. Cvetne glavice su pojedina~ne. na vrhovirna ogranaka. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee. . veoma raz· granata biljka. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj .8% s mol e (kavicina). Listovi su duguljasti. a lo~ lebdi ili pliva.BLAZENl CKAU. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu. - Composi. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). VBe ga ?otro~. visoka do 40 em. ~iljasti. Rasprostranjenost. U biberu ima 1-2. duboko perasto deljeni. . oko 5% tanina. smole. jedri. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze.Kod nas se vrlo retko upotrebljava. obavijene su kruprum ovojnim listovirna. Droga_ .. kad se spusti u vodu. Prvoklasan biber u zrnu. Cveta po~etkom leta. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. Kad se tuca i melje.Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. SIKALINA Cnicus benedictus L. SIKAUNA 239 talu vodu.. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_. .. Cvetovi su ruti. odmah padne na dno..5% eta r s k 0 g u I j a. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina.

Pije se kao pod 1. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. sjajna bobiea zive crvene boje. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. BLJUST. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. trave-ive. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. Plod je jajolika. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. Rizom je spolja sivocm. rastresito i plod no zemlj gte. U redove od 60 do 70 cm. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti.Kod nas se De gaji. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje.KUKA T amus communis L. hajducice. vezu u kitice ~ su ~e '1. bozja plahta. tinkture. Strugan rizom se stavlja na uboje. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. na dugim peteljkama. vina i drugih galenskih preparata. Gajenje 1 berba. sveta sikaviea. Raste po zivicama i obodima ~uma. meki tm. benediktova Toza. pelena i lincure. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. 1. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. Listovi su srcoliki i Siljasti. Daje se u obliku ~aja. a Da Zapadu obavezno. biskupova brada. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. koja se penje po drvecu. Ijutog. Traii lako. neupadljivjm. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. nepdjatnog i toplog je ukusa. Seje se krajem april a. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. 2. Narodna imena: babino zelje. pli"kova i rana.240 LECENJP. benediMa. mesnata. . Ili se rizom Da trenici nastruze. gorkog. na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. korenom se trlja mesto.l hladu na promaji. pitomi ckalj. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. odstranjuje modI1ice od podlivene . kraljevac. limunove kore i oeajnice. a na prelomu beo. ckalj . dugacka 3--4 m . Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. Bere se eim se pojave prvi cvetovi.BLJU1D. mesnatim. ne eekajuci da se svi otvore. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. kielce.

naj cesce po grobljima. blju~c. Stabljika je skora odrvenjena. sakupljeni u malene glavicaste evasti. Narodna. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. Cvetovi su sitni. Bljus/ je o/rovan. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. crne kuke. ce~ce muckaju6i. alkaloida abrotina. BOB Vicia taba L. leucina. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. Dmga narodna imena: ble. konjski bob. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. Imena: bakla. gork'ih matenija. blju~tina. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. zmijino grozde. visoka 60-140 em. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . Poreklom je iz Azije.BOB. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal.Isto tako. visoka 60 do 120 em. Miri~e istovremeno na limun i pelen. bjJu~tan. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). veliki bob. tirozina. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. Cveta od juna do oktobra. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. Upotrebljava se sli cno pelenu. pije se pre jela. tanina i flavonskih jedinjenja. drlati 10 dana. IYljust. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. Sadrii etarskog uJja. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. asparagina. oksitiramina i proteolitskih enzima.. kukovina. BOllE DRVCE 241 krvi. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. bobae. beb. erna loza. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. zuli. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). . ali je manje gorak. a u eve!u bojena materija antofein. bluz. pa ga zbog toga treba izbegavati.

Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. corallina Retz. planinski bozur. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. U korel1u ima tanina. po sumama i na drugim mestima. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. za lecenje padavice. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . duhovska ruza. Nisu retki slll~ajevi trovanja. pored puteva. \ Za P. zenski bozur. tanina.• P. tunkarica. rutviea. etarskog ulja . secera. brozgva. obrate patnju na bofur. corallil1a: bozur. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . bofuraJ\c. trava od tri rozciea. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. tenuifolia L. secera. na livadama i pasnjacima. va. narocito na selu. Ne preporucujc se <uP( . P. a i zbog pri· jatnog mirisa. roida i dr. devetak. Ima ih svuda. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. lrava od guja. bozja plahtica. mosur. VUCAC Plantago L. U semenu ima masnog ulja. za le~enje hema. macur.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. srCano zelj e. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. Narocito ga eene zene. kurjak. bozji drvak. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. brozg. TEGAVAC. pro stenik. . Narodna imena: bozja metiea. i tako najlakse dolazi do trovanja. TRPUTAC. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). velikog kaslja. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. decora: bUur. eba bozura za l~enje. Nekad 1I skolskoj. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. bozur. crljeni bozur. trojaska rozica. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). turski neven. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. BOlURI Paeonia officinalis (L. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela.) Gouan . kosovski bozur. bozuric. Zbog toga bi trebalo da lekari. lILOVLAK. Za P. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije.sni muski pelino pelinak. pitomi ohsjenae. broda nj. BOKVICA. decora Anders . troj acke roze. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. Nisu otrovne ni skodljive. drevinka. kraljev evijet. Z. ' 0" z" uredivanje menstruacije. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. zlu ne trebalo«. Izaziva povraeanje. di· vlji ciper. tuber et sem en). muski bozur. miri. masti . smole i boje.

emulzina. 3. belaneevina i secera. katar. I. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. tirozinaze i koagulaze. sta. TRPUTAe .). tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- . 2. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. jajolika iii okruglas ta. Srednja bokvica raste na suvim mestima. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. . limunove kiseline. svuda gde se sliva voua.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. Sve't i suv list. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium.naee . tj . media L. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. ~ List se bere sve dok biljka cveta. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. srednja bokviea (P. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. soeno. saponozida i fitoncida. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. iako su obe hermafroditne. sta bokv.BOKVlCA. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. Droga. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju.).iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje . 1. greevi. eve t je belicas t. dlakava je.).List bokv. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. susiti. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. dine. Upotreba. v.) . nerna ienskih j muskih bokvica). pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. Berba. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. krupna iii zenska bokv. . eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. 2. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice.stu lma oko 40/0 tan ina. zensk~. a koren se vadi cele go- h erba et radix) . kru· niea je gola.ice i drugih lekova. raste na vlafnim me· stima. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku.. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. lal1ceolata L. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti. ima fuoike jajaste.itamina C. sirokolista bokvica (Plantago major L. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. U Ji. p ektina. muska. . 'cveta ju od proleea do zime. U semenu ima sluzi. izraden od !i. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. masnog ulja. %ILOVLAK. Sa5tav. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. 3. lisee je iii· roko ovalno. SvaKa se mora odvojeno brati.ica. evast je kratka. mala. pored ugazenih put eva i ispod strehe. cvast je dugaeka i srebrnobela. raste 'po pasnjacima . dugaeka. usko[is ta bokv-ica (P. 243 list.

Godine 1958. terput. Svako ce yam odmah. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. tarpudac. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika.Osim navedenih. B u a c a k (Plantago psyllium L. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. Deluje kao blag laksans. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. tarpotac. . koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. ne zagnoji. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit.Bokvica je omiljen narodni lek. bez okoli~enja. dugoliste). Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. veliki trputac. zenski zi· lovlak.riveni fitoncidi (Felklova). samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. celnik. veliki trpotec.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. zilavac. Ovo je sasvim opravdano. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. cveta i lista podbela i moraca. . Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . sve pome~ a . jer psyl/a na grckom znaci buva). cveta belog sleza. faringit. larin· git) . Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. muska bokvica (Ku~an). iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. jer posekotina ne krvari. Veoma se ceni. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. Seme je si· tno. lici na buvu (otud i nauCno ime. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). rosulje. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. pitoma bokvica. ~iroki trputac. crnog secera (od sladiea). cveta zove i trave daninoc. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. paskvica. prva pomoc je list od bokvice. pije se topao. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. pitomog kestena. Kao prethodni eaj. jer su -u njoj otk. Narodna medfclna. . marina bokva. Ako se slueajno posecete dok ste na selu. prome~a i posle pola sala popije.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. Narodna imena. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda.

245 Za musku bokvicu: bukviea. BORAlINA. treputae. Droga. triputae. Cveta od maja do avgusta. duga bokva.Oko 25% sluzi. fenska bokvica (Ku~an). Za buacak: blesnik. obieno juna-jula. troputae. mala bukviea.Ukusa je na krastavee. skoro bodljikavo dlakava. lisnati tr· putae. Sastav_ . Slabog i svojstvenog mirisa. krupni. Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. ernoglavae. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. rede beli ill purpurni. . Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. siroki prpotee.BOLDO. Rasprostranjenost. . troputae. LISICINA. Donji listovi su u rozeti. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. visoka 30 do 60 em. glavor. flos et herbal. Monimaeeae. bu~ika. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. . popova lozica. U mladim biljkama ima malo alantoina. sredn. diuretieno i se· dativno. Svojstva. BORAC Baraga officinalis L. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. Neprijatno. razgranata. malo etarskog ulja. . evet i eela biljka (Boraginis folium. na dugaekim drskama i elipticni. dugi trputae. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. konjsko rebro. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. zenska bokviea. LISICINA . mu~ki zilovlak. ali su talasasto naborani. .. pasja noga. Gajenje i berba. rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. bolhnjak. boBinee.ja OOkva. tako da eoveka odbija. POREC.Seje se u martu iii aprilu na lako. . tripotee. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. 25% tanina. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. List. Stabljika je ~uplja . Za srednju bokvicu: bokva. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama.iIrata. Upotreba. krepotee. srednja bukviea. BORMINA. Listovi su po obodu eeli. saponina. deluje i protiv erevnih parazita. a gornji duguljasti. bu(h)aeica. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. Cvetovi su plavi.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. Zilovljak. grubo eeki[ljasto dlakava biljka.

tanki. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. reumatizma i drugih bolesti. . na vrhu se vidi krunicni prsten. treba do dati malo lipovog i rw. U listu ima do ISo. oko 6 mgOfo vitamina C. borazde. Listovi su naizmenicni. visok do 50 em. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. burai. Cveta u prolece.u cale vode. uglavnom H:mu· nove. do 1. Preneli su ga Arapi u Spaniju. cni i obe~eni. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. oko 27'/. Bob ice su dosta prijatnog. Sazreva u leto.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). i n v e r t n 0 g sec era. krastavica.List . organskih kiselina. a plod sasvim zreo.70 0C. Plod je modro·erna. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k. popariti ca· som klj. Plod treba susiti u susniei na 65.. raznih upala sluzniee j. Cvetovi su ruZicasto·beli . . duguljasto·jajasti. pektina. Sastav. Anticki narodi nisu poznavali porec.50. .i dr. ekstrakt i vino. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. Zbog prisutnog arbutozida. pojedina. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. buraiina.e. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa.td. di· vizme. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi. oko 6'/.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. do 220 mft'/o vitamina C . boraidina. jabuonc i cilibarne.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. okrugla. . krastava. boraziniea. Droga. rw. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje.inog cveta. Upotreba.. Narodna imena: boraga.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. poraga. kozmelj. soena bobica sa vge semenki. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. pirokatehinskih tan ina. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. sok iz zrelih babica. volovski jezik. arb u t 0 z i· d a. zvonasto·eevasti. bora~a. nekoliko flavonskih heterozida. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. ·bore· tina.

jer povoljno deluje na vidni purpur. mahune od pasulja. brosniea. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. brusovnica. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. B r usn i e a. borovinka. oeedi i pije umesto vode. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. borovnjaea. To su evece i miris starijeg sveta. linalola. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. toliko opevano u narodnoj. sitnice. za industrij sku proizvodnju soka. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. erna jagoda.). Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. zbog cega se pokoJnik . Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). borovaca. 1 za religiozne obrede.). BOSIUAK Ocimum basilicum L. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. a m'a jv-Be ILs. neprevreo i nefalsifikovan sok. ervenozrna borovnica. dudov list.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. poklopi. za farmaceutsku industriju. pa i u umetnickoj poeziji.b~g tega se bosiljak nosi na groblje.to vi. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. ostavi 2 sata. troskota i rastavi~a se pome~a. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. dunjinog semena i nane se pomesa. Tako se moze objasniti z. 1. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. Cela biljka je prijalnog mir isa. strus ljinke. 3.iznosi svega 0. erna borovnica. boribnica. tan ina. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. ostavi 2 sata i pije mesta vode. kad se ide mrtvaeu. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. Bosiljak nije naSa biljka. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. najeelishadnije je piti cist. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. s jedne strane. Donesen je iz Indije. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. u listu ima gotovo iste sastojke. zdrav. Secerna balest (vid. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. a s druge. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. Narodna imena: barovniea. Kolicina etarskog ulja nije velika . za destilaciju etarskog ulja. Po~to je taj lek patentiran i skup. brusnik. brasnjaca.4 do 0. burum.8% . divo-grozje. mecje grozde. brosniCak. 2. Sadrli eta r s k 0 g u I j a.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. dobricica i dr. jer je to najzdraviji napitak. ofinki. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati.

murtela. mislodin. valjkaste. bosilek. sitno jarnicasto i maljavo. naspramni. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. b~ulek. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. upotreb. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji.. na pasnjacima. TRAVA OD MAJASILA Arn.bogojavlJenska vodiea« . BRDANKA. na njemu su usadene sitne. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. . protiv zapaljenja bub rega. basilje. humoznom i via· ~nom zemljiStu. bosiljak sarma~ . faslid~an. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim .248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. nadimanja i tegoba u organima za varenje. pe~~anom. . pa ~esto i u loncu. zbog tega se daje da se one pokvari . Narod. CveiBte je malo. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka.l. kao retko koja druga biljka. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. za izazi· vanje bolj eg ape tita.Treba brati potpuno rascvetale. ocistiti od crnih larva. Narodna Imena: ba~ilek. ali ne precvetale cvetne gla· vice. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. vasleden. fesligen. ne sarno suvog. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. Jezicasti. . zrakastih. zenski cvetici. uzaruim . tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. feslidan. . krupan bosiljak. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu.. Berba. MORAVKA. lima iii u obliku ~aja pos le jela. dugacki su do 2. sasvim opravdano. po obodu celi. ba~elak. listovi na stabljici su sitniji. pitomi vesligen. Iz kratkog. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. basiljak. protiv gasova. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. itd. bosilj . besiljak. den. u obliku za~ina u je. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. bosilje. .5 cm. RasproslranJenost. duguljasto·jajasti. rapave ahenije zakieene belom. Sastoji se iz krupnih. Droga. ~esto zajedno sa belim lukom. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. baselak. za uredivanje menstruacije itd. a ~ta stvarna lekovita vrednost. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. zatim za ja~e mokrenje. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija.Compositae Brdanka je dugovecna biIjka.ica montana L.Raste na siIikatnom. pup~aslo. ~iljas tim. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. C vet. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. po obodu malo nazubljeni. fesli~an. visoka 20-60 cm. a si'roki ako 4 mm. ~vrstom. kao pamuk. i nosi kad se ide te~kom bolesniku.

B. a tanin steze. . II. skoro \'al} kast. flavono· ida.' inulina. Ij uskav. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. C . jako aromatienog.Rizom je vodoravan iii kos. kristalnu materiju a r n i C i n.BRDANKA. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. Spolja je rapav. c CVET BRDANKE : A . gorku j Ijutu. neglikozidnu. R i zorn i k 0 r e n.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. Stavi. MORAVKA. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa. gor· kog i I iUl og ukusa . svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. Iznutra se daje kao sredstvo . Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). smole. . puno je obrastao lako lomljivim. slieno zalfiji. 3-5 mm debeo. iza. a na donjem pot. Upotreba .CV ETN A GLAVICA . jaea sluzokozu.CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. a ukusa nagorkog zivaju kijanje.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . do 9 em dugaeak. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. boje i arnidiola ill arnisterola. TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. malo kvrgav. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea. . narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. B . eesto umesto skupe jodne tinkture.Cvet sadrli oko 0. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. tvrd i mrkocr· yen. tan ina.

. gorkog i oporog ukusa. Betulae folium. ti~ji neven. metlika. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. metlovina. saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. dje koje imaju antibakterijsku moe. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. arank. ruta brc1anka. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. B. puba6ta breza. pravi ukras svetlih ~uma. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. B. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. Istorija. (= B. a B. eta r s k 0 g u I j a.Taste u Severnoj Americi. briza. mali divlji neven. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. metla. gorska potres. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema. . obi~a breza i B.050. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. smole. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. pap rica. naj~esce u obliku infuza. kao emenagog i abortiv. veprovac. . Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. breza crepu§a. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. pubescens: breza. veprina. brizovina. BREZA Betula L. konjski petrovac. Ehrh. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. Droga je svojstvenog mirisa. gorke materije i dr. za snif avanje krvnog pritiska. zlatenica. jadika. Betulae gemmae. 0. severna breza. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. pendula Roth).Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. bescens. lenla L .2'10 heterozida. nepoznatog sap 0 n 0 z ida. .. Sveza kora sadrli do 0. . falosna breza. brez.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. OstaIa narodna imena: arnika. U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. obicna breza. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. pu. Saddi nedovoljno proucene supstan. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. tan kim graneicama.

poljski brest. alizarin i druge bojene materije. roci. broeanka. clankovit i erven. Ostala narodna Imena: barsijan. BRSTAN. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. ostavi 5 sati. ru~ten. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. - Ulmaceae Snafno drvo. ervenae. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. najce~ee u obliku 3% infuza. bers/jan. bradaviea. krap. pijelita. brgtanj. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. Kod nas se retko upotrebljava. plod i tanke stabljike. zirnzelen.iS eampestris L. pitomi broe. BRoe Rubia tinetarum L. barScan. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. brijest. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. 251 BREST UII11!. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. za lak~e iska~ljavanje . . BRSUAN . BRoe . Cvetovi su sitni i roti. plju~t. uloga. brocevina. broce. br~ean. visoko do 35 m . Cveta leti. brstovina. brist. Sadrli antrahinonske heterozide. Stablo je cetvorouglasto. za lecenje nefrita. Stabljike su do 50 m ' dugacke. erni brest. katara be~ike i kamena u bubregu. bres.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). Rizom je dugacak. brstran. Narodna imena: brojue. razgranat. zelengora. BRSLJIKA Hedera helix L. Listovi su raz· licitog oblika.. do 1 em debeo. erveni brijest. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. veliki broe. rudecina. cistita. reumatizma. Ponekad se trafi za izvoz.BREST. . Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. vezovina. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. best rail. BRSLJAN. br~lin. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. ce i oslobodena plute. baSt ran. Narodna imena: barst. visoka do 1 m. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. holeretik. 10m. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. U kori ima sluzi. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. Narodni lek za lecenje opekotina.

po obodu nazubljeni. vrlo malo ulja. na hladnom mestu. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. srcolikii. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. 1% belaneevine.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. - Fagaceae Sumsko drvo . U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. BELA BUNDEVA. smole. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. Olju. vitamina C. BUNDEVA. a sazreva septembra-oktobra. a ispod njega je debela. mesnata i soena. sivkasto iIi belo·zuckasto. . kao meduusev po kukuruzu. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. oeisti od vezivnog tkiva. visoko do 35 m. mek. LUDAJA. BELOKORKA. . Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga. BUCA Cucurb ita pepo L. 8-20 mm dugaeko. po obodu able zadebljano. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. masna. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. karotenoida. Cveta jula i avgusta. mno· go manganovih soli i dr. muski su krupniji od zenskih. zilava ljuska tamnije boje. plankonveksna kotiledona. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. a oko 24% na ljusku. Seme se iz· vadi. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. . materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. pLitki petodelni. tzv. BUKA. Seme je belo. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. Sastav. Droga. belieasta. U bukvi· cama ima fagina. teska i viSe od 10 kilograma.252 BUKVA. se· cera. Ustovi osu ogromni. 38% masnog ulja.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak.U semenu na jezgru otpada oko UNo.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). DULEK. rebrastim. U zrelim plodovima. Upotreba. Cvetovi su zuti. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. pljosnato. pektina itd. u supljini su semenke. dobro zapakovano. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija. enzima. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. Odraslima se daj e oko 400 g. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. Plod je ogromna okrugla boba. . spolja belo·sivkasta. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. lspod ljuske je vrlo tanak. a na preseku narandzasta. . 5'10 smole i dr. hartijast i lako otpada. Ponegde jedu priene bukvice. Rasprostranjenost. zbog eega se moze davati i deci. zelenkast tegumen.

serne se porne~a s brasnom . cuka. tikvelj. artriticna dijateza. presna i kuvana. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. kaba k. Pulpa. Bunika je lekovita i otrovna. bunjika. tikvanja. mekokorka. bela tikva. bunica. Bunika je slovenska roc. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«.Osirn spornenutih. konjski zub. rede seme o<i buniike . mska dinja. Istovremeno suncanje. bun· dava. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. prerna tezini. crvinc. duganja. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. beskorka. bonica. divlji zobnik. blnika. Koliko se meni cini. svirnjak. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. bana. Sastoji se iz 45% linoleinske. Ulje je lako svarljivo. Narodna lmena: . bendeluk. bIen. blern. svinski bob. rnacvanka. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. misiraca. veliko bilje. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. voja. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. pecenka. zub· njaca. crna bunika. slanu iii zasladenu. a presne za do mace zivotinj e. bunika« . dulek. zu ta tikva. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. bez srnisla i veze. i za njega kalu da . boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. svinjorak. balan. hronicni ne· frit. dugara. trava od bunila. vi~e od 98'10. zubna trava. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. budimka. crvivec. Stucano. zubnjak. u Jugo. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. frio genjaea. trava od zuba. psima 30-60 g. bugarka. baunika. vojka. rnackama 20-30 g. bunjica. budimlija. svinjarna 80-130 g. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. ludara. svinjorec. • Govori kao da se bunike najeo«. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. BUNIKA H yoscyamus niger L. svinjarac. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. prekruporn i drugom stocnorn hranom. . uspavljiva trava. crni zobnik. dumlek. bun. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. bundevka. kao da je poludeo. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c.

Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. tako da na jednom jedinom struku bu. ali je najlekovitije prvo kolo. Cela biljka je vunasta dlakava. ispod njega cvetova. Siljasto i krupno zupcasto. sivazelena. neprijatnog.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. U mnogim zemljama se gaji.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. na vrhu petorube. Gajenjc.\ _ BIU KA U CVE T U. nike ima na vrhu pupoljaka..i/ica. Hyoscya mus muticus L. pored puteva i ograda. narocito u SAD. Na1azl~ta. veliCine naprstka. . narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. I RAZV lJ EN CV ET. a iz nje je prenesena i u Ameriku. Berba I susenje. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. BUN IKA U CVET L . kru~kaste. ali ipak ne kao tatula. ima nerazgranjenu stabljiku. lute. . iz Jugoslavije i Madarske. jer daje viSe ]gea. najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. Li~ee na stabljici je sitnije. . odozgo imaju ispupcen poklo~o . 2 DO 6 . Caure su duguljaste. nagorkog i naljutog ukusa. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. Ima je po celoj Evropi. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. Listovi su bez dr~ke. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . visoku svega do pola metra. Cela biljka je vrlo a/ravna. li~ee je duguljasto-jajasto. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. najviSe na zgariStima. o 1P B . koja ima vi~e od 1% alkaloida. zapu~ tenim i neobradenim mestima. . Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. Cvetovi se razvijaju postepeno. ruJevil1ama.Bunika se gaji kao i tatula. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. .5 metra i iseveta. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. pac koji spadne kad plod sazri. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. visoka do 1. Krunica je blec1e rute boje. odakle joj a ime potice. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. Druge godine izraste razgranata stabljika. neprijatnog i gorkog ukusa. I bunika traii jaku zemlju. lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 .PLOD. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje.

s.DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. Najvge alkaloida irna u drki i nervirna. 1 BUN IKA SE.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU.Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi. pozuti iii postane smelte. 1zraltuje se ulje. Najbolje je ~to pre prodati. Droga privlaci vlagu. Jer . Upotreba. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7.045-0. rosoo. od kojih najvge hioscijamina. 1ma malo skopolamina i atropina. jer sadrli manje alkaloida. kuvanjem liUa u ulju. sme cuvati dufe od gOdinu dana . ne . ~potec . te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati . ali znatno slabije. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0. . su~e na.e ~' u .BUNlKA 255 zno.050. Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa .:a suvom i hladnom mestu.>. Spravljaju se i razni drugi melemi - I . .U IiUu bunike ima 0. Oleum Hyoscyami coelum.. utohko ima manje alkaloida.15% alkaloida. a manje u liski i stabljici. alkaloida.

. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii . NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. da se otvara. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. sad vid· dis ko ti jede mozak. Moze izazvati i smrt. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. govore neke nerazumljive re~i. mi~ije. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. rana« itd. Nad zar nadnesu bolesnika. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. jer je ima svuda. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. dobro ga pokriju. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. Istorlja. to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. a isto tako i otrovna. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. Trovanja hunikom u nas nisu retka. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). Zbog toga se bunika ne . Srecom. Re"e se izra"uju ekstrakt.ilne upotrebe. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. Konj.06-0.jatnog i gorkog. narede mu da zmuri.1.14% alkaJoida. koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. . a koza i krava mnogo manje. Na uzduznom preseku lupom. od ~ega najvge hioscijamina. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. tj. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept.sme upotrebljavati na svoju ruku. u§iju. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. Ukusa je nepri. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. kao da visi u vazduhu. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. 51. a jo~ bolje mikroskopom.

Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka.CVETNA GLAVICA. . 5-6 em u prorneru. c C E D evET BUHACA A . kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. .Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. . A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz . jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. Biljka izdrlava dugotrajne suse. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern..U prornet dolazi cela droga. jer tada ima najvJSe piretrina. Korenov sis tern je vrlo razvijen. ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. nasred kuce na ognjgtu. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . a ne samlevenu. Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). CEVASTI CVETIC. eevastih cvetiea otvoreno. Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno.Ijubavi.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom. a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. D . B .KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen.UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. Izgled droge. Berba. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. .

5 mol e. a jezitasti su CTveni iii r u i. a persijski od Chr. Samleven evet od vratica. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. .Samleven buhat je svetle. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. krasuljka. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. Piretrin I je 2. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. Cinerolon je takode keto-alkohol. Prahk.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb. U k usa je gorkog i naljutog. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. Samlevene dr~ke su sive boje. . svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. Sastav. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. Druge vrste. roseum Bieb. dugatki do 6 mm. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. Falslftkati. ali ne sme bi ti skroba. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. . Ima sklereida. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. i cas t i.).500 do 2. Jermenije i Persije. velika 30-45 mikrona. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. gorkog i Ijutog ukusa. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. Cevasti evetovi su iuti. veoma blizak piretrolonu. zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. marchalli (Pyr. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene. jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%.500 m i spusta se do Kaspijskog mora.). a otvorene glavice 12-14 nun. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. zbog tega je viSe zelene boje. .Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. slabo aromatitnog mirisa. d I a k a u obliku slova T. Ima inulina. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. M i r is a je slabog. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. Zuti evetiCi su petozubi. e i n e ri n a l i e i n e r ina II.5 puta aktivniji od piretrina II. . Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom.

buhara. dalmatinsm buhac. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. vra tic. buva i drugih parazita. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. bubar-ica. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. Narodna imena: berica trava. buvarica. buvara.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%).v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik.BUHAC 259 Ispitlvanje. . Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. . . a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. Zivotinje tople krvi i biljke. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. buva~. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje. brminja. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. kartonima. Hemijsko ?dredl. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. vrecama brzo gubi dejstvo. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. lma viSe metoda. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. U kesicama. buharica. buha~ deJuje brzo. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. a drugi na ketonskoj funkciji. divlji pelin. divlja barutica. -. a diditi dugotrajno. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. matrikolda. osjenac.

par kins onizma i drugih neuroza. ocisti od zemlje i natrulih delova. sam iii zajedno s kokainom. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. his terije. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). Od I i ~ case pravi pra~ak . Radi razmnozavanj a. tinktura. pilule (s podofilinom). dializat i dr. grceva od zucnog iii bubreznog kamena. Daje se i spolja u obliku masti. Kopa se u jesen. sirup. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. ekstrakt. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). epilepsije. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. opere i VI!LEBIUE su~i. pilokarpinom i muskarinom. u humanoj i veterinarskoj medicini. kao protivotrov pri trovanju morfinom. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. . Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu.

DEWVI BUVACA. D . B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . Prvi zapis potice iz 1504.ATROPA BEU-ADONA . Pocetkom XIX veka . C . B .PHYTOLACCA OECA NORA . VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja.VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E. C - AILANTHUS GLANOULQSA. 0 . xlll. LIST IZJEOEN 00 BUVACA.EPITHRIX ATROPAE. 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). narocito Venecijanke. Lepe Italijanke. ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata.DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija.5. x O. U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. upotreblja- BELADONIN BUVAC A . godine.

najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. a malo ili nimalo atrop ina. Susenjem. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. ziva biljka je najotrovnija.5 mg. biti skodljiva. nego je jo~ porasla. koji je oko 6 puta manje otrovan.23 grama. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. SveZa. kako zivom. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. i to bobieama. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. Prema tome. Najeesea trovanja su slucajna. Suva. jer se hi· drolizuju (razlaiu). odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). a najvise njen koren. umorni i zedni. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. a drugi prezivese posle stra~nih muka. TROVANJA VELEBILJEM . Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. . Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . dakle. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. Cela biljka je vrlo otrovna. jer sadrfi najvi§e hioscijamina. Trovanja velebiljem nisu retka. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. klime i drugih okolnosti. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. zemlji· ~ta. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. 1825. taka i osu~enom biljkom. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . nenamerna. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine.

u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. delice klltikule i dlake. za njega je beladona i najot rovnija. a li i medu pt icama ima razlike. psihoza i sl. PuZevi jedll velebilje. Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. .tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. Ovca i koza . ukusnim i privlacnim bobicama. Uostalom. Kod nas . 0 tome se kod nas vrlo malo zna. na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji.6 grama (Hekel). Meolltim. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari. na pri.'an 1 ot ru je beladonom. COI'ek j e najosetijiviji. losi! Pancie i Sava Petrovic. NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju.skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. bili Zekari. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. Tako je. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka .st . mt::dlltim. 11ajcefee zrelim. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. vrlo otporan.c .: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog. mer. gol ub je.I1akova trovanj a. sIal' nim. hemijski i na zivotinjama. ali sami postaju otrovni za coveka. 'clcbilje .0 ' da j edu . njima one ugta ne ~kodi . medutim. Zec. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. na primer.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. oko 0. ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. ali je njihovo meso otrovno za coveka. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. . najosetljivija bi bila macka. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. klasicne primere nenamernih. Ranije se. pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. Posle coveka . Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. ako bolesni'k ne umre od velebilja. pre. pti ce i pas. ·na zalo.

izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. vrlo mnogo. slueajeve medikamelltozniiz trovanja. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. prevare se i pojedu poneku bobicu. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. Nije. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. Na ova kriminalna. Zlota. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. da pokafe da nije kukavica i mali. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. za inat pojede jednu ili vge bobica. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. Osim toga. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. sva ostala su bila iz neznanja.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. U istoenoj Srbiji. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. zedna i gladna. u Gvozdatkoj reci na GQeu. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. . Najce~ce se nekad zena ovim . posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. uvo nimalo bezazleno narodno . U rukama lekara.venin« (otrov). lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. deca. Ako ne crknem. nedaleko od u~ca lbra u Moravu. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. Bili su potpuno izobliteni. zabelezio sam 1954.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. Na primer. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. Sarbanovca i drugih sela piju . apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. Prema tome. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. osvetli iz svih aspek_ a ta. god. dakle. seljaci iz Krivelja. nije od manjeg znataja.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). ipak se pretpostavlja da ima i drugih. A vel1in (jed.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. is tina. ispoganjeni. O~trelja. nego korenom velebilja.. znao koja je biljka u pitanju.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). ali ne bobicama. ako mogu da izdrlim. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. Da bi iz sebe isterali . tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . mec1u odraslim ljudima.« Medutim. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). naprotiv. to je eesto 5111rtonosan olrov. osobito po selima oko Bora. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. veCinom iz neznanja. a mozda i iz koristoljublja.

Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. odnosno racemicni atropin. starosti :droge i dr. crni bun. bes. ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. neosetljivost na svetlost.3% alkaloida.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. poremccaj vida. bun. veljebilje. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. vilino bilje. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. odnosno hioscijamina. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. Kao ~to se viodi. srecom. veliki bun. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). vilinsko bilje. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. U . Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). rede po hrastovim sumama. gorski bun. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. kurjaca. pomamnica (otrovani skace.sirene zen ice. kurjacija jabucica. neizdrzljiva zed. cuvanja i prerade. pasja jagoda. pasja viSnja itd. nacina susenja. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . Najvise ga ima po svetlim bukovim. ludaca. prilikom susenja. racemican izomer-atropin. neuracunljivost. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. promuklost . viljebilje. kurjacija treSnja. zanesenost. gorsko bilje. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. Voli jaku sumsku zemlj u. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. tia. ludilo. decu i do mace zivotinje. ukocen pogled. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. klime. bunika. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). Nadeni su primerci lista sa 1. a najviSe po sumskim prosecima. Medutim. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). golemo biljc.32% alkaloida. mandragora i dr. jako ra. vremena berbe. veliko bilje. vrgti.

Semenke su okruglaste. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. mrke. izbijaju ·iz pazuha Iistova. Zapadna Evropa). Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. velioine naprstka. bor i drugo drvece stasaju za secu. Prema tome. i to vek stogodi ~ njaka. visokih 1-2 m. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. SAD. Velebilje eveta preko eelog leta. krupnim. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. najvge u Englesku. lugoslavija jc godi. rede je kruniea zutosmede boje. socna nakiselo-slat ka. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. Plod je vrlo lepa. odelo i obucu. nego se ~uma tim leci.I . na bazi bleua. od kojih je jed a n vel i k.aka va'i. a d rug i m a Ii. svega do 2 mm u precniku.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. tako da za prodano bilje kupuju hleb.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. irna tamnoljubicast sok. Kruniea je ·krupna. jer . po povr~ini rapave. !taliju. Cvetovi su pojedinacni. I jo~ nesto .nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. Bobica je mnogosemena. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. veliCine vi~nje.. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee. sitne. Ova impozantna zeljasta -. Eto zbog cega se ovaj opasan.e crnomodra. Dna . Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. jer je velebilje sumski korov.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. a na jug se pros tire do severne Afrike. Kad sazri. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. hrast. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. Da bukva. ukusna (ali vrlo o/rovna). a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo.a. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). Holandiju. sjajna zelena bobica. i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan.guk ih sllma. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. treba cekati covekol' vek.

obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. najc!e~ee po llaseljima. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. a nikako u vreeama. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari.i krajem leta. ko nema su~ruiou. nepromoeivu emu hartiju. Koren velebilja je vrlo mesnat. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. zelenih plodova. Cim se lisce osuili.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. nagorkog i naljutog ukusa. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. sitne plodove modre boje u grozdovima. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. Ako se brzo ne osusi. ali je najbolje prvo kolo. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. rupa i drugih o~teeenja. Lisee velebilja je neprijatnog. debelu. vee od druge polovine avgusta. sunCanom i suvom vremenu. Na njima osim evetova ima i mladih. To moraju ZDati svi biljari. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. bez pega. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri.ire ad tr. natruUh i mrtvih delova. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. vrlo velik. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. onda' brzo gubi lekovitost. Korenje se odmah opere hladnom vodom. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. BERBA. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. mek. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. beJoZuckast. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. Korenje se vadi u jesen. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. ad 2 do 3 em. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . soean. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. Iskopavanje moze poc!eti . SUSENJE. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. krupni i Ijubic!astt. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje.i godine.

glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju. beladonu treba sto pre osu§iti. najvge na mestima' gde je okupat. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. Preporuke. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje. Prema tome. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. dok na pozari§tima nije izrasla suma. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. a jo§ vi§e susne 1946. pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. godine. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. mi smo . i 1947. vla!n. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. one brzo gubi alkaloide. iako se od davnina zna za nju.iti da bi se §to pre osusilo. napomene i opomenel .o zapakuje i cuva na vla7. jer niko nete da ga kupi.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. uplesrrivi se . a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. sporo i nebatno su§i. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke. Uopste. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji.Cela bilj'ka je vrlo otrovna. Debelo korenje se mora U2du! raspor.i mora se uni§tiIti. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena. AIm je vreme toplo i suntano. . Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka.jmal. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu.nom mestu. nego ga treba §to pre prodati. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu).

rana.. Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge.VERBENA. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. duguljasti. jer sniZava visoku temperaturu. otoka i drugih oboIjenja.(J/ . Sadrii neproucen al· kaloid. manje iii vi~e dubokodeljeni. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. sluzi i etarskog ulja. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. Upotrebljava se i protiv groznice. DlVUA VRBENA . LJUTOVNICA Verbena officinalis L. VRBENA. 269 VERBENA. Povecava mlecnost. isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . bledoljubicas ti. VRBENA . Cveta od juna do oktobra. Listovi su naspramni. visoka 30-80 em. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. dvousnati. DIVUA VRBENA. : VERBENA dnevno pre jela.Za spoljnu upatrebu. Narodni lek za jaeanje. . heterozid verbenozid. gorke materije. grla.500 m nadmorske VIS me.. Cvetovi su sitni. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1.' . protiv nesanice i nervoze. za lecenje jetre i mCi. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- .IQ-/ " . Stabljika je cetvorouglasta. . grubo dlakavi. taDina. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. uspravna i na gornjem delu razgranata.

OstaJa narodna Imcna: bori~. spe riS. brstica.270 LECENJE BIUEM mena. jer »od verema veceg jada nema«. popari se I litrom klju~ale vode. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. GORSKA METVICA. sporiSak. bosotica. vrbina. vrbica . VEREMNJACA. cvrstac. TRAVA OD VEREMA. MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. jer sluZi za destilaciju. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. jezicar. ze! ezenka. konju ~ ara. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. spo l'i ~ . nesanice. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. Sadrii vrlo malo etarskog ulja. VEREM-TRAVA. uglavnom za jacanje i umirivanje. trava ed dlaka. verbina. VEREM·TRAVA . ostavi poklopljeno 4 sata. »bola pod grudima«. rede za lecenje rana. ocedi i mlako upoLrebi. nani i maticnjaku.

Cveta celog leta. visoka do 70 cm.VETROVAC. V(. vekes.Bodljikav korov sus nih mesta.~I STRIC Eryngium campestre L. bodeci trpotec. fi'rOgon . valjavac. VETROVAC. . .ljkama koje deluju diureloicno. bermelj. sikavcina. .ljikava biljka. Sastav. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . vakas. . Upotreba. be li tm. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. oko 0. brmak. Narouna imena: bela boca. KOTRLJAN. ple~ec. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. nalaze se na vrhovima grancica. su tvrdl. . Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. . osobito po kame· njarima. kapinska trava. skulab. Daje se sam iii sa drugim bi. brmec.12% etarskog ulja i mnogo seeera.5%. 271 VETROVALJ.5-1%. bela sikavica. beTmak. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. Droga.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. Zilavl . - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. kolotrk..VETROVAU.Saponozida 0. skolobad. Koren je svojstvenog mirisa. bermec. skolab. a ukusa slicnog mrkvi. . . KOTRlJAN . tan ina 1. bermez. na pesku i sllvim poljanama.Diuretik. najcesce u obliku caja. ovci cicak. Ima dugacak rizom.

lis L. planum L. VIDOVA TRAVA. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. E. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti. Rasprostranjenost. kapinika. (kapin. Cveta od leta do jeseni. a gornji jajasti i nazubljeni. svega 10.l. (glatki sikavae) i dr.600 m. tamnozeleni. VIDAC.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. Raste svuda po livadama. kemerak. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. Listovi su sedeci. do 2. ostri badelj). Droga. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. Sve su to poluparazitske biljke. ruZiCasto-ljubi~asti. lim sumama. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova. VIDOVACA. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). Stabljika je neZna. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. pored puteva. bledoruti iIi bell. morski sikavae. .20 em visoka. donji su klinasti.

spada poklopaC'. Sastav. plavu boju.JednogodiSnja sitna biljka. VIDAC Anagallis arvensis L. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. poklopiti. Droga.150/0 etarskog ulja. Svojstva. na uga· ru. grizov.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. - Primulaceae IzgJed blljke. vidavita trava. Rasprostranjenost. ota· niea.VlDOVClCA. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. Upotrebljava se i za letenje upala oka. na dugackoj drki. imaju 3-5 nerava. Oko 0. jajoliki. ka. 1.Vidovcica oije dovoljno proucena. kraj puteva. VIDICAK VIDOVCICA. VIDOVA TRAVICA. sa crnkastim tat· kama na nalitju. proteolitski enzimi. 50/0 galotanina. Upotreba. kad sazri. Plod je okruglasta taura sa koje. dragonka. leti proliv. Caj za ispiranje nasa (kija.Saponini. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. po obodu celi. Narodni lek. tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». visoka 10-30 cm. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. preve· liko lutenje zeludatnog soka. prosti. Siljasti. malo tanina i drugih sastojaka. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. . 2. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. . Narodna lmena: vidica. blefarit. najvge po njivama.Gorkog ukusa. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. . konjunktivit. Bez rnirisa . . . naspramni. . ~to moze imati kobnih .Raste kod nas svuda. Otrovna. VIOOVA TRAVICA. VIDAC 273 Sastav. gorke materije. oslenica. Listovi su sitni. Upotreba. vidoka ~arena. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. Cveta celoga leta. zornica.

vrlo dlakava biljka. divji baselak. Ima kalijum-nitrata. nitrata i benzoeve kiseline. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. zelenkasti. . GOSPINE ILl VENERINE "LASI. zeoica. skupljeni u lop taste evasti. okaoee. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L. krivi~ica. konje. vidovska trava. vidova travac. sumpora i kalcijum-oksalata. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. gume. DRENAK. mi· sakinja. zeleoika. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. kumarina. krika. Narodni lek za Jecenje organa za disanje.O· sim vee spomenutih. vanilina. . Otrovna je za ribe. kurja cesnica. Cvetovi su sitni. visoka 10-40 em. vidovka. skrika. o~iea. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L.274 LECENJE BrUEM posledica. Povodeei se za narodnim imenom . Ima gorkih i taninskih materija. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. abronka. visoka do 80 em. Narodna imena. ovce i ptice. kokosiji slijep. vidooka. sluzi. v. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. kurje oko. CRKVINA. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. erljena vida. VILlNE. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. PAPRAC. Imroslep. VIJOSNICA. vidoviea.i die. Ima i sluzi. vid. PRILEP.

C. kao palae debeo. jakog.QZA . U li~cu ima boje ne materije enozida. 275 VIUNO SITO. alpina Jaeq.Osim spomenutih. grubih Iistova. peraslO deljenih. ima antibakterijska svojstva. VI NOVA !. . protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a . . zatim vinske i drugih kiseLIa .Koren (Carinae radix) se vadi u jesen.protak. corymbosa L. mesnat. dijaforetik. Kad sazri. Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. a ispod njih je rozeta od bodljikavih. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. C. prostriljavica. Rasprostranjcnost. raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e.i nulin levulozan.VILI NO SITO. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). Vinova loza ima izraz.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). debelih.Mr~avi. vulgaris L. . kompava. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova.ino sito ne ma stab ljike. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu.. Narodna imena. RESETKA Carlina acaulis L. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris.. . KRAVUAK ..ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . VINOVA LOZA Vilis vinifera L. KRALJEVAC. toniok i holagog. Po~to je . na preseku beo. koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. hranljiv je zbog inulina. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. oko 30 em dugackih. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. sastoji se iz raznih terpena. voska. . U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. - Compositae Vil. Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. narkoticnog mirisa. smole. Droga. i dr. Upotreba. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve.Etarsko ulje je smede boje. okrugla. . flavonoida i leukoantocijana. u precniku oko 12 em. evo jo ~ i ovih imena: beli tm. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje. pupavae. Koren j e okamit . Dugovecna zeljasta biljka. Sastav_ . Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. PUPAVA.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode).Sadrzi 1-2% etarskog ulja. U gladnim godinama koren se jede. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. vretenas t. - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. C. Cveta eelog leta. l anina. KRAVLJAK. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. belotrn.. sjekavae. .

Vocni daniJ. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. Voce i povrce. VRKUTA. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. Svrab stidmce (pruritis vulve). osobito erno. Vino. krupni. - Rosaceae Opis biljke.Virak je tipicna taninska droga. . ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. zvizdenjak. po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. BISERAK Alchemilla vulgaris L. viric. .Raste svuda do 2. plascek device Marije. oporog i malo nagorkog ukusa. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta.500 m. kamilice i majkine du~ice. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. dunjinog semena. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. Droga_ . drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . trave-ive. osobito krvavog. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. vinja loza. Svojstva. jer groide je vrlo hranljivo . Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. Suvo groide je veoma hranljivo. lavska noga. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). lekovitih vina. Rasprostranjenost . Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. gospin pla~t. Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora.Dva grama vodenog ekstrakta virka. . pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. na dr~kama. cokot. goveda trava. gastrita. trs. vinska [oza. vinoloza. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. visoke 10-40 em. drago kamenje pastirica«. najviSe po suvatima.Bez mirisa. Narodna imena: vina [oza. magle i kiSe kao divni sjajni biseri. . VIRAK. 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. ROSANICA. Upotreba. »nakit i. Listovi su naizmenicni. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. u eelini okruglasti.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. izmedu stena i drugde. c:apa lava. navodimo i ova: verkuta. capa oroslanova_ . Dobar adstringens i tonik. . 10 g lanolina i 20 g vazelina .Osim spomenutih narodnih imena. vinika. krga. .

