Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. . Mnoge zene. prista je da se uda za momka. pesma) . drii se jabuka«. idu »jabucari«. u~ivenog u nekoj amajlijj itd. kad isprose devojku. j er je odoljen zaista lek. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. prsten «. A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . Ja se na nju bacah jabukama. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. .. . varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku.>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . kako bi bilo zdravo i napredno. Nit' bi -seka brata odnjihala .. U pas usivala. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. pogotovu one slabih zivaca. Pos le dolazi svadba. Po nekoliko kapljica na kc. znaci. Svagda bi je brala. da odoti. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane.. (Narodnn.16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). . Ja mu dadoh kilu bosioka. Stariji svet. Uza se nosila. To je veridba. pa im je odmab lakse.. . Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. m oze svacemu odoleti. osobito majke. osobito u istoOnoj Srbijl. Ooa na me nece oi ka:menom . Ne bi majka odranila sina. prinJij eno od "purgera«. u dzepu. stiSaju se i umire. zenski svet mnogo eeni odoljen. kao i beli luk. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. jer je to bio najefikasruji lek od zarta.miris koji veeina muskaraca ne podnosi. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . Ja se setah po basei zelenoj. Ko nju ima. sto je. Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. I zaista. izmedu dva svetska rata. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. . .

Da je duvan otrovan. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . lbekrija je. Podmetnu mu trave odoljena. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. Ijubice i krina. budaJ'<I je . pa i lekovito bilje. otrovnom i nekorisnom bilju. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. Tipiean primer je d u van. dakle. Niko nije tako ctivno opevao evece. A veliki Zmaj. Narod veruje da razni minsi. lekar du~e i tela. rdave snove i nesanicu. kao ~to je miris odoIjena. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . eak od zmaJ a: lCad je d.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. . narocito posle ovoga rata.. pogotovu medu omladinom. Turem pu ~ j... i nematerijaJni i materijalni lek. i odoljenom kiti svoj u nevestu. devesilja . Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. koje deluju za~ titno. uzela katastrofalne razmere. a ti puna cveea. toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto.. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. Lelo. »zle duhove«. naromto neprijatni. o do l j e n a. cubra. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu.o~ l a zmaju u dvorove. U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. kao na~ besmrtni Zmaj . Bilo sti tka. dakle. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. svi se naucnici u svetu slaiu.. cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. Ne bi majka sina odgajila. Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. I evece je lek. . belog luka...

na leeenje i lekove. ne bih ni !alita. borbu za slobodu. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n. . samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu. NemajuCi svojih lekara i apotekara. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a. pogibije. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. ViSe zlata nego bjela . Da sam zas lo. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet.na one najlepse. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. im a u ba~ti raznog evcea. objasne. devuje«. po porudzbini ili naredenju. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. nego je proistekla iz muke i nevolje. Ruzmarin je i narodni lek. po dukal c1evojka. DaIa bih joj tananu kosulju. Koja bi me pomirila s dragim. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. ViSe svile nego prec1e bjele. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. srede i protumaee. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe.. . rusu prazne fraze. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. nasusne potrebe i realnog zivota (. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « .. Bez muke se pesma ne ispoja«). Udovke po lulu duvana.platna. iz snobizma. T 0 j e 'll jed n 6. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . gubitak cars tva. b 0 I est i s m r t i. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a. Pa i na~e narodne pes me. pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. namei to kad se o~ekuje svadba.. Jedan stranac. Neg' za jedan struCak ruzmar dna. opevaju muke i nevolje. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . »Nerna smrti bez suucna dana«. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. Tu ima i proze i stihova. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a.Kad b~h ziveo hilj adu godma. mislim . »Ko ima veka. medicinskih i farm aeeutskih ~kola. drlave. naro~ito zenski.devojku koja vee . tom ima i Icka«. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. rekao je: . Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. Stono sam ga u suborn brala.18 U Bosni islo to. nezavisnosti . »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. iz raskosi i mode. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea. [lego u k rem e n .

. farmakognozijsku i terapijsku vrednost.. pa tome pitanju.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. vitamina C i karotena . krovopljuvana. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. « r danas se musmula . a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. bio lekar. pored ostalog.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. dr R i s t a P esic Go st u ski. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. Duz: nost je. Na primer. nepouzdana sredstva oslanja. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. skolovanog u Francuskoj . Godine 1883. kad pise 0 musmuli. kako k r uske pripravili. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. slicno Panticu. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara. Orfelin daje. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. nesudeni lekar. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. zatim pektina. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. svakoga. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka.uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva. se rdobolje. I on je neurnoran zdrav- . pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. Petrovicu je l'ancic bio uzor. dakle. mnogo ga je eenio. koji je. a osobito lekara. prirodno. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . vocnog secera. i ovo dragoeeno uputstvo: . osobito u dece za vreme leta.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. narodni tovek i narodni lekar. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785).

.\":· :'. . 3AG('T' i (T ~I N N~I..- .d.Wl. I\".\'+'nl .~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i. I\.I .. H W i' .1 1I .-. r • i'.(.\ C'~ {{T E !!" l.OM"\'T"H~f" (KI'U .HWm.('!!: .-. "..... H ..fN H £C' 'l~.\ :iI'Hl) ~ Hcnf. Byt'\'. .Illo H h ."' I.! 'Hll\Jp yn..\ oot .3.-\.-v V3 t!'! MH e . ~II. : ~ '..i -' :..\j\6'W3 ._ ."\pb'TA j " A- ~ ~\'H .· -? " .)o. ).:OC'f31X'l> \' 'i.\n~. 1.N!..iX': P..' .KC H.iti .rNIH . I\'. • "J \! n?..3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:.. l{ 'H'rEI': 'T" h ~. tJ.- r tI :1 Ii . 1(.\ A"r H !-l .IHU (.. ISKUSNI PODRUMAR. .· L " ~ "it f\.i'i:HO.' . " '>I \...0F' ~ j :'K T )" q. tI • X C .H~IX'b ' I H ...I.\'T'H t H n' KB.•• 'o\.\\H Ii}HAI I ~.~..'ill·.1.J. A. f': ....~A:T"L' ) '~T('...'\A N.- \. 'i H .\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl.\(!'llf! ~ H :..nfl ("'tA~'('i' ::. . i:W nOI\(.I.Xtt.' . ".~ . 17. _ . r ~ GD P.'J. Clava »0 razlicnih travnih vinah« ..'. . A nv' .\TW tll)ORFELINOV ._.'.:\.IlUl: I I C.

.C\... .Jf. .'h .\f3~ l i~hl . n0*'. '. A0H 1£..oAiTHIP 1.\AI- RNI5'fiE~INh\~. 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl..\\ ]. .. f..". Ii r\':~f'lf .0 1 '. . " '.. . .. ~...O'u...' '..0uHTf Ii rllhHni 1\.Hq." WL\I.. Y Ii.'T" .I..· ..\ " .\1\'>' B.~'I'HI~b H (.\ H H3fiO. ~ . ·t ·.I r.l. v Ii ::.~")Tl-f. )- . fl n poH3KO. r.IO hl 3J.\ ::!~\1) It O~I!lJMc.r."i.'. J H f\ ·t!i.4fi~~ .. .l...' ' (\ Iut .. Lekovitost travnih vina ..W .. ~ \.\ U\. OtrWMlI... ..\flAt H nA.\ n. J---..\.. . J .'fl Ii Tu .) lr~ .~b.1'0 '.. Y::: .lt :3.~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" .f{M."'._..... '1' (.JX~'\H.. ~. }. I\'!(/("t M .~:.)IitUl\. .!I\!'(.f.\f~rOf XIIJ.\ '.6A OJ --¥ 1'... . 'fl ri:n.:. '1iER)' rMICT!.\\..VI'l ~. In.lI....l: .. NC'r7I 3. '""~v. ~'!.I.J n.i".n("'? " I> fipwWrn.:.:-...-. ~ .. r).\O \A..!I L . ~' 'T'..:\HC'T'0 r' H.'3Nb.\...-' ..._ €..\ '-. ~ . H :.'..."r.1 .\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7. j:4:..~HTi\ (1.) .. . .·.:'t\!3~'0 H 0NbJ .I\\~ ..."\~C':\NM if. f.~f\( Ir~ AcrA '. O T nO. H ..\... •• .-:-. r"... ..\N .'H. ' -> -.!Il.\ .!~~W:f.. 1 . ·.. n ..\ .\ .\ ~Ss'!T~ ~.~.lH'ril\NlS S."'''' ~fNCI. 1 Q.\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb. ~I \hd. h1'v~1 h f. :3'' wt livl .....: (011. 1!3 ·.\ h .IL\hl H (. . ~ r1 (1 .i.\ 1ft! _ •1 ~ r'...Q.. TI- -U -. . • t ' ·. . H ~ " _.t '.\)~ · J\ ..\- • nJ{o ~1 hl..\\vl . u.r"fA.'" . rOuO~ fN'(-. T.-i\ .) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 ..\Ll((: ...3r_~N. . ..\fi.MA 11 H...!~ T'h )f... J - O..M'\ N).\r :~\t.WT7I MTmNO( . ' r... " I\CH ~.. O"'X?M1h. I~OHAblN'l:. O.H3 r b'h AtNHO ( - -.\.':~~r t G..\. HC1"£?b ET A N:.. IC'H fA "'H[.I.!. p n. .t~NA I\\ 1(0 fi ~f.'t{· ORFELINOV ..·. -.. \.. IIv..nc. )} 3"'X"'\f... Tn !1.t'k'l 1 JtC~Wi l: \. i ' ''M". "...'E3 rH . . . '' ( t-".. :tIfHI(f. . tl .CNAIiA .A TO [\ :0:'0)) .\KlU Scrft !.\ YiHrl'S ../~")fJJ... CG .... ISKUS NI POD RUMAR.. "..ll()'rr..·n ..\JH fi.. .. (. ..'..-t'..\ y...."'.<. I .\'IH. C TG ~. l\f: :~·.....k .

1839) .DR SAVA PET ROVI C. LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.

god. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. pre svega. prve i za sada jedine na Ba lkanu. 1I Beogradu. god. i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948.U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. god . U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. j e r one treba da pomogne narodu . INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU .li te la od svog osnivanja J940. Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. lako j shvati~i.LECENJE BIWA .

Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . otrov iIi droga i gnosis. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. pre svega. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . Kao i u svemu drugom. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. an tibiotika. riOjjevlin ijih i na.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . On a proucava. njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove.·/Oroda. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- . Poznavanj e i upotreba biljnih. zacinskog. Svaki narod. dakle. Ukoliko je jedan narod primitivniji. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. Danas. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. tako i ovde ees to vlada moda.fa r makon . j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. a u ratu jos veea. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. hormona. grana farmakologLje. Vai nost lekovitog. sva ki kraj.. zivimo u doba vitamina. diza li do izvesnog uspona . sulfonamidnih preparata itd. na primer. svako plel1le.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. godine. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja. Naziv . ~ to znaei lek. Njen naziv pot ice od dYe greke reei .

le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. kao. taj covek bi se mogao. i stremlj enju. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio.ratnost j strah od otrovnog bilja. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . desno i levo. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . milogled. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. zmijak. besnik. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. kukuta. cemerika. u neku ruku. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. burjan i sl. Ijutic. spomenak itd. kukolj. jedic. a one otrovne ulivale su mu. kovilje. jos i strahopostovanje. Naprotiv. To mnogi cine i da nas. misli na nauku 0 lekovitom bilju. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. pustikara. raIIvolfija. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. maticnjak. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. Dokaz su divna imena: majkina dusica. izjed. ricinu s. kinin ova kora. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. i pored najusavrsenijih modernih masina. . A bolest je velika nevolja. Na primer. u prvom redu. uvek se. jos uvek su to najjaci otrovi. Ijubicica. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . cesto najvise vrecti. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. miomir. isto tako. na primer: bunika. I zato. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. razena glavnica. dobricica. vucja jabuka.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. durdevak. stidak.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. Van svake s umnje je. farmakogno zija.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. dakle.mme ublazio bol. kukurek. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. To se vidi i po imenima koja mu je da~. pored toga. krasuljak. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. mirisnom. caulmogra. Ali se. To mracno doba. bljust. kola i tlr. pogotovo primitivni narodi. sli- cni kao meuu zivolinjama. lutanju. Nasumce. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. nana. pasje grozde. Nevolja coveka svacemu nauci. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. miloduh. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. smilje. prema lekovitom. gorocvet. karen ipekahlQn e.

naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. kao .-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO.a lecenj e n a laze Sf. Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. po red oslaJog. ricil1us. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc. lokvan j. ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. Med u p ri milivcima . . upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d . cC11lerik(l i d r.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. Print i1ivci. Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . i oS la lih droga. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'.Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. ild. /}//Ilika. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. /l ava /a. V eda u Hindusa. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . kao s lo su tropski vlazni predeli. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. li ar. sa bogatom. govo iscelj enje (moe sugestije). Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. 5 kolena na ko leno. Nf. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s .! na ISloku medu prvim kullurnim narodima . POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. kri minalna trol'anja i 51. Uops te. p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e.. II. o Poznavanje droga prcda\'alo se. nara. a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. rat. oel oca l1 a s in a . Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. na primer Pent-Sao u Klineza. /{lIlt/a . mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. zajedno sa vesl ino m lecenj a. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. s trihnosa. vinova loza i dr. Olkrivanjc.. killinovc korc. U drevni m knjigam a starih naroda .26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. . raze na g/avnica.lVCI10 lu'ed(. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . na primer. pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . Papi rusi u Egi pca na . U Beogradu je sad u modi list o leandra. Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. II1razovac. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. Hcmij sk im . o piju l1l. On i. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. st i raks. k tl ra r e o ko Amazona . bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. zajeel no 5 lekom.nje. koj i. vrba. Tako. bez obz ira no d ru. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. pcsma ma. I. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . pe run ika. B ib l ij a u J ew-eja .

Tako su. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. komo- . pored ostalog. molitava. majoran i nan u.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. . Bramanci su imali iskljuCi. spominju se. pilule. safran. god. Indus!. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. Vee 2iOO. pelen. seme od rena. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. Egipcani su mali za mnoge droge. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. pored 05talih. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. lotos. Rheum i cimet. induskim svelim k. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. III. zalfijlU. b rsljan. pre nase ere. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. rned. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. Kolumbo je otkrio Ameriku.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. vi~e no ma koja druga zemlja. banane. I danasnja. napisano 2500 godina pre nase ere. imaju veoma mnogo droga. vee se spominju praskovi. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. dakle. a kasnije. sve su viSe trazUi skupocene droge. Ilincuru. maslinovo ulj e. IV .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong.n'F gama. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . ora~kom i drugim. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. r icinus i njegovo ulje. droga i boja (indigo ili civit). u knjizi 0 lekovitom bilju. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. Pent-Sao. ajovan i dr. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . Tl"azeCi drugi. Razumlj ivo je. 'erskih tajni. god. To je bila najbogatija zemlja. upotrebljavali buniku. kardamom. 3000. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. zacine i jake mirise sa Istoka. U V edama.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. spominju se lekovi. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas. koju je napisao imperator Sen-Nung. a loe. medu koj. kao.no i dr. madija i !1ituala. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. sezamovo ulje i palmovo vino. pored mnogih droga. infuza. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . medu njjma mnogo biljnih. pre na~e ere. kraCi put za Indiju. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. dmetom . kao i ranije induske farmakopeje. U tom ogromnom delu. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). kri. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. na primer. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom.

. . Svestenici. mim. leviti. destilovanja mirisnih voda i parfema. upotrebljavali su vino. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. . god. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. gumu. pored ostalog. infuza. '\ Ipak. medu veCinom starih naro\ da.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. Jevrcja. Kntickog duha nije bilo. pre nas. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. jos i opijum . postom i dobrim delima moze »zao dull«. ga lbanum. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. Ijiljan. Pored ostalih lekova. cimet.a:n a . da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. ere) spominj u se lekovite biljkc. Verovali su i propovedali da se molitvom. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. kao. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . Persijanaca i dr. asu-fetidu. hillmen ta i melema.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. ulje. pastofod. tamjan. pre nase ere). VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. na primer. dekokta. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. gospinu las. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. uJJa. egipatskih piramida. tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja. Da nije bilo lekovitog bilja. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine.). balsame. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. Vavilonaca. god.28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . magieni~ radnj. .Najnovija . vrna. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. U Eberovil1l papirusima (1550. zdrave vode i dr. a naroeito medu Jevrejima.

I veka.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . kolocintis i dr. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. . na r ild. ti tri(I vck nase ero) . Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. crtde i fals ifikate jos i odoljena. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. ee ler. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e .UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. sok od m lecike. Pored dotle poznalih droga. ku ku rek. ve lebi lj e i mandragora. protiv e rev nih paraz ita luk. bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. bunika. persun . Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. despika. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. brionija. pros t ra ne rimske driave. diurelika su primors ki luk. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. dras ti ka s u ricinus. nacin branja i cu· vanja. Her 0 dot (500. Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . a ne za lek. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. god. reuDIOSKORID rna. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. debela likva i skamo nijum. dumbira. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. K u kuta bde s ud sk i otrov. beli lu k. emelika su kukurek i kopi· tn jak . Gre!. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. ali koje sluzi kao gor ivo. prirnorskog luka . U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. Orfej s pominje kukurek. pi sano 77. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. Vise od 15 vekova. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. roden Ll I veku u Maloj Aziji. Azij i i Af!'ici. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. kol oe intis . zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . sirom ogromne Ji. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. god. slacicu i kupus. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. narkot ika su op ijuJl1. hrastove kore. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. s pargla.

a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. Rlmljanl.U poce tku . kornjaeina krv . Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. »jake lekove«. zivotinjsk ih i mineralnih droga. izvan sebe. nane. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). treba da ublazi bol junaka. majorana . pored ostalog. VI. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. matienjaka. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. zatim nas tupa s tagnacija. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . jedic i dr. lekovi tim sirov inama biljnog. Delo je prevedeno na arapslci. ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. kamilji mozak i dr. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. u moenoj Rim skoj Imperiji. kao.ka. se. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. tzv. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. Hyo· scyamus m £ltic£ls. francuski i s pan sk i. anasona. mirisi i lekovite dJ'oge. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. velebilje. koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. mrazovca i drugog bilj a . dok je Rim bio u mraku i neznanju. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. l. polifannakama. za plebs.000. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. tj. Snaian i blagolvoran vekove. uos talom. zamovog i orahovog ulja . najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. tao tula . bademovog. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. i prvi Rimljani. proriee su dbinu Ijudi . kori jandra. beli i crni luk. prirnitivni i surovi Rimljani upo- . na primer buni. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. . a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. Uopste. zalfije. koji su tada bili u modi. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. kao. Medutim. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. ita lijanski .30 LECENJE B1UEM ce. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. u to vreme. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te. Kasnij e.

cimet. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). mira i arap5'ka guma. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. daje dosla dobar opis mnogih droga. U svoj im raelnjama. rimski d r. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. ColocYl1this i dr. skamonijurn.:iavn ik i vojskovoda. vraeanje. Cini se da je koel svih primitivnih naroda.e. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. a naroei to skupih egzoticnih droga. Euphorbium. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. biber. god. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. Plinije je opisao oko 1. biber. stiraks. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. galenske fa·rmacije. savl'emenik Dioskorida. do Cicel'ona. god ine posle nase ere).l 1 Jevrej l. pre tezno oslobodeni robovi i stranci. oca praktitne. jedie. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. Od njega je ostao sarno manji broj spisa. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . a nc »m e d i c i«. naroeito starog Katona.:aCiIl. ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni.. Docl1lje su dolazili lekari . u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. dunlbir. VJI. Proputovao je Germaniju i Spaniju. . Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. i testo su in upotrebljaovali. poreel dozvoljenih. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. . lerpe n~in . lan. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. pre do 50. karc!amom. u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. i lek j . galbanum. Cel1taurium.o:odica. takode lekar rimskih imperatora. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. dele nije originalno. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. Od ovog unosnog. bez kritickog duha. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. osim ostalih i aloe. beLi luk i hrana. Srednji vek __ . u knjizi De re medica. U terapiju uvodi Fol.~ kasn i). Opadanjem rimske m06. Slicno Dioskoridovom delu. to su bili u prvom redu cimet. Uvae ursi. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. 131-200). kantaride. ces to proelavahu. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. SIredstvo za bajanje. buniku. robovi i os lobodeni robovi. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. Medicina se pov1aei umana- . Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. mendici« (prosjaci). i zabranj cne Iekove. mak. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. 0 cemu piSe Plinije. leka ri.UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke.iz Grc ke i A1eksandrije. tragakantu. kukutu i dr.000 biljaka. eemeriku i dr. On. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. jer mu je pozar unistio apoteku. pre te~no Grc. eini i madij e. lincuru. amonijakum.

koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. greko seme. Benediklinci. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih.32 LECENJE BIWEM stire. titanj e recepata itd. Bolesnicima pisu zapise. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. ptiCije mleko. morae. Flos medicinae i rozn e antidotarije. osnovahu velike botanicke vrtove. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. daju slike sve. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. . gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. nanu. U ponoe. da Ii se pri tom zevalo . kao. slaCica. zacin i lek i razne vOCke. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. vise vrsta nana . kicica. perunika. na primer. amajl ije. krokodil ske suze i sl. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). obicnih trgovaca. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. Vestina leeenja.n a. Praznoverjc. zmijsko mleko. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. zalfiju. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. ani u terapiju unose mnogo . da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. primorski luk. odredenog dana. Citaju molitve i f ivot svetaca. taca. islo ta ko. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga. ruht. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. islo na traske i sl. pod dt-veee sa »zapisom«. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . rnak. ali bez nekog vidnog uspeha. mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka.iSe stotina izdanja. Vizantija pokusava nes to da spase. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . mrak i neznanje ovladuju svetom. od kojih su neka d ozivcla ". a. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. euha r. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). nose ih u crkve. na Veliki petak i sl.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. beli s lez. U Evropi kao da se oseca mali napredak. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. rutvicu. VIII. pa i medkinu i farmaciju. razne vrste luka i dr. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. vralic i dr.

ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. destilaciju i perkolaciju. pored ostalog. mosus. Godine 850. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. svetske trgovine i bogatstva. tamarindus. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . Indiju. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. . t r ~ e ani ~ e c e r. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. koje se male meriti sa Dioskoridovim. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. kristalizacije. izdan je njihov kodeks Krabain. Kanon ad Avicene (1000. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. a. Arapi upotrebl}a~ahu. Tu on predavase medicinu. Ibn Bat uta h (1304-1369). Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. koje nazivahu »akademije. nos t i. tam a: r I ~ d us . ve. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. koje i mi dana. soli. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. 'c i met. . Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. zatim vestinu filtracije. bib e r. i k a m for. izradu eliksira itd. Geber da. senu. Umesto drastienih purgancija (kukureka. naroeito sa Istoka. lciselina i alkalija. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e.. In a n u. Javu. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. umro 1248. roden u Maroku. GospOdaI11 ogromnog cars tva. kubebu. Indije. bun i k u. r e ~ m. U farmaciju u vode sir u pod sec era. preko Cejlona. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. a I 0 j e. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. k a f u. sublimacije i destilacije. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. sen~. rap sku gum u. na primer. upotrebljavamo. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke.. manu . godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. cilibar. areka·palmu. ad Sundskih ostrva. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. godine). Monpeljeu i drugde u Evropi . Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. zaeine i aromatike. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. kao. novih droga. . veCinom od . reum i dr.. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u .UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. mora. Persije (lrana). I e b I I J e. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. godine) ima mnogo droga.

jalapa. caj izaziva padavicu. od kojih su driavni iii crkveni poglavari. kakao. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. vanila. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . gvarana. matiko. dekokta i maceracija. donose Evropi velik broj novih droga. bajalica. zatim. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. d u van. kakao. 0 hemi. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. zenina mleko itd.. ratanija. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. psi i stenci (kucici).td. nade. sarsaparila. pljuvacka. Kao oj ranije. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. Droga ubrzo osvoji Englcsku. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. dobar glas.l. koje su uzilvale vetik ugled. kao. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. krompir. Na primer. n a j k vir c j. clanovi akadcmije. sasafras. 1254-1324) u tropsku AZlju. kaskalila. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. hidrastis . a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. purs ijana.jskim i farmakodinam- . sabadila. kao proste farmaceutske forme. dotle se u sred· njem veku. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi.f'" . Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza.mako·med icinskih dela. covecja mast. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. skorpioni. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. Francusku i Nemacku. lobelija. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. da upolreba krompira. peru. zacinc. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. jelenski rogovi.i znatnu potrosnju: zmije. tolu. Novf. liarlatana. prasak od lobanje. mate. od duvana se poludi itd. gvajak. uostal om. kosa. dakle. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. sredstva za uzivanje i namirnice. nisu u EVI-opi svuda primili gla. Kao i svaku drugu novotariju . ipekakuana. guliteri. bez otpora. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. osobito najugledniji lekari toga vremena. razni crvi. i Persiju. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima.i kopaiva-balsam . konjska griva i rep. Vracara. 'Ki~u. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). u njima je bilo i zivotinja i minerala. tako i lekovi te dro· ge. kafa . Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. uzrokuje pojavu skrofuloze. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. senega. iabe. navodno. pap r i k a. Osim droga biljnog porekla. Jpak su caj. tko. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e.v.34 LECENJE BIUEM IX.

kokain. Godine 1804. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih .ja. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. god. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. Hemija pooinje voditi. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne.iz svih delova sveta. 1842. radio je u pariskim apotekama. kodein. profesori V. god. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. 1832. kolhioin. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. Sele. Teofrastus Paracelzus. Karolus Kluzijus. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. iste godine Gajger otkriva akorutin. To bese narkotin. Lemeri. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). . Line je nacinio red u botanici.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. Hemi. pilokarpin i 51. hioscijamin.·ek. tada i pocinje.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. ergotinin (ergotoksin). Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. a Runge kofein. ezerin. metilpeletierin . Balar. Nikolaus Monardes. Nallcna farmaoija. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. Tromsdorf. 1742-1786). Peletije otkriva u opijumu narcein. iza!ila je iz farmacije. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . Voskresenski izdvaja teobromin. konicin. Bercelijus. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. atropin. 1820. Prust. . »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. Godine 1817. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju.i druge alkaloide u kori nara.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Devi. god. Mat·iolus i drugi. On u Francuskoj. strihnin i brucin. X. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. jedinjenja i clr. osnivac nove.isoke farmaceutske skole u Parizu. Fovler. Devetnaesti . Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. Sele u Svedskoj. Vee 1803. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. kinin. Linl1aeus. Ipak. zapravo. akonitin. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. peletierin. god. otkrivaju emetin. Tako pocinje istorija alkaloida. Zertiner uspeva da izoluje morfin. medu kojima se neki tvornicki proizvode. God-ine 1735.e temelje. koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Peletije i MaZandi 1817. naucne. koju on naziva sel d'opium. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. a 1878. pozitivne hemije. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca.

jumu. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. Devi . U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. atropin. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. Lemeri. Teofrastus Pa racelzus. peletierin. a 1878. 1842. Voskresenski izdvaja leobromin. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Sele. Vee 1803. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. jos uvek su biljke glav. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo.iJja.jus. god. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. Codine 1735. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. Fovler. Karolus Kluzijus . Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. pilokarpin i sl. Nikolaus Monardes. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. akonitin. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). god. Ma tiolus i drugi. univerzalni eliksirtt. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. . Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . nauene. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. kokain. otkrivaju emetin. strihnin i bmcin. Codine 1817. izalila je iz farm acije. Tromsdorf. kolhioin. ergotinin (ergotoksin). Line j e nae inio red u botanici. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. kodein. X. tada i poeinje. osnivae nove. Peletije otkriva u opijumu narcein. Hem. . medu kojima se neki tvomieki proizvode. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. Devetnaesti . Pmst. Ukoliko je terijak bio slozeniji. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. god. Peletije i MaZandi 1817. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. Tako poci nje istorija alkaloida. Ipak. Hemija p 06inje voditi. zapravo. 1742-1786). On u Francuskoj. Sele u Svedskoj. Nauena farmaoij a. To bese na·rkotin. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. konicin. 1820. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. ezerin. kinin. ·ek. Berceli. pozitivne hemije. a Runge kofein. god.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. 1832. koju on naziva sel d'opium. jedinjenja i elr. Codine 1804. Balar. hioscijamin. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. Lil1l1aeus. radio je u pariskim apotekama.

dugo se cuvaju.JEM Za olkriee. g. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::. god. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830.imo u epohi hormona. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. serume i fermente.. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori.36 LECENJE BI1.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine.). Fi~er 1885. U lerapiju se uvodi radijum. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma. iks-zraci. god. . elektricitet. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. a Minor eskulin u divljem kestenu . Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i. prunazin). Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. sto nije slueaj s drogama. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912.

Collin. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru. Mayer. K. kardijaka)...: . A. Pereira. :. Stra!Ssburger. Wasicky.:::... Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije.. 0 ... Vitl1lnini\ . ::. Pero.). Engher A. XI.. saponinske i gliko· zidne droge. J.. F. nastaju nova je!. Oesterle. Thoms..:: 1~19 f9~0 ::~.i saponinske droge.000 gitalis i slicne gli kozidne . DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J. digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd. Vogl. H.. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski .Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. Planchon.uiJic ka.::n. Moeller J . King. Dale. Kreamer. 0 A ~ 700 600 . Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma.. O. Z 500 . . .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. Hanbury.':'.. rafena g1avnica i dr. Perrot.. Bridel. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju. Berg. E .. G. g. Tscltirch. Ladenburg. Preobrazenski. A NAJMANJE NA BARBITURATE .. A. Hesse.. Wallis. Karrer.. Wohler. Dvadesetl vek.... 900 Dakle. Leclerc.---r--. Leger..l . Bertran. H.. F. A. Barger. A. R.: ':".. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja. Burklo.. Brandt.. Ha'rtwich. Gabrijel..: .KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica.:' 195Z :::..l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni.qoo 300 L:. E..~~~~§~~rYG. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t. A. F... Schmidt E. O.':': ':" >::-:. Vitiez.. A. Chevalier i ckugi. naroeito grupa digitaiisa. ZATIM NA VITAMINE.. PamQic. Dragendorff.. Greenish. E. A.. D.-.. Fliickiger..---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1.'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J..fOO r . Fischer. J.::. E . .. Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt.

01 ~I ~ f. NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. u vrlo velikom va k u u m u. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a.38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja..' f. osvajaju Ie· ren. X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945. farmaceutskoj i hemijskoj industriji. ipak urodi~e plodom. vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga.e na·~ im i stranim apotekama. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u. . r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ . a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide. iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata.lni . drogerijama. parfimeriji. h 0 r m 0 n i. Pantopon.:.. narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi.. Pen i c iIi n."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~". DO 11953. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo ... bolnicama. Pre svega.. E ~\ . od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ . ". pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga.'.t / ~ '0 . Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. GODlNE as e p tic n 0 itd. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. domopon.. 14 .m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji./. kozmetioi.

j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. pogolovu nestrucnja. Tako ee. zbog te t it rice. NA~E ZELr. u Sa raj evu iii Skoplju . kore n belc sapunj aee iz pes ka. gde vise gde manje.:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. ku i neoba ves te nom grada ninu . Titrica. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci.. digitalis i mnogi . a smela i c ini s telu nasoj privredi. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. S druge stra ne. leca . Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . prez r e. »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. ne moZe kod nas. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. mrazovac. ka milice iii i abnja ka.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. U Beogradu.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. na primer. Ljublj a ni iii Zagrebu . znajte da to osuseno aroma'. lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. bunika. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. velebilje. kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . Kumana. tatula. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. Obili eeva. iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. ko re n belog sleza pored reka i bara. jed ie. nom korov. "jevin a. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. siln e i prezre ne bilj cice. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. J edino je 5 lih le rena treba brati. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e.': no cvece poli ce iz Me lenaca.

borba protiv upotrebe makovih caura. Jos gore je prol:la lineura na na. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. Generaeije (od 1818. rede list i evet.s. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. Tako je. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno.jm planinama. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. Medutim. je. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova).40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi.i list i seme. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. u koje doba godme se bere pojectino bilje. god.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje. radona/no korislili nase lekovilo bilje. od srpka plod. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. od titriee evet. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. od slacice zrelo seme ' itd. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. kuvanja i davanja maloj deci. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. izgledu biljke. njenom hemijskom sastavu. Na primer. I mnoge druge vaz.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. na primer. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. kad na selu nema drugog posla ni zarade. Na primer. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. Tako se ne sme ·raditi. .nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. sve tl ost. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. od belog sleza koren. oduzimaju im vlagu. To je velik narodni neprijatel. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska.r je puna nazovimedicine i nazovilekara. od tatule se traz. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi. ti korovi gu ~e kulturne biljke. Narodnr~ medicinu treba ispitati.

Deca.nici . DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. Jo ~ uve k se. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu . pre svega skoiska. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. je r je 10 prirodna . . Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. tatulu i os talo lekovito bilje. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. Ko jednom vid i beli slez. u ~ iju. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA.« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. veleb il je. GOOINE. (»OCi jest d a su lazljive.1Quka. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. p re svega. stav ljaju u ~ upaJj zub. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. DO 1970. tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . malo »guenu< '. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. To je Jep i lak posao. na primer.UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . pomogne sl arcin!ll. s lozenu glavicastu evast. bun iku. snahe i svekrve jedni druge truju . nosa i ociju «.

s tupaeniju ravnicarsku energiju. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. l ekarima i "etennarima na koje bilje . Uop ste. ucil eljima.ti i nemarnosti u radu. hartije. jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. na sunee. izvezenom negde u Ameriku. za mlevenje zita i isu- . iIi na kakav drugi kontinent. a kamoli u drogama. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. vetar. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. kl1ji i/'liea. nekad u zivotu dobra doci. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. na<1e stranog bilja. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. velike vruCine i zime. posledica aljkavo. mozda . koji Ce im. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . golomrazicu. Potrebno je 1. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. za koje bolesti i kako ih l eCi itd. kostreti .neosetno pocin j u privredivati. koja je. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va. kozj v h brabonjaka. Uops te. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. naslavnicima botanike. apot ekarima. BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. zbirke itd. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku .« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie. Toga n e sme biti ni u namirnicama. sumarima.vaki dan iCi u pri-rodu. agrol1 omima. posmatrati ga i ispitivati. videce kad i kako cvela. branjem bilja deca odmal ena .7U saradnju. mrtvih mi~eva. vune. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. ma lena i snaga. zemlje i druge necistoce. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. pratice nj egov zivo t i razvoj . radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. uglavnom. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda.

onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. beli slez. jer mi im amo divno plavo nebo. plantaia. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo.ta. nek se nacre u kuCi .z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. tvrda raiena glavnica i . rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. pas nj aci. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. navala. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. . titriee. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. sipka. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. buni. Svaka porodiea. uliee. Medutim.tamina. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. areali. Tatula. iako su sve njihove njive. tj. ruglo i sramotu. da ih pojedu svinje. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. istrule. mra7. pogotovu ona 5 malom deeom. iii. nas narodni otrov. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. goroevet. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. Hektar ze mlj e pod zumbulo m .taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. ledine. pored ostalog. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. sto je jos vece zlo.. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ. brakova sklopi pod kisobranom «. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. pretvaraju ih u rakiju. velebilje.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista. gde se »vise od 70'/. Sve zavisi u cij-im su rukama. dvorista i vrtovi puni te biljke. svaka puska bice uboji. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. da oi. nane. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja.ka. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara. digitalis.Ovae. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta.«).vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. skladgta. »A u ruke Mandusica Vuka. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. IIi kad onaj lekar i apotekar j. titrica.

a neo phodnu u ratu. sredstvo za vracanje i bajanj e. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije. Osim lckovitih. bi%zima. od unulrasojih. ta tulom. uciee/jima i svim drugi. Sve ostalo. nego ze limo da obul'e. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. Vi segradska 26. i prirod e LlOpste. vrtovima.10 do 0. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja .limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. . vise od 990.1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. 5uOlama i li vadama . OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj.. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . To je isti sluca j i sa velebiljem. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. redovno mnogo vise od lekovitih. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. a koj e vecina od nas uni ~ la va.. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu . u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. a zatim od klime. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke.80%) a lkaloida.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna.. vaznu u miTU. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti.. raiena glavnica ima svega 0. za lecenje nekorislan sastojak. tako vaine za porodiljstvo. tezine razene glavnice. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. naslednih svojstava.500. je baJast. danas se u mnogim drfavama gaje.. 0 svemu tome se mora voditi racuna. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1.. Tadeu sa Koscuska broj I. zacinskog i mirisnog bi /ja. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem.ovne bi ljke . dak!e. Na primer. pre svega. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja.

To vaii i za rizom perullike. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. zemljista itd. na primer. salep s mrazovcem. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . varijelela illi hibrida. borba protiv raznih biljnih s tetocina. Ali i tu ima izuzetaka. nelekovitim korama. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. korova i bolesti. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. gorocvet. na primer. Ph yloIocca d ecandra. bunika. Digita li s. ekstraktivnih materija i dr. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. tatuli. koren lineure s drugim divljim korenjem. . Sasa. izvo(!enje rasada .industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. korijandar i allis s kukutom. vanHiju. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. a kad se osuse. j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. mrazovac. durdevak. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. alkaloida u velebilju. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . heterozida. sorala. ve lebi lj e. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . kao. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . treba s top r e.Izbegavanje raznih zamena i primesa. odoIjen. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. duvan i neke druge droge. ka/em/jenje. Cis to cad r 0 g e. tatula. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. bunici i drugim biljkama. poloiaja. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. Vops te. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja.

Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva.a. fostor-pento/csida. Rdavo pakovanj e. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . p renos i euvanje droga. gorocvet. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. eventual no. goroevet. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. aloja iii stipse. top l ot a. k i s eon I i ok i z v a z d u h a. Ukoliko su pakovanja manja. digi·talis. Osetljive droge treba pakovati (kao. bezvodnog gipsa iii silikagela. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). Treba ih pakovati u tamne staklene. utoliko su bolja.ka svojstva droge osec/jivija. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. razena glavnica i mnoge druge. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. s un ceva s vet l os t. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. diditija. durdevak. Tako se pakuju droge za izvoz. neznalacko branje. mirisna i organolepti(. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. treba euvati cele. industrijske koliCine. j edie. R a zen u g I a v n i e u. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. slacicno brasno). Dobre su i postavljene kartonske kutije. ·i sto kao i n es trueno susenje.e i oblika. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. aunlevak. tj. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. dvadeset iii viSe grama. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . uostalom. na primer. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . . mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. a ne u prasku. u metalne sudove. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. pepeina.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. Ukoliko Stl lekovita.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. Zive. neposredno pre upotrebe. u kesieu iii u supalj zapusac posude. . primorski luk. dakle. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. za medicinu veoma vazne droge.ki zapakovan e. Digitalis. standardne veliein. pod utieajem svetlosti i vlage. Po potrebi i za kraee vreme. praznina u kojoj je vazd'llh. jer se. hloroforma i slieno. Korenje se pakuje u veee. bude sto manji. In se kti .

ruze. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. na primer. vlage. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. Smole u prasku se brze kvare nego eele. smole.k ulja brzo usmole. oks-i-do-pedukcije. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. na prim er. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. Vazduh izaziva kvarenje droge. hidrolize itd. evet ljubiciee. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. Ti~ rica. Svetlost. . izblede. Menjaju se . usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. Zato se zahteva da. lavandulino i dr. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage.. zelatin.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. nana. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. Nagle promene temperature. Na primer. gumi-smole . Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. dumbir. Etarska ulja.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. matienjak. jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. Zbog toga se e. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. Primorski luk. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru.e. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. narandzino.i miris. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. ukus._. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. a vodene kapljice. kiciea. naglo hladenje. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije.te iii manje lekovi te. konzistencija. limunovo. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. p olim erizacij. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. zatim v 0 den a par a. boja. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . slae iea izgubi ljutinu . Safran. kondenzacije i polimerizacije. digitalis ne sme imati vise od 50. titrice. u lose zapakovanoj drogi. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own..

ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. anisovo. skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. 3. ASPERGILLUS. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. maslinovo. MUCOR. O~k!rivanje i razl. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. 2. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. pa cak i otroViDe droge. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. inulina i sluzi. 4. ~ecera. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore.staniStu ili na samom .i primaju mirise svoje okoline. bakterije i insekti.nzimi koje oni lu ce.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . titricino i druga ulja. nanino. ricinusovo. u nelwm primorskom pri. Zelena plesan ima nerazgranate. PENI CILLIUM. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. 21vi organlzm1: plesni. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. gume. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. ruz in o. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba.

BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . u raienoj glavnici ima svega 0. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak. tj.Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . pokvarene ribe. LY CTUS BR UNN EUS . 3. lekovitih . 5.RANAR IA . CALAN ORA ORYUE. Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga. a ponekad i poplesnivi·ti. pre svega. . efikasan.l I . Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. da uvek i svakom moze pomoei. 6.020. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. 8. l'TINUS BR UNNEUS . miri s kalrana . 4.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. Na primer.2ool. FORM ICA RUFA. U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. nafta lina . o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. N IPT US HOLOLECES .UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. A od le ka se. 2. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. trazi da budc dobrog kvaliteta. APADAJU DROGE I. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju.corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa.. do 0. 7. koze. CAlANDRA (. jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . STEGOB IUM PANICUM .

NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. elarska ulja i druge biljllc materije. ne oseeajuCi teret. Kad studenti spremaju ispite. naueni termini za delotvome sastojke droga. balastne materije. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. glad.) . da bi bilo razumlji. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. malo ameI1i. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa. ne zamore se. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. uopste. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. zed i san. uglj eni hidrati i dr. kao i pre mnogo . Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. Ove droge okrepljuju. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. vo svakom citaocu. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea.ake trave lobelije i kineske trave efedre. god. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. piju kafu ili caj. I danas. saponini.).zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. prosto. »jacaju tela i duh«. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. Puse j deca. antibiotici.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). veCina gubi apetit. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. Sta su 10 alkaloidi. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. To . neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. biva im lakse. Kad popuse cigaretu. hormoni. glikozidi (h etero zidi). fitoncidi i dr. To su strueni. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. a sve ostalo (masno u1je. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. Preskot (Prescott) je 1847. lanini. Dotle. neki povraeaju (osobito deca) . Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati.je sad moda. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi.

l DA T ' u lV '" ~ ~o .clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. a Indonezan i u betelu. kad ne mogu da spavaju. STR.S C~ licloNiw( MAJw ./JUTUN II. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. 0 NIJ.. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole. pUNic".4-a. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke.A /01 0 loll UH A. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja.J AP .t. 'dta. ec. GuseiCi su naroeito osetljivi.tCU V"I1. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji. Svi oni znaju za gorki kinin.~ <. gorei od eemera«. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. N dI/. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ". u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna. cL//oi AUTUH/J.A'!Joe .~TR. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ.{US Nige~ ~C.4Le cOf. pa se naCi ne loptice.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu. koje se zvacu svuda i svakom prilikom... carJ/loLfco. .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova. Kukuta je velik otrov.4rUH 1119£UH CO!ch .tl/~ A L II viol .f . 101.Ii!!l. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R. . kreea i vode. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. pa i do smrti. Isto tako. T. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore.Alutu ALKALOION E BIU K.fLE ~ ECALE C O!i. kad imaju greeve. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj . po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine. Njome je otrovan slavni filozof Sokral.:::. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija.e~ . Kukuta je bila sudski otrov At. GVt".injana. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. eellacioNNQ. kad ih boli trbuh. Scopolia."'1 h .. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje.

nui im gorcina potice jedino od alkaloida. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. cinhonidin ii dr. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. cinhonin. a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. skopolamina Ij dru~.52 Kad covek oka~ ljavi . Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. i onih koje su otrovne. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. Co· niwn maculalum). u jednoj pariskoj apoteci. opore materije. hemijske i fizioloske osobine. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. heleritrrina. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. Glavni lekoviti sastojak kate. ergoloksina. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. jervilla ~ drugih al. lrole i matea jeste atlkWoid kotein. alropilla. Ali nisu svi podjednako toksicni.mortin. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. papaverina. a teze u vodi. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju.w. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. Sve su to supstancije slabo baznog. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. To je najvainiji opojni alkaloid. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. Danas ih je poznato vise od 500. Otrovnost i lckovitost velebilja. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina.dr. god. eaja. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. Sve te. Nikotin i koniin su tecnosti. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. Lekovitost. ergom elrina i . Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. na misiju mokracu. otrovnost. fizicke. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus).njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. Mnogi su veoma vazni lekovd.kaloida. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. . U rnakovim caurama ima j kodeina. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. Najva7. najotrovniji i najlekovitiji . Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. manje vainih alkaloida (kinidin. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. stavske. narceina.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. kristalne iii amorfne supstancije bele boje. Jedie je otrovan i lekovit. I nisu sve gorke biljke otrovne. alkalnog karaktera. i rnnogi drugi a'lkaloidi . ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. Svi navedeni. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. a medu njirna je najvazniji.).

par a li s u par a s imp a t i k u s. AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. iilluza. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. pre svega. na nervni sis tern. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena.UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. . krvni sudO\'i. jezik otela i pos· t ane neosetljiv. Medicinska upo treba alkaloidnih droga. ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. U interesu narodnog zdravlj a. . dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). tj .Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. s pecifiene fizioloske osobenosti. ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. najzad. dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika.tiska. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. jer su i u malim dozama jaki otrovi. organe koji rade bez upliva nMe volje. zlezde itd. ubrzanju sreanog rada i pulsa. Kurare (Chondrodendran. prosirenju bronhija. Na primer. Pojavom vitamina.j adren". Hyoscyamus. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . draZe simpa- . odnosno hioscijamin. Datura. pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. tj. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. dekokta. hipnotik-a. Mus karin (Amanita muscana). Efedrin (Ephedra).Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. ekstrakta i drugih galenskih preparata. alkaloidi koji deluju kao narkotika. u proHvnom su skodljivi i opasni. kao sto su srce. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. pilokarpin (Pilo carpus). alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. Scopolia i dr) deluju suprotno.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. m Atropin. tj. usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). tiramin (Secale cornutum) . tinktura. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . Naprotiv. arekohin (Areca) i dr. draZe parasimpatikus. suiavanjem zenice (rniotika). kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). ezerin fiizostigmin (Physos tigma). Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke.

a ko fein (Ca· dejstva. sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). . Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). Rezerpin (Rauwolfia).opasnost da'se disanje zaustavi. sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija.Naprotiv.Naprotiv. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. pre svega. a donekle i kofein deluju kaa diuretika. pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). kao antagonisti. Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik). sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma. osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije. tj . Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu . flea) kao sreani analeptik. Anabasis i neke druge biljke sa- . Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum). Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. Purinski alkaloidi. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). pojacavaju grcenje materice.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje.54 LECENJE B LUEM tikus. rj. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. tj. lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. . zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije. bronhija i u'aheja.ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . paralizatori ma. pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. a i kao ekspektorans. N. ar~koli. derivati ksantina. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. Slieno deluje i kofein. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). morfin) i atropin. . podagre) . Staphisagria.terice. spomenuti ergometrin. tj. Od alkaloid. a kofein(Ca.n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema.Sabadilla. Nicotiana. teobromin i teofilin (Theabrallza). jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. Veratrum.

durdevak i razne vrste cligitalisa. Eto. kukurek I i onaj diiVIl!i.lk a lo i. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali.nim sumama. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. gorocvet sa Det. nazebe. rotkve i rotkvice. . Kad struzete ren ili seckate luk. sve te. i uli digitalis sa Rudnika. Mnogi vole ren. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. za njegov f ivot i rad. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. raz!10vrsne. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. upotrebe u tera piji. Ali seijaei. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. Jastrepca i dui eele Fmske gore. Kod nas se j ede mnogo luka. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. Brdani u prolece jedu sremuS. Svi se njime kitimo. vunasti digitalis iz istoene Srbije. A . Kad nekoga »uhvati u krstima«. iijander. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. O S In1 eeste I. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) .to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. U rukama nestrucnjaka. nego otrovi. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. anabazin). stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. eremus (Allium ursil1um. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. Seno zaista mirise.

gorCicu iii .· PoLY~+L. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. L4NHi ..4 'N~e. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane.sl Pil.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida. UN oL Dig .. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice.f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god.. "!. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice. cijan. Besnoj kobili. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~.azivanje ~to jaceg znojenja. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). ali nije otrovna. naici cete i na kicicu.I to< I{ Lot 0 FF . poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice. kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"".. tj. za i7. breskve. gorke kao pelen iJi cemer.uv~ lifl. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. . u Belom Potoku ispod Avaie. Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe.trava od grozn·ice.4 Ell. jer j e to i danas. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . Kicica je lekovita. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. prosto.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) . Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu.

"rio le po evece. dakle.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. nego raznim preparatima. kao i glikozidi i alkaloidi mogu. I saponini.i belonoga . Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. kao kad uzmete najbolji sapun. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. jagorcevin e. Sv. . Ii jan d e r.jJene. bioti i lek i otrov.kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka. Sa Deliblatskog pes. S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«.na vachl se IS a po n i n . Tu se ponekad nalazi . Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin.glikoni«) . jos bolje. razne vrste s t r 0 fan t usa. Sve zavisi u cijim su rukama. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. Cim neko okasljavi. Divizma je o t rovna zbog saponina. pojavice se obilna i postojana pena. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. dakle. I brezov list je lekavit zbog saponina. jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . dobija se obilna . Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica).s utnih saponina.ng (William Withering) . kako je tamo nazivaj u.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis). Ako sc mala . I ona se peru kad se sa vodom t rlja. To su . koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima. ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda. ove supstancije nazvane su »saponini«.ls fral5.e dro. bde sapunjaee Hi. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. Isto tako. za urC!di- Po sumama po red Dunava. »slajer-trava« .j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee. jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. go roe vet. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. divizmc i mnogih drugih biljaka. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri. Ako sapunjacu Hi.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm. razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. Iz IOga kon:. »Kad smo bili deea. divljeg kestena.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. To rni i danas cinimo. upropascuje vlakna i tkani'l1u). Vunasti. Upotreba. d u r d e v a k.ge koje del£ljU na srce.ula). »aglikoni<c. Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna.

Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. posto su otrovne. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se.talisa deluje !>poro i dugotrajno. jagorcevina. zecji tro. dijatorezu j jace lucenje iuCi. a lek "je znatno jev. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. poj edinacno iIi u smeSi. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. melju iIi tueaju. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno. pi:revina. adonorm Ii dr.. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. u malim dozama kao ekspektorancija. povraeanje i nepravilan puIs. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. ali ne duie od jedne godilfle. osobito u slucajevima srcanih edema.u laceae.tiniji od ci'S tog heterozida. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. zbog toga. hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. cime se postize kompleksno dejstvo. Senega. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. vee posle nekoLiko trenutaka.58 LECE JE BrUEM 1785. Ral7£tI1(. god in e. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju.. Svojstva i upoh·eba. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. rastavie. U maloj. List purpurnog digi.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje. . Kad se suve saponozidne droge drabe. di'V izma. Osim toga. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. Apocynaceae. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. . . Ako se ova prasina duze vremena udiSe. sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. daninoe. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. Inace.

i dobra vest. kao s lo su svilene i vun ene. To su. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. i . Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. mogu biti skodljiva. jer saponozidi draze kozu. rulvica. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . peekanje. Sto se. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. inace izvrsna higij enska sredstva. el-ve. uha . Pored toga sugestivnog dejstva. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. a jos vise sluznieu. toksina. pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. Gotovo svi losioni. pored svega toga. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti.obralno. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . Mirisemo ga i kit. o lrova. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. pre svega. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. Za ribe. majkina dusica. vagine i rektuma. pogotovu oka. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. za izradu penusavih Iimun ada. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. nosa. zabe. malicl1jak. hmeIj. odo/jen. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. gorocvetom i ne kim drugim drogama . Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. Iii rica ----' . draze nje i obilno lucenje tecnosti. DULom stalnom upotrebom ova. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. . tripa nozome. morac. oman. anis.imo se njirne. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. osobito ako se upotrebc parenteralno. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. nana. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo .

u r~ preparatirna. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. Pinen.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. Na primer. citronelal. ve6inom poznate hemijske grade. . Aromaticno bilje. jer su prirodni mirisi f.kih mirisa. eugenol. I NDUSTRJJSKE BOCE. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih.iniji. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava .

. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. I. zbog svojih lekovitih sastojaka. izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije.. alkoholnih i bezalkoholnih . Mnoga etarska ulja draze kozu. uop ste. a pogotovu sluzokozu. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna. Ulje od san tala .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j. Osim toga.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. uopste. Industrijalizacija. par· fimerijskih i drugih proizvoda.. RAZBIJAC PARE . c. . imaju jaca iii slabija anlisepli(. stvaranje vecih i guscih naselja i. Mnoga etarska ulja.napitaka. dejstvo I upotreba. V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze.icnih lekova za spoljnu upotrebu. Mnoge mirisne biljke. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema.. karanfj. majkine du!lice.+-. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ.. Vlja ad timijana. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina). Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a .. anisa. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV . profilakticnih. higijenskih. osobito ana koja imaju fenola i estara.. linimenata i sJ. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu.. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. tj. sredsta· va za uiivanje i dr.allo lucenje pljuvacke. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija.. maraca. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma.AT potrebe proizvounjc lekova. lla (alllibiolicna) svojstva. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. kozmetolosk ih. privredni znacaj..Jica. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(.Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i.

ht o· 1~ :g. "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA. hmelj a. illje od t itrice je izvrstan sedativ.2 . vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa. perslma.\ " "' \ :.. !J2 .SEKREClON'l KANAL U BORU. 6 CEN TI FOLIA) . kamfor j e analeptik.SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA .SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE. r u tvice i belog luka deliuje umirujuce.SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA.SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE . 2 . ulje od odoljena. ulje od kleke.'\ .CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA. 3 . ".SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM. 9 . .l ' t<.62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka.'. 10 . II .~ '. 8 .7 ..ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE . al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd.SEK'R. celera i kopilnja'kia deluje diureticno. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1.S.

svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu. « Za ulje od lavandule. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina. dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. 15parljivost. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. pored ostalog. VAZNIJE M. a za ulja granicne vrednost. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. Uop~ l e. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema. hemijski heterogene sme~e. ~to . izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti .i glavnih sastojaka.. jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao.. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola . Na primer. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. Na ~ a .

kleke. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek.1 'lilg . a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje . CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. Na cir. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. BlUE SA SLUZlMA. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i.000 vrsta.000 hal. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5. korijandra (oko 3. lavandulc. nane.<t1l. zacin. Kod HrNT"'" pp . . U pocelku se koristi lo sarno divlje. NENT1/" bit · MAT'(. za aromatizaciju raznih napi· taka. moraca. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. idirota. daje im se da piju salep.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. kamilice. kamilice. korijandra . izepa i drugog mirisnog bilja. grglja i pije beli sl ez. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi.! pp .S HfNT1f.000 hektaral. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. Protiv kaslja daje se i list podbela. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena.64 lECENJE. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. Kasnijc su se javile mirisne vode. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. ruzmarina.

oporog su ukusa. cerova. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja. divlje kruske. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. agar. gumama I pektlnlma. za bde zarasCivanje rana. pihlijasfe. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija.i omekSavanje. oskoru~a.ljivi laksallsi. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. srdobolje. sluze kao izvrsni emulgatori. glavni potro~ac guma. opore jabuke. emulzija i drugih lekova.razlicitih fenolskih supstancija. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta.Upotreba guma. uboda. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. Vlaieci s luzokozu ereva. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia).dekst·r anu«. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska . plodovi borovniee. beli i erni slez.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. koja je.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. a neke vezane na razna druga jedinjenja. Hibiscus esculentus L. jer imaju svojstva slicna . kao i za lak~e iskasljavanje.U bi'Jju ima . orahove ljuske. ielea. KUlllarion. dunj e i dr. Neke su slobodne. Ollada hrastova kora. SvojoOl viskoznoscu. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. zeluea i oreva.ka Imva. . ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. i . jasenova. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. za jacanje i '51. Morfin. protiv raznib katara i proliva (salcp. Najti- . Droge s fenolskim jedinjenjima. uj eda. Upijajuci vodu. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. jabuke i drugo divlje voce.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. ruzin evet. Kao sredstvo la vlaienje . dunje. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. uostalom. protiv opekotina. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. seme lana i sitne bokviee). dunja. koren od srcenjaka. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. koprivin list. cefelin. za bojenje i za lek. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne.i kao da je )'podmazana«. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. . osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. hajdu{. pilula. sisarke sa hrasla. kora i list. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost).). jabuke. Musmule. karagen. viskoZl1e teenosti. IS lu~ pokrivaju. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te. Zbog te oporosti razni bi.

jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka.pomocu nestavljene koze u prasku. floroglucinol. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. sa feri·solinta daju plave iii zelene. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina .Tanini iii stavske materije su polifenolna. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. topoIama i drugom oporom drvecu·. tehnicki naziv zadrZan do da· nas. bezazotna. Salic il na. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. To je vise jedan zbirni organolepticki. saponozida i drugih supstancija. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama. takode imaju fenol ske funk cije. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje.. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. smola.kine dusice. rne tilar· butozid. hemijski takode vrIo heterogenih. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. maj. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. timol. ga l· na i neke druge kiseline. salikozid i dr. Najizrazenija imaju hidrohinol.). nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. stipticne iIi adstringentne droge. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. cubra.i anisa. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. S belancevinama (npT. kao sto je i ime etarskih ulja. slave koiu. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa. Euge· nol. .ina su sastojci »pirogalnih tao nina«. bIag miris i lekovitost ulja od moraca .66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. pirogalol i piro· katehol. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . PirogaIoI i eIagna kiseI. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. a sa hromalima smetle laloge. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. Upotreba taninskih droga. cia· juci nerastvorijivo. antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. smole (rezina·ta noli) i dr. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. Taninske: opore. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid.ili zelen talog). hidro hinol. .

tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. U slueaju opekotina tela. Tanini deluju i hemoslalicno.am. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi. alge i viSe bilje.renje. zbog cega suse slumieu. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. stete po covec. eritrin) koje .UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie. raznih f. kao sto su izvesne gljivice.ama bel.utieu na mikrobe. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). ne truli itd. Tanini. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. Tanini deluju wltidijaroicno. neposrecinije. aktinomieete i bakterije. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il.voj il. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze.ivilz. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. nif.ama. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta.n ina. kao i druga polifenolska jedinjenja. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. Tanini su ads tringenlni. Antibiotici su hemolerapijski . zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. properdin. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina.ih orgallil. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. U dodiru s kozom. a delovanje droge spo rij e. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu. ne bubri. tanini blokiraju. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama. hidroksilna (fenolska) iz ta. Taniru. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi.olovane il. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida.tva. a pogotovu sa sluznieom. gurna. taloge. rede lisaji. Slieno formaldehidu.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. Na ovom svojstvu osniva se del. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. imaju redukciona svojs. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). zlezdama i drugim organ. pektina.vesnilz vrsta mikroorganil.infekciona moe fonnaldehida i lanina.i organil. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. pre svega.. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral.

rvi dodu u dodir sa enzimima j). postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. kao sto su nasledne osobine. insolacija. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. na viruse. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar . osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. lake se 0 titollcidima (B. I sam . dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v.izvesne mini maine antibioticne osobine. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu.i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. P. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. M: . god.ivih organiZllma.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l. Tokin je 1928. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji.j nekim dntg.iseg bilja) jos prilicno malo zna. Tako. ni na Zapadu. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. na nize i viSe bilje. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. koje je dao Tokin. Osim toga.oje je pokazivao in-vitro. Kad se . Ti ogledi u humanoj. pored ostalog. bakteriofage. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. ipak. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. ipak se vee do sada moglo utvrdi. etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. mesto. Veliki i brzi uspesi u terapij.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. temperatura. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. klima. podloga i dr.

covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. erne ribizle itd .iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana.) i balsama. Anticko konzerv. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«. To sc vidi i . osobito protiv zaraznih bolesti. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. izmima i dr.. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. kao smrvIj en svez list hrasta. covek je solio. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi .) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd. biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). profilakticnu moe. rad eCi u pocetku s belim lukom. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. za vreme velikih epidemija kuge. breze . etarskim uljem treba. sacuva namirniee. pre svega. Medutim. u novije vreme. kolere. osobito meso. topole. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . . raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. Tek kasnije. osobi. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. a zatim drugi narodi). Ebertovom bacilu dizenterije . dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom. Na primer. od otkrica antibiotika. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L.). izvadenog u jesen. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. etarskih ulja (Arapi. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta.to nji'hovih etarskih ulja. .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. tifusa i drugih . i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. bozura. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. dakle. Do Pastera. Na primer.

isto kao i danas mi . Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne.). garlic in. jer je otrovan. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. Ren je lek zbog istog saslojka. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. nekad Rimlj ani. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. afiHwt. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. koji se nalazi u crooj slacioi. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. epoha i kontinenata.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. Osim alieina. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva.000.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. tzv. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe.000. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa.. Grei. senevolima. jer i one imaju zastitnu moe. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin.000 do 1 : 125. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. Osim dragoljuba.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. sativin i drugi.iooij anida. kao sto su alizatin.i i neisparIjivi . pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . Svi senevoli.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja. . njihovih isparJjivih sastojaka. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama. a zatim osusenog luka u prahu itd. god . dakle. a zatim belog. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. Uostalom.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. a drugacije samlevenog luka. cak i u razblazenj u 1 : 1. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. gorusiai. isparljiv.i je. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. Neosporno je da su . ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom.

Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom . trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. Najzad. a izgubio olrovnost. nadmorska vis ina. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . kao i pre mnogo vekova. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. Osim celih i samlevenih.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. Osim toga. bosiIjka.i oticnu moe apomortina. Etarska ulja. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. kolhieina. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. dva fenola. kiselina i drugih supstancija. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. vreme berbe i nacin destilacije itd. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. dakle. preventivi i dijetetici. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. vranilovke. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. tlo. ketona. kao sto su eugenol u. eefaranti. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. alkohola. zivih i osusenih rnirisnih biljaka.lnoj medicini se i danas. klima. aldehida. emetina. vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. vranilovka. . I drugi fenoli u etarskim ulj ima. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. hinil1a. I ne sarno to. fenola. oporih materija hrasta. srcenjaka. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. nasa majkina du§ica. U nasoj naroc. Za sada se cini da fenoli. estara . a zaltim aldehidi. cera. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. berberina. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. anetal .Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. arenarin. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. bosiljak i dr.). etaR'Skog ulja karanfiliea. Os laje. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. jove. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama.

Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. Medutirn. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. tretiranja i dr. primenjuju razlicite m etode rada i. Morska flora je slabo proucena. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. dakle. velik nedostatak. nacinjeni su i drugi preparati . Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. opisane su im fizicke i hemijske osobine. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. u vreme najburnijeg razvoja. . Medutim. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. dakle. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. Tako je pored ostalog. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. a to je. razne metode branja. po parkovima. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. takode. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. Mnogi fitoncidi su izolovani. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. Mnogi au tori iz raznih zemalja. kao i u vecini s lucaj eva. i ovde. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. ispitujuCi razno bilje. a zivot je potekao iz mora. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. rad ion icama. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. Osim pomen utog are narina. dobili su razlicite rezultate. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka.

I onima cija jetra nije u redu. masli i elarskih ulja. lani11a . Vocni dani. Covek je dec prirode. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. auksina. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. u najboljem slueaju. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. vocne kure iii vocne. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. peklina. provilamina. . sluzi. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. pre svega vocni. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. glikokillina i raznih drugih materija. vitamina. vitamina. a pre svega organa za varenje. Diljni sokovi. on je zivo bice.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. Voce i povrce. sva biljna hrana je baznog karaktera. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. jer je one zaista sunceva hrana. koje svaka za sebe. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. baklerioslalicnih supslancija. belancevina. sve se veca vaZnost pr. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. skladiste hlorofila. i sve zajedno. presnu biljnu hranu. Nanlirnice zivotinjskog pore kia.hrana.i daje ishrani presnim biljem. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. hidrala. gwne. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. povecavaju .i drugih prostih fenolskih jedinjenja. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. a lek .. dijetom. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. srca i krvnih sudova. secera J drugih ugljenih. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. i 10 prvenstveno iivu. pre svega meso. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega.

One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. $ecer.no ni racionalno. Svuda preovIaduje invertni secer. pretvararno u alkoholna pica.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. tj. Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. zapravo. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu . Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. Ovi secer. nego i druge soli . po trebno (oko 30 gra rna . ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. . Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. umes to 3 do 5 gra ma) . sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. otrov i zio pojedinca i drustva. pre svega. Jugoslavija ima divno voce i povrce. Osirn toga. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana.irna hirurskih intervencija. pre svega ka lijurnove. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. za rniSice. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. veoma varna. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. narocito u teskirn slucajev.

.eme letnjih iega i drugim. pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru.4%. dakle.. secer je i !trana i lek. pored pee i. a jagoda oko 0.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije. n. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku..~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17.4 0.~ '2 co _ .~ OJ.S D ..0 9. jer svojim ki selinama osvezavaju.c Vrs la voea . Procellll/alll._ .. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. vezanih i poluvezanih kiselina.-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C.. Cilibarne.0 16.1 I..5 0. Malina ima oko 1.D ' OJ . "'" tO~ . a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova.1 0. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode. c:Q ·U " :lE '" c:"'" .0 8.8 0. jer gotovo svi pokvare stomak.7 0.0 12...0 14. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu.7%.7 0.0 12.4 0. a medu njima preovladuju seeeri." :lEE co ..c . slobodnih. salidlne.3% organskih kiselina. . Radnicima na teskom poslu. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema. "0 ·c 0 ~ . visnja oko 1. limunove i vinske.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi..4 0. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: ... Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica..4 0. kosacima za v . svih rad"Jih ljlldi..8 0.6 0. masnu hranu. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu.> @. Ribizla je vrlo ki se la... Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka.S D. Te kiselinc daju .S 0.i'l !'l ::l. ::akvo cudo ~lO su nam se pre . kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva. jer se za sve vreme rada jako znoje. jer ima oko 2.c: . Osi m toga.5 D. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova.. .0 6.0 18.4 0. . ogrozd oko 1. svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode. a zatim saharoza iii obi can seeer. pre svega glikoza i fruktoza.i ~e ugljenih hidra la. dobiju proliv. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak. svi voeni sokovi sadrie najv.9%.7 0. rede i manje mravlje.8"io.8 0. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih. u loi ionicama.

Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. Na primer. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. U nas je najpoznatiji malinov sirup. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. lekova u bocicarna koji su . Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. pored ostalog. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu.

Stara k. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. gvozae je sastavni dec hemoglobina. u nekim drugim zemljama. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. a da osusen kupus. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. kalijuma. kad uzme lekarski recept.2 grama po dozi. . tj. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. prijatan miris.2%) i jabukovom soku. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. da umesto 0.5--9 0/0. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. ukusno pakovanje. Magnezijuma ima od 2. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. i sirupom cd visanja. U vocu. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. mala boca.« Tu se misli da apotekar. dajuCi organomineralne supstancije. jer k~·sela reakcija . lekar moze biti 5 jednim. neutralizuju razne otrove. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C.ineska poslovica kaze: . Apotekar mora imati dva oka. najvise u jagodama. crvena. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. najviSe u jagodama. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. sve to. najvise u ribizlama i malinama. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. sonu. treba da pOl11ogne boles niku. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. One. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. Biljni. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. pored toga. vrlo lepa boja. crvenih krvnih zrnaca. na primer. Medutim. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. magnezijuma. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. nocu. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. a b olesnik mora biti slep.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. jer je deset puta veea od terapijske doze. Naprotiv. oko 500/0. jer se pretpostavlja da lekar. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. sumpornu i razne organske kiseline. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna.5%). oskorusinom (1. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. premoren. tome ee i pomoei«. pozna to je da kiseo kupus i paprika.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. jer »ko u lek veruje.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. ribizla i dr. Fosfora ima 8-20 0/0. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. Uostalom.

Mi. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. mladu koprivu. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. persuna. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. pomorandze. C. S druge strane. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. a v ita min 0 z e. nisu umanjili vaznost vitarnina. zivimo danas u doba vitamina. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. zivotnim aminima) . streptornicin i drugi vafni antibiotici. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. mladih oraha. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. B2 .rincane rnekinje. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. Cak ni penicilin. koji su napravili revoluciju u terapiji. ribizla. tzv. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. ishranu. ribljeg ulja. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. pa cak i njihovo postojanje. za limunov sok. bolesti. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. D. D). zna da nisu svi vitamini amini. Godine 1911. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. kupina. K i drugi. mrkve. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. god. Od 1928. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. B 6 . ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. a kasnije i pre ma baznoj. zapravo . neoljusten pirinac. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. BI . vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. zivcanu ravnoteZu. osobito mnogo vilamina C. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. medutim. otkrila njihov znacaj i . Danas se.irovina. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. u svesem mleku i rnaslacu sto . krompir. razmnozavanj e. E.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije.

D. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. neke salate. gastrointestinahnih oboljenja. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. svezorn biljnom. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. veterine i far macij e. j er su u njima otkriveni vi tamini. gih bil jaka i zivotinj skih organa. razno voce i plodovi. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. zitna zrna. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. Nema ga u maslacu.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. pre svega. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija.Jigram ovog vitamina. U vo di se rastvaraj u . pored os talih m anje vaznih. 1885. 1935. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali .iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. mi sli. Vitamin B1 sluz. pre svega. ulceracija i drugih bolesti. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. astenije. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897. K i drugi. Godine 1912.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. . a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. neuroze. a malo ga je u mleku . arahis. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. Posle dugih ispiHvanja. god. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. pomorandza. Jos pre toga je. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. kupus . 1. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. autointoksikacija. manje kJrompir i drugo. Vitamin B1 (aneurin. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. vitamin C i kompleks vitamin a B. vi se slicnih vitamina. Zato je bolji crni bleb od b elog.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa. . spanac. E.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. orah. zitne klice i mekinje. ·s uvom i hladnom mestu. god. patlidzan. lesnik. anoreksije. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam .

07 2. u drobu sis'a ra.6 4 Pirincane klice 4.25 Badem Banana. mladom krompirLl i dr. jabuka.8. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta.ima torula (oko 4 mg u lOa g). osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. soja do 1. .4.je ostalih vilamina B.8 Grasak. erno psenicno brasno do I. psenicne klice do 1.1 Mlad krompir 0. Njegovo dejstvo vezano je za delovan. ra! do 1.03 0.6 Zob 0.5 Brasno 82% 0.1-4. soji. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg).1 Osusene kajsije. cak i u baktel'ijama.25 Spana': 0.8 Rai 0. uostalom. pre svega u psenicnim klieama. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. kesten 0. dinje. zatim u raznim algama.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0.25 Mrkva 0.3 Brasno 60"/. mandarina. kikiriki) 3.3 Soeivo 0.7. kao sto je.3 KarfioI Kupus 0.3 Pasulj 0. jedino ga u grozdu ima malo. kliei semenja. Daje se po 5 do 10 mg dnevno.12 0.15 Stari krompir 0.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac.1 Rotkva 0.2 0.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg. u belom luku. Biljke ga sintel.18 0.7 Be!i kukuruz 0.2. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila. i sa svim drugim vitaminima.1 0. u plodovima i mnogim drugim namirnicama.5 mg. !imun. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji.4 Detelina AraJlis (zemno orasce.6-7 Lesnik 0.6-0. boraniji.1 Soja Boranija 0. kruske 0. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina . Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor.2 Jecmene klice 0. pornorandza. insektima.6-2. a u svezem voeu oko 0. zelen Vitamin B2 (laktoflavin. sIjiva 0. kupusu. ekstrakt iz slada ima oko 0.5 Raiene kliee 2.2 Rotkvice 0.3 Suve sljive.5 Pseniene klice 4.7 Omh 0.15 Cmi luk 0.5-0.3 Grasak.7 Pirmcane mekinje 1.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0. suv 0. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje.15 Salata 0. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. pseniea oko I. a belo ispod 0.3 2 -2.3-0. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati. 0.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0.4-0.

1ma ga i u krompiru . Tek 1918. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. pogotovu zelenog povrca. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. ugljenih hidrata.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. . robovima i zatvorenieima. Naredne godine je sintetizovana. spanacu. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. ispadanje zuba. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. soli i vode. kuk uruzu. inace najduze poznate avitaminoze. ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. voca i svezeg mesa. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. Hopkins otkriva 1906. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. NaroCi. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . slabog sunea. Gocline 1932 . Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. god. ova supstancija naziva se vi1aminom C. u neprosejanom psenicnom brasnu. a bora ima tama dosta. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. 2ak Kartije je 1534. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. Jos Hipokrat spominje skorbut. masti. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. Sentderdi izO'luje iz 2. soji. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. malo kulturnog bilja i. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. uopste. kukul"Uzu. Godine 1912. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. god. otpadanje mesa i smrt. zatim u pekarskom kvaseu.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. nedostatka bilja sa hlorofilom. god. pirincu. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe.

uto· liko ima vise askorb inske kiseline. crvena paprika. Totkvice i drugo povrce. oko 85 mg dnevno. Na primer. uglavnom. kao li to su sipci. Spanac se. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. IiSce perunike i persuna. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. To isto vai i. pomorandie. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. Dakle. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. dok u 100 g sipaka ima v. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. mrkvu. kupus. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. onima koji se bave laksim poslovima 50. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. U zivim b iCima koja imaju hlorofila.5 mg.Gljive nemaju vitamina C. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. kelerabu. karoteni (provitamin A) i vitamin C. Najvise je potreban trudnicama. paradajz. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . . narocito na selima. vise od ostalih namirnica. a deci oko 60 mg dnevno. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. Medutim. i za kelj. a u persunovom listu do 200 mg. na primer. a koja se u nas. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. ren. Tako. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. mandarine. To mnogi misle i danas. Oksidacijom ne sarno na vi- . od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. u gloginjama oko 500 mg. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. U podzemnim organima ima ga najmanje.82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. vinovo lisce i drugo voce i povrce. kupine. karfiol i razne salate. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. gloginje. u krvi svega 0. u kupusu vise od 100 mg.000 mg). u crvenoj paprici isto [oliko. Najvise ga ima u zelenom bilju. u mesu oko 4 mg.i se od 1. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. narandzas ti i zuli plodovi.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. u mleku ima 2-3 mg.ija. Tako. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. kao sto je svima pozna to. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. Kao sto se vidi. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. dakle. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. borove iglice. Nairne. limunovi. malo i retko trosi. kad se cedi.

rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. Svaki od njih je brzo razara. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. konzervisan Crni luk. kuvan Salata. a i alkalije ga takode uniStavaju. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. a po moguestvu u neko povree. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. luk Cmi luk. on biva razoren. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. perunika Orab Persun Vinov list Celer. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. mandarina do 3. praziluk Karfiol. 't reSnja. Baze.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. svez Crni luk. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. samim dodirom 5 vazduhom.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. onda su gubici vrlo veliki i brzi. a kad se biljni organi osuse. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. a ako se sva tri udruze. svez Spanae. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. a u alkalnoj sredini vi- . jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. Listovi Kupina. Tepa Borove iglice Bel. breskva Slj'iVa. Na primer. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. gubi se i ta kiselost. orab KJrastavac.

Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. kao specifican lek protiv skorbuta. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. Karoteni su dobili ime po mrkvi. crvene paprike. . kozlaca. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. bljusta. Karoterui 'S U na randzas te. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. jarebike. Us led primene s le rilizacij e. Vreme ee i tu uciniti svoje.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. sumporas ta kisclina. pre svega. boranija i mrkva 50-6oo/ •. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba./. A bolesti su veliko zlo i nevolja. vit a mina C. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. brusnice. slabi i bolesnici. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. gloginja. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. nego razni karoteni. a o lj us len m nogo vise. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. ribizle. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. Divna boja sipka u jesen. od januara do ap- . negat'ivno uti ce sumpordioksid. vitamina C. Riblje ulje piju deca. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . ali 'tu irna i preterivanja. kupine. Daje se. zutike. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. maline. Jer u narodu. drena. pomorandze. Nema sumnj e. bolje je zlo spreciti nego leci ti. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. Neo lj us ten krompir ku v. plodova. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. V'isnje . i kome treba i kome ne treba. Ona raste svakog dana. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. ljoskavca. divlje tikve. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. Islo tako. bundeve. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone.iba. spanae 25-80. ikarotni (Dal1cus cQI·ola).lnjem izgubi sa rn o l OOt. rum ene boje bilja . Za vreme zime. m a ndarin e. raznih gadusa. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. II .

jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. treba spome nuti spanac. a veI'ova (no i u vita min /I. koje im sluze za hra nu . Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). Tu. uops te. trose sveze mleko (ne konzervisano). pos to sadrzi i vitamin A. drenjine. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. svezom biljnom hranom. U Japanu su odvajkada suvocu koze. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. kupus. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . za razvijanje i jacanje kostiju. salate. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. glogi'l1je. breskve. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. maslacak. za pravilniji p ro met kalcijuma. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. mnos tvo gadusa. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. sipak. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. zatim zbog arsena i fo sfora. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. perSun. narocito deci. crvenu papriku. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. borove iglice. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. mrkvu. p ra teCi druge sitnij e r ibe. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. a najvise jetra. opadanje kose. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. maslac i skorup. pilece jetre. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. sljive i drugo voce i povrce. pre svega. detelinu (lucerku). kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. i D.000 angstrema. s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. kajsijc.

kao sto su morske alge. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. sa zelenim biljem.86 LECE J E BIU EM Uopste. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. dima i magIe. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. i 1923. ana se nalaze .to je letnj e ml e ko bolje. Tek izmedu 1920. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. Isto to vazi i za cove ka . god. engleske bolest i iii rahitisa. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. jace i lekovitij e od zims kog. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D.ih vitamin a u mlcku i mesu. ergosterol bi bio provitamin D.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. . parazitu nasih zita. Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. i zas to se moglo podic. jer je tel mos tab ilan. a manje u j etri slatkovodnih riba. ad bi ljnih namirnica. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. daleko od gradova i prasine.onika iz vazduha. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. Na taj nacin moze se objasniti za!. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. U tvr<loj razenoj glavnici. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. Kuvanjem. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. Prema tome. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. da pre pocrnimo . U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju.

o troVJlih. meuu kojima ima hranlj. i stena. dakle. direktno je vezan za zelenu boju bilja. . potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja).u hloroplastima. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. U nedostatku ovog vitamina u hrani. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. minerala. Nagomi. lako svarljiva i dobra hrana i lek. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. u ml a dom zelenom liscu. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti.ivih. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. godine. U bezbojnim mastima ga nema. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . mirisnih. javljaju se ~zlivi krvi . a narocito se mn. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. U neosapunjivom delu pseni cnog . lekovitih. Pomocu sunceve energije i 11lorofila. Bilje je izvor ovog vitamina. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. koprivi. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina.u pocele truliti. gorkih. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . 5 jedne strane. grasku. kao i vitamin A 'i D. krompiru. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. za hlorofi. Ijutih i drugih jedinjenja.koje <.znaeaja. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. da kle. oporih. karfiolu. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. jelovim igliicama.000 mg u 100 g ulja. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. s druge strane. soji i nekom drugom uljevnom semenju. algarna. kikirikiju i drugim semenkama. malokrvnost i druge bolesti. 1ma ga i u orahu. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. Mnogo ga ima nar.ulja iz klice ima oko 1.ocito u salati. PSenicne.lava sc u misicima i potkoznoj masli. soji. jer vitamin E prelazi u mleko. mladom grasku i pamucnom semenu.J. u spanacu. mrkvi. kupusu.300 mg. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja.ogo nagomila u zenskom organizmu. paradajzu. zitirna. mrtve prirode. detelini (svezoj i suvoj). sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima.

Ispitivanja se vrse . pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. kad se proizvodi erno brasno. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. godine. T.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. izdrZlj'ivost. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. Do prvog takvog napada doslo je 1826. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. a pre svega vojnika. Parmantjeova teza.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. ZdravJje.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. onda se jos jasnije moze shvatibi z. krajem proslog i u ovom veku. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. Do 1796. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi.s hrane. hleb je ukusniji. lakse pravi hleb. snaga. mekinja. Od beJog brasna se. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . oljusten piril!1ac. na Ijudima i zivotinjama. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. institutima i laboratorijama. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. istina. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. zavisi umnogome od nacina ishrane. ne predstavljaju punu hranu. Tako. Pr. U njima nesto nedostaje. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. Naprotiv.u klinikama. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. kao s to su secer i poliran.iJikom izrade belog brasna.

Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke.52"10. Osim toga. radnog coveka. sinteticke i razne soli. testa i ostale namirniee. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. Drugi jedan napad. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . u mekinjama ima /epka. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). god. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. a be lo pseni cno brasno sa rno 0. ~a one koji imaju sece rnu bolest.. U izgledu su i vitaminiziran pirinac. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine.S0.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. Oel ovih mekinja izraduje se . koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. pepe la. secer. Godine 1913. pirinea i drugih Zita. koje su usled fabrickog preradivanja. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. oSlaj e zdrav. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I . opet. margarin. . Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. mineralne i organomil1erahw supstancije. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. cesto bez ikakvog uspcha. sejanja. kukuruz. beljenja i drugih manipulaoija. i koji je trajao oko pedese L godina. da oS lavlja mnogo manj . l7aprotiv. svesno iii nesvesno. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata.'o dom. p~enienih mekinja i kliea. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb .e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. a posle toga dodavati . god . Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. Ilarocito vitamil1a E.'. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. a drugi. ali bez velikog. Trai.izvrstan hleb za dijabeticare. hran ljiviji i zelraviji oel be log. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. preciScavanja. koji je o tpoceo oko 1846. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana.

Trnoviti su putevi koji vode ~stini. na primer. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov.ina. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti .90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini.e bu cistih vitamina.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno. . primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr.

pre svega. sirce. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . anda se koristi alkohol razne jaeine. ekstrakti. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. globu le. pilule.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. Prilikom spravlj anja le kova mora se. etar. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. Napr:otiv. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. tinkture. pa eak i kljueala voda.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . krtote. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. kao sto s u praskovi. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. Aka lekovit. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. ako j e biljni organ krupan (korenje. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. prema tome. ulje i drugo. rizomi.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. . plodovi. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. Hemij ski sastav bilja . iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. su pozitorij e i dr. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. je vrlo slozen.

Naprotiv. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. . Farmakodinamska podela lekovitog bilja). najlakse i najbde moguce izvuci. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. Prosti i mesani cajevi. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama..s a. na primer. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. Ima. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. ekstra· hovati lekovite sastojke. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. Naprotiv. moraca. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. evet je najnezniji deo biljke. razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie .Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. takva smesa nije dobra. nego se sarno popare kljucalom vodom. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. utoliko je k varenj e. biljaka. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. Higijensko i estetsko pakovanje. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. kim a itd. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. . prema tome. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. sale pa. na su vo m i hladnom mes lu. Vekovni obicaj je u apotekama da se. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka.na povrsini. Eto zasto farmaceut. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. Osim toga. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. na primer. Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. pri· jatan miris i ziva boja. sa tehnolos ke tacke gledan o. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. nairne. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. lz njega je. ako se dllie kuva. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati.

. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i.sa cirom na zelucu. vlaga. n osa i pol nih organa . proti v proli va . opore droge ko ja za tvara . razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. tr ave od srdobolje. m oraca iii kima. svetlost. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. pa kovanja. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. vi soka temperatura. Na primer. me teo ri zm e. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. sluzi. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. p re svega. I najbolji nac ini susenja. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida. gorocvetom.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv. i najlekovi1ije. caj ce otkloniti gasove. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore . Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. tek uzabranoj. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. kamilica j e odlican t onik. prenosa .va. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen.ike. oksidacije. dakle. Osirn toga. primors kim lukorn. Poznavan. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. durdevkorn. . deluj e st ip ticno. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. Sveze bilje i biljni sokovi. zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. jer su u svezoj. kiseonik. hmelja iii od olj ena. plavog uglj ovodonika . Mesavdna kamilice. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. . kao sto je slucaj sa digitalisorn. nadimanj e i t egobe u trbuhu. bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . a kad se ovoj smesi doda n an a. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja. Enzimi. dobija se dobar caj pro tiv proli. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva.i kore od k rusin e i zest. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. boJesnih ociju. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. za ur ed ivanj e neuredne stolice. pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. Pomesana sa ivom-travom. Tu dolazi do izraia ja. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora .Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. u va. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. srean ika iii neke druge tanin ske.

Mlevenjem se dobijaju praskov. tablete. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. Mora se raditi pazlji vo i cis to. sto zavisi. umesto da pomafe takvo brasno. razume se. presc i sl. sapo nine. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. Samlevene droge treba odmah potrositi. Maceruje se odredeno vreme. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. osobito sa drogama jakog dejstva. da se izbistri i onda filtruje. od grade i hemijskog sastava droge. Ovo se cini radi taenog doziranja. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. cesce rnuekajuei. jer se brzo kvare i gube lekovitost. Laneno bralino se brzo uiegne. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja.izraduju pilule. zasticena od svetlosti. Diljari moraju 0 tome voditi racuna.i razne krupnoce. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. osobito one koji se trose pre jela. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. ali sarno neposredno pred upotrebu. s licno voenim. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. one odmaze. od nekoliko milimetara do vise santimetara. ostatak ispresuje. he terozide. enzirne. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . jogurtu. utoliko ee caj biti bolji. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. Ukoliko se droga sitnije izreze. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. pre svega. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. 00macins tva. Najcesee se razmute u vodi i piju. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. najjednostavnije os trim nozem. rnedu iii voenom soku.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. . Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. jer ima mnogo Olasnog ulja. tinktura. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . po kafenu kasicicu i slieno. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. Praskovi. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. sokovnike. a ekstrakti sjedine. na jbolj e u fri i id eru . vita mine. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. p rovita min e. zasticeno od svetlosti.

a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. . Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. do 1. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. koja se moze dobro za· tvoriti. filtrat srne sarno opa· lizovati. izgnjeci i protera kroz s it o (III). Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Dobro se izmesa. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. a za 1. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora.000 g droge najvise 60 kapi u minutu.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em.

Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. eesce mesajuci. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). od kvaliteta same droge. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. a posle toga odlije se od taloga . 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. Posle toga se izvadi iz vode i. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . Da bi se dobio kval.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. Sitno isecena (sito III).i tetan infuz. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. kao i kisnica. do propisane kolieine. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. blago presujuCi ostata. Mnoge vode ni su podobne za . pre svega. Zb. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. Zatim se teenost proced i. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. cesce mesaju6i. ali se pre upotrebe.ine. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. a ponekad i od vode. kreene vode. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. jer je i ona vrIo m eka. sa srnrdIjivirn gasovima. mIrlsa i ukusa . ali isto tako i od vei5 tine izrade. ostavi oko pola sata da se ohladi. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. . Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. izradu lekova. sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. tj .k na cediIu. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. gipsom i dr. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli.

Umesto lanenog. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. Zatim se procedi. na primer. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. 111fusuI17 Digitalis. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. cesce mesaj uci. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. celo iii samleveno. pa se oceuena gusta. a na njivi treba posejati malo lana. osobito domaCinstvima na selu. Posle toga prelije se. do propisane koliicne. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. . aka nije drukcije propisano. Za tim se izvacli iz vocle i. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. ostavi da se potpuno o hl adi. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. kao lito je. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. do propisane kolicine. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. . kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. aka nije drukcije propisano. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. pola sa ta ceSce mesajuci.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. u dvori~tu raste kamilica. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). cesce mesajuCi. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. a zav. blago pritiskujuci. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. jer imaju mleka.

otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«.98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. Jo~ vruca teenost procedi se. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. tj. Sitno isecena (s ito III). . i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. do propisane kolieine. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. slabo presujuCi ostatak na cedilu . Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. Tinkture su teeni. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. tj . etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. pogotovu one jakog dejstva. dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. Kao i za spravljanje infuza. najeesce u obliku kapljica.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. 3-5 g droge n a 100 g vode. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. a u nemogucnosti iii nedostatku. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . a posle toga odlije se od taloga. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. Izraduju se 3-5%. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. rede iznutra. Medutim. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda.

I zrada. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. rastresitih komada. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. osobito onih jakog dejstva. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. drazeji. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule.10 dana cesce mesaj uCi. poklopi i drii u podrumu 8. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. ostavi da se s legne i izb is tri. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. raz li je u bocice. tablete. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. a suvi najvise. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. obe leenos ti pomesaj u. Pos le toga se odlije. zbog cega nemaju mineralnih soli. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . - . U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. ostatak se dobro iscedi. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. tek uzabranog bilja. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. Zilki i suvi ekstrakti. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama.ska. pod snizenim vazdusnim pritiskom. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. a l:esce perkolacijom. sirupi i dr.

dunje. Maceracija obicno traje oko mesec dana. nekad se s la\' lja sto toplija . neu:lezene. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. IIi se kuva s malo vode. Ovo je potpuno opmvdano. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . a isto tako . Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. Lekovite masti se izraduju u emajliranim. a nekad hladna kasica. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. lanolinu i drugim podlogama. a a ko droge imaju tanina (opore). Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. cicvarica. melem. i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. poma· zu dejstvo sluzi lana.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. ovas. Masti mo· raju biti sve:le. Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. vosku. ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. Ma· terije koje lako vetre . gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. pre ko toga se s tavi loplo. Ka~ica. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. . Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. bolje je upotrebi ti crno vi no. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. pirinac i dr. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. svinjskoj masti. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. konzislencij l!. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. terapijske svrhe i bolesnika . njenog fa r· makodinamskog dejstv a . stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. belog sleza. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. flegm ona i apscesa) . p revij e cis tim platnom.

Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti).ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2.iii supena ka~ika vise puta dnevno. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. Za lek se koristi zivo. Od njega se .IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . Po~to mi Ziov. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. zavisi od uznista bolesnika. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. Gorki lekovi se uzimaju pre jela.izraduju razni lekovi.roge se dozi. trudnoca) i dr.raju u gra mov ima. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine. ili 6 do 9 grama k?re. nego postepeno. jer duzim stajanjem gube lekovitost.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. sirovo i osu~eno bilje. na pol. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja. stavljanje lista bokvice na posekotine .i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. tezinu bolesti. Kao ni pica.n prsta. a neka domacm stv. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi.4 4. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. na primer. . Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita. Suve d. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. Pre svega. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. ali kako je to ~esto zametno.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta.i mo u umerenom klimatu.3 3. odjednom pOptti. osu~imo i dobro zapakujemo. polako. U vecini slu~a. protiv smetnji u zelucu itd. stanje uhranjenos ti. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe. ni lekove ne treba naglo.

u poklopljenom sudu. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). zatim treba procediti . sto psihicki. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. cmog sleza. los go re j e ako se kuva u otvorenom. To je dobro. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . nanu. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . n evena. VeCina cajeva se tako spravlja. ali ne odjednom. lavande. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. treba ostavit.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. eesce meSajuci . ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. Medutim . razblazenom alkoholu i tome slieno. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. Za to je pogresno kuvati kamilicu. cesce mesajuci. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. pozitivno utice na bolesnika. To nije dovoljno. a osobito sa decom. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. j er kuvanj em gube. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. pored ostalog. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu.i be li slez. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. uvek se mora dobro izmesat i. Izvesni lekovi. Pogresno je kuvat. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . lipu. sve do nove . treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. majkine dusice. ruze. Cvece. zasladiti medom i piti. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. Na isti nacin mogu se spravljati .102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi.i lekoviti zejtini i masti. rakiji. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . nepoklopljenom sudu. Uglavnom. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. To pomalo lici na madiju. zavo mjaka. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. dodaje se cvet razlicka. Na primer. turcinka. Droga se sto bolje isitn i. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. poklope i ostave krace iii dll ze vreme. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. ali se oni greju na vodenoj pari. smilja i dr.

bunike. pticama. belog i crnog sleza. divizme. jos bolje. cubra.uva. ocJoljena. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. sitnice i dr. bosiljka.0 jedna vrsta. suncu i s l. vranilovke. kolomasti. kiseol1ika i z vazduha. ro treba bac ili ili. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. kantaliona. kupine. crne i bele slaclce. 7. m oljaca. o~. 2. 6. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. trave·ive. 4. To ne va lja. na prasnjavom tava. . ~umske jagode i maline. zubace i dr. kieice. Ravni· cari n e mogu imati lincure. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. podbela. u karton. . pitomog i di· vljeg kestena. pitomog kestena. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. troskota. lavandule. cemerikc. korijandra. a novo s lavlj ali u nove kutije. to je za brdane i pJanince oman itd. pitome i divljih vrsta nane. rastavica. ogrozda. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. S e men j e bundeve (duleka). treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . crne topole. sen u. 3. gloga. sapu njace. eve to v i tin'ice iii kamilice. breze i belog bora. sunceve sve /loSli. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. svinjca. lipe. podbela i dr. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. o . vitost pod razornim dejstvom vlage. Pup 0 I j c i majske ruZe. vetru. idirota. trave od srcJobolje. skim kutijama.koru~e i dr. ribizle. trna (trnjine). perunike. pallcini . U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. podubice. ali mora biti zaklonjeno od sun ca. kima. kisi. dunJe 1 lu· ben ice. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. maline. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. bre· ze. Svaku bi ljku. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. koje se potpuno za lvaraj u. Icpo osu. sladica. jablana. lincure. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. jo ~ b olj e. s pa liti . zalfije. ali zato mogu nabrati kicice. saJepa. misevima. kukureka . trandavilja. turcinka i drugog neotrovnog bilja. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. bokvice. maslacka. ruzmarina. sreenjaka. kal"bola. oraha. crvi i drugih s leloci na. jagorcevine. Mnoge droge napadaj u in· sekti. borovnice. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. belog i crnog sleza. lana. trna. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. Ijubicice. gorke deteline. zove. koje sc moze ceS lo prove travati.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . anisa. matienjaka. iznad sta le. hajducice. persuna. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. tao tul e. pasdrena. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . moraca ali anasona. vranilovke. gaveza. ruze. Ijubicice. l oplole. ha jducice. necistoce i /lagle promen e temperature. gumske jagode. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. mracnom i hlad nom meslu. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. nu . Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. drena. pirevine. S.

krecna i gvoZdevita voda. osladi i pije. Pet e I j k e isanj a i tresanja.104 LECENJE BIUEM 8. kru skc. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. jarebike). Pre svega. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. kru sa ka i dinj a. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. lek i sredstvo za osvezenje. u poklopljenom sudu. mal~ne. ali je skup.Naprotiv. najzdraviji i najlekovitiji. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. sumske jagode. a u ratu jos skuplji. razume se. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak.odnim slojevima. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. vrlo skupo plaeena. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. . oskoruse. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. sv ila od kuku ruza i drugo. veoma prijatan. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. Moze se piti topao. list kupine. glavni lekoviti sastojci sipka. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. 10. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. kiselina. Osim toga. vee prema tome sta se zeli dobiti. mlak i hladan caj. Ovako nacinjen. jer se bilje u apoteci tako cuva. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. jer se u celom. ribiz)e. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. 9. procedi. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. jer saddi v. onda se ostavi 1 do 2 sata. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina.i tamina. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. I u mimo vreme caj je vrlo skup. ljuske od ja buka. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. ogrozda. . a u mnogim predelima je Josa voda. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. nesumnjivo. Caj je. tanina i drugih korisnih sastojaka. Bolja je meka nego tvrda. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. pa tek onda procedi. provitamina. neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. lipov cVe! i dr.

Najvi se se ceni rumeno. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . divljih jabuka. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. jos dok je mlak. Prie njcm. samo uno koje nij e otrovno. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. sumskih jagoda. mus mula iii nekih drugih pl odova . m a lin a. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). erveno. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. Nazi- . . Vocni ~jcvi. decj i domov i. gloginja. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . bolnice. zapravo. jer se izra duju od vitaminskog hilj a. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. Ti pekmezi su. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. razume se. trudnica ma. brekinja . Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi .ilis ta. dunje i drugo voce se istruze na trenici. Nazivaju . dojiljama i sv im s labunja vim osobama. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. pazeCi pri tom da ne pregori. U sva kom slucaj u. a li dobije prijalniji miris. pijanstva. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. bo rovnica. internali za s kolsku decu i vojska. lIt oliko vise vil a min\! izgub i. Divlje jabuke. vilalllinskilz kO/lcenlrala. trnjina. kru s ke. sva ki za sebe iii u smesi. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. jer uk olik o se duze ku va . drenjina. osko rusa. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. narandi. pravo bogatstvo raznih vitamina. . nl! treba ga du go kuva li .IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. Cim se izvadi . tj.asto i zuto vo. oskoruse. biljnih kise lina.:'e. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. pl odov i. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. saspe se u mlake teg le ii i boec. Sumsko iii uivlje voce. provitamina. sipak izgubi jedan d ec vilam ina.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. musmule . divljih krusa ka. U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. dobro zap us i i c uva do upolrebe. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. iscedi. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. boles nic im a.i h i vitaminskim ca j evil11a. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri.

Osuseni voeni caj mora se herme[. Isto tako se pije [ nana. »upalili «. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. pojede stoka iii istruli.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. Uvijanje. nego tiho i postepeno.isea od kupine. Oni se toee u svim javnim lokalima.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell. sa sto manje d rZaka. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. Nasi bnlani i planinei. drZi se oko pola sata. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak.m voccln. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. ribizle. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. . . maline. imali bi v. Njima se lece mnoge bolesti. 'kamilica i drugo. vrani lovka. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta. da vrenje ne bude suvi se burno. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. Racli prijatnij eg ukusa. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. Izrada zamene za kineski caj. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. Lipov evet je najcesCi narodni caj. zova.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. sarplaninski caj. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs.ick i zapakovati . tj. sumske jagode i ogrozda.

Ianeno seme. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. pre svega. jedna od lih materija je pretezna . uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. na·na i limun deluju protiv povracanja. a zalfija deluje potpuno suprotno. a matienjak.nego bolesni'k«. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. ne poznaje se tacan hemijski sastav. Daleko od toga. sto je za mnoge osobe vrlo vaino. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. avionu.nega lditi. i 0 tome se mora vodili raeUlla. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. slieno kao beli slez. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. nego obieno njih povise.sllsi «. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow.el1ag sasrava. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. . i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. deluje zaustavljajuCi proliv. Na primer. uglavnom preventivna blaga sredslva. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. jer se zbog toga najc':esce zakasni. lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . pogotovu za neke trudnicc_ . ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. na brodll iIi stani. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. Ipak.i glavna. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane.. utoli'ko eesce upotreblj ava ova. jer su biljke slai. kora krusine otvara. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. saIep. Isto tako. To nikako. Uostalom. a hrastova kora zatvara. ona . dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. tj .nane i matienjaka i tome slieno. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji.

Sto se tiee ishrane. k iseia. odmah poklopiti i posle pola sata. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. mu~mule. Po 2 supene ka~ike titrice. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . koren crnog gaveza. s lucaj s velebilj em.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . 8. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. S.ice (titrice). zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. oso bito zaraznih. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. grgljati i naj zad popiti. podubica.e usIa. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. izbegavati slana. ostaviti 2 sata. salep i drugo. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. paprena i ljuta jela.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. osobito hronicnim bolesnicima. U ustima im a mnogo mikroorganizama. bun ikom. tatulom. stoji pola sata. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. kao ~ to je to. Iednake delove !ista podbela. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. 6. crnog i belog sleza. Ovo blago bilje deluje spor ij e. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. dunjino se me. ocediti i time ispirati usta. Za ispiranj. Opore biljk e. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. BOLESTI USTA P. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. zube redovno prati posle svakog j ela. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). kad se prohladi d ekstrallUje. 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. Zbog toga se. 1. hrastova kora i sisarke. trava od srdobolj e. sreenjak. 4. Dve kasike kamiJ. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. odliti i grgljati. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. usJed eega nastaju razne komplikacije. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . opijumom. naprotiv. zdravac. kopriva. 3. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. Zbog toga us ta treba drzati cisto. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. procediti i time ispirati usta i grgljati. strugane jabuke. tj. bedrinac i dr. m edu kojima ima i patogenih. . tj . odlije i time ispiraju usta. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. bunom. 2.ie mnogih bolesti. zalfije.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. 7. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. ne piti s drugima iz iste case.

Po 5 g zdravca. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. o s koru ~a. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. belog i crnog sleza. Jednaki delov i kamilice. . Jednake delove cve ta majske ruze. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. kao pod 18. kao pod 18. 16. Po 10 g korena ratanije i zdravca. kamilice J zdravca. Po 25 g n ane. kao pod 18. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. 27. pitome nane i zalfije. kao pod 8. 14. procediti i tim caj em ispirati usIa. popiti. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. kao pod 18. Caj treba ddati sto dille u llstima. kao pod 18. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. poklopiti i posle 4 sata ocediti. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. i. kao pod 18 . maticnjaka. koprivinog lis ta i kamilice. kao pod 18. 11. 15. kao pod 18. za lfij e i kupine. 18. Po 5 g :lalfije. 19. ocediti i time ispirati us ta. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. 21. Po 10 g rizoma zdravca. Po 5 g musmula. Po 5 g lista kupine. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. kao pod 8. Po 5 g bedrinca. miloduha. divljih Jcru~aka i lista pitome nane.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. podubice. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. . 10. 22. j er je mirisno i nije mnogo oporo. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. !ista pitome nane i maticnjaka. 26. kao pod 8. ribizle i pi tome nane. !ista nane. cimeta i anisa. biti kao pod 8. 13. Po 10 g hrastove kore . 28. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. na kraju.J 25. J ednake delove idirota. maline. maticnjaka i zalfije. kamilice. Dva deset grama miloduh a. kao pod 18. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). 17. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. kad se ohladi. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. puklopiti i posle 6 sati ocediti. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. 29. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. kao pod 18. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. nane i planill'sk<>g /5ubra. 12. Po 20 g hrastove kore. zdravca. kad se ohladi. 23. posle svakog grgljanja. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. poklopiti i. kad se ohladi. idirot a i gaveza sitno izrezati. 24. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. Ovo je dobro i za decu. 20. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati.

izb egava nje dru stva i. U Londonu. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. . tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. a od inostranog karanfilic. a u in os trans tvu zna lno vise. pre svega. eugenolni bosiljak. sma nji. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. 2. kao 4. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu. nane i mati cnjaka. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . hi gijena usta i. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. presni m povrcem i vocem. uop s te . ocajanja. kao pod I. uopste. To je. 5. donek le prikrije . kao pod I. U nas manje. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom.u organima za varenje. !cardamom i dr. limunova i pomorandzina kora. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. na zalost. a drugu uvece posle obeda. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. 1. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. kao pod I. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. gasova. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. najkvirc. sial ki koren.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. ali. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. nikad je nemarno dovoljno«. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. miloduh. 3. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <.10 III ace bilje. kao pod I. pravilna is hrana sveiilll. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. maskira neprijalan zada h iz usta. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. god. 6. Po 1 kasika miloduha.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. sa mocu i potis tenost. 7. 1ma vec i broj naseg i s tra n. kao pod I. Medutilll. uredna s tol ica. pomorand ze. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. nikom nismo bile dosadne.

Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. Iednaki delovi kicice. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti. I ovde. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. ocediti i nezasladeno piti pre jela. kolicina se odreouj e prema uzrastu. Iednaki delovi kamilice. Punu su penu kasiku titrice s tavit. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. nane i siSarica hmelja. 8. 7. 9. kao sto su morae i anis. . Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. Kad se preliju kljLlcalom vodom. gasova. 5. 2. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. jer je i med lekovit. kao i u drugim slucajevima. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. kao pod 5. pitome nane i matienjaka. kima . ocajnice i majkine dusice. Po 30 g moraca. 6. maticnjaka. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). Neza. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. pitome nane. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. Morac. a sladak posle obeda. maticnjaka. anisa. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. kao pod I . rastavica i pelena. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu.i korij a ndra i 10 g korena angelike. a s to je n ajvaznij e. U bo rbi protiv mraka i neznanja. 4. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. ocajnice.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar.ti i upotrebiti kao pod 7. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. Po 20 g moraca. 3.s laden caj piti pre jela. lekovitiji caj . Iednaki delovi anisa. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . Ko ne maze da podnese miris tHrice. 1. ostaviti 15 minuta. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. majkine dusiee. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade.

ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . lipe . Po 20 g kicice. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. kao pod 9. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. zasladene m edom ili voenim sirupom. karnilice. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. kao pod 9. kao pod 9. da omeksa i. kao pod 9. lincure. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. Po 30 g na ne. ali se pre thodno mora prokuvMi. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. 15. Po 25 g m ajo ran a. kao pod 9. lincu re i na ne. . Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. kao pod 9. 16. dakle. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. Po 30 g 'nane. d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. pogotovu kada je u zapaljenju. 11. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9.i timij a na i 10 g m at ic njaka. kao pod 9. ali nezaslaeleno pili pre j ela . 2. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . Po 30 g vranilovke. 12. a kiselina drazi sluznicu. 19. 17. id iro ta i odoljena. 1. prokisne. m e tvice. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. Po 25 g hajd ucice. oni koji pokrivaju. odlije se od taloga) . idirota i kud rave nane. on e opo rog ukusa. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. Po 30 g kam ilice. Pije se svakog sala po 1 kasika. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. 3. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. kao pod 9. 14. Po 20 g nane. Bolesnik mora traziti po moe lekara.112 LECENJE BIWEM 10. Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. Po 25 g vra nilovke. naljblaii le kovi. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. jer se brzo kvari. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. mo raca i raslaviea. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. 18. 15-20 minuta. ka mili ce i vra nilovke. 13. idirota . moraca. kada se ohladi. a one koji nisu gorki posle jela. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. kao pod 9. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. majora na. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. kore gorke pomora ndze. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e.

pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. Po 20 g korena i cveta be log sleza.I ova sluz je bljutava i otuzna. 10. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. Prema tome. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti.preli. popariti sa pola litra kljucale vode. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . kamiliee. 12. kamilice. Pedeset grama korena belog sl eza .i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. Po 10 g korena omana. kiselih visanja. maticnjaka i bokvice pomeSati. Po 20 g eveta kamiliee. podbela. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. 7. Po 109 cveta brdanke. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. jer im drazi organe za disanje. slucaj odrediti lek.KOl E SE . neprij atnog uJeusa. nevena. . Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. 9. . Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. kamilice i podbela. zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. 5. lekar ee za svakJ. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. lista hajduci"Ce. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. 13. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. 6. pomorandZe. Ovde je naveden veCi broj recepata. pogotovu bolesnici koji dugo boluju.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. cveta nevena. crnog gaveza.i ernog sleza. BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. Da se m i r-~s i ukus poprave. otufnog. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. pomesati. malina. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . ribizla. 15. Po 2.Sluzi su bijutavog. 'usta ~ jednjak. 11. jabuka i drugog voea. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. Po 10 g piskavice ili grckog semena. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. prema ukusu bolesnika. popariti jednim litrom kljuca le vode. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku.') g lista belog . Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog .UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. 14. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. navedenih ra nije pod 5. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. Neke osobe ne podnose evet divizme. . podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. 8. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna.

korena belog sleza. steze. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . Po 30 g lista pitome nane. 5. lravu·ivu. crnog sleza i kamilice. belog sleza i pirevine. kao pod 2. B. Po 10 g korena selena. skinuti. selena. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. kao pod 2. od verema travu. kao pod 1. 10. kao pod 2. 6. slatkog korena i pirevine. selena. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. 3. 11. smilja. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. kao pod 4. buacka i dunje. debelu koku. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. Po 10 g cveta kamilice. piti u toku dana umesto vode. lipovog cveta. kamilicu. kamilice. podbela. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. nanu . Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. 2. 9. KATAR ZELUCA (Ga stritis. vodopij e. dana kad god se ozedni. anisa i porno· randzine kore. Po 10 g korena omana. k. ali da ne vri. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti.icice. 2. Po 25 g korena crnog gaveza. petrovca i kima. Jednake delove hajducke trave.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. crnog gaveza. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. kao pod 4. lista bokvice. . pe t rovac. maj. Zimi se kuva caj od os usenih listova. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. 4. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. kao pod 4. ocajnice i cveta trandavilja. kao pod 2. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. hajducice. kao pod 4. Po 20 g majkine dusice. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. 7. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. Osobe koje ne podnose gorko. ruse. mogu za· sladiti caj medom. Piti 2-3 puta dnevno. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. Iista pitome nane. Jednaki delovi hajducice. kao pod 2. I ovde eemo navesti veei broj smesa. crnog gaveza i reuma. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. Po 20 g kamilice. orahovo lisee.

kao pod 1. betog steza. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. cvela lava ndute . 3. kamilice. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. Po 15 g korena crnog gaveza. kao pod I. kao pod I. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. kao s to su: velebilje. 4. angelike. maticnjaka. crnog gaveza. 7. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. korena mas lacka i kore krusine. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. s ladica. idirota i moraca i 10 g kamilice. kao pod 1. kao pod I. Po 25 g korena crnog ga veza. sladica. jer lake mogu izazvati teska trovanja.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. Po 20 g kantariona. 8. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. stadi ca i lrave od srdobolj e. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. bunika. !ipovog cve ta . odnosno sa hioscijaminom. kao pod I. !is la be tog i crn og steza i rusomace. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. 4. lipovog cveta i slatkog korena. omana i idirota. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. 2. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. angelike. k ao pod 1. 10. talula. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. Po 25 g cve la podbeta. rusomace. Po 10 g ki cice. bo kvice. Medutim. zalfije. kao pod I. oma na i pirevine i po 10 g moraca. Medutim. a ni sa i cve ta tra nda vitja. 5. hajducice. Po 15 g kore na crnog gavcza. 6. ma lic nj a ka . Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. Po 20 g ka m iti ce. . ka mili ce. kao pod I. 9. beli bun i mandragora. kamiIice. kao pod I. Po 15 g kantariona. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. kami!ice i moraca. Po 25 g kore na crn og gaveza. kao pod 1. sacinjenih od neotrovnih biljaka. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. betog steza. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. s latke paprati i s lavelja . iatfije i ruse. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane.

ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. kao pod 1. kao pod 1. lincure i rudinskog pelina. kicice. Po 25 g korena idkota. kao pod 1. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . ko re od gorke pomorandze. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. Po 30 g lincure. zove. kao pod 1.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica.ive h rane boga te celulozom . 6. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. kima. ko moni ke. kao pod 1. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. 3. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. trave-ive podubice. angelike i ruse. u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. kicice i komoniJke . POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. Po 20 g trave-ive. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . kao pod 1. m oraca i korij andra i po 10 g lincure. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . Po 25 g kokoca. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. kim a. idirota.. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. Po 20 g gor k e deteline. kima i idirota. Po 25 g pelena . 2. 8. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. trave-ive i grcice. k ao pod 1. . Na primer. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. Po red razn ili tegoba u trbuhu. hmelja. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. omana. 7. Po 20 g korena selena. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. 9. Po 15 g idi rota. Po 25 g blazenog ckalja. angelike i lincure. kao pod 1. _ 5. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. h ajducice. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. 4. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. podubice.

Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. ko rijandra. k ao pod 1. is landskog lisaja i 10 g trave-ive. 4. idirota. omana i 10 g pirevine. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. 5. lista koprive i korena pirevi'l1e. Od vehke pomoei su tzv. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. Topli oblozi na trbuhu. kao pod 1. kao pod 1. 1. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. a kim u a vanu s tu ca ti . 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. gorcice. kao pod 1. Po 15 g lis ta pitome nane. pre svega. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. 2. 11. pi-ti 3. 7. Po 50 g idirota i oman a. sve dobro isitniti . osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. Po 15 g kima. kr~anje u crevima i druge tegobe. Po 30 g moraca. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. gorke deteline. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. lanenog i dunjinog semen a. kao pod 1. kao pod 1. gr~evi 1I trbuhu. Po 40 g korena idir ota i lincure. Piti umesto vode. 2. 9. 10. 3. . maticnjaka. podubice. kao pod 1.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. kada se s ml a~ i. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. Znaci oboljenja su proliv. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. tan ina (oporih materija). 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. k ima i anis a i 10 g nane.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. Po 15 g kieice. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe.Ie. nadutost. Osobita painja se obraca na ishranu. kao pod 1. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. lincure. 8. Po 30 g hajdu ~i ce. smanjuju tegobe bolesnika. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. hajduOice i po 10 g trave-iove. ma ticnjaka i h ajduoice. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. kao pod 1. prtome nane. osobito posle jela. 6. Po 15 g kamilice. poklopiti i posle 2 sata ocediti.

118 LECENJE BIU EM 3. kao pod 2. Prolivi su vdo cesto sluzavi.i krvavi . pektini). Po 20 g srcenjaka. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. Po 20 g korena repuha. Po 25 g srcenjaka. otajnice. steze. Po 50 g lubenicarke i steze. lis ta borovnice i bokvice. pod bela i kflmilice. vranilovke i rusomate. ocajnice. kao pod 1. kamilice. kao pod 2. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa. srtenjaka i trave od srdobolje. kao pod 2. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. Pre svega. kao pod 2. Po 25 g kamilice. hajducice i borovn-i. 8. . bokvice. tj. 11. trave-ive i rusomace. trave od srdobolje. 6. kao pod 2. vranilovke i karnil. 3. vranilovke. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. Po 25 g islandskog liSaj a. 10. 2. nane. Po 25 g hrastove kore. ostaVli. Po 25 g lista oraha. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. kao pod 1. Po 25 g !ista koprive.ifenolska jedinjenja). 7. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. po 10 g cveta majske ruZe. koristeCi hranu koja se lako vari.ice. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. 3 supene kasi. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. uzimajuCi uvek neku drugu smesu.i: 1. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. kao pod 1. 5. koprive i hajdutice. kima i rnorata. kao pod 1. kao pod 2. 12. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. lis ta bokvice. posto je kolitis dugotrajna bolest. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . Po 15 g lanenog i dunjinog semena. kao pod 2. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. nane. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. nane i t·roskota . sve pome~a.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. Daju se i raz:ni lekovi. Po 25 g majkine du ~ ice. Po 20 g trave std e. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. nane i cveta kamilice. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. 4. bokvice. potrebno je menjati cajeve.ti i upotreblj ava ti kao pod 1.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. 4. 9. To se postize posebnom dijetom. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. Po 20 g troskota. kao pod 2. Da ne bi doslo do navikavanja. trandavilja. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni.ce. prvenstveno namimice s malo celuloze. azulenogene materije (antiflogistika.

rusomace. Po 5 g pupoljaka od erne topole. 26. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. lanenog. kao pod I. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. srcenjaka. ocediti i. kao pod 16. trosko ta i bokviee. 7. majkine dusic e. Po 15 g maticnjaka. 13. kao pod 1. 12. kao pod 1. 23. Po 10 g eveta kamilice. 18. kao pod 16. kao pod 1. Piti u toku dana umesto vode. kao pod 1. 9. . kao pod 16. 17. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. planinskog cubra. ocajniee i pitome nane. miloduha i islandskog lisaja. kada se ohladi. Po 10 g planinskog cubra. 11.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. vranilovke. srcanika. 24. podubice.Jja i divizme. kao pod 1. trave od srdobolje. Po 10 g ploda pasdrena. m aline i kupine. 22. Po 10 g odoljena. trandavj. 19. 15. kuva-ti jos 5 minuta.ena. vranilovke. Po 10 g planinskog cubra. pirevine i emog gaveza. kao pod I. drunje. kao pod 16. 21. kao pod 1. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. 10. kao pod 16. dodati 1 kasi·ku korena selena. lineure. nane . Po 30 g Iineul'e.j srcenjaka. Po 10 g dunjinog. kao pod 1. 8. popiti u 2. 28. koprive. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. kao pod 16. korena angelike. Po 30 g kantariona. borovih pupoIjaka. kao pod 1. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. majkine dusice i kamiliee pomesati. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. maticnjaka inane. pitome nane. Po 20 g ocajniee. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. 27. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. b. pirevine. Kas iku salepa. nane i odoljena. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. lavandule.o pod 16. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. 25. idirota i kore krusine. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. Po 20 g s teze. 20. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. kao pod 16. Po 30 g idirota. Po 10 g stde. mravinea. 6. Po 10 g majkine dusice. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. miloduha. nane. 20 g kamilice i 5 g maslacka. majkine dusice i hajduciee. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. dodati 10 g rizoma pirevine. ocajniee. oraha. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje.3 doze. kao pod 16. 16. hrastove kore (u prall stucane). kao pod 16. sumske jagode. srcenjaka i zrelih borovniea. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. belog sleza. kao pod 16. dolivajuCi isparenu vodu. jabuke. Po 10 g planinskog cubra. borovniee. rizoma idirota. emog gaveza. kao pod I. 14.

maticnjakom i t ~tricom. al i ne l1ekuvallu vodu. 11. 2. ogrozda. zecje stope i kamiliee. stefa. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. 6. maticnjak. sam iii zajedno sa nanom. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. taninskih materi ja. roscica. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. kil1eskog ca ja. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. oporih. Protiv proliva pomazLI. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. petrovae. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. list kupine. lis t i koren koprive. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. kao pod 9. 4. s umske jagode. idirota. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. bolesnik mora traziti pomoc lekara. cera. 13. razne vrste stavolja (Rumex). Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. za. kamiliea. pogo tovu kod deee. 3. Us pes no deluje kantarion. zir i ~isarke. Po 25 g lista od nane. borovruee i oraha. trave od srdobolj e zdravea. pre svega. S. Po 20 g trave od srdobolje. 9. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. 1. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. semena dunje i lana i lista nane. kao pod 9. stueano dunjino seme i drugo. biljke koje imaju stavoSkih. Strugane jabuke. kamilice. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. l iva trava. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. hrastove kore i srcenjaka. koren srcenjaka. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. koprive. kruske i bokvice. Kad se ohladi. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. bokvice. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. trava-iva. 7.1 g eveta kamiliee i lista nane. hrastova kora. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . Po 2. kao pod 9. list ernog sleza. nana. trava od srdobolj e. rule. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. plod zesljike i kantarion a. 5. 14. Cubar. U svako m slucajli. kao pod 9. vranilovka. beli luk. dunj e. nego blage caj eve od l1al1e. zdravae. lormenlilla). s rcenj a k. list i plod borovn iee. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva.guisorba) i 10 g majkine dusiee. kruske. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. bokviee i troskota i 10 g nane. ma line. jabuka itd. Po 30 g stde. kao pod 9. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. ribizle. lalfij e. list m edvedeg grolaa. 15.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. osobi to dece. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. 10. 12. Po 25 g majkme dusice. hras ta . srcenjaka (P. Samlevene hrastove sisa rke. kao pod 9. bislorla) i lubenicarke (San. .120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje.

kao pod 9.! ta i li sta podbela. hras lovc kore. Po 30 g ri zorna zdravca. 24. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. . Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. migrena. 17. nadutost. osobito deci. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. virka. kam ili ce. po 20 g vra nilovke i kamilice. kao pod 9. opsta slabost. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora. kao pod 9. kao pod 9. neraspolozenje. kao pod 9. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla. po mQgucnost>i nesladeno. 22. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. kao 19. Kretanje. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. pod 9. sum ske jagode.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. borovnice. divljih jabuka krusaka i sipuraka. 21. Po 30 g cvela trandavilja. 20. kao pod 9. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. gimnastika. a osobito na mozak. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. 26. 29. kao pod 9. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. plivanje. kamilice i hajducice. 30. TVRDA. zdravca. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. Po 20 g lis la k up ine. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. kad se ohladi. oskorusa. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. zdravca. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. 25. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. island skog lisaja i tim ijana. s ipuraka. 31. kao pod 9. kao pod 9. 27.aka. ogrozda. dunja i musmula dobro isitr. Po 20 g korena zecj e stope. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. maline inane. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. srce nj a ka inane. Po 20 g petrovca. a jos vise deci oboleloj od proliva.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. Zt\TVOR. smilja i vranilovke. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . kao pod 9. 18. 23. Po 25 g cVI. koprive i osusenih divljih kru. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. 28. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. kao pod 9. ocediti.

4. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. pre svega. ani sa. bele mrtve koprive. Caj se. Po 30 g plodova lOve. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. pre svega. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. . Po 20 g gorke deteline. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. kamilice. 3. kao pod 1. 5. kad se ohladi.i crnog sleza. Po 30 g kore krusine. Po 15 g moraca. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. 13. zove. turcinka. sapunjace i lanenog semena. kao pod 3. kima. kao pod 3. 9. kad se ohladi. m eteonzma. Po 25 g kore krusine (ili zestike). plodova kima. kao pod 3. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). 8.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. za uredivanje s tolice. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. korena omana. 16. Za decu: po 25 g kamilice. korena selena i amana. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. 12. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. kao pod 3. 11. osobama koje pate i od gasova. 1. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. 2. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. kao pod 3. nadutosti. 15. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. To ponoviti 2-3 puta dnev no. odjednom popiti. Po 20 g kore zestike. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. 7. 6. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. kao pod 3. anisa. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. lOve. kima i cveta crnog trna. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. za ciscenje (Iaksansi. cveta kamilice. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. plodova pasdrena. Propis jugoslo venske tarmakopeje. kao pod 3. sladica. kao pod 3. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. angelike. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. purgansi). belog . zasladiti m edom i popiti . moraca. 14.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. kao pod 3. plodova klima i zove. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. kima i moraca. kao pod 3. kao pod 3. po 10 g bele mTtve koprive. Ovaj caj se preporucuje. Po 30 g sla tkog korena. 10. trna i zove. .

jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . smesta poklopit. soli i sireeta iii Hmunovog soka. rotkva i rotkv-ice. toplo iIi hladno. 11. kao pod 1. pa moze izazvati i smrl! ). PODR1G1VANJA 1. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . Ovo ponoviti vise puta dnevno. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. U tu svrhu mogu se koristiti limun. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. lirnunove kore i surnskih jagoda. Po kafenu kasik'll rniloduha. pomorandZa. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa.i t: i one vrlo opas no. kao pod 1. Meuutim . srnesta poklopiti i. kirna i kleke.ku rnaticnjaka. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade.i i poslJe pola sata pro cediti. presan i kiseo kupu s. v-isnja. PROTIV GABENJA. ke l eraba. kad se ohladi. 8. Kompo t od sljiva i smokava. jer . 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. 18. kao pod 1. ribizle. poklopiti .risa i ki-selog ukusa koji osvezava. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. 2. ukusa i izgleda. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. moraca. jabuke iii nekog drugog voea. jer j e one vrlo otrovno. kao pod 1.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. Po kafenu kasi. raso. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. Po kafenu kasiku maHonjaka. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. 10. kao pod 3. 3. se dobi ti 1I svakoj apo teci. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . Po kafenu kasiku rnaticnjaka.j postupi'ti kao pod 1. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. . ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. 7. odliti. prerna potrebi 'i zelji bolesnika. mi'l oduha i cveta lavandule. pomorandze. 5. 6. kore gorke pornorandze. lirnuna. POVRACANJA. kao pod 1. Pije se po 1 kasika svakog sata. 4. 9. ribizla i kupi na.

Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. naroeito zene. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela. Vama napomcna. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura.i desetak dana. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. povremenD se svakodnevno jace promucka. ko. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. Zatim se odlije i iscedi.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela. jer su to uvozne droge . pa. a osobito zeludacnog soka. dobro se sud zatvori i dr:l. pre ma tome. vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . u obl·LIm caja. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. oporo i sluzavo_ 1. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava.ijom iii najboljim starim crnim vinom. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako.ljive bolove od upala vena. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. hin inovoj ko ri .ja se ceni svuda u svetu. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. o sim toga. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. do koj eg svako moze lako doti . Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. koje osecaju neizdr:l. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. Ovo nije naucno ispitano. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne. .

Nar (sipak. Caj od cu bra. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. 4. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. 3. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. limijalw. 2. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. posto se ohladi. hm elja (sisarice). odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. preliti sa cetvrt litra vrele vode. semen a bundeve i ploda pasdrena. kore od gorke pOllloral1Cl ze. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. mogrnnj . Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. 5. njcgov sok. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. Ovo se ponavlja nekoliko puta. uzeti 2 kasike ove smese. ostrugati i nastrugati. podubice. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. 6. ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku .KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. vranilovke. Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. ocediti i dati kao klizmu. 3. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. iscediti sok i odjednom popiti. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi.i ve . i beli luk. jer je nar otrovan! . Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. j er ako se nepravilno upotrebe. os tav ili 2 sala. ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. gorke delelille. kici ce. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. Irave. sve pomeSati. hajducice. pel ena. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. it1. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. poklopili. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. uvek u razmaku od 3 dana. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). procediti i popiti u toku jednog sala. osim bundevinih semenki. prokuvati i. i to se odjedno m pojede kao obrok. pa i da umre.Punica granalum). To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta.

neuobicajenu glad i vrtoglavicu. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. ocediti i popiti u toku dana. a muzjaci nesto kraCi). poklopiti. pa time bolesnika klilsti'r ati. medom zasladiti i u 2 doze popiti. 2. koso (iz Etiopije) i druge. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. Neka deca postaju nervozna. popariti jed· nim litrom kljucale vode. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. gde nema kanalizacije i. noene strave.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. ostavi. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. Po 25 g rudinskog pelina. Po 25 g cveta kamilice. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. T'O su rizomi navale. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. kamilice i pelena pomeSati. javljaju se grcevi.. ista terapija se mora ponoviti. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. 2. ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . procediti. ali mora biti pod kontrolom lekara. kora nara iii sipka. gadenje. kada se ohladi. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. 1. J. kamala (sa Filipina). pro· liv. Posle 3 dana avo ponoviti. za gO\ledu goveee. po· vratica i mdinskog pelina. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. poremeeaji vida i sluha. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. naduvenost. da bi se utv. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. . kao pod 1. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. Lecenje je jednostavno. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. uopste. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. povraeanje.

cveta vratiea. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. 9. 10. Po 25 g s tucanog belog luka. 4. kao pod 2. . 11. kao pod 2. 4. Po 25 g pelena. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. Po 10 g kamilice. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. 5. Po 20 g plodova borovnice. 7. 2. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. eubra. kao pod I. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. lincure. jer je prasak neprijatan. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. Po 5 g povratiea. 5 g agara . kieice. vranilovke. Po 10 g cubra. 3. posle toga oceiliti. kao pod I.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). JI1aj kine dusice. Po 25 g pelena. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. Po 20 g eubra. stoji poklopljeno 2 sMa. 6. kamilice. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. kao pod 1. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu.ih crew:hih glista). kao pod I. Pet grama omana u prahu. povratiea. lincure i 60 grama kore kru5ine. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). svega 2-3 mm dugaeke. Po 20 g pelena.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. Piju se i ovi cajevi: I. omana i borovnice stucati u prah. pelena. vratiea 1 lin cure. vratica. kieice. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. kao pod I.kao pod 2. 7. 8. moze se pomesati i s medom. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. 5. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. Sitne su i tanke. vraniloVlke i planinskog cubra. kao pod I. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. kraljevca i odoljena. pomesati s medom i pojesti. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. Najce. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. ----' . cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. 6.

tome nane. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. Istim kolicinama pelena. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. Jednak i delovi n a ne. pa od te smese kuvati i pit. 4.3 sata da se »kiseli «. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. ruse i k rusine. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. Jedna ki delovi pitome nane. kao pod 1. tatula. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. 1. tr ave-ive. trave-ive. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. izgleda. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). t itrice i hajducice.i caj kao pod 1. cesto po nekaliko meseci pa i d uze. . ocajni ce i t r ave-'ive. kao pod 1. kao pad 1. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. velebilje. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. J ednake delove maticnja ka.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. podubice. 3. trave-ive. Jednaki delovi nan e. m a ticnj a'k a. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. 7. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. Lecenje traje duze vremena. najbol je rezultate dala piloma nana. moraca i krusine. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. ali neotrovnih biljaka. smir l ja.k.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. omana. popariti sa litar i po kljucale vode. tj . Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . Njena uloga j e ogr omna . kao pod 1. smilja. Medutim. rusa. vodopije. 6. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. pod ubice. haoj ducice. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke.1 naliem organizmu. podubice. kao pod 1. trave-ive. 2. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. pored drugih lekova. ruse. steze. petrovca. 5. ocajnice. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. maslacka. U naucnoj i narodnoj medicini se. maJt>ienjaka. kru ~ine .

Po 30 g kantariona. .ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. Po 20 g resnika. 14. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. brezovog i kruskinog lista inane. holagogna sredstva). Po 25 g resnika. kao pod 8. hajducice. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. odoljena. trave-ive i podubice i 10 g moraea. podubice I maslacka. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. 18. vodopije. masiacka. ruse i orahovog lista. Po 20 g pelena. maticnjaka i kore krusine. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. kore zutog trna i korena vodoplje. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). 17. kao pod 8. hajducice. kao pod 8. 12. komonike. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). kao pod 8. 9. kanta riona. moraca i plodova pasdrena. 13. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. kao pod 8. orahovog lista. lincure. hmelja. smilja. bHo da po jacClvaju pral. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. Po 30 g nane. 22. kao pod 8. poklopiti. bilo da podstieu. Pedeset grama nane. 16. kao pod 8. kao pod 8.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. 15. 10. kao pod 8. 11. dimnjaee i kieice. nane i kantariona. 21. hajduCice. kao pod 8. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. kao pod 8. kao pod 8. 20. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. petrovca (ranjeni· ka). nane. komonike. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). kao pod 8. Po SO g lazarkinj e inane.njenje zucne besike tholekinetici. oeajnice. kao pod 8. Po 20 g peiena. Po 15 g ocajnice. nane. giogovog cveta i kamilice.

pasdrena i kamilice. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . 28. kao pod 8. Pedese t gTam a nane. 32. petrovca . kao pod 8. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. ruse i ocaj nice. Po 15 g kukuruzne sv ile. . kao pod 8. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. 34. p ngotovu m asna jela. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . pre svega presnog. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. Sezdeset grama nane. kan ta ri ona i ka mili ce. moraju se piti Ilezasladeni. Piti 2. takode. k ao pod 8. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. plod ova pasdrena.iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. Preporuka. petelj a ka od visa nja. Po 50 g vodo pij e i stde. kao pod 8. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. 3. kami lice. 29. ruse. ru se . ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. Posle sva. kao pod 8. tim je bolja. K ol ik e. pe trovca. 30. ruse i smilja.. 26. 31. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). 27. cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. kao pod 8. 2. Po 25 g semena gujine trave. m a ti cnjaka i kim a. podu bice. ruse.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . 4. 33. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. Jesti s to vise povrca i voca. ma ti cnjaka i kore od zes tike. 25 . trave·i ve. trave ru se. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. sto je rotkva Ij uca. bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. a li i to sto manj e. posle 6 sati ocediti. kao pod 8. tros ko ta.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. 30 g trave· ive i 109 ruse. k ao pod 8. vodopije i ma slacka. Po 20 g na ne. ko ri s ti kao lek. kao pod 8. . Izbegavati tes ka.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. 24. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. Po 20 g na ne . P. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima .

Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. 8. To je.pre svega. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. Medutim. kao pod 4. zute hajducice. U oboleli h j av·Ij a se. insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. kao pod 4. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. kao pod 4. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. 9. Osim uzimanja lekova. U nekith osoba javlja se ova bolest. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. Po 20 g ras tavica. Po 30 g ruse. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5.koze ili groi danog secera) u krvi . Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga.Jno leci. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. nane. kantariona i korena vodopij e. rnzurne se. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob. <is to tako. . o sobito masnu hranu. sm iI j a. i »od seki racije«. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. prema vrsti i tezini dijabetesa. skle roza srcanih krvn:ih sudova. 10. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. lica koja se malo kreoo. biljke zdraljevine i drugih vr- . .j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. kao pod 4. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. Pojava secerne boles ti j e nasledna. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. 6.lijarna. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa.ki lekovi. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. kako to narod kaie. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. 7. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). fami. II. insulin. . kao pod 4. kao pod 4. Po IS g ruse . cveta od zute hajducice. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. ruse. kao pod 4. hajd ucice i nane i 10 g klekinja . gvanidinska jedinjenja.

osobillo ~eCer. nije pomogao iii sasvim neznatno. U ovoj knjizi. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. ugljeMe hidr at e. testa. razm. Medutim. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. je isto toliko vazna . . pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. levulozu. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. krto meso (zivinsko.~ecera~a. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. Smanjiti. hajdutica i dr.9ti ii ulja treba mesno v. trava-iva. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa.e &latfkiSe. . Objasnjenje lezi u tome. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. nego sarno po savetu lekara. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). posnu ribu). osu~enu iIi iz konzervi. telece. i to sveieg. mesana povrce itd. kiselo mleko. Kad se u mokraCi pojavi aceton. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. gr~ica (gorka detelina). Prema tome. Dijeta. vec prema ukusu bolesnika. j e r je skrob i zvor glikoze.reme potpuno izbaciti iz ishmne. presMog (kad god je to moguee). Boranija (zeleni pasulj. Iincura. Po~to je secerna bolest dugotrajna. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. pre svega.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. Na primer. Medutim . Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi. ma. Os'lalo voce. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. beli i crni luk. pravHna dij etalna ishrana . govede. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«.u ruku. a zimi smrznutu. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu. pei"Sunovo lisee. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. pre svega. dobar ajvar od crvenih paprika. Jesti sto posnije: mMogo povrca. a nekad i vafnija od uzimanja le kova. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. Grozde je gJavni izvor glikoze. nekima taj isti pelen. Masne materije ta. zeleni grah. sto gotovo sva.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. posno. hleb.

osim p er~unovog !is ta. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). kao pod 1. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla).s ta. zdraljevine. kao pod 1. kao pod 1. 10. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. SLanovnioi Ba lkana. kao pod 1. lista boravnice. 12. po 15 g lista duda. kao pod 1. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. poponca. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. Sezdeset grama !ista borovnice. Po 30 g zdraljevine. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. kao pod 1. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li.ta pitome nane. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. kao pod 1. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. kao pod 1. Po 30 g semena od lana. cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. 6. Po 20 g korena i cveta maslaeka. kao pod 1. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. osobito is tocnog i jufuog dela. dobro pomesati.s. !ista pitome nane. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. 13.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . 2. Po 30 g be10g luka. 14. pa i protiv dij abetesa.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. kao pod 1. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. kao pod 1. 11.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. 4. Po 30 g semena zdraljevine. rnahuna pasulja i zdraljevine. kao <pod 1. ostaviti cta se ohl adi . 16. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. 15. kao pod 1. borovnice i duda.tniti. 5. 7. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. vekovirn a koris te presnu salatu od . Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. . Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. kao pod 1. Po 20 g trave daninoca. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. 8. 3. lanenog semena. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . kao pod 1. 9. venje (klckinja) j zdraljevme.

Plivanje. ploda pasdrena. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. lista nane i duda. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. ko god moze. . Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. kao pod I. 27. 24.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. Po 20 g semena zdraljevine. dudovog lista i pelena. kao pod 1. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. 21. kao pod 1. 18.gojiti se .znati stariti«. 19. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. 26. Ipak. gujine trave. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni.134 LECENJE BIUEM 17. kicice. masti i. maslacka i zdraljevine. jer oni bolje deluju. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom.Po 25 g korena maslacka. kao pod I. 28. 20 g zdraljevine. Posto . 30. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. kao pod I . vodoJ!ije i crnog gaveza. repusine. kao pod 1. Gojaznost treba leciti. 22. Po 30 g trave-ive. Po 25 g kantariona. kao pod I. kao pod I. Po 25 g mahuna od pasulja. kao pod I. . ali nikako secerom ni medom.Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. piskavice. zdraljevine. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . planinarenje. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. kao pod I. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. . U mnogim zemljama. uopstc. 20. Napomena. hleba. neka pije nezasladene eajeve. 23. lana i dunje. 35 g mahuna od pasulja. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. kao pod 1. kao pod 1. kao pod I. po 15 g ploda krusine i korena maslacka. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. Po 20 g korena belog sleza. 25 . kao pod I. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. Posna hrana. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. 29. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. jer .

:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1.isanja. s iadiea i zccjeg tma . ploclova pasdrena i sene. bos io ka. pasdrena. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore.Lecenje traje duze vremena. 3. 5. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. 4. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. kacl se proh ladi. maslacka. S uspehom se elaje i drugo bilj e. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. trna.i korijanelra i cvela kami li ce . klekinja. masL. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. moraca . 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. ces to smese u kojima ima. cveta belog sleza i lista od zalfij e. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. kao pod I. kao p od 1. a ni sa i korij a ndra. Po 15 g ko re kru sine. 6. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. B. kore bele topole. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. kao 'Pod I.i bele mrlve koprive. Po 25 g p\oelova pasclrena. U slucaju ole. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. imele i rutvice. slatki koren i kukuruzna svila. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. li s la mas lacka i vinove loze. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. tros kota i imele. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena. kao pod 1. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). poreel breze. kamilice. korena site i odoljena. kima. medvede grozde. cve ta l11as lacka i li sta maline. rastaviea. sitnice. cesto se uzima previse. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. Caj piti nezasladen. cve lova tma. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. bracica i kami li ee. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). IIi ovaj: breza. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. brac i':a.acka . korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. persuna . Dvadesc t pc t grama plodova sene. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. anisa. brezov list i koren selena. kao pod 1. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. kao p od 1. . kima i moraca. i medvecleg grozda. 7. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . bele I11rtve koprive i hajd uciee. 7 .ecjeg lrn a. 2. .

6. 3. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. najbolje sokom od borovnice. posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. 4. 8. persuna i idirota. II. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti.upotrebe. dodati navrh noza sode bi· karbone. borovniee. 12. 5. 9. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. ostaviti polclopljeno 3 sata. k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. omana. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. List stucati neposredno pre . ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. skinuti s vatre. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. persuna. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea.ti. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. navrh siljatog noza sode bikarbone. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. Po 10 g . dodati vrlo malo. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. 10. kao pod 11. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. Po 25 g korena maslacka. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta.prolece pre nego sto ee breza prblistati. lista pitome nane i klekinja. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . sapunjace. 1. 7. nikako na svo· ju ruku. brani ranD u . kao pod 9. Po 20 g ploda eelera. brezovih pupoljaka i lista breze. . 2. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. zecjeg trna. . mrkve. Po 25 g korena vodopije (eikorije). odmah poklopiti. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. Lisni brezovi pupo/jci. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. popariti s pol a litra kljucale vode. tj. moraca i kima se pomesa. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju.

semena od lubenice (s tucanog). sladica. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. kao pod B. nane i kima. 15. 16. omana. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . lB . sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. Po 20 g s ipurka. 25.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. sipurka i lis ta breze. eel era i perslIna. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. Po 20 g svile ad kukuruza. kao pod B. nego sarno po savetu lekara urologa. 14. sami iii zajedno sa eelerom. Po 20 g peteljki ad visanja. kao pod B. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. Po 25 g semena lana i dunj e. selena. dunjinog semena. maslacka. meki. h ajducice. Po 25 g lista koprive. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. petrovca. Po 25 g korena selena. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. 17. korena ad r epusine. kao pod B. kao pod B. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. 29. Po 20 g ploda kima. odoljena i gaveza. dobricice. Bolest je vrlo teska i ozbiljna. kao pod B. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. 19. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. 30. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. breze i kantariona. Po 25 g daninoca. breze. kao pod B. klekimj a . Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. 20. semena od lubenice. Slieno se upotrebljavaju i mladi. po 10 g korena gaveza. persuna i mrkve (sargarepe). jos b eE pupoljci spargle. 26. Po 25 g korena ad site. sladica i ploda mo raca. 23 . kao pod B. kao pod B. sumske jagode. maline i kupine. 24 . Sve 'Se isitni. 28. troskota. cveta crnog sleza i lOve. korena crnog gaveza i ploda p erslma. Tri supene kaSike ove mesavine . selena. ruzma l'ina i pers una. Po 15 g korena vodopije. mrkvom i persunom. kao pod 8. Po 20 g sipur ka. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. 22. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. Po 25 g srdacca. kao pod 8. daninoca i korena broCa. kao pod 8. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. kao pod 8. kao pod B. maraca. 21. 27. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. kao pod 9. kao pod 8. idirota i sapunjace i 10 g nanc. Po 25 g koren a zecjeg trna. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda.

a cetvrtog ci ni ti pauzu. Po 20 g bosioka. i kada se oh lacLi. procediti i piti umesto vode u loku dana. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. kao pod 15. pomorandze i dr. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . ogrozda. kao pod I. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . (uremija. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. kao pod I. kao pod IS. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. povralica i zove. kao pod 15. 3. pirevjne. kao pod l. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. 17. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. po 10 g korena selena. lanenog semena . Moze sc zas laditi. poklopili. posle obeda. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. Po 20 g sipurka. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . 6. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. 2. persuna i zubace. Po 15 g lis la breze i km sk e. kao pod I. sumskih jagoda. 11. .: rnog sleza. limuna. kao pod I. 5.i cveta ernog sleza. 20. Po 25 g pupoljaka. 18. Trideset gram a brezovog lista. 7. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. 14. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. 9. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. Po 30 g lis la breze i krus ke. 10. kao pod 1. Po 10 g IIsta breze. kao pod 15. 8. Tri uzastopna dana pi Ii. tra ve daninoca i zlatniee.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. tako ponavljati du ze vremena. kao pod l. Kada se ohladi. tes ko izbacivanje mokrace). ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. 12. kao pod I. kao p od 1. rastavica i trave d aninoca. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. korena c rnog gaveza i zecj eg trna.ki od visanja. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti.tniee i selena. 4. kiselih visanja. 16. IS. rizoma pirevine i 5 g sitniee. kao pod IS. Po 15 g korena selena. Cetrclesc t grama lanenog semena. proeediti. i. kiao pod I. najbolje medom. kantariona. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. zecjeg trna. zecjeg trna. 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. virka. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. 19. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. kao pod 1. 13. rastavica i p e telj.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. srd acca. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. selena i beclrinca. kao pod I. (hronicni nefritis). [ista i soka od breze. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla.

kao pod I. 15.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. Po 20 g viciovciee. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. crnog gaveza i klekinja. Po 15 g korella pirevine. breze i maline.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. kao pod I. Po 30 g lista breze.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. Po 20 g lista koprive. I. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. idirota. Bolest j e teS ka i dugo traj na . Lista rutviee.ista breze i koprive i cveta hajducice. pupoljaka erne topole. 12. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. 14. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. 2. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. ernog gaveza. i sladica. kantariona i lista podbela. l. . kao pod I. kao pod I. 13. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. kao pod I. 4. os tavi poklopIjeno 3 sata. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. vrbove kore. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. Po 30 g lanenog semena. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. 3. 6. 7. pupoljaka breze i 10 g goroeveta. kao pod I. 9. kao pod I. kao pod I. Po 20 g borovnice. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. kao pod I. bosioka i koprive. hajduCiee. ocedi i pije toplo. 8. kao pod I.tavica. 10. kruske i breze. kao pod I. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. kao pod I. 5. Po 30 g korena maslacka i repusine. Po 20 g korena belog sleza. 11. trave claninoca. podbela. lista borovnice i maline. kao pod I. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela.

kao pod I. Pedeset grama lanenog semena.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. II. broea i sladica i 10 g gorocveta. Po 30 g si tn ice . IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. p ersuna. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. Po 30 g brezovih pupoljaka. pa se s ire na tloJc. mrkve (karotne) j celera. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. 3. kao pod I. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. celera i sladica. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. 6. po topi u I lil ar vode. Pedescl gra m a rastaviea. Caj piti uzas topno 3 dana. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. majk. S ve se do- bro is itni i po mesa . 16. Bolcs nik ces to m okd. 12. Po 25 g plod ova (semena) kima. kao pod I . Po 20 g sipurka. kao pod I. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. kao pod I. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. Po IS g kOl-ena maslacka. selena. kao pod I. kao pod I. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. kao pod I. Po 25 g kore na selena. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. po IS g troskota. pirevine. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. moraca. 2. 9. Po 20 g brezovih pupoljaka. Pone kacl mokl'aca posla. klekinja. Ka da se oh la Lii. kao pod I. sipurka i klekinja. kao pod I. 8. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. borovih pupolja. 14. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). idirota. 7. brs ljana i ruzmarina. 4. 5. sve plodove u avanu dobro stucati. . kao pod I. kao pod I. kao pod I. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. kao pod I. kao pod I. 10. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. Po 30 g dobricice. kantariona i ruse. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. lista koprive i cveta zove i lipe. 13. IS. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti.ie Cl-vena od krvi.ine dusice.ka i plodova persuna. rastaviea. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. Po 30 g brezovih pupoljaka. po 10 g korena zecjeg trna. m edulim. Bolj e je piti nezas laden ca j. Po 25 g vranilovke. a m okrenje je bolno. Po 25 g korena zecjeg trna. si purka i zutilice i 5 g anisa. lista krus ke .

Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. kao pod 1. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. 34. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. peteljaka ad viSanja i sit nice.) 30. Po 20 g pluenjaka i kra. kao pod 33. popariti sa 150 g kljucale vode. Sezcleset gram a lista belog jasena. 33.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. Ovaj lek je vekovir. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. izmesati i upo trebiti kao pod 1. posle toga 5 minuta ~U'vat. 27. . persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). grceV'i u besici. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. kao pod 29. svile ad kulwruza. kad se ohladi. rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. 20. Po 30 g celera.Ua. Po 20 g ras tav iea i troskota. li sta ruzmarina. (kad se pojavi krv u mokraCi). 24. kao pod 29. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. 19. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. 31. kao pod l. 25. 22. 26. 28 . ruwice . plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. 21. kao pod 1. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). (krv u mokraei). Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. 23 . 'klleke . 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. 18. 32. kao pod 1. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17. 29.suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. 'love.i i. kao pod 1. Po 25 g r use.tno istucati. Deset grama plodova ljoskavca ·s i. Po 25 g korena odoljena. (upala bubrega i povisen pritisak). ru se pirevine. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. rizoma vodene perunike i trave troskota. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. kao pod 1. sve dobra isi tniti.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. kao pod 1. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca).

UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. kao pod I . jer ima viSe ugljo· . zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. kao pod I . beli i crni slez. kao pod 1. kao pod 1. Po 25 g semc:na lana. zalfi'j a. 5. 9. kao p od l. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. Po 30 g korena selena. hrastova ikJora. kao pod l. kao pod l.ne i cveta kantariona. k ima. gavez. Po 20 g plodova selena . IS . ja· goda. 10 g hmelja. 10. kao pod l. kao pod 1. Trideset grama rastavica.142 LECENJE BIUEM 2. osobito ono koje ima sluzi. 19. 14. Tri kasikc kore na selena. kamilica. podbel. Sezdeset grama !ista breze.o je etarsko ulje od kamilice. borovnica. lista kupi. mirouije i celera u avanll dob ro stucati . Po 20 g rastavica. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. UkOl!ik. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. kao pod 1. breze. nana. dunja. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. sitn ice. lan. sreenja!k. Wi· rot. kao pod 1. kupina. 13. rutvice i krus ke i koren a sele na. Po 20 g !ista koprive. 7. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. To su. steza. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. kao pod l. kao pod l. malina. 4. trava od srdobolje. Po 20 g cveta kamilice. brusnica. petrovac. Ian ina i nekih elar· skih ulja. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja.trandavUl~e. lipe i zove. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. hajdueica. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. 12. hras ta i krus ke. kao pod 1. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). 6. persuna. 18. kao pod l. kao pod 1. kao pod 1. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. morae i neko drugo bilje. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. 8. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. peklina. 17. pre svega. po 20 g !ista zalfij e. 11. rastavica. Po 20 g stde. 3. 16. utoliko se u medicihi viSe ceni. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. kao pod 1. Po 20 g pllpolj a ka breze.

KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. 11. prot iv u pa la s luznke i koze. Po 50 g idirota i belog s leza . kao pod 4. kao pod 4. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. ka rniHce i pe trovea. 2. . 3. Upotrebljava se . 9. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. grglj a ti i piti. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. jabuke. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. podbela 1 zalfije. Po 20 g lista zalfije. Po 25 g lista jagode. 14. nane. petrovea. ernog sleza. 10. izvesnih etarskih ulja. ka miliee i idirota. Blag slu zr. prijatnog mirisa i antisepticne moci. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. kad se . 5. kao pod 4. oeediti i grgljati. kao poel 4. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. trandavilja. belog i ernog sleza i p oelbe la . kao pod 4. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. 15. Po 25 g k a mili ee. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. 13. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. kad se smlaci. srnes ta pokl opiti i. n a n e. 18. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. 4. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. kao pod 4. to ciniti cesto u t oku d ana. Po 25 g steze. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. Po 25 g karniliee. 17 . kao pod 4. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. 8. tj . kupine . kao poel 4. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. 16. m a jkine e1us iee i kamiliee. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. kao pod 4. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. pre s vega. kao pod 1. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava.s mlaci. 7. k ao pod 4. 6. zalfij e i anisa. kao pod 11. maline i ribiZlle. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. k ao p od 4. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. 12. Po 20 g Jista dunje. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1.

Ima veLik broj raznovrs nih . Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. pupoljaka bora . kao pod 1. Po 30 g lista i eveta belog sleza. daninoc.ucale vode. nane. plucnjaka i ploda moraca. korena omana i 10 g klekinja. Po 25 g korena belog sleza. sapunjace. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. kao pod 1. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). lipovog i bagremovog eveta. nane. 7. podbel. kao pod I. beli luk. 4. Po 25 g lista belog i ernog sleza. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. majkine dusi'ce. nane i moraca. Po 20 g miloduha. bokviea. Na primer. erne topole i bora. pljucnjak. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. itlirol . bokvieom. kao pod 1. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni.j topole i majorama (iii vranilovke). majorana. Po 15 g semen a dunje i lana. oeediti i toplo popiti. dunjino seme. 3. brsljan. bagremov i lipov evet. Ijubiciea. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. kozlae.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. zova. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. slatke paprati. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. divizma i neko drugo bilje. anis. nane. nana. miloduh. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. sapunjaca. oman. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. island&kog lisaja i belog s'ieza. pupoljci od jab lana. kao pod I. Po 15 g miloduha. 8. kada se smlaci. Ijubiciee iii milovanke. a u nedostatku meda moze i secerom. podbela i ploda moraca. morae. bokviea i podbel. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. s'la tka paprat. Caj zasladiti medam. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. podbela i lista crnog sleza. . majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . ernog gaveza i idirota. 6. sIal ki koren. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. poklopiti i. ruze. bokvice. turcinak. klekinje. iii od eveta pod bela. I kasiku smese popariti sa 200 g klj. divizme i 10 g korena ernog gaveza. plucnjak. el1llog i belog sleza. 5. iii smesa od jednakih delova moraca. kao pod 1. zovom. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa.ih suma. trandavilja. islandski !isaj. Po 20 g korena omana. kao pod 1. brsljana. jagorcevine. 2. majoran. jagorcevina. plucnjaka.

26. Po 20 g majorana. majkine dusice. kao pod 16_ n. lista podbela. anisa. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). 19. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. Po 20 g podbcla. podbela i belog sleza i !ista timijana. pupoljaka topole i islandskog lisaja. Po 20 g korena sapunjace i sladica. 29. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. kao pod 16. Po 15 g korena slatke paprati. kao pod L 14. pod bela. kao pod 16_ 28. 10. kao pod 16. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. isJandskog lisaja i trave daninoca. kao pod I. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. 21. kao pod 16_ 30. 23 . kao pod 16. kao pod 16. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. majorana. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. majki!l1e dusice. kao pod 16_ 31. anisa inane. Trideset gram a :islandskog !isaja . omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. dunjinog semena. bokvice. Po 25 g vra nilovke. 16. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. Po 10 g plucnjaka. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. kao pod 16. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. kao pod 16. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. iscediti . kao pod 16_ 20. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. kao pod L 13. korena s ladica i lista belog sleza. cveta podbela i divizme. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. 32_ Po 15 g korena bela sleza. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. 33. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. kao pod 16. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. moraca inane. 18. belog sleza i pitomog kestena. kao pod 16. 25. Trideset grama idirota. kao pod 16. pupoJjaka topole i podbela. kao pod I. 15.i po 5 g plucnja:ka. Po 15 g cveta jagorcevine. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. 24. kao pod L 12. belog sleza. Po 25 g maraca. kao pod 1. kao pod 16. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. Po 25 g sJatkog korena.

. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. potrebno.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. kao pod 1. tj. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. nego postepeno. nego. eveta gloga i hajducice. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. svaki put po nekoliko gutljaja. kima. Po 15 g eve la podbel a. Po 2S g odoljena. Po 1 kasiku odoljena. Po 20 g lis la bokviee. podbela. 36. Prema tome. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. Po 10 g korena belog sleza. Osim toga. 8. plucnjaka. 35. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. metviee i eveta durtlevka. kao pod 1. 37. kao pod 1. strofan tusa. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. kao pod 16. kao pod 16. itlirola. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . goroeveta moraea. kau se ohladi. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. Nikada ne treba popiti odjednom.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. . kamHiee. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. piti caj pod I. ernog sleza i pitome nane. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. 2. 4. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). Po 1 kasiku odoljena. lek je efikasniji od drugih. o mana. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. I. kao pod 4. 5. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. 3. kao pod 1. Napomcna. maticnjaka inane i's itniti. nane.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. oeediti. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. 2 iIi 3. 7. 6. ako je to. metviee i goroeveta. Po 1 kasik u olleljena. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. Po 1 kas iku odoljena. belog sleza. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. moraca. poklopi. metviee. kao pod 16. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1.

lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. srdacca i :lute metle. brezovog i naninog !ista. gorocveta. Po 20 g odoljena.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. moraca. zbog pris utnog gorocveta. 17. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. srdacca (Leonurus cardiaca). metvice. 23. 24. 10. Po 25 g cveta. hmelj a. 16. Po 20 g odoljena. Po 10 g gorocveta. Po 30 g cveta zove. . kao pod 1. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. 22. 12. Po 20 g cveta. kao pod 1. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. 19. gorocveta. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). Po 20 g anisa. rute metle (Sarothamnus scoparius). kao pod 1. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. 20. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. a zat im nacin iti trodnev. kao pod 1. kima i odoljena. Pedeset grama korena odoljena. 21. kao pod 4 i 14. kao pod 4. korena selena. kao pod 4. kao pod 4 i 14. nane maticnjaka. Po 20 g odoljena. kao pod 1. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. !isla i ploda gloga. 13. trave troskota i rastavica. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. po 20 g !ista nane i maticnja. Pedeset grama od verema-trave. kao pod 1. Po 30 g odoljena. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. Po 30 g gorocveta.30 pod 1.nu pauzu! 15. Pomoc i savet traziti od lekara. kao pod 14. kao pod 4 i 14. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. kao pod 4 i 14. korena angelike. 1 J. kor~ s~bikovine. 14. Po 20 g srdacca. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. spravljati i upotrebljavati kao pod 1.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. zIatice (Solidago virga aurea). kao pod 1. lista i ploda gloga. 18. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. 1<. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. piti 2 dana.

Po 15 g imele. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. kao pod 1. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara .148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. 28. rutvice. Za vreme napada. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . rusomace i sipul1ka. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. Po 20 g cveta kantariona. Po 20 g glogovog cveta. imele. Po 20 g srdacca. Po 20 g plodova mrkve. 32. !ista maticnjaka. zute metIe. Po 30 g !ista hajducice. Po 10 g imele. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: .kao pod 4 i 14. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. odoljena. odoljena i sapunjace. Po 20 g maticnjaka. Po 30 g srdacca. cveta gloga.ti pusenje. 25. 33. kao pod I. Po 20 g kukuruzne svi. sofore i gloga. kao pod 4 i 14. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga.minor). kao pod I. Pedeset grama maticnjaka. cveta gloga i lipe. upotrebljava se nitrog!icerin. Angina pektoris.u droge koje imaju takvo dejstvo. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. Treba izbegava. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. kao pod 1.le. 31. kao pod I. mahuna od pasulja. steie . rastavica i alge bracica. lista hajducice i cveta b rdanke. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. korena lokvanja. !ista koprive i pitome nane. glogovog cveta. kao pod 1. odoljena i cveta gloga. steze (Potentilla anserina). . majkine dusice. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. kao pod I. 35. Po 20 g cveta gloga i sofore. gloga. kao pod I. kao pod 4 i 14. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. 37. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. Po 20 g trave daninoca. 34.i maticnjaka i 10 g odolj ena. kao pod I. 26. 30. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. kao pod I. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. 36. pa se zbog toga i ovde preporucuj.

ostaviti d a se ohladi. brekinje. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha).KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. Po 29 g troskota. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. bocu zapusiti i d rla.ije. belog luka. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. kao pod 38. Po IS g cveta majske ruze. kamilice i cveta majske ruZe. kao pod 1. belog l-uka i cveta gloga. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. kima i odoljena. surcice. 40. poklopi ti. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. kao pod 38. gloga. kao pod L 4. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. brdanke . srdacca. pogotovu star. rastavica. majkine dus ice i melvice. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. kao pod L 7. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. ru tvice. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. sve dobro isitnili. kao pod L 5. maLienjaika. kao pod L 6. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. po 15 g maticnjaka. Tridescl grama lrave steze. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. Po 15 g imele. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. 39.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. bagrema. kad se ohladi. procediti. i zove i !i's ta rutvice. srdacca. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. 2. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . 3. Po 20 g cveta od gloga. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe.

posto se sve dobro is itni i pomesa. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. kao s to su kami!ica. Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. cemeriku i neko drugo bilje). zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. Cajevi prot iv zalvo ra. drzati 4 sata. amsa i po 10 g cve ta karnilice. ostaviti da se smlaci. cesce muckajuCi. procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. kao pod 4. kao pod 1. protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida.koje . kore pomorandze i kamilice. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . kao pod 1. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. 1 3. kima. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. Po 25 g cveta kamilice. trandavilja i majske ruze. kao pod 4. 7. 8. 5. kukurek. kao pod 4. Po 20 g cveta divljeg kestena. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. Kad se ohladi. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). mo raca 4. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . hajducica. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. 6. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. divljeg kestena. kao pod 4. cija je jet ra obole la. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. po 10 g cveta i !ista kantariona. !ista hajducice i cveta brdanke. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. napone i tegobe u trbuhu. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka.u nas rastu u izobilju. 1. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. . odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . . 2. pre svega. Po 30 g cveta karnilice. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima .

Po 30 g petrovea. podagre. kao pod 16. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. iseediti i u tako dobijenom caju dri. tek obramh semenki. Kad se teenost smlaCi. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. dakle.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. 11. oeajniee. kao pud 16. ostaviti da se ohladi. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. Kad se smlaei na 37-3!!OC. kao pod 16. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. namazati ga cis tim uljem. kao pod 4. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. katara bronhija. zatim kuvati 5 minuta. popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. semena lana i divljeg !testena. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . oeedi-ti. IS. tromboflebita. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. 13. 12. kao pod 16.ti kao pod 4.. 16. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. 14. korena odoljena. m aslacka i pirevine. kao pod 4.ati obolelo mesto 20-30 minuta. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. na eovekovu temperaturu. . avo se e ini nekoliko dana uveee. os ta". kad se boles no mesto osusi. Po 30 g korena ernog gaveza. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. Po 20 g kamiliee. Posle toga u isti eaj n . ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. upotreblj ava ti kao bmj 4. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. 18. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. reumati·z ma i isijasa. 10. bolova od hemoroida.KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). 17. 19. dobra is itniti i upotrebi. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . Oblog dnati eelu noc i. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. 21. Grizlica gnjata (ulcus cruris).iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. 20. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj.

kami lica i neko drugo bilje. nana. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. dobricice. nane. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. nanu . odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. new'astenija. kao pod 1. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. 3. ikao pod 1. matienjaka. 2 kasike matienjaka. Slieno dejstvo imaju i hmelj. beli lu k. r uzmarin. babice. odoljena i dobrieice. kao pod 1. nane. zasladiti medom i u toku dana piti. Po 25 g matienjaka. lazal'kinje. kantar. ostaviti 2 sata. morae. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. 4. neposredno pre spava nja. slaeica. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. Po 20 g maticnjaka. kao pod 1. hmelja. zasladiti medom i piti. Za vreme poslednjeg rata. Po 30 g cveta kamilice. odoljena i lincure. nane. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. matienjaka. sisarica hmelja. Po 20 g odoljena. 2 kas ike sisarica. vranilovke. 11. majkina dusica i eubar. Po 30 g siSarica od hmelja. pre svega.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. 8. matie njaka i lavandule. kao pod 1. Po 30 g odoljena. matienjak. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. nane i korena ange!ike. 4 kasike naTIe. kam ilic(. odoljena. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. ocediti. n ane i maticnjaka. celer. u nedostatku mnogih lekova. ani. a posle toga. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. 6. 'k ao pod 1. pojesti jabuku. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. kao pod 1. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. (veta maj ske ruze i neven a. bosiljak. bosiljka i hmelja. 9. . Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. 7. kao pod 1. ren. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce.s. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. celer i persun. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. mi· rouija. zatim vra nil ovka. odolj en. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. kao pod 1. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. Po 30 g kamilice. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. Po 15 g maticnjaka. matienj a k. 1 kasika odoIjena . selen. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. kao pod 1. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. 2. 10. 5. persun . rutvicu. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. Po 20 g matie njaka.. m ajkine dusice.

ti. 11. anisa i majorana i 10 g sase. Ovom. kokoca. Po 30 g monica. IS. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca.j trave ruse 1 kantariona. belog i cmog sleza i lista maticnjaka.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. m oraca i kima. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. puzmarina. 'korena zecjeg trna . lazar k inj e i majkine dusice. Po 10 g cveta gloga. bosiljka. 3. nane i miloduha. 2 s upene kas i'ke ove mesan. pomesati i dobro izmesati.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. Po 20 g lisla malic njaka. kao pod 6. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. kao pod 6. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. kao pod 1. kao pod 1. kao pod 6. kao pod 1. 2. 14. 5. nane. m etvice. kamiiice. 7. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. kao pod 6. nevena. komonike. 4. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. Neuralgija 1. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. hmelja i odoijena. 6.i 10 g mirodije (semena). anisa. popiti pre spavanja. Po 20 g hmelj a i cveta gloga.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. kao 510 su visnjev. 4. korena lokvanj a i matioojaka . gloga. pored meda. lazarkinje i majkine dusice. posle 2 sata od!ili. 2. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. 13. 8. kad se ohladi. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. Po 5 g cvela nevena. Po 20 g !ista malicnjaka. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti.usa moze se. Po 25 g plodova (semena) mirodije. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. 12. pelena. kao pod 1. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. brdanke. iscelli. kao pod 6. iimunov i slicno. . 9. 10. !ista ruzma r-ina i mi loduha. Po 20 g taifije. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. 3. kao pod 1. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. zas laditi medom i popiti. kao pod 6. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. Po 30 g odoljena. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. 3 supene OOas. kao pod 6. vreska. Po 30 g hmelja. ribizlov. Po 20 g cveta lipe. kao pod 6.

kao pod 6. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. kantariona. Po 25 g nane. 18. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. 14. . 4. kao pod 6. Sezdeset grama lista hajducice. ma. kao pod 1. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. 11. kao pod 1. Po 40 g cveta hajducice i brda. Po 20 g odoljena. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. 10. po 15 g kantariona. 9. nevena i kamilice i 10 g hm elja. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. kao pod 1. brdanke. 2. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. nane. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. IS.l ine. posle 4 sata ocediti. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . rusomace i troskota. kamilice i hajducice dobro izmesati . Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. 7. leao pod l. Po 30 g cveta turcinka. maticnjaka. breze. kao pod 1. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. 6. Po 25 g hajducice. kao pod 1. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. kao pod 6. 12. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. 21. ruse. kao pod 1. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. cveta brdanke i pupoljaka breze. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. kao pod 1. odoljena i vodopije. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . Po 15 g lista kupine. 19. odoIjeDa i gloga.nke i 20 g lista gloga. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. kao pod 1. kao pod l. uz dod a tak soli . 13. 5. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. 17. kao pod 1. 3. maticnjaka. Po 30 g brezovog lista. 20 . maticnjaka. Po 20 g odoljena. kao pod 1. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. kao pod 1. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. kao pod 1.154 LECENJE BIUEM 16. 16. lista mat icnjaka i majorana. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. metvice i hmelja. kao pod 6. Dvadeset grama hajducice. Po 25 g vodenog lisca. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. 8.

ru- . Po 30 g plod ova korijandra. po 10 g majorana. 6. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. upotrebi ti kao pod 1. a korenje sitno isee i. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. smesta poklopili. pre svega. ali se tu mora biti oprezan.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. odoljen. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. oman. korena perunike. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. jagorcev ine i gloga. ruzmarin. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra .kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. moze izazvati i pobaeaj. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. odo lj ena.j. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. Po 15 g korena. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. kao pod 1.ti umeslo vode. pre svega. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. steza. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. Po . ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. To su. 3. Koristi se i sedef iii rutvica. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. kao pod 1. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. komonika. srcanik. matienjak.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. list kupinc i sumske jagode. tj. anis. Po 25 g c. selen. 5. 1. petrovac. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. hmelj. lavandule. lista nane i korena odoljena. hajdueica. posle 4 sala oced iti. klao sto su ziva trava. hrastova kora. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. trava od srdobolje. lisac. Po 30 g nane. pre svega. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. pitoma nana. 4. lista i cveta jagorcevine. ocajnica i neko drugo bilje. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. Naveseemo. vcta kamilice . kim. iscediti. kantarion. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. popariti sa 400 g kljucale vode. zas ladi ti medom i pi. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. kao pod 1. morae. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. papreni lisac. kao pod 1. 2.

borovnica. trave od srdobolje. bedrinae. orahov list. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. zelenika (V inca). orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. hrastova kora . kao pod L 7. majoran. kopriva. kao pod L 8. eveta kamilice. dobriciea. vi· rak. zalfij a. ruzm ar in. matioojaka. . sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. metviea. bela mrtva kopriva. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. kao pod L 9. Zdraljevina. korijandar. beli i erni slez. petl"Ovae. lista breze i kupine i kore krusine. Medutim. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. Po 10 g kantariona. eesce promesati. zuta i bela haj· ducica. mleka dojilja. eveta vreska. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. maticnj ak i resnik. krasuljak. kim. oeajnice i paprenog lisca. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). 10. kao pod 1. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. 2. sluzi i neka etarska ulja. poklopiti. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. kao pod L 6. kopriva i neko drugo bilje. mirodija. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. kako j e razena glavniea otrovna. S. pije l5e caj od za:lfije. pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija.156 LECENJE BIUEM so maca. timij an. vranilovka. mlJl1e. kao pod L 3.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice.e tao nine. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. kao pod 1. rniloduh . Najvise se koriste: kamiliea. kao pod L 4. Ona je najaktivnija. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . mo rae. dobrieiea. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. jet· sadri. poponae (Convolvulus arvensis). Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. Po 30 g kamiliee. rutvice. vresa k i laza rkinj a. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. Da se 5manji lucen j e. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. bosilj ak . ocajniea i neko drugo bilje . lista hajdueice i maline. kao pod 1. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . jova. Pedeset grama paprenog lisea. Po 25 g plodova pasdrena. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. hajdu eiea. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge.

KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. 16. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca. kako u bolnicama. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. tako i u domaCinstvima. treba traliti pomoc i savet lekara. odolje na. ploda pasdrena. nan e. Koviljaca i druge). kao pod 1. kicice i timij ana. treba ih uzimati sto toplije. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. kao p od 1. 15. Pedeset gra ma paprenog lisca. ocaj ni ce. obloge i sl. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. Tako. 17.nih posledica. ARTRITIS I ULOZI (podagra.ste luka. cveta bele mrtve koprive i ka milice. Za lecenje izvesnih bolesti. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. Ukoliko se piju. 14. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. 13. kupanje. kao pod 1. na primer. U svakom slucaju. 'Pre svega onih od nazeba. Po 25 g paprenog lisca. Mataruska. Zavisno od biljne vrste. Zbog toga se ova sredstva koriste. ISIJAS. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. rutvice. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. slacica. kore ci bukovine i r izoma p irevine. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. masazu. Medutim. rutv ice. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . kao pod 1. Pored toga. Po 15 g kamiIice. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. 18. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. beli i druge vr. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . p itome nane. kao pod 1. u kozu. najbolje uvece pre spavanja. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. kao pod 1. p a cak i rane. s manje iIi vise uspeha. REUMATfZAM. da bi se bolesnik sto vise preznojio.s. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. Po 20 g miloduha. 12. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. kantariona. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice.tika privlace krv na periferiju. kao pod 1. kao pod 1. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi.

brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. I k ao pod 1. Po 20 g lista belog jasena. 10. 11. Po 20 g cvcta surucice. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. korena angelike. senevolne i!i tioheterozide. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. 5. Po 30 g stabljika l'azvodnika. kore kru sine i rastavica. Po 25 g brc7. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. kao pod I.iaka ocediti i s to top!ije piti. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. brezovog lista i trave srdacca. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. rotkva . 3. kao pod 1. kao pod 1. Po 20 g korcna vodopije. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. Po 20 g brezovog lista. Medutim. razlicka. trave sitnice. 'Procediti. kao pod 1. zove i lipe. 7. 2. 13. Po 20 g vrbove kore. Po 20 g lista breze i belog jase. 14.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. Po 30 g korc bele vrbe. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. one s to se traz i od le ka . Po 20 g brezovih pupoljaka. kao pod I. 8. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. korena zecjeg trna. kantariona i brezovih pupoIjaka. lista belog jasena. kao pod 1. dobro se i·s itni i pomesa. kao pod I. upotreblj ene duZe.top!ijeg caja.0vih pupolja1 ka. kao pod 1. sumporne. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. bozura i kamilice. . dakl e. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren .na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine. kuvati 5 min uta u pola litre vode. koprivinog !ista. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . kao pod 1. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. 6. trave daninoca i korena sapunjace. !ista koprive i trave rastavica. 9. Po 20 g kore be Ie vrbe. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. 12. kao pod 1. rede terpentinsko ulje. 4. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. Ij uta paprika i brda nka. kao pod 1. kao pod I. kore bele vrbe i trave rastavica. trave sitnice. i2azvace ne sarno crvenilo.

~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. Po 30 g ko rena si te. Po 30 g razvodnika .koza pocrveni. 26. 22 . metvice. 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. 18. tizm a. obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. Kad se ovaj eaj ohladi. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . Po 100 g ka mi lice. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. 24. Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. CAJEVl ZA ZNOJENJE. trs ke i pirevine 10 g nane. kao pod 1. lipe. vrani love trave i pupoljaka b elog bora. Po 20 g kore divljeg kes tena. Po 20 g lisla breze i kopr ive. Oni . 20. doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. 16. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). 27 . kao pod 26. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. 19. drlati oko 2 minuta da kljuea. o s tavi 2 sata. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. kao pod 1. a ko mu . troskota i orahovih Ijusaka. kao p od 1. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . na ne iii neke druge lekovite biljke.ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). Ako boles nika pocne ped. majk ine du ~ i ce . J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. 25. trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. Po 50 g majki ne du ~ i ce . zas la dit i m edom i toplo pi. kao pod 15. u kojoj se bolesnik kupa. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice.sta belog jasena. 21.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. kao pod IS . To s u lekovi nasih p reda. majlkine dusiee i idirota. Ovaj eaj se ceni proti. 23. Po 30 g vranilovke. 17. kad se smlaei. ~kinuti i. kao pod 1. PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e.ka koji nikada i nikome nisu skodili. neka izade iz kade.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

Njih obieno uvece. najeesee u planini u bukovim sastojinama. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. jagoreevina.500 m. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. nikakvo lecenje. i otrovna. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. Dakle. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. gradu. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. ukoeen pogled. pre svega. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. Biljari zaposleni berbom. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. bela i ervena sapunjaea.i dl'Ugom nevremenu. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja. oluji . To su. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. dakle . seckanjem i mlevenjem veZebilja. jer noeu ne vide.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa .174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. osim toga. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. Cemerika je. zbog eega se tako nazivaju) u tol. bez ikakvih posledica. nadrazljivih etarskih ulja i sl. I lincuru treba traziti na velikim visinama. sitniea i dr. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. drobe. noeu vode kuCi. nego ponajeeSee vrlo . ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. moze ozepsti i tesko oboleti. Ako nl zbog eega drugog. u prvom redu onim 'k oje . buj-ica i drugih nepogoda. glikozida.irma a1kaloida. prokisao biljar. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. a za medvede grozde jos vise. pogotovo u planini. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i . Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov. lalule. a pogotovo susenjem. vee sarno zbira nj ene plodove.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju.700 m. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. najviSe na suvatima.1O lekovir o bilje prirodi.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. U nj egovom sops tvenom interesu je.t rovanjima: prosirene zenice. snegu.d aleko.lo tako j e nuz. Prasina koja se dize kad se seku. Ijutih sastojaka. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. promuklos-t i dr. NemajuCi u blizini naselja.im biljkarna. odvaljenih stena. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. Za jedie se treba penjati iznad 1. a to je obieno imad 1. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. na tesko prJstupaenim mestima. is. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni .

usta. gublj e nje ape tita. . zdrav i mora se dobro provetravati. To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. pos tepe no s lablj enje. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. ad rug e b i I jar a . Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. usi i drugi osetljivi organi. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. kanta ri on. elobar i velik ranac. nos. grozni cavo stanj e.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. Biljarev stan mora biti suv. grcevi. svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . rulviea iii sedefcic. po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. ali se na ruke zaJepe. s jedne strane. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . e rn a s lac iea. po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . hladan znoj. Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. mal okrvnos t i sl. e n j e. Pored dobre obuce . jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. Dakle. satorsko platno i 05talo za terenski rad. a sovcicima. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. s vre meno m. grabljieama i dru·gim potrebama. Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici.l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. plikove i ra n ~. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. ne smeju se dirati oei. vilama. Ali ipak. de be la tikva iii debeli ca . Razne vrste Ijuti ca. odece i opste opreme. le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. Pre ko udruzenja iii 7. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . kao i za ostale . bl edil o . Nema sumnje da ce se jednog dana. a s druge. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa.KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . haj du Ciea. Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . pijueima. brdanka . jednom reci.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. da je to prilicno individua l no . sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti .nema ni zanata. Znaci trovanja su raznovrsni. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c .profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata .

mazu..176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji.- l t . Susenj e na promaj i je jevtinije. ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e. termiekim susarama.::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA . s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. uglj em. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca.. tj . dasaka.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--. naboja. a li traje 3 do 15 dana. a u pea se mOlt: peei hleb. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . bez zagrevanja i u tzv. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli.. cerpiea. tom i tome slieno.A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. grozda. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda. LESA 1. o nim koje se grej u drvetom .ti. povrea. kamena. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c. . Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie..

U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. Ram na lesama treba da bude od tankih. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. Pored ostalog.a svemu tome napredan .a i plani~. u primorju ona cveta vee pocetkom maja.. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. ali j akih letv.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju.aca . dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are.sa mn~~o dece. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . osobito porodicama brdan. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. Zbog lakseg rukovanja lesarna.ica. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. a kad se popnemo na RudnLk. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. reljef i biljni svet. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . on. po pravilu. Tako. plodovirna. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole. nekih godina podbel cveta vee u januaru. Po pravilu.nosti. semenju i korL Prema tome. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. ad p eCi se odvajaj u toplotni c. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan.Vreme cvetanja zavisi i od godine. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. otkrio je otroW1ost. dok znamo da . a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. slu se lese pune spolja.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. lekovitost i hranljivos. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. dakle. . od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. .irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. cveta tek u martu iii u aprilu. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. laksi zivot. Na primer. u doba cvet~nja biljka.

islandski liSaj. lineura. velika bedrenika i dr. digitalis vunasti. daninoc. dananoe. orab. goroevet. brewvi i drugi pupoljci. borovniea. podbel. pasulj . slez beIi. Zalfija i dr. kesten pitomi.owCina. pel en. sitnica. lazarkinja. ljubieica. kruska. hajducica. podbel. smrdusa. slez emi. nar. sasa. kopriva. bokviea. Iipa. vodopija. podbel (evet i list). klekinje. oskorusa. kantarion. Maja: bozurov i bagremov evet.. islandski liSaj. glog. erv. borovnica. pluenjak. dupeae. rutvica. titriea. petrovac. kamiliea. divlja mfa. kleka. jagoreevina. jagoda. medvede grozae. tatula. trandavilje. rastavie. pasdren. hmelj. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. kim. milogled. pasulj. lula: Bokviea. bunika. dobrieica. kopriva mrtva bela. velebilje. Ijubieiea. tatula. neven. morae. bokviea. pirevina. hrnelj.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. islandski lisaj. gorka detelina. r epusina. divlja ruZa (sipak). kesten pitomi. sreenjak. majoran. rutviea. krusina. trandavilje. vrbova kora i dr. drenjine. maticnjak. jagoreevina. kupina. pelen. vratic. sapunja- . maslaeak. orah. ervotoeina. goroevet. plucnjak. brusnica. pirevina. bunika. brc:1anka. majkina dusiea. kiCica. rastavic. digitalis . navala. kamiliea. kupina. sitniea. pelen. rosulja. brdanka. razIitak. glog. lazarkinja. maslaeak. Avgusta: bokviea. crvotoeina. podbel. jagoda. neven. mrazovae. repusina. islandski liSaj. jagoreevana. divlji kesten. nana. zavornjak. nana. malina. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. kokotae. S eptembra: cemerika. sreopue. rosulja. turcinak. rusa. sreenjak. zubaea i pirevina. troskot. kantarion. ipluenjak. lipa. mrazovae. hrastova i druge kore. troskot. majkina dusiea. durdevak. sitnica. divizma. kim. breza. divizma. hrastova kora oj zi'r . kokotae. maslacak. hajducka trava. tureinak.isaj. velika bedrenika. Aprila: bozu r. razgon. pelen. virak. rastav-ie. velebilje. zova. gorka detelina. zavornjak i dr. bunika. nar. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . oman. jagoda. odoljen. evet pod bela i drugo. majoran. perSun. divizma. kantarion.izma. maj-kina dusiea. razlicak. ivanjsko evece. di. brusniea. slez erni. breze i drugog drveca. vrarnilovka. digitalis vunasti. kupina. kopriva. hajduciea. surucica. rusomaea. zova. dobrieiea. kopriva. krusina. rusomaca. slez beli i erni. vratie. maticnjak. kopriva. kopriva mrtva. orab. borovi. velebilje. timijan. kopriva. Februara: imela. zavomjak i dr. virak. vidae. titrica iIi kamiIiea. rusa. luna: beIi slez. breza. smilje. jer ako sa berbom zakasni. repusina. zova. maticnjak. oman. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. podbel. lavandula. dobrieica. eemerika. miloduh. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. kopriva bela mrtva. borovniea. islandski J. kupina. nana. vranilovka. miloduh. glog. uvek m ora biti na opreru. majska mfa. neven. mrazovae. tatula. breza. bunika. gOJ1ka detelina. Marta: zubaca. buhac. tm. buhae. vidae. virak. maslaeak. kadulja iii falfija. pupoljci topole.

bundevino seme. dunja. kopriva. sr(\enjak. ~ . per~un. slez beli. odoljen. jedic. klekinje. selen. velebilje. zuba(\a. ze(\ji tm. tatula. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. pasdren. masla(\ak. tatula. Oktobra: angelika. i(iirot. (\emerika. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. navaia. zubata i dr. trava od srca.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). br(ianka. vrati(\. klekinje. zova i dr. repu~ina. glog. Decembra: i:mela. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. zadruzi. repuSina. mora(\. tmjine. sitnica. linoura. 'Slatki koren. slez beli. odoljen. trandavilje. slatki koren. sapunja(\a. ze(\ji tm. i<tirot. apta. pasulj. futika i dr. trava od srdobolje. trava od srdobolje. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. Novembra: gloginje. ze(\ji tm. masla(\ak.

. . Millefolii · . . . · Belladonnae · . · · · · . . · · Aurantii · · · · · · . · · . · . · · Lamii albi · · · . · · . · . · · . ·. · . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . .erei . . · · . . .·· · · · Malvae arboreae · .·. · Calendulae · · · . Nicotianae · .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . . · · . .· Tiliae · · ··. Menthae piperitae · . Rutae . · · Sambuci · . . · . . · . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. · Violae odoratae · · . · · · . · · .·.5 . · . · · · · . ·. · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . · · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . · . Chamomillae vulg. · . . · · . · · Chamomillae romanae . · ·· Mez. Hyoscyami · . · ·. · . · · . · . Salviae · · . · · .· · Rhoeados . · . ·· Melissae · . · Rosarum ·. · . Verbasci · · . Farfarae · · . · . · . · · · · · · FLOS Acaciae · · . . · . .5 8 8 7. · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . · . · · . · · Carthami · · . · ··· Farfarae . Rosmarini · . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . ·. Cyani .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. Menthae crispae · · · . · · Malvae · · . . · . . . 4. . · ] uglandis regii . . . Lavandulae . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · · . · .

5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami.5 4 3 4. ·· Sabinae · Serpylli .5 · · 3 3 3.5 3 4. · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli . Meliloti ··· Millefolii · · Origani .5 5 4 3 4 5.5 5 4 4 4 8 5.5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci .5 · 4 3 3.5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3. Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris . · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri . · Pulsatillae · · Rutae .5 3 4.5 5 3 4.5 4.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii . · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii .5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2.5 Trifolii fibrini · · 4. 1 1 .5 5. .5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati .5 2. . · 4 5 3.5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 .5 2. · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4. ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2. ..5 8 3. . Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · .5 3 3 3 3 3 2. 9 Toxicodendri 3.5 4 4 3 4 3 2.

sargarepa. kamilicu. anis. nan a.. anis. GradiLi smo razne v·rtice. persun. ribizla. persun. sipak. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. odoljen. 4. korijandar za peela re i fabrikante lekova. anis. kim. perunika. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. prirodu. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. matienjak. nar. navala. pelen. morae. morae. oblika i rasporeda. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. za kozne bolesti ito.«. digitalis. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. morae. majkina dusica. pastrnak.par fimerijska i kao industrijska sirovina. eubar. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. kim. korijandar. zemlju . savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. timijan i dr. . . organe za disanje. Vrtici mogu biti razlieite velieine.. 3. barnija i dr. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. bell luk. 2. mrkva. Tako se. . zavole bilje. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. Svaki prema svojim mogucnostima. rasadom. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. Kad slaeica i kim evetaju. kupus. . beli luk i dr. sto je najvaznije. u 1. kim. bullae. majkina dusica. nana. higij enska. povratic. korijandar i dr. na primer. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. farmaeeutska. lukovi. eeler.

Tadeusa Koseuskog 1. divizme. podbela.ti. majkine dusiee. Kad se sve napuni. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. slaeiea. vee prema tome sta u tom kraju ima. hmelj. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. stde i dr. metviee. zalfije. hajdueice. lznutra se naeine pregrade u koje se . imela i dr. anis. .OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. a mogu je i sami naeiniti. . bokvice. . skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. lavande. vranilovke.U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice. podbela. koprive i dr.U peti red metne se ' korenje belog sleza. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. matienjaka. buhaea i drugog bilja.breze. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. . lipe. Dubina da bude oko 2 em. medveeeg groZda. lineure. gaveza.U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. Taj red je najJepsi. belog i ernog sleza. ljubiciee. .j nabavi. trave od srdobolje. razena glavnica i dr . jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. kim. gorocveta. zove. u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. trnjine. morae. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. odoljena. korijandar. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. jaglaea. maslacka.stav. a ako zele . . .

Rizom bez korenja. Arctium lappa. Betula alba. (/J = od biljke se dobija droga koj. ¢ Arctostaphylos uva ursi. (/J Adonis vernalis. Cvet (Althaeae roseae flos). S = 4 : 1. S = 3 do 4 : 1. S = 5: 1. VB: leto. Pet . VB: prolece. List (Uvae Lirsi folium). Biljka u cvetu (Adonidis herbal. Asperula ado rata. Anethum gravcolens. VB: l ei'<>. (Lappae radix). VB: leta. H a j d u c . VB: jesen iii prolece. Pel e n. Go roc vet. Althaea rosea.PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. VB: leto. . Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. VB: leto. Pi or e vi n a. S 5 : 1. Pap rat. S = 5 : 1. M i rod i j a. peolalae flos) . T ran d a v i I j e. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). VB: jesen. . s p 0 r i s. Biljka u cve tu. = = = = --- . VB: april-juli. S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. S 5 : 1. S = 4: 1. S = 4: 1. zlita hajducica . Cvet (Althaeae flos). Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). navaJa. Plod (Anethi fructus). Rizom (pilicis rhizoma). S=4:1. Trava (Asperulae herba). Apium graveolens. ern a s 1 a Ci c a. gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. S = 3: 1. VB: jesen. Biljka u cvetu. Koren (Althaeae radix). List (Folium). VB: leto. S = 4:1. Jed i c . Achillea clypeolata. Be 11 s I e z. VB: maj-juni. Cvet (Achilleae cly. 4 : 1. Vel e b i 1 j e. VB: leta. llgrimonia eupaloria. (/J Aspidium filix mas. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). S = . S 2. (/J Althaea officinalis. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. List (Belladonnae tolium). Koren. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). S = 7: 1. VB: leta. S = 4: 1. ¢ Brassica nigra. VB: leto. VB: leto. List (Betulae folium). Rizom (Graminis rhizoma).k a t r a v a. Z uti r a van. Me d v e d e g r 0 Z d e. VB: jesen. C e I e r. obieno je oguljen (Calami rhizoma). VB: leta. VB: leto. S=6:1. S 5: 1. Achillea millefolium. (/) Acarus calamus I d iii' 0 t.r 0 v a c. B r e z a. (/J Agropyrum repens. VB = vreme berbe. La z ark ~ n j a. VB: septembar-{)ktobar. S = 3: 1. + Cj) Aconitulll napellus.5: 1. Rep u 5 ina.u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . + (/J Atropa belladonna. . (/J Artemisia absinthium. VB: jesen iIi prolece. Plod (Apii fructus).

S = 5 : 1. Cynodon dactylon. Daphne mezereum. S = 7: 1.i<tobar. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). VB: za vreme zetve raZi. Mas l!i n i ca.) VB: leta. VB: leto. . (/) Carum carvi. Rizom (Gramini majoris rhizoma). VB: leto UUDijuli). S = 3. R a s t a vic. VB: apr. Cichorium il1t)'bus. (Cydoniae semen). VB: leto. V 0 d 0 P a j a. Seme (Cucurbitae semen). S 7: 1. + Digitalis lanala. R a z Ii c a k. Zreo crven plod (CapsiCi fructus). KJ c i c a.3: 1. D elphinium cOP1solida. Cvet (Crataegi flos). S = 7 : 1. S = 5: 1. Go r s k a met vic a. S = 4: 1. (/) Cydonia vulgaris. VB: leto. (/) COl1vallaria majalis. Ceo lisaj (Lichen quercus). Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. E. R us 0 mac a. Cetraria islandica. S = 4: 1. S = 1. VB: maj. oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). S 3: 1. Kora (Mezerei cortex). Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). VB: pl'olece ill jesen. Centaurea cyanus. S = 4: 1. S = 4: 1. S = 4: 1. prunastri.rethri flos). S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. VB: krajem leta. Bun d eva. Seme (Colchici semen). VB: leto. VB: leto. S = 6: 1. Chrysanthcmum cinerariaefolium . Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. Pap r i k a (I juta). "hrastova mahovina« ). S Cucurbita pepo. Tat u I a. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. Seme. Plod (Corial1dri fruclus). S 5 : 1. M r a Z 0 v a c. C. q) E p ·ythraea centaurium. (/) Equisetum arvense. + cp Colchicum autumnale. VB: leto. leto. G log. Cvet (Col1solidae flos). a v 0 r n j a k. VB : 5: 1. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. VB: februar~a:rt. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba).i!-juni. z m 1 J 1 nom I e k o. Dun j a. od verema trava. Capsicum amzuuln. (/J Corial1dmm sativum. Cvet (Cyani flos). mOl1ogYl1a. Evernia furfltracea. S = 5 : 1. VB : kraj proleca i u leto. I s I and ski I i ~ a j. Plod (Carvi fructus. S = 2: 1.5: 1. K 0 r i jan dar. VB: maj-j uni. Lukovica. Chelidonium majus. B u hac. S = 5 : 1. VB: maj-juni. VB: leto. S = 4: 1. R usa. Z u b a c a. Seme (Stramonii semen) . List (Digitalis lanatae folium) . VB : jesen. Capsel/a bursa pastoris. VB: juliavgust. List (Stramonii folium). VB: april-{). D £I r 11 e v a k. VB: septembar-{)ktobar.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). H r as to v i i ~ a j (tzv. Trava (Calaminthae herba). Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . S = 4: 1. Kim. Koren (Cichorii radix) . + (j) Datura stramonium. N eve n. :2. Calendula officiP1alis. = = = = . VB: leto. Be s n i k. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). VB: maj. Cvet (Conval/ariae flos).

Per u n i k a. 8eme (Hyoscyami semen). VB: ¢ 8 5: 1. Melltha crispa. 8 = 3: 1. VB: avgust-septembar. pallida j dr. = = = = = = = . Sum s k a jag 0 d a. VB: leto. ¢ Onol1is spinosa. Cvet. Fraxinus exelsior. Bel a m r t v a k 0 P r iva. 8 5 : 1. List (Menhae crispae folium). Cvet bez dr~ke (Malvae flos). VB: proleee i leto. 0 c a j n i e a. Inula Ilelenium.avgus·t. M 0 r a~. K u d ir a v a n aDa. K I e k a. ¢ Linum usitatissimum. + Heileborus odorus.). 8 = 4 : 1. VB : leto. 8 5: 1. 8 = 4 do 5 : 1. List (Juglandis folium). Ku d r a v a n ana. Zenske rese (Strobili lupuli). Mentha crispa. VB: juni-septembar. Tit r i e a. J a sen (b e I i). 8 = 5 : 1. peregrinum.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. ¢ Melissa officinalis. Met vie a. Zlezde (Lupuli glandulae. M a ~ k 0 v b r k. VB: juni~vgust. Iris germanica (I. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). Marrubium candidissimum. VB: juni . ¢ Juniperus communis. VB: letJO. Mentha pulegium. List (Menthae piperitae folium). M. C r n i s I e z. Milo d u h. 8 4 : 1. VB: maj-avgust. B 0 S i I j a k. 8=7:1. ¢ Herniaria glabra. 8 = 4 : 1. VB: leto. 0 r a h. VB: avgust~ktobar . VB: juni -oktobar. VB: jesen. 8 = 5: 1. Fragaria vesca. VB: leto. Mat i c n j a k. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). = 8=4:1. Lupulinum). VB : juli. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . Plod (Foeniculi fructus) . Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). Nigella damascel1a. Biljka u evetu (Basilici herba). VB: lelJO. List (Melissae folium). Koren (Enulae radix) . H mel j. List (Hyoscyami f olium) . 8 5: 1. VB: juni~ktobar. ¢ Mentha piperita. Koren (Ononidis radix). 8 = 7 : 1.j list (lvlarmbii herba et folium). Bun i k a. Nan a. ¢ Malva silvestris. VB: juni-juli. 8 5: 1. VB: maj-septembaT. K u k u r e k. VB: jesen. 8 5: 1. + (j) Hyoscyamus niger. Juglans regia. Z e ~ j i t r D. VB: jesen ill prolece. Ocimun basilicum. Zrele bobice (Juniperi fructus). Lan. vulgare. M. List (Menthae crispae folium) . go s p in eve t. 8eme (Lini semen). List (Malvae folium). 8 = 4: 1. 8 = 4 : 1. List (Fragariae folium). 8 it n i e a. VB: septembar. k ami 1i e a. Hyssopus officinulis. ¢ Hypericum perforatum. 8 4: 1. 8 = 4 : 1. VB: maj-juni. 0 man. K ant a rio n. ¢ Humulus lupulus. septembar~Lobar. VB: leto-jesen. zoma cum radicib us). 1'rava u evetu . ¢ Matricaria chamomilla. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. 8 = 3: 1. Lamium album. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). Lst (Fraxini folium). ti herha).juli o 8 = 5: 1. VB: avgust-septembar.

H T as t. A ni s. S = 4: 1. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). S r c e n j a k.prolece. Rosa centifolia. Rhamnus cathartica.jurui. Polypodium vulgare. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). Pinus silvesrris.prolece. Pas d r e n . a krto le p o ~tko m jeseni. Lisnati dec stabljike u evetu. S = 8 : 1. Plantago lanceo/ata. VB: jesen . S = 5 : 1. P. VB: je· sen . Prunus cerasus. S = 5 : 1. VB: jesen . folium et flos). P. S = 4 : 1. VB : maj-septembar. S = 4: 1. K a c u n. S I a t k a pap rat. VB: j uni-juli. Rosa canina. Cela biljka u evetu (Majoranae her.pr olece. S = 4 : 1. VB : juni-juli. S = 3: 1. Cb Rhamnus frall gula. S t 0 I Ii s t a rut a. S t eta. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. PI u c n j a k.julio S=4 : 1. S= 3 : 1. P. Zreo plod (Anis i fru ctus). Polygonum bisto rta. R. S = 3 : 1. S = 4 : 1. VB: le to. VB: ok· tobar. Koren (Petroselini radix). VB: februa r apri l. P er ~ u n. Populus nigra. Rizom (B istortae rhizom a). Paeonia decO/·a. Cb Quercus robur. V ran i I 0 v k a.<omniferum. Origanum majoralla. off icinalis. gallica. elatior. VB: evet u pr olece. sipak (Cynosbati fructus). T r n. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. Primulla officinal is. Polygonum aviculare. S = 4: 1. Plod. VB: mart . R. Vis n j a. Kora (Fra ngulae cortex. VB: leta.jund. VB: jesen .april.prolece. Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). Prunus spinosa.mart. Peteljke (Cerasorum stipites). Mladi pupoLjQi (Pini turiones). major. S = 8 : 1. VB: maj . S = 4 : 1. Petroselinum sativum. s a I e p. VB: leto. B o t u r. VB: jesen. M a j 0 ran. bal. Potentilla anserilla. Jag 0 r C e v i na. . . Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). VB: kraj leta . VB : prolece. S = 5: 1. Osusen sok (Opium). VB: leto. T r 0 s k 0 t. Origanum vulgare. D i v J j a r uta. Cb Papaver . Seme (Papave ris semen). VB: maj . VB: le to. B 0 k v i e a . Upotrebljava se i evet bez ca~ice. S = 4 do 5 : 1. T u r c ~ n a k. VB : kraj leta. VB: proleee. VB : maj-oktobar.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). Koren (Primulae ra· dix). S = 5 : 1. S = 4: 1. List (Anserinae folium) . Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). VB : jesen . VB : ma:j . Mlada krtola (Salep tuber). Krunicni listi6i (Rhoeados flos).5 : 1.proleee. (j) Potentilla fo rm entilla. ern a top a I a. Pulm onaria officinalis. VB: leto. S = 4: 1. Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). List (Plantaginis folium) . M a k. list i evet (Origani herba. S = 2. T r a v a 0 d 5 rea.jesen.izom (Tormentillae rhi· zoma). Olju~ten tir (Quercus semen). VB : februar . Plod (Petroselini fruc tus). Cb Pimpinel/a anisum. Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). Cvet (Acacia e flos). B 0 r. K r u ~ ina. Cb Papaver rhoeas.

Bel a s I a c i c a.oktobar. S 4 : 1. VB: septembar . List (Farfarae folium). (/) Ruta graveolens. 5 = 5: 1. VB: maj . VB: jesen.prolece. M a j kin a duoS i c a.oj v a . 5 = 5: 1. Bobica (Myrtilli fructus). VB: juni . VB: maj . 2: a If i j a. erni gavez. VB: leto. Rubus fmticosus. Biljka u evetu (Thymi herbal. (/) Sambucus nigra. S 5: 1. bljuc. VB: jesen. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. Cvet (Sambuci flos). 5 = 5: 1. Tim i jan. Cela biljka (Urticae herbal. Z 0 v a. VB: leto. (/) Thymus vulgaris. VB: maj . Koren (Taraxaci radix). 5 = 3 : 1.avgust. VB: septcmbar . S = 4: 1. V rat i c. VB: leta. 5=5:1. Thymus serpyllum.juni. List (Myrtilli folium) . G a v e z. Urtica dioica. Symphytum officinale. !<. S = 3: 1. 5 = 3: 1. VB: juni . S=3:1. M a l j n a. Satureja horterlsis. Tamus commu11is. Taraxacum officinale. S = 4: 1. K 0 prJ v a. Biljka u evetu (Serpylli herbal. 5 = 4:1. VB: maj . 5=5:1. 0 dol j en. Rubus idaeus. S 4: 1. Koren (Tami radix). Koren (Symphyti radix). VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. 5 = 5: 1.ora (Sambuci cortex). B I jus t. VB: maj . VB: leto. B 0 r 0 v n i e a. S = 4: 1. 5 = 5: 1. Tanacetum vulgare. VB: jesen . S = 4 : 1. platyphyllos. Rut vie a. VB: leto. Pod bel.juni. (/) Saponaria officinal is.188 leto.juni. Koren (Urticae radix).septembar. 5 a 'P u n j a c a . (/) Tussilago tarfara. K u 'P j n a. + Solanum dulcamara. VB: mart . Teucrium mon/allum. Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. Po moe n oj ea.p 0 dub i e a . List (Salviae folium). Vacciniwn myrtillus.avgust.julio 5 = 6: 1. List (Rutae folium). Cub a r. (/) Sinapis alba. VB: juli septembal!'. Salvia officinalis. S = 7: 1.juli. Koren (Saponariae radix) . VB: juli . Cvct (Farfarae flos). Teucrium chamaedrys. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). Bobiee (Sambuci fructus).i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. VB: juni juli. Lip a. Plod (Rubi idaei fructus). VB: jam .novembar. VB: juni . Biljka u evetu (Saturejae herbal. (/) Valeriana officinalis. List (Rosmarini folium). . VB: mart-. S = r:b Rosmarinus officinalis. S 5: 1. R u z mar i n. VB: jesen.apr11. List i plod (kao malina). Mas I a c a k. 5 5: 1. 5 = 4: 1. List (Rubi idaei folium) . 5 = 3: 1. (/) Tilia parvifolia i T. VB : = = = = = . T r a va . Koren (Valerianae radix).avgust.a~Tgust. VB: prolece. 5eme (Sinapis albae semen).maj. Gornj.

VB: septombar . thapsiforme. VB: jesen . Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites). S = 5: 1. Viola odorata. . Cvet bez tasioe (Violae tlos). K u kuru Z. Viola tricolor. VB: proIeee. Dan i n 0 c (poljski). S = 7: 1.prolece.PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album. (/) Verbascum plliomoides d V. D i viz m a. Svila od kuk. S=7:1. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). VB: leto. Koren (Violae odoraiae radix). Viscum album.uruza (Maydis stigma).avgust. VB: mart-april. C e rri e T i k a.jUlio S = 5: 1.tobar. Zea mays.ok. L j ubi tic a. S = 5: 1. Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma). Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). VB: maj . S = 4: 1. 1m e 1 a. S = 8 : 1. VB: juni .

prilagoc1avanje Akomodacija oka ..pctlagoc1avanje Adipoznost .nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj. soli bizmuta.sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva.porodjJjstvo Albumen .stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze .promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice.beJance. belanCevina Alergija . nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo .koju treba le~iti . u vidu fine. trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) .sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus .prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija . .upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest. Aklimatizacija .i sloj belan~ev.). koji moze da zivi (npr.zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija . SuZavaju prosirene krvne sudove.bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija . kaolin i dr. Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja.kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u. suve pare. Aeroban _ . Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) . hrana.trbuh AbdominaIan .ina meClueeJijskog tkiva. lekovi.RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen .nagomilavaDje Akutan . smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj. mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol . uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija . . ~estice iz vazduha i dr. Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo. talozeCi povr~in5k.one ~to pripada trbuhu.lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija .sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija .magla od sitnih ~estica mikronske razmere.gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) .

bezoblit an.amebna srdobolja.) Androgene supstancije .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .sredstva sposobna da otklone. lupulin i dr.krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza . do 45. prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .nedostatak funkcije varenja Aperitiv . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor. kolekcija gnoja u ~upljini.supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici . struCni naziv za ~elavost Alnara . godine starosti Amorfan .gorka sredstva Amebna dizenterija .lekovi protiv crevnili paraz.lekovi protiv povra~ja Antineuralgici . od 17.vid.jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici .sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva .zagnoj.malokrvnost Aneste'lija .suprotno delovanje dvaju mi.neje~nost.lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva . koju je on sam stvorio Aritmija . Analgeticka sredstva .izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba . tj.lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot . nemanje alpetita.mu~ki polni harmon Anemija .protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva .. ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije . analgetitka sredstva Antipiretici .sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija.lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .a771 . nedostatak volje za jelom Antagol1i:z.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici .postupci Jroji su usme.RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija .rellli protliv mfekcije Antiseptici .mo~dana kap Apsorbensi .ita Anurija .koji upijaju Apsces .prestanak mokrenja Apepsija .mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika.degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ . akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.neosetljivost Anoreksija .

smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .i.bradavic:e Volatilan .plik.trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici .s tanje tzv. zagu~ivanja Asfiksija .i titracija) lekova .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja .gre krvWh sudova Vezika.sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.organske supstanoije (enzimi.grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni .192 LBCBNJ B BIUBM Astenija .krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum .sredstvo koje ubija crve Vertigo . urinama .lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija .brucelama Vazodilalalorska sredslva .isparljiv Vornitiva .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.povracanje Vulnerarija .zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev. vrtoglavica Veruke .mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja .otrov Vermicid . bezopasan B eriberi . mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima.o~ta slabost organizroa Astma .sredstva za zaceljivanje rana .sredstv. uguk nje Ascit .srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus .napadi oteianog disanja. a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi . izazvane specijalnim klicama . avitaminoza Biokatalizatori .pO'tpuni iii delirnicni gub.vodena bolest Atonija .stezanje krvnih sudova Vaporizacija . mehur Vene . tJrova nja organizma lkiselinama. a s tim . ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il.sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija . J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .tak glasa Afrodizijaci .pres tanak d isanja.nesvestica.zapaljenje du~nica Bronhopneumonija .besika. horrnoni.blag.pretvaranje u paru Vaskularni spazam . Z'alptivanja.

utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija .RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .obezv:odnjavanje Digestiv .ivanje dlaka sa tela Depresija .zapaljenjc zglobova (giht.zapaljenje koze Dermalologija . bacili dizenterije i 2.mlekotvo.s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .zapalj enj e zglobova Glandula .povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija . Izazivaju je dYe vrste klica: 1.trudnoCa Gltt .sredstva za Ciscenje Dehidracija .nauka 0 nas ledu Genitalije .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .uniStavanje zaraznih klica Dekokl . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.zaptiv. uLozi) Dezinsekcija .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .obezbojavanje Delirijum . Dijabetes .ooilno znojenje Dismenoreja .zlezda Glau kom .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.l1aIl Ga71grena .utucenost.polm organi Gingivit .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja .koji dovodi mleko Galaktogen . tuga Deratizacija .prisuslvo secera u mokraci Glositis .bunilo Del1trifik . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza .zapaljenje jezJka Gral'idnost .secerna bolest Dijagnoza .zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis .bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija .grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .kola Dermatit .izluCivaln.unistavanje insekata Oezilltekcija .ods tranj. i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) . histoliticka ameba.poremecaj varenja Dis pneja .zapaljenj e desni Giht .proliv Dijato reza .varenje Dizenterija (srdobolja) .akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.

otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela .crvena krvna zrnca Estrogene supstancije .osuseni delovi biljke. cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat . Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja.:. nastaju kraste karakteristicne boje (kao med).odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom.lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom.snaina sredstva za Ciscenje Droga . seksualna . jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l . mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje..lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj.zapaljenje tankog creva Epilepsija .otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen . Pucanjem mehuriea. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo.ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti.:ustva.izliv. nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0.onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla.mirisne. koji sluze za lek Duodenum . izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) . najcesce destilacijom vodenom parom.osip po kozi. u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva .zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis . Upotrebljavaju se u medicini. iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).otok Ekspektorancija .otporan.vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka .zu1ica Impetigo . nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus .dvanaestopalacno crevo Egzantem . vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju.194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) . Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja.retko. 'k oji potite iz -samog organizma. Impoteneija. danas .lekovi koji prouzrokuju povracanje. stvaranje krasta i na kraju ljuspanje.infekc. sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis . neosetljiv Imunitet .eoma .padavica Eritroeiti . parfimeriji i kozmetici Euforija .supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) . Drastika . moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem .kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom. koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja.polna nemoe Imun . bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem .

ice Infarkt srca (»srcana kap«.oboljenja .lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica.nesanica Intertrigo .nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice . zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn.Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar .vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps .zapaljenje debelog creva .prel= doba zene Klistil' .. a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika . nekog de} stva ill pojave Jradijacija . padom krvnog pritiska.najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV. kJizma Kokainizam . koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .koZe looja se odlikuju prekomer.nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada.sprecavanje.lek.zapaljellje. ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija . koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa. hronicno ill alkutno.rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) .trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -.ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva . 'n esvesticom.te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija . Klizma .oparak.ubrizgavanje nekog leka u mil. infar kt miokarda) .slab vdd pri smanjenoj sve~losti.dnje. 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) .oj ed lntoksikacija .bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) .nje msek.vid.davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija . jak bol u trbuhu.. melem) .ala (buhac) lnsolacija . Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze . koje se vrsi irigatorom Klimakterijum .unoseDJe teenosti u gufnje crevo.javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe.akutan.-sredstva za UIlIi~tava. najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .zracenje Ishijas (»isijas«) .kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija .zapaljenje Intut .

misaca.melem Leukociti .roznjaca Kosmetika . nestalan Laksantna srestva (la ksancija) .os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama. naroeito po 1111 e Labijatus .uroden Konzis rencija .zutica Labije . sudova) Koprivnjaca (urtikarija) . stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija .196 LECEN11! BlL1EM Koma . obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) .llepos Loj an.besvesnost.lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.) Luksacija - iScaSenje .grcenj e. prokain i dr.specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi.1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja .nelm bolest j.pospanost.promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea. poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje. cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija .promrzHna Kongenitalan . a ne izazivaju stetne posledice Laklagog .bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast . izgoretina Konvulzija .stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis . koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj . tj.prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens .skriven .sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva. tvorevine u vidu kamenci~.grklj an Latentan .zapalj enje vefn jace Konstipacija .besnilo Litijaza . tkivim·a illi organima Lepra (guba) .kojli popravlja u.ulep ~ avanje J d.. skuplj anje (npr.prilepCiv Kontraindikacija ..opekotina.prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija . prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .usnice.zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks . koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa .teska zarazna bolest izazvana klicom.kamen. neizrazen: ka!e se za . pritajen.sredstvo koje povecava oi.(~ njene zna. odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija .zatvor Konlagiozan .usnat Labilan .generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija . ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .

krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena .bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture . Me ningitis . Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti . a na temperaturi tela postaju meki i plasticni.kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem .vid.nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis . nasuprot mikroskopskoj .j u ~l'Stima Lupus ..ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom. Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t. blagi tumOIli miSi6nog tkiva . vosak. bruceloza Man dule . etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e. upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo. mast. ka taplazma Me lemi (flasteri) .opal<.m esnati.s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza .RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago .promet materija u orgaJIl'i. smole. m enstruacija Me tabolizam .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ . koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I.lek Medicinski ugalj .zarazno kocenje vrata Meningokok .sreani miSic Miokarditis . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski . ulja.bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza . aiJkoholom . zao.klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za .zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki .mu Metcorizam .l organizmu Me/em .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii .po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje. kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica .z.lek.bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula.vid. koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi.period kada je zena bez menstruaoije Me noragija .vid. kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent .kate se za osobinu koja se.prosirenost zenice Mikoza fungoid na .suZenost zenice Miokard .zapaljenje 's rOainog miSica Miomi .sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina.krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje . moze videti go lim okom Maligni .kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski .zapaljenj e dojke Macerat . perioda) . te se mogu prilepiti na kozu.krajnici Mastit is .

