Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

pogotovu one slabih zivaca. Uza se nosila. I zaista.. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. sto je. Ooa na me nece oi ka:menom . I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«. Svagda bi je brala. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. Ja mu dadoh kilu bosioka. . . Ne bi majka odranila sina. prista je da se uda za momka. Mnoge zene. zenski svet mnogo eeni odoljen.>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . izmedu dva svetska rata. j er je odoljen zaista lek. drii se jabuka«. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . pa im je odmab lakse. Ja se na nju bacah jabukama.. prsten «. U pas usivala. Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. Pos le dolazi svadba. pesma) . Nit' bi -seka brata odnjihala .16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe).. A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . kako bi bilo zdravo i napredno. To je veridba. idu »jabucari«. kad isprose devojku. Ko nju ima. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. . . kao i beli luk. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. . uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane.. Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna.miris koji veeina muskaraca ne podnosi. jer je to bio najefikasruji lek od zarta. Po nekoliko kapljica na kc. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. osobito majke. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. . (Narodnn. Stariji svet. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. m oze svacemu odoleti. u dzepu. stiSaju se i umire. Ja se setah po basei zelenoj. prinJij eno od "purgera«. osobito u istoOnoj Srbijl. . da odoti. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. znaci. u~ivenog u nekoj amajlijj itd.

. a ti puna cveea. Narod veruje da razni minsi. Niko nije tako ctivno opevao evece. Podmetnu mu trave odoljena. . toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu .LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto. U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". eak od zmaJ a: lCad je d.. Tipiean primer je d u van. narocito posle ovoga rata. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. rdave snove i nesanicu. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . pa i lekovito bilje. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika.. cubra.. o do l j e n a.. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. koje deluju za~ titno. Bilo sti tka. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. uzela katastrofalne razmere. naromto neprijatni. budaJ'<I je . kao ~to je miris odoIjena. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. »zle duhove«. Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. belog luka. pogotovu medu omladinom. dakle. Turem pu ~ j. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . svi se naucnici u svetu slaiu. Lelo. devesilja . Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. A veliki Zmaj. i nematerijaJni i materijalni lek. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. Ne bi majka sina odgajila. kao na~ besmrtni Zmaj . Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. lekar du~e i tela.o~ l a zmaju u dvorove. Ijubice i krina. i odoljenom kiti svoj u nevestu. lbekrija je. Da je duvan otrovan. otrovnom i nekorisnom bilju. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije. dakle. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka. I evece je lek. ... cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima.

naro~ito zenski. gubitak cars tva. mislim . medicinskih i farm aeeutskih ~kola. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. iz snobizma. Bez muke se pesma ne ispoja«).. [lego u k rem e n . po dukal c1evojka. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate .devojku koja vee . drlave. objasne. iz raskosi i mode. Stono sam ga u suborn brala. Neg' za jedan struCak ruzmar dna. im a u ba~ti raznog evcea. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. nasusne potrebe i realnog zivota (. kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea. Udovke po lulu duvana. Da sam zas lo. rekao je: . na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. nego je proistekla iz muke i nevolje. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu.18 U Bosni islo to. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. b 0 I est i s m r t i. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave. pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. NemajuCi svojih lekara i apotekara. Koja bi me pomirila s dragim. »Nerna smrti bez suucna dana«. rusu prazne fraze. tom ima i Icka«. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « .platna. DaIa bih joj tananu kosulju. pogibije. . odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. ViSe svile nego prec1e bjele.k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. devuje«. ViSe zlata nego bjela . po porudzbini ili naredenju. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a.Kad b~h ziveo hilj adu godma. T 0 j e 'll jed n 6.na one najlepse.. srede i protumaee. nezavisnosti . Ruzmarin je i narodni lek. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. .. opevaju muke i nevolje. Jedan stranac. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. Pa i na~e narodne pes me. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . Tu ima i proze i stihova. ne bih ni !alita. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju. »Ko ima veka. namei to kad se o~ekuje svadba. na leeenje i lekove. borbu za slobodu. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n.

Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. Orfelin daje. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. kad pise 0 musmuli. kako k r uske pripravili. slicno Panticu. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. pored ostalog. pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara. krovopljuvana. pa tome pitanju. vitamina C i karotena . nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. mnogo ga je eenio. dakle. Duz: nost je. dr R i s t a P esic Go st u ski.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . osobito u dece za vreme leta. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka. svakoga. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. « r danas se musmula .uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva. zatim pektina. nesudeni lekar. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. bio lekar. Petrovicu je l'ancic bio uzor. prirodno. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda. I on je neurnoran zdrav- . nepouzdana sredstva oslanja. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. a osobito lekara. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. narodni tovek i narodni lekar.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI.. farmakognozijsku i terapijsku vrednost. vocnog secera. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. Godine 1883. Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije.. po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). koji je. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. skolovanog u Francuskoj . Na primer. i ovo dragoeeno uputstvo: . se rdobolje.

~ .d.IHU (.. 3AG('T' i (T ~I N N~I.1 1I . ".\\H Ii}HAI I ~.. 1..OM"\'T"H~f" (KI'U ...' ..fN H £C' 'l~.I.\ :iI'Hl) ~ Hcnf."' I.-.H~IX'b ' I H .iti .nfl ("'tA~'('i' ::.'. ).)o.\":· :'. l{ 'H'rEI': 'T" h ~. .\(!'llf! ~ H :.'ill·..('!!: ..:\..Xtt.- r tI :1 Ii .-.I. 1(._ . Byt'\'.' . • "J \! n?.. .\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl...0F' ~ j :'K T )" q.iX': P.. f': .\n~.\'+'nl .~. I\.· -? " .\ C'~ {{T E !!" l.- \.. I\".'J.J. H . tI • X C .I .•• 'o\.- ..\ A"r H !-l .~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i.\j\6'W3 .Illo H h ..i -' :.\TW tll)ORFELINOV . " '>I \.i'i:HO.:OC'f31X'l> \' 'i.'\A N. ..N!.'. ISKUSNI PODRUMAR.. ~II.~A:T"L' ) '~T('. H W i' .3._.\'T'H t H n' KB..! 'Hll\Jp yn."\pb'TA j " A- ~ ~\'H ..-v V3 t!'! MH e . A.(.. .KC H.IlUl: I I C. tJ. _ .Wl. r ~ GD P. 'i H .rNIH . I\'.. A nv' . : ~ '..1.. . ".· L " ~ "it f\.' .. 17. Clava »0 razlicnih travnih vinah« . r • i'. i:W nOI\(.3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:. ..-\.\ oot .HWm..

'H.-i\ . HC1"£?b ET A N:. J---....ll()'rr....\ y...: (011. C TG ~. ~ \.·. n ..t'k'l 1 JtC~Wi l: \.'3Nb. •• . ... ·t ·. ."'''' ~fNCI.J n. v Ii ::.\flAt H nA. )} 3"'X"'\f. '1iER)' rMICT!.) lr~ . 1!3 ·... ISKUS NI POD RUMAR.\ n... . .\ '-.~'I'HI~b H (.i"..) .. \.\. . 1 Q..\O \A."r.lt :3..· .<...IO hl 3J. 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl....I.._ €.\ ::!~\1) It O~I!lJMc.\ H H3fiO.r"fA. p n. r.\ YiHrl'S ... I . -..!I\!'(....'."\~C':\NM if..' '. H .oAiTHIP 1. .!~ T'h )f.. T..-:-.. ' -> -.!..6A OJ --¥ 1'. . .. H ~ " _.. "." WL\I... ~ r1 (1 ...CNAIiA ...... l\f: :~·.~b. tl ..\ 1ft! _ •1 ~ r'.. ~'!. . " I\CH ~. H :.)IitUl\..\ " ..\r :~\t.':~~r t G. IC'H fA "'H[. 1 . f.f."'.. Y::: . ' r.\1\'>' B. (.. f.O'u.1'0 '. Y Ii. ~I \hd.I.\ .!Il..!~~W:f..) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 .'.. u.\\ ]..... n0*'.\...-t'. O"'X?M1h..~f\( Ir~ AcrA '. '' ( t-". '1' (.. '""~v..._.. fl n poH3KO...\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7. NC'r7I 3..\N . r".\. ~. A0H 1£.'.. :tIfHI(f.\ h . r)..\KlU Scrft !.0 1 '. I~OHAblN'l:. 'fl ri:n.t~NA I\\ 1(0 fi ~f.\JH fi... CG . Ii r\':~f'lf .\ '.'T" ...:.t '.Hq. '.I. J .\\vl .IL\hl H (.~")Tl-f.\. ~ .·n .. J H f\ ·t!i..WT7I MTmNO( .. ~ .\fi.~HTi\ (1.·. .\."'.l: .r../~")fJJ... I\'!(/("t M .f{M.n("'? " I> fipwWrn.:.. O.Q... .4fi~~ . • t ' ·.nc. )- ..\\..M'\ N).. O T nO.lI. :3'' wt livl .\AI- RNI5'fiE~INh\~.I r... . .". " '. .:\HC'T'0 r' H. Lekovitost travnih vina . j:4:..-' ...W .~:...1 .....' ' (\ Iut .JX~'\H. Tn !1.'fl Ii Tu ... h1'v~1 h f. . TI- -U -.\- • nJ{o ~1 hl.. ~ . .0uHTf Ii rllhHni 1\...'E3 rH . In..'t{· ORFELINOV ..\ ..3r_~N. OtrWMlI.\ ~Ss'!T~ ~.l.\'IH. J - O.~. . .. ·.:-.... .~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" .'" . i ' ''M".\ U\.lH'ril\NlS S.\ . IIv.Jf.\f~rOf XIIJ. }.I\\~ . ~. ".C\.'h .\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb.... rOuO~ fN'(-.k . ~' 'T'...!I L ..A TO [\ :0:'0)) .\Ll((: ..:'t\!3~'0 H 0NbJ .\f3~ l i~hl .\)~ · J\ ."i. .-..H3 r b'h AtNHO ( - -. . .i. .l.VI'l ~. .. .MA 11 H.

DR SAVA PET ROVI C. LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.1839) .

INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU .li te la od svog osnivanja J940. pre svega. One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948.LECENJE BIWA . j e r one treba da pomogne narodu . god . (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. lako j shvati~i. god. prve i za sada jedine na Ba lkanu. Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba . god. 1I Beogradu. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-.U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda .

Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. ~ to znaei lek. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. dakle.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge.·/Oroda. aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama. Poznavanj e i upotreba biljnih. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. Vai nost lekovitog. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . tako i ovde ees to vlada moda. sva ki kraj. grana farmakologLje. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . zacinskog. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- .fa r makon . Ukoliko je jedan narod primitivniji.. u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. an tibiotika. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . Naziv . hormona. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja. njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. On a proucava. Svaki narod. sulfonamidnih preparata itd.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. svako plel1le. godine. pre svega. otrov iIi droga i gnosis. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . Danas. na primer. diza li do izvesnog uspona . ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. a u ratu jos veea. zivimo u doba vitamina. Kao i u svemu drugom. riOjjevlin ijih i na.

iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. miomir. kinin ova kora. I zato.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a.mme ublazio bol. prema lekovitom.ratnost j strah od otrovnog bilja. Van svake s umnje je. farmakogno zija. gorocvet. pogotovo primitivni narodi. milogled. A bolest je velika nevolja. kovilje. kao. misli na nauku 0 lekovitom bilju. durdevak. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. lutanju. na primer: bunika. pored toga. besnik. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. To se vidi i po imenima koja mu je da~. cemerika. dobricica. kola i tlr. i stremlj enju. a one otrovne ulivale su mu. taj covek bi se mogao. To mnogi cine i da nas. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. Nevolja coveka svacemu nauci. smilje. vucja jabuka. stidak. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. raIIvolfija. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin). nana. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. kukolj. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . jos i strahopostovanje. miloduh. mirisnom. desno i levo. ricinu s. zmijak. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. jedic. i pored najusavrsenijih modernih masina. ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. sli- cni kao meuu zivolinjama.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. maticnjak. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. burjan i sl. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. isto tako. izjed. . Dokaz su divna imena: majkina dusica. kukurek. pustikara. u prvom redu. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv. Ali se. u neku ruku. razena glavnica. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. pasje grozde. To mracno doba. Na primer. Naprotiv. dakle. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. karen ipekahlQn e. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. bljust. Nasumce. spomenak itd. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. kukuta. Ijubicica. Ijutic. krasuljak. uvek se. jos uvek su to najjaci otrovi. cesto najvise vrecti. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. caulmogra.

U Beogradu je sad u modi list o leandra. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida.lVCI10 lu'ed(. o piju l1l. /{lIlt/a . i oS la lih droga. rat. sa bogatom. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . Med u p ri milivcima . do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. nara. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. Print i1ivci. st i raks. pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. kri minalna trol'anja i 51. Tako. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . Hcmij sk im . Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d .a lecenj e n a laze Sf.-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO. koj i. s trihnosa. U drevni m knjigam a starih naroda . lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. I. V eda u Hindusa. pcsma ma. li ar. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'. vinova loza i dr. ild. II1razovac. Olkrivanjc. zajeel no 5 lekom. cC11lerik(l i d r. kao . govo iscelj enje (moe sugestije). n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. Papi rusi u Egi pca na . fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc. po red oslaJog. na primer Pent-Sao u Klineza. o Poznavanje droga prcda\'alo se.! na ISloku medu prvim kullurnim narodima . Uops te. vrba. k tl ra r e o ko Amazona . le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. oel oca l1 a s in a . POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga.! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. 5 kolena na ko leno.. /l ava /a. . na primer. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . zajedno sa vesl ino m lecenj a. B ib l ij a u J ew-eja . On i. kao s lo su tropski vlazni predeli. /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. pe run ika. ricil1us. /}//Ilika. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. II. ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. killinovc korc. Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. Nf. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . lokvan j. . raze na g/avnica.26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a.nje. p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom.Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci.. bez obz ira no d ru.

ora~kom i drugim. vi~e no ma koja druga zemlja. induskim svelim k. a kasnije. Tako su. banane. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. spominju se. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. zacine i jake mirise sa Istoka. u knjizi 0 lekovitom bilju. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli).no i dr. Vee 2iOO. spominju se lekovi. napisano 2500 godina pre nase ere. pre na~e ere. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. safran. majoran i nan u. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. lotos. r icinus i njegovo ulje. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. imaju veoma mnogo droga. Pent-Sao. pored ostalog. sezamovo ulje i palmovo vino. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. seme od rena. komo- . da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. madija i !1ituala. kri.n'F gama. U V edama. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . kraCi put za Indiju.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. 'erskih tajni. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . ajovan i dr. b rsljan. U tom ogromnom delu. Kolumbo je otkrio Ameriku. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. pelen. Razumlj ivo je. vee se spominju praskovi. medu njjma mnogo biljnih. Tl"azeCi drugi. pored 05talih. 3000. Rheum i cimet. zalfijlU. I danasnja. pored mnogih droga. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas. Bramanci su imali iskljuCi. molitava. droga i boja (indigo ili civit). da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . infuza. Ilincuru. Egipcani su mali za mnoge droge. pilule. a loe. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. god. kao. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. . maslinovo ulj e. III. rned. upotrebljavali buniku. dmetom . Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. kardamom. pre nase ere.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. Indus!. ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. medu koj. dakle. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. na primer. kao i ranije induske farmakopeje. god. IV . To je bila najbogatija zemlja. sve su viSe trazUi skupocene droge. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. koju je napisao imperator Sen-Nung.