U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. . dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. visoka do 1 m. limunove i Cilibarnel. (dremovac. pekmez.50 i 1". VISIGAC. VLASKA SALATA. pravi se Sirupus cerasorum. vino ·i dr. .'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma.V1SIBABA. Glavni alkaloid je g a I ant ami n. VUSKA SALATA . U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. Daje se u obliku 0. BAPKA. BAPKA .. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. kunjavac). Vitaminski vocni sokovt). Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . 277 VISIBABA. Leucojum aestivum L.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. azotnih jedinjenja. DREMIDEDA. . mineral-nih soli. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. VISIPATKA. U lukovicama ga ima oko 1%. Od zrelog p[oda. OGNJICINA. DREMUUKA Galanthus nivalis 1.25. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. . Kao sneg bell. Z\'once.e alkaloide derivate izohinolina. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. SKRBINKA Lapsana communis 1. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. VISNJA Prunus cerasus L. V1SNJA . Cvasti su svetlozute boje. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). Cveta od maja do septembra. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. REPUNJACA. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. 0. vi tam ina itd. drem.ZALATNICA. SISAVAC. DRlJEMAK. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). Galanthus woronowii Los.

LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. ponekad i krvavo.) koje nisu ~kodljive. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. z. zuta lilija. Vodena perunika je olrovna.icini. trava od srdobolje. uzeta u vecoj koJ. za jaeanje. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. 1. 2. divlja perunika. breze i medvedeg groZda ·i troskota. Cl'eta od maja do jula. Os tala narodna imena: vodeni bozur. Lici na peruniku. arginina i holina. Sadrzi do 200/0 tanina. izaziva grceve u trbuhu i povracanje. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. visoka 60-110 em. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L.Upotrebljava se i protiv proliva. Raste svuda po stajacim vodama. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. divlji lilijum. a lekovitost im je veea i pouzdanija.uti vo- .278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. .50f0 belancevina. U svezem stanju. glutamina.7% ulja. vodeni krin. ali JOJ je evet zut. zuti bozurak. voeni ~ecer). Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike. jer je otrovna. vodeni evijet. lista koprive. vodeni macic. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. kuva 15 minuta u 1 litru vode. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. hrastova kora i dr. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak.

Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. 2. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. duguljasto-koplja· sti. osobito mlada. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. . zecja nrliea. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). i \ista hajducice. pektina i dr. ponekad . najviSe pored staza i puteva. po obodu duboko i nejednako urezani. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. uvece popari sa 300 g kljucale vode. u gornjem delu razgranata. krupni. Upotreba. VODOPIJA. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. trave. poklopiti.Raste svuda kao kor~Y. Spravlja se J pije kao pod 1. i po JOg trave·ive i pitome nane. dugacki. krinka. sarica. cvrst. . CIKORIJA Cichorium intybus L. Sastav. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. spolja tamne boje. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. zut i Iilijum. svi su jezieasti. vrlo tvrda.5 m. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). Rasprostranjenost. po pasnjacima i livadama.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. . povodna peru· nika. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku.om. pre svega. Droga.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. kao pod 1. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin.i su u obliku rozete. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr.ive. Svojstva. »Frankova cigura«.Cikorietol. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. vrlo lepi i upadljivi. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. za pojaea· vanje apetita. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. maslacka i idirota. Cela biljka ima mlecnog soka. bolje varenje hrane. slobodnog voenog secera. a iznutra gotovo beo. 3. . Prizemru Iistov.i viSa. za jacanje zeltica. Stabljika je prava. 4. ~ENETRGA . . Koren joj je valjkasto-vretenast. manje delj eni. a oni na stabljici su kraei. visoka do 1. Cvetovi su svetloplavi. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. lazni macinae. lENETRGA. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. Cveta obilno preko eelog leta.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana).VODOPIJA. 1. osta. majkine dusiee i oraha. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. avo je . po obodima surna i drugde.

zelteniea. ~trpka. ~an· toga. VOLOVSKI JEZIK. zutinica pi-toma. jandreSiea. modriea. cihura-rezaniea. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. plavulja. zutka. ~urlin. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). VOLUJAK. gologuza. divlja 10Cika. Cichorium endivia L. suncevo cvece. vodoplav. PACJE GNJEZDO. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L.imenom: and~bija. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. cikora. oko 23. konjska trava. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu.000 vrsta. kairiput. Narodna !mena: vgnjev regrad. radic. endivija kreculja. indivija. eilkorija. Prema tome. cigura. zumenica. Narod je naziva ovim . vrtna zu· tenica. plavoevet. kudrava salata. zucaniea. andivija. VOLNJAK. a njih ima vrlo mnogo. cihora. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. podroznik.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. goliea.

izaziva gaClenje. vranjena. VRANEMIL.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. visok 30--1 20 em. VRAN lLOVA TRAVA. Ima kalijurn·Iri trata. ras te na kamenjaru u Primorju. holina i alantoi na. olovniea. Ne t:eba ~~ati vra~. ni aktivni sastojak bilj ke plum. U obliku caja (5%). V R. vra nj emil. povra· canje i druge znake trovanja. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. VRANI ENlKA. god. vezu u kitiee i na j akoj prom aji. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima .intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. za znojenje i iska~ lj avanje. obral1enom zem lj gtu . Plumbagi n aceae MeClutim. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. a osobHo koren.. Ako se proguta. BLITVINA Plumbago europaea L. izaziva ervenilo i plikove. a danas r ebko nadzemni deo bilj. Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix).AJ~ E. kaloida einoglos ina. visoka 20--80 em. VRANJENlKA. svincenka. poglavlje . jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. konsolidina i konsolici na. vo~ij a) . al. Arom ati cnog mi risa i ukusa. Cela biljka. oko 20 em dugacki. lui. Ostala narodna imena: vra· nemilj. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . ekspe· rimentalno je dokazano da glav. lip· ka. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . lovku s belim evetovima. (zavratIriea.VRANEMI L. 1947. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. .M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L.

rigan. jer ima 500/. crlJena metvka. rehogan. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. cober. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. timola. maturan. Mes timieno se javlja u velikoj masi. erljena meta. vrigan. Ima uspravne evrste drske. mravinac. bolmet. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek.iSljavac. dobra misel. s u ~ i . cela livada se oboji divnim tamnim lju. zabrta. obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. zavrta. ernovr. dZodzan. dusica i sl. pa kad iscve ta. bicastim cvastima. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. to~ ta. susica. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. Spada u grupu aromaticnih oporih. crnovrska. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. mravinjac. dobrovoljka. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. I sto tako se bere. vi· soke oko pola metra. goeman. gorka meta. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . Na taj nacin se moze i objasniti ve- . timola. dobra misu. mravlinjak.282 LECENI E BIUl!M maj u. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . mravic ? (Vuk). potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. sovre. ksaberta. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. bolja dusica. ernovrh. sovr.i m etvica. mir. origanj. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. Cveta od jula do oktobra. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. Ukusa je oporog i gorkog. majoran.

rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka.I~tra mlake vode). . Plod je si·tan.inu. gruba. DlVLJA PROJA. (30 g ~a p~la . Zuckasto·belieasti i pojedinacni. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka.VRAPSEME. visoka do I m. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. Cvetovi su sitni.IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. . odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. . pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. vrlo razgranata stabljJka. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. Cveta od maja do jula. Raste obilno svuda po ~umama. VRAPe IJE S EME. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. neupadJjivi. iz njega izbija prava. duguljasti. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. . evrsta. i silikata.Deluje diurelicno ]{.ao i druge silikatne droge. grubo dlakavi. beliCast. . ListoVii su bez dr~ ke . VRAPCIJE SEME. ostav. Rizom je debeo. dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. sjajan i vrlo tVI'd. VRAPSEME. DIVlJA PROJA .

l1inl1uvak. a pre svega zdravstvenim radnicima. konopljika. Zato se skrece patnja sl'ima. POVRATA Tanacetum vulgare L. obratic. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. mosak. zdravlje. vrapcevina. Listovi su krupni. Ukusa je gorkog i neprijatnog. kao gorko sredstvo za jacanje. vratie.). prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. povratic. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. visoka do \. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. jarabinje zelje. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. grlieek.5 m_ Stabljika je prava. . 2:ivotinjama je davan intravenozno. hoee da ujeda is!. RasprostranjeDost. vratieelja. izgubljena sDaga itd. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. . slabo razgranata i cesto crvenkasta.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. Compositae Dugovecna. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. Droga. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. biserka. divlja proha. bratie. Otud mu i ime pot ice. Upotreba. proulja. najvise po lugovirna. pticje proso. vrabseme. bozje oko. zatim smole. ukradeni volovi. vrabcije seme. Narodna lmeDa: abrata. Svojstva. pticje seme. Svi de lavi biljke su otravni. Cvetne glavice su zute.apeni. doze i nacina upotrebe. . a najvise cvasti. vrapcje sjeme. tamnozeleni.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. jer je bilo cesLih trovanja.Cvast bez drske (Tanaceti flos). ticje zrno_ VRATIC. farmakodinamskog dejstva. crvinjek. vratika.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. umanika. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. POVRATIC. Sastav.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. bujna. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. jarebinjak. zecje seme. ribciCi. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava.Gde se vratic pojavi. vrlo lepa zeljasta biljka. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. lzaziva konvulzije kao kamfor. do \. sitne. . pticja trava. ali je vee i u malim dozarna opasan. . Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). Cveta leLi.

. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. Stabljika je uspravna. KOKOTINJA.. eibrije. prema vrhu suzen i. Stabljika je razgranata. . Cveta od maja do jula. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. sedec i. pektina i drugih mater. nerazgranata. Raste po moevarama. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L.Raste svuda. visoka do 80 em. potocnjak. drenak. potoeni klasic. Rasprostranjenost. VUCJA JABUCICA. Sadrle tanina. na osnovi sreasti. Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. ruia. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. sitni. Cvetovi su zuckasti. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. karotenoida.VRBICICA . VUCJA JABUCICA . gola. - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. . Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). Najvge je ima na vlainim mestima. VRBICA . DESNO: CVET ~Hja sti. zelello-zuckasta. Listovi su duguljasti.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. Listovi su na dnu srcasto useeeni. eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. 285 VRBICICA. VRBICA Lythrum salicaria L. kao i druge opore i sluzne droge. erljena iva. Ostala narodna Imena: vrenica.

drZe oko pola sa ta. vutja noga. hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. jabucina. a zatim je stave na kozu. Vucja oputa je vezi. Uopste. divlja jabuka. na vrhovima grancica javljaju se divn'. Ijute d gorke smole me z erei n a. LIKOVAC Daphne mezereum L. koja deluje drasticno. VUCJA OPUTA. izomer eskulina. Narodni lek protiv reumatizma. Spolja je kora glatka. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. Savija se i tesko kida. Upotreba. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. . Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. zeceva lubenica. Nema mirisa. AJDUCKA OPUTA. posekotina. a pogotovo za vreme ratova. jer je biljka otrovna. zeeja aubeniea. vucja jabuka.eel a biljka je gorkog. koznih bolesti. Kad se duie ZvaCe. tako da je danas skoro potpuno napus tena.t (aristolohija kiselina).Alkaloid aristolohi. Plod je jednosemena jajasta bobica. ~ eeer i drugi sastojci. . . tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. tanin. To je anhidrid mezerinske kiseline. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. grmie visok do I m . a zrenjem poerveni kao skerlet.va. I u miru . jer je jako savitlj'. Droga. Sastav.U januaru i\<i februaru. Najcesce potope svefu koru u sirce. kur· jacka jabucica. smola.. Droga. rufieasti mirisni evetovi. najpre zelena. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. pre Iistanja. Pri susenju treba biti oprezan.kans (izaziva plikove).Narodni lek za lecenj e rana. zoma et herbal. tim vreme dopusti. Berba.Rizom. Listovi su uski i ovaln1. Druga narodna !mena: volk. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. Raste po vlainim i mraCruim sumama. neotrovnog glikozida dafnina . gorak sastojak. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. .U drogi ima oko 8% zelenkaste. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. Vee u februaru. rute boje.286 LECENJE BlUEM Svojstva. jablcina.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. vrlo glatka i svilasto sjajna. jabutnjak. . Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. Upotreba. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. izomer eskuletina. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. . skrob . a iznutra je ruekasta. jabolcina.j lek. MASLINICA. Ima jos i zute boje. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. VUCJA LIKA. guli se kora i susi. etarsko ulje. . s ovom drogom . u loga. posta se prethodno savije u snopiee. erveno-mrka iIi ruto-mrka. Sastav. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. ali je u tom obliku droga jos opasnija. pre nego sto se pojavi evet. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa.

Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. Koru guliti u rukavicarna. Narodna imena. rnehurove. bol. lovorCica. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. (vucje uho.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. Daphne laureola L. zimzeleni likovac. veliki. Opomena! . likovina. . Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . vazdazelena rnasl~nica. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L.VUCIA LlKA. meeja lika. VUCIA OPUTA . 2:ivotinje ne jedu vucju oputu.. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu..Osirn navedenih. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. Da bi sprecili i ublafili delovanje. gat1enje i povracanje. vutji rep. . u~a­ tak) i dr.ina trava. licac. u veeoj dozi upalu zeluca i creva. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. Cocca Gnidiae. Sve su one otrovne j vezikanlne. . plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. =~. bes. li~ac. zelenika. liCica. ~maslinica). . zmij. ljubcac vazdazelen. zuti jeremicak. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. divlja lavorika.

a osusen roznate konzisteneije. moze se zasladiti. eRNI GAVEZ. visoka do 1 m. Cveta u prolece. 2. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. socna. Svojstvenog rnirisa. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. ostruZc. glikoa lkaloid konsolidin (0. . cireva. Koren je snaian. sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. spolja ern a iZl1utra belicast. Upotrcha.Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. Rasprostranjenost. razgranata stab ljika. debeo. aspar31gin (1-3%). kuvati 20 minuta.007%). smola. Droga. poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. oslaviti 5-6 sati i proeediti. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. starih i gnojavih rana i sl.Tipicna sluzna i donekle taninska droga. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju.000 m nadmor ske visine. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. . Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L.70/0). ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. SiTOV karen je soean. etarsko ul je. U nasoj narodnoj medieini. mesnat. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka.G GA VEZ. . U obliku sirupa da. sluzavog i poma lo oporog ukusa. Sastav.Svuda po rovovima. 3. nmogo slu zi. Opere sc. tanin (5-6%). guma. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. . Iz korena izbija uspravna. ~uplja.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. dlakava. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. . zvonastJi. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti.002%). 1. uboja.

kilnjak. Cir zelllca I. GAGRICA. Raste po moevarama. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. popariti 1 litrom kljucale vode. GAGALlCA. konjski rep. / .GAGAMIIA. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. GVAJAK. .Zygophyllaeeae. cesto u zajednici s jcdom i beladonom. skup. Ima jos i gume. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. d Guajacum sanctum L. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. voluj jezieae. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). Cvetovi su sitni. malo etarskog u{ja i tan ina. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. SVETO DRVO. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. opasica. GVAJAK. U vecoj doti deluje kao purgans. GAGAMIJA. dijaforetik. erni koren . plju~c. GVAJAK·DRVO . U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. malo etarskog ulj a. vise u belici nego u jedraeu. . vrani gavez.. 4. dunjinog i la· nenog semen a . VUCJA NOGA. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. DIVONANE Lycopus europaeus 1. VUCJA STAPKA. beli 5 ervenim pegama. GAGALICA. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). 1ma gorku materiju Iikopin.-DRVO. svatovci. a nc clrvo. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. GVAJAK. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. visoka do 1 m. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. GAGAMIJA . vanilina i dr. sudorifik. . a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. Jedrae ima oko 22'/0. OstaIa narodna lmena: velika so- dula. Gvajakovo drvo jc di-uretik.

U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. panaksozid A i B.290 LECENJE BILJEM GINSENG. smole. GLEDIC. Pan a k s . Cveta u maju. Cesto se saeli kao ziva ograda. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini .5 e n «. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. U Kini. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. Raste svuda. Rasprostranjenost. alkaloid nepoznate graae. GLOG.05"10 etarskog ulja. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. vitamini C. fitosteroli. i suvim mestima. GINZENGOV KOREN. Osu~en GLEDACUA. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. reae malo ruZieasti. U mahunama irna flavonslcih. . slieno reumu i kru~ini. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. 3-4 m visoko. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. Upotreba. na kineskom zen znaei eovek. CvetoVii su beli. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. koja raste u Mandluriji. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. pravilno graaeni. saharoza. lENJ-SENJ.sap 0 n 0 z i d. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. . do 0. kako se neis pravno kaze. dakle. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). a Ginseng iii.Araliaeeae. kamenitim . Bl i B. Koreji. »f e n . Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. osobito po ogoljenim. i dr.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. - Rosaceae Trnovit. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. sluzi. a i\ e n = koren. GLEDIC. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. PANAKS. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. amorfna. malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer .

odoljena i maticltjaka. . gu~enja (za· duhe) .U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda.Plodovi se b eru kad sazru. l. Narodna lmena: beli glog. aH su manjc ispitane. rna· slinovog lis ta. ~ecera.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. glogovka . 4. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. protv nesaniee. . CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba.cie. 3. glah. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena. vinske i drugih kiselina. trimetiIamina i drugih alkiIamina. bijela drata.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. ostri tm. tanina i drugih sastojaka. pasji trn. izoamiIamina. rastaviea i imele. kao pod 2. a druga polovina jo~ u pupoljku. trnka. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. et fru ctus). triterpenoida. Upotreba. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . sitosterola. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. drugi. list. tiolin a. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove).Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. . imele . glo. saponozida. . folium Sastav. da se ne izlome. cobanciea. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. adenina i drugih purinskiih denivata. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz.GLOG. bijeli trn. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. Cvast. kao pod 2. kao srtani sedativ. .Bere se mlad list i su~i kao i evet. medvedova hr usica. hmelja. 2. Droga. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. a u kori al· kaloida bliskih berberinu. osobHo srt ani i nervni bolesnici. guan ina. aeetiiholina. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. osobe u k1imakterijumu i . aromat· skih aminokiselina.U gloginja· rna ima masnog ulja. . Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. raznih uzbudenja. glogie.i belog luka. . limunske. Napomena! . Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. belog luka.

naearole. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. naspramni . skog. (garcaroJa. Saddi jos i Secera. Sabinu . ovalno·rombieni. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. u preeniku najviSe 5 mm. piramidalno. binae summitas). Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. ste. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. GLUVA SMREKA. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. ponekad otverena usled trljanja. pitomi glog). a ukusa gorkog i ljutog. K. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. Sastav. poredani u eetiri reda. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. okruglo·duguljasta. (erTli glog). vrlo gusto i zbijeno razgranato. Grn! iii malo drvo. K. na vrhu zasiljeni. tan ina. 1azaro1. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. va zrna 3-4 mm velika. svega 1. Li s tic i su sitni. e. posuti be· lieastom vostanom prevlakom. terpentin. danas go· tovo potpuno napusten lek. penlagyna W.292 laegus monogYl1a Jacq. u sve~em stanju vrlo savitljive. visoko 2-6 m. Upotreba.5 do 5 mm dugi. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. opkoljena ro· tim . SOMINA Juniperus sabina L. hrapa. galne kiseline. azarolus L. 10ptasti. mekim mesom. tamnoplavi ili ernkasti.). Plodovi su pojedinalfui. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. M i r i s a je jakog. GLUSAC. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. Zastareo. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). s mol e i gorke mater-ije. silja. (erni glog) i C. imaju 1-3 sitna. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda.

na Fruskoj gori. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. Iznutra j o~ same u homeopatsko. suvim. GOROCVET Adonis vernalis L. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. razmnozavati.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. smri c·glu~ac. tlostalom. Berba. gluvi smric. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. kamenilim brezuljcima i padinama. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. ~ to je najcelishodnije. Domace livotinje je ne jedu. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. U1je j e najotrovnije. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . Cesto po stotinu strukova u busenu. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. Rano u prolece. bradavica i sl. jagodna s~mina. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. . peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. smrdelika. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. odnosno. a manj. Cela biljka j e jake zelene boje. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. Ccla biljka je otrovna. Raste po zemljama oko Crnog mora. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. stomahik i diuretik. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. smrd· Ijiva brina. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. krupnim. dok je jedan precvetao. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. zilicastim korenjem. Na kOli izaziva plikove. . kao em e nag 0 g. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. medicinL Daju je . Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. zenska klekovina.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. Najvge ga ima u Ukrajini. glavieastim. mrkog rizoma gorocveta. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. Neke stab ljike su sa cvetom. varunac. vretenastim. Ima strukova sa vge cvetova. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. mr~avim. plitkim. savina. I pored svih mera u pogledu branja. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. ljutog i neprijatnog uk usa. drugi je u cvetu. kao. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. Stoka ga ne pase. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . kao emenagog. gorkog. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. smrdelj ika.i broj ih je bez cveta. mestimicno u znatnoj kolicini. abortiv. glu~ak. crnim. gluhi smrc. Iz krupnog. viSeglavog. i svi drugi ljutici. na Krimu. tako.

. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. autumnalis). Listovi su goli m slabo dla· kavi. mrkih. a naroeito saponozidne droge. KnIDji:ni IistiCi su goli. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. Cuvanje. Cvetov i su vrlo krupni (3':. Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. .ene u dndinju. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). a u prvoklasnoj drogi nimalo. Plodovi su slieni dudinji. Naroeito se istieu zuti delovi eveta. uzduf naborana. b) c i· . pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. Siljasti i mnognbrojni (15-18).r. duguljasti. U k usa je gorkog i ljutog. do 7 em u preCniltu) . droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. postupiti kao sa digitalisom. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. Semenice su zelene i slol. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. "ge od polovine stabljika imaju evetove. pogotovu ove iz porodice Ijutica. gola. Droga. Ima pet jaja· stili. i u ti i glaviCasti. i ukoHko su stariji. g}jastih Iistiea. drvenastih stabljika. . Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. CaSica je spolja dlakava. jer eim biljka preeveta i zametne plodove. za· tim titrovati i.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. izomer konvalatoksozida. i mnoge druge hetero1lidne. Sastav.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. Rezana droga. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. siva. Ne sme biti plodova. Siljastih liski eelog ruba. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca.294 su~eni a . 1llanje je lekovita.je heterozida.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. koji su oa vrnu nazubljeni. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. kao uostalom. utoHko su krupniji i drobniji. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. . uop~te.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. bez dr~ke. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·.