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

30-1"10 etarskog ulja. Rasprostranjenost. do 2 m visoka zeljasta biljka. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka.iku.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin.Angelika je vrlo krupna. raznih kiselina i drugih materija. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja. pljosnat i kri· lat. . Upotreba: . Seme se mora posejati cim sazri. .5"10 etarskog ulja. omlate i plodovi se pakuju u vreee.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris.5-1. Ukusa je najpre os!atkog. su~e na asurama na suneu. Retko se na- Svojstva. Biljka eveta druge Hi treee godine. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. oCiste. Stablo je ' pravo. . Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. vezujou u snopice i odmah prodaju. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. pri vrhu razgranato. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. . pre sVl!ga tinkture 1200fo). ~uplje. najviSe u Zapadnoj Evropi. oblo. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju.Rizomi i korenje sadrie 0. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. snaina i lepa.ANGELIKA. operu. Gajenje i berba. Gaji se po moevarnim mestima.k!rupan. KRAVOJAC Angelica archangelica L. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. ANDELlKA. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . oko UNo masnog ulja. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. namenjene poslasticarima. . (bez evasti). uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. . Stabljike i drske. iuekastobelicaste boje.Angelika uspeva na lakom. alkoholature. olak~ava varenje. od maja do septembra (5-6 berbi). Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. Umbelliferae Izg\ed blIjke. rastresitom. Plod je jajolik. Listovi su triput perasto useceni. ANDELIKA. a zatim aromaticno ljutog. kumarina i drugib sastojaka. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. ekstrakti i dTUgO. Glavni sastojak ulja je felandren. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. Cveta jula i avgusta. lazi divlja biljka. rizoma i korenja. jer brzo gubi klijavost. seku se vee od prve go dine. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. Rlzom je mesn~·t. kumarina. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. sitosterola. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. Ulje je vrlo skupo. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. plodnom i mocvarnom zemljiStu. U plodovima ima 0. oko 6'10 smole. destilacijom samlevenih plodova. pektina. Stitovi sa zrelim plodovima. Sastav.

kravojec.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. borstna ange!ika. lroren 'Svetoga duha. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . kravogaz. 3. za zirnu. BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. kllime i zemIjiSta. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. Rasprostranjenost_ .) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. popariti sa 100 g kljucale vode. ostaviti ukraj ~tednjaka. nadimanja. poklopiti. Narodna imena: angelika (Orfelin). - ANIS.214 LECENIP. Protiv gasova. ANIZ. mora~ i kima .pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. nane. andelika.i po 15 g linoure. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. To 'SU veoma . arzdelski (andeoski) koren. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. 2. kicice. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. laku. pelena i blatenog ckalja . Uzirnaju se posle jela.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. anisa. 4. Koren je tanak. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. ali sadne manje etarskog ulja. toplu. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. Boji se hladnih vetrova. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. pa ~m je zato i lekovitost manja. One su takode Iekovite. kravojac. divlja andelika. stabljika valjkasta. a rodi oko 1. tru1Jru. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena.slatkog.000 kg. ANASON. kadlinae. kandiranog voca i tkornpota. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. andelski korell. ANI:2:. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. zlahtna angelitka. piti posle jela.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. Banat proizvodi vrlo dobar anis. Gajenje anisa je slicno moracu.t ra klju~le vode. gozdni koren. T'razi jaku. poklopiti. Cvetovi 'Su sitni. Za apetil: 30 g korena ange1ike . mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike. baljka. ali da ne vri. siri~. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. vrtna "Melka. aIIlgebica. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. Droga potice sarno od gajene biljke. andeosko drvo. Osim toga. dobro obmdenu zemlju. 2-3 srut. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice.belj. visoka 2~O em. ove biljkc ni'Su medicinski proucene.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. .

belaneevine i ~ecera. slic!nog morac!u. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona.Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. Poe!inje se 10piti na 150. a treti put se eela biljka odseCe. Anis je vrlo prijatnog. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). 215 Berba. • . oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. sitnije. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. . SLATKI KOPAR . nezna i bleda. Rebra su jednaka. e!esto prevrtati. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. hrapav. ANACON. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. jakog aromaticnog mirisa na anetal. b . a. POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . Primese. aromati6nog. Sastav. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. Droga. masnog ulja. Bere se u leto. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. 2oo/. Skroba nema. a ukusa s!atkog. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE .5%.Anis sadrfi 1. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. ali berba ne traje tako dugo: dva. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. nema etarskog ulja. . etarskog ulja najmanje 1. .PLODA ANISA .a su~iti kao zito na tavanu. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. taekasto. NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). ANIZ. . .~lod (shizokarpijal. a izmedu rebara nema masnica. taJasasto povijena rebra. ~to ima vrlo istaknuta. Dugae!ak je 4-5 mm.~% eta r s k 0 g u I j a. Plod?ve treb. . . a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum).ANIS. a ima aJkaJoida. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. gorko i neprijatno. . oko tOOl.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). koja jako prelama svetlost. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. Sivo-zelenkaste boje. vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. bradavic!asto. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima.ANIS. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem.Anis se bere kao i morae!. toplog i naljuoog. .

majkine du§ice i kamilice. mrkve i kima. 2. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. mora~. takode sadrfe anisovog ulja. kao pod 1. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. an e t 0 I a. nekad vi§e nekad manje.n ijih vremena do danas stalno. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. kima i kamilice. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. veronike i saponarije. preparati za rube i usta i dr. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. moraca. karminativ. maraca. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. perruna. mora~a. kima. slatkgg korena i majorana. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. pije se topao ~aj. 1. stomahik (spazmoliti·k l. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. isJandskog IBaja i cveta podbela. kao pod 2_ 4. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. . Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. Staro ulje je otrovnije od sveteg. kao pod 2_ 5. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. ali se pije posle jela_ . drhtavicu i dr. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. likeri i druga sredstva za ufivanje.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. celera. Razne pastile i bombone. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. Istorlja. kao pod 5. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. metilkavikola. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika.elucu iii crevima: po 10 g anisa. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. anizaldehida i anisove kiseline. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa.

anez. BURJAN 217 ~Ijiva 7. suvjh i kore kru~ine. 10. APTA. Cveta juna i jula. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. onliz. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. Raste svuda k. Listovi su naspramni. poklopiti. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. moral!a. erna bobica.APTA. visoka 1-2 m . kao pod 8. ~i pu raka . Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode.AVTUGA. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. moral!a. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. 8. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. 9. AVTlKA. Ostala narodna Imena: anaton. ostaviti 3 sata i odjednom popiti.AVTlKA. anjez. morski janez. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. razijan. tinkture. Plod je okrugla. miroClije i majorana. slatkog korena. slatki kumin. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. ekstrakti.BURJAN Sambucus ebulus L . AVTUGA. ribizla i kiselih vganja. kao pod 8. anis.1O APTA . slatki komoral!. slatki janus. sol!na. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. drenjina. mirisa na gorke bademe. onajs.

Upotrebljava se koren. aptika. habad. . (=Lardx europaea DC. haptJika. abzovina.Svi delovi biljke deluju purgativno. pasta. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. bozovina. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. Komadi razne veIieine i oblika.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. anta. e meno se pije 2-3 case dnevno. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga.Mimosaceae (bijela akacija. pastila itd. aftika. ncprij a mog mirisa. bazg. habdika. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. avta. pupoljak i list (Laricis cortex. bujad. egipatska akadja). Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. . abdika. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. hobed. gemma et folium) . . zovina. bez mirisa. smrdljiva zova. zija. kokosije groz(!e. avdika. habdovina. list i plod (Ebuli radix. kao i deejih proliva. a1dum-tra· va. jabuc ne i vinske kiseIine. ap tovnjak. gorkJh materija. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. tanina. antocijana (modra boj a sokal i pektina. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. aptovina. pri 6emu se odigra vrenje. stenicnik. is tavr.sok se izb istri. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. . bazdika. posle cega se i·s ced i i profiltruje. Druga narodna imena: abad. ARIS Larix decidua Mill. a naj6esce terpentin. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. OISObito Acacia Senegal WHld. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. za proizvodnju lepka i dr. raznih secera. aptuga. od koje bolri glava. kurjaeki rep. fo lium et fructus). Upotrebljavajou se kora. ditfreticno i izazivaj u znojenje. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. emul. a u plodu ima valerijanske. zilavu i lepljiru masu. sluzastog i bljutavog ukusa. hapta. optovina.

Larix occidentalis Nutt. sosna. ARISEV TRUD. ad jele. tis. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. Larix dahurica Turcz. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera.ARl9EVA GUBA.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. liz Amenilke. ARlSBVA GUIVA . Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih. venica. lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. . i Larix pcndula Salisb. .. ali sarno na Iekarski recept. sa Karntatke i Larix leptolepis hort. a ostatak tine smola. Narodna Imena: arez.Polyporaceae).). etru i hloroformu. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries .U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. jer je droga otrovna! . Ima 50--800. iz Japana. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo.. najce~Ce u obliku aerosola. ariZ. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. . ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. 0.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu.U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. . Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. ARIS ARISEVA GUBA. ARl9EV TRUD. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu.U kori ima tanina i koniferozida. PECURKA NA DUBU ARISU. 219 Sastav. planinskog bora i dr. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. ari~evina. ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. arit.

dJraguSica. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. . zbog cega zaudaxa na beli luk. nevesilj) i drugih Ferula . ASA-FETIDA. protiv nadimanja u crevima i. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. bolova u be~ici.Umbelliferae. pomaf. ciroze i dr. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . gardun. za iska~ljavanje. DAVOUA SMOLA. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. italijanski osat. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). kongcstija jetre.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. lma veld. u sastavu pojedinih slozenih lekova. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. pomafu varenju. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku.i dlrugde. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja.u varenju masti i dr. ASANT. AZANT-SMOLA. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. ARTICOKA Cynara scolimus L. Narodna imena: ardecovka. deluju kao blag' diuretik. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. raticok. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. devesilj.220 ARTISOKA. (smrdljJva vitina. Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. articovka. pd10ma boca.

bijela bagrena. dulcis). U evetu ima flavonskih heterozida. gospodinov tm. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. BADEM. kra· Ijegac. bagra. Otrovnost potice od toksalbumina robina. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. sluzi. bagren. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. bela bagrena. beli bugrem. ~iljastim. a list jo~ dok je mlad. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. Cveta u maju. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. bijela kapiniku. morska draCa. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. rede dYe semenke. s duguljastim. stambolska draCa. akac. Badem je oko 5 m visoko drvo. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. asparagina. bijela draca. kraljevo drvo. Plod je duguljasta ko~tunica. signojka. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). Kod nas na jugu raste poludivalj. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L.B BAGREM Robinia pseudacacia L. ima zelen. prvim vesnicima proleea. robinija. . krunciea.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. a u slatkom nema. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. bela drvo. Narodna tmena: akacija. voska. U narodu se upotrebljava evet. BAJAM. akacija. bagrema. bela evece. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. egiptonska tmina. nerod. kralj. hacija. etarskog ulja i fitosterola.

Sadrii oko Boo/. okrugla halaza (kotvica. Sastav. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. bajarna. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. Bistra. bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. od koga 'Potite gortina. Ne susi se. ono dobijeno prvim. Upotreba . Najpre se . U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. Bademovo uJjc. Na -looC ostaje tetno i bistro. mandala. men· dalj. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. nikako zuckasti. mjendula. bezbojnog kristainog heterozida. rapava i p r a ~ n a. pitomi badem. . deluje kao narkotik i sedativ. oko 25% belan~evine . sluzi. ali kad se zvace. sp ljo~teno. etarskog i masnog ulja. Cesto se prepisuje s morfinom. Aqua Amygdalae amarae. a na podlozi velika. Ostala narodna lmena: arnendula. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. skoro trenutno dejstvuje. U k usa JC gorkog i uljastog. Po~o je skupo. 2. do 25 mm dugatko. ali onema cijanogenetskih heterozida. »miris na gorki badem • . Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. okica). Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. mendula. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. trioleina. .Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. Pod vrhom je sm esten pupak. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. Jezgra se sastoji od dva velika. omendula. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. koja je uzdut brazdovito naborana. Najveca dnevna doza je 6 g. gume. k> kovitost i otrovnost gorkog badema. Voda od gorkih badema. . Ne smeju se upotrebljavati stare.ilScedi masno ulje.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) . tzv. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja.i!Ze amigdalozida. nagriZene iii zdrobljene semenke. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. a mirisa nema. testo je talsifikovano.koze. bojarn. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. hladnim ce(ienjem (»prvenac«). do 5% ~ecera. pljosnato-ispupt ena. Veea kolicina moie izazvati i smrt. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. migdal.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile.222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. u zezene. Kotiledoni moraju biti potpuno beli. bela. . a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. bajan.

BAMNJE. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana.. Rizom je vretenast. bell. BEDRINAC. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. razgranat i ima jak i neprija.BAMI1A. DESHO: MALI BEDRINAC . tan miris. BAMIAT. TRAVA OD PUPKA. SILJEVINA. BOBNJA. BOBOSARA. BABNJE. BEDRlNAC . Cela LEvo: BEDRINAC. BAMJA Hibiscus esculentus L. Li· stovi su perasto deljeni. BAMNJA.. Cvetovi su sitni. Cveta leti. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. BEDRNICA. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. 223 BAMIJA. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. uciruZeni III ~titaste cvasti. MALA BEDRENIKA.

procediti i grgljati. 2. gorka komoracika. zaduh. bedrenik. bedrenac. Sadrfi aka So. katehinskog tan ina. 1. biberu~a. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. po 10 g kamilice. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. b edrica. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. karnilice. zalfije . Sadrii gorku materiju pimpinelin. gurne. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. . kad se prohladi. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. bedrnac. urnbeliferona. saponozida . visoke temperature. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. etarskog ulja. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. ostaviti 2 sata. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. Upa/a usia: po 20 g bedrinca.. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. smole. Do otkriea cinhona (hinin). Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. be· drinica. reska. voska i kalcijum-oksalata. jarcija trava. bedrenicak. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. hazman trava. smole. pupcajivica. izob ergaptena. Protiv Itazeba. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. (veliki bedrinac. kamilice i hajducice. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. lma jo~ i 10-140. ialfije i trave od srdobolje. toplog i pali.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. goveda trava. gume. div-ana1ion. Pije se ~to topliji caj. a ukusa je Ijutog. Ostala narodna bnena: bedranica. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. BELA VRBA Salix alba L. Raste po suvim mestima. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. hajducice. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. diva mirudija. Ijoskavca. 3. pimpanela). tan ina i kumarina. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida.. velika bedrenika. a pola uvece pre jela. silj. 4.

Droga je smolas tog. psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). topole. sto racvast. a Da vrhu glaviea. Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. BELA. Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. Upotreblj avaju se za lecenje proliva .Koren (Radix Sap~na. gorkog. 1-2 meseca. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. a debeli oko 4 mp1. 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. spolja sivo-rut. . Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. U narodu se najvBe cene nabrekli. . valjkasti lepljivi i futo-mrki. aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. . debeo do 10 em. . poredanih u koneentricne slojeve.) iz Egipta. jab lana i jasike. Biljka je u obliku grmi~. ali ama drvenih vlakana. Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m. narocito Da Deliblatskom zivom pesku. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. Dugack:i su 3-5 c m . Draga. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. iznutra skoro beo. aromaticnog i smolastog uk usa. cireva. b rani ran o u prole~e . . Nema likinih. G. Kod nas je ima. . Srlni znaci su od 3 do 5 redova.BIlU. arrostii . SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L.. Simi za izradu Saponinum album. SadIii do 200/0 saponozida. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L.

mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. dezodorizaciju i ozonizaciju. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. = P. vitamina C. hvoja. et Ait. bjelobor. cam.i oko 22'10 belancevina. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq. U kori borova ima 20-500/0 tanina. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. ~eeera tzv. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. gorkih materija i fIavonskih je· . zaslad! i pije. .) je vrlo hranljivo. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. BELl BUN. bijeH bor. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. obieni bor. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. autea. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. Narodna !mena: avtica. vee ti sastojei imaju i antimikrobna. divlji bor. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. LEUKOVAC. Plod je dvopregracilla taura. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. gorke materije. Upotrebljava se u obliku infuza. Naraste do 80 em. ~umski bor. jer una oko 230. koje se sastoji iz aUa-pinena. sirupa itd. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. . ocedi. KRANJSKA BUNIKA. karotena. masnog ulja . Ovo je vaZoo. Raste na KarpatiIna. dinjenja. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. bor. berika. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. antisepticna svojstva. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. U nedostatku be log. dipentena: silvestrena i kadinena. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu.. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. pre svega. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. maritima Lam. belobor. smrok. zbog cega se upotrebljava kao tonik. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju.

.List.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. Beladonin plod je soena bobica.i i zenskii. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. - Oleaceae Drvo visoko do 40 m.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). Droga. duguljastih listica. hermafroditni.Raste svuda. Cela b ilj ka je vrlo otrovna. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. Koren se korn. Izgled I ostal0 je kao u beladone. Cveta u aprilu i maju. BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU. a najvge na vlainim mestima. bOJ a. po obodu nazubljenih ~ il:iastih. Ukus. Rasprostranjenost. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. . cortex et semen). U korenu belog buna irna 0. naroeito u ovoj s Karpata. Listovi su naspramni. rede kora i seme (Fraxini folium. . mu~ k. sastavljeni od 7 do 13 uskih. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. Plod je vrlo krJlata ora~ica. slozeno perasti.

reu· matizrna i uloga. manitola. dijafore ti~no i Iaksantno. kao pod 1. keer medu mladd. artiSoke i breze i zuba~e. kolere. poklopiti. Iu· BELl LUK Allium sativum L. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. poljski jasen.U kori su nadem gotovo isti sastojei. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. Za vreme raznih epidemija titiusa. Iskonsko verovanje u lekovitu. beli luk. ~iDi i rnadije. zenskojasen. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . kIj u ~le 3. elar· skog ulja (svega oko 0. . . Deluje diureti ~no . !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. tanina. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje. dakIe. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. obi~ni jasen. ino7. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. kao sredstvo za bajaDje. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . pre svega. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. tinktura i sirup. beli Iuk je lek za sve. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. a jedro dete Da ulicu. kuge. Upotreba. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. al i vge tan ina. U narodu. Od lista se spravIjaju ekstrakt. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . vra~anje. kao pod l. 1. MeJan caj: po 25 g lista jasena. .itola. dizenterije. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk.nevidljivih opasDih sila«.1"10) i dr.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. slobodne i vezane jabu~De kiseline. veliki jasen. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. . nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. jasen. lu~kojasen . g!ikoze. gume. 2. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). Kad je majka spremala sina u vojnike. . prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje.Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen.

moei eerno donet. bez nauenih pretenzija. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. nje. Tek u I. Naprotiv. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. kao ono noj. p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. . streptomicina. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. zabadati glavu u pesak. narodna medicina. narodnoj ishrani. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. Ne. lek. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan.iv nadrilekarstva. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. odoIj en . poglavlje Fitoncidi). Uosta!om . Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. nepisana. nikacl nije napustala beli luk. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. iako usmena. kako iznutra tako i spolja. Kao sto u skolskoj. zacin. tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. kicica. lincura. kao ~to su beli luk. ipeka. veterinare i farmaceute . da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. trava-iva. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . u farmaceutskoj industriji i na klinikama. Nairne. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. kantarion i druge. dakle. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. antibiotika (vid. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. nana. a ' ponekad i kao madija. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda .BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. eaulmogra od Indusa. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. karnilica. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. kininova kora od starosedelaca Perna. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. a pre svega u narodnoj m edicini. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. videcemo da su mnoge droge. mozda. ali je u poslednjim vekovima. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot...

Osim toga. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. ocedi i pije zajedno s mlekom .im imenima. Smiljanic iz Kaca. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo.nov list. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica. . na front. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. Najzad. barske groznice. poeev od raznih sosova. Upotrebljavaju ga na razne naeine. rutvica. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova. U sremskoj Posavini.'. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol. nervoze srca.. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. nesvestice. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom.tvrdi stari P. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. Godinama sam pio vodu iz Dunava. iz bara. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava. MasJi. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. lupanja srca itd. eim neko poene kijati i ka~ljati. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . cim luk izgub i miris. . imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. odmah se po vozovima. jendeka i ritskih jama. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. i nikad nisam bio bo1estan. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. . uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu.. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja. tvrde na~i planinci i brdani.

Ako glava pantljieare ne izade. Niko ga ne moze napoj iti. Raso je odlicno. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. mena. trojstvo. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad .. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj. Deci se daju manje kolicine ovog leka. tim je bolji. a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. Ovo je dobro da se miri ~e .i zaberu se tri najlepse. vra t i celo telo.« . gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. pas tiri. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. subase (poljski cuvari) i poljski radnici. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. Protiv glavobolje. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. onda ga tom .specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). eventualno. ncsves tice. Ako je oboleli gadljiv. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. ali je raso mnogo prijatniji. najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana . da se stavlja na glavu. Banatu. muke. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . Jedno 5 drugim se pomesa. Kad n eko mnogo nazebe. To radi i skol· - . vratne file. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio... tako mora biti da bi bilo leka). ricinusovo ulje za ci scenje. Coban i. upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. Srbiji. kalu pOljski radniei. n a njivi prokisne. da se njim trlj aj u slepoot nice. pa ga boli glava i celo telo. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. tabane i dlanove. Beli luk. tri iii tri puta tri . sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. ra. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. Sto je luk ljuci. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. Bosni j u drugim krajevima. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. dakle.

Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. rosi rj sini se. Na svakom oprelu i selu . i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. jer niko nije imao nuznik. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. bolesniku treba davati i kiselog mleka. nove se . Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. a ne kupaju se: mehur pukne. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. plavog kamena i vinskog sirceta. sa ili bez plavog kamena.232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. da beli luk obnavlja i jal::a krv. bolje jede i brle ozdravi. a stoka je sva i ~ la na pa u. izade tuta voda. Belim lukom. mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini. to bila neka preventivna mera. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. Nekad je bio obicaj. le~e i razne k 0 1. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. a to je. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. kazu. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati. To bolesniku otvara apetit. na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana.tvrdi jedan inzenjer . kao i cesta upotreba belog luka. presnog ili kao zacina u svim jelima. ne javljaju. zatim majkine dusice. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. jer sam . Kafu tame kod mene. sede lj'-i i .veti jedan stari Bal::vanin. . poreklom sa Cakora iznad Peei. Kad god podemo u voliju u rit. u Nov~icima. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. To isto. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. Mozda je.« Bolesnu d l. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . konjskog bosiljka. jo~ ponegde i danas. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . umesto vode da pije I::aj od hajducke trave. eto. . Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. neb 0 Ie 5 t i.

dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. samleven iIi stucan beli luk. a kad se ozlede. postoji slienost belog luka s renom. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. god. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). ren i druge sliene. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . Posna jela se u vek zaeine beljm lukom.. Hemljsld sastav. tzv. izdvojena jedna uljasta. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. rotkvicom. Ako neee da pije. sokove. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a.« . Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. U tom pogledu. kad se zv a cui jed u. Kad se dde na koti. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. To je za njih prava poslastica. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. . jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. Cim se poene rezati. ren. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. a ako se beli luk. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. Godine 1892. god. slanine i belog i crnog luka. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. I beli Iuk i druge vrste luka. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. Iomiti. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. senfa iii rnutarda. e a k [ u r a z b I a ze· . sve dok se ne ozledi. imaju manje iii vi~e I jut u k u s. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. 2:ivimo od hleba. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. IZiUzetak je bela slacica. sla· cicom.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. Na· protiv. rotkvom.Beli luk ima vrio slab. Tek 1944. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. brzo gube Jj uti miris i ukus . kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. zatim b 0 I. Na primer. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. dakle.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. Od 1844. narocito zuti pasulj. slacica. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. sin a I b 0 z i d. cia ne bi tivina lipsavala. kidati iii tucati. bezbojna. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. Cobani i ratari peku prienice od hleba. sirotinjska hrana . nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris.p otrebajava za izradu »slacice«. gotovo neprimetan miris. u najboljem sIueaju. . kolena. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. zbog eega se ona i \l.

.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. Aliin nema antibakterij ske osobine.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. grip. za jacanje. Osim galens kih . Sirce. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka.000 grama 600/o-nog alkohola. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. formula alicina. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. protiv visokog krvnog pritiska.ni alkoholni ekstrakt. enzima . koli-bacila. .sko de. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. bacili litusa. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). Macerat. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka.000 alicin pokazu. 1023). i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. ona nema an tibakterijsko dejstvo.ri. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. dizienteri. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85.I uka nacirui vodena supstancija. difterija. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. go d. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka.stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . . Vee 1947. streptokoke. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. . '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. Iste.. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja. Tinktura je 2()<>: . dakle. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja. protiv p eruti i opadanja kose i dr. Uost a lom. 1947. godine. neozleden. kolera). arterioskleroze i decjih glista.e antibakte. uz cesee mesanje. protiv hronicnog bronhitisa. ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana.e i kolere. piogenesa. uzimaju se pre jela. str. god. bacila tifusa i dizente rije. odlije 5e i profiltruj e. mirisa na beli luk.000 do 1 : 125. u tvrdena je hemijska grada. antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa.

odllje se. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova .i i filtruje. nadimanje usled gas ova.sa na bell luk. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje. doda 1. Po navodima te fabrike. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture. pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. sirceta. Skuvan za klistiranje 7-30 g.Iz zemlje izval1ena. Prasak. . Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta.Sandoz«. Seeeriema. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. . Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). . Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. jakog miri. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. toksina. Sirup. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. Posle mesec dana kura se ponavlja. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. Po 30 g u obliku infuza. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. Po 20 g soka dvaput dnevno.tanu 'PoremecajJ u crevima. pa cim se ovla!i. Alkoholafura. . SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. Zatim se isced.BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. pa se posle mesec dana pre kine. . jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno.300 g ~ecera iii 1.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. isec. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. a starijima po 2 tablete.Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno.O~gcen. gubi lekovitost. 3-5 puta dnevno. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. zaraze. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. sirupa iii ~ecerleme.Maoaus« iz Drezdena.

zacinsku i lekovitu biljku. N a u c n a vet e r ina. upotrebljavan je kao op~ti tonik. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. induskim svetim knjigama. a beli luk je os tao za sirotinju. Fcni~ana. jake zacine i mirise sa Istoka. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. Vavilonaca. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. spominju se lekovi. Na taj lla~in. izazvati crvenilo na kozi. od njene osetljivosti. Indusi. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. cd vrste zivotinje i uzrasta. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite.uz primellu tajni. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. Persijanaca i drugih. protiv nastupa i proliva konja. avo je sasvim opravdano. Jevreja. za radni svet. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. Jevreji. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. U toj daJekoj zemlji. hemoroida (Suljeva) i dr. god. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. dok su bili mali i sjroma~ni. U pocetku. kad se stave na koZu. Pre svega. madija. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. cimeta.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. mr~avosti i op~te slabosti. Stari Kinezi. uglavnom oko Nila. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. Kasnije. U Eberovim Papirusima (oko 1500. tj. vrste. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. za~inske i otrovne droge. vremena koliko se na jeduom mestu drli. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. tj. izazvace rane i zagnojavanje. naj~e~~e stucan u sircctu. karanfilica. aromati~e. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. pa je takav lek i najaktivniji. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. lo~eg varenja. koznih belesti. Istorija_ . izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. delova~c kao v e z i k a nc i j a. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. crvenilo i upalu. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. a u jacoj d01li i ako se duic drle. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. kMlja. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . U Vedama. To su sredstva koja prouzrokuju. Najvi~e su upotrebljavall luk. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine.a. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. nekrozu tkiva. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. u Indiji. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. . manjc-vBe sto~rski i nomadski. molitava. tj. medu njima i beli luk. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. jer vidimo ida· . koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. reurnatizma. beli luk. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a.Bell luk je.

kao i raznim vrstama luka. saransak. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. za plebs. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi. uostalom. lukac. Kasnije. ~san-luk.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva. za~in. kao sto su. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji.. Rim I jan i. u~inili j 7. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima.. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. ~njak. a s medom. bel i i ern i I u k. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. ). preventivno sredstvo. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. i prvi Rimljani. ~snjak. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . dobar je protiv ospica. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije. dakle. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. uostalom. smatraju ih. luk. godine) preporu~je beli luk protiv glista. . Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus.cesan.U po~etku. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. lek. ~ni luk. C!:ini i madije. luk-Ce~ njak. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. jer ih onda zmije nece ujedati. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. luk. Pome~an s uljem i solj u. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. uspelo je grac:tenje piramida. ~oviti luk.. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. --_. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. Orfej spominje beli luk. . Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. jer su sprecene zarazne bolesti. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika... lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja.smrdljiva ruza. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. kukurek i druge biljke kao lek. Lonicerus (1564.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. upotrebljavahu za lek. kao. rotkve. utonula u mrak i neznanje. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui..

dakle. . kao i u ostalim tropskim predelima. gde se i gaji. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. U listu ima do 15% arbutozida. Br. skoro srcolikih listova i. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. ali se sme uzimati upola manje. sjajnih.Piperaceae (crni ·biber. socnih. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. cmi papar. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. ekcema i drugih koznih bolesti. karabiber). Biber je svojstvenog. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. ljutog i toplog ukusa. a osobitog.

naj~e~ce po suvirn mestima. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. Sastav. a Ijutina od piperina. Listovi su duguljasti. Cveta po~etkom leta. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze. ~iljasti.. .Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. a lo~ lebdi ili pliva. duboko perasto deljeni. smole. jedri. BLAZENI CKALl malo sluzi. Upotreba. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. Rasprostranjenost. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka.Raste u primorj-u. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj .5% eta r s k 0 g u I j a. Aroma bibera potice od etarskog ulja. Droga_ . veoma raz· granata biljka. Cvetne glavice su pojedina~ne. ali kao poludivlja biljka. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee. VBe ga ?otro~. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. SIKAUNA 239 talu vodu. SIKALINA Cnicus benedictus L. visoka do 40 em. U biberu ima 1-2.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. rede u drugim delovima zemlje. na vrhovirna ogranaka. . na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_. - Composi. etarskog ulja i razne soli. Kad se tuca i melje. Prvoklasan biber u zrnu. obavijene su kruprum ovojnim listovirna.. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje.8% s mol e (kavicina). kad se spusti u vodu.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. BLAtENI CKALJ.Kod nas se vrlo retko upotrebljava. . . odmah padne na dno.BLAZENl CKAU.. oko 5% tanina.. nazi va kij an je. Naprotiv. Cvetovi su ruti. vrlo bodljikava.

Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. Traii lako. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. kraljevac. Raste po zivicama i obodima ~uma. Plod je jajolika. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. U redove od 60 do 70 cm. bozja plahta. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. Seje se krajem april a. 1. kielce. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. BLJUST. dugacka 3--4 m . a na prelomu beo. benediMa. trave-ive.240 LECENJP. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. Rizom je spolja sivocm. Daje se u obliku ~aja. Narodna imena: babino zelje. pelena i lincure. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. . Bere se eim se pojave prvi cvetovi. sveta sikaviea. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. a Da Zapadu obavezno. Listovi su srcoliki i Siljasti. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela.l hladu na promaji. vina i drugih galenskih preparata. 2. rastresito i plod no zemlj gte. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. mesnata. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. Ijutog. mesnatim. korenom se trlja mesto. sjajna bobiea zive crvene boje. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. ckalj . biskupova brada. tinkture. vezu u kitice ~ su ~e '1. Strugan rizom se stavlja na uboje. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. gorkog. odstranjuje modI1ice od podlivene . hajducice.KUKA T amus communis L. pitomi ckalj. pli"kova i rana. limunove kore i oeajnice. ne eekajuci da se svi otvore.Kod nas se De gaji. benediktova Toza. Ili se rizom Da trenici nastruze. nepdjatnog i toplog je ukusa. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. na dugim peteljkama. neupadljivjm. koja se penje po drvecu. Pije se kao pod 1. meki tm. Gajenje 1 berba. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika.BLJU1D.

Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike.Isto tako. blju~tina. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. asparagina. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. BOllE DRVCE 241 krvi. tirozina. Stabljika je skora odrvenjena. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi.. Narodna. erna loza. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. bjJu~tan. drlati 10 dana.BOB. ali je manje gorak. alkaloida abrotina. . a u eve!u bojena materija antofein. tanina i flavonskih jedinjenja. zmijino grozde. Sadrii etarskog uJja. pije se pre jela. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. zuli. oksitiramina i proteolitskih enzima. Cvetovi su sitni. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). blju~c. Upotrebljava se sli cno pelenu. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. pa ga zbog toga treba izbegavati. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. crne kuke. BOB Vicia taba L. kukovina. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). ce~ce muckaju6i. Poreklom je iz Azije. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. Bljus/ je o/rovan. leucina. bobae. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. Dmga narodna imena: ble. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. sakupljeni u malene glavicaste evasti. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. Imena: bakla. gork'ih matenija. bluz. IYljust. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. Miri~e istovremeno na limun i pelen. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. beb. visoka 60-140 em. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. Cveta od juna do oktobra. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . naj cesce po grobljima. konjski bob. visoka 60 do 120 em. veliki bob.

Ima ih svuda. P. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). pored puteva. Za P. tuber et sem en). kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. obrate patnju na bofur. Narocito ga eene zene. brozg. devetak. masti .sni muski pelino pelinak. TEGAVAC. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. rutviea. crljeni bozur. miri. Izaziva povraeanje. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . duhovska ruza. na livadama i pasnjacima. lrava od guja. . Zbog toga bi trebalo da lekari.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. VUCAC Plantago L. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. troj acke roze. brozgva. rede krtola i seme (Paeoniae tlos.) Gouan .• P. drevinka. trava od tri rozciea. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. U korel1u ima tanina. bozji drvak. zenski bozur. TRPUTAC. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. planinski bozur. macur.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. BOKVICA. ' 0" z" uredivanje menstruacije. kosovski bozur. bozuric. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. decora: bUur. Nekad 1I skolskoj. smole i boje. a i zbog pri· jatnog mirisa. za lecenje padavice. bozja plahtica. Z. muski bozur. za le~enje hema. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. secera. corallina Retz. bozur. srCano zelj e. roida i dr. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). broda nj. va. kraljev evijet. kurjak. eba bozura za l~enje. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. bofuraJ\c. mosur. \ Za P. U semenu ima masnog ulja. di· vlji ciper. velikog kaslja. turski neven. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. decora Anders . tunkarica. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. narocito na selu. etarskog ulja . pro stenik. Ne preporucujc se <uP( . i tako najlakse dolazi do trovanja. lILOVLAK. Nisu retki slll~ajevi trovanja. secera. corallil1a: bozur. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. pitomi ohsjenae. BOlURI Paeonia officinalis (L. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. Nisu otrovne ni skodljive. tenuifolia L. tanina. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . po sumama i na drugim mestima. zlu ne trebalo«. Narodna imena: bozja metiea. trojaska rozica.

izraden od !i. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. p ektina. dlakava je. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. sta bokv. .U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista.). U semenu ima sluzi. SvaKa se mora odvojeno brati. svuda gde se sliva voua. TRPUTAe .. raste na vlafnim me· stima.ice i drugih lekova. usko[is ta bokv-ica (P. eve t je belicas t. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek.itamina C. Sve't i suv list. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti. 1. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. raste 'po pasnjacima .naee . 243 list. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci.). 'cveta ju od proleea do zime. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. katar. Srednja bokvica raste na suvim mestima. 3. mala.ica. srednja bokviea (P. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- . media L. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. cvast je dugaeka i srebrnobela. lal1ceolata L. saponozida i fitoncida. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju. Sa5tav. lisee je iii· roko ovalno. soeno. susiti. zensk~. a koren se vadi cele go- h erba et radix) .iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje . . sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. limunove kiseline. belaneevina i secera. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. tirozinaze i koagulaze.BOKVlCA.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. masnog ulja. greevi. sirokolista bokvica (Plantago major L. %ILOVLAK. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. v. evast je kratka. pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. U Ji. iako su obe hermafroditne. pored ugazenih put eva i ispod strehe.) . jajolika iii okruglas ta. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. nerna ienskih j muskih bokvica).stu lma oko 40/0 tan ina. emulzina. ima fuoike jajaste. krupna iii zenska bokv.). 2. Droga. sta. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. 3. ~ List se bere sve dok biljka cveta. muska. Berba. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. . tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. dine. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . 2. I.List bokv. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). dugaeka. kru· niea je gola. tj . eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. Upotreba. osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado.

terput. ~iroki trputac. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. paskvica.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju.Osim navedenih. Svako ce yam odmah. jer posekotina ne krvari. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. pije se topao. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. Narodna imena. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika.riveni fitoncidi (Felklova). Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. Veoma se ceni. a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. prva pomoc je list od bokvice. piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. ne zagnoji. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. tarpotac. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. . VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. celnik. Godine 1958. jer su -u njoj otk. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. marina bokva. prome~a i posle pola sala popije. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. larin· git) . poklopi i posle 3 sa ta ocedi. cveta belog sleza. pitoma bokvica. Seme je si· tno. zilavac. Ako se slueajno posecete dok ste na selu. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. . 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). cveta zove i trave daninoc. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. zenski zi· lovlak. faringit.Bokvica je omiljen narodni lek. Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. sve pome~ a . Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. crnog secera (od sladiea). Ovo je sasvim opravdano. lici na buvu (otud i nauCno ime. rosulje. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. Narodna medfclna. dugoliste). bez okoli~enja. . muska bokvica (Ku~an). dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. cveta i lista podbela i moraca. Deluje kao blag laksans. B u a c a k (Plantago psyllium L. veliki trputac. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. pitomog kestena. Kao prethodni eaj. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. tarpudac. jer psyl/a na grckom znaci buva). veliki trpotec.

mu~ki zilovlak. a gornji duguljasti. popova lozica. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. troputae. . Slabog i svojstvenog mirisa. malo etarskog ulja. Stabljika je ~uplja . . glavor. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. razgranata. .Oko 25% sluzi. . duga bokva. srednja bukviea. LISICINA. Listovi su po obodu eeli. deluje i protiv erevnih parazita. triputae. Droga. rede beli ill purpurni. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. Svojstva. obieno juna-jula. sredn. bu(h)aeica. LISICINA . skoro bodljikavo dlakava. saponina. Donji listovi su u rozeti.iIrata. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. bu~ika. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. lisnati tr· putae. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. ali su talasasto naborani. visoka 30 do 60 em. Za srednju bokvicu: bokva. Upotreba. 25% tanina. krepotee.ja OOkva. Gajenje i berba. diuretieno i se· dativno. boBinee. . rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. pasja noga. BORAC Baraga officinalis L. konjsko rebro. tako da eoveka odbija. Za buacak: blesnik. Rasprostranjenost. 245 Za musku bokvicu: bukviea. troputae. Sastav_ . List. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. treputae.BOLDO. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. Cveta od maja do avgusta. evet i eela biljka (Boraginis folium. Neprijatno. BORMINA. BORAlINA. POREC. tripotee. bolhnjak.. flos et herbal. krupni. Monimaeeae. ernoglavae. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. U mladim biljkama ima malo alantoina. mala bukviea.Ukusa je na krastavee. Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. Cvetovi su plavi.Seje se u martu iii aprilu na lako.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. . na dugaekim drskama i elipticni. Zilovljak. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. fenska bokvica (Ku~an). grubo eeki[ljasto dlakava biljka. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. dugi trputae. siroki prpotee. zenska bokviea.

50. sok iz zrelih babica. oko 6'/. zvonasto·eevasti.70 0C. bora~a. buraiina. Cveta u prolece. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi. kozmelj... Bob ice su dosta prijatnog. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. organskih kiselina. na vrhu se vidi krunicni prsten. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. burai. ·bore· tina. Narodna imena: boraga. Upotreba. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. krastava. popariti ca· som klj.e. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k. . uglavnom H:mu· nove. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr. pirokatehinskih tan ina. a plod sasvim zreo. U listu ima do ISo. tanki. Cvetovi su ruZicasto·beli . do 220 mft'/o vitamina C . boraidina. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. Droga. Zbog prisutnog arbutozida.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. . raznih upala sluzniee j. treba do dati malo lipovog i rw. soena bobica sa vge semenki. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). nekoliko flavonskih heterozida.inog cveta. boraziniea. borazde. oko 27'/.u cale vode. cni i obe~eni. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. duguljasto·jajasti.List . poraga. Preneli su ga Arapi u Spaniju.td. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. jabuonc i cilibarne. . oko 6 mgOfo vitamina C. reumatizma i drugih bolesti. . razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. rw.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. i n v e r t n 0 g sec era. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. do 1. ekstrakt i vino. Listovi su naizmenicni. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno. Sazreva u leto. krastavica.i dr. di· vizme.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. okrugla. volovski jezik. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. Anticki narodi nisu poznavali porec.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. Plod je modro·erna. pojedina. arb u t 0 z i· d a. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. visok do 50 em. Plod treba susiti u susniei na 65. Sastav. pektina.

Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). dudov list. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. Secerna balest (vid. najeelishadnije je piti cist. sitnice. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji.). crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. Po~to je taj lek patentiran i skup. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. troskota i rastavi~a se pome~a. dunjinog semena i nane se pomesa. za industrij sku proizvodnju soka. Cela biljka je prijalnog mir isa. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. 1 za religiozne obrede. brosniCak. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. za destilaciju etarskog ulja. divo-grozje. burum. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. a s druge. 1. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. u listu ima gotovo iste sastojke. Donesen je iz Indije. 2. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. mahune od pasulja. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. erna borovnica. brusovnica.4 do 0. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. s jedne strane. zdrav.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. erna jagoda. a m'a jv-Be ILs. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. linalola. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. jer povoljno deluje na vidni purpur. brusnik. borovinka.iznosi svega 0.). Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. kad se ide mrtvaeu. neprevreo i nefalsifikovan sok. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. Tako se moze objasniti z. Narodna imena: barovniea. ostavi 2 sata. borovnjaea. Bosiljak nije naSa biljka. brosniea. Kolicina etarskog ulja nije velika . mecje grozde. pa i u umetnickoj poeziji. ostavi 2 sata i pije mesta vode.to vi. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. boribnica. toliko opevano u narodnoj. ervenozrna borovnica. dobricica i dr. tan ina. borovaca. To su evece i miris starijeg sveta. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. Sadrli eta r s k 0 g u I j a. oeedi i pije umesto vode. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. BOSIUAK Ocimum basilicum L. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. brasnjaca. za farmaceutsku industriju. B r usn i e a. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike.8% . 3. jer je to najzdraviji napitak.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. ofinki. strus ljinke. zbog cega se pokoJnik . poklopi.

bosiljak sarma~ . listovi na stabljici su sitniji. bosilek. a si'roki ako 4 mm. lima iii u obliku ~aja pos le jela. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. visoka 20-60 cm.Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. duguljasto·jajasti. pa ~esto i u loncu.Raste na siIikatnom. C vet. . zrakastih.ica montana L. basilje. BRDANKA. ba~elak.Treba brati potpuno rascvetale. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. faslid~an. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. a ~ta stvarna lekovita vrednost. rapave ahenije zakieene belom. besiljak.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. na njemu su usadene sitne. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim . pe~~anom. baselak. ali ne precvetale cvetne gla· vice. fesligen. pitomi vesligen. Narodna Imena: ba~ilek. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. u obliku za~ina u je. uzaruim . protiv zapaljenja bub rega. ~vrstom. sasvim opravdano. na pasnjacima. itd. . zbog tega se daje da se one pokvari . Droga. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. protiv gasova. CveiBte je malo. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. ne sarno suvog. upotreb. feslidan. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. den. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. MORAVKA.. nadimanja i tegoba u organima za varenje. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. basiljak. po obodu malo nazubljeni. ocistiti od crnih larva. TRAVA OD MAJASILA Arn. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. Jezicasti. vasleden. . Sastoji se iz krupnih. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. Berba. bosilje. RasproslranJenost.5 cm. naspramni. kao pamuk. ~esto zajedno sa belim lukom.bogojavlJenska vodiea« . krupan bosiljak. b~ulek. . Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. fesli~an. Narod. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. kao retko koja druga biljka. . za izazi· vanje bolj eg ape tita. za uredivanje menstruacije itd. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava.. sitno jarnicasto i maljavo. murtela. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta.l. ~iljas tim. dugacki su do 2. bosilj . mislodin. pup~aslo. po obodu celi. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. Iz kratkog. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. valjkaste. humoznom i via· ~nom zemljiStu. zatim za ja~e mokrenje. zenski cvetici.

jaea sluzokozu. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. Spolja je rapav. narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei.CV ETN A GLAVICA . Upotreba .CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. kristalnu materiju a r n i C i n. skoro \'al} kast. OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). eesto umesto skupe jodne tinkture. tan ina. malo kvrgav. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea. a na donjem pot. R i zorn i k 0 r e n. slieno zalfiji. iza. flavono· ida. Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. a tanin steze. gor· kog i I iUl og ukusa .JEZ ICAST 1 CEVAST CVET .Rizom je vodoravan iii kos.Cvet sadrli oko 0. svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. MORAVKA. C . Ij uskav. c CVET BRDANKE : A . gorku j Ijutu. Stavi.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. tvrd i mrkocr· yen. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. 3-5 mm debeo. II. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. do 9 em dugaeak. Iznutra se daje kao sredstvo . a ukusa nagorkog zivaju kijanje. neglikozidnu. smole.BRDANKA. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa. TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. boje i arnidiola ill arnisterola. B.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. .' inulina. . . jako aromatienog. B . puno je obrastao lako lomljivim.

. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. BREZA Betula L. briza. dje koje imaju antibakterijsku moe.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. eta r s k 0 g u I j a. gorke materije i dr. a B. kao emenagog i abortiv. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. pravi ukras svetlih ~uma. za snif avanje krvnog pritiska. (= B. Betulae gemmae. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. Ehrh. zlatenica. B. pap rica. saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. veprovac. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. B. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. mali divlji neven. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . Betulae folium.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. gorska potres.Taste u Severnoj Americi. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. ti~ji neven. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. Sveza kora sadrli do 0. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. obicna breza. naj~esce u obliku infuza. arank. brizovina.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. . severna breza. za le~enje or· gana za disanje i varenj e. . List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. nepoznatog sap 0 n 0 z ida.2'10 heterozida. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. pu. konjski petrovac. tan kim graneicama. bescens. obi~a breza i B.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. veprina. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena.. breza crepu§a. smole. brez. puba6ta breza. pendula Roth). S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. 0. pubescens: breza. Droga je svojstvenog mirisa. . Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. lenla L .Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. ruta brc1anka. Istorija. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. gorkog i oporog ukusa. Saddi nedovoljno proucene supstan. OstaIa narodna imena: arnika. . metlovina. jadika. metlika. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee.050. falosna breza. metla.

brist. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. BRSLJAN. ostavi 5 sati. visoko do 35 m . krap. ervenae. Rizom je dugacak. br~lin. Narodna imena: barst. Sadrli antrahinonske heterozide. BRoe . 10m. Cvetovi su sitni i roti. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. brijest. bradaviea. - Ulmaceae Snafno drvo.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. za lecenje nefrita. najce~ee u obliku 3% infuza. barScan.. U kori ima sluzi. bers/jan. zirnzelen. ce i oslobodena plute. pitomi broe. erni brest. Stablo je cetvorouglasto. plju~t. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. holeretik. plod i tanke stabljike. Narodni lek za lecenje opekotina. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). do 1 em debeo. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. BRoe Rubia tinetarum L. vezovina. . roci. Cveta leti. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. BRSTAN. Kod nas se retko upotrebljava. uloga. Listovi su raz· licitog oblika. brocevina. visoka do 1 m. Ostala narodna Imena: barsijan. pijelita. br~ean. BRSUAN . cistita. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. ru~ten. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. baSt ran. . erveni brijest. Ponekad se trafi za izvoz. best rail. zelengora. za lak~e iska~ljavanje . razgranat. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. broeanka. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. broce. rudecina. bres. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. 251 BREST UII11!. BRSLJIKA Hedera helix L. poljski brest. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6.BREST. brgtanj. clankovit i erven. katara be~ike i kamena u bubregu. Stabljike su do 50 m ' dugacke. reumatizma. Narodna imena: brojue. alizarin i druge bojene materije. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. brstovina. brstran. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu.iS eampestris L. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. veliki broe.

1% belaneevine. 38% masnog ulja. Cveta jula i avgusta. mno· go manganovih soli i dr. a oko 24% na ljusku. rebrastim. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. se· cera. sivkasto iIi belo·zuckasto. teska i viSe od 10 kilograma. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. . steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. Sastav.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. . materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. masna.252 BUKVA. karotenoida. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. tzv. srcolikii. plankonveksna kotiledona. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. mesnata i soena. belieasta. LUDAJA. mek. spolja belo·sivkasta. Seme je belo. na hladnom mestu. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. dobro zapakovano. u supljini su semenke. Cvetovi su zuti. - Fagaceae Sumsko drvo . BUCA Cucurb ita pepo L. BELA BUNDEVA. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. Olju. Ustovi osu ogromni. zbog eega se moze davati i deci. U zrelim plodovima. U bukvi· cama ima fagina. Upotreba. Rasprostranjenost. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. hartijast i lako otpada. pljosnato.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. . . bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. oeisti od vezivnog tkiva. pLitki petodelni. visoko do 35 m. muski su krupniji od zenskih. DULEK. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. a na preseku narandzasta. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. smole. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. zelenkast tegumen. BUNDEVA. po obodu able zadebljano. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga.U semenu na jezgru otpada oko UNo. BELOKORKA.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. 5'10 smole i dr. pektina itd. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. Seme se iz· vadi. Ponegde jedu priene bukvice. Odraslima se daj e oko 400 g. zilava ljuska tamnije boje. lspod ljuske je vrlo tanak. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. 8-20 mm dugaeko. a sazreva septembra-oktobra. a ispod njega je debela. enzima. . BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. kao meduusev po kukuruzu. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. Droga. BUKA. vitamina C. Plod je ogromna okrugla boba. po obodu nazubljeni. vrlo malo ulja.

Stucano. serne se porne~a s brasnom . bIen. trava od zuba. Istovremeno suncanje. • Govori kao da se bunike najeo«. bunjika. zubnjak. tikvelj. bundevka. divlji zobnik. misiraca. bunika« . prekruporn i drugom stocnorn hranom. bun· dava. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. rnacvanka. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. mska dinja. bunica. bana. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. Bunika je lekovita i otrovna. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. kaba k. Ulje je lako svarljivo. vi~e od 98'10. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. blnika. psima 30-60 g. Koliko se meni cini. trava od bunila. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. svinjorak.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. zu ta tikva. bonica. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. ludara. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. rnackama 20-30 g. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. svinski bob. a presne za do mace zivotinj e. tikvanja. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. voja. budimka. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. mekokorka. veliko bilje. zub· njaca. Pulpa. u Jugo. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. dulek. bunjica. . beskorka. budimlija. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. bela tikva. presna i kuvana. Sastoji se iz 45% linoleinske. baunika. dugara. crvivec. artriticna dijateza. slanu iii zasladenu. Bunika je slovenska roc. crvinc. konjski zub. zubna trava. dumlek. prerna tezini. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku.Osirn spornenutih. rede seme o<i buniike . bendeluk. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. pecenka. i za njega kalu da . na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. crna bunika. svirnjak. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. blern. bun. bugarka. balan. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. cuka. hronicni ne· frit. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. duganja. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. BUNIKA H yoscyamus niger L. svinjarna 80-130 g. kao da je poludeo. bez srnisla i veze. crni zobnik. uspavljiva trava. svinjarac. Narodna lmena: . svuda rasprostranjena zeljasta biljka. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. vojka. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . frio genjaea. svinjorec.

Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. Na1azl~ta.5 metra i iseveta. Cvetovi se razvijaju postepeno. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. odakle joj a ime potice. Berba I susenje. Ima je po celoj Evropi. lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. pored puteva i ograda. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . visoku svega do pola metra. o 1P B . Druge godine izraste razgranata stabljika. . . narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. . ruJevil1ama. Siljasto i krupno zupcasto. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. odozgo imaju ispupcen poklo~o . branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. ima nerazgranjenu stabljiku. I bunika traii jaku zemlju. ali ipak ne kao tatula. neprijatnog. na vrhu petorube. najviSe na zgariStima. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje. jer daje viSe ]gea. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. Gajenjc. kru~kaste. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. li~ee je duguljasto-jajasto. narocito u SAD.i/ica. zapu~ tenim i neobradenim mestima. Caure su duguljaste. ispod njega cvetova. I RAZV lJ EN CV ET. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. . ali je najlekovitije prvo kolo. lute. neprijatnog i gorkog ukusa. visoka do 1. BUN IKA U CVET L . Krunica je blec1e rute boje. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. tako da na jednom jedinom struku bu. Li~ee na stabljici je sitnije. najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. Cela biljka je vunasta dlakava. 2 DO 6 . veliCine naprstka. U mnogim zemljama se gaji. nagorkog i naljutog ukusa. Listovi su bez dr~ke.Bunika se gaji kao i tatula. . Cela biljka je vrlo a/ravna. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. nike ima na vrhu pupoljaka. a iz nje je prenesena i u Ameriku. koja ima vi~e od 1% alkaloida. iz Jugoslavije i Madarske. pac koji spadne kad plod sazri. Hyoscya mus muticus L.PLOD.\ _ BIU KA U CVE T U.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji.. sivazelena.

1zraltuje se ulje.DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. su~e na. alkaloida. Oleum Hyoscyami coelum. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi. Jer . rosoo. od kojih najvge hioscijamina. sme cuvati dufe od gOdinu dana .:a suvom i hladnom mestu. Najvge alkaloida irna u drki i nervirna. utohko ima manje alkaloida.Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie.U IiUu bunike ima 0. jer sadrli manje alkaloida. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati .050. 1ma malo skopolamina i atropina.s. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU.>. ~potec . a manje u liski i stabljici.e ~' u . Najbolje je ~to pre prodati. 1 BUN IKA SE. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0. kuvanjem liUa u ulju. Upotreba. Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . Spravljaju se i razni drugi melemi - I .045-0. ..BUNlKA 255 zno. ne .15% alkaloida. . ali znatno slabije. Droga privlaci vlagu. pozuti iii postane smelte.

Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. Na uzduznom preseku lupom. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far .ilne upotrebe. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii .256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. . mi~ije. sad vid· dis ko ti jede mozak. Re"e se izra"uju ekstrakt. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. Nad zar nadnesu bolesnika. Srecom. a isto tako i otrovna. a jo~ bolje mikroskopom. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne.jatnog i gorkog. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. kao da visi u vazduhu. to se moze vrlo lako otkriti i dokazati.sme upotrebljavati na svoju ruku. jer je ima svuda. da se otvara. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. dobro ga pokriju. Zbog toga se bunika ne . U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. 51. narede mu da zmuri. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. a koza i krava mnogo manje. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. Konj. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. u§iju. . od ~ega najvge hioscijamina. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. rana« itd.14% alkaJoida. Trovanja hunikom u nas nisu retka.1. tj.06-0. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. Ukusa je nepri. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. Moze izazvati i smrt. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. govore neke nerazumljive re~i. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. Istorlja. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi.

B . imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz .CVETNA GLAVICA.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom.Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. Izgled droge. kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. 5-6 em u prorneru. . Biljka izdrlava dugotrajne suse. D . eevastih cvetiea otvoreno. Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. Berba. .Ijubavi. . a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. CEVASTI CVETIC. Korenov sis tern je vrlo razvijen. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti.UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. . Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a.KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. a ne samlevenu. ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka.U prornet dolazi cela droga. nasred kuce na ognjgtu.. Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . jer tada ima najvJSe piretrina. c C E D evET BUHACA A .

jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. . a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. Samleven evet od vratica.). danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. roseum Bieb. a persijski od Chr. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1.500 do 2. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. slabo aromatitnog mirisa. Prahk. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika. ali ne sme bi ti skroba. gorkog i Ijutog ukusa. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. e i n e ri n a l i e i n e r ina II. . Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. d I a k a u obliku slova T. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. 5 mol e. Falslftkati. Piretrin I je 2.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. . Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. Zuti evetiCi su petozubi. Druge vrste.Samleven buhat je svetle. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. Sastav. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini.5 puta aktivniji od piretrina II. a jezitasti su CTveni iii r u i. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene.). M i r is a je slabog. krasuljka. Cevasti evetovi su iuti. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. dugatki do 6 mm.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II. Cinerolon je takode keto-alkohol. Jermenije i Persije. . Samlevene dr~ke su sive boje. marchalli (Pyr. U k usa je gorkog i naljutog. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. veoma blizak piretrolonu.500 m i spusta se do Kaspijskog mora. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. Ima inulina. zbog tega je viSe zelene boje. a otvorene glavice 12-14 nun. velika 30-45 mikrona. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom. i cas t i. . Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. Ima sklereida. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb.

U kesicama. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. buvara. buha~ deJuje brzo. buva i drugih parazita. vra tic. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba.BUHAC 259 Ispitlvanje. dalmatinsm buhac. kartonima. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. Narodna imena: berica trava. osjenac. .v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. Zivotinje tople krvi i biljke. deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. vrecama brzo gubi dejstvo.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. buvarica. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. brminja. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. Hemijsko ?dredl. buhara. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. . osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. divlja barutica. buva~. divlji pelin. . buharica. -. matrikolda. lma viSe metoda. a diditi dugotrajno.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). a drugi na ketonskoj funkciji. bubar-ica. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom.

pilule (s podofilinom). dializat i dr. pilokarpinom i muskarinom. u humanoj i veterinarskoj medicini. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. Od I i ~ case pravi pra~ak . .v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. opere i VI!LEBIUE su~i. his terije. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. Kopa se u jesen. Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. ocisti od zemlje i natrulih delova. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. sam iii zajedno s kokainom. kao protivotrov pri trovanju morfinom. tinktura. Radi razmnozavanj a. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). epilepsije. ekstrakt. Daje se i spolja u obliku masti. grceva od zucnog iii bubreznog kamena. par kins onizma i drugih neuroza. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. sirup.

B .VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E. C - AILANTHUS GLANOULQSA.EPITHRIX ATROPAE. Prvi zapis potice iz 1504. B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . D . 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa).DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija. narocito Venecijanke. VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja. U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. 0 . LIST IZJEOEN 00 BUVACA. Pocetkom XIX veka . x O. C . godine.ATROPA BEU-ADONA . xlll.PHYTOLACCA OECA NORA .5.DEWVI BUVACA. Lepe Italijanke. upotreblja- BELADONIN BUVAC A . ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata.

262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. Susenjem. TROVANJA VELEBILJEM . sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea.5 mg. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . SveZa. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. ziva biljka je najotrovnija. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. jer sadrfi najvi§e hioscijamina. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. 1825. Najeesea trovanja su slucajna. Suva. taka i osu~enom biljkom. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. biti skodljiva. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. Prema tome. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. . odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. kako zivom. dakle. i to bobieama. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . nenamerna. jer se hi· drolizuju (razlaiu). nego je jo~ porasla. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. a malo ili nimalo atrop ina. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. a najvise njen koren. koji je oko 6 puta manje otrovan. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. zemlji· ~ta. klime i drugih okolnosti. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. a drugi prezivese posle stra~nih muka.23 grama. Cela biljka je vrlo otrovna. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. umorni i zedni. Trovanja velebiljem nisu retka.

Posle coveka . Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. . Tako je. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. ako bolesni'k ne umre od velebilja. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . psihoza i sl. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama. za njega je beladona i najot rovnija. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva.I1akova trovanj a. na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. 0 tome se kod nas vrlo malo zna. njima one ugta ne ~kodi . bili Zekari. Ranije se.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. najosetljivija bi bila macka. pti ce i pas. sIal' nim. na primer. a li i medu pt icama ima razlike.st . Zec. na pri. pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . gol ub je. ukusnim i privlacnim bobicama. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. medutim. PuZevi jedll velebilje. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. Ovca i koza . pre. . NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj.c . 'clcbilje .'an 1 ot ru je beladonom. mer. Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge.skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. Uostalom. klasicne primere nenamernih. 11ajcefee zrelim. losi! Pancie i Sava Petrovic. ali sami postaju otrovni za coveka. Meolltim. COI'ek j e najosetijiviji. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. ali je njihovo meso otrovno za coveka.0 ' da j edu .tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. hemijski i na zivotinjama. oko 0. ·na zalo. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. Kod nas .6 grama (Hekel). a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog. mt::dlltim. vrlo otporan. delice klltikule i dlake. u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari.

slueajeve medikamelltozniiz trovanja. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. osvetli iz svih aspek_ a ta. dakle. Na ova kriminalna. nego korenom velebilja. uvo nimalo bezazleno narodno . ako mogu da izdrlim. seljaci iz Krivelja. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. Najce~ce se nekad zena ovim . a mozda i iz koristoljublja. lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. Da bi iz sebe isterali . jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. Ako ne crknem. zabelezio sam 1954. za inat pojede jednu ili vge bobica. O~trelja. god. A vel1in (jed. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi.. mec1u odraslim ljudima. Bili su potpuno izobliteni. zedna i gladna. U rukama lekara. Nije. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. Na primer. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. u Gvozdatkoj reci na GQeu. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. ali ne bobicama. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. U istoenoj Srbiji. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. to je eesto 5111rtonosan olrov. osobito po selima oko Bora. nedaleko od u~ca lbra u Moravu. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. Osim toga. prevare se i pojedu poneku bobicu. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . naprotiv.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. veCinom iz neznanja. is tina. Prema tome. ispoganjeni. znao koja je biljka u pitanju. nije od manjeg znataja. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. . da pokafe da nije kukavica i mali. deca. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. Zlota.« Medutim. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. vrlo mnogo. Sarbanovca i drugih sela piju . Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. sva ostala su bila iz neznanja.venin« (otrov). posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva.

U . bun. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. vilino bilje. veliko bilje. tia. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. kurjacija jabucica. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). zanesenost. bunika. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. vilinsko bilje. Nadeni su primerci lista sa 1.3% alkaloida. rede po hrastovim sumama. kurjacija treSnja. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. Kao ~to se viodi. nacina susenja. jako ra. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. odnosno hioscijamina. prilikom susenja. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. Najvise ga ima po svetlim bukovim. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. srecom.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. ukocen pogled. veljebilje. klime. promuklost . zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. bes. crni bun. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. Medutim. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. golemo biljc. gorski bun. pomamnica (otrovani skace. poremccaj vida. neuracunljivost. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). Oni cine do 990/0 svih alkaloida. viljebilje. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. veliki bun. neizdrzljiva zed. mandragora i dr. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. odnosno racemicni atropin. cuvanja i prerade. gorsko bilje. pasja viSnja itd. a najviSe po sumskim prosecima. Voli jaku sumsku zemlj u. vrgti. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. vremena berbe. ludilo. neosetljivost na svetlost. starosti :droge i dr. kurjaca. ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . racemican izomer-atropin.32% alkaloida. ludaca. pasja jagoda.sirene zen ice. decu i do mace zivotinje.

I jo~ nesto . svega do 2 mm u precniku. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina.a. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza.I . Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. na bazi bleua. jer je velebilje sumski korov.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. Eto zbog cega se ovaj opasan. i to vek stogodi ~ njaka. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. najvge u Englesku.aka va'i. socna nakiselo-slat ka. Zapadna Evropa). po povr~ini rapave.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. nego se ~uma tim leci. jer . neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). od kojih je jed a n vel i k. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda.. rede je kruniea zutosmede boje. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. treba cekati covekol' vek. sitne. !taliju. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. Cvetovi su pojedinacni. visokih 1-2 m. ukusna (ali vrlo o/rovna). Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee. Kruniea je ·krupna. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. irna tamnoljubicast sok. Holandiju. Prema tome. odelo i obucu. hrast. bor i drugo drvece stasaju za secu. tako da za prodano bilje kupuju hleb. Ova impozantna zeljasta -. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. a d rug i m a Ii. veliCine vi~nje. lugoslavija jc godi.e crnomodra. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. krupnim. a na jug se pros tire do severne Afrike. Dna . Semenke su okruglaste. Plod je vrlo lepa. Da bukva. mrke. SAD.guk ih sllma. izbijaju ·iz pazuha Iistova. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. sjajna zelena bobica. velioine naprstka. Velebilje eveta preko eelog leta. Bobica je mnogosemena. i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. Kad sazri. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na.

Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta.ire ad tr. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. rupa i drugih o~teeenja. zelenih plodova. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. nepromoeivu emu hartiju. nagorkog i naljutog ukusa. onda' brzo gubi lekovitost. natruUh i mrtvih delova. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. Korenje se odmah opere hladnom vodom. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. Cim se lisce osuili. mek. soean. krupni i Ijubic!astt. Ako se brzo ne osusi. sitne plodove modre boje u grozdovima. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. vrlo velik. SUSENJE. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. To moraju ZDati svi biljari. BERBA. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno.i krajem leta. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7.i godine. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. debelu. sunCanom i suvom vremenu. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. beJoZuckast. Korenje se vadi u jesen. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. ko nema su~ruiou. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. bez pega. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. a nikako u vreeama. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. ali je najbolje prvo kolo. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. Iskopavanje moze poc!eti . jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. Koren velebilja je vrlo mesnat. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. najc!e~ee po llaseljima. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. ad 2 do 3 em. Lisee velebilja je neprijatnog. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. Na njima osim evetova ima i mladih. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. vee od druge polovine avgusta. daje losu drogu i tesko sc moze prodati.

sporo i nebatno su§i. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. nego ga treba §to pre prodati. jer niko nete da ga kupi. vla!n. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone.nom mestu. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. mi smo . jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. Preporuke. dok na pozari§tima nije izrasla suma. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena.jmal.Cela bilj'ka je vrlo otrovna. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji.iti da bi se §to pre osusilo. godine. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju. one brzo gubi alkaloide. iako se od davnina zna za nju. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. najvge na mestima' gde je okupat. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a. i 1947. Prema tome. a jo§ vi§e susne 1946.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. beladonu treba sto pre osu§iti. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili.o zapakuje i cuva na vla7. Uopste. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. uplesrrivi se . a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. AIm je vreme toplo i suntano. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. napomene i opomenel .268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. Debelo korenje se mora U2du! raspor. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi.i mora se uni§tiIti. . pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje.

grubo dlakavi. sluzi i etarskog ulja. DlVUA VRBENA . Cveta od juna do oktobra. Narodni lek za jaeanje. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. jer sniZava visoku temperaturu. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. Stabljika je cetvorouglasta. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. za lecenje jetre i mCi. heterozid verbenozid. Listovi su naspramni. protiv nesanice i nervoze. taDina. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- .Za spoljnu upatrebu. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . Povecava mlecnost. gorke materije. LJUTOVNICA Verbena officinalis L.IQ-/ " . rana. Upotrebljava se i protiv groznice. isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . grla. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. . VRBENA . popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. VRBENA.(J/ . bledoljubicas ti. manje iii vi~e dubokodeljeni.. visoka 30-80 em. Cvetovi su sitni. uspravna i na gornjem delu razgranata. duguljasti. Sadrii neproucen al· kaloid. otoka i drugih oboIjenja.VERBENA. dvousnati. DIVUA VRBENA. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. 269 VERBENA. . Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge.500 m nadmorske VIS me.' .. : VERBENA dnevno pre jela.

MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. spo l'i ~ . jer sluZi za destilaciju. jezicar. nani i maticnjaku. ze! ezenka. cvrstac. konju ~ ara. trava ed dlaka. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja.270 LECENJE BIUEM mena. VEREM-TRAVA. bosotica. GORSKA METVICA. vrbina. nesanice. brstica. spe riS. Sadrii vrlo malo etarskog ulja. VEREMNJACA. rede za lecenje rana. »bola pod grudima«. sporiSak. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. uglavnom za jacanje i umirivanje. jer »od verema veceg jada nema«. popari se I litrom klju~ale vode. vrbica . TRAVA OD VEREMA. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. VEREM·TRAVA . OstaJa narodna Imcna: bori~. verbina. ocedi i mlako upoLrebi. ostavi poklopljeno 4 sata.

Ima dugacak rizom. kolotrk.12% etarskog ulja i mnogo seeera. Upotreba. Zilavl .Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee..VETROVAC. Cveta celog leta. . bermec. sikavcina.Diuretik. kapinska trava. na pesku i sllvim poljanama. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . . be li tm. su tvrdl. osobito po kame· njarima. Droga. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. . bodeci trpotec. skolobad. KOTRlJAN .Bodljikav korov sus nih mesta. oko 0. KOTRLJAN. VETROVAC. tan ina 1. beTmak.5-1%. Daje se sam iii sa drugim bi. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. .ljkama koje deluju diureloicno. . brmak. fi'rOgon . . najcesce u obliku caja. vakas.ljikava biljka.5%. . V(. 271 VETROVALJ. nalaze se na vrhovima grancica. brmec. . valjavac. ple~ec. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe. visoka do 70 cm. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. bela sikavica. skolab. Narouna imena: bela boca. vekes.Saponozida 0.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. Sastav. ovci cicak. bermez. a ukusa slicnog mrkvi. skulab.~I STRIC Eryngium campestre L. Koren je svojstvenog mirisa.VETROVAU. bermelj.

svega 10. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. VIDAC. . ostri badelj). bledoruti iIi bell. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. planum L. Stabljika je neZna. Cveta od leta do jeseni. donji su klinasti. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova. ruZiCasto-ljubi~asti. Raste svuda po livadama. lim sumama.20 em visoka.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. kapinika. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). kemerak. Listovi su sedeci. tamnozeleni. Rasprostranjenost. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. (glatki sikavae) i dr. do 2. Droga. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. Sve su to poluparazitske biljke.lis L. morski sikavae. E. VIDOVA TRAVA. VIDOVACA. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. a gornji jajasti i nazubljeni.600 m. pored puteva. (kapin. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti.l.

Cveta celoga leta. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. preve· liko lutenje zeludatnog soka. plavu boju.VlDOVClCA. VIDAC 273 Sastav. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. 50/0 galotanina. 1. - Primulaceae IzgJed blljke. leti proliv. po obodu celi. Bez rnirisa .Gorkog ukusa. . grizov. dragonka. kraj puteva. Sastav. poklopiti. prosti. visoka 10-30 cm. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. imaju 3-5 nerava. na dugackoj drki. Otrovna. Droga.150/0 etarskog ulja. vidoka ~arena. Siljasti.Raste kod nas svuda. na uga· ru. Narodni lek. naspramni. kad sazri. 2. sa crnkastim tat· kama na nalitju. Svojstva. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. VIDICAK VIDOVCICA. ~to moze imati kobnih .Saponini. Plod je okruglasta taura sa koje. Caj za ispiranje nasa (kija. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». Listovi su sitni. najvge po njivama. gorke materije. ka. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade.Vidovcica oije dovoljno proucena. spada poklopaC'. Narodna lmena: vidica. . Rasprostranjenost. blefarit. VIDAC Anagallis arvensis L. zornica. VIOOVA TRAVICA. vidavita trava. jajoliki. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. . malo tanina i drugih sastojaka. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. ota· niea. tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. . proteolitski enzimi. oslenica. konjunktivit. .JednogodiSnja sitna biljka. VIDOVA TRAVICA. Upotrebljava se i za letenje upala oka. Upotreba. . Oko 0. Upotreba.

O· sim vee spomenutih. ovce i ptice. krivi~ica. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. Otrovna je za ribe. v. vidovka. visoka 10-40 em. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. krika. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. vidooka. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. vidovska trava. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. Cvetovi su sitni. vidova travac. zeoica. kumarina. vanilina. Narodna imena. o~iea. sluzi. erljena vida.i die. kokosiji slijep. vidoviea. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. DRENAK. konje. abronka. zeleoika. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. kurja cesnica. okaoee. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. gume. Povodeei se za narodnim imenom . divji baselak. vrlo dlakava biljka. visoka do 80 em. Ima gorkih i taninskih materija. kurje oko. VILlNE. Ima kalijum-nitrata. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). . Ima i sluzi. . nitrata i benzoeve kiseline.274 LECENJE BrUEM posledica. PAPRAC. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. sumpora i kalcijum-oksalata. skupljeni u lop taste evasti. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. zelenkasti. CRKVINA. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. PRILEP. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. vid. Imroslep. mi· sakinja. skrika. VIJOSNICA. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L.

oko 30 em dugackih. i dr. corymbosa L. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. Po~to je .Mr~avi. grubih Iistova. Rasprostranjcnost.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen.Etarsko ulje je smede boje. evo jo ~ i ovih imena: beli tm. C. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. na preseku beo. sastoji se iz raznih terpena. Narodna imena. KRAVLJAK. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. Droga. l anina. Koren j e okamit . Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. Vinova loza ima izraz.. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. U li~cu ima boje ne materije enozida.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). vulgaris L. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu.. dijaforetik. raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. a ispod njih je rozeta od bodljikavih. u precniku oko 12 em. 275 VIUNO SITO. Upotreba. . PUPAVA. vretenas t. alpina Jaeq.protak. RESETKA Carlina acaulis L.ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a . C. Kad sazri. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika..iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae).. kao palae debeo. flavonoida i leukoantocijana. . Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode.Osim spomenutih. mesnat. VINOVA LOZA Vilis vinifera L. Cveta eelog leta. U gladnim godinama koren se jede.i nulin levulozan. . Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . C. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova. voska. okrugla. debelih. Dugovecna zeljasta biljka. pupavae. belotrn. VI NOVA !. KRALJEVAC. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. jakog. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. prostriljavica. toniok i holagog. . koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. . - Compositae Vil.VILI NO SITO. a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. narkoticnog mirisa. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje. koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. Sastav_ . zatim vinske i drugih kiseLIa . KRAVUAK . hranljiv je zbog inulina. kompava. . rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini.ino sito ne ma stab ljike. peraslO deljenih. .QZA . sjekavae. ima antibakterijska svojstva. - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. smole.

Vino.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). krga. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. . Narodna imena: vina [oza. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. krupni. . najviSe po suvatima. Dobar adstringens i tonik.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. izmedu stena i drugde. jer groide je vrlo hranljivo . pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. Svojstva. 10 g lanolina i 20 g vazelina . ROSANICA. vinska [oza. BISERAK Alchemilla vulgaris L. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. viric.Bez mirisa. Suvo groide je veoma hranljivo. »nakit i. goveda trava. vinoloza. VIRAK. Voce i povrce. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. plascek device Marije. Droga_ . lavska noga. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. osobito erno.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. vinika. . oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora.Osim spomenutih narodnih imena. . izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. zvizdenjak. lekovitih vina. Listovi su naizmenicni. oporog i malo nagorkog ukusa. kamilice i majkine du~ice. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta.500 m. u eelini okruglasti. 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. dunjinog semena. magle i kiSe kao divni sjajni biseri. trs. Svrab stidmce (pruritis vulve). VRKUTA. - Rosaceae Opis biljke.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . navodimo i ova: verkuta. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. c:apa lava. capa oroslanova_ . osobito krvavog. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. cokot.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. Upotreba. . Rasprostranjenost . gastrita. ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. gospin pla~t. trave-ive. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose.Virak je tipicna taninska droga. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid.Dva grama vodenog ekstrakta virka. . Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. visoke 10-40 em. na dr~kama. drago kamenje pastirica«. po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. vinja loza. Vocni daniJ.Raste svuda do 2. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike.

- Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. Kao sneg bell. Galanthus woronowii Los. Z\'once. vi tam ina itd. Leucojum aestivum L. DRlJEMAK. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. visoka do 1 m.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. kunjavac). pekmez. pravi se Sirupus cerasorum. vino ·i dr. DREMIDEDA. azotnih jedinjenja. mineral-nih soli. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. BAPKA. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. VISIGAC. Cvasti su svetlozute boje. SISAVAC. Daje se u obliku 0. REPUNJACA. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode. . U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. OGNJICINA. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. V1SNJA .'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. Vitaminski vocni sokovt).V1SIBABA. drem. dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. VUSKA SALATA .[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!. Cveta od maja do septembra. . . 0. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. SKRBINKA Lapsana communis 1.25. Glavni alkaloid je g a I ant ami n. VLASKA SALATA. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno.50 i 1".ZALATNICA. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom. (dremovac.e alkaloide derivate izohinolina. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . U lukovicama ga ima oko 1%. Od zrelog p[oda. VISNJA Prunus cerasus L. VISIPATKA. 277 VISIBABA. limunove i Cilibarnel.. BAPKA . .

. vodeni evijet.icini. hrastova kora i dr. jer je otrovna. Lici na peruniku. trava od srdobolje. LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. lista koprive.Upotrebljava se i protiv proliva. Raste svuda po stajacim vodama. U svezem stanju. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. ponekad i krvavo. Sadrzi do 200/0 tanina. 1. breze i medvedeg groZda ·i troskota. divlja perunika. visoka 60-110 em. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti.) koje nisu ~kodljive. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. z. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike. 2. vodeni macic.7% ulja. ali JOJ je evet zut. za jaeanje. zuta lilija. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. arginina i holina. izaziva grceve u trbuhu i povracanje. a lekovitost im je veea i pouzdanija. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. Cl'eta od maja do jula.uti vo- . Os tala narodna imena: vodeni bozur. Vodena perunika je olrovna. divlji lilijum. glutamina. uzeta u vecoj koJ. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. vodeni krin. voeni ~ecer). kuva 15 minuta u 1 litru vode. zuti bozurak.50f0 belancevina.

Cela biljka ima mlecnog soka. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. ~ENETRGA . dugacki. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. za pojaea· vanje apetita. CIKORIJA Cichorium intybus L. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. svi su jezieasti. zut i Iilijum. visoka do 1.ive. kao pod 1. 4. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. 2. maslacka i idirota. . razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari.Raste svuda kao kor~Y. Stabljika je prava. najviSe pored staza i puteva. a oni na stabljici su kraei.VODOPIJA. trave. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. . uvece popari sa 300 g kljucale vode. duguljasto-koplja· sti. po obodima surna i drugde. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. krinka. krupni. u gornjem delu razgranata. lazni macinae.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje. spolja tamne boje. slobodnog voenog secera. Sastav. pre svega. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. Rasprostranjenost. Upotreba. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. povodna peru· nika. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. i po JOg trave·ive i pitome nane. po obodu duboko i nejednako urezani.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. osta. cvrst. Svojstva. vrlo tvrda. bolje varenje hrane. Droga.5 m. manje delj eni.om. . Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. . Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. i \ista hajducice. sarica. .Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). ponekad . pektina i dr.i viSa. Cveta obilno preko eelog leta. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. Spravlja se J pije kao pod 1. Prizemru Iistov. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive.i su u obliku rozete.Cikorietol. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. a iznutra gotovo beo. Cvetovi su svetloplavi. lENETRGA. VODOPIJA. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. poklopiti. zecja nrliea. »Frankova cigura«. avo je . vrlo lepi i upadljivi.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. 3. po pasnjacima i livadama. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. za jacanje zeltica. 1. majkine dusiee i oraha. Koren joj je valjkasto-vretenast. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. osobito mlada.

zucaniea.imenom: and~bija. indivija. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. eilkorija. radic. podroznik. ~an· toga. cihura-rezaniea. cikora. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. cigura. modriea. zutinica pi-toma. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. vrtna zu· tenica. kairiput. ~urlin. kudrava salata. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. plavoevet. suncevo cvece. cihora. gologuza.000 vrsta. ~trpka. vodoplav. divlja 10Cika. zumenica. a njih ima vrlo mnogo. VOLUJAK. andivija. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . Narod je naziva ovim . plavulja. Cichorium endivia L. zelteniea. PACJE GNJEZDO.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. VOLNJAK. VOLOVSKI JEZIK. jandreSiea. Narodna !mena: vgnjev regrad. oko 23. konjska trava. endivija kreculja. zutka. goliea. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. Prema tome.

ni aktivni sastojak bilj ke plum. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . ras te na kamenjaru u Primorju. visoka 20--80 em. VRANJENlKA. lip· ka. visok 30--1 20 em. vezu u kitiee i na j akoj prom aji. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix). V R. kaloida einoglos ina. U obliku caja (5%).intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. konsolidina i konsolici na. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . poglavlje . (zavratIriea. vo~ij a) . Cela biljka. a danas r ebko nadzemni deo bilj. a osobHo koren. VRAN lLOVA TRAVA. Ostala narodna imena: vra· nemilj. god. Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. 1947. izaziva ervenilo i plikove.. vra nj emil. Ne t:eba ~~ati vra~. Ako se proguta. vranjena.VRANEMI L. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. Ima kalijurn·Iri trata. lovku s belim evetovima. holina i alantoi na.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. lui. za znojenje i iska~ lj avanje. obral1enom zem lj gtu . Plumbagi n aceae MeClutim. oko 20 em dugacki. svincenka. izaziva gaClenje. VRANI ENlKA. povra· canje i druge znake trovanja. al. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu . Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. BLITVINA Plumbago europaea L. . olovniea. VRANEMIL. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . Arom ati cnog mi risa i ukusa. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti.M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace.AJ~ E. ekspe· rimentalno je dokazano da glav.

Cveta od jula do oktobra. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. rigan. ksaberta. zavrta. crlJena metvka. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti.282 LECENI E BIUl!M maj u. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. sovr. Ukusa je oporog i gorkog. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica.i m etvica. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj .iSljavac. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. ernovr. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. maturan. pa kad iscve ta. dobra misu. ernovrh. Spada u grupu aromaticnih oporih. timola. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. dobra misel. susica. cela livada se oboji divnim tamnim lju. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. mravlinjak. mravinac. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. vrigan. to~ ta. mravic ? (Vuk). bicastim cvastima. obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. origanj. majoran. erljena meta. dobrovoljka. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. goeman. bolmet. cober. zabrta. rehogan. gorka meta. Mes timieno se javlja u velikoj masi. I sto tako se bere. sovre. dusica i sl. jer ima 500/. mravinjac. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. Ima uspravne evrste drske. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. mir. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . timola. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. bolja dusica. dZodzan. crnovrska. s u ~ i . vi· soke oko pola metra.

. 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. . . rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka. DlVLJA PROJA. .Deluje diurelicno ]{. visoka do I m. iz njega izbija prava. Cvetovi su sitni. (30 g ~a p~la . . grubo dlakavi. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. Cveta od maja do jula.IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. Raste obilno svuda po ~umama. sjajan i vrlo tVI'd.VRAPSEME. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . beliCast. ListoVii su bez dr~ ke . dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. Plod je si·tan. duguljasti. Zuckasto·belieasti i pojedinacni. i silikata. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. gruba. evrsta. odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima.ao i druge silikatne droge. vrlo razgranata stabljJka. neupadJjivi. Rizom je debeo. VRAPe IJE S EME. VRAPCIJE SEME. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. ostav.inu. DIVlJA PROJA .I~tra mlake vode). VRAPSEME.

tamnozeleni. Otud mu i ime pot ice. mosak. Zato se skrece patnja sl'ima. sitne. bujna. Narodna lmeDa: abrata. Svojstva. izgubljena sDaga itd. vrapcje sjeme.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. kao gorko sredstvo za jacanje.Gde se vratic pojavi. a pre svega zdravstvenim radnicima. visoka do \.5 m_ Stabljika je prava. pticja trava. Svi de lavi biljke su otravni. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. Cvetne glavice su zute. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. . pticje seme. . povratic. najvise po lugovirna. Upotreba. grlieek.apeni. umanika. Cveta leLi. .Cvast bez drske (Tanaceti flos). . skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. Listovi su krupni. doze i nacina upotrebe. bratie. bozje oko. divlja proha. l1inl1uvak. jer je bilo cesLih trovanja. vrapcevina. a najvise cvasti. kome se uglavDom pripisuje lekovitost. vratie. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. ticje zrno_ VRATIC. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. crvinjek. pticje proso. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. ali je vee i u malim dozarna opasan. 2:ivotinjama je davan intravenozno. vrabcije seme. biserka. slabo razgranata i cesto crvenkasta. obratic. vratika. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. Compositae Dugovecna. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. RasprostranjeDost. zdravlje. jarebinjak. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. POVRATA Tanacetum vulgare L. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. Droga. vrlo lepa zeljasta biljka.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). . Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). zecje seme. farmakodinamskog dejstva.). Sastav. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. POVRATIC. proulja. konopljika. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. ukradeni volovi. Ukusa je gorkog i neprijatnog. ribciCi. vrabseme. vratieelja. hoee da ujeda is!. lzaziva konvulzije kao kamfor. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. zatim smole. do \. jarabinje zelje.

Listovi su duguljasti. VRBICA Lythrum salicaria L. drenak. . Stabljika je razgranata. sedec i. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. 285 VRBICICA. VUCJA JABUCICA. DESNO: CVET ~Hja sti. Cveta od maja do jula. VRBICA . eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. kao i druge opore i sluzne droge.VRBICICA . KOKOTINJA. . erljena iva. Cvetovi su zuckasti. Najvge je ima na vlainim mestima. potoeni klasic. na osnovi sreasti. sitni. zelello-zuckasta. visoka do 80 em. Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. eibrije.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. Listovi su na dnu srcasto useeeni. pektina i drugih mater. . Sadrle tanina. Stabljika je uspravna. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). ruia. - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. karotenoida. nerazgranata. potocnjak. gola. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. Ostala narodna Imena: vrenica.. Rasprostranjenost.Raste svuda. prema vrhu suzen i. Raste po moevarama. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. VUCJA JABUCICA .

drZe oko pola sa ta. Berba. a zatim je stave na kozu. izomer eskuletina. hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje.Alkaloid aristolohi. Savija se i tesko kida. AJDUCKA OPUTA. a iznutra je ruekasta. Sastav. Ima jos i zute boje. izomer eskulina. gorak sastojak. pre Iistanja. .·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. zeeja aubeniea. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. Plod je jednosemena jajasta bobica.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. tako da je danas skoro potpuno napus tena. jer je biljka otrovna. . rute boje. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. jer je jako savitlj'. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100. koja deluje drasticno. vucja jabuka. Uopste. To je anhidrid mezerinske kiseline. MASLINICA. . pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. posta se prethodno savije u snopiee. etarsko ulje. a zrenjem poerveni kao skerlet. jabutnjak. jabucina. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj.kans (izaziva plikove). Droga. Ijute d gorke smole me z erei n a. Listovi su uski i ovaln1. vutja noga. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. jabolcina.eel a biljka je gorkog.U drogi ima oko 8% zelenkaste. . Droga. Druga narodna !mena: volk. zoma et herbal. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. Raste po vlainim i mraCruim sumama. Vucja oputa je vezi. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. . I u miru . zeceva lubenica. ali je u tom obliku droga jos opasnija. skrob . posekotina.286 LECENJE BlUEM Svojstva. jablcina. pre nego sto se pojavi evet. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. erveno-mrka iIi ruto-mrka. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. .. u loga.j lek. Sastav. divlja jabuka. VUCJA OPUTA. smola. Nema mirisa.U januaru i\<i februaru. Vee u februaru. grmie visok do I m . Pri susenju treba biti oprezan. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. . Spolja je kora glatka. vrlo glatka i svilasto sjajna. na vrhovima grancica javljaju se divn'. najpre zelena. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a.va. Upotreba. s ovom drogom . Upotreba. rufieasti mirisni evetovi. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. Najcesce potope svefu koru u sirce. koznih bolesti. kur· jacka jabucica. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. Narodni lek protiv reumatizma. neotrovnog glikozida dafnina .Rizom. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. a pogotovo za vreme ratova. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. Kad se duie ZvaCe.Narodni lek za lecenj e rana. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. VUCJA LIKA.t (aristolohija kiselina). tanin. LIKOVAC Daphne mezereum L. guli se kora i susi. tim vreme dopusti. ~ eeer i drugi sastojci.

ina trava. zimzeleni likovac. bol. Da bi sprecili i ublafili delovanje. vazdazelena rnasl~nica. . meeja lika.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. gat1enje i povracanje. Cocca Gnidiae. u~a­ tak) i dr. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. vutji rep. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. Narodna imena.. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. . liCica. Daphne laureola L. lovorCica. . ljubcac vazdazelen. =~. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. zmij.VUCIA LlKA. divlja lavorika. zuti jeremicak. u veeoj dozi upalu zeluca i creva. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. Koru guliti u rukavicarna. li~ac. VUCIA OPUTA .. bes. . licac. likovina. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. veliki. rnehurove. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu. Opomena! .Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. ~maslinica). a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje .Osirn navedenih. Sve su one otrovne j vezikanlne. (vucje uho. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. zelenika.

. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. ~uplja. . poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. Sastav. dlakava. etarsko ul je. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. Koren je snaian. razgranata stab ljika. 3. guma. SiTOV karen je soean. Cveta u prolece. ostruZc. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. zvonastJi. cireva. mesnat. 2. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. U nasoj narodnoj medieini. Svojstvenog rnirisa.G GA VEZ. Rasprostranjenost. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. moze se zasladiti. eRNI GAVEZ. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. socna. U obliku sirupa da. Opere sc. tanin (5-6%). Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. nmogo slu zi.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. Upotrcha.Tipicna sluzna i donekle taninska droga. starih i gnojavih rana i sl. debeo. sluzavog i poma lo oporog ukusa.Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. Iz korena izbija uspravna. . . Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. visoka do 1 m. . uboja. Droga. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. glikoa lkaloid konsolidin (0. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka.000 m nadmor ske visine. a osusen roznate konzisteneije.002%). kuvati 20 minuta.Svuda po rovovima. aspar31gin (1-3%). spolja ern a iZl1utra belicast.007%).70/0). oslaviti 5-6 sati i proeediti. smola. 1.

popariti 1 litrom kljucale vode. DIVONANE Lycopus europaeus 1. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. a nc clrvo. erni koren . trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. Cir zelllca I. GAGALlCA. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. GVAJAK·DRVO . malo etarskog ulj a. Cvetovi su sitni. 4. beli 5 ervenim pegama. kilnjak. Jedrae ima oko 22'/0.Zygophyllaeeae. / . OstaIa narodna lmena: velika so- dula.GAGAMIIA. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. skup. vanilina i dr. preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. dunjinog i la· nenog semen a . GAGALICA. svatovci. d Guajacum sanctum L. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. GAGAMIJA . GAGRICA. visoka do 1 m.. Raste po moevarama. 1ma gorku materiju Iikopin. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. GVAJAK. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. plju~c. malo etarskog u{ja i tan ina. VUCJA NOGA. sudorifik. GAGAMIJA. vrani gavez. opasica. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. . konjski rep. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. vise u belici nego u jedraeu. SVETO DRVO. cesto u zajednici s jcdom i beladonom.-DRVO. Gvajakovo drvo jc di-uretik. i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). . voluj jezieae. GVAJAK. dijaforetik. GVAJAK. VUCJA STAPKA. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. U vecoj doti deluje kao purgans. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). Ima jos i gume. .

Cveta u maju. lENJ-SENJ. GINZENGOV KOREN. Cesto se saeli kao ziva ograda. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. 3-4 m visoko. osobito po ogoljenim.290 LECENJE BILJEM GINSENG. GLOG. Osu~en GLEDACUA. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. CvetoVii su beli. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. GLEDIC. i dr. pravilno graaeni. »f e n . i suvim mestima. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. Upotreba. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje.05"10 etarskog ulja. Bl i B. na kineskom zen znaei eovek. . a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. a i\ e n = koren. panaksozid A i B. slieno reumu i kru~ini. GLEDIC. koja raste u Mandluriji. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. fitosteroli. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. vitamini C. saharoza. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. kamenitim . - Rosaceae Trnovit.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu.Araliaeeae. alkaloid nepoznate graae. a Ginseng iii. Raste svuda. reae malo ruZieasti. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. U mahunama irna flavonslcih. PANAKS. Koreji. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. sluzi.sap 0 n 0 z i d. smole. . do 0.5 e n «. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. Pan a k s . Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. kako se neis pravno kaze. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. U Kini. Rasprostranjenost. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . amorfna. dakle.

belog luka. glogovka . Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. aeetiiholina. 3. trnka. . bijela drata. kao pod 2. guan ina. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. medvedova hr usica. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2. glah. izoamiIamina. . 4. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. glo. CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. . aromat· skih aminokiselina.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. Narodna lmena: beli glog.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. l. Upotreba. hmelja. rastaviea i imele. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· .i belog luka.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. et fru ctus). trimetiIamina i drugih alkiIamina. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). protv nesaniee. . osobHo srt ani i nervni bolesnici. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. vinske i drugih kiselina. limunske. ~ecera. list. Cvast. . a u kori al· kaloida bliskih berberinu. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo.U gloginja· rna ima masnog ulja. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. glogie. 2. kao srtani sedativ. paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena. imele . Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana.cie. folium Sastav. bijeli trn. Napomena! . raznih uzbudenja. kao pod 2. sitosterola. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. aH su manjc ispitane. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. gu~enja (za· duhe) . Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. da se ne izlome. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. cobanciea. a druga polovina jo~ u pupoljku. adenina i drugih purinskiih denivata. odoljena i maticltjaka. . Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. ostri tm. saponozida. Droga. . Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. osobe u k1imakterijumu i . pasji trn. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara.GLOG.Plodovi se b eru kad sazru.Bere se mlad list i su~i kao i evet. rna· slinovog lis ta. tanina i drugih sastojaka.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. triterpenoida. tiolin a. drugi.

e. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). imaju 1-3 sitna. terpentin.5 do 5 mm dugi. K. visoko 2-6 m. Li s tic i su sitni. (erTli glog). danas go· tovo potpuno napusten lek. ste. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. (garcaroJa. naspramni . u preeniku najviSe 5 mm. silja. binae summitas). Grn! iii malo drvo.). na vrhu zasiljeni. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. GLUSAC. tan ina. a ukusa gorkog i ljutog. u sve~em stanju vrlo savitljive. K. 10ptasti. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. okruglo·duguljasta. Plodovi su pojedinalfui. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. opkoljena ro· tim . naearole. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora.292 laegus monogYl1a Jacq. s mol e i gorke mater-ije. 1azaro1. penlagyna W. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. Saddi jos i Secera. tamnoplavi ili ernkasti. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. poredani u eetiri reda. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. (erni glog) i C. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. azarolus L. SOMINA Juniperus sabina L. Sastav. mekim mesom. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. hrapa. galne kiseline. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. piramidalno. Sabinu . Zastareo. ovalno·rombieni. Upotreba. posuti be· lieastom vostanom prevlakom. pitomi glog). vrlo gusto i zbijeno razgranato. GLUVA SMREKA. ponekad otverena usled trljanja. skog. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. va zrna 3-4 mm velika. svega 1. M i r i s a je jakog.

a manj. Raste po zemljama oko Crnog mora. glavieastim. viSeglavog. varunac. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. Neke stab ljike su sa cvetom. GOROCVET Adonis vernalis L. odnosno. drugi je u cvetu. na Krimu. medicinL Daju je . odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. dok je jedan precvetao. Cesto po stotinu strukova u busenu. glu~ak. ~ to je najcelishodnije.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. jagodna s~mina. zenska klekovina. Stoka ga ne pase. kamenilim brezuljcima i padinama. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. bradavica i sl. kao em e nag 0 g. crnim. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. smrdelj ika.i broj ih je bez cveta. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. mestimicno u znatnoj kolicini. zilicastim korenjem. . Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. smri c·glu~ac. smrd· Ijiva brina. I pored svih mera u pogledu branja. razmnozavati. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. gorkog. smrdelika. Ccla biljka je otrovna. gluvi smric. Iz krupnog. na Fruskoj gori. stomahik i diuretik. i svi drugi ljutici. abortiv. tako. Berba. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. mrkog rizoma gorocveta. Na kOli izaziva plikove. Domace livotinje je ne jedu. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. Iznutra j o~ same u homeopatsko. ljutog i neprijatnog uk usa. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. Najvge ga ima u Ukrajini. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. plitkim. krupnim. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. vretenastim.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. savina. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. suvim. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . Cela biljka j e jake zelene boje. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. U1je j e najotrovnije. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . kao. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. Rano u prolece. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. mr~avim. kao emenagog. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. . Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. Ima strukova sa vge cvetova. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. gluhi smrc. tlostalom.

donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. U k usa je gorkog i ljutog.294 su~eni a . Listovi su goli m slabo dla· kavi. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. Semenice su zelene i slol. do 7 em u preCniltu) . mrkih. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. Ima pet jaja· stili. drvenastih stabljika. Siljasti i mnognbrojni (15-18). uzduf naborana. i mnoge druge hetero1lidne.ene u dndinju. utoHko su krupniji i drobniji. 1llanje je lekovita. duguljasti.je heterozida. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. pogotovu ove iz porodice Ijutica. CaSica je spolja dlakava.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. . Droga.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. b) c i· . Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). postupiti kao sa digitalisom.r. Ne sme biti plodova. jer eim biljka preeveta i zametne plodove. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. Plodovi su slieni dudinji. izomer konvalatoksozida. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. uop~te. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca. Siljastih liski eelog ruba. Rezana droga. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. bez dr~ke. za· tim titrovati i. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. gola. evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. koji su oa vrnu nazubljeni. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. siva. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. kao uostalom.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. Naroeito se istieu zuti delovi eveta. i u ti i glaviCasti. i ukoHko su stariji. "ge od polovine stabljika imaju evetove. . Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. KnIDji:ni IistiCi su goli. Cvetov i su vrlo krupni (3':. autumnalis). g}jastih Iistiea. Sastav. droga vrlo brzo gubi lekovi· tost.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. a naroeito saponozidne droge. a u prvoklasnoj drogi nimalo. . Cuvanje. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. . plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa.

gu~nica. Druge vrste adonisa. a jo~ bolje. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. Ove vrste adonisa su jos manje . Prva fiz. Po Vojvodini.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. Deluju slicno kao gorocvet. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. flammeus Jaeq.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. goroevet je na mnogo mesta delimicno.i spHane. zecji mak. smole.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. pa cak . titrevati. Istorlja. a vernalis na latinskom maci prolecni. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti.Goroevet deluje slieno digitalisu. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka.GOROCVET 295 mar 0 z i d. a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji.Goroevet je otrovan. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. . Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode. Narodna Imena. . Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. gorovcvet. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. . odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. kod nas su mnogo Cesci. IkaO digitalis. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. po nekim autorima isto. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. holina. goraevet .Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. Ne izaziva naviku. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). Upotreba. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. zuta sasa. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo. akon4tne kiseline. trovanja nikotinom. a po drugima nesto slabije. . Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. Pos to je to vazna.j ungten (cupan s koren om). Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. I spitivanje se vr~ biolo~ki. Z~tlta . gorocvijece. . Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. goroevijet. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. zecji mak. pentahidroksilnog alkehola adonitola. fitosterola i masti. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. godine Bubnov na kliniei Botkina. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. .Adonis aestivalis L. Ima jo~ i sap 0 no z ida. angine pektoris. . zecji turcmak. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. gorocvet. Opornena! . i A. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. a negde i potpu no zasticen. kao sto je gornji Banat. za jcji mak. kao digitalis.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae.

takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L.. Cvetovi su vrlo lepi. Kao i druge biljke iz iste familije. visok 30-90 em. s lica sjajni i zeleni. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. crvena alpska rufa. sitni. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea. kozasti. Listovi su zimzeleni. azaleja) i dr. pjeni sn ik. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. uloga i kamena u bubre· zima. (divlji sim sir.296 GORSKA RUlA LECP. Rhododel1dron pOllticum L. a kas· nije perutavi i n'tasti. jer je opasna i otrovna. slec). GORSKA RUIA . s nalicja belicasti. zvonasti. Cveta leti. crveni.

297 GORUSICA. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . wtnd bobovnjak). DIVLJA GORUSICA. Cveta od maja do jula. kres. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). cartilagineum L. L. (krecava salata. gronica.GORUSICA . dimberika). zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. grbaStica. GORKA DETELINA. ~ gorusica ima sinigro~ida. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. GRCICA .. BELA TRAVA. ali slabije. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. visoka do 40 cm. L. sativum L. cvorast. Ljutina. BELJUSA Lepidium ruderale 1. biberika. L. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. lacitvlium L. visoka do 80 cm. GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. oka 15 mm deb eo. visoka do 30 crn. lUTAN SINAP UGOSICA. GORUSICA GRONICA. . U tresetis tu lezi snliZan. kupusac. grbanj. (grbica. draba L. renika). TRAVA on GRONICE. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu.. valjkast. slieno kao i druge krstasice.) . GRCICA. Raste svuda. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. GRONICA . ARDALJ " Sinapis arvensis 1. sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. sitni. L. (velika grbastica. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. Cvetovi su zelenkasto-beli. najcesce pored puteva i na slatinama. lUTAJA. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. (= Trifolium fibrinum 1. BELJUSKA. do 1 m dugaeak. :i dr.

meke. mrzlitnik. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. . fibrinum od febris. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. u prirodi vrlo prorec1ena. trifolia 2lIla. prema vrhu se suZava. Sastav. UJazi u sastav Extraetum amarum. Upotreba. uzdu! naboran. a siroke 2-5 em. gorka trava. trolistina. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. . Liske su pomalo sotne. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. ali retko. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e.Ci troJJista. gole. na lieu tamnozelene. Droga. sarno po visokoplanins kim. Vlasotin skoj tresavi. zbog tega je zakonom zaSticena. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. . deteljiea. duguljaste ili kopljaste. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu.Grtica je nedovoljno ispitana.. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. MenyanI hes znaci mesdni evet. s to znaCi groznica. groznitni trilisnik. nepristupatnim tresavama. na vrhu zatubaste. s ir 0 k. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. Lisee je troperno. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. a na nalicju svetlije. s!ieno liscu deteline. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. Zaitita. ali krupnije i nasac1eno na dugacku.

Osim navedenih . osljebad. Narodna imena. osobito posle te~kih operacija i bolesti.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. ploda badelja. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. Cvetovi i listovi su bodljikavi. lincw'e i trave-ive po~ti. sarena badeljka. Cvasti su krupne i cr. . divji articok. KARAKTE&lSUCNI . 3. 5. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. protiv ~ecerne bolesti. poklopiti i ostaviti celu DOC. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. SARENI CKAU Silybum marianum (L. flavonoida. 1. cesCe muCkajuei. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode. re4e list (SUybi fructus et folium). Listov. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. sjekavica..n a. os:aviti. . glavobolje . plod badelja povecava krvni pritisak. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. senske groznice. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode. pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb. bolovi): po 20 g badelja. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. SIKAVICA. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. i koprivnjaee. u drugoj godini. Cveta celog leta. bocu zapuSiti i. gospin trn.ICi (. JDlI5 1aCka .ti. malo tanina. za lecenje hemoroida d dr. U plodu ima 0. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z.kamen. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. 4. Daje se protiv astme.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. vene. Za jacanje. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. - Coimpositae Krupna. koja lie! na ~aren bujan ekalj. 17% belaneevine. bolji apetit: po 10 g. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. . kit ice. 2. za· tvora. magareca salata.) Gaertn. visoka do 150 cm. Smetltje u iJ.IIi 30 g zdrobljenih plo.. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. BADEU. trav&oive. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. o~ba1j . nim krajevima i u Primorju. semena idraljeviue i grekog semena. 24-26<1/. masnog ulja. Upotrebljava se zreo plod.drobljenih plodava badelja. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode.i su tigrasto pro~arani belim prugama.1% etarskog ulja.

Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu.i propusti kroz flanelsko platno. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. Sadrli jos . SIROTICA. salieilni hete'r ozid. ribizla. donji su sreoliki. . Cveta od proleca do leta. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a.D DANINOC. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike.5 kg secera. tij i su evetovi sitni.14 mm dugatki. slobodnu salieilnu kiselinu. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. . na dugim peteljkarna. 8. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. do 250 rng"/. Sastav_ . MACUHICA. reumatizma. suvirn i karnenitirn mestima.01%) sa metilsalieilatom.U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. soli magnezijuma i kalcijuma. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid. prosta ili razgranata. varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. sluz. svraba. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. trobojni (ijubitasti. MILOVANKA.Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu).i su pojedinatni. prokuva 10 minuta . ~eCera.5 litru vode. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. visoka do 40 em. auroksantin. vi~anja iii limuna. u1oga. zove. oeedi. odJije i doda 2. osobi-to one krupnoevetne. a gomji duguljasti.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). etarsko u1je (0. obitnog i velikog kaslja. - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. proeedi. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. po usevirna . lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. Gajenje_ . Stabljika je uglasta. tanin. U nas raste mnogo podvrsta. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. futi. Li stovi su ~iri nego dun.800 m nadmorske visine). rosulje. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. po obodu zuptasti.Saponozidna droga. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. zuti " beli). Cvetov. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea.

modra iskrk:a.Osim navedenih. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. ma~uha. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). . gospina Ijub iea. CvasN su velike. Poreklom je iz Kine i Japana. dikino oko. Biljka se vrlo lako gaj i i le!. sedmiBca. Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. viola . Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. udovice ad zbora.o u~peva i u loncima.Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. na vrhovima ogranaka. Naraste 30-50 em . sliean re pi. saksijama . Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . koko§ja Ijubiea. Koren je elebeo. poljska Ijubiea. udoviea . poljska Ijubica. Slabljike su <prave i razgranate. belo-ruzieaste boje. macvica. evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. polj~ ka Ijubi cica:. . - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. zbornice. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. lrobojna Ij ubica .

Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. Otrovna je! Droga. ~uljevak. malo etarskog ulja. . Plod je okrugJa. gola bobica velicine oko 6 mm. prosti. bobovac. a i na mnoge druge nacine. bobnjak. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. Cveta od maja do avgusta. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. Upotreba_ . eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. naraste do 5 m. a iznutra beo. 8astav_ . i to vecina.eel a biljka. tu~c.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. trava od udarca. Rasprostranjenost.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. DEBELA TIKVA. DEBEUACA. kravlja sisa. bobika. c rnjak.i Iista u lOa g crnog vina i. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. List se upotrebljava na razne nacine. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. Drugi. bradavnjaca. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. debela koko~ka. bobonjak.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. balan. mesnatim. zatim glikozida. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. . ema. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. Listovi su na kratkim dr~ka ma . 8vojstva_ . gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. skroba. ritosterola i drugih sastojaka. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. jak proliv. penjaCica s debelim. . bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. DEBELICA. LUDA TIKVA Bryonia alba L. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. cirnik. Neki cede so k i piju. DEBELOTIKVA. bobovujak.Raste svuda po vlainim ~urnama. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. Svez koren je aktivniji od 's usenog. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. soena. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. Stabljika je tanka. repastim kor enom. petodelni i naizmenJcni. bobovnjata. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. kad uvri na polovinu. Drugi kuvaju tr. debeli list. podkisula. piju. upala bubrega i dr.6"10). Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. tri put dnevno pre jela. po zivim ogradama i pored reka do 1. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. Secera.300 m nadrnorske visine. kOlolog. alkaloida. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana.

ugojka. '1m elaterium A. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. Rich. aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. . DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. kosopadavica.). ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. Scammon. . DE BELI CA . nerastvorljiv je u vodi. tikvenjaca. tu~ika. bljuzak. To su tzv. Do·b ijaju se u apoteci. vucja stopa. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. a lako u etanolu.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. crveni blju~tac. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/.. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. malo u etilacetatu. takode puzavica. .DEBELA TIKVA . ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. 303 Slicnog hemij skog sastava . Bryol1ia alba. Afrika Kolocintin 2f}-250/.. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. ludo groZde. divja repa. zemaljska bu~a. kukovina . Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode.. osim spomenutih narodnih imena. crvena debelica. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). ali ima crvene bobice. Mala Azija Skamonin 3-13°/. crveni bljuzak.

a ~to se ide navi~e. narotito po napustenim kamenolomima. uvek pod kontrolom lekara. Izgled droge. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. gotovo sedeeim cvetovima. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . U jesen se seje u leje. Za nuzdu. eim rosa spadne. Vece doze izazivaju ga(\enje. Kod nas je to najobienijd korov. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. . sap r a S n i c im a. V. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. Gajenje. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . Krunica je zlatnorota. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. Z uti m. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. visoka do 2 m. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. krtevinama. plitkim. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. sve su manji i bez dr~ke. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. debeli. Divizma cveta preko celog leta. Rasprostranjenost.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. viz m e (Verba. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. nerodnim zemljistima. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. skamonijuma. Berba. . jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. U nekim drlavama je g a j e. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi.izmu sto~a ne pase. Div. . povraeanje. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae).~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. Raste po celoj Evropi.i vise su jajastog oblika. nalik na toeak. a od donjih . suntaniI"!l.Divizma raste po suvim. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. ru~evinama. u precniku oko 4-5 cm siroka.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. peskovitim. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. phlomoides L. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje.

.jSe. . ocelli. poklopi. i to-dlakava. .sluca. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. Uk usa j e najpre sladunjavog. a covek se ponekad prevarl 1 upo- . i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). 'Pepela. duzih. a pra~ nice kod donjih. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. znOjenje. svakom je dostupna. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna .utra. ~su. a drugi kiseo. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. ~ iroki lopuh. silaze niz konce. lopen. i vrlo malo etarskog ulja. Sastav. LISTAVINA . ostavi 1 sat. tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. phlomoides: divizma krupnoevetna. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. neujedna· cen puis i paraliza srca. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . na krunicu . lepuh.Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. volov rep. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. belog i crnog sleza i podbela se pome~a. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. LASTAVINA. V.DIVLJA PAPRIKA. PASJI KUPUS. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. gusenje. vunavka. oko loo/. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. svi· jecnjak. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme. iseedi.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. 305 je srednji najveci. a dva donj a su dtda i skoro gola.. . zutocvijet.Br. lepusae.. Species pec· torales. lucnik.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. rute boje kroce tina i flavonoida. jevi trovanja: smetnje u disanju. Ima i s I u z d (2. secera. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. Ukoliko je droga sta· rija. . lepu~ae. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. stoka je ne jede. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. malo gume. lepuh. od kojih je jedan neutralan. kraljevska sviea. Spolja su obras li belicastim run 0 m. povracanje. Upotreba. utoliko ima manje saponozida. Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. Sveze cveee nema prij atan miris. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. retki . divizma. Narodna !mena. kostnik. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet.5"10) .

kesten gubi lekovitost. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. vitarnina B1 . Stajanjern. a u industI'iji za izradu lepka. rnanj e opasni lekovi. kosara. lastavicnjak. rede i cver (Hippocastani semen. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. 6--7% belan6evine. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. Zato . Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. Ukusa je gorkog i neprijatnog. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). Droga_ . Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. C i K. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. protiv nesanice i za umirivanje. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. jer ga niko ne sakuplja. kad opada sa drveta. pasja riga. najcesce zajedno s opijumom. Steta je lito se viSe ne sadi. pored ostalog. aceton. Homeopatska farm a kopeja propisuje s . Kad se odsece.).U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep.jz divljeg kestena vadi skrob. svilni dubac. OTROVNA LOCIKA. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. Za bubrege i srce postoje bolji. u septembru i oktobru. dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. . flavona. cortex et flos). 5-8"10 u I j a. DIVLJA SALATA. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. od koga se danas pravi alkohol. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. 5-8% sap 0 n ina. strasnica. eze oljustene kestene. Raste svuda. gIikozida e sku lin a. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji.306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. s t e r 0 I a. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. S e m e se sakuplja u jesen. ljuska se odbacuje.

lJpotrebljava ·se . tr~ba ga obrati sa badlj. Prema tome. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. Na taj na~in se ungte fermenti . Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima. Hypericum i dr. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. Pri torn se konsti evet divljeg kestena. ima vBe stoke nego hrane (piCe). a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. pre svega. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. Hydras tis. vlja p. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. dolazi do izraiaja. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje.i ima tanina.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. podagre.ti slamom i travom. gde se uspesno. od koga se uraduju supozitorije. dejstvo tlavonoida. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. koze i krave se poprave i ugoje. Kora je dobar ads tringens . Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. eskulina i eskuletina. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida.. najceMe zajedno s beladonom. na~ito protiv hemoroida. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . koja spada sa semena 'kad sazri. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena.DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida.ostepeno u klju~ali alkohol. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. protiv proliva i proHv pega na lieu. Viburnum opulus. tromboflebita. osobito u planinskim. U k 0 r . Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. stabilizovana alkoholatura. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. reuma-t-izma i i~ijasa. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze. ali se redoVDo dodaje i karnilice. pre svega. grizlice gnjata (ulcus cruris). dobro bi bilo da se divlji kesten . katara bronhij a. a od domacih ovce.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . bolova od hemoroida. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti.i'kavom ljuskorn. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. Bodljikava ljuska. ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . stocarskim. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. a zatim tan ina. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in.i za le~enje katara nosne sluznice.'~e~c~ upotrebljava tzv. Ekstrakt od olju~lenih. Da se divlji kesten sacuva svei.

nisam dosad mogao otkriti. Rich. konjski kesten. divlji kastanj. Ukoliko se viSe tog leka uzme.govorili su nam. a do grliea jaka rakija .308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . jelo~.. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. Narodna Imena: beli divlji kesten. DAVOLSKI KRASTAVCICI. a stablo do 2 m u precniku.. Seme nikne za mesee dana. i drugde u Banatu). utoliko se bolesnik vecma preznoji. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju .reko polovine sitnih cupavih krastavciea. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala.rve godine izraste oko pola metra. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine. pozeleni. - Cucurbitaceae U Beogradu. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. mada!. najviSe iz Varne. povraea. banja kod Melenaea. STRKALJ Ecballium elaterium A. Da Ii je ko od njega umro. Pre 20 godina. u nestasici hrane. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. zapaljenje zucnih kanala. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske.k estena. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. PIPUNIC. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. slamom i drugom mr~avom pitom). Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. DIVLJI KRASTAVAC. gorki kesten. U boci od litra i po bHo je ". a masnog ulja znatno viSe.. Medutim. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda.balkanski lepotan«. Vee ". «. Sadite div/ji kesten. »Bolesnik legne. jer je to vrlo korisno drvo. Za nuidu. Naraste do 30 m visoko. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima.. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara.

trooki. enzima. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. Cela biljka je grubo. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. a neki od njih. verovatno. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. elateridin. smesa raznih hemijskih supstancija. koja je. ~im ih dodimete. U septembru i oktobru. eekinjavosivo dlakava. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. limunove i drugih kiselina. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. koja su. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. Isto tako i u Makedoniji. drasti~na su sredstva za ciScenje. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. ali niko ne zna kome i za~to. Krastav~iCi su dugi do 5 em. nekad bili u velikoj modi. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. ~im se dodirnu. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava. rutazeleni. Zreli kra.. stavcici pucaju sami od sebe. Engleska farmakopeja ad 1948. verovatno. tako da se covek trgne. na NiSkoj tvrdavi i drugde.kodljiva. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. Lek je nepouzdan i opasan. duguljasta-jajasti. pa ga je skolska medicina napustila. nego iz Slankamena i. 1ma jos i vinske. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. dlakave krastavciee.DIVLTI KRASTAVAC. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. To je ekstraM dobijen iz svezih . Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. DAVOLSKI KRASTAVCICI. ~upave. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. i iz drugih mesta u Srbiji. god. Cucurbitaceae. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. ali viSe l!ici na dinju. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. . naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. smole i drugih sastojaka. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. a narocito njihov sok i ekstrakt.krastavaca. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. god. 1z divljih krastavaea je 1958. Cvet joj je rut. ugljenih hidrata. Meni je to bilo dovoljno. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. a deb eli do 3 em. Elalerium album iii Elaterillm anglicum.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. elatericin i dr. ne propisuje viSe elaterijum. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. Divlji krastavci.

izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. sarno na osnovl srasla.rkavae. biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. . Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. Br. silvestris R. petodelna. Sastav_ . Cveta oelog leta. cesto delimicno po zemlji polegla. petozuba. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. netikalo. §ti. strk.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). Narodna !mena. eadorcic. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. Upotreba. sjajna. u obliku levka. zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu.KOSULJARKA. a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima.morsko zelje.Osim navedenih. §atorce. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. u obHku potikoviee iii strele. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. ostaje posIe opadanja kruniee.Raste svuda. . Plod je sitna eaura s mnogo semena. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. Narodna lmena. DIVLJA RIGA. hladolez. i divlji ladolez sadrli smole. upadljivi. Cvetovi su futi kao sumpor. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika.Smola korena deluje kao laksans i holagog.310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. Cvetovi su vrlo lepi. mlunic.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. beli. Cveta od maja do novembra. nedirae. flavonoida. divji kukumarici. divj a dinja. gola. Rasprostranjcnost. Uzeta u vecoj kolieini. tikvic. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. zbog eega deluje diureticno. DIVLJILADOLE2.BI". . Medutim. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. beli ladolet.SLAK Calystegia sepium R . Ca§ica je mala. . . . visoka do 80 em. 4-6 em dugacki. strkaviea. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. Ima i tanina.Koren i list (Calyslegiae radix et folium). Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. slatkovina. Droga. S. divjo krastavice. raste na pesku uz more ' i C. jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. krupni. ali je vrlo duga i §iljata. divlja bu~a . pojedinaeni. zgoncek. moze da bude dugacka do 5 m. . - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. . pluiee. DIVLJI KUPUS. bljuja. sliCno jalapi. DIVLJA SALATA.

HADRUAN. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. 311 DIVLJI MORAC. Stabljika je do 50 em visoka. VRH STABUIKE U CVETU. smole. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. Cvetov. visoka od 0. STRBAC Meum athamanticum Jack. kao u mirollije i moraca.50 do 1. PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. vrlo Iepirn. DIGITALIS PURPURNI. prava.. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. plod i cela biljka. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. voska. mantiola i do 27% skroba (u korenu). - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka.DIVUI MORAC.. Koriste se koren. pektina. Lisee je 'krupno i naspramno. DIVLJI KOMORAC. KRAUICA. dlakava stabljika.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe . a druge izraste visoka. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn. DIVUI /COMORAC . Lisee je vBestruko sitno cleljeno. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu.80 m. KOREN.

Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. Dugatko je do 30 em. puna humusa. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. . Gornje je najmanje i .Purpurni digitalis je biljka atlantske. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. u a z 0 t u. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . a siroko do 15 em. Vlage ne sme biti vge od 3%. jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. Na jesen. U Alpima ga nema. S tab i -I i z 0 van 0. u Vogezima ga ima vrlo mnogo. jo~ bolje. f osfata. . /urea imaju nazubljen rub). ambigua i D. . zu6kasto mrkog semena.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. Naprotiv. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa.5--{)Oo iii. tak ni na sili katnom terenu. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. Droga. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. Rasle od POrlugalije do Svedske. si~na. koje vetar lako raznosi kad taura pukne. k i s e I a. pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. . ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. u staroj ISnaZli. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. srednje je na kratkim dr~kama.g orkog i neprijatnog. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. od m r k 0 g s t a k I a. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. Na nalitju se nervi veorna istiCu. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. . I a k a. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela.nazubljeno (D. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. mangana i ' gvozda. a ukusa . a procenat klijavosti iznosi oko 75. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina.5% mangana. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e.Li ~ce je jajasto-duguljasto. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama.Seme je vrlo sitno. veoma je naborana i . Berba. pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. Mirisa je slabog. poluvezana. Za nut du. a manje srednj e Evrope. a donja je svetlija. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a. u vakuumu na nizoj temperaturi. jer tame nema mangana.000 sadnica. Rasprostrnnjenost.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . Gajenje. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine.scdece.

Cvetni klas je vrlo gust. a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. oksidaze 'i peroksidaze. BESNIK . purpurea. Cvetovi su vrlo zbijeno pored. ima 5 gotovo paralelnih nerava. purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. ostaje 7"10 pepela. u sredini su evetovi. v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. po karnenjarima (tercijarni slojevi). . a one iz D. na donjoj polovini gola. tanini. Dlake su krute d lako opadaju. VoU suncan polozaj. Krunica je s i v 0 bel a. buterna. 313 DIGITALIS VUNASTI. BESNIK. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. Li~te sa stabljike je sedeee.. belieasta i jajasta. Ca~ica je vunasta.5 em ~iroko. najvi~ pri dnu .List je dug u I j a. Gaji se isto kao purpurni digitalis. gornja usna je kratka. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. laneetast . najvi~e na Balkanu. izovalerijanska i droge. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis.4) Hidrolaze. svedeno na kratku dr~ku. Gotovo je bez mirisa. mravlja. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. Stabljika je visoka oko I m.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. a na nalicju svetle boje. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa.2) Razne kiseline: digitalinska. sva j e v un a s to. PUSTlKARA. Droga.u D. selekcije i ukr~tal1ja izmed. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. Falslflkatl_ . 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. . Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . . List je cvrst i zilav.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji.DIGITALIS VUNASTI . sirtelna.e na lieu lamnozelene. oporog. slanog i sluzavog ukusa. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. Cveta u leto. Sastav_ . lanata dig i 1 ani dim a (la- .s t. ZUBACICA. kao sveca prava. gde ima evetova. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. a narocito u jugoistocnoj Evropi. .d I a k a v a (lana = vuna) . a donja dvaput dufa. a na gornjoj. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista.elva luka. a ispod njih plodoy. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. istaknuta. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. nema heterozida. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. Stol je. List . pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta. gorci je od purpurnog digitalisa. propionska.j.ani svuda unaokolo stabljike. kafena i ferula kiselina. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. lanata. BESNICE. Ima ga i po retkim ~umama. 3) Mineralne soli.

Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. i dr. digilanid C ill cedilanid. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik.. C. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. . usporava i reguli~e ritam. Stoka ih ne pase. godne. Apocynaceae. Osirn toga. D. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. viriditlora Lindl.. narofito za jafanje srcanog miSiea. lut ea L. 1 i jan d e r. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1. tuscescens Vel. a osobito lanatozid C. Stol i Krajs dobili su 1933. reele D. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi.j D. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. D.. go roc vet. terruginea L. koriSeen je i [. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna.. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. . D. . zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. Sve su otrovne i lekovite. Za vrerne rata. B. laevigata W. Druge vrstc dJgltallsa. D. kiselina i baza. Inafe. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. oriel1lalis Lam. jafa rad srca. Vunasti. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. . d u r d e v a k. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. usled nestasice. Upotreba.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. ali nilSu dovoljno proucene. K.riaceae.. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. 17% B i 37% C. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima .ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka.

LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D.Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja.DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D. .DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI . LANAl'A. LANATA.D. G .GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D.DIGITALIS PURPUREA.. F H . su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A . .DIGIT ALlS VUNASTI. C . 315 Vama napomena! . PURPUREA.OBiCNA DLAKA NA L1STU D. B . . BESNIK . LANATA.

D. najviSe kao rana proletnja salata zajed. do 60 em dugacka. velikli troy .Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. zuekas ta pus tikara. hi·p otensav i tonik. Upotrebljava se i za poboljsa. . smole. Stabljika je cesto polegla. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. rmeni babji p rstee. D. m a r ijin prs ten. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. napos tnji k.iz. Upotreba. crviue. tanina. bumbareeija. gla tki naprstee. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. di· jaforetik. DIMNJACA. Upotrebljava se i u obliku tinkture. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima.Diuretik. korena sapunjace i sladiea. naprs tak. secera gorke materije. tuscescens: zubacica. ervena pustikara. tolemcina. zubaCica . bokarcic. fumarnu kOselinu. zuti na prstak. _ . mali fingare t. skripavae. Po njivarna. pustena pustiikara. te lemcina.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. zatvora i cira u zelucu. besnice. na prs tak. r meni prstnek. Sastav _ .lus tikara. trava od fume. ostavi pola sata i popije pre dorucka. besniee. ROSOPAST. pustikara. ponjavjca. nje prom eta materija. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. naprslnj ak. crvive. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. rusevinarna. erlj e ni naper~ nJ ak. pustikara. DIMNJACA jutra pre jela. orientalis): besnik. laevigata: besnice. nan e. D. anisa. . os tavi preko noci i popije . medic. Drogs. zuekasti naprstak. D. D. ambigua (= D. ferruginea: bes nik. viridiflora 1 D. . ve leevetni naprs tee. razgranala. alkoholature. lutea: zuti naprstak. pored puteva. ekstrakta i sirupa. cama . ROSNICA Fu maria officina lis L. debeli troY. D. ponjavica. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. kostobolja.

rusnica.U plodu ima 95-960/0 vode. DINJICA. voska. .50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. LUBENIClCA. pipon. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. 3% secera. Ijubeniea. dimljaca. erven i rosopas. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. semc i koren. soli bakra. dinjusa. pclinae. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. dina. kaJeijum-malata (1. Kad se biljka protrlja. krvoloka) .. krvokapka. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. oko 0. lubeniea. karotena.Koren ima smole. Cvetovi su sitni. rosulj a. runjavae. Cveta od aprila do avgusta . 270/0 masnog ulja. DINJlCA . 1. u rizomu oko 130/0. krvara. melon.S0f0 azotnih materija. gvozda i cinka. dunjica. Raste po livadama.500/0 belancevina. KRVARA. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. (j arcij a trava. mlon. milun. DINJA Cucumis melo L. Li· stovi s u pera~ti. ervena d 'mnjaca. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. Svi delovi biljke.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. jagodica. rosno zelj e. zeleni i crveno p rosarani. . . mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. . mlun. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. sitno stueano s vodom. limunove kiseline. pek tina.m navedenih . i ilinjaca. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. 3. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. oseca se miris na zelenu lubenicu.Os. ona je cesto zelena ' i pod snegom. 4. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. . vitamina C i mirisnih sastojaka.50/0) i melonemetin. lubenieje. U semenu ima oko 10'10 vode. OSKORUSICA. dumlek. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. a i spolja protiv opekotina. j er ublazava bol. fimfulja. 317 Narodna Imena. mi· lon . pepen. Narodna irnena: vreia. visoka do 80 em. dinju iIi krastavac. Seme je blagog uljas tog ukusa.DINJA . Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. DINJleA . zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. lub enicarka. lubenice. pipun. LUBENICICA. krovosnica. lubencica. Druga narodna imena: bozja b rada.

folium. Spolja 'se upo- .03-0. '!\ . smole. herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. za pojacanje mokrenja. protiv histerije i neurastenije. Rasprostranjenost. mirisna biljka. SAMOBAJKA. za apetit.Oko 6% tanina. voska. Listovi su na dugackim dr~kama. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. holina i mnogo kalijumovih soli.Vrhovi granciea u evetu. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku.318 DOBRICICA. zuci.tar kljucale vode./0 secera. a gornji je uspravan i razgranat. sreoliki iii bub rezasti . . ostavili da stoji pola sata) . po obodu nazubljeni. na nalicju ervenkasti. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. Upotreba. Sastav. Donji dec stabljike puzi. gorke materije marubina. protiv proliva.06% etarskog ulja. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. . Od soka se spra vlja sirup (jednak. . - Labiatae Trajna. 0. li'St. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. visoka 20-40 em. zeljasta.i delovi soka i ~ecera). Cveta maja juna.Raste ooilno svuda u ~umama. D O BRI C i CA Droga_ . u obliku caja (20 g na Ii. na vlaZnim livadama i drugim mestima. oko 3. naborani .Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit).

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

kaloper. '11 sevemom Primorju kuJ. goloper. janovdente. ljekovita kadulja. List se bere. kaluper. crni kaloper. slavulja. kadilja. kao ~to suo beli dziger. u srednjoj Dalmacijd kadulja. ~alvija.nako paZljivo kao i list nane. ljekovita slavulja. peru~ina. nemacki kaloper. tajbl. kadulja-krifatiea.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. uzani kaloper. vrtni fajbel. pttomi pelin. cmogorski pelen. zalfa. krastatica. zalvija. prava kadulJa. zbog cega se i na i.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. irna i drugih narodnih imena. a to je najceUe u maju. favbej. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. kaduja. su~i i tuva islo o. pelin. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. slavlja. kriZna kadulja. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . kaduna.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

li s t i p I 0 d Z 0 v e.jednog alkaloid a i pu rgativne smole. kao pod 3. budzova. ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. grozna zova. abzo· vina. burjal1 (S . avtuga. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . crna zova. bezgovJna. boz. zovljika. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. eb ulus L. bazovika. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. socnHl plod01la peku rak iju. bazovina. U kori i listu ima. bozovina. bazgovina. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. Od zrelih. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. U bobicama. pored ostll!log. cmi bezeg. 1ista pitomog kes tena. U kori . bzovka. Kora je najpre blagog uk u sa. ovzovina. divja zovika.).) i apIa. obzovka.ima sap6n ina. koji deluju kao jak purgans.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. tanina i holina. zaovlji ka. sambunigrina . bazag. pitomi boz. zoha. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. rosulje. pored ~eCera. Dcluje purgativno. belika. buzvoka . b'zga. erni bazag. ern a zovika.348 LECBNII! BIUEM 4. zovik . abdovina. bujad. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. zofa. Pro/. bazdov. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. bok\' ice i majkine du ~ ice. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje.

Sadrzi asparagina. . SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. raznih soli i dr. troskocic. Ponckad se trazi za izvoz. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). trosko[. krvokopica. krvavica. zubovina. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. Cveta od proleca do jeseni.). troska [rava. Naraste 30 do 50 cm. Droga nije dovoljno ispitana. Narodna imena: bermudska trava. skroba. wbenka. Ulazi u sastav diureticnih cajeva.

ivanovo eveee. jovansko eveee. voska. krpelj. pup cae. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. Narodni lek za urnirivanje.p rsljenove (6-12). vrlo malo etarskog ulja. crni maj). tanina. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. siri~tica. prava broeika. obicna broCika. bijelo ivanjsko evijeee. krpiguz. slipavka. Iecenje koznih bolesti. (broearua. dremovka. stomahik. hvatavae). zuti. bela dremota. broeae. jovandance. ervenu boju. divlji broe. divIji broe. prikrp. kao tonik. Galium mollugo L. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. mracnica. saponozida. zivboza. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. rumena lakota. lepaee. prihvat. gospin prostirac. priljepaca. brocae. jovanova travica. lepu ~a. Cveta leti. ivanova trava.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. Listovi su duguljasti. ivan-evet. zuto ivanjsko evijeee. Raste svuda. Cvetovi su mirisni. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . meku~ica. divlji slajer. gospina stelja. ivandance. visoka do 80 em. prikrp. (bejIDvka. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. Galiun1 lVANJSKO CVECE . zuta bro6ka. brocae. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. vitamina C i dr.

malo spljo~ten iii skoro valjkast. 's abljasbim. Neoguljen koren se manje ceni. a od gore pravim. Svoj. Tise. IDIROT Acarus calamus L. U vodi rizom postaje sunderast. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj.im listovima. zute gorke supstancije a k 0 r ina. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. ocisti od korenja.LlSNI ozruCI roeitim vilama. Cela biljka prijatno mirge. t an ina. s m 01 e.p remda u njemu ima vge etarskog alja. Droga_ . . Pepela ne . Scirpus) ima1u valj. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. zelenim. jer pokorica spreeava isparavanje. dobro opere.kast i deb eo klip. mnogo skroba. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). Sastav_ . Save i drugih reka. spolja smed. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda.KORENJE. olju~ti mrka pokorica.stvenog.5010 eta r s k 0 g u I j a. 4 . duguljasta crvena bobica.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo.Jjka s vrlo razvijenim. c1urc1evsko evece. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara. razgranatim rizomima. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK.BOCNI PUPOUCI. maslenik. jgca i trulih delova. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. zmast i me k k a 0 sun d er. amorfne. (krstata broCika. aromaticnog md r i s a. c1urc1evee zueanica krizarica. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. simi i d . V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. 3 .Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill. na prelomu belieast. . Berba. zuti primak. gonkog.5-3.' (beli primak) . stravna trava) i Galium p~lustre L.mlROT 351 cruciafa Scop. ali ima :lut cvet. Cveta juna i julao Plod je .a. Stabljika je pri dnu ervenkasta.Droga sadrn 1. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava. 2 . R 0 g 0 z i vezljika (Typha. gubitak ulja. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC.

kolmez. Najce§ce je me§an s korijandrom. vodena sabljica. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke.po 25 g pomesati. maticnjaka . igirot. 2. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. sa§a. temi~varka. Narodna lmena: babad. 4. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. babji stapi. baban. kalmus. nane.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. Sadrfi aza rona (l-propenil 2.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). osobito u tropskoj Aziji. balad.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. Osim toga . jakog. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. vodeni macic. kicice. 4. id·iret. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. poklopiti i. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . .i stvenog mirisa. §iroki locek. . klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . lincure. Na ialos t. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. vodeni cmin. vagonske ·kCllicine idirota se ~. etanolu. vodeni . Ima jo§ i raznih terpena. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. gorke deteline i kore (lju.kmin. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. miri sava trska. temgvarska sasa. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. nane. a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. kamHice i moraca . E ta rsko ulje .'Po 20 g pomesati. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. iciTOt.po 20 g pomesati. (OrfeLin). odstranj uju gasove. popiti posle jela. vodeni bozur. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. vodeni min. 5-trime tok sibenzen). je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. vodeni futi lilijum. svo. tatarsko zelje. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. kad se ohladi. mirisavi s as.ske) od gorke 'Pomorandie . E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. Upotrcba. . To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. zuti lj i1jan. sabljar. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. Medutim . aromatienih i gorkih rakija i sl. popari sa pola litra kljucaIe vode. 3. komus. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. Caj. Caj za bolje t'arel1je: idirota. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema.

Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove.IZMIRNA . ·sedeci. . po obodu celi i imaju 3-5 nerava. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. amilnitritom. . . Premda je imera mnogo istl'aZivana. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. a plodi od avgusta do novembra. IMELA. obla i dihotoms'ki se grana.Alkaloid viskotoksin. . U apotekama se spravljaju: . be lim lu· kom i drugim lekovima. Daje se i protiv bdienog katara. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. zeleno-zuckasti. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. uvek zelen grmic.mirna bolja od sumatranske. Cveta od mar ta do maja.List i mJada grana. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. a jo~ manje sa oskoru~e. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. ~ to pre osusiti u tankom sloju. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. 353 IZMIRNA. Listovi su debeli. IMBLA. naroeito deci i starijim osobarna. 'okrugla. flavonski heterozidi. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. BELA lMELA Viscum album L. preporucuje se njeno branje. sluz. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. uretritisa i katara organa za disanje. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. Sastav. Droga. Kod nas je obieaj da se bere zimi. prozirna bobica puna lepljive mase. visok do I rn. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke. a u Francuskoj od avgusta do septembra. BELZUIN. stipes et folium) . Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. drvenasta. Upotreba. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. Plod je bela. inozitoli. manje s jabuke. BENZOE. sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). Zbog vrlo prijatnog mirisa. vosak. Imela se daje u obliku raznih preparata. soena. . vrl o razgranat. koje rastu divlje. - Loranthaceae Mali. jodidima. Kod nas se imela malo tro~i. kozasti. j er j e primeceno da je sijamska iz. holin i drugi sastojci. rede biljka (Visci albi herba.

Najbolju drogu daje Bengal. zbog kojih se gaji. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. Cai: po 25 g imele. Guniah. dobro nadubrenu zemlju. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. himela. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. tatule. SAD (Teksas) i dlUgde. 3. Jedna njena odlika. U ravnici biljka naraste 2-3 m. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). . Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. indijska konoplja se izmetne u obicnu. Persije i Kine. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. Druga narodna Imena: amelje.. Minisa je vrlo jakog. drii 10 dana uz cesce muckanje. omela. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. 4. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. Tripolisu.mabis indica Lamarck. zanje se fe· bruara i marta. u j. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. hrastova imela. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. Cannabis sativa L. Gajena u hJadnijim predelima. najviSe u Indiji. ima mnogo varijeteta. tako da su vrhovi grancica slepljeni. iscedi. veska. Vrlo je opojna. mela.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. melina. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. koja interesuje farmakognoziju. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. u juinoj Africi. uzarije. U avgustu se seje. a pola uvece pre jela. a u brdima 1-2 m visoko. SlliZi za iz· radu raznih. 2. omelj. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. Na~a obicna konoplja. 5. jeste Ca. verovatno je poreklom iz Indije. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. kod nas i po visokim plan L nama. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. prof. 2. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. visk. duboku. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. kudelja. sa iIi b ez dodataka opijuma. mudra).stocnoj Afrioi (Zanzibar). ocedi. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. lepak. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. d uvana (lutki. plal1l1a i drugog tekstila. a u septembru rasaduje u jaku. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. DoJazi u raznim oblicima. viSce. (.354 LECENJE B\UEM I. hmelina. melje.

Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. se· dativ i hipnotik.kana· . Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . 0. histerije. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje.lndijska konoplja slufi kao narkotik. veli'kog ka~lja. k a nab 0 I i k ani n . amorfna i polutecoa masa (Smith.k u.20 g) iii mrkog . sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) .INDlJSKA KONOPUA 355 3. k a· nab i n 0 I. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. slicoo bodlji. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij. Izgled droge. kao antido t pri trovanju strihninom itd. Ima jos i holina. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. Etarsko ulje je lak ~e od vode. Upotreba. aromaticnog. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze.Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. . Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena. Ostavlja do 15% pepela. boje kao eilibar. skoro pljosoate grudve zelene boje. vrlo aromaticne tecnosti.Lisee pm evetu je jednostavno. Kanabinol se vrlo brzo kvari. Godine 1940. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica.ske konoplje su neaktivne. etm i sumporugljefl'i. zelenog (0.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija.. dosta teeno. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. 1845). reurne.05 do 0. trigonelina i kalcijum-karbonata. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. Svi se oni rastvaraju u uljima. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks. levogirno. po rubu testerasto-zupcasto. Izaziva vrtoglavieu. Smola je mrka.05 do 0. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. . . U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje. Rastvara se u alkoholu.O• . Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. Charas. izolovano je jos nekoJi. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje. gihta. HemlJsld sastav.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. duguljasto. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima.3 0 / 0 ). migrene. zemlje i druge netistoee. C21 H. Droga mora biti zelena. jedne be21bojne. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun.jdaze. . gorkog i neprijatnog uk usa.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. antispazmodik. protiv grteva. neuralgije.

je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). jer je skoro uvek neaktivan. uiivali. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. Jevreji. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«.v anje.500 godina pre na~e ere. Ha~1A . zanosa. bunike Hi tatute. Izgleda da Egipcani. Za strah ne znaju . Period halucinaeija. Iud om mahnitom igrom. nastupa neuravnotezenost. . opijuma.stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. strihnina i drugih sredstava. Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon).ivanje dodaju meda. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. god. masla. do 1839. a redovno i do oSiromasenja. proroei). Alkohol smanjuje dejstvo ha. Sve do 1809. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. mo~usa. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. tromost i sanjivost. bra~na. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. Od Maroka do Indije viSe od SOOt.1. a kiseli napici istrezne opijenog. smehom. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. raspikucstva i uniStenja porodice. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . vriskom. .Pra~ak se ne daje. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. . siSa. Ha~iS puse i piju.Q3 do 0. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. pokretima. eudnog pijanstva i pri. Lamark je opisao drogu. Umor.4. ubicama i kradljivcima. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. gooine. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. najviSe muslim ani.n dus. . ~to zavisi od ukusa potro~aca. urlikanjem. Narodi na I. Period fantazije. Ij. galamom.2. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. jer su ga vee tada Kinezi i I. Tada. Prema Herodotu. asketi. eimeta i drugih aromaticnih zacina.3. bede i nevolje. zivci su ustreptali. Smoli za w. raznih afrodizijaka. vizija j ekstaze. nije se znalo od cega se pravi ha~g. eovek od hasiSa. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. covek se ose· ea neobicno lak i cio). fana· tiei. a mnogi tvrde da im mucenja. jatnog osecanja.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. ~eeera. koji je razLieit u raznim zemljama. govor bez veze <i smis'la.05 g). buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1.

KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. ~letna za pojedinca i za dru~tvo.02 do 0. U okolini Bitolja.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom.IPEKJUKUAJiA. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. . visoka svega 2~0 cm.Tok!. ru~i sebe.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza. U prvom redu treba za~tititi l<ice. (= Lichen islandicus L. veoma je vazna. Zrtva propada psihitki i fizi6ki. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. mehurove i rane. Ovaj poslednji se prevodi u emetin. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. CefeJ. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. Napomena! . tableta. Trovanja su akutna i hronicna. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij. U dooi od 0. GLAVISICA. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. Ipe. BLJUVNJAK. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. . Sibiru i Severnoj Americi.i. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. sirupa.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. IPEKAKUANA. tinkture i. Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. U malim dozama (PO 0.i po svima planinama.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). porodicu i okolinu. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima. Ova mala trajna zeljasta bHjka.

Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog.rhotomsk>i.(30-100 g). U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin). osetJi se miri5 na morske aige. gvotda. a na vrhu su ra ~ ireni . operu i osu~e. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba.5 mm. oko 1% lihensterinske kiseline. Narodna Imena: bohinski mah. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). paste. . ertenska trava.i Islandanima. praska (3-10 g) i sirupa . Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. . promuklosti. U vodi raskvaSen manje je gorak. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. tinkture (30-50 kapil. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. ki~nog vremena . Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. islandska lihena. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. . pa se' brasno upotrebljava za ishranu.jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. jer se liheni·n teze vari od skroba. Mirisa je vrlo 's labog. sa belica· stirn mrljarna. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. borjanski mah. nepravilno trepavicasti. ma!lo etarskog ulja. Po obodu je h saj reckast. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . planinska mahovina. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). stitu sliena udubljenja. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). nazublj eni i kovreasti. a tek u toploj se rastvori. UblaZuje kasalj.Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. islandska pletika. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. Tinktura.000).zatJim ga oeiste. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. tek 'kad se sitni. osobito za vreme trudnoce. zbog svoje goreine. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol. Naroeito je krajem tog veka bio u modi. a osu~en je closta krt i lomljiv. zelea. osusi i samelje. plueni mah. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . a de beo svega do 0.Ima do 50% Ii hen ina. ponekad gotovo bele boje. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. islandska mahovina.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. Visok je do 10 em. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). nepravilno d. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. daje se protiv povraeanja i muke. gume. seeera itd. Sastav. stitarka. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. pluenik. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. .Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja. Upotreba. skoro u cev zavij en i. Laponeima . Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. Membrane hifa su pretezno od lihenina.

. pravi vrisak. ~ipa!ITt. . Cveta od june do septembra. parfimeriji i kozmetici. 359 ISOP. erkvi'iljak. i kao stomahik. izop. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. visok do 60 em.. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. astma. IZOP. vusak. deluje kao dobar an· tiseptrk. Cvetovi su plavi. sluzi. sirup. Upotreba. ~atrajka. Obrasle su duguljastim. milas). MINDRAK Hyssopus officinaUs L. eva jos nekoliko: blagovanj. saponozid marubiin. Pored vee navedenih. fitosterola. tanina. IZOP. Flavonski heterozid diosmozid.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. ljubicasti. MILODUH.5-1% etarskog ulja. BLAGOVAN. hisop. Spravlja se .Hronican bronhit. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. ~eeera. giagoran.[SOP.Na suvim i toplim mestima. Droga. i~op. raznih soli. MILODUH . os obi-to kalijum-nitrata i 0. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea.:aj. ekstrakt i tinktura. osipant. re<1e ruzicasti ill bell. sipan.2"/0 holdna. pektina. Narodna !mena. laneetastim naspramnim listovima 3-3. veljenduh. . - Labiatae lbunast. oko 0. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. RasprostranJenost. mmsan. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . dekorativan polugrm.

pektina od ostalog dela' ploda. JAGORCEVINA. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. visoka 15-30 em. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. Iz kratkog. (P. secera.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. retkim sumama. officinal is Hill. divljaka. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. Narodna Imena: diva jabolka. jabucne kiseline. a najvi§e od acetaldehida.Jabuka je. . Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. opora. hrana i lek. jedan od prvih vesnika proleca. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. . . - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. divlja jabuka. jabucic.J JABUKA Pirus malus L. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. JAGLIKA. kosog r~oma izbija iz.) raste po suo mama. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. galata· "~na. po lugovima. a zatim drska. vitamina A. divjaca. geraniola. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. Vacni dan i). slatka itd. prijatna i zdrava hrana (vi('!. divlja· kinja. Upotreba. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. JAGORCIKA. Ljuske ad jabllke ~maju vise . vl'lo dobra. JAGLAC Primula veris (L. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode.) Hruds. pre svega. mravlje i kapronske kiseline. JAGLICE.

i Ijutog.000). utoliko postaje manje lekovit. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. Pod utieajem enzima primverozidaze. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). Iz Zivog rizoma P. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. U saponozidu od P. evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0.JACUX. Za§t1ta. lornljivim. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. dugackim. Korenje je mrkozuto. Droga. Berba. JAGORCBVlNA. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. karotena. . veris je svetloZuto.i ma p rim u I a . Uk usa je neprijat'nog .i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. raste po vlafnim mestima.Rizorn je mrk... Jos nije poznat tacan sastav jaglike. manje u evetnoj drki. bela kora puna skroba (probati jodom).Ima 5-100/.70. a za druge u jesen ili pocetkom zime. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. veris . evet je slabijeg mir·isa.ije boje. . ali je veta. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju.k i 5 eli n e a u P. ali karakteristican miris: P. zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. slicnog ostalim saponozidnim drogarna. uzan. Droga ima slab. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. SveZ ·koren je bez mirisa. Primulae flos. a P. JAGORCIXA . U zivom. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). Sastav_ . Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. U listu ·ima do 3 mg'/. a u krunici. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. ociste od zernlje. Hemoliticki indeks je visok (do 7. .) racunano na suvu drogu. kao surnpor fut. saponozida. Upotreba_ .sap 0 n 0 z ida.. otficinalis na anason. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e).Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. . brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. elatior na metilni salicilat. 361 Primula elatior je slicna.. sap 0 n 0 z ida. do 10 em dugacak i do 5 em debeo. U evetu ima i flavorlOida. Primulae folium. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. jer tada imaju najvise saponozida. elatior e I a e i 0 r . pra~nicima i tucku ih nema. svezem korenu ·ima najviSe saponozida. list jaglike ima do 20. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. a u P. tankim korenjem svetJ. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen.

S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. kunjavae. bez driike. sotna . jaglica. jagotac.i u sa· ponozida. . visoka 5-1 2 cm. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. vrlo debeli. Li stovi su naizmen itni . gajcin . trajna. jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi.jeva . s uncanim. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. j agudac. Jedna vrsta. od njih poHce Jjut ukus ja· . evieae. jagortina.ke u evetu (Sedi aeris herbal. pramaliee. :2:EDNJAK Sedum acre L. krstato jaglite. galtina. kra tki. Cve ta od m aja do sep tembra . sunake.Osim vee navedenih imena. dugu lja sti . vesnaa. gola zeljasta biljka.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. Cvetovi su .k . petoprs. sit ni. lroja se gajj kao \ ultras. sotni . Oslala narodna Imena. jer imil. . obli. os lje· par. Rasle na suvim. Primula obeorriea. krstato jeglice. JARIC. a P. grm ul jica. lestedaj. J ARI C Ijutog ukusa. Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne. i2aZiva upalu koze. - Crassulaceae Mala. veris: bijela bukvica. piskaliea. kl'stato iglice. karnenL tim mes tima. prvi evit.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. jagortevina .

a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. JESENAK . oko 30% sluzi Ii gume. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. . JASENCE. RUSTEN Dictamnus albus L. jasenak izaziva na kozi crvenilo. Nije dovoljno ispitan. Ima listove slicne jasenu. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. kopnice. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. JASENCE. osobito rutozida iii rutina.10--0. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. 363 rica. JASENAK. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. Na primer. VILINO CVECE. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. 0. oduzetosti i gu ~enj a. Opomemi! . JASJENICA. Kad se bere. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje).JASENAK. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara.. sisaea. Ostala narodna !mena: kopnez. kukuru~Cie. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. obicno pred spavanje). tanina.2010 smole.). sakupljeni u uspravne krupne evasti.15010). visoka do 120 em. hmelja i korena jasenka. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. oko 100/.. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. a ako se pije moze doci do povraeanja. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre.s ku moe. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/. b ol. JESENAK. ljuti zednjak.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. a zaslac1en posle jela. o~· ·tri zednjak. - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. po 10 g maticnjaka. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska.

Lekovite i orrovne su sarno one v . . TREPTELIKA. Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. de luju promv groznioe. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj .STARA KRTOLA. slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe.rste jed.364 LECENIE BILJI!M JASIKA.LI ST . Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. - Salicaceae Vrlo lepo. Neki jedi6i nisu otrovni. zelenkasto-sivkaste kore.KOREN. MeCiusobno se razlikuju izgledom. TREPETUIKA. JAGNJEDA. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. graCiom. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC. Rasiren je na sever do Skandinavije. 6 - B PUPOUA~~ 3 . ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. Listovi su dla· nasti. Salicaceae). a na is tok do Sib ira i Himalaja. kaslja itd. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. zbog eega i jasika. 5 . j er je cela biljka vanredno otrovna. vrlo lepa biljka. 1 4 . duboko i kltnjasto de ljeni. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . kitnjasta. MLADA ""TOLA znati.U JESEN: 1 . bojom eveta. ZUBORIKA. I lisee joj je vrlo glatko i nezno. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope.5 m. JANJA Populus trernula L. Jedie je dugoveena zeljasta. B . Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. protiv grozniee.iea koje imaju plavo-modar evet. do 30 m visoko drvo glatke. A U PROLECE.BoeN I PUPOUAK. visoka 1-1. treped pri najmanjem povetareu.

a zatim Ijut. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja.Krtole su slicne maloj repi. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu.600 m. a debele 2-3 em. vece izbija stabljika. J edic ima dYe krtole.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. I7. s tara krtola pocinje venuti. jedra. Uk u s droge je najpre malo sladak. hum 0 z n i. KRTOLE Izrada droge. . Kad se krlolica popreko preseee . JEDIC : LIST .Vadi se krtola (Aconiti tuber). . . ·Berba. Sveza krtola. Ona je deblja i mesnatija. smezuravati se i najzad izumre. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. Iduceg leta ciklus se ponavlja. .Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. kad se presece.i vodom pokvasi. Kad biljka preeveta. ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. dugacke su 5-10. jer starija je lak ~a i rastresitija. CVAST. a mlada je puna. brasnjava i nije vlaknasta. na jeziku se oseti g o li e a n j e. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . potpuno je bela.

Jedie je jedna od najotroWlij. osobito decjih. naLijen. do 50 em dugi. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. preobj eda. \/Ucji cemer. modri nalep. mineralnih soli. JECAM Hordeum vulgare L. ceo veljcek. jer se lako vari. Sluz: oljusteno uno. ilka. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. krupi~. vi· tamina A. Ima tanina.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. Os tali. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. pa· sja smrt.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. sluz. dragoljub.ijska. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. u spravni. Akonitin je a n a I get i k. tableta i sirupa protiv proliva. nelekovite alkaloide. vrajnica. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. 'g toga se daje bledim i slabunjavim. griz. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L.ih bi'l jaka. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. preobj ed. Gaji se kao industr. . holina i vitamina C. Upotreba. iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. pasje zelje. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. enzima i drugih korisnih sastojaka. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. kupris. Otrovnost akonilina je ogromna. visoka do 1 m. JEZICAC. Ulazi u sastav caja za leeenje rana. deci. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. JELENJAK. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija.Ima vi~e alkaloida. . B. lisjak. slad (male) i ekstrakt i1 s lada.) . protiv proliva i promuklosti. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. Ijutie. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. Listovi su u grupama. zelezni klobuk. jedic. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. Narodna imena: volina. omej lisj ak. sadrzi oko ~OO/. Jecmeni s!ad. nalep. riga. modri klobuciC:. preobjedna. pesja smrt. belancevina. marijini ~o l· nicki. 100/. JELENSKI JEZIK. DiE. . Zb. Opomcna! . piena i hranljiva biljka. f leni klobuk. nalijep. saharifikovanih ugljenih hidrata. JELENAK.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. krupica. klobucie. .

jeemen.k. Sa tzv. ima i emodina i malo masnog ulja. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . jovovina. jacmen. cim se oziedi. jahovina. Narodna imcna: arpa. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). JOHA. CRNA lOVA. jecam viSeredae. ozimae. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. . erna joha. jacmica!k. JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. CRNA JOVA. ehla. - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. jalSa. jelsa .. . bijelo f ito. jeemi. jeja. jeia. s lieno hras tovoj kori.JOVA. zbog cega kora. Druga narodna imena: eifa. lORA . erna josa. jevia. jah. joSie. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. jesika. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. jeusa. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. joskovina. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. raste pored reka i potoka. jeeam ozimac. jea. jecmak. JOVA.

Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . Malo je otrovan i brzo se eliminise. jos cesce. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca. kakaovog masIa). meda i dr.. KAKAO-BOB. . 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla.ovag orvenila. dodavanjem alkalnih karbonata. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. cimeta. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. kao. slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. dodatka m. Teobromin. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa.Kakao je izvrsna h ran a. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be. . KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. Ako ·ih u pasti ima vise. KAKAOVAC PRAVI. karanfilica. najmanje 150. . vanile. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. S adrzi n ajmanje 16'io mas la.. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. a jos viSe fosfata (do 6'io).J e k a u prasku i aromatika. do 0. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. 5 tim u I a n 5.i diu ret i k. 3-5% ka·ka. Upotreba.n o).K KAKAO. Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. K a k a 0 ve l ju s k e . Teobromin je tip direktnih diureti.35 kofeina. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. ako 2'io tao rdna.k a (1-3 g dnev. 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka.Slerculiaceae. na pri· mer. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. ton i k (tonicna vina) . sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a.

OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I). 3 . 3 .STABAOCE.A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM. 4 .SUDOVNI SNOPIC. 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI.UNUTRA.NEOUUSTENO SEME. E I E~ .V1JUGAVI KOTILEDONI. . 0.SEME TIP KALABACILO. C . F . 2 . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON. C . 7 . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I .SEMENI OMOTAC .ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA. I D.PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE.POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 .SEME TIp FERISTERO C . F. 2 .Ml.ENDOSPERM .SEME TIP CRIOLLO . B" . CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B . D .MEZOKARP.UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 . CE o 6 ..SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.CELlI!! SA SLUZI .MICERLIHOVO TELASCE. 2 . .KuRENCIC.OSTATAK MEZOKARPA.ENDOKARP.NII OMOTAC. 4 .

List i kora. proliva i plikova u ustima . ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. U slu~ajevima ka~ lj a.kakaov ~aj. svecica. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. pra ~ka od cokoJade. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . rede i plod. Raste po toplim. beli. elipti~ni. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. U mnogim zemljama pije se . KALINA Ligustrum vulgare L. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. tonik i erneliens. (ljuske). g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. Listovi su uski. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. jer deluju kao blago sredstvo. masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. . sun· KALINA U CVETU 1 SA ({. bronhltisa.Oleaceae Sib visok clo 4 m. globula. suvim. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. ~anim . na kratklm dr~kama. Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. mirisni. erna i sjajna bobica. Plod je okrugla.RE LIM PLODOVIMA stranama. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa.

jer sarna kamala deluje laksantno. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!.KAMALA. piskovina. zimolozina. neprika. mrle~a. visoka 40--80 em. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . kamfor· njak. Stablo je uspravno. terpentinsko ulje). herba et succus).ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). svib. . kozjaoica. Cveta od m'a ja d o jula. ponekad ruZicas·ti i vise.Euphorbiaeeae. sibovina. zimolist. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. siba. Raste po sumama. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. zinlaslika. - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. ljubi~asti ili beli. kamfor. bijeli jorgovan. Sterilni rastvor kamfora (2S or. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. . pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. zimozelen. zimzelen. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. pasjakovina. meokovac. bisemi cvijet. erna boba. KANDILKA Aquilegia vulgaris L.Lauraeeae (japanski kanfor. livadama i kamenjaru.. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. kozjak. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. Cvetovi su vrlo lepi. pasji samba!k. biser. golo. kalinica. Sadrli floroglucinolske derivate. zelenika. pas·leskovina. KAl\!FOR . Upotrebljava se seme. obraslo mekim dlakama. razgra· nato. zimolez. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. Brzo vetri. Arg. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. lfi· serovo drvo. kozje gro!(!e. pasja leska. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm.