Da nije bilo lekovitog bilja. destilovanja mirisnih voda i parfema. . . tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. tamjan. '\ Ipak. egipatskih piramida. ere) spominj u se lekovite biljkc.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. a naroeito medu Jevrejima. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. cimet. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. gumu. ga lbanum. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. Jevrcja. beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . hillmen ta i melema. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. uJJa. upotrebljavali su vino. Vavilonaca. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe.). mim. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. dekokta. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd.Najnovija . medu veCinom starih naro\ da. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. magieni~ radnj. Kntickog duha nije bilo. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. pre nas. infuza. postom i dobrim delima moze »zao dull«. pre nase ere). gospinu las.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja.28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . Persijanaca i dr. vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. vrna. balsame.a:n a . ulje. kao. pored ostalog. zdrave vode i dr. . god. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. leviti. Pored ostalih lekova. pastofod. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. Svestenici. na primer. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. Verovali su i propovedali da se molitvom. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. Ijiljan. jos i opijum . god. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. . asu-fetidu. U Eberovil1l papirusima (1550.

bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. kolocintis i dr. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. ali koje sluzi kao gor ivo. Azij i i Af!'ici. na r ild. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. a ne za lek. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. ve lebi lj e i mandragora. emelika su kukurek i kopi· tn jak . Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. brionija. K u kuta bde s ud sk i otrov. slacicu i kupus. s pargla. beli lu k. ad s lrin· gc nc ija s u h rast. prirnorskog luka . persun . nacin branja i cu· vanja. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. Vise od 15 vekova. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. protiv e rev nih paraz ita luk. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. Her 0 dot (500. god. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. narkot ika su op ijuJl1. ku ku rek. pros t ra ne rimske driave. god. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. pi sano 77. Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . ee ler. despika. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . I veka. Pored dotle poznalih droga. hrastove kore.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. . roden Ll I veku u Maloj Aziji.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . crtde i fals ifikate jos i odoljena. sirom ogromne Ji. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . diurelika su primors ki luk. Orfej s pominje kukurek. bunika. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. Gre!. kol oe intis . zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. dras ti ka s u ricinus. dumbira. ti tri(I vck nase ero) . Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. debela likva i skamo nijum. reuDIOSKORID rna. sok od m lecike.

Hyo· scyamus m £ltic£ls. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini . zalfije. izvan sebe. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. u to vreme. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. anasona.U poce tku . Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. kornjaeina krv . I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. ita lijanski . nane. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. mirisi i lekovite dJ'oge. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. treba da ublazi bol junaka. beli i crni luk. . prirnitivni i surovi Rimljani upo- . Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. na primer buni. zatim nas tupa s tagnacija. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. francuski i s pan sk i. kao. lekovi tim sirov inama biljnog. VI.30 LECENJE B1UEM ce.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te.ka. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. velebilje. »jake lekove«. Snaian i blagolvoran vekove. kamilji mozak i dr. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. uos talom. kori jandra. majorana . za plebs. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. matienjaka. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. polifannakama.000. Uopste. se. a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. jedic i dr. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. u moenoj Rim skoj Imperiji. Delo je prevedeno na arapslci. Kasnij e. zivotinjsk ih i mineralnih droga. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. i prvi Rimljani. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. kao. bademovog. tao tula . koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. tzv. Medutim. proriee su dbinu Ijudi . jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. Rlmljanl. mrazovca i drugog bilj a . koji su tada bili u modi. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. l. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. tj. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. zamovog i orahovog ulja . a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. dok je Rim bio u mraku i neznanju. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. pored ostalog.

pre tezno oslobodeni robovi i stranci. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. a naroei to skupih egzoticnih droga. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. beLi luk i hrana. robovi i os lobodeni robovi. naroeito starog Katona.000 biljaka. lerpe n~in . skamonijurn. pre te~no Grc. Od njega je ostao sarno manji broj spisa. oca praktitne. god ine posle nase ere). karc!amom. 131-200). On. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. mak. lan. Uvae ursi.:aCiIl. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. pre do 50. god. 0 cemu piSe Plinije. VJI. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. eemeriku i dr. u knjizi De re medica. U terapiju uvodi Fol.e. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. kantaride. vraeanje. U svoj im raelnjama. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. kukutu i dr. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. Srednji vek __ . SIredstvo za bajanje. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p. osim ostalih i aloe. bez kritickog duha.iz Grc ke i A1eksandrije. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. Medicina se pov1aei umana- . i testo su in upotrebljaovali. biber. eini i madij e. i lek j . Plinije je opisao oko 1. ces to proelavahu. u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. . leka ri. u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. tragakantu. a nc »m e d i c i«. do Cicel'ona. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . Cel1taurium. takode lekar rimskih imperatora. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. lincuru. buniku. ColocYl1this i dr. to su bili u prvom redu cimet. mendici« (prosjaci). Docl1lje su dolazili lekari . Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. savl'emenik Dioskorida. galbanum.o:odica. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. Proputovao je Germaniju i Spaniju. mira i arap5'ka guma. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. jedie. rimski d r. poreel dozvoljenih. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen.~ kasn i).UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. galenske fa·rmacije. Od ovog unosnog. Slicno Dioskoridovom delu. daje dosla dobar opis mnogih droga. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. Euphorbium. dunlbir.:iavn ik i vojskovoda. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju. . biber. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. dele nije originalno. stiraks. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. cimet.. i zabranj cne Iekove. pa i u vestini lecenja i izrade lekova.l 1 Jevrej l. Opadanjem rimske m06. jer mu je pozar unistio apoteku. amonijakum.

nanu. euha r. od kojih su neka d ozivcla ". ruht. pod dt-veee sa »zapisom«. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. primorski luk. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. vralic i dr. Citaju molitve i f ivot svetaca. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. titanj e recepata itd. Vizantija pokusava nes to da spase. razne vrste luka i dr. uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). taca.32 LECENJE BIWEM stire. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . To se jos i danas traZi po nasim apotekama. na Veliki petak i sl. Bolesnicima pisu zapise. Flos medicinae i rozn e antidotarije. ani u terapiju unose mnogo . obicnih trgovaca. zalfiju. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. Vestina leeenja. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. islo ta ko. VIII. beli s lez. nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. vise vrsta nana . Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. islo na traske i sl. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. Benediklinci.iSe stotina izdanja. zacin i lek i razne vOCke. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. a. kao.n a. daju slike sve. greko seme. na primer. perunika. mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. Praznoverjc. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. zmijsko mleko. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. ptiCije mleko. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. U ponoe. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e. slaCica. odredenog dana. pa i medkinu i farmaciju. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). nose ih u crkve. . U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. ali bez nekog vidnog uspeha. rutvicu. rnak. amajl ije. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. osnovahu velike botanicke vrtove. mrak i neznanje ovladuju svetom. kicica. krokodil ske suze i sl. U Evropi kao da se oseca mali napredak. morae. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). da Ii se pri tom zevalo . Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga.

Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta .ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. izdan je njihov kodeks Krabain. roden u Maroku. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. GospOdaI11 ogromnog cars tva.. 'c i met. a. upotrebljavamo. na primer. koje nazivahu »akademije. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. zatim vestinu filtracije. reum i dr. Indiju. kubebu. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. sen~. sublimacije i destilacije. I e b I I J e. Arapi upotrebl}a~ahu. cilibar. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. Monpeljeu i drugde u Evropi .. . ve. . Javu. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. veCinom od . Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u .UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. . svetske trgovine i bogatstva. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. Kanon ad Avicene (1000. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. preko Cejlona. senu. In a n u. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. destilaciju i perkolaciju. mora. Geber da. k a f u. Persije (lrana). bib e r. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. rap sku gum u. godine). lciselina i alkalija. Indije. Umesto drastienih purgancija (kukureka. t r ~ e ani ~ e c e r. r e ~ m. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. tam a: r I ~ d us . tamarindus. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. bun i k u. manu . godine) ima mnogo droga. mosus. kristalizacije. Tu on predavase medicinu. soli. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. i k a m for. Godine 850. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. kao. ad Sundskih ostrva. zaeine i aromatike.. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. koje se male meriti sa Dioskoridovim. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. pored ostalog. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. Ibn Bat uta h (1304-1369). izradu eliksira itd. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. nos t i. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. a I 0 j e. U farmaciju u vode sir u pod sec era. novih droga. koje i mi dana. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. naroeito sa Istoka. areka·palmu. umro 1248.

zenina mleko itd. gvarana. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . zatim. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti. nisu u EVI-opi svuda primili gla. clanovi akadcmije. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni.34 LECENJE BIUEM IX. od duvana se poludi itd. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. donose Evropi velik broj novih droga. prasak od lobanje. 'Ki~u. dobar glas. od kojih su driavni iii crkveni poglavari. tako i lekovi te dro· ge. a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. jelenski rogovi.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. kafa . jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. uzrokuje pojavu skrofuloze. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. koje su uzilvale vetik ugled. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. mate. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. 1254-1324) u tropsku AZlju. peru. sredstva za uzivanje i namirnice. skorpioni. Droga ubrzo osvoji Englcsku. tko. vanila. n a j k vir c j. pap r i k a. iabe. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. lobelija. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. Osim droga biljnog porekla. kakao.f'" . kao. krompir. psi i stenci (kucici). sasafras. konjska griva i rep. ipekakuana. hidrastis . bez otpora. gvajak. guliteri. u njima je bilo i zivotinja i minerala.l. da upolreba krompira. dakle. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. senega. purs ijana. 0 hemi. uostal om. bajalica.. Kao i svaku drugu novotariju . razni crvi. covecja mast. sarsaparila. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. tolu. dotle se u sred· njem veku. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. d u van. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto.td. jalapa. kao proste farmaceutske forme. Francusku i Nemacku.mako·med icinskih dela.jskim i farmakodinam- . Kao oj ranije.v. liarlatana. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. ratanija. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza.i znatnu potrosnju: zmije. nade. Na primer. matiko. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. dekokta i maceracija. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). kakao. pljuvacka. caj izaziva padavicu.i kopaiva-balsam . Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. Novf. kaskalila. sabadila. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. Jpak su caj. osobito najugledniji lekari toga vremena. zacinc. Vracara. kosa. i Persiju. navodno.

Peletije i MaZandi 1817. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama.isoke farmaceutske skole u Parizu. ergotinin (ergotoksin). To bese narkotin. Godine 1817. Karolus Kluzijus. Bercelijus. Sele u Svedskoj. a 1878. Tako pocinje istorija alkaloida. Fovler. Mat·iolus i drugi. 1832. 1820. iza!ila je iz farmacije. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. 1742-1786). koju on naziva sel d'opium. Lemeri. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. Zertiner uspeva da izoluje morfin. Voskresenski izdvaja teobromin. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. Balar. 1842. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. god. Nallcna farmaoija. konicin. strihnin i brucin. profesori V. Hemi. God-ine 1735. god. medu kojima se neki tvornicki proizvode. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. hioscijamin. Ipak. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. Line je nacinio red u botanici. kodein. . naucne. On u Francuskoj. a iste godine Rob ike n ark 0 U n. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. Tromsdorf.e temelje. akonitin.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . peletierin.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. Peletije otkriva u opijumu narcein. Nikolaus Monardes. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. radio je u pariskim apotekama. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja.i druge alkaloide u kori nara. otkrivaju emetin.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin.·ek. kolhioin.ja.UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. Prust. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. iste godine Gajger otkriva akorutin. god. pilokarpin i 51. ezerin. U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. a Runge kofein. Hemija pooinje voditi. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih . Sele. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. zapravo. osnivac nove. . kinin. X. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. Vee 1803. koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). metilpeletierin . kokain.iz svih delova sveta. atropin. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. Godine 1804. Teofrastus Paracelzus. tada i pocinje. Linl1aeus. god. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. Devetnaesti . Devi. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. jedinjenja i clr. pozitivne hemije. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Ukoliko j e te rijak bio slozeniji.

pozitivne hemije. tada i poeinje. . ergotinin (ergotoksin). izalila je iz farm acije. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. To bese na·rkotin.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. konicin. radio je u pariskim apotekama. pilokarpin i sl. 1832. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. medu kojima se neki tvomieki proizvode. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. kolhioin. Sele u Svedskoj. 1820. Ipak. Ma tiolus i drugi. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). jedinjenja i elr. Voskresenski izdvaja leobromin. Tromsdorf. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. Devi . koju on naziva sel d'opium.jumu. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. ezerin. zapravo. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. god. metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. Fovler. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. univerzalni eliksirtt. strihnin i bmcin. Peletije otkriva u opijumu narcein. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. Tako poci nje istorija alkaloida. 1742-1786). god. kokain. Codine 1817. On u Francuskoj. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. god. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Nauena farmaoij a. osnivae nove. X. ·ek. iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. a 1878. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. nauene. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. Teofrastus Pa racelzus. Codine 1804. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. .jus. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. Sele. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. 1842. Hemija p 06inje voditi. Berceli. Karolus Kluzijus . Vee 1803. kinin. jos uvek su biljke glav. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. a Runge kofein. Devetnaesti . Pmst. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. god. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. Lil1l1aeus. Peletije i MaZandi 1817. Line j e nae inio red u botanici. akonitin. Ukoliko je terijak bio slozeniji. otkrivaju emetin. hioscijamin. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. kodein. Hem. Nikolaus Monardes. Codine 1735.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. atropin.iJja. Balar. Lemeri. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. peletierin. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm.

Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva.36 LECENJE BI1. prunazin). iks-zraci. a Minor eskulin u divljem kestenu . koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. g. a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma.). Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati. god. Fi~er 1885. .lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke.imo u epohi hormona. Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori.JEM Za olkriee. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. god. dugo se cuvaju. elektricitet. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::. sto nije slueaj s drogama. serume i fermente. U lerapiju se uvodi radijum.. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830.

Preobrazenski.. ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. ::. J. . H. Mayer. Bridel... Ladenburg.':': ':" >::-:. Kreamer.-. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju.. A. Planchon. G..uiJic ka.. :. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru. Pero.. Wohler. Berg.: .:' 195Z :::. Wasicky. saponinske i gliko· zidne droge.. Fliickiger. King.. Dale.. J. Dvadesetl vek. F. rafena g1avnica i dr. 0 .. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t.qoo 300 L:.~~~~§~~rYG..:: 1~19 f9~0 ::~. R. A.. Greenish.. E. Ha'rtwich. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski .. Burklo. Bertran.l . Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma.. nastaju nova je!. digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd.::. .. Pereira. Thoms... koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja. Moeller J . Vogl. A..UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. ZATIM NA VITAMINE.. O. Dragendorff. A.: .---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1.)...000 gitalis i slicne gli kozidne .. A. H. . Collin.::n.:::.. D.: ':". Hanbury.. PamQic.. kardijaka). E... F. Wallis. Barger.. Chevalier i ckugi.---r--. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije.'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J. K. O. Vitiez. Karrer. E . E ....KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :.Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. Brandt. Tscltirch..i saponinske droge. 0 A ~ 700 600 .fOO r . Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a. Stra!Ssburger. F. Perrot.. A NAJMANJE NA BARBITURATE . A. naroeito grupa digitaiisa. Vitl1lnini\ ... NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica. DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J.. Oesterle.':'. Fischer. g. 900 Dakle.. Hesse. A.l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. Leger. Engher A. Schmidt E. Leclerc. XI. Z 500 . Gabrijel.