Ove vrste adonisa su jos manje . Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. gu~nica. po nekim autorima isto. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. Narodna Imena. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. Istorlja.Goroevet je otrovan. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. akon4tne kiseline. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata.i spHane. i A. Ima jo~ i sap 0 no z ida.Adonis aestivalis L. goraevet .Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. flammeus Jaeq.Goroevet deluje slieno digitalisu. gorocvet. gorovcvet. gorocvijece. I spitivanje se vr~ biolo~ki. trovanja nikotinom. Deluju slicno kao gorocvet. Ne izaziva naviku. pentahidroksilnog alkehola adonitola. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). goroevijet. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. Prva fiz. zuta sasa. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. kod nas su mnogo Cesci. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. a vernalis na latinskom maci prolecni. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. IkaO digitalis.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. angine pektoris. a jo~ bolje. smole.j ungten (cupan s koren om). . zecji mak. Pos to je to vazna. Opornena! . . za jcji mak. . pa cak . . kao sto je gornji Banat. godine Bubnov na kliniei Botkina. zecji mak. .GOROCVET 295 mar 0 z i d. Upotreba. holina. Po Vojvodini. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. Druge vrste adonisa.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. a negde i potpu no zasticen. titrevati. . a po drugima nesto slabije. goroevet je na mnogo mesta delimicno. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. fitosterola i masti. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. Z~tlta . kao digitalis. zecji turcmak. .

Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. (divlji sim sir. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. s nalicja belicasti.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. Cvetovi su vrlo lepi.. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. pjeni sn ik. crvena alpska rufa. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. Rhododel1dron pOllticum L. Cveta leti. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. Kao i druge biljke iz iste familije. - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. slec). kozasti. visok 30-90 em. takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. sitni. a kas· nije perutavi i n'tasti. azaleja) i dr. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea.296 GORSKA RUlA LECP. Listovi su zimzeleni. zvonasti. crveni. jer je opasna i otrovna. uloga i kamena u bubre· zima. GORSKA RUIA . s lica sjajni i zeleni.

(= Trifolium fibrinum 1. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. valjkast. GRCICA . Cvetovi su zelenkasto-beli. (krecava salata. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. lUTAJA. 297 GORUSICA. BELA TRAVA. ~ gorusica ima sinigro~ida. L.. renika). kupusac. kres. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. . visoka do 30 crn. L. cvorast. wtnd bobovnjak). Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. DIVLJA GORUSICA. gronica. U tresetis tu lezi snliZan. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu. slieno kao i druge krstasice.GORUSICA . lUTAN SINAP UGOSICA. lacitvlium L. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu.) . GRONICA .. do 1 m dugaeak. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. Cveta od maja do jula. (grbica. L. GORKA DETELINA. Ljutina. :i dr. zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. oka 15 mm deb eo. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). Raste svuda. (velika grbastica. dimberika). BELJUSKA. visoka do 40 cm. grbaStica. GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. cartilagineum L. visoka do 80 cm. sitni. grbanj. BELJUSA Lepidium ruderale 1. najcesce pored puteva i na slatinama. L. sativum L. GORUSICA GRONICA. ali slabije. biberika. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. draba L. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. ARDALJ " Sinapis arvensis 1. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. TRAVA on GRONICE. GRCICA.

fibrinum od febris. na vrhu zatubaste. . uzdu! naboran. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. s ir 0 k. gole. u prirodi vrlo prorec1ena. Upotreba. MenyanI hes znaci mesdni evet. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. a na nalicju svetlije. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. mrzlitnik. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. UJazi u sastav Extraetum amarum. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. s!ieno liscu deteline. Vlasotin skoj tresavi. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. Liske su pomalo sotne. Sastav. Lisee je troperno. duguljaste ili kopljaste. deteljiea. sarno po visokoplanins kim. trolistina. groznitni trilisnik. gorka trava. nepristupatnim tresavama. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. meke. Droga.Ci troJJista. trifolia 2lIla. Zaitita. s to znaCi groznica. a siroke 2-5 em. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste.. na lieu tamnozelene. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. .Grtica je nedovoljno ispitana. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. zbog tega je zakonom zaSticena. ali retko. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. sto podseea na emenagogno delovanje biljke.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. prema vrhu se suZava. .

U plodu ima 0. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. magareca salata. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. KARAKTE&lSUCNI . 17% belaneevine. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. Za jacanje. o~ba1j . dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. trav&oive. divji articok. Cveta celog leta. poklopiti i ostaviti celu DOC. - Coimpositae Krupna. cesCe muCkajuei. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. BADEU. lincw'e i trave-ive po~ti.. glavobolje . pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb.) Gaertn. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode.. bocu zapuSiti i. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. Narodna imena. ploda badelja. SARENI CKAU Silybum marianum (L.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . za lecenje hemoroida d dr. 5. 1. protiv ~ecerne bolesti.IIi 30 g zdrobljenih plo. Cvasti su krupne i cr. 4. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. masnog ulja. senske groznice.n a. malo tanina.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. Upotrebljava se zreo plod. i koprivnjaee. za· tvora. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. plod badelja povecava krvni pritisak. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. koja lie! na ~aren bujan ekalj. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. Cvetovi i listovi su bodljikavi.i su tigrasto pro~arani belim prugama. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. SIKAVICA. JDlI5 1aCka . drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. 24-26<1/. osljebad. nim krajevima i u Primorju. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode.Osim navedenih . u drugoj godini.1% etarskog ulja. re4e list (SUybi fructus et folium).drobljenih plodava badelja. 3. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela.ICi (. 2.ti. visoka do 150 cm. .kamen. Daje se protiv astme. gospin trn. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. vene. Smetltje u iJ. bolovi): po 20 g badelja. Listov. osobito posle te~kih operacija i bolesti. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. bolji apetit: po 10 g. sjekavica. . semena idraljeviue i grekog semena. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. sarena badeljka. . kit ice. flavonoida. os:aviti.

01%) sa metilsalieilatom. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba.Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). oeedi. Sastav_ . po usevirna . na dugim peteljkarna.U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz.i su pojedinatni. - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. soli magnezijuma i kalcijuma. ~eCera. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. suvirn i karnenitirn mestima. .j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). . odJije i doda 2.5 litru vode. sluz. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. do 250 rng"/. etarsko u1je (0. Stabljika je uglasta. Cveta od proleca do leta.D DANINOC. 8. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu). SIROTICA. svraba.800 m nadmorske visine). U nas raste mnogo podvrsta. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina.5 kg secera.i propusti kroz flanelsko platno. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. slobodnu salieilnu kiselinu. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. po obodu zuptasti. reumatizma. Gajenje_ . MILOVANKA. obitnog i velikog kaslja. prosta ili razgranata. salieilni hete'r ozid. zove. varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. MACUHICA. Li stovi su ~iri nego dun. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. proeedi. Sadrli jos . vi~anja iii limuna. zuti " beli). donji su sreoliki. auroksantin. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. osobi-to one krupnoevetne. futi. u1oga. visoka do 40 em. tanin. tij i su evetovi sitni.14 mm dugatki. a gomji duguljasti. trobojni (ijubitasti.Saponozidna droga. rosulje. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. Cvetov. ribizla. prokuva 10 minuta . bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L.

DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. na vrhovima ogranaka. poljska Ijubiea. viola . Biljka se vrlo lako gaj i i le!. ma~uha. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . polj~ ka Ijubi cica:. udovice ad zbora. modra iskrk:a. sedmiBca.Osim navedenih. sliean re pi. Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. Koren je elebeo. dikino oko. me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. poljska Ijubica. saksijama . zbornice.o u~peva i u loncima. CvasN su velike. . lrobojna Ij ubica . gospina Ijub iea. koko§ja Ijubiea. Slabljike su <prave i razgranate. Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. udoviea . Naraste 30-50 em .Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. belo-ruzieaste boje. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. . Poreklom je iz Kine i Japana. macvica. Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek.

gola bobica velicine oko 6 mm. soena. Secera. . Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. a iznutra beo. po zivim ogradama i pored reka do 1.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. bobovac. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. Cveta od maja do avgusta. ritosterola i drugih sastojaka. ema. bobonjak. LUDA TIKVA Bryonia alba L. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. skroba.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. kravlja sisa. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. c rnjak. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. Stabljika je tanka.i Iista u lOa g crnog vina i. Rasprostranjenost. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. kOlolog. a i na mnoge druge nacine. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. bobika. Plod je okrugJa. tu~c. cirnik. malo etarskog ulja.300 m nadrnorske visine.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. i to vecina.eel a biljka. DEBELOTIKVA. Svez koren je aktivniji od 's usenog. Drugi kuvaju tr. zatim glikozida. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. Listovi su na kratkim dr~ka ma . repastim kor enom. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. petodelni i naizmenJcni. bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. DEBELICA. 8vojstva_ . bradavnjaca. penjaCica s debelim. bobovujak. Otrovna je! Droga. . balan. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. debela koko~ka. alkaloida. trava od udarca. . Upotreba_ . tri put dnevno pre jela. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. DEBELA TIKVA. piju. bobovnjata. mesnatim. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. podkisula. Drugi. upala bubrega i dr.6"10). debeli list. kad uvri na polovinu. naraste do 5 m. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. List se upotrebljava na razne nacine. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. Neki cede so k i piju.Raste svuda po vlainim ~urnama. ~uljevak. DEBEUACA. prosti. 8astav_ . jak proliv. bobnjak. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan.

kukovina . ali ima crvene bobice. crveni blju~tac. kosopadavica. . I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). osim spomenutih narodnih imena. Rich. Mala Azija Skamonin 3-13°/. ludo groZde. i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. divja repa. malo u etilacetatu.). zemaljska bu~a. nerastvorljiv je u vodi. bljuzak. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. crveni bljuzak. a lako u etanolu.. '1m elaterium A. tu~ika. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. Scammon. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. To su tzv. tikvenjaca. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. vucja stopa. Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara.. aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat.DEBELA TIKVA . ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. crvena debelica. Do·b ijaju se u apoteci. . DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. ugojka. . Bryol1ia alba. takode puzavica. DE BELI CA . ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. 303 Slicnog hemij skog sastava .. Afrika Kolocintin 2f}-250/.

Za nuzdu. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. Divizma cveta preko celog leta. narotito po napustenim kamenolomima. Kod nas je to najobienijd korov. ru~evinama. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. krtevinama. U jesen se seje u leje. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke.Divizma raste po suvim. uvek pod kontrolom lekara. . visoka do 2 m. Gajenje. eim rosa spadne. Raste po celoj Evropi. plitkim. viz m e (Verba. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. Vece doze izazivaju ga(\enje. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. povraeanje. Z uti m. jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. . suntaniI"!l. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva.izmu sto~a ne pase. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). . najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. gotovo sedeeim cvetovima. Div. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. U nekim drlavama je g a j e. debeli. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. a od donjih . jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. sve su manji i bez dr~ke. Berba. sap r a S n i c im a. Krunica je zlatnorota. a ~to se ide navi~e. u precniku oko 4-5 cm siroka. phlomoides L. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu.i vise su jajastog oblika. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. Izgled droge. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. nerodnim zemljistima. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. skamonijuma. Rasprostranjenost.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. peskovitim. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. V. nalik na toeak. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu.

5"10) . Ima i s I u z d (2.. Uk usa j e najpre sladunjavog. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme.jSe. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. na krunicu . Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. svi· jecnjak. kraljevska sviea. i to-dlakava. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . LASTAVINA. phlomoides: divizma krupnoevetna. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. Sveze cveee nema prij atan miris. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. lepusae. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. lopen. znOjenje. a dva donj a su dtda i skoro gola. utoliko ima manje saponozida. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. neujedna· cen puis i paraliza srca.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. volov rep. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. poklopi. malo gume. silaze niz konce. ostavi 1 sat. rute boje kroce tina i flavonoida. Spolja su obras li belicastim run 0 m. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. stoka je ne jede. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . kostnik. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. . ~su.Br. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. a pra~ nice kod donjih. divizma. secera. . Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. PASJI KUPUS. Ukoliko je droga sta· rija. Sastav. ocelli. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a.utra. . Listom divizme falsifikuju mnoge droge. LISTAVINA . Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. jevi trovanja: smetnje u disanju. V.sluca. retki . a covek se ponekad prevarl 1 upo- . a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). iseedi. od kojih je jedan neutralan. povracanje. oko loo/.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. 305 je srednji najveci. belog i crnog sleza i podbela se pome~a. a drugi kiseo. Narodna !mena. zutocvijet.DIVLJA PAPRIKA..Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. duzih. lepuh. . lepu~ae. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. lepuh. gusenje. 'Pepela. Upotreba. svakom je dostupna. i vrlo malo etarskog ulja. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. ~ iroki lopuh. lucnik. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. Species pec· torales. . tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. vunavka. Iz· gleda da ih u semenu ima najv.

Ukusa je gorkog i neprijatnog. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. DIVLJA SALATA. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. pasja riga. s t e r 0 I a. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. 5-8% sap 0 n ina. eze oljustene kestene. vitarnina B1 . iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. svilni dubac. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. kesten gubi lekovitost.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. Raste svuda. lastavicnjak. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. kad opada sa drveta. strasnica. cortex et flos). najcesce zajedno s opijumom. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe.jz divljeg kestena vadi skrob. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. S e m e se sakuplja u jesen. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. rnanj e opasni lekovi. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a.306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. Zato . dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. kosara. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . 6--7% belan6evine. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. flavona. koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. gIikozida e sku lin a. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. od koga se danas pravi alkohol.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. aceton. rede i cver (Hippocastani semen. Kad se odsece. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. 5-8"10 u I j a. ljuska se odbacuje. . - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. OTROVNA LOCIKA. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. protiv nesanice i za umirivanje. a u industI'iji za izradu lepka.). Homeopatska farm a kopeja propisuje s . Droga_ . Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. C i K. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. u septembru i oktobru. Stajanjern. pored ostalog. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. Za bubrege i srce postoje bolji. jer ga niko ne sakuplja. Steta je lito se viSe ne sadi.

prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. na~ito protiv hemoroida. pre svega. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. vlja p. dejstvo tlavonoida. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. od koga se uraduju supozitorije. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. katara bronhij a. stabilizovana alkoholatura. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis.i'kavom ljuskorn. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. podagre. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. Hypericum i dr.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. Na taj na~in se ungte fermenti . pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in. gde se uspesno. a zatim tan ina.i ima tanina. stocarskim. lJpotrebljava ·se . Kora je dobar ads tringens . Viburnum opulus. ima vBe stoke nego hrane (piCe). eskulina i eskuletina. bolova od hemoroida. protiv proliva i proHv pega na lieu. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. koja spada sa semena 'kad sazri. tromboflebita. reuma-t-izma i i~ijasa. ali se redoVDo dodaje i karnilice. tr~ba ga obrati sa badlj. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. U k 0 r . najceMe zajedno s beladonom. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. dolazi do izraiaja.'~e~c~ upotrebljava tzv. osobito u planinskim. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. grizlice gnjata (ulcus cruris).i za le~enje katara nosne sluznice. dobro bi bilo da se divlji kesten . a od domacih ovce.ti slamom i travom. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. Hydras tis.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. koze i krave se poprave i ugoje. Ekstrakt od olju~lenih.. Pri torn se konsti evet divljeg kestena. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze. Prema tome. pre svega. Bodljikava ljuska.ostepeno u klju~ali alkohol. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje. Da se divlji kesten sacuva svei.

U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. Narodna Imena: beli divlji kesten. a stablo do 2 m u precniku. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara..rve godine izraste oko pola metra. DIVLJI KRASTAVAC. Naraste do 30 m visoko. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. najviSe iz Varne.balkanski lepotan«. »Bolesnik legne. PIPUNIC. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. «.. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. U boci od litra i po bHo je ". banja kod Melenaea. i drugde u Banatu).308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. divlji kastanj. a masnog ulja znatno viSe. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao.. Pre 20 godina. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. utoliko se bolesnik vecma preznoji. Medutim. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala. u nestasici hrane. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . gorki kesten. Sadite div/ji kesten. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. - Cucurbitaceae U Beogradu. konjski kesten. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . Rich. Seme nikne za mesee dana. jer je to vrlo korisno drvo.reko polovine sitnih cupavih krastavciea. povraea. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. nisam dosad mogao otkriti. Za nuidu.govorili su nam. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. STRKALJ Ecballium elaterium A. Ukoliko se viSe tog leka uzme. Da Ii je ko od njega umro. pozeleni.k estena. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. mada!. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . jelo~. slamom i drugom mr~avom pitom). Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima. a do grliea jaka rakija . Vee ". Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . zapaljenje zucnih kanala. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine.. DAVOLSKI KRASTAVCICI.

Engleska farmakopeja ad 1948. nekad bili u velikoj modi. 1z divljih krastavaea je 1958.kodljiva. nego iz Slankamena i. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. koja je.krastavaca. ~im ih dodimete. Krastav~iCi su dugi do 5 em. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. elateridin. i iz drugih mesta u Srbiji. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. a neki od njih. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. ~upave.DIVLTI KRASTAVAC. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. Divlji krastavci. a narocito njihov sok i ekstrakt. koja su. Cela biljka je grubo. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. Zreli kra. Cucurbitaceae. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. . duguljasta-jajasti. To je ekstraM dobijen iz svezih . Meni je to bilo dovoljno. Isto tako i u Makedoniji. verovatno. Cvet joj je rut. enzima. limunove i drugih kiselina. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. stavcici pucaju sami od sebe. pa ga je skolska medicina napustila. na NiSkoj tvrdavi i drugde. god. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. verovatno. Lek je nepouzdan i opasan. eekinjavosivo dlakava. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. ne propisuje viSe elaterijum. smesa raznih hemijskih supstancija. ~im se dodirnu.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . ugljenih hidrata. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava.. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. rutazeleni. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. DAVOLSKI KRASTAVCICI. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. smole i drugih sastojaka. a deb eli do 3 em. 1ma jos i vinske. ali niko ne zna kome i za~to. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. ali viSe l!ici na dinju. drasti~na su sredstva za ciScenje. elatericin i dr. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. god. dlakave krastavciee. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. U septembru i oktobru. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. trooki. tako da se covek trgne. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi.

. Narodna lmena. Cvetovi su vrlo lepi. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. divj a dinja. Narodna !mena. 4-6 em dugacki. visoka do 80 em.rkavae. u obliku levka. S. Cveta oelog leta. Sastav_ . raste na pesku uz more ' i C. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. . u obHku potikoviee iii strele. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. slatkovina.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. sliCno jalapi. krupni. hladolez. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. Droga. . cesto delimicno po zemlji polegla.Smola korena deluje kao laksans i holagog. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. zbog eega deluje diureticno.morsko zelje. divlja bu~a .BI". §ti. silvestris R. divji kukumarici. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. petozuba. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. netikalo. eadorcic. nedirae. ostaje posIe opadanja kruniee. upadljivi. DIVLJA RIGA. moze da bude dugacka do 5 m. Rasprostranjcnost. Plod je sitna eaura s mnogo semena. - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. Cveta od maja do novembra. a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. petodelna. .Raste svuda. sarno na osnovl srasla. beli. pojedinaeni. tikvic. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. §atorce. jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. i divlji ladolez sadrli smole. . o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. divjo krastavice. pluiee. bljuja.Osim navedenih. DIVLJI KUPUS. . biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. gola. DIVLJILADOLE2. . Ima i tanina. . zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. zgoncek. strk.Koren i list (Calyslegiae radix et folium). Br. ali je vrlo duga i §iljata.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. DIVLJA SALATA. Ca§ica je mala. beli ladolet. Upotreba. mlunic. Cvetovi su futi kao sumpor.310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. strkaviea.KOSULJARKA.SLAK Calystegia sepium R . Uzeta u vecoj kolieini. sjajna. Medutim. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. flavonoida.

mantiola i do 27% skroba (u korenu). DIGITALIS PURPURNI. Koriste se koren. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . dlakava stabljika. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea.DIVUI MORAC. STRBAC Meum athamanticum Jack. KOREN. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja. visoka od 0. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. DIVLJI KOMORAC. PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. Lisee je 'krupno i naspramno. a druge izraste visoka. voska.. NAPRSTAK Digitalis purpurea L.. vrlo Iepirn. DIVUI /COMORAC . - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. pektina. HADRUAN. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn. Cvetov. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. kao u mirollije i moraca. 311 DIVLJI MORAC. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe .50 do 1. VRH STABUIKE U CVETU. smole. plod i cela biljka. prava. Stabljika je do 50 em visoka.80 m. KRAUICA.

S tab i -I i z 0 van 0. Naprotiv. zu6kasto mrkog semena.nazubljeno (D. Rasle od POrlugalije do Svedske. si~na.Seme je vrlo sitno. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. tak ni na sili katnom terenu. Rasprostrnnjenost.5% mangana. puna humusa. Gornje je najmanje i . Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. a siroko do 15 em. pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. . u Vogezima ga ima vrlo mnogo.g orkog i neprijatnog. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. . I a k a. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. Mirisa je slabog. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. .ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e. jer tame nema mangana. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. . Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. Droga. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke.000 sadnica. Za nut du. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. Berba.5--{)Oo iii.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. u a z 0 t u. u vakuumu na nizoj temperaturi. k i s e I a. ambigua i D. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. veoma je naborana i . a procenat klijavosti iznosi oko 75. /urea imaju nazubljen rub). a ukusa .Li ~ce je jajasto-duguljasto. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . Gajenje. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. Vlage ne sme biti vge od 3%. a donja je svetlija.Purpurni digitalis je biljka atlantske. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm.scdece. srednje je na kratkim dr~kama. U Alpima ga nema. f osfata. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. od m r k 0 g s t a k I a. poluvezana. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. a manje srednj e Evrope. . jo~ bolje. pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. mangana i ' gvozda. koje vetar lako raznosi kad taura pukne. Na nalitju se nervi veorna istiCu. u staroj ISnaZli. Na jesen. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . Dugatko je do 30 em. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140.

gorci je od purpurnog digitalisa.5 em ~iroko. BESNICE. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. BESNIK . a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao .j. . na donjoj polovini gola. Sastav_ . Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. sirtelna. Cvetovi su vrlo zbijeno pored.ani svuda unaokolo stabljike. a ispod njih plodoy. Cvetni klas je vrlo gust. u sredini su evetovi. a na nalicju svetle boje. sva j e v un a s to.List je dug u I j a. svedeno na kratku dr~ku. purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. oporog. najvi~e na Balkanu. oksidaze 'i peroksidaze. a na gornjoj. purpurea. belieasta i jajasta. VoU suncan polozaj. najvi~ pri dnu .s t. Stabljika je visoka oko I m. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. Stol je. a narocito u jugoistocnoj Evropi. pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta. enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. ima 5 gotovo paralelnih nerava.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. selekcije i ukr~tal1ja izmed. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa. nema heterozida. Gaji se isto kao purpurni digitalis. Ca~ica je vunasta. List je cvrst i zilav. kafena i ferula kiselina. a donja dvaput dufa. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D.e na lieu lamnozelene. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. a one iz D. izovalerijanska i droge. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. . Krunica je s i v 0 bel a. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. ostaje 7"10 pepela. mravlja. . Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. laneetast . Ima ga i po retkim ~umama. slanog i sluzavog ukusa. Droga. propionska. istaknuta..DIGITALIS VUNASTI . gde ima evetova. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. . Falslflkatl_ . po karnenjarima (tercijarni slojevi). PUSTlKARA. buterna. lanata. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje.4) Hidrolaze. 313 DIGITALIS VUNASTI. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista. Li~te sa stabljike je sedeee. List .List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji. Dlake su krute d lako opadaju. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. gornja usna je kratka. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko.elva luka.2) Razne kiseline: digitalinska.d I a k a v a (lana = vuna) . BESNIK. Gotovo je bez mirisa. ZUBACICA. kao sveca prava. lanata dig i 1 ani dim a (la- . sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. Cveta u leto. 3) Mineralne soli.u D. tanini.

Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. i dr. D. 1 i jan d e r. kiselina i baza. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. Inafe. jafa rad srca. koriSeen je i [. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. . Stoka ih ne pase. laevigata W. narofito za jafanje srcanog miSiea. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. D. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. oriel1lalis Lam. Druge vrstc dJgltallsa. go roc vet.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. Stol i Krajs dobili su 1933. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin).. K. C. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. digilanid C ill cedilanid. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova. tuscescens Vel. D. ali nilSu dovoljno proucene. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. . Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. D. B. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. 17% B i 37% C.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. Vunasti. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . d u r d e v a k. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin).) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. . uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. terruginea L. viriditlora Lindl.j D. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov.riaceae. a osobito lanatozid C. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. Sve su otrovne i lekovite. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A..ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. usled nestasice. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. Za vrerne rata. reele D. Apocynaceae. . ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!.. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. lut ea L. godne.. usporava i reguli~e ritam. Upotreba.. Osirn toga.

GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D.D.DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D. su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A . PURPUREA.DIGIT ALlS VUNASTI. . F H . LANATA.DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI . . 315 Vama napomena! . LANATA. BESNIK . LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D.. . C .OBiCNA DLAKA NA L1STU D. LANAl'A. G . B .DIGITALIS PURPUREA.Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja.

Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. na prs tak. besnice. rusevinarna. lutea: zuti naprstak. D. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. mali fingare t. razgranala. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. . pored puteva. najviSe kao rana proletnja salata zajed. m a r ijin prs ten. os tavi preko noci i popije . ambigua (= D. hi·p otensav i tonik. pustikara. rmeni babji p rstee. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. nje prom eta materija. zuti na prstak. besniee. D. Sastav _ . gla tki naprstee. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. tolemcina. bumbareeija. r meni prstnek. medic. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. ve leevetni naprs tee.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. _ . smole. te lemcina. D. laevigata: besnice.iz. cama . pustena pustiikara. DIMNJACA. ferruginea: bes nik. Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. zatvora i cira u zelucu.lus tikara. zuekasti naprstak. ponjavjca. erlj e ni naper~ nJ ak. ponjavica. ervena pustikara. zuekas ta pus tikara. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. orientalis): besnik. ostavi pola sata i popije pre dorucka. Drogs. Upotrebljava se i za poboljsa. do 60 em dugacka. D. trava od fume. napos tnji k.Diuretik. velikli troy . fumarnu kOselinu. . pustikara. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. ROSNICA Fu maria officina lis L. secera gorke materije. D. bokarcic. anisa. Upotreba. alkoholature. crviue. ekstrakta i sirupa. . viridiflora 1 D. skripavae. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. crvive. kostobolja. tanina. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. naprs tak. di· jaforetik. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. Upotrebljava se i u obliku tinkture. nan e. tuscescens: zubacica. Stabljika je cesto polegla. DIMNJACA jutra pre jela. debeli troY. ROSOPAST. korena sapunjace i sladiea. naprslnj ak. Po njivarna. D. zubaCica .

S0f0 azotnih materija. visoka do 80 em. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. mlon. LUBENICICA. (j arcij a trava. krovosnica. pepen. mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. kaJeijum-malata (1. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. lubeniea. krvara. voska. Cveta od aprila do avgusta . limunove kiseline.500/0 belancevina. OSKORUSICA. rosno zelj e. KRVARA.U plodu ima 95-960/0 vode. U semenu ima oko 10'10 vode. ona je cesto zelena ' i pod snegom. 3% secera. Raste po livadama. dina. dinjusa.. 3. 4. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. Li· stovi s u pera~ti. lubenieje. mi· lon .50/0) i melonemetin. Narodna irnena: vreia. DINJICA. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. pek tina. milun. pipon. dimljaca. rusnica. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. vitamina C i mirisnih sastojaka. DINJleA .Koren ima smole. sitno stueano s vodom. zeleni i crveno p rosarani. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. ervena d 'mnjaca.m navedenih . erven i rosopas. karotena. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. . semc i koren. Cvetovi su sitni. lubenice. oseca se miris na zelenu lubenicu. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. 1. soli bakra. gvozda i cinka. LUBENIClCA. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. dunjica. . fimfulja. j er ublazava bol. Ijubeniea. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. pclinae. DINJlCA . 270/0 masnog ulja. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. a i spolja protiv opekotina. u rizomu oko 130/0.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. DINJA Cucumis melo L. Seme je blagog uljas tog ukusa. zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. rosulj a. dumlek. Svi delovi biljke. 317 Narodna Imena. melon.Os. krvokapka. mlun. . lubencica. jagodica. oko 0.DINJA . pipun. runjavae. i ilinjaca. Kad se biljka protrlja. dinju iIi krastavac. krvoloka) . . lub enicarka. . travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. Druga narodna imena: bozja b rada.

Raste ooilno svuda u ~umama. smole. li'St.06% etarskog ulja. zeljasta. '!\ . protiv proliva. visoka 20-40 em. Spolja 'se upo- . D O BRI C i CA Droga_ .Vrhovi granciea u evetu. holina i mnogo kalijumovih soli. Listovi su na dugackim dr~kama. herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. Rasprostranjenost.03-0. Upotreba. mirisna biljka.i delovi soka i ~ecera). 0.tar kljucale vode. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku. Cveta maja juna. po obodu nazubljeni.318 DOBRICICA. za apetit. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. naborani . na nalicju ervenkasti. na vlaZnim livadama i drugim mestima. sreoliki iii bub rezasti . gorke materije marubina. . - Labiatae Trajna. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. Sastav. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Donji dec stabljike puzi. protiv histerije i neurastenije.Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). ostavili da stoji pola sata) ./0 secera. SAMOBAJKA.Oko 6% tanina. . . Od soka se spra vlja sirup (jednak. oko 3. zuci. voska. folium. a gornji je uspravan i razgranat. u obliku caja (20 g na Ii. za pojacanje mokrenja.

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

ljekovita slavulja. nemacki kaloper. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. kriZna kadulja. u srednjoj Dalmacijd kadulja.nako paZljivo kao i list nane. zalfa. a to je najceUe u maju. kaluper. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. irna i drugih narodnih imena. kaloper. su~i i tuva islo o. kao ~to suo beli dziger. peru~ina. zalvija. kaduna. goloper. cmogorski pelen. slavlja. krastatica. kaduja. crni kaloper.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. vrtni fajbel. ~alvija. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. slavulja. pelin. prava kadulJa.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. ljekovita kadulja. tajbl. kadulja-krifatiea. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . favbej. pttomi pelin. kadilja. zbog cega se i na i. List se bere. '11 sevemom Primorju kuJ. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. janovdente. uzani kaloper.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

Pro/. Od zrelih.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. bujad. erni bazag. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. U kori i listu ima. zovik .348 LECBNII! BIUEM 4. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. bok\' ice i majkine du ~ ice. belika. obzovka. avtuga. zaovlji ka. bazovika. bozovina. koji deluju kao jak purgans. Dcluje purgativno. abzo· vina. grozna zova. li s t i p I 0 d Z 0 v e. bzovka. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET .jednog alkaloid a i pu rgativne smole. bazovina. abdovina. U bobicama. buzvoka . zofa. tanina i holina. bezgovJna. zoha. b'zga. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . kao pod 3. bazag. bazgovina. rosulje.). ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. bazdov. 1ista pitomog kes tena. burjal1 (S . crna zova. eb ulus L. cmi bezeg. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. zovljika. sambunigrina . boz. ovzovina. ern a zovika. pitomi boz. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek.) i apIa. divja zovika. Kora je najpre blagog uk u sa. pored ~eCera. pored ostll!log. budzova. U kori . Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov.ima sap6n ina. socnHl plod01la peku rak iju.

Ponckad se trazi za izvoz. Narodna imena: bermudska trava. krvavica. wbenka.). skroba. trosko[. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. krvokopica. Naraste 30 do 50 cm. raznih soli i dr. . SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). zubovina. Droga nije dovoljno ispitana. Sadrzi asparagina.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. Cveta od proleca do jeseni. troska [rava. troskocic.

p rsljenove (6-12). obicna broCika. divIji broe. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . slipavka. zuto ivanjsko evijeee. (bejIDvka. Galium mollugo L. prihvat. ervenu boju. divlji slajer. jovanova travica. saponozida. siri~tica. hvatavae). priljepaca. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. ivanova trava. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. jovansko eveee. dremovka. bela dremota. pup cae. zivboza.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. zuti. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. ivan-evet. visoka do 80 em. (broearua. Listovi su duguljasti. Cvetovi su mirisni. broeae. prikrp. krpelj. crni maj). Galiun1 lVANJSKO CVECE . vrlo malo etarskog ulja. ivandance. vitamina C i dr. ivanovo eveee. Iecenje koznih bolesti. Raste svuda. meku~ica. brocae. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. kao tonik. tanina. stomahik. lepu ~a. brocae. bijelo ivanjsko evijeee. zuta bro6ka. prikrp. jovandance. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. gospina stelja. mracnica. rumena lakota. prava broeika. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. krpiguz. voska. Cveta leti. Narodni lek za urnirivanje. gospin prostirac. divlji broe. lepaee.

gonkog.stvenog.mlROT 351 cruciafa Scop. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. ali ima :lut cvet. dobro opere. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. 's abljasbim. Cela biljka prijatno mirge. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. IDIROT Acarus calamus L. maslenik. . zute gorke supstancije a k 0 r ina. 3 . c1urc1evsko evece. spolja smed. razgranatim rizomima. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. aromaticnog md r i s a.5-3. t an ina. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). Tise. 4 . (krstata broCika.' (beli primak) .BOCNI PUPOUCI. Save i drugih reka. s m 01 e.Jjka s vrlo razvijenim. amorfne.LlSNI ozruCI roeitim vilama. olju~ti mrka pokorica. 2 .KORENJE. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara. .im listovima. c1urc1evee zueanica krizarica. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. U vodi rizom postaje sunderast. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. Svoj.a.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. jgca i trulih delova. jer pokorica spreeava isparavanje.kast i deb eo klip. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. stravna trava) i Galium p~lustre L. Berba.Droga sadrn 1. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava. zuti primak. simi i d .Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill. Stabljika je pri dnu ervenkasta.5010 eta r s k 0 g u I j a. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. Sastav_ .p remda u njemu ima vge etarskog alja. Droga_ . Cveta juna i julao Plod je . na prelomu belieast. Scirpus) ima1u valj. malo spljo~ten iii skoro valjkast. mnogo skroba. ocisti od korenja. Neoguljen koren se manje ceni. R 0 g 0 z i vezljika (Typha. gubitak ulja. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. duguljasta crvena bobica. zelenim. a od gore pravim. Pepela ne . zmast i me k k a 0 sun d er.

E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. nane. odstranj uju gasove. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. vodeni cmin. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. Ima jo§ i raznih terpena. osobito u tropskoj Aziji. (OrfeLin). §iroki locek. vagonske ·kCllicine idirota se ~. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. Osim toga . 4. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. sabljar. sa§a. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. Narodna lmena: babad. nane. baban.po 20 g pomesati.ske) od gorke 'Pomorandie .kmin. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. popiti posle jela. Medutim . proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. 4. etanolu. maticnjaka . ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. kamHice i moraca .vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). Caj. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. vodeni . Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. Caj za bolje t'arel1je: idirota. svo. kolmez. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. . Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. Na ialos t. balad. mirisavi s as. iciTOt. kicice. kalmus. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1. vodeni macic.i stvenog mirisa. igirot. a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. Upotrcba. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. Najce§ce je me§an s korijandrom.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida .'Po 20 g pomesati. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. 3. miri sava trska. vodeni bozur. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. tatarsko zelje. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. jakog. zuti lj i1jan. 2. vodena sabljica. temgvarska sasa. 5-trime tok sibenzen). . Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. id·iret. vodeni min. babji stapi. popari sa pola litra kljucaIe vode. . poklopiti i. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. komus. temi~varka.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. vodeni futi lilijum. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . E ta rsko ulje . u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti.po 25 g pomesati. aromatienih i gorkih rakija i sl. kad se ohladi. klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . gorke deteline i kore (lju. lincure.

naroeito deci i starijim osobarna. jodidima. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. - Loranthaceae Mali. BELA lMELA Viscum album L. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. Upotreba. stipes et folium) . SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). inozitoli. amilnitritom. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. sluz. . a u Francuskoj od avgusta do septembra. koje rastu divlje.Alkaloid viskotoksin. visok do I rn. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. Listovi su debeli. be lim lu· kom i drugim lekovima. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . . holin i drugi sastojci. a jo~ manje sa oskoru~e. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. Zbog vrlo prijatnog mirisa. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. U apotekama se spravljaju: . Droga. . sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. Daje se i protiv bdienog katara. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. . a plodi od avgusta do novembra. BELZUIN. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . Kod nas je obieaj da se bere zimi. preporucuje se njeno branje. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. Cveta od mar ta do maja. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze .List i mJada grana. IMBLA. vrl o razgranat. zeleno-zuckasti. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. uretritisa i katara organa za disanje. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. Plod je bela. drvenasta. j er j e primeceno da je sijamska iz. BENZOE.mirna bolja od sumatranske. po obodu celi i imaju 3-5 nerava. flavonski heterozidi. Premda je imera mnogo istl'aZivana. 353 IZMIRNA. Sastav. manje s jabuke. . soena. rede biljka (Visci albi herba. kozasti. obla i dihotoms'ki se grana. ·sedeci. prozirna bobica puna lepljive mase.IZMIRNA . vosak. uvek zelen grmic. 'okrugla. ~ to pre osusiti u tankom sloju. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. Kod nas se imela malo tro~i. Imela se daje u obliku raznih preparata. IMELA. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke.

jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. melina. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. duboku. Vrlo je opojna. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. koja interesuje farmakognoziju. melje. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). Persije i Kine. mela. uzarije. a u brdima 1-2 m visoko. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. hmelina. mudra). U ravnici biljka naraste 2-3 m.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. SlliZi za iz· radu raznih. himela. tako da su vrhovi grancica slepljeni. U avgustu se seje. najviSe u Indiji.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. viSce. ocedi. (. Tripolisu. hrastova imela. a pola uvece pre jela. Gajena u hJadnijim predelima. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. omela. Guniah. 3. visk. 2. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. prof. kod nas i po visokim plan L nama. verovatno je poreklom iz Indije.stocnoj Afrioi (Zanzibar). Cai: po 25 g imele. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. Jedna njena odlika. ima mnogo varijeteta. drii 10 dana uz cesce muckanje. sa iIi b ez dodataka opijuma. 2. d uvana (lutki. Minisa je vrlo jakog.354 LECENJE B\UEM I. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. Druga narodna Imena: amelje. jeste Ca. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. indijska konoplja se izmetne u obicnu. u juinoj Africi. iscedi. veska. Na~a obicna konoplja. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. tatule.. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. 4. DoJazi u raznim oblicima. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. zbog kojih se gaji. kudelja. dobro nadubrenu zemlju. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. a u septembru rasaduje u jaku. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. plal1l1a i drugog tekstila. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. lepak.mabis indica Lamarck. 5. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. SAD (Teksas) i dlUgde. Cannabis sativa L. Najbolju drogu daje Bengal. zanje se fe· bruara i marta. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. u j. omelj. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. .

ske konoplje su neaktivne.. aromaticnog. jedne be21bojne. migrene. Ima jos i holina. slicoo bodlji. vrlo aromaticne tecnosti. Upotreba.O• .05 do 0. Rastvara se u alkoholu.kana· . gorkog i neprijatnog uk usa. dosta teeno. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. .10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. . Godine 1940. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun.20 g) iii mrkog . Droga mora biti zelena. Ostavlja do 15% pepela. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. veli'kog ka~lja. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a.k u.Lisee pm evetu je jednostavno. boje kao eilibar. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. zemlje i druge netistoee. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . C21 H. reurne.05 do 0. skoro pljosoate grudve zelene boje. antispazmodik. . duguljasto. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje. histerije. Izaziva vrtoglavieu. zelenog (0.Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza.INDlJSKA KONOPUA 355 3. .3 0 / 0 ). 1845). Kanabinol se vrlo brzo kvari. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. protiv grteva. neuralgije. Smola je mrka. kao antido t pri trovanju strihninom itd. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. Svi se oni rastvaraju u uljima. Izgled droge. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. Etarsko ulje je lak ~e od vode. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. se· dativ i hipnotik.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. gihta. etm i sumporugljefl'i. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. trigonelina i kalcijum-karbonata. k a nab 0 I i k ani n . HemlJsld sastav. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . 0. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena. k a· nab i n 0 I. levogirno. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure. izolovano je jos nekoJi. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje.lndijska konoplja slufi kao narkotik. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke.jdaze. Charas. amorfna i polutecoa masa (Smith. po rubu testerasto-zupcasto.

jer je skoro uvek neaktivan. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Ij. urlikanjem. eovek od hasiSa. bede i nevolje. Iud om mahnitom igrom. a kiseli napici istrezne opijenog. mo~usa. covek se ose· ea neobicno lak i cio).Pra~ak se ne daje.Q3 do 0. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. jer su ga vee tada Kinezi i I. Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. nije se znalo od cega se pravi ha~g. Period fantazije.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. opijuma. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. Sve do 1809. vriskom.05 g). do 1839. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. nastupa neuravnotezenost. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama.500 godina pre na~e ere. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. proroei). U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. siSa.n dus. tromost i sanjivost. govor bez veze <i smis'la. Ha~1A . Ha~iS puse i piju. bra~na. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. vizija j ekstaze. Umor. god. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a.ivanje dodaju meda. strihnina i drugih sredstava. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. raznih afrodizijaka. bunike Hi tatute. Smoli za w. masla. ubicama i kradljivcima.stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. raspikucstva i uniStenja porodice. a mnogi tvrde da im mucenja. najviSe muslim ani.v anje. . Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. pokretima. eudnog pijanstva i pri. Izgleda da Egipcani. fana· tiei. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. galamom. eimeta i drugih aromaticnih zacina. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. . koji je razLieit u raznim zemljama. . Prema Herodotu. Lamark je opisao drogu. uiivali. Za strah ne znaju . Jevreji. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . ~to zavisi od ukusa potro~aca. zanosa. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. Tada. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. zivci su ustreptali. Alkohol smanjuje dejstvo ha. Period halucinaeija.2. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. ~eeera. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. .3. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. a redovno i do oSiromasenja.1.4. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. jatnog osecanja. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. gooine. asketi. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. Narodi na I. smehom.

mehurove i rane. tinkture i. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom.i po svima planinama. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. IPEKAKUANA.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). (= Lichen islandicus L. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. Ovaj poslednji se prevodi u emetin. .i.02 do 0. porodicu i okolinu. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku. CefeJ. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. Sibiru i Severnoj Americi. U prvom redu treba za~tititi l<ice. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. visoka svega 2~0 cm. Ova mala trajna zeljasta bHjka. sirupa. ru~i sebe. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. Napomena! .Tok!.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. Trovanja su akutna i hronicna. . GLAVISICA. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. U dooi od 0. U okolini Bitolja. Ipe. Zrtva propada psihitki i fizi6ki. BLJUVNJAK. veoma je vazna.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach.IPEKJUKUAJiA. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. U malim dozama (PO 0. tableta.

islandska lihena.zatJim ga oeiste. U vodi raskvaSen manje je gorak. seeera itd. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. ki~nog vremena . Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . Laponeima . ponekad gotovo bele boje. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. Mirisa je vrlo 's labog. osusi i samelje. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. Visok je do 10 em.Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja.Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa. tinkture (30-50 kapil. operu i osu~e. a osu~en je closta krt i lomljiv. sa belica· stirn mrljarna. a na vrhu su ra ~ ireni . ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. a tek u toploj se rastvori. . U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. skoro u cev zavij en i.Ima do 50% Ii hen ina. nepravilno d. pluenik. . gume. Tinktura. Upotreba. gvotda.000). Narodna Imena: bohinski mah. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). daje se protiv povraeanja i muke. borjanski mah. ertenska trava. ma!lo etarskog ulja. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. nepravilno trepavicasti. planinska mahovina. zelea. Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi.i Islandanima. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. praska (3-10 g) i sirupa . zbog svoje goreine. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). Sastav.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). plueni mah. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin). sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. islandska pletika. jer se liheni·n teze vari od skroba. tek 'kad se sitni. stitu sliena udubljenja. osobito za vreme trudnoce. paste.5 mm. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. . Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. osetJi se miri5 na morske aige. nazublj eni i kovreasti. stitarka.(30-100 g). Naroeito je krajem tog veka bio u modi. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. prstasto razgran a t i 5 obe strane go .rhotomsk>i. Membrane hifa su pretezno od lihenina. a de beo svega do 0. UblaZuje kasalj. oko 1% lihensterinske kiseline. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol. promuklosti. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). islandska mahovina. pa se' brasno upotrebljava za ishranu. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. . Po obodu je h saj reckast.jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1.

izop. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea.Na suvim i toplim mestima. i kao stomahik. Obrasle su duguljastim. laneetastim naspramnim listovima 3-3. Cvetovi su plavi. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. re<1e ruzicasti ill bell. sirup. Upotreba. giagoran. astma. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. .Hronican bronhit. oko 0. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . MILODUH.2"/0 holdna. 359 ISOP.5-1% etarskog ulja. Cveta od june do septembra. Spravlja se . . veljenduh.. saponozid marubiin. IZOP. Narodna !mena. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. i~op. tanina. Pored vee navedenih. Flavonski heterozid diosmozid. sluzi. . pravi vrisak. raznih soli. BLAGOVAN. ~ipa!ITt. fitosterola. parfimeriji i kozmetici. MILODUH . erkvi'iljak.:aj. Droga. osipant. hisop. mmsan. eva jos nekoliko: blagovanj.[SOP. visok do 60 em. RasprostranJenost. ekstrakt i tinktura. dekorativan polugrm. sipan. deluje kao dobar an· tiseptrk. ljubicasti. milas). os obi-to kalijum-nitrata i 0. IZOP. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. pektina. MINDRAK Hyssopus officinaUs L. - Labiatae lbunast. ~atrajka.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. ~eeera. vusak. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem.

Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. jedan od prvih vesnika proleca. mravlje i kapronske kiseline. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. divlja jabuka. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. geraniola. . slatka itd. po lugovima. JAGLAC Primula veris (L. kosog r~oma izbija iz. Iz kratkog. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. . divjaca. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. (P. Narodna Imena: diva jabolka. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. a zatim drska. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. hrana i lek. jabucic. officinal is Hill. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. visoka 15-30 em. . divljaka. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. vl'lo dobra. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. jabucne kiseline. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. Vacni dan i). Upotreba. JAGORCIKA. retkim sumama. divlja· kinja.Jabuka je. JAGLICE.) raste po suo mama.) Hruds. opora. JAGLIKA. Ljuske ad jabllke ~maju vise . medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. prijatna i zdrava hrana (vi('!. vitamina A. pre svega.J JABUKA Pirus malus L. a najvi§e od acetaldehida.pektina od ostalog dela' ploda. secera. galata· "~na. JAGORCEVINA.

Droga. ociste od zernlje.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege. U evetu ima i flavorlOida. evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. list jaglike ima do 20. Hemoliticki indeks je visok (do 7..000).Ima 5-100/. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju. a u krunici. U zivom. Korenje je mrkozuto. JAGORCIXA . veris . otficinalis na anason. pra~nicima i tucku ih nema. jer tada imaju najvise saponozida. Iz Zivog rizoma P. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. Uk usa je neprijat'nog . JAGORCBVlNA. Primulae flos. Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). slicnog ostalim saponozidnim drogarna. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. Primulae folium. Sastav_ . elatior e I a e i 0 r .k i 5 eli n e a u P. a u P. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. evet je slabijeg mir·isa.ije boje. zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. SveZ ·koren je bez mirisa.JACUX. raste po vlafnim mestima. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). Droga ima slab. uzan. .Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. U listu ·ima do 3 mg'/. Upotreba_ . . utoliko postaje manje lekovit. Pod utieajem enzima primverozidaze. a P.. lornljivim. do 10 em dugacak i do 5 em debeo. tankim korenjem svetJ.. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan.Rizorn je mrk. . veris je svetloZuto. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. sap 0 n 0 z ida. elatior na metilni salicilat. ali karakteristican miris: P. Jos nije poznat tacan sastav jaglike.) racunano na suvu drogu. bela kora puna skroba (probati jodom). Berba. manje u evetnoj drki.i ma p rim u I a .i Ijutog. dugackim. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. karotena. Za§t1ta.70. U saponozidu od P. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. saponozida.sap 0 n 0 z ida.. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. . veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). svezem korenu ·ima najviSe saponozida. 361 Primula elatior je slicna. ali je veta. kao surnpor fut. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. a za druge u jesen ili pocetkom zime.

Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. - Crassulaceae Mala. . grm ul jica. s uncanim. Primula obeorriea. sotni . j agudac. Cvetovi su . Rasle na suvim. Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne.Osim vee navedenih imena. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. veris: bijela bukvica. a P.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. krstato jeglice. kl'stato iglice. vrlo debeli. jaglica. JARIC.ke u evetu (Sedi aeris herbal. petoprs. vesnaa. bez driike. :2:EDNJAK Sedum acre L. jer imil. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. sit ni. lestedaj.jeva . kra tki. gajcin .LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. evieae. Oslala narodna Imena. jagotac. .k . visoka 5-1 2 cm. lroja se gajj kao \ ultras. karnenL tim mes tima. jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. obli. sotna . i2aZiva upalu koze. pramaliee. jagortina. Jedna vrsta. galtina. piskaliea. J ARI C Ijutog ukusa. kunjavae. jagortevina . trajna. od njih poHce Jjut ukus ja· . dugu lja sti . Li stovi su naizmen itni . S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im.i u sa· ponozida. krstato jaglite. prvi evit. sunake. gola zeljasta biljka. os lje· par. Cve ta od m aja do sep tembra .

Ima listove slicne jasenu. JESENAK. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. kopnice. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. Nije dovoljno ispitan. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. JASENCE. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. a zaslac1en posle jela.. sisaea. o~· ·tri zednjak. po 10 g maticnjaka. JASENCE. oko 100/. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. 0. sakupljeni u uspravne krupne evasti. hmelja i korena jasenka. oduzetosti i gu ~enj a. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara.2010 smole. b ol. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. Opomemi! .15010). obicno pred spavanje). ljuti zednjak. jasenak izaziva na kozi crvenilo.. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. . 363 rica. Na primer.s ku moe. osobito rutozida iii rutina. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. RUSTEN Dictamnus albus L. JESENAK . tanina.JASENAK. a ako se pije moze doci do povraeanja. VILINO CVECE. Kad se bere. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. Ostala narodna !mena: kopnez. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0.). visoka do 120 em. kukuru~Cie. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/. JASENAK.10--0. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. JASJENICA. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje).Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja. oko 30% sluzi Ii gume.

Lekovite i orrovne su sarno one v . TREPTELIKA. protiv grozniee. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. 1 4 . ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove.iea koje imaju plavo-modar evet. treped pri najmanjem povetareu. TREPETUIKA. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. JANJA Populus trernula L. Jedie je dugoveena zeljasta. zbog eega i jasika.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. 5 . visoka 1-1.BoeN I PUPOUAK. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a.U JESEN: 1 . duboko i kltnjasto de ljeni. vrlo lepa biljka. Neki jedi6i nisu otrovni. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. Salicaceae). ZUBORIKA. bojom eveta. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima. j er je cela biljka vanredno otrovna. . slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. - Salicaceae Vrlo lepo. B .KOREN. a na is tok do Sib ira i Himalaja. 6 - B PUPOUA~~ 3 . Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. MLADA ""TOLA znati. graCiom. kaslja itd.364 LECENIE BILJI!M JASIKA.STARA KRTOLA.LI ST .5 m. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. kitnjasta. do 30 m visoko drvo glatke. MeCiusobno se razlikuju izgledom. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . JAGNJEDA.rste jed. zelenkasto-sivkaste kore. A U PROLECE. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . de luju promv groznioe. Listovi su dla· nasti. Rasiren je na sever do Skandinavije. I lisee joj je vrlo glatko i nezno. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC.

i vodom pokvasi.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. brasnjava i nije vlaknasta.600 m. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1. Sveza krtola. kad se presece. Iduceg leta ciklus se ponavlja. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. na jeziku se oseti g o li e a n j e. . a debele 2-3 em. dugacke su 5-10. a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. a mlada je puna.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. CVAST. vece izbija stabljika. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. ·Berba. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika.Vadi se krtola (Aconiti tuber). I7. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. a zatim Ijut. Uk u s droge je najpre malo sladak. hum 0 z n i. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . jer starija je lak ~a i rastresitija. jedra. pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. s tara krtola pocinje venuti.Krtole su slicne maloj repi. KRTOLE Izrada droge. Ona je deblja i mesnatija. . smezuravati se i najzad izumre. JEDIC : LIST . J edic ima dYe krtole. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. potpuno je bela. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja. . . Kad biljka preeveta. Kad se krlolica popreko preseee .

osobito decjih. . DiE. preobj eda. marijini ~o l· nicki.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. holina i vitamina C. JEZICAC.Ima vi~e alkaloida. enzima i drugih korisnih sastojaka. Sluz: oljusteno uno. krupi~.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. Ulazi u sastav caja za leeenje rana. ilka. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. . pa· sja smrt. JECAM Hordeum vulgare L. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. 100/. saharifikovanih ugljenih hidrata. vrajnica.Jedie je jedna od najotroWlij. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. JELENSKI JEZIK. preobj ed. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. krupica. f leni klobuk. Akonitin je a n a I get i k. . jedic. B. Otrovnost akonilina je ogromna. JELENAK. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. Listovi su u grupama. Opomcna! . u spravni. kupris.ijska.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti.ih bi'l jaka. Upotreba. mineralnih soli. pasje zelje. lisjak. naLijen. riga. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. 'g toga se daje bledim i slabunjavim.) . ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. protiv proliva i promuklosti. belancevina. Gaji se kao industr. do 50 em dugi. Zb. omej lisj ak. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. piena i hranljiva biljka. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. modri klobuciC:. . \/Ucji cemer. JELENJAK. sluz. griz. nalijep. Ima tanina. Jecmeni s!ad. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. modri nalep. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. pesja smrt. Narodna imena: volina. zelezni klobuk. Os tali. tableta i sirupa protiv proliva. nelekovite alkaloide. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. Ijutie. visoka do 1 m. klobucie. nalep. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. preobjedna. jer se lako vari. dragoljub. vi· tamina A. deci. sadrzi oko ~OO/. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. ceo veljcek.

367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. jacmica!k. erna joha. jesika. jeja. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. jalSa. raste pored reka i potoka. zbog cega kora. jevia. bijelo f ito. Narodna imcna: arpa. jovovina. JOHA. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. . joSie. jeia. joskovina. Sa tzv. jeusa. ehla. lORA . jeemen.k. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. jahovina. erna josa. jecam viSeredae.JOVA. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). jea. - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. jeeam ozimac. cim se oziedi. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. JOVA. Druga narodna imena: eifa. ozimae. jelsa . jacmen. s lieno hras tovoj kori. CRNA JOVA. . ima i emodina i malo masnog ulja. jeemi. CRNA lOVA. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. jah. jecmak..

kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be.Kakao je izvrsna h ran a. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. K a k a 0 ve l ju s k e . . KAKAO-BOB. 3-5% ka·ka.. dodatka m. Ako ·ih u pasti ima vise. ako 2'io tao rdna. kao. Malo je otrovan i brzo se eliminise. ton i k (tonicna vina) . jos cesce. Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . najmanje 150. meda i dr. karanfilica. KAKAOVAC PRAVI. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka.i diu ret i k.n o). S adrzi n ajmanje 16'io mas la. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. do 0. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. . a jos viSe fosfata (do 6'io). Teobromin. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. vanile.Slerculiaceae.K KAKAO. na pri· mer.. dodavanjem alkalnih karbonata. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. kakaovog masIa).k a (1-3 g dnev. . P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. Upotreba. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) .ovag orvenila. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a.J e k a u prasku i aromatika. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj.35 kofeina. 5 tim u I a n 5. cimeta. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. Teobromin je tip direktnih diureti.

ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA.OSTATAK MEZOKARPA. 4 .UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 . 3 . C ..ENDOKARP. B" .SUDOVNI SNOPIC.V1JUGAVI KOTILEDONI.ENDOSPERM . F .Ml.KuRENCIC. 7 .NII OMOTAC.UNUTRA. 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI. 3 .A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM. F. E I E~ . 0.NEOUUSTENO SEME. 2 . . I D.MICERLIHOVO TELASCE.SEME TIP KALABACILO.SEME TIP CRIOLLO . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I .STABAOCE.SEME TIp FERISTERO C . C .MEZOKARP. 4 . CE o 6 .PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE. D .POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON.SEMENI OMOTAC . 2 . 2 . CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B .CELlI!! SA SLUZI .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI. .OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I).

Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. mirisni. (ljuske). elipti~ni. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. rede i plod. Raste po toplim. List i kora.RE LIM PLODOVIMA stranama.kakaov ~aj. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. bronhltisa. tonik i erneliens. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. Plod je okrugla. pra ~ka od cokoJade. Listovi su uski. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({. na kratklm dr~kama. KALINA Ligustrum vulgare L. masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. U mnogim zemljama pije se . proliva i plikova u ustima . jer deluju kao blago sredstvo.Oleaceae Sib visok clo 4 m. globula. . svecica. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . suvim. Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. U slu~ajevima ka~ lj a. beli. erna i sjajna bobica. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. ~anim .

KANDILKA Aquilegia vulgaris L. Upotrebljava se seme. zimzelen. Cveta od m'a ja d o jula. ljubi~asti ili beli. zelenika. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. neprika. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. ponekad ruZicas·ti i vise. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. herba et succus). pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. erna boba. piskovina. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. Sterilni rastvor kamfora (2S or.Euphorbiaeeae. pasja leska. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. zimozelen. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. svib. bisemi cvijet. pasjakovina. sibovina. biser. zimolozina. KAl\!FOR . - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. visoka 40--80 em. bijeli jorgovan. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. . sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. zimolez. meokovac. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . jer sarna kamala deluje laksantno. siba.KAMALA.. kozje gro!(!e. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. . To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. livadama i kamenjaru. terpentinsko ulje). zinlaslika. pas·leskovina. kamfor· njak.ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. Cvetovi su vrlo lepi. Brzo vetri. golo. kozjaoica. Raste po sumama. kozjak. lfi· serovo drvo. obraslo mekim dlakama.Lauraeeae (japanski kanfor. kamfor. zimolist. mrle~a. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). kalinica. Arg. Stablo je uspravno. pasji samba!k. razgra· nato. Sadrli floroglucinolske derivate.

Cela biljika je otrovna. smole. .t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. . Narodna Imena: asibaear. sadrli 0. Ima vrlo evrstu.8 em siroki. U semenu ima mas· nog Uil.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. naspramni.4-0. srmenik. karakteristicno tackasti. srednja rosapast. tamnozutih. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). trolistJnjak. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. . jace izlueivanje mokrace. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka. Rasprostranjenost. svetlozelene boje.2'10 etarskog ulja. popina ikapica. Berba. razgranatu stabljiku. duguljasto-jajasti. . skorbuta. Cveta od maja do septembra. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei. kampavka. to su zlezde 5 uljem. :tUTA KANTARIJA. ervenu boju hiperi. cin. hrlica. kokotieek.5%. kome i druge bolesti. a najviSe po napustenim njivama.\ TRAVA Hypericum perforatum L. kan· dilijca. sa pet listica easice. v. nagorkog i aromaticnog uk usa.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. KANTARION.ja. zveckavac. oko 0.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj.1-0. rutozida. hemoroida.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. Upotreba. grli· cek. orlicek. Lis tic i su 1-3 em dugaeki. bez drske. a najviSe seme. holina.Ima 9-11'/0 mesovitog . karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. BOGORODICNA TRAVA. za zarascivanje rana i . zvonce. GOSPIN. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). opekotina. antocijana. visoka 30-100 em. . za znojenje. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . oporog.Raste svuda. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. Sastav.372 LECBNTI! BlUBM dilke. pet koso jajastih. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. goli. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena. pakujac.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. uglastu. Droga je svoJstvenog mirisa.

vaniH-na. 10--13°/. :lucernea. KARAVIUE. poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. KLINCIC. U evetu ima saponozida. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. z&. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. 373 kao antiseptik. gorae..i da vino ispari.. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. 1. KARANPlLIC . zvekae. zvoncae. a iznutra protiv bolova jetre. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita..lC. KARAMFIU. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). »Fitoncide«).sekliva treva.ARANPIL. 14 do 24% etarskog uLja. vraiji beg. . 2. izda· tljivica. trava od izdati. greotaljka. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva . KARAMFIL. zasekn iea. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . tanina. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. l!potreblja. KARAMFIL.. KARANFILIC. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a.Caryophyl. gume. . krvavae. smole. !eluca. gospino zelje. KARANFIL.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . KARANFIC. bljuzgavae. bogorodicina ruka. kariofilina. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. posekotine. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. Sadde ogromnu kohbnu. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. smaknez. GAROFAN. »Kontarionov zejtin. pa se ddi na vodenoj par. Iseedi se i proeedi da bude bistro. tantur. :luta metlica. ivanova trava. KLINCIC. gorcan . voska ~ oko 3'/. pljuskaviea. ivanjciea. smiealjka. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. Narodna hnena. trava od poseka. marina ruCica. veterinu i kozmetologiju. 'kantarijon. ruti kantarion . KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. gospin evet. proliva itd.

KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. . U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. Stimulans . maJo :dm· zeleno drvo. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. U svojoj postojbini. ostavi se da plod sazri i da se ljuska . He· mileia vastatri. otpor· niju vrstu kafe. Poreklo. pasta i pilula za negu mba i u & ta. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. . C. arabica..>:. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. nego iz juine Etiopije. jedna paraz·ittska gljivica. isti s lueaj kao i sa cajem. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. aromatik i ekscitans za varenje. da· kle. dugotrajan i snaiaD. tada najveeih trgovaca u svetu. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. liberica Hiem. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L.000 m) od one iz nizija. Gajenje. arabica ne potJiCe liz Arabije.kao analgetik i kaustik. jer ulje .374 I. dakle. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. laku. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. Jaok i postojan kOI'igens. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme. : i . Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. dovoljno vlaznu zemlju. Ulazi u sastav mnogih voda. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. Kad je 1868. proizvodaci su poceli traZiti drugu. visoko oko 5 m.C. Berba..ktura i sl.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. Kafa traZi duboku. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. gde raste divlje. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine. u zubar· stvu sluii . Kafa je na· zvana araops kom.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. C. god.ECBNJE BIUBM . Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. tin. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. stomahik. .

naroeito na njegove julne pokrajine. prijatnog. .7 do 1.KVASAC 375 osusi. starosti. nagrizena. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. Kvasac vrlo brzo izaziva . ispari voda. izveju. 1iurfurilnog alkohola. protiv proliva i raznrh trovanja. do 400/0 celuloze . Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern.8% kofe~na. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. finoca i aroma pnene kafe. zelenkasto iii nasmede. . da jasno z von e.Zrelo seme (Coffeae se· men). Sastav. Stara kafa se viSe ceni od nove. 8-120/0 vlage. . Zrna ne smeju biT! plesniva. mrko. Ne lepi se za prste. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. Zrno je ovalno. drobna masa sivo-smed:e boje. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. gola. Kvasac je posebnog. 5-70/0 secera. Pri tome se proizvodi isparljivo. laka. karamelizu· ju se seceri.k ome ima acetona. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. 10-11% mas t i. oljus te.Nepdena kafa ima 0. sa rena i sl. eistoci. s jedne strane raYno. vlalna. ali neosusen plod. U drugim krajevima. 7-14 mm duo gaoko.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. Glavne izvozne luke su Rio Santos. rukom se bere zreo. u trijeru oeiste. Droga. suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. da su glatka. sircetne kiseline. furfurala. Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. Dejstvo i upotreba. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. homogenosti i sl..Kafa se ceni po mirisu. oblika i boje. kad su teska. sivkasto-zu6kasto. ukusu.Dve tn. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. a s druge ispupeeno. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . u . Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . . Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. tesko. Proizvodnja.. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . naborana. sreani analeptik. kad se baoe na gomilu. Ocenjlvanje kvallteta. razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. . ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. pa se onda drvo trese. Nepnena. sjajna. na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu.nog omotaea«. furana. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka.

i:d.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. moze se o/:uvati godinu dana. C. maltaza. 3. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. okrugllil. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. gl~kogenaza. G lie i d i. poglavlje 0 vitaminima). vih gIjiwca. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. proteina. pro tid a. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. takode. Sadrl. dobijen takode od sVeZeg. Kvasac je vrlo vai. osobito B. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. .i malo yitarnma A. loptastih.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. Kad je dobro za~ticen od vI age. 6. 5. pro· teaza. DiE (v. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana).ih. dekstrinaza. . nukleozidaza.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. koji nemaju terapijski zna/:aj. u pepelu kvasca ima je 52-55%. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%).Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. preventivne i kurativne vamos'li. jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. . . Sastav. Feax inactivata). . 2. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. U suvom kvascu ima oko 5()O/. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. . jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. i B2 . Pro ti d i.Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. 1 i P ida i g 1 i c ida. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. lipaza. En z i m i. 4. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. Lip i d i. 1. zimaza (alkoholaza. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. pomalo jajastih celija. vii ami n a i pro v Jt ami n a. Sastoji se iz sFtnih. arnilaza. Vi tam i n i. n u k 1e 0 prole ide. Naden je i tripeptid gluta'lion. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. . Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. vitamine i raienu gJavnicu).Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. kvarenje i raspadanje pilula. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0).

a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0. oko 0.5 m i svojim izgledom. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo. pivarski kvasae. zelenkasto-ml'k. 0. Visnagin je kelinu (0. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. slufi kao najbolja masa za izradu pilula.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a.8-1. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). kvasnica. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. olova kvasovka. pivski kvasac. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. sJi(~an . zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana. . Prolecna setva je bolja.k vasca dnevno 'Posle jela. Extraeturn Faeeis. Kela je dvogod. furunkuloze. na vrhu nose piramida:lan stilopod. Merikarp je plan-konveksan. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo.1%). Po~to je seme sitno.k a sirovina za ekstrakciju kiselina.100/0. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje.377 Upotreba. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru. Biljoka je visoka I do 1. azotnim i kalijumovim l1ubrivom. kva~ KELA Ammi visnaga L. 5 primamih rebara su :luckasti. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. preliv. gladak. Seje se u jesen na dubinu 1. ·kvas. u Wtovima 0. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae.Prinos sa hektara je 600-1.5 mm dugacki.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda.~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora.81. Sastav. kvasna gljivica. cev okrek. Kelina ima i.0 mm debeli. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj.000 kg ploda.20-1'10. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima. .90-1.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. ali nejednako. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja.2 mm ~iroki i 0. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju. pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. oko 10/0.20"10.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2. podseca na mrkvu. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. a <I sekundarna mrka. go. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. Daje se po 2 do 3 ka~ike . Jzgled droge_ . . . Gajenje I berba_ . Sazrevanje je septembra i oktobra.

Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni.500 kg. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih.( 40 cm. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . na~ kim. a rodi oko 1.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke. visoka 50--90 cm. Raste kao korov -svuda po livadama. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. maglovitih. selekcionisana i boljeg kvaliteta.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. Stabljika je razgranata. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. jer je ona eista. Severozapadna Evrapa. . Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. prvi medu ~titono~ama . eel a hiljka je mirFsna. KIM Carum carvi L. a pradaja je uvek obezbedena. najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim. tmurnih. morae. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. . naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. Na hektar treba oko 10 kg -semena. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. Kim procveta vet u aprilu.

najviSe 9"10. zatim . bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. Severne i Srednje Evrope. jer sadl-ze mnogo protida. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10).KIM 379 Sastav. Spiritus Carvi m dr. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. Glavni sastojci ulja su . Daje se i kao eupeptik. celuloze. hlebu i picima u zemljama Zapadne. C .MORAe.k i galaktagog u c>l>liku caja. oko 2eN. .'ela protiv gasova i nadimanja.KUKUTA. D . ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. kobasicarskim praizvodima. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. diureti. . Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek. bel a n ~ e v i n e.KUMIN.kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . i kim je k arm ina t i v. pela ostaje oko 7. ANGELlKA.5"10. karveola i dihidrokar· veola.Kao i ostali plodovi stitarica.Glavni sastojak . do 8"10 t a. razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa. E . njevenih i zdrobljenih plodova.k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). F . . koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima.i ma malo dihidrokarvona. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. sluzi. a narocito z a c i n. Upotreba. Etarsko ulje od kima je bistra.KIM. secera. boje i kalcijum-oksalata. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon .KORlJANDAR. Pe. A B . Aqua carmirzativae. digestiv. voska. smole. n 1 n a. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno.

KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza.felin). 'mmelj. dakIe. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. ndkodIjivog jedinjenja. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. jel'. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. Daje se i IkilO tonik. Narodna irnena: bela cemena. jer ga mi uvozimo. kmin. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. s jedne slrane. slab diuretik itd. nadrafuje i jaca .380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. Pogotovu u otvorenom Ioncu. Caj se ne sme kUllali. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. Kod nas je u potreba kima neznatna. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. divlji kumin. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. smesta poklopiti i posIe 5. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. . SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. koprov.k nap or (dejstvo kofeina). Na~i planinci treba da gaje kim. To ndkako ne Ciniti. krccne. pitomi kim. Caj je protuotrov. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. pre svega sa anisom. teIo i duh« da moze podneti veM. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. kao slimuIans. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. podstice na rad. povoljno uliee zbog ikofeina. a to je ~teta. kimin. . poljski 'mm (Or. kimijen. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. Treba ga poparili kljucalom vodom. karun. komin. kuminak. Zimi se njim Ijudi greju. kamilicom. Tvrde.10 minuta pili. moraoom. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. nanom.

intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost. C . te~ko varenje.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. SRCE. kofein ga na· draiuje. uopste. D . tj. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. Zeleni. avijaticarima. caj je manje opasan od kafe. guo bljenje apetita. ManclZurci. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. severnoj Africi oj drugde. pamcenja i razume· vanja i.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. radnicima. osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. dosadne zatvore. eovek postaje lucidniji. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. a drugi riarodi piju jak caj . slabljenje ltd. soferima i drugim osobama Caj pomaie. . ra~ireni oso· bite u Kini. Na osladenom caju Rusi. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. B . Ipak. CAJ DELUJE NA MOZAK. jer ih bodri i krepi. Korejoi i Japanci gaje kombuhu. jer kofein deluje suprotno alkoholu . Engleskoj .POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu.TRN NA OBODU USTA. UST KINESKOG CAJA: A .

Caj je vaian prot!votrov. jer po onoj mudroj narodnoj izreci .opore. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen.ge ta- .5~/o ni man j e od 5%.0 b a fen i. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . dobija se zdrava i pitka voda. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok. nerastvorljiva mtka tela. pepeo je zelen od man g a n a.. a pre svega Crveni krst. B 2 .ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. jezera i bara. a p e pel a n i vis e od 6. . SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. 0. a den ·i n a i k san tin a. usled eega je srem rad pravilniji. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. 8.1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. pre svega. Medu tim. B I . jer drliZi respiratorni centar. rotina. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. Prema tome. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. u nufdi i voda iz reka.nikatinske i pantotenske kiseline. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. za jaeanje organizma itd. dekstrina. U zelenom caj-u ima v. malo teo b r 0min a.vane kao caj. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill . A dalje od puteva pije se ~to se stigne. upale sluzruice i 'koze. BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje. kolera i dr. Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v . OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma. trimetilksantina). usled eega se i rad s rca poboljsava. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. srdobolja (d<izeruterija). U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj). U caju ima \jo~ i gume.34% tan ina. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. Otrovanom. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu.Zato ga svaka apoteka. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina.ode n 0 g e k s t r a k t a. caj '. jaei i bolji.bolje je zlo spreciti nego leciti«. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja.382 L1!CENJP. . teo f iii n a. kofein i tanini (. povecava ventil acij u pluca. opekotina. U zelenam caju ima vitamina C. vaska.

Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd.. dok je j 0 ~ m I a k. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina.aja nego rezultati.mi meroljiv. v rio a rom a til'. jedne peroksidaze. oplemenjivanje I'. odnosno prijem caja. budaY.va prvenstveno na kofeinu. a vrlo malo za lek. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja.aja potrosi u svetu za uZivanje. prema tinoei mirisa i ukusa. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. Ne'kada~nji »karavanski.kofein.. nje. Da hi imao sto bolju aromu. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. ono ide u nekoli'ko pravaca.aja varnije mBije. otporne na bolesti i ~tetocine.aja ne celli sarno po kolil'. n 0. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji. caj 5e pakuje odmah posle pdenja.aja vee. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine. I e p I j i v 0. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan.aja na planlaZama je vrlo slozeno.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida. Odabiranje. vrlo malo geraniola i dr. ali se vrednost I'. gus lO.INESKI ILl RUSK. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. tzv. citronelola. jer je ~rebalo godinu i .! CAJ 383 nina. za vreme fermenlacije. U cajevom listu ima tea z e. a u crnom caju. tj. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. e m i r i s c a j a. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. premda se lekovita vrednost caja OSIIli. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti .K. on se ip. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. a sasvim malo kao lek. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. neprijalan miris. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t. Thea Tasters. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu.

i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. Nerna oi poznatu arom'll caja. 'llgodnog. Osim toga. 1. glina i dr. Cesto ga oboje karamelom. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. 3. S. na primer. 2. Tako se mogu poznati i drske. zilavije. a s kiselJinama se povrati na zuto. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. U nas je nepoznat. pomaio oporag ukusa. Na primer. 6. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. H~ce je veee. Pekoe sa Souchong cajcm. odsustvom idioblasta.). posto sadrii manje kofeioa (0. tvr· c1e. alkohol pozuti.. gips. lupom i mikroskopom. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. evet se skoro ne maze faIsafikovati.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. crvenomrk infuz. aromaticnog mirisa i nagonkog. dlakavost. ali se i to moze dokazati. 4. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. tremja. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. lepe f ute boje kao zlato. Pregled ouiima . berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. a. zemlja. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. jagoda itd. Pa J. Fi· noca arome je drugacija. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. prisustvo iii odsustvo idioblasta.bere li~ce. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . rufa. Uvek se proba sarno nezasla~en caj. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. jer manje drazi. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. . ni kofeina i dr. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. grancice i druge primese. direktno 51! \'ezuje na vunu. jasen. vimja. kao i sva ka druga skupa droga. jer nllje u modi. hro· mno zutilo. grafit i sl. razvijenosl vlakana oj dr. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana.). Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. B 0 j e: indigo.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe.20. tm. zova.aJj) od mea. Vellcina listova. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se .me. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja. raz· aim taninskim ekstraktima i sl..Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider.

k. godi· ne. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. Mongolski kan poklonio je 1638. a i od ka.jdZjnica«. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. . kao sto kafane tote sarno ·kafu. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e.ca. Spominje se na 2. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C.je zlo. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata.:sen a iz Kine u Japan. Tada je caj bio vrlo skup. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. a isto tako i IS e C e r. pre nase ere. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Nazivali su ga i »karavanski caj«.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. lIlajbolji moreplovci i trgovci. Hol a nc1ani. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660.A. Ipak. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma. god. poceli su Holan.000 javnih cajara. U Englesku je uvezen 1665. s belim ta6kamal. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. U Japanu je u XV ve. svilasto dlakav.500 god. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. god.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja.K[N ESK[ u. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek.. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. feizma. Mong olije i Sibira.qje toCe sarno eaj.

Zatim se u v i j a metlu dlanovima. gardenija i sl. I to je jedan od raz. Odmah posle toga. 150r- . tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. Rasiri . razvija i ponovo uvija i razvija. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara. dalcle. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno.) i ostavi 'i zvesno vreme. ali jos vise od vestine prerade.i j e. lisce se grej e.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. Zatim se pusta struja top log vazduha. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu.386 6i put u julu (Congou. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. U nas se najviSe trosi erni c!aj. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. z uti iii c r v e n i c! a j. . Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. proseje. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. Zatirn l5e SUS1 j prz. C r n i c a j.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. Berba se mora vrSiti blagovremeno. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). poslednjd kvalitet). M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. Zatim ga rasire da se ohladi. 2. pa se ukloni. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em.k orpama da s v e n e. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima.i. To se ponavlja nekoliko puta. Ponovo se razvi:je. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. jed n a I e p I j i'V a mas a. inac!e listovi omatore. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). 1.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. osusi nad zarorn. posle fer men t a e . Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. izvadi. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin. z e len i. baci u kazan za prlenje. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. ali cemo navesti sarno najvainije momente. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. tj. posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. ne razara se hlorofil. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. zavija i razvija. vee se odmah brzo isprli.

Javi. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti.k om i svim drugim is. UvidajuCi sve veCi maeaj caja. 'krive iii zguZvane . nego je ceo. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. U Indiji. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. NajviSe se gaji u Ki-ni. su~en u kratku drsku. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone.k omade mrkocrne boje.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. sva'ka trops. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira. Indiji. ispi-ruje i pakuje.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. po obodu soitno reokasto-zupeast. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU.k a i suptropska zeml. agrotehni.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva.ka. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. na Cejlonu. . Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju.i je osobitog. vide se jakom lupom. Zato se na to polaze mnogo pafnje. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. Dr mi. . na Cejlonu. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. zatubas1'o-siljast. Caj je postao prava kulturna bilj. na velike plan1afe. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. Ca.

Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. krupne. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. velik u vlaznost vazduha.-uIture caj a penj u do 2. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. lako.000 m. Caj ima naizmenicne. izrazito kiselo zemljiste. Na Hima<lajima se J.no. u Indonezi· ji. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. peskovi to. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. tamnozelene. .388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. Caj izis kuj e najmanje 1. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . Kvalitet raste s porastom vi sine planine. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra.5 m voderwg taloga godisnje. Burme i 5a ostIVa Hajnana. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. Rusiji oko Batumija (1848). KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno. na Cejlonu. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. Jav·i. Plod j e drvenasta. a mnogo kasnije u Japanu. Brazilu itd.. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. na Cejlonu (1875). u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. Inace. S planina je ~aj bolji nego iz nizija.j see m 1a c:I e. isti s lu ~aj kao s kafom. Hladnoeu lakse podnosi. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. jer u k 0 1 i k 0 j e l . c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. Austra· liji. Suma~ri. dakle. gde je gajenje novijeg datum a. pod stalnim nadzorom stru~njaka . Prvi je nizi. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. gde temperatura pada ispod OOC. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. rene do 10 m etara visoko. Naprotiv. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja.

Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. i do 210 mgOfo vitamina C. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. U listu ima do 12<>/0 tanina. ~esto perasto deljeni. KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. flavonoida. Deluje sHeno ipekakuarti . pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). MORSKI JASEN. OSObllO u Julu kad cveta. RUS Ailanthus glandulosa Desf. Lislovi su 1a bIlJka.kiseline. elagne i galne . AJLANTUS. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. Upotre. siri jak i neprijatan miris. Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. list. dugat'ki do 50 em. oksikumarinsJoog heterozida.KISELO DRVO. saponozida i rnasnih jedinjenja. U kori ima katehinskog tanina.. Do 30 ~ visoko drvo. SMRDUlVO DRVO . poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. PAJASEN. U nas se sadi. SMRDLJIVO DRVO. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . ~eS ce mesajuci. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. 389 KISELO DRVO. drli 24 sata. . .

Upotreba.Kicica je dobar gorak tonik. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu.pomorandze. Sastav. golo. vodenog ekstrakta. Droga. gorke deteline i kore od gorke . a nije otrovna. . TRAVA - on GROZNICE. .postelju. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. a isto to eint i sa stokom.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k .6 do 10/0 a~kaloida. . KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's .Kicica je vrlo gorka. Svojstva_ . Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. mesHmieno U ogromnirn koliehnama. lincure. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i. praska.ima 3-5 nerava. . Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. Cveta celog leta.Raste svuda.Kicicu treba brati dok je u evetu. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. Lis c e je sirno. s labokrvnost'i itd. protiv smetnji u organirna za varenje. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. Jacina gorcine droge je od 1: 2. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. Nadeno je oko 0. idirota. (Centaurium umbellatum GiI Hb. drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. Berba. gotovo eetvrtasto. GORCICA. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . sjajno. pri vrhu razgranato. do 4 em dugacko. duguljasto-jajasto.000). Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. a najmanje u listu. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. 1. manje u cvetu. eritrocentaurozid i dr. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje.000 do 1 : 3. medu kojima je glavni gencijanin. cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita. eritarurozid.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima. S tab 1 0 je cvrsto. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. lin· cure i blafenag ckalja. suplj e.500. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. po rubu celo. vina i tinkture. KICICA. . visoko od 30 do 40 em. . retko. Rasprostranjenost.r a z i d. njime se trlj a. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. mala. naspramno. skoro sedece. Da bi odstranio razne insekte. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. protiv groznice.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja. golo. trave-ive.

~uplji. mala semenCina. Alrilovog ucitelja. Suva droga se lak ~e c i '5. nadimanja: po 20 g kiiCiee. . Naro~ imena: ger.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. kantiliee i majkine du~ice . KLEKA. latnik. jer se uVe'k mnogo trafi. Ima i privredni znacaj.ljivo odsece ostrim makazama. VENJA. okru· glaste i m e 5 nat e.nice. tj. vrlo otporan.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. kiticica. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. VENIA. od centum = stotma i aurum = ZIMO. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. OI'IlO zelje. Protiv gasova. gorke de teline. kamilice. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. Oupressineae K1eka je zimzelen. pa~njacima. Prve godine su bobice ze· lene. BOROVICA 391 2. Jeee. dupcJ(~. zlatna ruc. 'gorko zelje. BOROVICA Juniperus communis L. groroicavka. Igliee. Druge godine pocinju tamniti. '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. Droga. Na taj oacin. Is~orija . a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . nane i maHenjaka. postaj'll rdasto-Ijubicaste.t1i nflgo sirova.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. jer se zelene kasni je moraju odstraniti. ta:l<. jezernica. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje.. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee.KLEKA.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. mali stoz. Zelenih plodova ne sme biti. Kod nas je ima mnogo. Opomcnal . 'kinin. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. . '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. Poroaju se po mrkoj boji . . Kicica se ne sme cupati. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. Po jedni. ervena kicica. . Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. a pIi dnu dva prs\jena. drago evi. kao pod I. lak~i su. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. gorka kio!ica. pa cak i iskorenjena. . a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. a po drugima.o da cim se ru· korn ·u hvati. sunceni evit. . OCaj. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. . rna. svedre. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. Berba. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. po ~ to n is'll lekovite.Plod dozreva tek druge godine. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. nane.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena. Za~~ta u P?r0dl.

m r .k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo . zatim aromatienag. ~up1ja J cesta je ucrvIjana. A 1 ¥.~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. iz Srbije i Bosne. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. pri dnu su srasle za mezokarp.SEME . Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska.r e z ina z n' m s e. a u 'k usa najpre slatkog.k ret a m. jajasto-duguljaste. prijama balsamienog. SVeZa droga je meka i meS'Ilata.:.a u kojirn su velike (do 1 rnm).392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni. stara je krta. tupo piramidalne. Sastav. G . M i r is a je svojstvenag. One su kaa kost tvrde. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a .

smrekovina. smri.~pn~ li·s. vodene bolesti. KOZALAe . Klekinje. zubace i idirota. smrijekinja. JO<>/o smole. brika.. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. Po 25 g klekinja. jakim krtolama. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. smrekinje. grana i korena kleke. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol.. kantarion. trnju. Zato. 3. Ostala narodna imena: barovica. reumatizma i slicI1ih bol esti. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. klekoV'ina. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava. za s~omak. KOZLAC.Zenim u okJip1ce. smrec. Raste najviSe u grm lju . ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. gume. klekinje. kad se zagreju. smrekovina. kao pod I. Od kJekinja se izraduje sok. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. da osteti bubrege i dr. odaju miris na klekinje. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. len ·i kiciea. erna smrekinja..50. Diuretlcni cajevi: I. kaslja. zove i ploda od anisa. erna smrekva. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli. Aetheroleum fructus Juniper!.ka.. smrkva. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). . fenja . rastavica.ce . protiv nazeba. Po 25 g klekinja. smricka. tamna. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. i izvoze. Upot!~b~. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze.. smnca. Rano u prolece izbij e njegovo k. . ola'k§ava i-skaSljavanje . osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. korena od zeojeg trna. boroviee. Ulaze u sastav diureticnih eajeva.KOZlAe. ast· me.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. sipurka i sitniee. skoJ med'lOI~1. smrekva. voska. smrca. moraca i kima. obi· cna borovica. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- . 2110jenje i s1.Cela biljka. 393 jer saddi do 2.. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. . brinje. 2. . Inace. Ima jo§ i oko. U malim dozama elarsko ulje kle·ke.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. Juniper! llgnwn. kova za tovlJenJe. smreka. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi).. KOZALAC. smrek. pe. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla.k. gonoreje. zida . pored ostalog. kao pod I. borovac. ~eli~im kop. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode.

zmijin kuruz . natragulja. teleca stopa. List raznih vrsta koke je raznog oblika. Kozlae . ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. knegic. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. majasil-treva . zakcr zlik. zmiji!l1a trava. Lmaju skroba kao i krompir. . Cejlon i dru· ge trops ke krajeve. ka·lenda r .krajeva prenesena je kas:nije na Javu. kravos.sok 2-4 m. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. Otrovnost susenjem izvetri. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne. Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. . gastralgija. 'kozas-li. voska. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. zmij ski kukuruz. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka.GJavni nerv se vrlo jako istice. a 2-4 em ~ iroki. 4-8 em dugacki. vi. povracanje i &1. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. Na nalicju je list svetHje boje. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . Druga narodna imena: aronae. zrninae. Truksilini su ot· rovi za sree. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. toplog i Ijutog. kacja kuruza.ldka'l ni anestetik za oei. malo etal'skog ulja.Kokin list sadrfi 0.ca. beriket. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. zmij in kolomboc. savitljivi. . kacje zelje. 2lmijdn ce~a lj. kozJee. Gaj. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. nos. a mirisa prijamog na caj. Ako dode do njegove r esorpcije. . fitosterola dr. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. ali cvrsH. psihieko stanje I i opasan otrov. ali je to opasno sredstvo. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . ali su svi oni jajasto-duguljasti. grlo. . KOKA Erythoxylon Coca Lam. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. Upotreba.5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . Kokain je vrlo jak juCi euforiju.Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. Uk u sa je gorkog. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. a ixnutra proHv ~ tueanja. zmijino groZde. majasil. Jzgled Usta. obolele desni. bleja.:ira u stomaku. lisionjak.7-2. gujin kuruz. mali strkae. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. tanki. anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). smole. bula. Sastav. koz lic. masti.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. konjska blitva. Ne z. Iz tih . J ava je danas glavni proizvodac koke. po obodu eeli.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus.

Kontrola. Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. Upotrebljava se kao narodni lek spolja.KOKOTAC. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. Prema podacima UN. vinograda. tanina i dr.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC. Opomena! . god . Sabiraju se ". anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. Kokotac je trava koja kod nas . Droge s kumarlnskim heterozldJrna. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. steze i sl. Osim kumarina. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. Ima 1istove . Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu.raste svuda i redovan je sastojak sena. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. zbog cega ova ne moze da se zgru~a. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na.) Lam. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. Cvetovi su zuti. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. puteva i dr. ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja. kao lek koji ublaZuje bolove. Jos u starom veku sluiila je. . agJiikon gor- . suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. 's lucajevi teskih.rhovi granOica biljke u cvetu. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. 'kao ·i druge opojne droge. Medutim. suvog liUa). zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. Raste i izvan Evrope. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. . na dugackim.s liene detelini. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. U k usa je najpre malo sluzavog.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. sarno su po obodu zupcasti. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. grceva dece itd. Cveta preko celog leta. u raastima i melemima. Godine 1941. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. tera vodu. Stabljika je prava i vrlo razgranata. nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. dosta zbi~enim grozdovima.

ne bi se moralo vekovima cekati. nokatac. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. kokotac (Melilotus otticinalis). 5vinduh. a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). Narodno iskustvo. kumanika. et End!. kao. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. glad. (bela kominika. nokata trava. mrku. KOLA Cola vera ·K. Slicnog mirisa i ukusa. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. kao kod nas dinar. razni ka~uni (Orchis).stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. lazark1nja (Asperula odorala). ne sme se potcenjdvati. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. pre svega . Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. na kolu sve do kraja proslog veka. orlov nokat. ana im je moneta.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. vodnika. (zu ta zdralji'ka. Schwn. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. i Cola acuminata Schott. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. teret. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. prevrelu oni neee podiei sa zemlje.kova naroda druge boje koze. de· se tine kilometara na dan.. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. na primer. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. iuti kokotac. p~enicica. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. veliilci zuti kokotac.) Desr. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. NoseCi ogromne terete na glavama. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva. zed. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. zutka. noktec. Suvu. konjska detelina. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . mala pototna gra~ka) j M.. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. zdralika. To je uskogrudo i netacno. alb us (Mcd. ne oseeajuei umor. idraljika. crnci . beli kokotac).

N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA.MLADA KOu. SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J.ZENSKI CVET. F . C _ PRASNICI.PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI.L.GRANCICA U CVETU.TUCAK. J MLADA KOu.PLOD. 1 . B .KOu. E .. I .~ DVA KOTILEDONA.PETQKRA!( PLOD. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA . M .PERlKARy.K. H . KOu. D .arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2). G . c K I KOLA : A .BEu. 397 N L .

god. Deluj e i diuretieno. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. naj~e~ce kao stimulans. s tabilizovanog pra ~ ka . KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino .398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. a za tim tanina. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« . franeuski daci. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina.tetu u Parizu od 1900. iako to nije potrebno. a u vecoj otrav. redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. vina iii tinkture. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca.tak ranije. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. terapij skoj dozi lek. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog. To je tzv. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. poreklo i lekovita vrednost. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. I edino lekari. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu.kole za ja~anje . flobafen. i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. imaju kao glavni sastojak pre· . U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi.ro~nog prolJiva). Medutim. jer u mrkoj. do dan as. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije.ze srca. teenog ekstrakta. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. I kola je u maloj .

kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . Zato se navocti 5amo one sto se zna. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. tj . on mora nam zamenu.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. osobito u Rusiji. neobradene i neposejanje. ostavi da 5e slegne i izbistri.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[.s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. glad i nemaslina. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. psenica i drugo .. To vazi i za kolu. Kad rodoljub . Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. sto se spravlja po apotekama. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. jer su svi pili.« E. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. 2. malo· -pomalo.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). jecam. ostavi da . Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. Njj. buke. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. koji osvajaju vecinu potrosaca. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno.j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale. \. zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. livade nepokosene. 750 g najboJjeg cmag v-ina. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka.ve su ostajale u korovu. I. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. dobra promesa. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. tj .KOU. 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. pre jela. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. ton« 'i . TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. Kola·eliksir: 50 g . pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. poseban . Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. . sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju. manje zlo.

5. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. oko 30'10 skroba. u . m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. jer staru. malo saharoze. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. God·ine 1911. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. odakle su pre· nesene u Indiju.5% k 0 f e· ina i oko 0. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . Burkelo je vrelim 900/ . Maurici~us. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. kolakatehina i kola-crvenilo.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . t1umbimm. prevrelu kol u crnci bacaju.07% teo b rom ina. na Madagarskar. Kola 1ma 1-2. ne upotrebljavaju. betaina i malo masti. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili.. na J avu i u Brazoil. Cejlon. a delom vezani. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. 3. ali ne mrkoorveno. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela.c r v e nil o. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. Umesto sirupa moze se upotremt i med. Crnci zapadne tropske Afr. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. koj. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. mrku. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. 4. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike. enzima.i su delimieno slobodni.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. Go· dine 1896. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. Sadrzi oko 1% kofeina.

upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. a na prelomu je crvenomrke boje. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. bez mirisa. ali se pri tom sredstva ne biraju. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. po povr~ini ne~to malo rapavi. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene.il!i d~vljeg kestena. a 15-30 mm ~iroki.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. Kotiledoni su veorna tvrdi. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. Berba. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. To su privredni ratovi. jer se zbog njih vode ratovi. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. . obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata).KOLA 401 Kon~in~inu. bolje reci. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. Radi se . a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. . sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. okrugla~ti. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. sarno da se d~e do cilja.ispod zita«. Kolumbiju. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. Oporog i nagorkog ukusa. postojbine raznih vrsta 'kola. Duga~ki su 20-40 mm. ve~ta~ki razmnozavaju. plankonveksni. Meksiko i dr. Mestimi~no se sve vge gaje ili. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji.

zbirnica. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. Gaji se na zaseeerenom t aju . i pored neprevreiog seeera. semenjaka. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. poskon. Upotrebijava se kao pelen. vitamina K i dru· gih sastojaka. muska konopija. konop. semenjata. ernojka. Za iensku stabljiku: zenska konoplja.ka. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. kudeija. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. beiojka. Narodna imena za biljku: alja. edestin). mandiurska. prvoj. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. KOMOTLJIKA. seme· njajka. konople. konaplje. zenska 'kudeija. pitome konoplje. nakiseo i osvezavajuei ukus. stabljata. Manje je gorka i aromatitna od peiena. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. cma konoplja. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. TRLOMET. belica. zivica. sluzi. semenjak. evetocice. iz· birnjata. Za musku stabljiku: bela ikonopija. kudelja. mletne i sireetne kiseline. Sadrli i nesto vitamina B. Ponekad se traZe sarno listovi. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda.JBM Japanska. kao blago sredstvo za tis· eenje. izbomiea.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. a na nalitju beli i vrlo dlakavi. UMJET Artemisia vulgaris L. eRNI PELIN. koja lImo korov raste svuda. nesto viSe glikuronske .jos i malo alkohola. KONOPUA Cannabis sativa L.ve« stavi se u tasu smlatenog. jer sadrli. a najvise pored puteva. Deluje osveZavajuee. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. prvica. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. DIVLJI PELIN. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . tao nina i kofeina . beLka. gl'snica. domaee konoplje. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. . Malo parte »glji. ugijene. trnica. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba.kiseline). KOMONIKA. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate.

eetvorouglaste. o~tra ~ibika. poljski biber. Cvetovi su sitni. . kora mu je sivozu6kasta. LI~ce Je sheno konoplji. grane su belieaste. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). noplika.KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. Ko~?pIJ lk. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. konopina. velika konopljika. Stablo je pravo. naspram no. odozgo tamnozeleni i bez dlaka. gorkih materija. tanina. ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). heterozida agnozida. Cveta leti. udruZeni u guste vr~ne cvasti. . Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot.4% etarskog ulja. vrlo rasprostranjen u primorju. alkaloida. lupanja srca. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. odo. s labe i sa. osobito jufnom. ljenja. narocito plodovi. otocka ko. SadrZi oko 0.a Je .vrl~ razgranata. Narodna lmena: divlji biber. Do 2 m visok grm. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). Konopljika se sadi i kao ukras .iv l1egoba varenja hrane. cistila. vltlJlve. nesaIllice. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. im a 5-7 duguljastih listica. straha i drugih Ziveanih obo. . U etarskom ulju ima cineola.

' VH!. tamnjanite. gihta. za kijanje itd. slu'li. Rizom puzi p L itko u zemlji. Cveta aprila i maja. a na nalitju mutni. skroba. protiv poViratne grozniee. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. temjanice. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol).zne tamne ~ume. sjajni. Stoka ne pase kopitnjak. ka~lja. Riwm se mora ~to brZe osu~iH. tanina. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. 2-3% azaril-aldehida. Ijutog. obit no prezimljuju. temjanuga. 15-20% metil-eugenola. tera na mokrenje itd. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju).Kopitnjak je vrlo stari lek. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. toplog. . kozasti . Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. . Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. ~eeera.5-1. Droga. a deb eo 1-2 mm.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. osobito bukove. krij'll se na bazi listova. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. Sabira se u avgustu. Upotreba. 10-15% bornH-aeetata. katin drat.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. . Mirisa i ukusa je jakog. aromatitnog. donekle tetvorouglast. Danas je kopitnjak nacpu~ten. Dug je oko 1 decimetar. . kopito. menegled. smole. Listovi su u obliku kopila. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. mrko-erven sa sivom nijansom. mastJiea. Rasprostranjcnost. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. Pra§ak izaziva krjanje. terpena I seskviterpena. kopitnica. slicnog biberu i kamforu. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. gijas. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. nagorkog. Sastav. mrezasti. KOPITNIK Asarum europaeum L. tlankovit. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. s liea tamnozeleni. tamnjanac. mala biljka. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. kopitnjatic.0 g kao infuz) .

Caj od koprive daje se protiv proliva. belog pranja. z d r a V 0. pepela) i hi 0r of i I a. a . soc n 0. pa sto brie osusiti u tankom sloju. - Urticaceae K~riva je ?osadan . Upotreba. nadzemni deo biljke) ili. fitosterola . Caj iii alkoholni ekstra. kao sto varosani !rose spanae. ZARA Urlica dioca L. iSijasa i neuralgije. . Pred ovaj rat. protiv opadanja kose i proliv peruti. URA 405 KOPRIVA. verovanja. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. Treba brati sarno mlado. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. mnogo so11 (IS-2oot. cesto prevrcuCi.u speSno se daje protiv raznih zaraza. najcesce raste. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. mnogo viotamina C i K. u sobu Hi negde drugde pod krov. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. sam lis t.KOPRIVA. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila.k iseline. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. rnravlje. . a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom).narocito za vreme rata. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. VELIKA KOPRIVA. preventivno sredstvo i hrana. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen.000 mg 'lare i peku. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. nego rastresito !ito pre preneti u susaru.. s luzi..vima dobro poznat. sujeverja 1 obicaji. voska i Jcremene . najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. Hlorofil iz kopnive . Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. inace. iz korena upotrebljavaju se za porast kose. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma.Kopriva je narodni Iek. karotena. sireetne i maslacne Idseline. Zato njega treba brati. jos ce~cc. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. a i protiv drugih anemija. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. . Rezultati su bili vrlo povoljni. Iecitina. . Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. Cenili su je jos Rimljani.kt iz trave (hel'be.U listu dma tan ina. VELIKA KOPRIVA. na tavan. Sastav. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo).

vode. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. list koprive treba dobro nabiti u ciste. jer je sarno mlad list dobar. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje.5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. Kopriva se moze lSeja1i ali. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. 3.eliksir zivota«. 4. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. kao predohrana. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. 1. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. Svajcarska. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. 2. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. Nemacka i Svedska. na razmaku 40 x 40 cm. nove vrece oct vgestruke debele hartije. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. Traznja koprivinog lista sve je veca. 6. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. kao. 5. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. . Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. Domacinstva. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. pogotovu sa mnogo dece. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. jo~ hde i bolje. Najvge je traZe SAD. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. zutice. protiv malokrvnosti. rute groznice. npr.. Cim se pokosi. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. kao hranu u ob1iku povrea. . naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. treba je pokesiti. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . kala-azara. uglavnom preventivl1o. zucnih oboljenja i dr.

paklopi. limonena. 8. jer sadrfi mnogo belancevine i masti.KORIJANDAR 407 7. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. a11t. doda po 20 g cveta surutice. dva merikarpa cvrsto spojena). stimulans i digestiv. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. a narocito zeleni plodovi. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. poklopi. ostavi da prokljuca. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. a gorn}i su sitniji. Ostavlja 5 do 7% pepela. borneola. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . listovi su krupni. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. U ulju ima jos i· pinena. pitoma kopriva.n u p a ~ u zap c eI e. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. geraniola i dr. Cvasti su bele. sastavljene od sitnih cvetova. Sastav. 10. KORIJANDAR Cor. perasto deljeni i duguljasti. s. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ.JatkHa i piva. Ostala narodna imena: koprva. obicna kopriva. zeza. doda 25 g kamilice.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. Linalol se upotrebljava za pro- . na dugim dr~karna i vrlo izrezani. Donj. Upotreba. 9. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. akruglasii. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. stomahik. rastavica. sladunjavog ukusa. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. Cela biljka. . zegavica. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . pasja kupina. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. ali malo slabije. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. Cveta pocetkom leta. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. kad se trljaju medu prstima. 'peciva. zove. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. . NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. ostavi 8 sati. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje. ldpe i topolovih pupoIjaka.hiSierik. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. visoka 50-80 cm.

okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena.Korijandar se gaji u SSSR. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. 6-8 mm debeo. droga. Korijandar ne bira zemlju. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. ocisti od adventivnog korenja. svetloj §umi U martu se sade ri:r. a donekle i cimet. Malti. Kad se 1 ka~ika sitno 7. korijander. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. Zreli plodovi su vrlo lepe. filave. sitnoj. VEPRINA. ervene. dok ima rose. Spominje se i u Bibliji (l\.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. ko. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. bodljikava biljka. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. Osu~eni l1izom jc elankovit. KOSTRIKA. Gajenje I berba. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. kornikovee. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. Italiji. sjajne. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . Berba. ~ije su grane naspramne. visoka 30-90 em. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. . Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. Istorija.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra).drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . korion.400 kg ploda. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. Su~enjem . iseee i osuSi. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. . ali bolje uspeva na kre~noj. paprie. god. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. papriea. ~v rste. opere. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. Indiji i SAD. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). Sam Maroko izvozi oko 3. riandula. Egiptu. - Liliaeeae Trajna. Nema~koj. upadljive. pravi listov. vrlo otporna zimzelena. I kor. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. Engleskoj.i ohladi. pljosnate. cimavica. Manje je osetljiv od anasona. ·Rasprostranjenost.000. Holandiji. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. koriandol.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. Plodove donosi od oktobra do maja. Narodna Irnena: zivica. Na hektaru rodi oko 1. Gajenje.i. propustljivoj. Odavno se gaji u Rusij'i.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. .000 kg korijandra godBnje. pre na~e en::). ali ~esto strada od mrazeva. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. korijandr. Maroku. ki~nee.

kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. usled svral:la. holin. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. pirokatehol i neki drugi fenoli.KRASTAVAC. ceprlika. zimozelen. Mesani diureticni ca. kasljiear.10 g ekstrakta od kostrike. KRASTAVICA.ke. iscedi. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. kostrika. . fHosterol. . - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. veprika. Sastav. persuna. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). aderuna. lobodika.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. hajduCice. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. posle 12 sati ocedi.MURKA Cucumis sativus L. leprin. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. popari 1 litram kljueale vode. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. ocedi. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. osobito protiv ojeda. KUKUMAR . vitamina C. trigonelina. U kozmetici prave tzv. divlji simsir. tmobor. §pargle i celera se pome§a. breberina. KOSTRlKA ostavi 2 sata. ves-prinjak. Prisustvo kalijum-rutrata.VUGOREK. arginina. paklopi. jezevac. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. a donekle i saponozida. UGORAK. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. KUKUMAR. KRASTAVAC. metlika. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. Saponozid. Upotreba. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. . pektina. miSji tm. I k otoro§ka. zelenika. eesanja. pasja kita. scepkovina. 409 Za§t1ta. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. tanin. vampiraea. §eceri i kalijum-nitrat. smoetarsko ulje. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. veprinac. popari 1 litrom kljueale vode. karotena. Druga narodna imena: bobice. la. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. KRASTAVICA. i's cedi. KUMOR. enzima i raznih soli.

liljan. posle ot· krica Amerike. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. Druga narodna !mena: bela aleluja. krona). vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir.i upotrebe. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. bijela bogga.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. Lilium earniolieum Bernh. promrzlina i ozleda. bijeli lijer. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. pWloglavica. Slicnog hemijskog sastava . (divljd '~jdljan. zilj. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. gde ne uspeva kukuruz. Lilium martagon L. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. IZLatnoglav. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. istog sastojka kao u p§eniei. kren. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. BELl KRIN. jecmu. leluja. BELA RADA. beli zambak. ·kukuruzu.) . Vekovima su prosveceni i mipredni . ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. dakle. TRATICNICA. ciganske min au· §ice) i dr. bela liJija. zanbak. krstic. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. beli zuJj. liUa. re~io problem gladi u Evropi. Ono §to je za nas sva. limbar. rec1e oka. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. opekotina. (fucena trava. petrov krst. (boikalie. trava od fuei. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. pirineu i drugim zitima.KRAJCARICA. lilj. bela lilja. lir. oveja trava. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. U severnim. naboj i 51. visoka 80--120 em. zuti krin. :claroglav. petrov evet. turska Calma). Krompir je. zlata!l1. hladnim i via· znim evropskim zemljama. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. NOVCIC. . vojniako bilje.k ida§nji hleb. pelrovaca.

Pravi krompir·bal« . pored ostalog. Medutim. ·balu«. reCi ce: »Vive la France et les . S gladnom vojskom kraljevi n. u Franeuskoj se. prestali su glad i skorbut. jer su sve zelele da imaju isti ukras.700. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike. dobiee gubu«. godine.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. jer se tame seje mnogo krompira. gleska oko 1585. rodoJjubi. gladni seljaci su se stalno bllnili. na primer. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. bal na kraljevskom dvoru. Nasi star. Sve prisutne zene vIas tel ina.KROMPIR 411 ljudi. 0 . To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. kad neko hoee da s e nasali. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. kad dodu na bal. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne. sa visokih ameriekih planina. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. zivo se zaino teresovase kakav je to evet. u dvoru u Parizu). tek on je ueinio svoje. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. odakle je krompir poreklom. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio . a danas ih je poznato preko 1. i pocelo blagostanje. Dolaskom u eile. Tako.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. »gde dosad nije stupila noga Evropljana«.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. nisu nista radHi i sl. aH je . bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. nije to uvek tako bilo.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand.' pa jos ·i pre ovoga rata.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. Francuz Francuzu. Evropljani su zatekli gajeni krom.ko jede krompir. ~ta da ti kaZem kako je bilo.spitivanje. Tih eks. gde je krompir glavna narodna hrana. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. Znao je 13 varijeteta. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. Tako i dan as. vodiIi bor.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. na primer.su mogH ratovati. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni.kulturna biljka. Kako je to bilo. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. »Tja. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. godine. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. Poole Spanije upmnala ga je En. To . novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616. U Evropu je donesen oka 1580. kost.. radoznale kao i sve druge zene. bio proneo glas da . pir.

To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. pasuljem. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. iako je vrlo ukusna kao hrana. 1% mineralnih soli. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. takode nema vi tao mina C. istina u malim kOlicinama. U osu~enom krompiru nema vitamina C. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. Plebs se lecio kako je znao i umeo. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. • Evropska tapiokae. Covel< blizak prirodi. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. . NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. 10' 0 celuloze. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. dete zaspi.15 0' 0 masnog ulja.4% secera. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. fizickoj zastiti pektina i skroba.. ne stvori se mehur ni rana. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino. 2% azotnih jedinjenja. Bol limine. U mineralnim solima preovladuje kalijum. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. glutamina. histidina. a ~esto i p r v a porn 0 C. ger~lom. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma.la od moje babe kad 5am bila dete. 0. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. 2. 17-23"10 skroba. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. asparagina. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. limunove. lIsled jednostrane ishrane konzervama. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. leucina.iabu~ne. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. . U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. . vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja .reci ce vam svaka starija zena. arginina i lizina. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. vitamina C i B. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. do 0.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. pa donekle i dejstvu vitamina C.5% pek~ina. makaronama i drugom suvom hranom. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. U njemu je naden ovaj vitamin. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja.

gde se gaj i najvise krompira. Za apreti:ramje platna. akulnog zapa lj enja zglobova. SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. naprotiv. koji hidrolizom takode daje solanidi. so /anein. kristalnog §ecera. dok. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). krompirovo bra§no«. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. ali u vrlo malim kolieinama. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. glikoze. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. Kad se krompir d rfi na 's uneu. Krompirov skrob. upale pit/ca. najvge se razvila u umerenom po jasu. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. Ijoskavae (Physalis alkekengi). K rom p i r m 07. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. bolova £I donjem delu Irbuha. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. e bit i i 0 t r 0 v. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu.KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). sakupi se na §to nizoj temperaturi. uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . Kao tezi od vode. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. Industrija alkohola. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . dij etetskih hranljivih preparata. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori.uku. potro§i se najvge skroba. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. skrob pada na dno. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. K rompir se dobro opere i ocisti. iii kako se cesto neispravno naziva . Deci. Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . Rede. kao isolanin. za proiZ\'odnju dekstrina. re(!e i odraslima. aikohola. bronhitisa.n i sm e§u §ecera. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. ISlO tako. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). . Solanina ima i u mladom krompiru. samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode.

kako se i u kojoj kolicini upotrebi. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. korun. dakle. divizme. krtulja. kesten. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. tatula i velebilje).otrova. krtula. ne§kodljiv. ricinusa. podzemljica.kristalnog praSka. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. 'krumpi-r. od koj ih su dvojica umrla. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje. narocito u I svetskom ratu. Problem je jo§ u proucavanju. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«. pneumonije itd. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). midrijaza (§irenj e zenice. krurnpijer. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. lzolovan je u obliku belog . Za to vreme ne jede niSta drugo. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . upotrebljavali su i presan krompir.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir.nelim krompirom §estori. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. Na koZi izaziva toplinu. krompir.njenje. mlecike i drugih biljaka.ce. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. bezazlenoj biljci. kumpir.dakle. krtola. na trenicu. i op§ta potBtenost. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. duvana. kolike. proliv. jednoj obicnoj. Znaci trovan. Da bi otrov biD §to jaci. ·slieno kao pr. maIo duvana iii piavog ·kamena. zabusanata. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. Narodnn imena: burbulka. vojska je bila puna simulanata. Pored kukolja. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. pa rna i proklijao (is tina. Eto ne§to malo 0 krompiru. Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. Uop§te. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. Poziti vno se zna da je to labilno je di. ·rasak. crvenilo i m e h u r 0 v e. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front.k akvu svrhu. grunbir zemljak. Nekad u Austriji. kompijer. ramnozu i galaktozu. pasulja. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. uloga. tatuie. kJrumpiS.lz- . a svaki obrok zaliva pivom. cesta povraeanja. zima·k. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele. opekotine. kome se daje i u . jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. Od njega se dobija masno ulje.ja su: glavobolje. KROTON Croton tiglium L. leka ·i .414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu.

Visoka je do W cm. KRSTUSAC . . pojedina~ni. dugacki 6-7 cm . Raste po suvim peskovitim nizijskim.Vgegodi~nja zeljasta biljka. I1!TIU!NKA. KRSTASTI KOPITNJAK.Narodni lek: adstringens. Cveta u aprilu i maju. plemeni'li dzigeri~njak. biljka je otrovna. saponini. duli·leb. (Hepatica triboa Gilib. Rasprostranjenost. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika.U veeoj 'k o!icini uzeta. jatrenka. hladan woj i s\. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. bez mirisa je. nik. Opomena. . pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata. .. velika zlatna ditelina.iljaca cveta. Po/yga/ae amarae ~erba. Sastav. JETRENKA Anemone hepatica L. koje se Cesto za· vr~ava smreu. . trojica. razdeljeni na 3 reznja. Polygalaceae KRSTUSAC . debe!i. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. sumarica. glatki. Upotreba. 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. U k usa je vrlo gorkog. zbog ~ega ~iljka. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom. . na tankim dr~kama. sasa p I a v a.Tanini. Cvetovi su plavi. zlatni trilistnik (Orfelin). visoka 5-15 cm. acrstasti kopitnjak. Oni su sjajni. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. .JCRSTASTI ICOPITNJAX.). KRESTUSAC. KRSTUSAC. Droga. Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. iskopana i osu~ena u proleee kad . . Narodna Imena. obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. jeter. KUA.. odozdo modropurpurni. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. . ma~ka.k. proliv. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja. Jedna jedina kap. tonik i diureti.Svefa biljka u cvetu.) - Ranunculaceae Izgled bUjke. ma~kina ocesa. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina. OPUTINA Polygala amara L. hoton. Listovi ostaju i preko zime do proleea. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist.Brdske i planinske ~ume.

U drogi ima malo tanina. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m. mlekaea. pljuvaCka pofuti. . PASJA LESKA. . KRUSINA. gorka modra. koji je odavno poznat kao sastojak droge. cvetovi su stalno dvospolni. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. pored reka i potoka. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. Sastav. 5 lob 0 d nih em 0 din a. Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. Plodovi su okrugli. Gajenje. k ozu i f ran· g u lin . lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. svega je do 1. sarno ~to je tanja. i z o· e mod ina. Zemlja uvek treba da bude vlazna. secera i masti. KRKOVINA. U drogi ima jo~ i tan ina. Berba. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. najpre zeleni. amorfan ramno-glikozid. . go r k e mat e r i j e. Ostala narodna Imena: gomoljica. po svoj prilici.) Kru~ina Rhamnaceae je d rvolik ~ ib. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. neugledni i belo-zelenkasti. po lugovima. listovi su po obodu celi.U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. gorski krstu~ac. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex). SMRDLJIKA Rhamnus frangula L.416 L1!CIlNJIl BIl. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. Cvetovi su sitni. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. slime zovi.Kru~ina se vrlo lako gaji. zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. Droga. visok 3-6 m . g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. svetlonarandzast. (=Frangula alnus Mill. rnladim grancieama. oko 7 mm u precniku. najvi~ po recnim ostrvima. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L.Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. belicastim len tic e I a m a.2 mm debela i crvena je. Cveta u maju i junu. najaktivnijih sastojaka droge. Kad se zvace. Kora je glatka i sjajna. najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna. sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista. crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim. vrbi i jablanu. pa crveni i najzad crni. 5vetlim. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC.Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama. bresinjaea. .

ostavi celu noe. kao pod 3. hajdu tice i kamiHce i 10 g korena omana. trave-ive. Na prelomu je vrlo vlaknasta. 4. Pre upotrebe kora odlezi godinu dana. zatvora: po 20 g kru~~ne. skoro crAa i sjajna. ostavi celu noe. Kora je debela I~ mrn. maticnjaka. psikovina. Najvge antrahinona ima u unutra!njoj kori (10%). velika 5-B mm.kruSinu: ga~lji>ka.KRUSlNA. truslikovina. pasja leska. zasladi sa 4 ka~ike marmelade (ili pekmeza) od ~ lj iva i popije pol a izjutra.Baccae Spinae cervinae. U drogi se nalazi i jedna fluorescentna materij a. ocedi i pije u dva obroka pre dorucka i vecere. plod a pasdrena. Jedna supena ka~ika ove sme~e se popari sa 2