8 em siroki. kokotieek.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. ervenu boju hiperi. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). orlicek. oporog. grli· cek. nagorkog i aromaticnog uk usa. zveckavac. Upotreba. antocijana. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. za znojenje.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj.2'10 etarskog ulja. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei. Cela biljika je otrovna. goli. srednja rosapast. cin. zvonce. a najviSe po napustenim njivama. Lis tic i su 1-3 em dugaeki. oko 0. Berba. hemoroida.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. naspramni. . sadrli 0.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. visoka 30-100 em. smole. razgranatu stabljiku. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). bez drske. uglastu. GOSPIN. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida.ja. opekotina. . po obodu nes10 zupea· KANDILKA . Sastav. KANTARION. trolistJnjak. popina ikapica. karakteristicno tackasti.4-0. pakujac. BOGORODICNA TRAVA.1-0. svetlozelene boje. skorbuta. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka. :tUTA KANTARIJA. . pet koso jajastih. Ima vrlo evrstu. kan· dilijca. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. tamnozutih. U semenu ima mas· nog Uil.5%.\ TRAVA Hypericum perforatum L. sa pet listica easice. .Ima 9-11'/0 mesovitog . Droga je svoJstvenog mirisa.372 LECBNTI! BlUBM dilke. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. holina.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. rutozida. Rasprostranjenost. Narodna Imena: asibaear. kome i druge bolesti. hrlica. to su zlezde 5 uljem. za zarascivanje rana i . duguljasto-jajasti. srmenik. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C.Raste svuda. . sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena. v. a najviSe seme. jace izlueivanje mokrace. Cveta od maja do septembra. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. kampavka.

proliva itd. Sadde ogromnu kohbnu. 1. zvoncae. KARAMFIL. a iznutra protiv bolova jetre. zasekn iea. veterinu i kozmetologiju. KARANFIC. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. krvavae. 10--13°/. ruti kantarion . KLINCIC. gorae.. kariofilina. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje.. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . 14 do 24% etarskog uLja.lC. 2. bogorodicina ruka. vraiji beg. KARANFIL.i da vino ispari.. !eluca. KARAVIUE. bljuzgavae. vaniH-na. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva . Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . »Fitoncide«). . .Caryophyl. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. KARAMFIU. l!potreblja. greotaljka. U evetu ima saponozida. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. smaknez. z&. tantur. ivanova trava. pa se ddi na vodenoj par. tanina. KARANFILIC. gospino zelje. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). marina ruCica. posekotine. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. ivanjciea. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. KARAMFIL. 'kantarijon. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. gospin evet. :lucernea. izda· tljivica. trava od izdati. smole. Narodna hnena. gorcan . poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. pljuskaviea.ARANPIL. trava od poseka. Iseedi se i proeedi da bude bistro. :luta metlica. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . »Kontarionov zejtin. 373 kao antiseptik.. KARANPlLIC .sekliva treva. KLINCIC. GAROFAN. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane. zvekae. gume. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). voska ~ oko 3'/. KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. smiealjka.

god. Berba. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi. visoko oko 5 m. Jaok i postojan kOI'igens. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. . U njemu ima 2-8% etarskog ulja.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme.kao analgetik i kaustik.ktura i sl. Ulazi u sastav mnogih voda. tada najveeih trgovaca u svetu. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. da· kle. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. C. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. Kafa je na· zvana araops kom. tin. Kafa traZi duboku. C. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. pasta i pilula za negu mba i u & ta. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. proizvodaci su poceli traZiti drugu. ... Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. dovoljno vlaznu zemlju. laku. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. U svojoj postojbini. dakle. Poreklo. gde raste divlje. u zubar· stvu sluii . stomahik. maJo :dm· zeleno drvo. nego iz juine Etiopije. . KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. ostavi se da plod sazri i da se ljuska . Stimulans . liberica Hiem.>:.C. aromatik i ekscitans za varenje. arabica ne potJiCe liz Arabije. : i . Gajenje.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. isti s lueaj kao i sa cajem. dugotrajan i snaiaD. otpor· niju vrstu kafe. He· mileia vastatri. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje.000 m) od one iz nizija. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. arabica. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina.ECBNJE BIUBM . jer ulje . Kad je 1868. jedna paraz·ittska gljivica.374 I. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. unistila sve kulture arapske kafe na Javi.

protiv proliva i raznrh trovanja. pa se onda drvo trese. nagrizena. u trijeru oeiste. 5-70/0 secera. 7-14 mm duo gaoko. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. naborana. karamelizu· ju se seceri. finoca i aroma pnene kafe. Kvasac vrlo brzo izaziva .KVASAC 375 osusi.. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. .. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. sa rena i sl.Zrelo seme (Coffeae se· men). Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. .8% kofe~na. rukom se bere zreo.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa.k ome ima acetona. zelenkasto iii nasmede. Zrno je ovalno.7 do 1. sivkasto-zu6kasto. kad su teska. U drugim krajevima. na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. . a s druge ispupeeno. Proizvodnja. Ne lepi se za prste. s jedne strane raYno. . ukusu. sircetne kiseline.Kafa se ceni po mirisu. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . 8-120/0 vlage. suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. da jasno z von e. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. Droga. 1iurfurilnog alkohola. do 400/0 celuloze . Nepnena. u .nog omotaea«. starosti. Pri tome se proizvodi isparljivo. ispari voda. sjajna. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost.Dve tn. homogenosti i sl. Zrna ne smeju biT! plesniva. ali neosusen plod. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. eistoci.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. furfurala. Sastav. . da su glatka. drobna masa sivo-smed:e boje. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. furana. kad se baoe na gomilu. naroeito na njegove julne pokrajine. tesko. Ocenjlvanje kvallteta. sreani analeptik. oblika i boje. prijatnog. vlalna. gola. 10-11% mas t i. Stara kafa se viSe ceni od nove. Dejstvo i upotreba.Nepdena kafa ima 0. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . oljus te. mrko. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. Kvasac je posebnog. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . izveju. Glavne izvozne luke su Rio Santos. laka.

.i malo yitarnma A. Naden je i tripeptid gluta'lion. 1 i P ida i g 1 i c ida.i:d. . okrugllil. pro· teaza. arnilaza. . 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. n u k 1e 0 prole ide. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. U suvom kvascu ima oko 5()O/. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. kvarenje i raspadanje pilula. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. 3. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. . nukleozidaza.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). Kvasac je vrlo vai. loptastih. . .Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. Pro ti d i. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. Lip i d i. jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene.ih. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. osobito B. pro tid a. 1. 4. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. DiE (v.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. Sadrl. . 6. i B2 . G lie i d i. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. preventivne i kurativne vamos'li. takode. ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. En z i m i.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. 5. proteina. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. Feax inactivata).Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0). koji nemaju terapijski zna/:aj.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. vii ami n a i pro v Jt ami n a. poglavlje 0 vitaminima). zimaza (alkoholaza. maltaza. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. vih gIjiwca. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. pomalo jajastih celija. moze se o/:uvati godinu dana. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). gl~kogenaza. C. vitamine i raienu gJavnicu). dobijen takode od sVeZeg.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. Sastav. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). Sastoji se iz sFtnih. 2. Kad je dobro za~ticen od vI age. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. u pepelu kvasca ima je 52-55%. jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. lipaza. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. dekstrinaza. Vi tam i n i.

~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora. sJi(~an . 0. kva~ KELA Ammi visnaga L. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. ali nejednako. .k vasca dnevno 'Posle jela.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2.20"10. podseca na mrkvu. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj. oko 10/0.Prinos sa hektara je 600-1.8-1. gladak. pivski kvasac. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. Kela je dvogod. cev okrek.377 Upotreba. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru. olova kvasovka. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima. Merikarp je plan-konveksan. Jzgled droge_ . i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju. Kelina ima i. kvasna gljivica. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. Kao oj u plodovima drugib ~titarica.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. slufi kao najbolja masa za izradu pilula. Seje se u jesen na dubinu 1. oko 0. . a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's. dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda.2 mm ~iroki i 0. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo. zelenkasto-ml'k. furunkuloze. Biljoka je visoka I do 1. pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata.000 kg ploda. ·kvas. Sastav. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. Extraeturn Faeeis.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana.5 mm dugacki. na vrhu nose piramida:lan stilopod. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim.81.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. preliv. 5 primamih rebara su :luckasti.5 m i svojim izgledom.1%). zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. Po~to je seme sitno. azotnim i kalijumovim l1ubrivom.100/0. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0).90-1. Sazrevanje je septembra i oktobra. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae. . pivarski kvasae. kvasnica. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. Visnagin je kelinu (0. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0.0 mm debeli. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje. Gajenje I berba_ . go. Prolecna setva je bolja. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo.20-1'10. Daje se po 2 do 3 ka~ike . a <I sekundarna mrka.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji. . u Wtovima 0.

najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. selekcionisana i boljeg kvaliteta. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. na~ kim. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. maglovitih. Stabljika je razgranata. Kim procveta vet u aprilu. .Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme.( 40 cm. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. prvi medu ~titono~ama .378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. a rodi oko 1. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. Raste kao korov -svuda po livadama. visoka 50--90 cm. a pradaja je uvek obezbedena. Severozapadna Evrapa. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. morae. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. KIM Carum carvi L. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. Na hektar treba oko 10 kg -semena. tmurnih. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. . - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. eel a hiljka je mirFsna. jer je ona eista.500 kg. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke.

Daje se i kao eupeptik. . i kim je k arm ina t i v.k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa. Glavni sastojci ulja su .KUKUTA. sluzi. njevenih i zdrobljenih plodova. smole. najviSe 9"10. Aqua carmirzativae. C . celuloze. boje i kalcijum-oksalata. kobasicarskim praizvodima. digestiv.Glavni sastojak . U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. bel a n ~ e v i n e. Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek.KUMIN. voska. n 1 n a.5"10. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini.KORlJANDAR.Kao i ostali plodovi stitarica. bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. Etarsko ulje od kima je bistra. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . pela ostaje oko 7. . F . karveola i dihidrokar· veola. hlebu i picima u zemljama Zapadne.MORAe. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon .k i galaktagog u c>l>liku caja. ANGELlKA. zatim . oko 2eN. Spiritus Carvi m dr. jer sadl-ze mnogo protida. diureti. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. a narocito z a c i n. E . Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke. do 8"10 t a. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. Pe. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10).'ela protiv gasova i nadimanja. D . Severne i Srednje Evrope. .KIM. Upotreba. koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima. A B .kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10).i ma malo dihidrokarvona.KIM 379 Sastav. secera.

KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L.10 minuta pili. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. koprov. divlji kumin. Na~i planinci treba da gaje kim.felin). . nanom. krccne. smesta poklopiti i posIe 5. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. . caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. podstice na rad. karun. Tvrde. kmin. jer ga mi uvozimo. kuminak. ndkodIjivog jedinjenja. To ndkako ne Ciniti. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. Narodna irnena: bela cemena. pre svega sa anisom. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. a to je ~teta. moraoom. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. jel'. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. Daje se i IkilO tonik. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. komin. pitomi kim. Caj je protuotrov. Kod nas je u potreba kima neznatna. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. Treba ga poparili kljucalom vodom. s jedne slrane. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. slab diuretik itd. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina.k nap or (dejstvo kofeina).Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. Pogotovu u otvorenom Ioncu. nadrafuje i jaca . Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. Zimi se njim Ijudi greju. kimin. kimijen. kamilicom. kao slimuIans. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. Caj se ne sme kUllali. povoljno uliee zbog ikofeina. 'mmelj. dakIe. teIo i duh« da moze podneti veM. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. poljski 'mm (Or.

radnicima.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost. avijaticarima. C . kofein ga na· draiuje. caj je manje opasan od kafe.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. Na osladenom caju Rusi. . slabljenje ltd. Zeleni. severnoj Africi oj drugde. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. te~ko varenje. ra~ireni oso· bite u Kini. osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. uopste.POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. ManclZurci. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. eovek postaje lucidniji. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. SRCE. a drugi riarodi piju jak caj . Korejoi i Japanci gaje kombuhu. B . pamcenja i razume· vanja i. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. soferima i drugim osobama Caj pomaie. Engleskoj . UST KINESKOG CAJA: A . D . U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa.TRN NA OBODU USTA. intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. Ipak. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga. jer ih bodri i krepi. CAJ DELUJE NA MOZAK. Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. jer kofein deluje suprotno alkoholu . dosadne zatvore.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. tj. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. guo bljenje apetita.

srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. trimetilksantina). pre svega. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. jezera i bara. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. caj '.vane kao caj.5~/o ni man j e od 5%. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill . opekotina. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. povecava ventil acij u pluca. usled eega se i rad s rca poboljsava. za jaeanje organizma itd.bolje je zlo spreciti nego leciti«. Medu tim. a den ·i n a i k san tin a. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. a pre svega Crveni krst. teo f iii n a. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen. dobija se zdrava i pitka voda. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. B 2 . 8. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj).382 L1!CENJP. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj.nikatinske i pantotenske kiseline. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda.0 b a fen i. pepeo je zelen od man g a n a. Otrovanom. Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina. usled eega je srem rad pravilniji. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. vaska.34% tan ina.ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. Prema tome. upale sluzruice i 'koze. srdobolja (d<izeruterija).Zato ga svaka apoteka. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. U zelenom caj-u ima v. u nufdi i voda iz reka. Caj je vaian prot!votrov. U zelenam caju ima vitamina C. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. dekstrina. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje. B I . Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. U caju ima \jo~ i gume.1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. .ge ta- . jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce .opore. malo teo b r 0min a. jaei i bolji. jer po onoj mudroj narodnoj izreci . kofein i tanini (.. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. jer drliZi respiratorni centar. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. rotina. nerastvorljiva mtka tela. . A dalje od puteva pije se ~to se stigne. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok.ode n 0 g e k s t r a k t a. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. kolera i dr. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v . a p e pel a n i vis e od 6. 0.

ali se vrednost I'. odnosno prijem caja.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida. v rio a rom a til'.K. Thea Tasters. Odabiranje. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. I e p I j i v 0. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji. za vreme fermenlacije. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima. U cajevom listu ima tea z e. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. Ne'kada~nji »karavanski. on se ip. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. oplemenjivanje I'. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. nje. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti . Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. otporne na bolesti i ~tetocine. budaY. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. tzv. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. premda se lekovita vrednost caja OSIIli. tj.aja nego rezultati..INESKI ILl RUSK. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i.aja na planlaZama je vrlo slozeno. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. prema tinoei mirisa i ukusa. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. a sasvim malo kao lek. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. jedne peroksidaze.aja potrosi u svetu za uZivanje. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine.mi meroljiv. vrlo malo geraniola i dr. a u crnom caju. jer je ~rebalo godinu i . caj 5e pakuje odmah posle pdenja.. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja.! CAJ 383 nina. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina.aja varnije mBije. a vrlo malo za lek. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. n 0.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte. Da hi imao sto bolju aromu. citronelola. gus lO. e m i r i s c a j a.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'.aja vee. neprijalan miris.aja ne celli sarno po kolil'. dok je j 0 ~ m I a k. ono ide u nekoli'ko pravaca. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan.va prvenstveno na kofeinu. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'.kofein.

jer nllje u modi. posto sadrii manje kofeioa (0. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). . 3. jagoda itd. 4. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. crvenomrk infuz. grafit i sl. Fi· noca arome je drugacija. 1. na primer. Osim toga. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. tm. Pekoe sa Souchong cajcm. rufa. gips. aromaticnog mirisa i nagonkog. S. U nas je nepoznat. 6. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. evet se skoro ne maze faIsafikovati. Tako se mogu poznati i drske.aJj) od mea.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. tremja. Pregled ouiima . lupom i mikroskopom. dlakavost. Na primer. hro· mno zutilo. a. zilavije.. Pa J. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). 2. grancice i druge primese. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider.20. ni kofeina i dr.bere li~ce. Uvek se proba sarno nezasla~en caj. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta.). tvr· c1e. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . ali se i to moze dokazati. jasen. jer manje drazi. zemlja. kao i sva ka druga skupa droga. a s kiselJinama se povrati na zuto. direktno 51! \'ezuje na vunu. prisustvo iii odsustvo idioblasta. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. razvijenosl vlakana oj dr. Vellcina listova. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama.me. vimja. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. 'llgodnog. Cesto ga oboje karamelom. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. lepe f ute boje kao zlato. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. H~ce je veee.). odsustvom idioblasta. pomaio oporag ukusa. alkohol pozuti. Nerna oi poznatu arom'll caja. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava.. B 0 j e: indigo. zova. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. glina i dr.

U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. lIlajbolji moreplovci i trgovci. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. poceli su Holan. a isto tako i IS e C e r. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. Nazivali su ga i »karavanski caj«. godi· ne. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. kao sto kafane tote sarno ·kafu. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku.000 javnih cajara. Spominje se na 2. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. s belim ta6kamal.qje toCe sarno eaj.K[N ESK[ u. . U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. svilasto dlakav. a i od ka. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. god.500 god.A. U Japanu je u XV ve. Tada je caj bio vrlo skup. pre nase ere. feizma. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C.ca. k. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. Hol a nc1ani. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e.jdZjnica«.. Mong olije i Sibira. U Englesku je uvezen 1665. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. Ipak. god.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. Mongolski kan poklonio je 1638.:sen a iz Kine u Japan.je zlo.

sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. pa se ukloni. Odmah posle toga. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). ali jos vise od vestine prerade. inac!e listovi omatore.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin. LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. gardenija i sl. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. dalcle. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. To se ponavlja nekoliko puta. vee se odmah brzo isprli.i. osusi nad zarorn.386 6i put u julu (Congou. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. poslednjd kvalitet). posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata.) i ostavi 'i zvesno vreme. Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. razvija i ponovo uvija i razvija.k orpama da s v e n e. Berba se mora vrSiti blagovremeno. 150r- . C r n i c a j. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. Zatirn l5e SUS1 j prz. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. . Zatim ga rasire da se ohladi. z e len i. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. Rasiri . Ponovo se razvi:je. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. posle fer men t a e . ne razara se hlorofil. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. proseje. ali cemo navesti sarno najvainije momente. 2. izvadi. z uti iii c r v e n i c! a j. Zatim se u v i j a metlu dlanovima. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. jed n a I e p I j i'V a mas a. bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. lisce se grej e. 1. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci.i j e.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. I to je jedan od raz.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . Zatim se pusta struja top log vazduha. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. tj. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. baci u kazan za prlenje. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. U nas se najviSe trosi erni c!aj. zavija i razvija.

sva'ka trops. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. Javi. NajviSe se gaji u Ki-ni. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. Indiji. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. nego je ceo. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja.k a i suptropska zeml. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. zatubas1'o-siljast. ispi-ruje i pakuje. Caj je postao prava kulturna bilj. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. . Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. na Cejlonu. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. Zato se na to polaze mnogo pafnje. po obodu soitno reokasto-zupeast. na Cejlonu. na velike plan1afe. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen. UvidajuCi sve veCi maeaj caja. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa.ka. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog.k om i svim drugim is. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. 'krive iii zguZvane . razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. .k omade mrkocrne boje. U Indonezijoj oj drugim zem1jama.i je osobitog. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. vide se jakom lupom.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira. Ca. Dr mi. agrotehni. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. su~en u kratku drsku. U Indiji.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni.

Plod j e drvenasta. Suma~ri. isti s lu ~aj kao s kafom. Naprotiv. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. lako. na Cejlonu. rene do 10 m etara visoko. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. Burme i 5a ostIVa Hajnana.5 m voderwg taloga godisnje. u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. velik u vlaznost vazduha. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. jer u k 0 1 i k 0 j e l . Inace. Caj ima naizmenicne. pod stalnim nadzorom stru~njaka . da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim.000 m. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. Brazilu itd. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. izrazito kiselo zemljiste. Prvi je nizi. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno.. gde je gajenje novijeg datum a. c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. u Indonezi· ji. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. na Cejlonu (1875).no. Caj izis kuj e najmanje 1. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. Jav·i. . Rusiji oko Batumija (1848). trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. dakle. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. tamnozelene. Hladnoeu lakse podnosi. krupne. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja.-uIture caj a penj u do 2. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. peskovi to. S planina je ~aj bolji nego iz nizija. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. Na Hima<lajima se J. Austra· liji. Kvalitet raste s porastom vi sine planine. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse.j see m 1a c:I e. gde temperatura pada ispod OOC. a mnogo kasnije u Japanu. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv.

list. elagne i galne . MORSKI JASEN. siri jak i neprijatan miris. U listu ima do 12<>/0 tanina. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. Deluje sHeno ipekakuarti . pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). SMRDLJIVO DRVO. OSObllO u Julu kad cveta. Upotre. saponozida i rnasnih jedinjenja. . Lislovi su 1a bIlJka. Do 30 ~ visoko drvo. flavonoida. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. PAJASEN. drli 24 sata. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . i do 210 mgOfo vitamina C. 389 KISELO DRVO.. KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. U kori ima katehinskog tanina. oksikumarinsJoog heterozida. AJLANTUS. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode.KISELO DRVO. U nas se sadi. Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. . RUS Ailanthus glandulosa Desf. ~eS ce mesajuci. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i.kiseline. dugat'ki do 50 em. Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. ~esto perasto deljeni. SMRDUlVO DRVO .

Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. suplj e. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. visoko od 30 do 40 em. Lis c e je sirno. Da bi odstranio razne insekte. .Raste svuda. mala. S tab 1 0 je cvrsto. Jacina gorcine droge je od 1: 2. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. idirota. Rasprostranjenost. s labokrvnost'i itd.pomorandze. a isto to eint i sa stokom. vodenog ekstrakta.000 do 1 : 3. retko. (Centaurium umbellatum GiI Hb. Upotreba. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. mesHmieno U ogromnirn koliehnama.Kicicu treba brati dok je u evetu. a najmanje u listu.postelju. protiv groznice. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. eritarurozid. .Kicica je vrlo gorka. trave-ive. eritrocentaurozid i dr. pri vrhu razgranato. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. . po rubu celo. a nije otrovna. . golo. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. Sastav. Droga. GORCICA. skoro sedece. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. Berba. lincure. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i.ima 3-5 nerava. 1. Nadeno je oko 0. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. vina i tinkture. praska.000).) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja.6 do 10/0 a~kaloida. do 4 em dugacko.500. gorke deteline i kore od gorke . sjajno. medu kojima je glavni gencijanin. golo. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . naspramno. duguljasto-jajasto. njime se trlj a. KICICA.r a z i d. drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. protiv smetnji u organirna za varenje. gotovo eetvrtasto. . Svojstva_ .Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k . a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima. manje u cvetu. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. lin· cure i blafenag ckalja. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . . cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita.Kicica je dobar gorak tonik. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. Cveta celog leta. TRAVA - on GROZNICE.

Droga.ljivo odsece ostrim makazama. OCaj. . gorke de teline. svedre. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. Druge godine pocinju tamniti. okru· glaste i m e 5 nat e. latnik. ervena kicica. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. BOROVICA Juniperus communis L. Kicica se ne sme cupati. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. gorka kio!ica. postaj'll rdasto-Ijubicaste. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. Poroaju se po mrkoj boji .KLEKA.. . . Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. a pIi dnu dva prs\jena. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. . grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . po ~ to n is'll lekovite. zlatna ruc. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. BOROVICA 391 2. lak~i su. Zelenih plodova ne sme biti. Kod nas je ima mnogo. Is~orija . kao pod I. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. Oupressineae K1eka je zimzelen. jezernica. pa~njacima. tj. nadimanja: po 20 g kiiCiee. KLEKA. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. ta:l<. Ima i privredni znacaj.t1i nflgo sirova. Igliee.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. sunceni evit. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena.nice. kamilice. 'gorko zelje. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. Na taj oacin. mali stoz. Naro~ imena: ger. Alrilovog ucitelja.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. Po jedni. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. VENJA. nane. jer se zelene kasni je moraju odstraniti. dupcJ(~.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. nane i maHenjaka. jer se uVe'k mnogo trafi. kantiliee i majkine du~ice . pa cak i iskorenjena. vrlo otporan.o da cim se ru· korn ·u hvati. . Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. rna. Jeee. . a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. Opomcnal . Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. . od centum = stotma i aurum = ZIMO. Suva droga se lak ~e c i '5. Protiv gasova. kiticica. groroicavka. Prve godine su bobice ze· lene. a po drugima. Berba. manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. Za~~ta u P?r0dl. OI'IlO zelje. ~uplji.Plod dozreva tek druge godine. drago evi. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. mala semenCina. 'kinin. VENIA.

SEME .a u kojirn su velike (do 1 rnm). zatim aromatienag. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni.~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. stara je krta.k ret a m. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a . tupo piramidalne. m r . pri dnu su srasle za mezokarp. a u 'k usa najpre slatkog. Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. ~up1ja J cesta je ucrvIjana. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. One su kaa kost tvrde. prijama balsamienog. Sastav.r e z ina z n' m s e. jajasto-duguljaste.:. G .392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun. A 1 ¥. SVeZa droga je meka i meS'Ilata. svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. M i r is a je svojstvenag.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo . iz Srbije i Bosne.

kao pod I.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla.. Raste najviSe u grm lju . Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa.k. smrek. trnju. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. erna smrekinja. 2110jenje i s1. skoJ med'lOI~1. Juniper! llgnwn. KOZALAC. fenja . smrec.Cela biljka. smrekva. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. brika. KOZLAC. ast· me. Upot!~b~. pe. zove i ploda od anisa. i izvoze. klekoV'ina.. kad se zagreju. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. smricka. protiv nazeba.ka. gonoreje. . osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. JO<>/o smole. pored ostalog. . za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli.KOZlAe. kantarion. rastavica. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. smrekovina. smrekinje. ola'k§ava i-skaSljavanje . Rano u prolece izbij e njegovo k. vodene bolesti. Zato..Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. 393 jer saddi do 2.Zenim u okJip1ce. smrijekinja. odaju miris na klekinje. U malim dozama elarsko ulje kle·ke. 2. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. borovac. kao pod I. ~eli~im kop. boroviee. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. Klekinje. smnca. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. smrkva. za s~omak. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- .ce .. Po 25 g klekinja. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. moraca i kima. kaslja. smrekovina. obi· cna borovica. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava. grana i korena kleke. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. 3. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. Po 25 g klekinja. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§.. voska. smreka.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. . Od kJekinja se izraduje sok. tamna.~pn~ li·s. reumatizma i slicI1ih bol esti.50. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae).. . Aetheroleum fructus Juniper!. brinje. smrca.. Inace. klekinje. len ·i kiciea. zida . Diuretlcni cajevi: I. kova za tovlJenJe. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. sipurka i sitniee. smri. gume. da osteti bubrege i dr. jakim krtolama. zubace i idirota. erna smrekva. KOZALAe . Ima jo§ i oko. Ulaze u sastav diureticnih eajeva. Ostala narodna imena: barovica. korena od zeojeg trna. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja.

ldka'l ni anestetik za oei. ali su svi oni jajasto-duguljasti. zmij ski kukuruz. kozJee. koz lic. lisionjak. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku.:ira u stomaku. J ava je danas glavni proizvodac koke. Iz tih . voska. 'kozas-li. .krajeva prenesena je kas:nije na Javu. Ako dode do njegove r esorpcije. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. zakcr zlik. grlo. a mirisa prijamog na caj. Na nalicju je list svetHje boje. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn.GJavni nerv se vrlo jako istice. Uk u sa je gorkog. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. smole. nos. fitosterola dr. ka·lenda r . ali je to opasno sredstvo. Truksilini su ot· rovi za sree. anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). 2lmijdn ce~a lj. KOKA Erythoxylon Coca Lam. majasil. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida.ca. . psihieko stanje I i opasan otrov. teleca stopa. savitljivi. Lmaju skroba kao i krompir. List raznih vrsta koke je raznog oblika. zmijino groZde. knegic. obolele desni.Kokin list sadrfi 0.7-2. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. masti. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. Ne z. zrninae. Otrovnost susenjem izvetri. 4-8 em dugacki. povracanje i &1. ali cvrsH. Gaj. gastralgija. a ixnutra proHv ~ tueanja. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. Jzgled Usta. Druga narodna imena: aronae. beriket. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne. gujin kuruz. zmij in kolomboc. .5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . zmiji!l1a trava. a 2-4 em ~ iroki. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. kravos. Sastav. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. natragulja. zmijin kuruz . Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. toplog i Ijutog. konjska blitva. bula. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao .sok 2-4 m.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. Upotreba. malo etal'skog ulja. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . majasil-treva .Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. po obodu eeli. kacje zelje. vi. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. . a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. bleja. mali strkae.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. Kozlae . Cejlon i dru· ge trops ke krajeve.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. . tanki. kacja kuruza. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik.

nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. Upotrebljava se kao narodni lek spolja. steze i sl. zbog cega ova ne moze da se zgru~a. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja. agJiikon gor- . sarno su po obodu zupcasti. Opomena! . vinograda. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. god . jer prilikom susenja nastupa fermentacija. U k usa je najpre malo sluzavog.KOKOTAC.rhovi granOica biljke u cvetu. Cvetovi su zuti. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. Stabljika je prava i vrlo razgranata. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. 'kao ·i druge opojne droge. Kontrola. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene.) Lam. u raastima i melemima. suvog liUa). Osim kumarina. grceva dece itd. Kokotac je trava koja kod nas . ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. . Raste i izvan Evrope. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. dosta zbi~enim grozdovima. Prema podacima UN. Ima 1istove . Sabiraju se ". Medutim.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. Cveta preko celog leta. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. puteva i dr. na dugackim. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva.s liene detelini. tera vodu. Jos u starom veku sluiila je. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). . U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. 's lucajevi teskih. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. tanina i dr.raste svuda i redovan je sastojak sena. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). kao lek koji ublaZuje bolove. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. Droge s kumarlnskim heterozldJrna. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. Godine 1941.

nokatac. veliilci zuti kokotac. (zu ta zdralji'ka. zutka. Slicnog mirisa i ukusa.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). kao. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. pre svega . a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. glad. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. ne sme se potcenjdvati.) Desr. Suvu.. mala pototna gra~ka) j M. zed. vodnika. konjska detelina. To je uskogrudo i netacno. et End!. na primer. mrku. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. ne oseeajuei umor. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. ne bi se moralo vekovima cekati. (bela kominika. zdralika. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. Narodno iskustvo. Schwn. i Cola acuminata Schott. p~enicica. alb us (Mcd. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. beli kokotac). MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas. ana im je moneta. crnci .396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. teret.kova naroda druge boje koze. kokotac (Melilotus otticinalis). noktec. razni ka~uni (Orchis). hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. na kolu sve do kraja proslog veka. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. NoseCi ogromne terete na glavama. lazark1nja (Asperula odorala). Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r.. nokata trava. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. de· se tine kilometara na dan. kumanika. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. kao kod nas dinar. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva. idraljika. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. 5vinduh. KOLA Cola vera ·K. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . iuti kokotac. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. orlov nokat.

PLOD. C _ PRASNICI.PERlKARy.N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. E . F .GRANCICA U CVETU. G .MLADA KOu.ZENSKI CVET. SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J. 1 . M .BEu. c K I KOLA : A .K. I .TUCAK.. B . KOu.arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2). J MLADA KOu. H .~ DVA KOTILEDONA.KOu.PETQKRA!( PLOD.PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA . 397 N L .L. D .

Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. I edino lekari. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. a u vecoj otrav. od velikih doza smrt nastupa zbog para li.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. s tabilizovanog pra ~ ka .tetu u Parizu od 1900. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog. do dan as. KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. teenog ekstrakta. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. imaju kao glavni sastojak pre· . Medutim.tak ranije. redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. iako to nije potrebno. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« . To je tzv. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . god.ro~nog prolJiva). Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. I kola je u maloj . fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo.kole za ja~anje . pre pisuju ponekad ekstrakt i vino . flobafen. jer u mrkoj. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature.ze srca. poreklo i lekovita vrednost. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. a za tim tanina. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. naj~e~ce kao stimulans. terapij skoj dozi lek. Deluj e i diuretieno. franeuski daci. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. vina iii tinkture. i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo.

tj . CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja.j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. osobito u Rusiji. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza.« E. on mora nam zamenu. ostavi da . Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina.s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. glad i nemaslina. Zato se navocti 5amo one sto se zna. 2.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju. zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. koji osvajaju vecinu potrosaca. Kad rodoljub . livade nepokosene. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. \. Njj. neobradene i neposejanje. kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . I. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. malo· -pomalo. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. To vazi i za kolu. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. psenica i drugo . poseban . Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama. dobra promesa. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. jecam. Kola·eliksir: 50 g . sto se spravlja po apotekama. tj . PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte.KOU. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. ton« 'i . Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. buke. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale.ve su ostajale u korovu. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : .ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. manje zlo. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. .. jer su svi pili. pre jela. ostavi da 5e slegne i izbistri. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. 750 g najboJjeg cmag v-ina.

oko 30'10 skroba. Burkelo je vrelim 900/ . 5. Sadrzi oko 1% kofeina. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. malo saharoze. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene.5% k 0 f e· ina i oko 0. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. 3. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. ali ne mrkoorveno. prevrelu kol u crnci bacaju. u . a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto.i su delimieno slobodni. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. jer staru. mrku. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela.. Go· dine 1896. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. a delom vezani. odakle su pre· nesene u Indiju. g Ii k 0 z u i ok 0 I a .400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. kolakatehina i kola-crvenilo. t1umbimm. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. Kola 1ma 1-2. Crnci zapadne tropske Afr. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. ne upotrebljavaju. Cejlon. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. Maurici~us. 4. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. na J avu i u Brazoil. na Madagarskar. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina.07% teo b rom ina.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela.c r v e nil o. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. Umesto sirupa moze se upotremt i med. enzima. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. betaina i malo masti. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. koj. God·ine 1911.

plankonveksni. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. jer se zbog njih vode ratovi. Kolumbiju. Radi se . jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. Oporog i nagorkog ukusa. To su privredni ratovi. ali se pri tom sredstva ne biraju. bez mirisa. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . a na prelomu je crvenomrke boje. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. ve~ta~ki razmnozavaju. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. po povr~ini ne~to malo rapavi. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. bolje reci. . Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje.il!i d~vljeg kestena. sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. postojbine raznih vrsta 'kola. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. Kotiledoni su veorna tvrdi. okrugla~ti.KOLA 401 Kon~in~inu. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. sarno da se d~e do cilja.ispod zita«. Duga~ki su 20-40 mm. Mestimi~no se sve vge gaje ili. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. Meksiko i dr. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. a 15-30 mm ~iroki. . a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. Berba. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv.

seme· njajka. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. . KONOPUA Cannabis sativa L. i pored neprevreiog seeera. cma konoplja. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. ugijene.ve« stavi se u tasu smlatenog. kudeija. konop.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. poskon. Malo parte »glji. stabljata. Narodna imena za biljku: alja. Sadrli i nesto vitamina B. zenska 'kudeija.ka. Gaji se na zaseeerenom t aju . nesto viSe glikuronske .jos i malo alkohola. nakiseo i osvezavajuei ukus. TRLOMET. konople. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. semenjata. KOMOTLJIKA. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. kao blago sredstvo za tis· eenje. a najvise pored puteva. KOMONIKA. iz· birnjata. jer sadrli. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. pitome konoplje. beiojka. kudelja. muska konopija. prvica. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske .JBM Japanska. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. evetocice. beLka. semenjaka. Za musku stabljiku: bela ikonopija. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. tao nina i kofeina . prvoj. koja lImo korov raste svuda. Deluje osveZavajuee. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. a na nalitju beli i vrlo dlakavi. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. trnica. sluzi. konaplje. gl'snica. Ponekad se traZe sarno listovi. mletne i sireetne kiseline. ernojka. edestin). UMJET Artemisia vulgaris L. zivica. zbirnica. belica. semenjak. domaee konoplje.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD.kiseline). Za iensku stabljiku: zenska konoplja. izbomiea. vitamina K i dru· gih sastojaka. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. eRNI PELIN. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. DIVLJI PELIN. Manje je gorka i aromatitna od peiena. Upotrebijava se kao pelen. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. mandiurska.

SadrZi oko 0. narocito plodovi. heterozida agnozida.iv l1egoba varenja hrane. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). velika konopljika. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. U etarskom ulju ima cineola. udruZeni u guste vr~ne cvasti. odo. alkaloida. osobito jufnom. ljenja. Cveta leti. im a 5-7 duguljastih listica. Narodna lmena: divlji biber. eetvorouglaste. Ko~?pIJ lk. straha i drugih Ziveanih obo. Cvetovi su sitni. gorkih materija. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. tanina. poljski biber. . konopina. kora mu je sivozu6kasta. s labe i sa. o~tra ~ibika. LI~ce Je sheno konoplji. lupanja srca. cistila.a Je . . Konopljika se sadi i kao ukras . ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). vrlo rasprostranjen u primorju. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke.4% etarskog ulja.KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. Do 2 m visok grm. noplika. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus).vrl~ razgranata. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. grane su belieaste. Stablo je pravo. naspram no. nesaIllice. vltlJlve. . neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). otocka ko. odozgo tamnozeleni i bez dlaka.

SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). katin drat. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. 2-3% azaril-aldehida. Listovi su u obliku kopila. skroba. smole.5-1. tera na mokrenje itd. . menegled. Ijutog. temjanice. Danas je kopitnjak nacpu~ten. kozasti . mastJiea. tanina. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. Rizom puzi p L itko u zemlji. Stoka ne pase kopitnjak. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina.' VH!. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. tamnjanite. tlankovit. slicnog biberu i kamforu. . kopito. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. mrezasti.0 g kao infuz) .zne tamne ~ume. osobito bukove. . Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. Mirisa i ukusa je jakog. ~eeera. 10-15% bornH-aeetata. 15-20% metil-eugenola. Droga. Pra§ak izaziva krjanje. obit no prezimljuju. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. temjanuga. Rasprostranjcnost. protiv poViratne grozniee. Cveta aprila i maja. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. za kijanje itd. sjajni. donekle tetvorouglast. Sabira se u avgustu. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. Riwm se mora ~to brZe osu~iH. s liea tamnozeleni. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. ka~lja. gijas. kopitnjatic. toplog. gihta. mala biljka. a deb eo 1-2 mm. kopitnica. nagorkog. tamnjanac. krij'll se na bazi listova. aromatitnog. KOPITNIK Asarum europaeum L.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). . Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. mrko-erven sa sivom nijansom. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. terpena I seskviterpena.Kopitnjak je vrlo stari lek. slu'li. Dug je oko 1 decimetar. Upotreba. Sastav.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. a na nalitju mutni. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa.

verovanja. - Urticaceae K~riva je ?osadan . nego rastresito !ito pre preneti u susaru.000 mg 'lare i peku. cesto prevrcuCi. jos ce~cc. nadzemni deo biljke) ili. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. karotena. Upotreba. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. najcesce raste. Caj iii alkoholni ekstra. sam lis t. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. URA 405 KOPRIVA. . sireetne i maslacne Idseline. inace. z d r a V 0. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo).Kopriva je narodni Iek.U listu dma tan ina. . Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. VELIKA KOPRIVA. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. a . iSijasa i neuralgije. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«.. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. na tavan.narocito za vreme rata. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. Treba brati sarno mlado. rnravlje. fitosterola . Hlorofil iz kopnive .kt iz trave (hel'be. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. pa sto brie osusiti u tankom sloju. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja.k iseline. Sastav. voska i Jcremene . mnogo so11 (IS-2oot. Zato njega treba brati. 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem. Iecitina. a i protiv drugih anemija. Caj od koprive daje se protiv proliva. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. belog pranja. iz korena upotrebljavaju se za porast kose. u sobu Hi negde drugde pod krov. mnogo viotamina C i K.vima dobro poznat. kao sto varosani !rose spanae. Pred ovaj rat. sujeverja 1 obicaji.u speSno se daje protiv raznih zaraza. protiv opadanja kose i proliv peruti. . soc n 0. s luzi. ZARA Urlica dioca L. preventivno sredstvo i hrana. .KOPRIVA. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). pepela) i hi 0r of i I a.. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. Cenili su je jos Rimljani. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. VELIKA KOPRIVA. Rezultati su bili vrlo povoljni.

osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. 1. . Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. jo~ hde i bolje. list koprive treba dobro nabiti u ciste. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. 3.5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. Cim se pokosi. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. Kopriva se moze lSeja1i ali. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. vode. na razmaku 40 x 40 cm. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. kala-azara. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise.. 5. nove vrece oct vgestruke debele hartije. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. jer je sarno mlad list dobar. zutice. 2.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. . Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. pogotovu sa mnogo dece. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. kao predohrana. kao hranu u ob1iku povrea. protiv malokrvnosti. zucnih oboljenja i dr. Nemacka i Svedska. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). npr. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. kao. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje.eliksir zivota«. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. uglavnom preventivl1o. treba je pokesiti. 6. rute groznice. 4. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. Domacinstva. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. Najvge je traZe SAD. Svajcarska. Traznja koprivinog lista sve je veca. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom.

U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. ali malo slabije. zeza. 8. 10. borneola. paklopi. jer sadrfi mnogo belancevine i masti. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom. . Linalol se upotrebljava za pro- . poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. Donj. Ostavlja 5 do 7% pepela.hiSierik. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine.KORIJANDAR 407 7. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. limonena. dva merikarpa cvrsto spojena). neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. KORIJANDAR Cor. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. visoka 50-80 cm. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. poklopi. kad se trljaju medu prstima. Cvasti su bele. doda po 20 g cveta surutice. ostavi 8 sati. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. sastavljene od sitnih cvetova. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. akruglasii. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . geraniola i dr. listovi su krupni. zegavica. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. Sastav. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. U ulju ima jos i· pinena. sladunjavog ukusa. pasja kupina. Cela biljka. Ostala narodna imena: koprva. perasto deljeni i duguljasti. a11t. pitoma kopriva.n u p a ~ u zap c eI e. . obicna kopriva. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. 'peciva. a gorn}i su sitniji. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. stimulans i digestiv. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. Upotreba. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. a narocito zeleni plodovi. zove. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. 9. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. ldpe i topolovih pupoIjaka. stomahik. doda 25 g kamilice.JatkHa i piva.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. s. ostavi da prokljuca. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. rastavica. Cveta pocetkom leta. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje.

sitnoj. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. ocisti od adventivnog korenja. sjajne. Egiptu. Korijandar ne bira zemlju. bodljikava biljka. Odavno se gaji u Rusij'i. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. Maroku. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea. koriandol. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. Plodove donosi od oktobra do maja. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. upadljive. Sam Maroko izvozi oko 3.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra).408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. dok ima rose. god.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. ~v rste.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. ko. Gajenje. VEPRINA. Berba. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa. papriea. visoka 30-90 em. korijander. pre na~e en::). Narodna Irnena: zivica. kornikovee. svetloj §umi U martu se sade ri:r. Engleskoj.400 kg ploda. 6-8 mm debeo. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi).i ohladi.000. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. Nema~koj. ~ije su grane naspramne. propustljivoj. Istorija.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog.Korijandar se gaji u SSSR. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. a donekle i cimet. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. Osu~eni l1izom jc elankovit. I kor. - Liliaeeae Trajna. ·Rasprostranjenost.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. Malti. Na hektaru rodi oko 1. Kad se 1 ka~ika sitno 7. Gajenje I berba. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. ali ~esto strada od mrazeva. ervene. pljosnate.000 kg korijandra godBnje. cimavica. Italiji.i. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. pravi listov. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. riandula. paprie. Manje je osetljiv od anasona. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. ki~nee. . ali bolje uspeva na kre~noj. Holandiji. Spominje se i u Bibliji (l\.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u .drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. filave. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. Zreli plodovi su vrlo lepe. opere. . droga. korijandr. KOSTRIKA. iseee i osuSi. korion. vrlo otporna zimzelena. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. Indiji i SAD. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. Su~enjem . . U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana.

zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. tmobor. i's cedi. osobito protiv ojeda. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. divlji simsir. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). usled svral:la. U kozmetici prave tzv. §pargle i celera se pome§a. breberina. Upotreba. ocedi. veprinac. kasljiear. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. posle 12 sati ocedi. tanin.MURKA Cucumis sativus L. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. Sastav. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. veprika. fHosterol. pektina. I k otoro§ka. ves-prinjak.ke. §eceri i kalijum-nitrat. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. UGORAK.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. lobodika. Prisustvo kalijum-rutrata. kostrika. enzima i raznih soli. miSji tm.VUGOREK. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. . hajduCice. Mesani diureticni ca. KUKUMAR . popari 1 litrom kljueale vode. vampiraea. ceprlika. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. pirokatehol i neki drugi fenoli. popari 1 litram kljueale vode. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. a donekle i saponozida. pasja kita. KRASTAVAC. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu.10 g ekstrakta od kostrike. 409 Za§t1ta. persuna. holin. leprin. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. aderuna. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. smoetarsko ulje. paklopi. metlika. Saponozid. KUKUMAR. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. scepkovina. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. KOSTRlKA ostavi 2 sata. trigonelina. la. zelenika. zimozelen.KRASTAVAC. karotena. vitamina C. KRASTAVICA. Druga narodna imena: bobice. eesanja. KUMOR. arginina. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. iscedi. KRASTAVICA. . jezevac. .

. TRATICNICA. Lilium martagon L. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. :claroglav. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. zlata!l1. leluja. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. re~io problem gladi u Evropi. petrov evet. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. (divljd '~jdljan. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. pelrovaca. Lilium earniolieum Bernh. promrzlina i ozleda.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK.KRAJCARICA. Krompir je. jecmu. Vekovima su prosveceni i mipredni . pirineu i drugim zitima.) . 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. (boikalie. IZLatnoglav. turska Calma). posle ot· krica Amerike. ·kukuruzu. petrov krst. bijela bogga.k ida§nji hleb. krona). u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. liljan. limbar. zuti krin. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. Druga narodna !mena: bela aleluja. lilj. pWloglavica. dakle. gde ne uspeva kukuruz. rec1e oka. Ono §to je za nas sva. zilj. bela liJija. bela lilja. lir. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. BELA RADA. visoka 80--120 em. vojniako bilje. U severnim. bijeli lijer. beli zambak. ciganske min au· §ice) i dr. hladnim i via· znim evropskim zemljama. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. BELl KRIN. NOVCIC. trava od fuei. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. naboj i 51. oveja trava. (fucena trava. liUa. istog sastojka kao u p§eniei. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. beli zuJj. krstic. kren. zanbak. Slicnog hemijskog sastava .i upotrebe. opekotina.

gde je krompir glavna narodna hrana. a danas ih je poznato preko 1. prestali su glad i skorbut.700. godine.. sa visokih ameriekih planina.su mogH ratovati.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. vodiIi bor. Tako i dan as. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. ·balu«. S gladnom vojskom kraljevi n. kost. Kako je to bilo. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. dobiee gubu«. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. kad dodu na bal. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . na primer.krompir jos dugo posle toga bio takva ret.kulturna biljka. i pocelo blagostanje. Medutim. u dvoru u Parizu). zivo se zaino teresovase kakav je to evet. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. radoznale kao i sve druge zene. gleska oko 1585. U Evropu je donesen oka 1580. aH je . pir. Francuz Francuzu. 0 . u Franeuskoj se. nisu nista radHi i sl. Nasi star. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. bio proneo glas da . odakle je krompir poreklom. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj.spitivanje. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. Dolaskom u eile. »Tja.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. godine.' pa jos ·i pre ovoga rata. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. pored ostalog. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. jer se tame seje mnogo krompira. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616. gladni seljaci su se stalno bllnili.KROMPIR 411 ljudi. reCi ce: »Vive la France et les . Pravi krompir·bal« . Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike. To . bal na kraljevskom dvoru. Poole Spanije upmnala ga je En. jer su sve zelele da imaju isti ukras.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. ~ta da ti kaZem kako je bilo. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. na primer. Tako. Evropljani su zatekli gajeni krom. Tih eks.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. tek on je ueinio svoje. nije to uvek tako bilo. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio . kad neko hoee da s e nasali. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. Sve prisutne zene vIas tel ina. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. Znao je 13 varijeteta. »gde dosad nije stupila noga Evropljana«.ko jede krompir.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. rodoJjubi.

. arginina i lizina. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. a ~esto i p r v a porn 0 C. asparagina. . On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. pa donekle i dejstvu vitamina C. makaronama i drugom suvom hranom. vitamina C i B. 0. ne stvori se mehur ni rana. 2% azotnih jedinjenja. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. U osu~enom krompiru nema vitamina C. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira.iabu~ne. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. limunove. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. U mineralnim solima preovladuje kalijum. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. iako je vrlo ukusna kao hrana. Covel< blizak prirodi. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. Bol limine. • Evropska tapiokae. histidina. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva).15 0' 0 masnog ulja. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja .reci ce vam svaka starija zena. do 0. Plebs se lecio kako je znao i umeo. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. 2. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. U njemu je naden ovaj vitamin. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri.5% pek~ina. lIsled jednostrane ishrane konzervama. 17-23"10 skroba.la od moje babe kad 5am bila dete. 1% mineralnih soli. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k.4% secera. istina u malim kOlicinama. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. takode nema vi tao mina C. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. ger~lom. glutamina. . krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. pasuljem. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. 10' 0 celuloze. fizickoj zastiti pektina i skroba. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. leucina. . dete zaspi.

n i sm e§u §ecera. Kao tezi od vode. koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. najvge se razvila u umerenom po jasu. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. dij etetskih hranljivih preparata. dok. Deci. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. ISlO tako. K rom p i r m 07. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. kristalnog §ecera. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. Solanina ima i u mladom krompiru. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. koji hidrolizom takode daje solanidi. gde se gaj i najvise krompira. Rede. Za apreti:ramje platna. Kad se krompir d rfi na 's uneu. naprotiv. bolova £I donjem delu Irbuha. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. Industrija alkohola. bronhitisa. ali u vrlo malim kolieinama. uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. Krompirov skrob. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. glikoze. skrob pada na dno. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. potro§i se najvge skroba. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. za proiZ\'odnju dekstrina. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . sakupi se na §to nizoj temperaturi. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. krompirovo bra§no«. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. iii kako se cesto neispravno naziva . e bit i i 0 t r 0 v. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . K rompir se dobro opere i ocisti. so /anein. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. akulnog zapa lj enja zglobova. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a.uku. upale pit/ca. .KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. Ijoskavae (Physalis alkekengi). s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. kao isolanin. aikohola. re(!e i odraslima. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira).

lzolovan je u obliku belog . upotrebljavali su i presan krompir. kompijer. pasulja. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. krtola. tatuie. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. zima·k. jednoj obicnoj. narocito u I svetskom ratu. 'krumpi-r. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. i op§ta potBtenost. KROTON Croton tiglium L. ·rasak. a svaki obrok zaliva pivom. bezazlenoj biljci. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. ne§kodljiv. Pored kukolja. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku .nelim krompirom §estori. crvenilo i m e h u r 0 v e. korun. kome se daje i u . opekotine. Eto ne§to malo 0 krompiru.k akvu svrhu. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ .kristalnog praSka. ricinusa. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. uloga. Za to vreme ne jede niSta drugo. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . tatula i velebilje). leka ·i .njenje. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina.otrova. kako se i u kojoj kolicini upotrebi. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). grunbir zemljak.ce. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. kumpir. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir. krtulja.ja su: glavobolje. krompir. divizme.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. krtula. Od njega se dobija masno ulje. vojska je bila puna simulanata. Na koZi izaziva toplinu. kJrumpiS. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje.lz- . ramnozu i galaktozu. Uop§te. duvana. cesta povraeanja. proliv. podzemljica. Nekad u Austriji. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele. Poziti vno se zna da je to labilno je di. zabusanata. na trenicu. maIo duvana iii piavog ·kamena. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. pa rna i proklijao (is tina. pneumonije itd. Narodnn imena: burbulka. od koj ih su dvojica umrla. dakle. ·slieno kao pr. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. Da bi otrov biD §to jaci. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«. Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru.dakle. krurnpijer. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. Znaci trovan. midrijaza (§irenj e zenice. Problem je jo§ u proucavanju. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. kesten. kolike. mlecike i drugih biljaka.

Listovi ostaju i preko zime do proleea. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. acrstasti kopitnjak.. . KRSTASTI KOPITNJAK. plemeni'li dzigeri~njak. . Cveta u aprilu i maju. hoton. jatrenka. trojica.).U veeoj 'k o!icini uzeta. KRSTUSAC. I1!TIU!NKA. duli·leb. razdeljeni na 3 reznja. velika zlatna ditelina. Polygalaceae KRSTUSAC .Brdske i planinske ~ume. pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata. . Narodna Imena. jeter. ma~ka. OPUTINA Polygala amara L.k. Upotreba. proliv. KRESTUSAC. koje se Cesto za· vr~ava smreu. visoka 5-15 cm.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik.) - Ranunculaceae Izgled bUjke. 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. Sastav. dugacki 6-7 cm . zbog ~ega ~iljka. obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima. Po/yga/ae amarae ~erba. ma~kina ocesa. Oni su sjajni. U k usa je vrlo gorkog. odozdo modropurpurni. zlatni trilistnik (Orfelin). debe!i. Raste po suvim peskovitim nizijskim. Visoka je do W cm. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. glatki.Tanini. . Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja. . Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. tonik i diureti.. KRSTUSAC . Jedna jedina kap. . Rasprostranjenost. Cvetovi su plavi. JETRENKA Anemone hepatica L. KUA. na tankim dr~kama. iskopana i osu~ena u proleee kad . Opomena. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom.JCRSTASTI ICOPITNJAX. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma.Narodni lek: adstringens. bez mirisa je. . (Hepatica triboa Gilib. . nik. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist. sumarica. pojedina~ni.iljaca cveta. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. saponini. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina. biljka je otrovna.Vgegodi~nja zeljasta biljka. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. hladan woj i s\.Svefa biljka u cvetu. Droga. sasa p I a v a.

KRKOVINA. sarno ~to je tanja. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. SMRDLJIKA Rhamnus frangula L.Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. svega je do 1. neugledni i belo-zelenkasti. . Cveta u maju i junu. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC. rnladim grancieama. visok 3-6 m . i z o· e mod ina. k ozu i f ran· g u lin .Kru~ina se vrlo lako gaji. belicastim len tic e I a m a. gorski krstu~ac. . gorka modra. Sastav. PASJA LESKA. Ostala narodna Imena: gomoljica. 5 lob 0 d nih em 0 din a. sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. amorfan ramno-glikozid. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex). Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. bresinjaea. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji.Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. Plodovi su okrugli. go r k e mat e r i j e. Cvetovi su sitni. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. najvi~ po recnim ostrvima. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. Berba. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. . Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. pored reka i potoka. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. svetlonarandzast. Gajenje. slime zovi.416 L1!CIlNJIl BIl. Droga. U drogi ima jo~ i tan ina. vrbi i jablanu. . secera i masti. U drogi ima malo tanina. mlekaea. Kad se zvace. po lugovima. pljuvaCka pofuti. Kora je glatka i sjajna. koji je odavno poznat kao sastojak droge. (=Frangula alnus Mill. najaktivnijih sastojaka droge.U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a.2 mm debela i crvena je. najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna.) Kru~ina Rhamnaceae je d rvolik ~ ib. crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim. cvetovi su stalno dvospolni. najpre zeleni. Zemlja uvek treba da bude vlazna. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova. oko 7 mm u precniku. 5vetlim. listovi su po obodu celi. Od pasdrena (R