'. kozmetioi.:. DO 11953.38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u. 14 . X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945.. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga. vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji.lni . i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ . 01 ~I ~ f. Pen i c iIi n. iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata. u vrlo velikom va k u u m u. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv. Pre svega.. parfimeriji. h 0 r m 0 n i. ". E ~\ . drogerijama. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. osvajaju Ie· ren. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ ."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~". domopon... bolnicama. GODlNE as e p tic n 0 itd.m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo . Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide. ipak urodi~e plodom. Pantopon. pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga.t / ~ '0 ....e na·~ im i stranim apotekama. . 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper.' f./. narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi. farmaceutskoj i hemijskoj industriji. a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici.

NA~E ZELr. lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. gde vise gde manje. tatula.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. kore n belc sapunj aee iz pes ka. znajte da to osuseno aroma'. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku .:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . pogolovu nestrucnja. prez r e. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. velebilje. ko re n belog sleza pored reka i bara. ka milice iii i abnja ka. U Beogradu. sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . jed ie. J edino je 5 lih le rena treba brati. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. zbog te t it rice. "jevin a. a smela i c ini s telu nasoj privredi. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. siln e i prezre ne bilj cice. ne moZe kod nas. do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . ku i neoba ves te nom grada ninu . kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. Obili eeva. Titrica. »pl acajuc i j e zezenim zl atom «. j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku. S druge stra ne. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. na primer. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. u Sa raj evu iii Skoplju . a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. nom korov. ri zo m idiro ta iz bars kog mulja.': no cvece poli ce iz Me lenaca. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . digitalis i mnogi . Ljublj a ni iii Zagrebu . leca . koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m .. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. mrazovac. Tako ee. bunika. Kumana.1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi.

upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. I mnoge druge vaz. ti korovi gu ~e kulturne biljke. Na primer. izgledu biljke. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. Medutim. Na primer. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. Generaeije (od 1818. od srpka plod. sve tl ost. je.jm planinama. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje.r je puna nazovimedicine i nazovilekara.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. u koje doba godme se bere pojectino bilje. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. od belog sleza koren. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. od titriee evet. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. Jos gore je prol:la lineura na na. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . god. radona/no korislili nase lekovilo bilje. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. od slacice zrelo seme ' itd. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. borba protiv upotrebe makovih caura.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni.i list i seme. kad na selu nema drugog posla ni zarade. oduzimaju im vlagu.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. rede list i evet. Narodnr~ medicinu treba ispitati.s. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. To je velik narodni neprijatel. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. njenom hemijskom sastavu. kuvanja i davanja maloj deci. . Tako je. od tatule se traz. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. Tako se ne sme ·raditi. na primer.

Deca. veleb il je. bun iku. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. GOOINE. stav ljaju u ~ upaJj zub. snahe i svekrve jedni druge truju . nosa i ociju «. To je Jep i lak posao.nici . DO 1970. Ko jednom vid i beli slez. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. pre svega skoiska. malo »guenu< '. s lozenu glavicastu evast. (»OCi jest d a su lazljive. pomogne sl arcin!ll. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. Jo ~ uve k se. tatulu i os talo lekovito bilje. . DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. p re svega. tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. u ~ iju.1Quka. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu .« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. na primer. je r je 10 prirodna .UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove.

iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. iIi na kakav drugi kontinent. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. za mlevenje zita i isu- . hartije. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie.neosetno pocin j u privredivati.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. za koje bolesti i kako ih l eCi itd. izvezenom negde u Ameriku. koja je. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . uglavnom. ma lena i snaga. koji Ce im. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. velike vruCine i zime. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. videce kad i kako cvela. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va. Toga n e sme biti ni u namirnicama. posledica aljkavo. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. Uops te. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. vetar. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. sumarima. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. nekad u zivotu dobra doci. golomrazicu. zemlje i druge necistoce. kostreti . BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. zbirke itd.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. ucil eljima. kozj v h brabonjaka. Uop ste. vune.s tupaeniju ravnicarsku energiju.7U saradnju. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja. branjem bilja deca odmal ena .42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. na<1e stranog bilja. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. na sunee. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. kl1ji i/'liea. pratice nj egov zivo t i razvoj .ti i nemarnosti u radu. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. a kamoli u drogama. Potrebno je 1. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. l ekarima i "etennarima na koje bilje . agrol1 omima. apot ekarima.vaki dan iCi u pri-rodu. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. mozda . mrtvih mi~eva. posmatrati ga i ispitivati. naslavnicima botanike. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost.

tvrda raiena glavnica i .taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ.ta. ruglo i sramotu. brakova sklopi pod kisobranom «.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza. velebilje. uliee. istrule. pas nj aci. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. . Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. dvorista i vrtovi puni te biljke. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta. beli slez. sipka. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. mra7. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. iii. svaka puska bice uboji.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. IIi kad onaj lekar i apotekar j. areali. titriee. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. da ih pojedu svinje. Hektar ze mlj e pod zumbulo m . al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. sto je jos vece zlo.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. goroevet. digitalis. pogotovu ona 5 malom deeom. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara.Ovae. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe.«). nas narodni otrov. jer mi im amo divno plavo nebo. nek se nacre u kuCi . tj. nane. Sve zavisi u cij-im su rukama. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. navala. buni. titrica. gde se »vise od 70'/. Tatula. skladgta.tamina. »A u ruke Mandusica Vuka.ka. plantaia. ledine. pored ostalog. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. Medutim. da oi. Svaka porodiea.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. pretvaraju ih u rakiju. trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. iako su sve njihove njive. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana.. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja.

5uOlama i li vadama . zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. raiena glavnica ima svega 0. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. za lecenje nekorislan sastojak.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima.44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. vrtovima.10 do 0. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . redovno mnogo vise od lekovitih. To je isti sluca j i sa velebiljem. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja . i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu. i prirod e LlOpste. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe. Vi segradska 26..80%) a lkaloida. zacinskog i mirisnog bi /ja. vise od 990. dak!e. sredstvo za vracanje i bajanj e. vaznu u miTU. nego ze limo da obul'e. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. pre svega..1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja.ovne bi ljke . tezine razene glavnice. tako vaine za porodiljstvo. Sve ostalo.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. a zatim od klime. Tadeu sa Koscuska broj I. naslednih svojstava. bi%zima. 0 svemu tome se mora voditi racuna.. ta tulom. je baJast. uciee/jima i svim drugi. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. . a koj e vecina od nas uni ~ la va. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu . od unulrasojih. Osim lckovitih. nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa.. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem.. a neo phodnu u ratu. danas se u mnogim drfavama gaje. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj.. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. Na primer.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna.500.

kao. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. na primer. dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje. a kad se osuse. nelekovitim korama. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. Cis to cad r 0 g e. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. na primer. durdevak. Vops te. vanHiju. ekstraktivnih materija i dr. bunika. bunici i drugim biljkama. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. ve lebi lj e. poloiaja. korova i bolesti. Digita li s. salep s mrazovcem. zemljista itd. korijandar i allis s kukutom. sorala. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. heterozida.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. alkaloida u velebilju. mrazovac. tatula. Ali i tu ima izuzetaka. otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. izvo(!enje rasada . duvan i neke druge droge. Sasa. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja. Ph yloIocca d ecandra. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. borba protiv raznih biljnih s tetocina. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i. . gorocvet. ka/em/jenje. tatuli. odoIjen. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima. treba s top r e. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. varijelela illi hibrida. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida.Izbegavanje raznih zamena i primesa. To vaii i za rizom perullike. koren lineure s drugim divljim korenjem.

Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. top l ot a. p renos i euvanje droga. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. Po potrebi i za kraee vreme. . aloja iii stipse.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. eventual no. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi. gorocvet. razena glavnica i mnoge druge. neznalacko branje. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. pepeina. durdevak. a ne u prasku. s un ceva s vet l os t. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. . bude sto manji. standardne veliein.a. hloroforma i slieno. bezvodnog gipsa iii silikagela. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e.e i oblika. digi·talis. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. Zive.ki zapakovan e. Korenje se pakuje u veee. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. utoliko su bolja. dakle. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. u metalne sudove. Osetljive droge treba pakovati (kao. mirisna i organolepti(. slacicno brasno). praznina u kojoj je vazd'llh. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). neposredno pre upotrebe. ·i sto kao i n es trueno susenje. dvadeset iii viSe grama. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. jer se. industrijske koliCine. pod utieajem svetlosti i vlage. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. diditija. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. fostor-pento/csida. primorski luk. Dobre su i postavljene kartonske kutije. j edie. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . goroevet. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. Ukoliko Stl lekovita. na primer. Tako se pakuju droge za izvoz. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . In se kti . Rdavo pakovanj e. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . uostalom.ka svojstva droge osec/jivija. Ukoliko su pakovanja manja. R a zen u g I a v n i e u. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. aunlevak. Treba ih pakovati u tamne staklene. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. tj. za medicinu veoma vazne droge. Digitalis. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. u kesieu iii u supalj zapusac posude. treba euvati cele. k i s eon I i ok i z v a z d u h a.

Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. Zato se zahteva da. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije. matienjak. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. boja._. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. kiciea. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. hidrolize itd. nana. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka.e. digitalis ne sme imati vise od 50. Ti~ rica. a vodene kapljice. Vazduh izaziva kvarenje droge. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . naglo hladenje. gumi-smole .i miris. dumbir.. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . smole. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own.te iii manje lekovi te. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko. zelatin.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare.k ulja brzo usmole. evet ljubiciee. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze.. Smole u prasku se brze kvare nego eele. Menjaju se . jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. slae iea izgubi ljutinu . Etarska ulja. limunovo. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. lavandulino i dr. na prim er. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. kondenzacije i polimerizacije. . u lose zapakovanoj drogi. konzistencija. titrice. Nagle promene temperature. Safran. ukus. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. Na primer. Svetlost. ruze. izblede. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. vlage. zatim v 0 den a par a. Zbog toga se e. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. na primer. p olim erizacij. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. narandzino. Primorski luk. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. oks-i-do-pedukcije. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga.

Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. titricino i druga ulja. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. maslinovo. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. ricinusovo. 4. MUCOR. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. pa cak i otroViDe droge. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive. inulina i sluzi. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. Zelena plesan ima nerazgranate. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama.staniStu ili na samom . Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. anisovo. nanino. ruz in o.i primaju mirise svoje okoline.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja.nzimi koje oni lu ce. ASPERGILLUS. 2. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. 21vi organlzm1: plesni. ~ecera. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu. gume. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. 3. PENI CILLIUM. a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. bakterije i insekti. O~k!rivanje i razl. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. u nelwm primorskom pri. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv.

pre svega.2ool. da uvek i svakom moze pomoei.UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. A od le ka se. Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija. STEGOB IUM PANICUM . miri s kalrana . 2. .Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . trazi da budc dobrog kvaliteta. koze. 6. efikasan. LY CTUS BR UNN EUS . lekovitih . APADAJU DROGE I. FORM ICA RUFA. u raienoj glavnici ima svega 0.020. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. nafta lina . pokvarene ribe.l I . Na primer.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa.corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. CAlANDRA (. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. 4. CALAN ORA ORYUE. 8. do 0. tj. 3.. o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . 7. N IPT US HOLOLECES . Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama.RANAR IA . a ponekad i poplesnivi·ti. 5. l'TINUS BR UNNEUS . BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu .

na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. Preskot (Prescott) je 1847. veCina gubi apetit. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. I danas. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. god. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca. prosto. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava.) .je sad moda. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda.ake trave lobelije i kineske trave efedre. da bi bilo razumlji. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. Puse j deca. Ove droge okrepljuju. vo svakom citaocu. svi koji treba da podnesu kakav velik napor. naueni termini za delotvome sastojke droga. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa. uopste. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. lanini. piju kafu ili caj. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. saponini. Dotle. elarska ulja i druge biljllc materije. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. To . ne oseeajuCi teret. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu. hormoni. malo ameI1i. antibiotici. To su strueni. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. Sta su 10 alkaloidi. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. biva im lakse. fitoncidi i dr. uglj eni hidrati i dr. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). Kad popuse cigaretu. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. a sve ostalo (masno u1je. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. glikozidi (h etero zidi). a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati. neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e.). medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. neki povraeaju (osobito deca) . glad. balastne materije. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. zed i san. kao i pre mnogo . »jacaju tela i duh«. ne zamore se. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. Kad studenti spremaju ispite.

cL//oi AUTUH/J.E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke. pa se naCi ne loptice. po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. pUNic".l DA T ' u lV '" ~ ~o . kreea i vode.injana.f .t.tCU V"I1. 'dta. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ". 0 NIJ.. ec.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu. kad imaju greeve.A /01 0 loll UH A. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj . Isto tako. kad ih boli trbuh./JUTUN II.4rUH 1119£UH CO!ch .Ii!!l.e~ . kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje.S C~ licloNiw( MAJw . GVt".. eellacioNNQ. N dI/.tl/~ A L II viol . Svi oni znaju za gorki kinin.4Le cOf.fLE ~ ECALE C O!i. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela.~ <. Njome je otrovan slavni filozof Sokral. carJ/loLfco. a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija.~TR.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji. gorei od eemera«. kad ne mogu da spavaju. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja. T. koje se zvacu svuda i svakom prilikom."'1 h . pa i do smrti. Kukuta je velik otrov. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ. STR. Scopolia.. . GuseiCi su naroeito osetljivi.4-a. 101. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole. a Indonezan i u betelu.{US Nige~ ~C.J AP . Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore..A'!Joe . . Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. Kukuta je bila sudski otrov At.clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ.:::. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna.Alutu ALKALOION E BIU K.

Nikotin i koniin su tecnosti. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. U rnakovim caurama ima j kodeina. I nisu sve gorke biljke otrovne. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. cinhonidin ii dr. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. Sve su to supstancije slabo baznog. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. a medu njirna je najvazniji. a teze u vodi. u jednoj pariskoj apoteci. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide.dr. najotrovniji i najlekovitiji . Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi. Najva7. papaverina. fizicke. ergoloksina. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. Ali nisu svi podjednako toksicni. cinhonin. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. god.kaloida. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. Co· niwn maculalum). U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke.).52 Kad covek oka~ ljavi . jervilla ~ drugih al. lrole i matea jeste atlkWoid kotein. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina.w. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. Svi navedeni. Lekovitost. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. i rnnogi drugi a'lkaloidi . i onih koje su otrovne. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. ergom elrina i . jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. na misiju mokracu. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. alkalnog karaktera. Mnogi su veoma vazni lekovd. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. heleritrrina. skopolamina Ij dru~. eaja. manje vainih alkaloida (kinidin. kristalne iii amorfne supstancije bele boje. . Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). To je najvainiji opojni alkaloid. Otrovnost i lckovitost velebilja. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. opore materije. alropilla. Glavni lekoviti sastojak kate. stavske. Danas ih je poznato vise od 500. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. Sve te. Jedie je otrovan i lekovit. narceina. hemijske i fizioloske osobine. a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih.mortin. otrovnost.

Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. iilluza. i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova.tiska. ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. jer su i u malim dozama jaki otrovi. sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. s pecifiene fizioloske osobenosti. prosirenju bronhija. m Atropin. organe koji rade bez upliva nMe volje.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. u proHvnom su skodljivi i opasni. U interesu narodnog zdravlj a. najzad. zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . Scopolia i dr) deluju suprotno. ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. suiavanjem zenice (rniotika).Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . ekstrakta i drugih galenskih preparata. alkaloidi koji deluju kao narkotika. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika).j adren". Hyoscyamus. Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. jezik otela i pos· t ane neosetljiv. Pojavom vitamina. tj. draZe parasimpatikus. zlezde itd. usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). pilokarpin (Pilo carpus). ubrzanju sreanog rada i pulsa. krvni sudO\'i. Efedrin (Ephedra). . hipnotik-a. kao sto su srce. Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke. Na primer. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. tinktura. dekokta. draZe simpa- . pre svega. na nervni sis tern. odnosno hioscijamin. dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). Naprotiv. sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). Medicinska upo treba alkaloidnih droga. ezerin fiizostigmin (Physos tigma). Kurare (Chondrodendran. tj. 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. arekohin (Areca) i dr. u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). Datura. dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. . deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a.UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. tj . pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. Mus karin (Amanita muscana).Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. tiramin (Secale cornutum) . U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . par a li s u par a s imp a t i k u s.

pojacavaju grcenje materice. Staphisagria. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. a donekle i kofein deluju kaa diuretika. . sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. rj. lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. N. teobromin i teofilin (Theabrallza). usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . Rezerpin (Rauwolfia). osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane.Sabadilla. jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). Nicotiana. pre svega. a kofein(Ca. Od alkaloid. .Naprotiv. a i kao ekspektorans.54 LECENJE B LUEM tikus.Naprotiv. on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin. Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. Purinski alkaloidi. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije.terice. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum).n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. a ko fein (Ca· dejstva. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. bronhija i u'aheja. tj. sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . kao antagonisti. Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu . Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. spomenuti ergometrin. pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. Veratrum. ar~koli. tj.opasnost da'se disanje zaustavi. tj . morfin) i atropin.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. Slieno deluje i kofein. Anabasis i neke druge biljke sa- . alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. derivati ksantina. Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma. . Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik). paralizatori ma. flea) kao sreani analeptik.ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. podagre) .

Mnogi vole ren. Svi se njime kitimo. anabazin). nazebe. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. vunasti digitalis iz istoene Srbije. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. .iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. U rukama nestrucnjaka. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). sve te. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. Ali seijaei. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. A . I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . Kod nas se j ede mnogo luka. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. Kad nekoga »uhvati u krstima«. upotrebe u tera piji. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . raz!10vrsne. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. gorocvet sa Det.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. Eto. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. nego otrovi. iijander.nim sumama. Brdani u prolece jedu sremuS. O S In1 eeste I. rotkve i rotkvice. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. za njegov f ivot i rad. kukurek I i onaj diiVIl!i. i uli digitalis sa Rudnika. eremus (Allium ursil1um. Seno zaista mirise. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata.lk a lo i. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. durdevak i razne vrste cligitalisa. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. Jastrepca i dui eele Fmske gore. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. Kad struzete ren ili seckate luk.

Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju . "!.I to< I{ Lot 0 FF .azivanje ~to jaceg znojenja. naici cete i na kicicu. kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"". Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru. Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode.4 'N~e. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. za i7. . prosto.sl Pil. tj. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi.. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice. cijan. jer j e to i danas. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. UN oL Dig . gorCicu iii . Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe.uv~ lifl. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. ali nije otrovna... breskve. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane.f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. Kicica je lekovita. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba.56 LECENJE BIUEM jednog glikozida.· PoLY~+L.4 Ell.. gorke kao pelen iJi cemer. Besnoj kobili.trava od grozn·ice. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. u Belom Potoku ispod Avaie.travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) .UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida. L4NHi . Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu.

uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. kao kad uzmete najbolji sapun. Vunasti. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. ove supstancije nazvane su »saponini«. nego raznim preparatima. I brezov list je lekavit zbog saponina. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. kako je tamo nazivaj u. Divizma je o t rovna zbog saponina. a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. bioti i lek i otrov. bde sapunjaee Hi. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. upropascuje vlakna i tkani'l1u). fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda. "rio le po evece.e dro. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. jos bolje.glikoni«) . dakle. jagorcevin e. Sa Deliblatskog pes. . Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. razne vrste s t r 0 fan t usa. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. To su . pojavice se obilna i postojana pena. Ako sapunjacu Hi.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis). za urC!di- Po sumama po red Dunava.kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu.ls fral5.s utnih saponina. Upotreba. Sve zavisi u cijim su rukama. razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. Ako sc mala . divljeg kestena. dakle.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a.ula). Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. Tu se ponekad nalazi . go roe vet. S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica).i belonoga . Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima.mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. Sv.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm. »slajer-trava« . ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. d u r d e v a k. Cim neko okasljavi.na vachl se IS a po n i n . jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . divizmc i mnogih drugih biljaka. I ona se peru kad se sa vodom t rlja. jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju. To rni i danas cinimo. Isto tako.ge koje del£ljU na srce. kao i glikozidi i alkaloidi mogu. dobija se obilna . daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren.j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). Ii jan d e r. I saponini. »aglikoni<c.jJene. Iz IOga kon:. »Kad smo bili deea.ng (William Withering) .

U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. Svojstva i upoh·eba. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. vee posle nekoLiko trenutaka. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. rastavie. u malim dozama kao ekspektorancija. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. Osim toga. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). Senega. god in e. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . a lek "je znatno jev. daninoe. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje. . sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare.u laceae. . hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. Apocynaceae. adonorm Ii dr. zbog toga. pi:revina.. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. osobito u slucajevima srcanih edema. ali ne duie od jedne godilfle. zecji tro. melju iIi tueaju. povraeanje i nepravilan puIs.58 LECE JE BrUEM 1785. . jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. Kad se suve saponozidne droge drabe. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda).. posto su otrovne. List purpurnog digi. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. Ako se ova prasina duze vremena udiSe.talisa deluje !>poro i dugotrajno. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. poj edinacno iIi u smeSi. jagorcevina. cime se postize kompleksno dejstvo. Ral7£tI1(.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta.tiniji od ci'S tog heterozida. di'V izma. dijatorezu j jace lucenje iuCi. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje. U maloj. Inace. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju.

Iii rica ----' . majkina dusica. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida . a jos vise sluznieu. i . Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. oman. draze nje i obilno lucenje tecnosti.obralno. malicl1jak. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete.imo se njirne. i dobra vest. DULom stalnom upotrebom ova. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. jer saponozidi draze kozu. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. gorocvetom i ne kim drugim drogama . vagine i rektuma.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. o lrova. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. za izradu penusavih Iimun ada. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. Mirisemo ga i kit. pogotovu oka. . pored svega toga.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. zabe. morac. Pored toga sugestivnog dejstva. mogu biti skodljiva. rulvica. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. Sto se. nosa. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. anis. To su. el-ve. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. tripa nozome. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . inace izvrsna higij enska sredstva. peekanje. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. odo/jen. kao s lo su svilene i vun ene. Za ribe. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. Gotovo svi losioni. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . pre svega. nana. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. osobito ako se upotrebc parenteralno. hmeIj. uha . Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. toksina. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline.

LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!.kih mirisa. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. Pinen. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava . a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. u r~ preparatirna. citronelal. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac. Aromaticno bilje. Na primer.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni. eugenol.iniji. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. ve6inom poznate hemijske grade. I NDUSTRJJSKE BOCE. . jer su prirodni mirisi f.

Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna.. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija. par· fimerijskih i drugih proizvoda. karanfj.. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV . Mnoge mirisne biljke. . sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a . stvaranje vecih i guscih naselja i. uopste.allo lucenje pljuvacke.. Mnoga etarska ulja draze kozu. linimenata i sJ.. tj. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(.icnih lekova za spoljnu upotrebu. sredsta· va za uiivanje i dr.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«.AT potrebe proizvounjc lekova. majkine du!lice. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR.. . Mnoga etarska ulja. V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze.. zbog svojih lekovitih sastojaka. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. c. higijenskih. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. a pogotovu sluzokozu. Industrijalizacija. Osim toga. alkoholnih i bezalkoholnih . kozmetolosk ih. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. osobito ana koja imaju fenola i estara. uop ste. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu. Vlja ad timijana. imaju jaca iii slabija anlisepli(.+-. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ. privredni znacaj.napitaka. lla (alllibiolicna) svojstva. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina).. I. Ulje od san tala . profilakticnih.Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j.. anisa. izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. RAZBIJAC PARE . dejstvo I upotreba.. maraca.Jica.

perslma. 2 . illje od t itrice je izvrstan sedativ.SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA.CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA. ". 3 .\ " "' \ :. II .. . !J2 .SEK'R.SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM.7 . 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU.S. 8 . al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd. hmelj a.62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka. ulje od odoljena.SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE.2 .l ' t<..'\ . celera i kopilnja'kia deluje diureticno. ulje od kleke. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1.'.~ '. 10 . 6 CEN TI FOLIA) . kamfor j e analeptik.SEKREClON'l KANAL U BORU.ht o· 1~ :g.SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE . r u tvice i belog luka deliuje umirujuce.ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE . 9 . "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA.SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA . vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa.

hemijski heterogene sme~e. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. Na primer.. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola . « Za ulje od lavandule. 15parljivost. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti . Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema. Na ~ a . jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava. VAZNIJE M. ~to . Uop~ l e.i glavnih sastojaka. dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu. trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja.. a za ulja granicne vrednost. pored ostalog. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo.

kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. kamilice. Protiv kaslja daje se i list podbela. nane. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. Na cir. . izepa i drugog mirisnog bilja. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi.<t1l.000 hektaral.1 'lilg . Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. za aromatizaciju raznih napi· taka.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. Kod HrNT"'" pp .! pp . kleke.S HfNT1f. CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. NENT1/" bit · MAT'(. lavandulc. daje im se da piju salep.000 hal. BlUE SA SLUZlMA. korijandra (oko 3. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. U pocelku se koristi lo sarno divlje. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. korijandra . a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. kamilice. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . idirota. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek. zacin.000 vrsta. moraca. Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5. grglja i pije beli sl ez. Kasnijc su se javile mirisne vode. ruzmarina.64 lECENJE. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje .

uj eda. dunj e i dr. gumama I pektlnlma. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. kao i za lak~e iskasljavanje. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. protiv opekotina. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. orahove ljuske.dekst·r anu«.U bi'Jju ima . jer imaju svojstva slicna .ka Imva. Deluju Ikao blagi i ne~lrod.). ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). jabuke. Morfin. za bojenje i za lek.i kao da je )'podmazana«.razlicitih fenolskih supstancija. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. Kao sredstvo la vlaienje . jabuke i drugo divlje voce. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska . oskoru~a.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. Neke su slobodne. pilula.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. Hibiscus esculentus L. oporog su ukusa. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia). Upijajuci vodu. uboda. Zbog te oporosti razni bi. . opore jabuke. SvojoOl viskoznoscu. emulzija i drugih lekova. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija. sluze kao izvrsni emulgatori. koja je. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. Droge s fenolskim jedinjenjima. Najti- . seme lana i sitne bokviee). KUlllarion. sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. sisarke sa hrasla. Ollada hrastova kora. Musmule. dunja. koren od srcenjaka. divlje kruske. IS lu~ pokrivaju. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. zeluea i oreva. i . cefelin. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. uostalom. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. pihlijasfe. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. za jacanje i '51. jasenova. beli i erni slez. Vlaieci s luzokozu ereva. kora i list. ruzin evet. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja. ielea. srdobolje. . agar. cerova. karagen.i omekSavanje. dunje. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta. a neke vezane na razna druga jedinjenja. plodovi borovniee. hajdu{. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. viskoZl1e teenosti. za bde zarasCivanje rana. glavni potro~ac guma. protiv raznib katara i proliva (salcp. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. koprivin list.Upotreba guma.ljivi laksallsi.

Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. .). nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). smole (rezina·ta noli) i dr. kao sto je i ime etarskih ulja. Upotreba taninskih droga. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni. Euge· nol. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima.. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . cubra. hidro hinol. Salic il na.ili zelen talog). izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. sa feri·solinta daju plave iii zelene. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid. stipticne iIi adstringentne droge.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. To je vise jedan zbirni organolepticki. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. takode imaju fenol ske funk cije. pirogalol i piro· katehol. bezazotna. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . a sa hromalima smetle laloge. floroglucinol. salikozid i dr. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. cia· juci nerastvorijivo. S belancevinama (npT. tehnicki naziv zadrZan do da· nas. Najizrazenija imaju hidrohinol. maj. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje.kine dusice. ga l· na i neke druge kiseline. laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. PirogaIoI i eIagna kiseI. hemijski takode vrIo heterogenih. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa. antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. slave koiu. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika. timol.Tanini iii stavske materije su polifenolna. . saponozida i drugih supstancija. rne tilar· butozid. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla.i anisa. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. smola.pomocu nestavljene koze u prasku. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. Taninske: opore. gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. topoIama i drugom oporom drvecu·.

vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). oseca se oporost i suvoca koze i sluznice.i organil. U dodiru s kozom. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze. Tanini su ads tringenlni.infekciona moe fonnaldehida i lanina. Taniru.vesnilz vrsta mikroorganil. Tanini deluju i hemoslalicno. ne truli itd. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije.ih orgallil. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. U slueaju opekotina tela. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral. Slieno formaldehidu. eritrin) koje . pektina.ama bel. pre svega. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka. kao sto su izvesne gljivice. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. tanini blokiraju. kao i druga polifenolska jedinjenja. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta. a pogotovu sa sluznieom. alge i viSe bilje. neposrecinije. nif.. properdin. zlezdama i drugim organ. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama.ama. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). gurna. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi. ne bubri.ivilz. zbog cega suse slumieu. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida. Na ovom svojstvu osniva se del. raznih f.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie. imaju redukciona svojs.olovane il.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. Antibiotici su hemolerapijski . Zivotinje stvaraju u svojoj krvi. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost.utieu na mikrobe. aktinomieete i bakterije.renje.voj il. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. taloge.tva. Tanini. rede lisaji. hidroksilna (fenolska) iz ta. Tanini deluju wltidijaroicno.n ina. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. a delovanje droge spo rij e.am. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu. stete po covec.

Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. klima.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. I sam . a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom.j nekim dntg. ipak se vee do sada moglo utvrdi. Tako. Veliki i brzi uspesi u terapij. lake se 0 titollcidima (B. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. mesto. etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. podloga i dr. Osim toga. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti.rvi dodu u dodir sa enzimima j).oje je pokazivao in-vitro. na viruse. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. ipak. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca. koje je dao Tokin. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. na nize i viSe bilje. insolacija. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de. bakteriofage. pored ostalog.iseg bilja) jos prilicno malo zna.izvesne mini maine antibioticne osobine. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar . M: .i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k. god. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji. temperatura. P. kao sto su nasledne osobine. ni na Zapadu. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. Kad se . Tokin je 1928. Ti ogledi u humanoj. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja.ivih organiZllma.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l.

etarskim uljem treba. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. Medutim. za vreme velikih epidemija kuge. osobito protiv zaraznih bolesti. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. u novije vreme. covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. rad eCi u pocetku s belim lukom. kolere. pre svega. dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom. Tek kasnije. covek je solio.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. etarskih ulja (Arapi. osobi. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L. erne ribizle itd . Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«. dakle. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. Do Pastera. . od otkrica antibiotika.) i balsama. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. sacuva namirniee. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica. izvadenog u jesen. breze . profilakticnu moe. topole. bozura. Anticko konzerv. izmima i dr. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. To sc vidi i .iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi . Ebertovom bacilu dizenterije . obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka. Na primer. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. Na primer. da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. kao smrvIj en svez list hrasta.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom.to nji'hovih etarskih ulja.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a.). a zatim drugi narodi). biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije).Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. . osobito meso.. tifusa i drugih .

garlic in. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. gorusiai. jer i one imaju zastitnu moe. .iooij anida. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su.. jer je otrovan. isto kao i danas mi . njihovih isparJjivih sastojaka. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin. a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. senevolima. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji. To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. Osim dragoljuba. Ren je lek zbog istog saslojka. Grei.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. Svi senevoli.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja.i i neisparIjivi . pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. sativin i drugi. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter. Neosporno je da su . dakle.000 do 1 : 125.i je. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. kao sto su alizatin. cak i u razblazenj u 1 : 1. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. afiHwt.000. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka.). nekad Rimlj ani.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. god . koji se nalazi u crooj slacioi. a drugacije samlevenog luka. pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije).000. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. a zatim belog. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. a zatim osusenog luka u prahu itd. Osim alieina. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama. isparljiv. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. Uostalom. tzv. epoha i kontinenata.Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje.

kolhieina. jove. arenarin. Os laje. I drugi fenoli u etarskim ulj ima. vranilovke. bosiljak i dr. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. Za sada se cini da fenoli.i oticnu moe apomortina. I ne sarno to. aldehida. Najzad. eefaranti. kao sto su eugenol u.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. preventivi i dijetetici. etaR'Skog ulja karanfiliea. Etarska ulja. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. kiselina i drugih supstancija. anetal . kao i pre mnogo vekova. cera. vreme berbe i nacin destilacije itd. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. Osim celih i samlevenih. vranilovka. nasa majkina du§ica. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom . hinil1a. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. emetina. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. a izgubio olrovnost. njihove saro likos ti i nepos tojanosti. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. klima. ketona.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. fenola. nc bi trebalo zaboraviti ni antib. bosiIjka. srcenjaka. estara .). . U nasoj naroc.lnoj medicini se i danas. a zaltim aldehidi. alkohola. nadmorska vis ina. oporih materija hrasta. Osim toga. berberina. dakle. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. dva fenola. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. tlo. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca.

i ovde. Medutirn. Mnogi au tori iz raznih zemalja. a zivot je potekao iz mora. ispitujuCi razno bilje. rad ion icama. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . dakle. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. dobili su razlicite rezultate. dakle. opisane su im fizicke i hemijske osobine. . Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. tretiranja i dr. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. razne metode branja. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. u vreme najburnijeg razvoja. Osim pomen utog are narina. po parkovima. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini. velik nedostatak. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. Tako je pored ostalog. Morska flora je slabo proucena. takode. nacinjeni su i drugi preparati . Mnogi fitoncidi su izolovani. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. primenjuju razlicite m etode rada i. a to je. Medutim. kao i u vecini s lucaj eva. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha.

hidrala. srca i krvnih sudova. vitamina. I onima cija jetra nije u redu. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. pre svega meso. skladiste hlorofila. i sve zajedno. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. povecavaju . Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. baklerioslalicnih supslancija.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. secera J drugih ugljenih. jer je one zaista sunceva hrana. u najboljem slueaju. dijetom. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. vocne kure iii vocne. . gwne. a lek .. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. masli i elarskih ulja.i daje ishrani presnim biljem. i 10 prvenstveno iivu. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. presnu biljnu hranu. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. Vocni dani. glikokillina i raznih drugih materija. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. sluzi."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. Voce i povrce. peklina. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. on je zivo bice. belancevina. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. sve se veca vaZnost pr. sva biljna hrana je baznog karaktera.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK. lani11a . koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. a pre svega organa za varenje. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. pre svega vocni. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. koje svaka za sebe. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. auksina. Covek je dec prirode. Diljni sokovi.hrana. vitamina. provilamina. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove.

pretvararno u alkoholna pica. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu . ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. $ecer. umes to 3 do 5 gra ma) . po trebno (oko 30 gra rna .irna hirurskih intervencija. pre svega. Jugoslavija ima divno voce i povrce. otrov i zio pojedinca i drustva. Osirn toga. zapravo. ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. tj.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. . U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. veoma varna. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. nego i druge soli . narocito u teskirn slucajev. za rniSice. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. Svuda preovIaduje invertni secer.no ni racionalno. pre svega ka lijurnove. Ovi secer.

eme letnjih iega i drugim. Ribizla je vrlo ki se la.8"io. limunove i vinske..> @. masnu hranu. . svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode. dobiju proliv.. a jagoda oko 0.9%. Cilibarne. svi voeni sokovi sadrie najv. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu. jer svojim ki selinama osvezavaju.. Procellll/alll.4 0.0 12.S 0. pre svega glikoza i fruktoza.3% organskih kiselina.5 0. pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru..0 8.8 0. a medu njima preovladuju seeeri. kosacima za v . rede i manje mravlje.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak.~ OJ.-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C. Te kiselinc daju .~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17. .6 0.i ~e ugljenih hidra la.0 18. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema.D ' OJ . salidlne. ogrozd oko 1.0 6. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: .8 0.7 0. dakle.. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. ::akvo cudo ~lO su nam se pre . Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova.. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad. slobodnih.. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne.4 0.7 0. a zatim saharoza iii obi can seeer.0 16.1 0._ . jer ima oko 2.S D . Osi m toga. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova. jer gotovo svi pokvare stomak. Radnicima na teskom poslu.. secer je i !trana i lek. visnja oko 1.i'l !'l ::l..c: .S D.5 D. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku. u loi ionicama.8 0.7%. svih rad"Jih ljlldi.. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka. . vezanih i poluvezanih kiselina.0 9..4 0. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu.1 I.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije.~ '2 co _ . benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih. n.0 12.c Vrs la voea .. "'" tO~ .4 0. jer se za sve vreme rada jako znoje. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke...c .." :lEE co . pored pee i.4%. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva.0 14. "0 ·c 0 ~ . c:Q ·U " :lE '" c:"'" ....4 0.7 0. Malina ima oko 1. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica.

Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje. U nas je najpoznatiji malinov sirup. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. Na primer. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. lekova u bocicarna koji su . Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. pored ostalog.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi.

cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0.5%). najviSe u jagodama. U vocu. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. Naprotiv. Magnezijuma ima od 2. vrlo lepa boja. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. Apotekar mora imati dva oka. . bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. i sirupom cd visanja. jer »ko u lek veruje. sumpornu i razne organske kiseline. da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice. u nekim drugim zemljama. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. kad uzme lekarski recept. Najvise gvoida ima u grozdanom (1.ineska poslovica kaze: . lekar moze biti 5 jednim. najvise u ribizlama i malinama. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. crvenih krvnih zrnaca. da umesto 0. ribizla i dr.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna. premoren. jer je deset puta veea od terapijske doze. pozna to je da kiseo kupus i paprika.« Tu se misli da apotekar. tj. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. jer se pretpostavlja da lekar. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. a da osusen kupus. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. a b olesnik mora biti slep. Stara k. najvise u jagodama. jer k~·sela reakcija . pored toga. nocu. Uostalom. kalijuma. Fosfora ima 8-20 0/0. neutralizuju razne otrove. One. sve to. oskorusinom (1.2 grama po dozi. koje za metabolizanl imaju veliki znacaj.5--9 0/0. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti.2%) i jabukovom soku. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. crvena. prijatan miris. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. Medutim. dajuCi organomineralne supstancije. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici. magnezijuma. gvozae je sastavni dec hemoglobina. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. mala boca. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. na primer. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. sonu. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. Biljni. treba da pOl11ogne boles niku. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. tome ee i pomoei«. ukusno pakovanje. oko 500/0.

iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama.irovina. u svesem mleku i rnaslacu sto . za limunov sok. B2 . do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. persuna. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. zna da nisu svi vitamini amini. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. a kasnije i pre ma baznoj. Mi. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. B 6 . Od 1928. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. a v ita min 0 z e. mrkve. osobito mnogo vilamina C. god. D). pomorandze. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. medutim. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. pa cak i njihovo postojanje. C. kupina. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). mladu koprivu. Danas se. tzv. ribizla. S druge strane. Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. krompir. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. ribljeg ulja. ishranu. E. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina.rincane rnekinje. zapravo . Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. zivimo danas u doba vitamina. mladih oraha. K i drugi. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. otkrila njihov znacaj i . zivcanu ravnoteZu. koji su napravili revoluciju u terapiji. Godine 1911. streptornicin i drugi vafni antibiotici.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. BI . Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. nisu umanjili vaznost vitarnina. razmnozavanj e. D. bolesti. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. Cak ni penicilin. neoljusten pirinac. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. zivotnim aminima) .

pre svega. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. Zato je bolji crni bleb od b elog. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. pomorandza. E. 1885. god. . u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. kupus . Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . vi se slicnih vitamina. svezorn biljnom. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. zitne klice i mekinje. a malo ga je u mleku .iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. Godine 1912. ·s uvom i hladnom mestu.Jigram ovog vitamina. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. veterine i far macij e. lesnik. vitamin C i kompleks vitamin a B.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. U vo di se rastvaraj u . gastrointestinahnih oboljenja. . koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. patlidzan. Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. Jos pre toga je. 1. razno voce i plodovi. D. autointoksikacija. 1935. astenije. a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. Vitamin B1 sluz. arahis. Posle dugih ispiHvanja. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. j er su u njima otkriveni vi tamini. anoreksije. Nema ga u maslacu. zitna zrna. K i drugi. Vitamin B1 (aneurin. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi. god. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. pored os talih m anje vaznih. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. ulceracija i drugih bolesti. spanac. gih bil jaka i zivotinj skih organa. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . pre svega.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . manje kJrompir i drugo. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. neuroze. orah. neke salate.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. mi sli. i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija.

U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg.3-0.1 0. mladom krompirLl i dr. . Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. Daje se po 5 do 10 mg dnevno.15 Stari krompir 0.6-2. uostalom.5 mg.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0.25 Badem Banana. kupusu. cak i u baktel'ijama.25 Spana': 0. soji.6-0.3 Pasulj 0. !imun.6 4 Pirincane klice 4.1 Rotkva 0. u plodovima i mnogim drugim namirnicama.03 0.3 Grasak.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0.8.2.5 Brasno 82% 0. zatim u raznim algama. ekstrakt iz slada ima oko 0.2 Jecmene klice 0.5 Pseniene klice 4.7 Be!i kukuruz 0.25 Mrkva 0.7.8 Rai 0. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. a u svezem voeu oko 0.4 Detelina AraJlis (zemno orasce. i sa svim drugim vitaminima.6-7 Lesnik 0.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom. jabuka. ra! do 1.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac. kikiriki) 3.2 Rotkvice 0. boraniji. kliei semenja.7 Omh 0. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. Njegovo dejstvo vezano je za delovan. jedino ga u grozdu ima malo. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta. kao sto je. Biljke ga sintel.4-0. pornorandza.6 Zob 0.18 0.8 Grasak.7 Pirmcane mekinje 1. dinje.ima torula (oko 4 mg u lOa g). u drobu sis'a ra. mandarina. psenicne klice do 1. insektima. pre svega u psenicnim klieama.3 Brasno 60"/.5-0.3 Suve sljive. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina . kesten 0. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg).1 Soja Boranija 0.15 Salata 0.1 Mlad krompir 0.3 2 -2. sIjiva 0.07 2.1 Osusene kajsije. kruske 0. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje. 0.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0.je ostalih vilamina B. u belom luku. zelen Vitamin B2 (laktoflavin.2 0.1-4. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji. a belo ispod 0.3 Soeivo 0. soja do 1. erno psenicno brasno do I.3 KarfioI Kupus 0. suv 0. pseniea oko I.12 0.4.5 Raiene kliee 2.15 Cmi luk 0.

Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. god. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . Jos Hipokrat spominje skorbut. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. Godine 1912. masti. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee. voca i svezeg mesa. robovima i zatvorenieima. ova supstancija naziva se vi1aminom C. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. kuk uruzu. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. inace najduze poznate avitaminoze. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. zatim u pekarskom kvaseu. kukul"Uzu. a bora ima tama dosta. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. u neprosejanom psenicnom brasnu. Gocline 1932 .to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. ispadanje zuba. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . otpadanje mesa i smrt. Tek 1918. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. Hopkins otkriva 1906. uopste. pogotovu zelenog povrca. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. Sentderdi izO'luje iz 2. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. . god. spanacu. NaroCi. Naredne godine je sintetizovana. malo kulturnog bilja i. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. soli i vode. ugljenih hidrata. 2ak Kartije je 1534. pirincu. 1ma ga i u krompiru . soji. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. slabog sunea. god. nedostatka bilja sa hlorofilom. vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu.

narocito na selima. dok u 100 g sipaka ima v. da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit.82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. . Nairne. pomorandie. a koja se u nas.Gljive nemaju vitamina C. U podzemnim organima ima ga najmanje. u kupusu vise od 100 mg. dakle. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil.5 mg. ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. paradajz. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. Kao sto se vidi. Dakle. oko 85 mg dnevno. kupine. kupus. narandzas ti i zuli plodovi. Oksidacijom ne sarno na vi- . Totkvice i drugo povrce. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . U zivim b iCima koja imaju hlorofila. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni.000 mg). Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. vinovo lisce i drugo voce i povrce. mrkvu. vise od ostalih namirnica. ren. u crvenoj paprici isto [oliko. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. na primer. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. malo i retko trosi. Medutim. mandarine. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. u mleku ima 2-3 mg.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. uglavnom. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. u krvi svega 0. i za kelj. limunovi. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. kao li to su sipci. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. Tako. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . To mnogi misle i danas. Spanac se. kelerabu. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida.ija. karoteni (provitamin A) i vitamin C. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. kao sto je svima pozna to. borove iglice. karfiol i razne salate. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. a deci oko 60 mg dnevno. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. To isto vai i. IiSce perunike i persuna. Najvise je potreban trudnicama. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. u mesu oko 4 mg. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. crvena paprika.i se od 1. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. Na primer. u gloginjama oko 500 mg. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. a u persunovom listu do 200 mg. Tako. onima koji se bave laksim poslovima 50. kad se cedi. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. Najvise ga ima u zelenom bilju. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. gloginje.

kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. konzervisan Crni luk. a po moguestvu u neko povree. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. a kad se biljni organi osuse. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. a i alkalije ga takode uniStavaju. gubi se i ta kiselost. Baze. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. svez Crni luk. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. praziluk Karfiol. 't reSnja. vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. onda su gubici vrlo veliki i brzi. kuvan Salata. orab KJrastavac. a ako se sva tri udruze. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. Na primer.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. breskva Slj'iVa. samim dodirom 5 vazduhom. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. svez Spanae. Svaki od njih je brzo razara. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. Listovi Kupina. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. mandarina do 3. luk Cmi luk. perunika Orab Persun Vinov list Celer. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. a u alkalnoj sredini vi- . on biva razoren. Tepa Borove iglice Bel.

Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. Riblje ulje piju deca. a o lj us len m nogo vise. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. Nema sumnj e. rum ene boje bilja . To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. raznih gadusa. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . gloginja. ikarotni (Dal1cus cQI·ola). Daje se. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. spanae 25-80. jarebike. . negat'ivno uti ce sumpordioksid. Vreme ee i tu uciniti svoje. m a ndarin e. Us led primene s le rilizacij e. kao specifican lek protiv skorbuta. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. ribizle. V'isnje . Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. zutike. bolje je zlo spreciti nego leci ti. od januara do ap- . Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama.lnjem izgubi sa rn o l OOt. sumporas ta kisclina. A bolesti su veliko zlo i nevolja. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. brusnice. ali 'tu irna i preterivanja. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. boranija i mrkva 50-6oo/ •. kupine. bundeve.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. crvene paprike. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. II . vitamina C. pre svega. Karoteni su dobili ime po mrkvi. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. Karoterui 'S U na randzas te. ljoskavca. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. slabi i bolesnici. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. i kome treba i kome ne treba. maline. Za vreme zime. nego razni karoteni. Jer u narodu. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna./. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. Neo lj us ten krompir ku v. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. bljusta. Islo tako. Ona raste svakog dana. divlje tikve. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. kozlaca. drena. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. plodova.iba. pomorandze. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. vit a mina C. Divna boja sipka u jesen.

kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. za pravilniji p ro met kalcijuma. uops te. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. breskve. maslac i skorup. s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. drenjine. salate. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. borove iglice. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. pilece jetre. za razvijanje i jacanje kostiju. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). pre svega. crvenu papriku. zatim zbog arsena i fo sfora. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. maslacak. sipak. Tu. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. perSun. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. kajsijc. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. mrkvu. opadanje kose. narocito deci. i D. kupus. sljive i drugo voce i povrce. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. a najvise jetra. svezom biljnom hranom. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova.000 angstrema. a veI'ova (no i u vita min /I. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . mnos tvo gadusa. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). trose sveze mleko (ne konzervisano). p ra teCi druge sitnij e r ibe. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. pos to sadrzi i vitamin A. treba spome nuti spanac. glogi'l1je. koje im sluze za hra nu . U Japanu su odvajkada suvocu koze. detelinu (lucerku). diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ .

Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D.ih vitamin a u mlcku i mesu.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. jace i lekovitij e od zims kog. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. kao sto su morske alge. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. Na taj nacin moze se objasniti za!. Isto to vazi i za cove ka . Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. U tvr<loj razenoj glavnici. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. parazitu nasih zita. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. god.86 LECE J E BIU EM Uopste. da pre pocrnimo . jer je tel mos tab ilan. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. engleske bolest i iii rahitisa. ana se nalaze . vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. sa zelenim biljem. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. Tek izmedu 1920.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. daleko od gradova i prasine. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu. Kuvanjem. ad bi ljnih namirnica. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek.to je letnj e ml e ko bolje.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece. ergosterol bi bio provitamin D. i 1923.onika iz vazduha. Prema tome. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. i zas to se moglo podic. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. a manje u j etri slatkovodnih riba. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. . dima i magIe. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja.

detelini (svezoj i suvoj). kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima.J. direktno je vezan za zelenu boju bilja. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. lako svarljiva i dobra hrana i lek. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . kao i vitamin A 'i D. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. karfiolu. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima. algarna.u hloroplastima. U bezbojnim mastima ga nema. a narocito se mn. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime.ocito u salati. grasku. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina. Zato su po1Jpu:no upucene na billje.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. kupusu. meuu kojima ima hranlj. oporih.ivih. paradajzu. soji i nekom drugom uljevnom semenju. 5 jedne strane. mladom grasku i pamucnom semenu.000 mg u 100 g ulja. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. Nagomi. koprivi. dakle. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922.lava sc u misicima i potkoznoj masli.ogo nagomila u zenskom organizmu. mrkvi. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja.u pocele truliti. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . U plodovima ga ima manje' nego u liscu. gorkih. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. . mirisnih. Mnogo ga ima nar. Pomocu sunceve energije i 11lorofila. zitirna. u spanacu. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. o troVJlih.znaeaja. soji. PSenicne. jer vitamin E prelazi u mleko. Ijutih i drugih jedinjenja. minerala. da kle. kikirikiju i drugim semenkama. lekovitih. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). godine. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. u ml a dom zelenom liscu. malokrvnost i druge bolesti. i stena. Bilje je izvor ovog vitamina. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. mrtve prirode.koje <. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. U neosapunjivom delu pseni cnog . krompiru. za hlorofi. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. s druge strane. javljaju se ~zlivi krvi . ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti.ulja iz klice ima oko 1.300 mg. U nedostatku ovog vitamina u hrani. 1ma ga i u orahu. jelovim igliicama.

propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. Parmantjeova teza. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr. T. na Ijudima i zivotinjama. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. onda se jos jasnije moze shvatibi z. Tako. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. mekinja. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. izdrZlj'ivost. zavisi umnogome od nacina ishrane. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. ne predstavljaju punu hranu. u brasnu se nalaze i klice i mekinje. kad se proizvodi erno brasno. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija.s hrane. U njima nesto nedostaje. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. ZdravJje. Od beJog brasna se. Do prvog takvog napada doslo je 1826. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. istina. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. godine. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. Ispitivanja se vrse . Pr. oljusten piril!1ac. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. krajem proslog i u ovom veku. kao s to su secer i poliran. a pre svega vojnika. institutima i laboratorijama.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. lakse pravi hleb. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. hleb je ukusniji. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu.iJikom izrade belog brasna. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog.u klinikama. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. snaga. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. Do 1796. Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. Naprotiv.

god. a drugi. god . ~a one koji imaju sece rnu bolest. a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. Osim toga. a be lo pseni cno brasno sa rno 0. tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. a posle toga dodavati . Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje.'o dom. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. koje su usled fabrickog preradivanja. hran ljiviji i zelraviji oel be log. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). ernog p~e­ nicnog brasna bolji. Trai. kukuruz. svesno iii nesvesno. pirinea i drugih Zita. l7aprotiv. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. secer. opet. sejanja. p~enienih mekinja i kliea. oSlaj e zdrav. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. preciScavanja. i koji je trajao oko pedese L godina. koji je o tpoceo oko 1846. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . Ova raspra zavr~ena je tek 1903. sinteticke i razne soli. . Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke. Drugi jedan napad. testa i ostale namirniee. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. U izgledu su i vitaminiziran pirinac.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. mineralne i organomil1erahw supstancije.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. cesto bez ikakvog uspcha.52"10. margarin. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni.izvrstan hleb za dijabeticare. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I . Oel ovih mekinja izraduje se . da oS lavlja mnogo manj . pepe la. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. Ilarocito vitamil1a E. beljenja i drugih manipulaoija.'.S0. bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . ali bez velikog. radnog coveka. Godine 1913. hral1jel1 cmill1 h/ebom i .. u mekinjama ima /epka. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu.

preporucujuei kao jedino ispravnu upotr. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno. primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti .ina. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. na primer. .90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini.e bu cistih vitamina. Trnoviti su putevi koji vode ~stini. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. jer ne moze izazvati hipervitaminozu D.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala.

pa eak i kljueala voda. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. globu le. ekstrakti. Hemij ski sastav bilja . Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . pilule. Napr:otiv. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. tinkture. semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. anda se koristi alkohol razne jaeine. etar. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. prema tome. je vrlo slozen. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. plodovi. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. su pozitorij e i dr. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. kao sto s u praskovi. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. rizomi. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. Prilikom spravlj anja le kova mora se. pre svega. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. krtote. sirce. .IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . Aka lekovit. ulje i drugo. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. ako j e biljni organ krupan (korenje. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein.

Naprotiv. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. Ima. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. na primer. lz njega je. sale pa. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. na primer. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. ako se dllie kuva. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. kim a itd. Eto zasto farmaceut. Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. prema tome. sa tehnolos ke tacke gledan o. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. Vekovni obicaj je u apotekama da se. nego se sarno popare kljucalom vodom. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . moraca. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. najlakse i najbde moguce izvuci. Osim toga. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . takva smesa nije dobra. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. pri· jatan miris i ziva boja. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane.s a. evet je najnezniji deo biljke.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. utoliko je k varenj e. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. ekstra· hovati lekovite sastojke. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . na su vo m i hladnom mes lu.. biljaka. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. Higijensko i estetsko pakovanje. zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama.na povrsini. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. . jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. . Naprotiv.92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. Prosti i mesani cajevi. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. nairne. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno.

i kore od k rusin e i zest. . svetlost. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. boJesnih ociju.sa cirom na zelucu.ike. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . me teo ri zm e. i najlekovi1ije. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. oksidacije. a kad se ovoj smesi doda n an a. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. Osirn toga. dakle. pa kovanja. gorocvetom. Sveze bilje i biljni sokovi. Tu dolazi do izraia ja. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida. izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. kiseonik. n osa i pol nih organa . u va. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . I najbolji nac ini susenja.va. jer su u svezoj. dobija se dobar caj pro tiv proli. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. . deluj e st ip ticno. smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. Enzimi. m oraca iii kima. plavog uglj ovodonika . Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. Na primer. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. opore droge ko ja za tvara . caj ce otkloniti gasove. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore . Mesavdna kamilice. tr ave od srdobolje. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa.Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. srean ika iii neke druge tanin ske. primors kim lukorn. vi soka temperatura.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. sluzi. proti v proli va .I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. prenosa . od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. hmelja iii od olj ena. kao sto je slucaj sa digitalisorn. p re svega. . kamilica j e odlican t onik. vlaga. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . durdevkorn. to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. Poznavan. nadimanj e i t egobe u trbuhu. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo. tek uzabranoj. bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. Pomesana sa ivom-travom. za ur ed ivanj e neuredne stolice.

Ovo se cini radi taenog doziranja. Praskovi. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. s licno voenim. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. zasticeno od svetlosti. 00macins tva. tinktura. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. rnedu iii voenom soku. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. a ekstrakti sjedine. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine. j er su oni najp·r irodniji oblik leka. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva.izraduju pilule. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. Mora se raditi pazlji vo i cis to. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. Samlevene droge treba odmah potrositi. vita mine. Maceruje se odredeno vreme. najjednostavnije os trim nozem. enzirne. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. od nekoliko milimetara do vise santimetara. sto zavisi. sokovnike. razume se. osobito sa drogama jakog dejstva. umesto da pomafe takvo brasno. na jbolj e u fri i id eru . jogurtu. p rovita min e. cesce rnuekajuei. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. . jer se brzo kvare i gube lekovitost. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. presc i sl. ali sarno neposredno pred upotrebu. Najcesee se razmute u vodi i piju. utoliko ee caj biti bolji. pre svega. ostatak ispresuje. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. tablete. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. Mlevenjem se dobijaju praskov. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se .94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. Laneno bralino se brzo uiegne. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. zasticena od svetlosti.i razne krupnoce. po kafenu kasicicu i slieno. osobito one koji se trose pre jela. Ukoliko se droga sitnije izreze. he terozide. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. od grade i hemijskog sastava droge. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. one odmaze. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. sapo nine. da se izbistri i onda filtruje. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. jer ima mnogo Olasnog ulja. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi.

Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em. izgnjeci i protera kroz s it o (III). Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa. Dobro se izmesa. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. filtrat srne sarno opa· lizovati. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). do 1. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). a za 1. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. . Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. koja se moze dobro za· tvoriti. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora.

porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. pre svega. Sitno isecena (sito III). Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. jer je i ona vrIo m eka. a posle toga odlije se od taloga . Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja).og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. izradu lekova. mIrlsa i ukusa . odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. a ponekad i od vode. cesce mesaju6i. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. Posle toga se izvadi iz vode i.i tetan infuz. do propisane kolieine. sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. . Da bi se dobio kval. Zb. iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. eesce mesajuci.k na cediIu. Mnoge vode ni su podobne za .96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. ostavi oko pola sata da se ohladi. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. ali se pre upotrebe. blago presujuCi ostata. ali isto tako i od vei5 tine izrade. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. sa srnrdIjivirn gasovima. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. gipsom i dr.ine. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . tj . kao i kisnica. od kvaliteta same droge. Zatim se teenost proced i. kreene vode. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije.

ostavi da se potpuno o hl adi. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. na primer. aka nije drukcije propisano. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. cesce mesaj uci. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. pola sa ta ceSce mesajuci. jer imaju mleka. prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. . a zav. a na njivi treba posejati malo lana. blago pritiskujuci. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu. Umesto lanenog. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. cesce mesajuCi. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. Posle toga prelije se. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. pa se oceuena gusta. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. do propisane kolicine. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. aka nije drukcije propisano. Zatim se procedi. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. do propisane koliicne. celo iii samleveno. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. .isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge. Za tim se izvacli iz vocle i. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. u dvori~tu raste kamilica. kao lito je. 111fusuI17 Digitalis. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). osobito domaCinstvima na selu. Infuzi od droga s termolabilnim materijama.

Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. 3-5 g droge n a 100 g vode. Kao i za spravljanje infuza. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 . . ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. Tinkture su teeni. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%).otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. a posle toga odlije se od taloga. tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture).98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. Izraduju se 3-5%. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. pogotovu one jakog dejstva. dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. do propisane kolieine. najeesce u obliku kapljica. u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. Medutim. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. Sitno isecena (s ito III). slabo presujuCi ostatak na cedilu . Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. tj. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. rede iznutra. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . a u nemogucnosti iii nedostatku. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. Jo~ vruca teenost procedi se. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. tj . vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline.

ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. osobito onih jakog dejstva. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. ostavi da se s legne i izb is tri. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije.10 dana cesce mesaj uCi. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . Pos le toga se odlije. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. - .ska. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). Zilki i suvi ekstrakti. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. a l:esce perkolacijom. pod snizenim vazdusnim pritiskom. poklopi i drii u podrumu 8. zbog cega nemaju mineralnih soli. obe leenos ti pomesaj u. I zrada. ostatak se dobro iscedi. a suvi najvise. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. tablete. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. raz li je u bocice. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. Pos ta ukuvava nj e traje dugo. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. tek uzabranog bilja. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. drazeji. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. rastresitih komada. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. sirupi i dr. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) .IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano.

a nekad hladna kasica. ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. konzislencij l!. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. dunje. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. Ka~ica. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. Maceracija obicno traje oko mesec dana. vosku. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. belog sleza. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. lanolinu i drugim podlogama. terapijske svrhe i bolesnika . Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . . ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. p revij e cis tim platnom. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. neu:lezene. pre ko toga se s tavi loplo. Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. Masti mo· raju biti sve:le. bolje je upotrebi ti crno vi no. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju. melem. IIi se kuva s malo vode. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. Ma· terije koje lako vetre . gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. pirinac i dr. cicvarica. a isto tako . minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. nekad se s la\' lja sto toplija . a a ko droge imaju tanina (opore). Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. Lekovite masti se izraduju u emajliranim.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. svinjskoj masti. poma· zu dejstvo sluzi lana. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. flegm ona i apscesa) . Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. ovas. Ovo je potpuno opmvdano. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova.

i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove.iii supena ka~ika vise puta dnevno. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. . 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta. a neka domacm stv. trudnoca) i dr. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo. osu~imo i dobro zapakujemo. U vecini slu~a. stavljanje lista bokvice na posekotine . Kao ni pica. Suve d. ni lekove ne treba naglo. protiv smetnji u zelucu itd. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi.i mo u umerenom klimatu. treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. Od njega se . Za lek se koristi zivo. tezinu bolesti. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama.3 3. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. polako.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. zavisi od uznista bolesnika. nego postepeno. Po~to mi Ziov. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku.roge se dozi.4 4.n prsta. odjednom pOptti. sirovo i osu~eno bilje. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. ili 6 do 9 grama k?re. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. ali kako je to ~esto zametno. Pre svega. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja.raju u gra mov ima.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. stanje uhranjenos ti. jer duzim stajanjem gube lekovitost. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti).izraduju razni lekovi.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. Gorki lekovi se uzimaju pre jela. na pol. na primer. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita.

dodaje se cvet razlicka. zatim treba procediti . liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. Uglavnom. poklope i ostave krace iii dll ze vreme. nanu. u poklopljenom sudu. lavande. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. pored ostalog. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. sto psihicki. VeCina cajeva se tako spravlja. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. a osobito sa decom. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. zasladiti medom i piti.i lekoviti zejtini i masti. Na primer. ruze. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). lipu. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. eesce meSajuci .102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . turcinka. Za to je pogresno kuvati kamilicu. pozitivno utice na bolesnika. To je dobro. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. rakiji. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . Izvesni lekovi. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. nepoklopljenom sudu. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. Na isti nacin mogu se spravljati . poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana.i be li slez. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. sve do nove . los go re j e ako se kuva u otvorenom. j er kuvanj em gube. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. cesce mesajuci. To nije dovoljno. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. majkine dusice. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. Pogresno je kuvat. razblazenom alkoholu i tome slieno. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. treba ostavit. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. ali ne odjednom. cmog sleza. Droga se sto bolje isitn i. uvek se mora dobro izmesat i. ali se oni greju na vodenoj pari. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. Medutim . smilja i dr. zavo mjaka. osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. Cvece. n evena. To pomalo lici na madiju. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi.

na prasnjavom tava.0 jedna vrsta. pitomog kestena. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom. borovnice. lavandule. vetru.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. gumske jagode. pallcini . ruze. hajducice. s pa liti . divizme. kiseol1ika i z vazduha. kisi. zalfije. matienjaka. ali mora biti zaklonjeno od sun ca. m oljaca. gorke deteline. svinjca. sapu njace. trave od srcJobolje.koru~e i dr. koje se potpuno za lvaraj u. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. Ravni· cari n e mogu imati lincure. podbela. lipe. Ijubicice. ocJoljena. necistoce i /lagle promen e temperature. jos bolje. anisa. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. pirevine. koje sc moze ceS lo prove travati. trandavilja. . turcinka i drugog neotrovnog bilja. kantaliona. belog i crnog sleza. podbela i dr. ribizle. kupine. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. jablana. vitost pod razornim dejstvom vlage. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. lincure. trna. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. trave·ive. korijandra. . idirota. 6. vranilovke. cemerikc. kieice. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. cubra. pitomog i di· vljeg kestena. pasdrena. sladica. ali zato mogu nabrati kicice. sreenjaka. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. mracnom i hlad nom meslu. dunJe 1 lu· ben ice. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. lana. pitome i divljih vrsta nane. suncu i s l. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. drena. rastavica. saJepa. o~. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. o . perunike. pticama. ogrozda. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. belog i crnog sleza. iznad sta le. misevima. 7. bokvice. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . kolomasti. Svaku bi ljku. sen u. kima. bunike. podubice. skim kutijama. sitnice i dr. zove. 2. maslacka. trna (trnjine). breze i belog bora. moraca ali anasona. ro treba bac ili ili. 4. nu . Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. ~umske jagode i maline. troskota.uva. Mnoge droge napadaj u in· sekti. jo ~ b olj e. ha jducice. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . ruzmarina. to je za brdane i pJanince oman itd. sunceve sve /loSli. oraha. kal"bola. persuna. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . vranilovke. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. l oplole. bre· ze. bosiljka. 3. gloga. zubace i dr. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. Pup 0 I j c i majske ruZe. Icpo osu. maline. u karton. tao tul e. crvi i drugih s leloci na. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. gaveza. kukureka . eve to v i tin'ice iii kamilice. To ne va lja. S. S e men j e bundeve (duleka). K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. a novo s lavlj ali u nove kutije. Ijubicice. crne i bele slaclce. jagorcevine. crne topole.

lek i sredstvo za osvezenje. sv ila od kuku ruza i drugo. kru skc. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina. I u mimo vreme caj je vrlo skup. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. Pet e I j k e isanj a i tresanja.104 LECENJE BIUEM 8. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini. razume se. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. mal~ne.i tamina. pa tek onda procedi. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta. veoma prijatan. nesumnjivo. osladi i pije. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. a u mnogim predelima je Josa voda. glavni lekoviti sastojci sipka. Bolja je meka nego tvrda. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. list kupine. jer se u celom. Osim toga. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. procedi. kru sa ka i dinj a.Naprotiv. provitamina. ribiz)e. jarebike). oskoruse. Moze se piti topao. 10. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. ogrozda. ali je skup. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. a u ratu jos skuplji. ljuske od ja buka. kiselina. tanina i drugih korisnih sastojaka. Caj je. krecna i gvoZdevita voda. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. . Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi.odnim slojevima. mlak i hladan caj. . lipov cVe! i dr. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. jer se bilje u apoteci tako cuva. u poklopljenom sudu. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. sumske jagode. jer saddi v. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. 9. vee prema tome sta se zeli dobiti. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. onda se ostavi 1 do 2 sata. Pre svega. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. vrlo skupo plaeena. Ovako nacinjen. najzdraviji i najlekovitiji. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no.

divljih krusa ka. Divlje jabuke. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). pl odov i. biljnih kise lina. narandi. erveno. trnjina. dunje i drugo voce se istruze na trenici.ilis ta. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. Ti pekmezi su. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. razume se. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . zapravo. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. U sva kom slucaj u. internali za s kolsku decu i vojska. boles nic im a. saspe se u mlake teg le ii i boec. .asto i zuto vo. a li dobije prijalniji miris. bolnice. savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. tj.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . pijanstva. nl! treba ga du go kuva li . izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. pazeCi pri tom da ne pregori. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. divljih jabuka. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. lIt oliko vise vil a min\! izgub i. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). Vocni ~jcvi. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. Sumsko iii uivlje voce. U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. Najvi se se ceni rumeno. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. sumskih jagoda. sipak izgubi jedan d ec vilam ina. musmule . dobro zap us i i c uva do upolrebe. gloginja. a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi.i h i vitaminskim ca j evil11a. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. mus mula iii nekih drugih pl odova . jer uk olik o se duze ku va . Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. sva ki za sebe iii u smesi. samo uno koje nij e otrovno. Nazivaju . jos dok je mlak. iscedi. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu.:'e. oskoruse. drenjina.IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. osko rusa. . bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. Prie njcm.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . provitamina. pravo bogatstvo raznih vitamina. kru s ke. decj i domov i. Nazi- .1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. Cim se izvadi . brekinja . Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm. pl-edsta vlja citav j edan arse nal. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. m a lin a. vilalllinskilz kO/lcenlrala. jer se izra duju od vitaminskog hilj a. bo rovnica. trudnica ma.

pojede stoka iii istruli. sa sto manje d rZaka. Nasi bnlani i planinei.ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea.ick i zapakovati . Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. drZi se oko pola sata. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs.m voccln. »upalili «. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell. Izrada zamene za kineski caj. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta. maline. 'kamilica i drugo. Lipov evet je najcesCi narodni caj. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. imali bi v. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. Osuseni voeni caj mora se herme[.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. tj.isea od kupine.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. zova. Oni se toee u svim javnim lokalima. sarplaninski caj. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. ribizle. vrani lovka. . a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. Njima se lece mnoge bolesti. Racli prijatnij eg ukusa. da vrenje ne bude suvi se burno. Uvijanje. . sumske jagode i ogrozda. nego tiho i postepeno. Isto tako se pije [ nana.

Ianeno seme. avionu. Isto tako. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. sto je za mnoge osobe vrlo vaino. na·na i limun deluju protiv povracanja. Ipak. tj . jer se zbog toga najc':esce zakasni. na brodll iIi stani. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . . saIep. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje.el1ag sasrava. nego obieno njih povise. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj. a hrastova kora zatvara. a zalfija deluje potpuno suprotno. Cesto se cuje da »ne postoji bolest . slieno kao beli slez.nane i matienjaka i tome slieno. Daleko od toga. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. Uostalom. deluje zaustavljajuCi proliv.nego bolesni'k«. pre svega. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. ona .i glavna. pogotovu za neke trudnicc_ . uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna. utoli'ko eesce upotreblj ava ova. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo. a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. To nikako. i 0 tome se mora vodili raeUlla. kora krusine otvara. ne poznaje se tacan hemijski sastav.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti.. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow. jedna od lih materija je pretezna . lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke.sllsi «. uglavnom preventivna blaga sredslva.nega lditi. -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. jer su biljke slai. Na primer. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. a matienjak. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha.

bunom. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. s lucaj s velebilj em. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. Ovo blago bilje deluje spor ij e. Zbog toga se. Dve kasike kamiJ. opijumom. tj . Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. kopriva. mu~mule.e usIa. tj. 1. podubica. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . ostaviti 2 sata. crnog i belog sleza. grgljati i naj zad popiti. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. hrastova kora i sisarke. paprena i ljuta jela. S. k iseia. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. ne piti s drugima iz iste case. kad se prohladi d ekstrallUje.oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. 2. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. 3. Opore biljk e. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. kao ~ to je to. Za ispiranj. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . 7. koren crnog gaveza. m edu kojima ima i patogenih. salep i drugo. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. oso bito zaraznih. bun ikom. dunjino se me. . odmah poklopiti i posle pola sata. 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. zdravac. trava od srdobolj e. 8. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. BOLESTI USTA P. 4.ice (titrice). birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. Zbog toga us ta treba drzati cisto. zube redovno prati posle svakog j ela. procediti i time ispirati usta i grgljati. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. tatulom. bedrinac i dr. usJed eega nastaju razne komplikacije. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. Iednake delove !ista podbela. stoji pola sata. strugane jabuke. osobito hronicnim bolesnicima. naprotiv. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. odlije i time ispiraju usta. Po 2 supene ka~ike titrice. U ustima im a mnogo mikroorganizama.ie mnogih bolesti. odliti i grgljati. ocediti i time ispirati usta. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . izbegavati slana. 6. zalfije. sreenjak. Sto se tiee ishrane. gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme.

13. 26. kao pod 8. koprivinog lis ta i kamilice. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica). !ista nane. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. 20. maline. 23. nane i planill'sk<>g /5ubra.J 25. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). maticnjaka. kamilice. Po 10 g hrastove kore . hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. kao pod 18. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. j er je mirisno i nije mnogo oporo. kao pod 18. 15. . 12. miloduha. 28. na kraju. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. kao pod 8. kad se ohladi. i. 29. 19. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. popiti. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. cimeta i anisa. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. Jednaki delov i kamilice. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. 24. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. Po 5 g bedrinca. kamilice J zdravca. procediti i tim caj em ispirati usIa. kao pod 18. kad se ohladi. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. Jednake delove cve ta majske ruze. puklopiti i posle 6 sati ocediti. 11. Caj treba ddati sto dille u llstima. kao pod 18. Po 5 g :lalfije. za lfij e i kupine. belog i crnog sleza. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. Po 5 g musmula. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. pitome nane i zalfije. kad se ohladi. kao pod 18. 22. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. kao pod 8. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. 18. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. Dva deset grama miloduh a. idirot a i gaveza sitno izrezati. Po 5 g lista kupine. 14. ribizle i pi tome nane. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. kao pod 18. . J ednake delove idirota. kao pod 18. Po 10 g korena ratanije i zdravca. biti kao pod 8. kao pod 18. 10. posle svakog grgljanja. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. 21. maticnjaka i zalfije. podubice. 17. kao pod 18 . iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. kao pod 18. !ista pitome nane i maticnjaka. Po 25 g n ane. zdravca. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. Ovo je dobro i za decu. 16. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. o s koru ~a. ocediti i time ispirati us ta. poklopiti i posle 4 sata ocediti. poklopiti i.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. Po 10 g rizoma zdravca. 27. Po 20 g hrastove kore. Po 5 g zdravca.

3.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi. ali. 6. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. 1ma vec i broj naseg i s tra n. miloduh. kao pod I.u organima za varenje. a od inostranog karanfilic. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. gasova. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. kao pod I. 1. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . U Londonu. uredna s tol ica. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. sa mocu i potis tenost. uop s te . Po 1 kasika miloduha. izb egava nje dru stva i. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. najkvirc. kao 4. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. sial ki koren. pravilna is hrana sveiilll. pre svega. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. god. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. ocajanja. SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. kao pod I. nikom nismo bile dosadne. To je. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . !cardamom i dr. a drugu uvece posle obeda. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. Medutilll. 5. nane i mati cnjaka. na zalost. eugenolni bosiljak. donek le prikrije . Po 3 zrna kardamoma i najkvirca.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. presni m povrcem i vocem. U nas manje. hi gijena usta i. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. 2. pomorand ze. kao pod I.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr. a u in os trans tvu zna lno vise. uopste. maskira neprijalan zada h iz usta. limunova i pomorandzina kora. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze.10 III ace bilje. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. sma nji. smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. . 7. kao pod I. nikad je nemarno dovoljno«.

Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. ocajnice. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. Po 20 g moraca. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. 5.ti i upotrebiti kao pod 7. protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. ostaviti 15 minuta. maticnjaka. kao i u drugim slucajevima. Morac. lekovitiji caj . kima . Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. 3.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. 7. ocajnice i majkine dusice. kao pod I . Iednaki delovi anisa. nane i siSarica hmelja. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. I ovde. rastavica i pelena. jer je i med lekovit. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti. gasova. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode.i korij a ndra i 10 g korena angelike. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. Kad se preliju kljLlcalom vodom. U bo rbi protiv mraka i neznanja. a sladak posle obeda. Iednaki delovi kicice. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. Ko ne maze da podnese miris tHrice. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. kao sto su morae i anis. 2.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. a s to je n ajvaznij e. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. 9. 4. pitome nane. kolicina se odreouj e prema uzrastu.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. Po 30 g moraca. 8. Iednaki delovi kamilice. Punu su penu kasiku titrice s tavit. 1. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. anisa. Neza. kao pod 5. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). ocediti i nezasladeno piti pre jela. majkine dusiee. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. 6. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja.s laden caj piti pre jela. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. pitome nane i matienjaka. . potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. maticnjaka. To je na mirni ca koja se veoma tesko var.

odlije se od taloga) . Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. kao pod 9. lincure. naljblaii le kovi. idirota i kud rave nane. 19. a kiselina drazi sluznicu. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. zasladene m edom ili voenim sirupom. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. kao pod 9. karnilice. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. ka mili ce i vra nilovke. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. da omeksa i. Po 25 g vra nilovke. 18. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. 17. 13. kao pod 9. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. kao pod 9. Pije se svakog sala po 1 kasika. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. kao pod 9. 3. ali nezaslaeleno pili pre j ela . Po 25 g hajd ucice. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. . Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. id iro ta i odoljena. 15. 16. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. kore gorke pomora ndze. idirota . pogotovu kada je u zapaljenju. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. 14. prokisne. Po 20 g nane. Po 30 g 'nane. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. kao pod 9. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. moraca. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . 2. dakle. majora na. mo raca i raslaviea. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. kao pod 9. ali se pre thodno mora prokuvMi. Po 30 g na ne. 12. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. Po 20 g kicice.i timij a na i 10 g m at ic njaka. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. jer se brzo kvari. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. 15-20 minuta. kada se ohladi.112 LECENJE BIWEM 10. on e opo rog ukusa. lipe . Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. 1. 11. Po 25 g m ajo ran a. a one koji nisu gorki posle jela. kao pod 9. kao pod 9. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . oni koji pokrivaju. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. Po 30 g vranilovke. Bolesnik mora traziti po moe lekara. lincu re i na ne. Po 30 g kam ilice. m e tvice. d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno.

15. .UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. kamilice. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti.I ova sluz je bljutava i otuzna. . Prema tome. 11. otufnog.KOl E SE . Po 20 g korena i cveta be log sleza. Neke osobe ne podnose evet divizme. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. Po 10 g eveta ernog i belog sleza. odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. kiselih visanja. 8. zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. prema ukusu bolesnika.i ernog sleza. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. Po 10 g piskavice ili grckog semena. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. jer im drazi organe za disanje. pomorandZe. 'usta ~ jednjak. 7. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. popariti sa pola litra kljucale vode. jabuka i drugog voea. popariti jednim litrom kljuca le vode. podbela. Da se m i r-~s i ukus poprave. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . maticnjaka i bokvice pomeSati. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. Po 109 cveta brdanke. Pedeset grama korena belog sl eza . kamilice i podbela. tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. 6. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. 10. 12.') g lista belog . BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. Po 2. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. lekar ee za svakJ. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka.Sluzi su bijutavog. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. navedenih ra nije pod 5. cveta nevena. ribizla. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. nevena. . podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog . Ovde je naveden veCi broj recepata. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. 5. Po 10 g korena omana. kamiliee. crnog gaveza. zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane. 14. neprij atnog uJeusa.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. pogotovu bolesnici koji dugo boluju. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. Po 20 g eveta kamiliee. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. pomesati. malina. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. lista hajduci"Ce.preli. 13.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. 9. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. slucaj odrediti lek.

kao pod 4. 7. selena.icice. kao pod 2. 11. maj. Jednake delove hajducke trave. korena belog sleza. ali da ne vri. Osobe koje ne podnose gorko. Po 10 g korena selena. dana kad god se ozedni. lravu·ivu. ruse. ocajnice i cveta trandavilja. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. selena. buacka i dunje. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. Po 25 g korena crnog gaveza. slatkog korena i pirevine. kamilice. Po 10 g korena omana. 3. petrovca i kima. mogu za· sladiti caj medom. KATAR ZELUCA (Ga stritis. . vodopij e. lista bokvice. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. Iista pitome nane. pe t rovac. piti u toku dana umesto vode. hajducice. od verema travu. kao pod 2. kao pod 1. B. Zimi se kuva caj od os usenih listova. 5. 9. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. podbela. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. 4. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. 2. kamilicu. kao pod 2. kao pod 4. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. nanu . orahovo lisee. crnog sleza i kamilice. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. anisa i porno· randzine kore. Po 20 g majkine dusice. debelu koku. crnog gaveza i reuma. kao pod 2. kao pod 4. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. 2. steze. 6. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. belog sleza i pirevine. kao pod 2. skinuti.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. kao pod 4. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. Po 30 g lista pitome nane. lipovog cveta. Po 20 g kamilice. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. k. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. I ovde eemo navesti veei broj smesa. Jednaki delovi hajducice. Piti 2-3 puta dnevno. 10. crnog gaveza. Po 10 g cveta kamilice. smilja.

s latke paprati i s lavelja . ka mili ce. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. Medutim. kao pod 1. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. !is la be tog i crn og steza i rusomace. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena. zalfije. . odnosno sa hioscijaminom. Po 15 g kore na crnog gavcza. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. cvela lava ndute . crnog gaveza. 6. 4. kao pod I. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. kao pod 1. ma lic nj a ka . s ladica. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. kao pod I. 9. 5. kao pod I. 4. kao pod I. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. 2. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. talula. kao pod I. angelike. idirota i moraca i 10 g kamilice. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. iatfije i ruse. angelike. kao pod I. 10. oma na i pirevine i po 10 g moraca. sacinjenih od neotrovnih biljaka. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. hajducice. OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. lipovog cveta i slatkog korena. maticnjaka. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. rusomace. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. 8.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. Po 20 g kantariona. Po 15 g kantariona. bo kvice. k ao pod 1. beli bun i mandragora. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. omana i idirota. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. betog steza. kao pod I. jer lake mogu izazvati teska trovanja. 7. kami!ice i moraca. Po 15 g korena crnog gaveza. 3. kamilice. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. a ni sa i cve ta tra nda vitja. kamiIice. kao pod 1. stadi ca i lrave od srdobolj e. !ipovog cve ta . sladica. Po 10 g ki cice. Po 25 g kore na crn og gaveza. Medutim. Po 25 g cve la podbeta. Po 25 g korena crnog ga veza. betog steza. kao s to su: velebilje. Po 20 g ka m iti ce. bunika. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. korena mas lacka i kore krusine.

Po 30 g lincure. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . 2. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. 1ma i · drugih vrsta dispepsije.ive h rane boga te celulozom . m oraca i korij andra i po 10 g lincure. kim a. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. kao pod 1. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . zove. kicice i komoniJke . Po 25 g kokoca. kao pod 1. kao pod 1. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. j er j e varenje o teZaoo i uspore no. kima i idirota. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. 8. h ajducice. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. Po 25 g korena idkota. trave-ive i grcice. kao pod 1. Na primer. idirota. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. ko re od gorke pomorandze. Po 20 g gor k e deteline. k ao pod 1. podubice. Po 15 g idi rota. trave-ive podubice. . kima. angelike i lincure. 4. angelike i ruse. ko moni ke. omana. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. 3. Po red razn ili tegoba u trbuhu. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. lincure i rudinskog pelina. kao pod 1. Po 25 g blazenog ckalja. 6. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. 7. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. Po 25 g pelena . kicice.. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. kao pod 1. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. Po 20 g korena selena. 9.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. _ 5. kao pod 1. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. hmelja. u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . Po 20 g trave-ive.

Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. ko rijandra. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. Piti umesto vode. Po 40 g korena idir ota i lincure.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. kr~anje u crevima i druge tegobe. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. 9. za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. Po 50 g idirota i oman a. pi-ti 3. sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. 8. gorcice. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. lincure. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. maticnjaka. osobito posle jela. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. poklopiti i posle 2 sata ocediti. ma ticnjaka i h ajduoice. kao pod 1. prtome nane. Od vehke pomoei su tzv. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y. Po 15 g kieice. kao pod 1. omana i 10 g pirevine. Po 15 g kima. 2. kao pod 1. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. gorke deteline. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. 10.Ie. Po 30 g hajdu ~i ce. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. kao pod 1. kada se s ml a~ i.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. 5. tan ina (oporih materija). pre svega. Po 15 g lis ta pitome nane. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. Topli oblozi na trbuhu. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. nadutost. smanjuju tegobe bolesnika. Osobita painja se obraca na ishranu.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). 11. idirota. is landskog lisaja i 10 g trave-ive. podubice. k ima i anis a i 10 g nane. hajduOice i po 10 g trave-iove. gr~evi 1I trbuhu. . 6. 7. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. kao pod 1. Po 30 g moraca. 4. kao pod 1. 2. 1. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. Znaci oboljenja su proliv. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. a kim u a vanu s tu ca ti . sve dobro isitniti . 3. kao pod 1. kao pod 1. lanenog i dunjinog semen a. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. Po 15 g kamilice. k ao pod 1. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. lista koprive i korena pirevi'l1e.

12. kao pod 2. 3 supene kasi. Po 25 g srcenjaka.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. Po 20 g troskota. kao pod 1. kao pod 1. trave-ive i rusomace. pektini). kao pod 2. kao pod 2. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. 6.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. prvenstveno namimice s malo celuloze. kao pod 1. Po 25 g hrastove kore. Po 25 g !ista koprive.ifenolska jedinjenja). Pre svega. . vranilovke i rusomate. Po 50 g lubenicarke i steze. kao pod 2. 3. Po 25 g majkine du ~ ice. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. 8. ostaVli. nane.i krvavi . uzimajuCi uvek neku drugu smesu. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. vranilovke. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . Daju se i raz:ni lekovi.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. Po 25 g lista oraha. srtenjaka i trave od srdobolje. 11. koristeCi hranu koja se lako vari. sve pome~a. hajducice i borovn-i. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. To se postize posebnom dijetom. kao pod 2. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. nane. 2. pod bela i kflmilice. kamilice. 5. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. Da ne bi doslo do navikavanja. Po 20 g srcenjaka. 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. Po 20 g trave std e. steze. 4. Po 25 g kamilice. Po 25 g islandskog liSaj a. 7. vranilovke i karnil. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. tj. potrebno je menjati cajeve. Po 20 g korena repuha. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti.i: 1. 4. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa.ice. lis ta borovnice i bokvice. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI.ce. ocajnice. bokvice. po 10 g cveta majske ruZe. bokvice. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. trandavilja. kao pod 2. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. trave od srdobolje. kao pod 1. nane i t·roskota . kao pod 2. kao pod 2. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci.118 LECENJE BIU EM 3. 9. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. kima i rnorata. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. nane i cveta kamilice. otajnice. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. lis ta bokvice. Prolivi su vdo cesto sluzavi. koprive i hajdutice. azulenogene materije (antiflogistika. posto je kolitis dugotrajna bolest. 10.

i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. mravinea. ocajniee i pitome nane. Po 20 g s teze. kao pod 1. kao pod I. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. 26. lineure. kao pod I. lanenog. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. Po 30 g idirota. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. idirota i kore krusine. trandavj. Po 10 g planinskog cubra. oraha. kao pod 16. kao pod 16. 11. rusomace. Po 10 g planinskog cubra. 13. nane. miloduha i islandskog lisaja. dolivajuCi isparenu vodu. 8. 27. vranilovke. 22.o pod 16. Po 10 g planinskog cubra. drunje. srcenjaka i zrelih borovniea. popiti u 2. podubice. kao pod 1. Po 10 g ploda pasdrena. korena angelike. Po 30 g Iineul'e.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. 9. 15. majkine dusice i kamiliee pomesati. 12. majkine dusice i hajduciee. 20. planinskog cubra. miloduha. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. pitome nane. kao pod 16. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. ocajniee. borovih pupoIjaka. 25. srcenjaka. kao pod 16.j srcenjaka. Po 10 g eveta kamilice. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. Po 10 g odoljena. kao pod 1. hrastove kore (u prall stucane). Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. 21. ocediti i.3 doze. 6. kao pod 1. vranilovke. Po 5 g pupoljaka od erne topole. 23. kao pod 1. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. kuva-ti jos 5 minuta. dodati 1 kasi·ku korena selena. Po 10 g stde. dodati 10 g rizoma pirevine. 19. Po 30 g kantariona. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. trosko ta i bokviee. koprive. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. 14. 10. kao pod 16. 18. nane . odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. Po 10 g majkine dusice. m aline i kupine. kao pod 16. borovniee. belog sleza. b. kao pod 1. 16. kao pod 16. Po 20 g ocajniee. rizoma idirota.ena. Po 15 g kore krusine i plodova pasd. kao pod 16. 20 g kamilice i 5 g maslacka. Piti u toku dana umesto vode. kao pod 1. kao pod I. pirevine. Po 15 g maticnjaka. 17. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. 24. . kada se ohladi. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. nane i odoljena. emog gaveza. Po 10 g dunjinog. srcanika. Kas iku salepa.Jja i divizme. maticnjaka inane. jabuke. lavandule. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. 28. kao pod 16. sumske jagode. 7. pirevine i emog gaveza. kao pod 1. majkine dusic e. kao pod 16. trave od srdobolje.

bokviee i troskota i 10 g nane. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. list kupine. s rcenj a k. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. nego blage caj eve od l1al1e. Po 30 g stde. lalfij e. trave od srdobolj e zdravea. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. 14. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. Po 25 g lista od nane. 9. ribizle. koren srcenjaka. kamiliea. 15. Strugane jabuke. kao pod 9. Cubar. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. koprive. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. kao pod 9. idirota. kruske i bokvice. pre svega. hras ta . lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. kruske. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. ma line. oporih. stueano dunjino seme i drugo. rule. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. Po 2. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. 1. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti. Po 20 g trave od srdobolje. 4. trava od srdobolj e.1 g eveta kamiliee i lista nane. al i ne l1ekuvallu vodu. razne vrste stavolja (Rumex). ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. semena dunje i lana i lista nane. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. zdravae. maticnjakom i t ~tricom. S.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. hrastova kora. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce. trava-iva. osobi to dece. vranilovka. l iva trava. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. zir i ~isarke. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. beli luk. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. list ernog sleza. 13. taninskih materi ja. Samlevene hrastove sisa rke. petrovae. maticnjak. kamilice. 11. bolesnik mora traziti pomoc lekara. borovruee i oraha. stefa. sam iii zajedno sa nanom.guisorba) i 10 g majkine dusiee. bokvice. plod zesljike i kantarion a. Protiv proliva pomazLI. Kad se ohladi. dunj e. za. Us pes no deluje kantarion. 7. biljke koje imaju stavoSkih. kao pod 9. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. kao pod 9. 6. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. roscica. pogo tovu kod deee. list m edvedeg grolaa. kil1eskog ca ja. hrastove kore i srcenjaka. 10. zecje stope i kamiliee. nana. lis t i koren koprive. . cera. bislorla) i lubenicarke (San. Po 25 g majkme dusice. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. srcenjaka (P. 2. kao pod 9. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. ogrozda. lormenlilla). s umske jagode. kao pod 9. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. 12.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. jabuka itd. 5. list i plod borovn iee. 3. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. U svako m slucajli.

kao pod 9. migrena. 24. ogrozda. maline inane. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. plivanje. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. kao pod 9. virka. zdravca.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. Po 25 g cVI. 29. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . kao pod 9. zdravca. kam ili ce. kad se ohladi. Po 30 g ri zorna zdravca. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. 22. 31. 28. 26. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. opsta slabost. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. smilja i vranilovke. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. hras lovc kore. osobito deci. po mQgucnost>i nesladeno. srce nj a ka inane. 21. 23. kao pod 9. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. . kao pod 9. Kretanje. Po 30 g cvela trandavilja. divljih jabuka krusaka i sipuraka. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe. a osobito na mozak. oskorusa. Zt\TVOR. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. 25. 17. pod 9. kao pod 9. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. 30. Po 20 g petrovca. borovnice. sum ske jagode. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. Po 20 g korena zecj e stope. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. ocediti. po 20 g vra nilovke i kamilice. kao pod 9. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. koprive i osusenih divljih kru. a jos vise deci oboleloj od proliva. gimnastika. TVRDA. s ipuraka. island skog lisaja i tim ijana. kao pod 9. 20. kao pod 9. kao pod 9. kamilice i hajducice. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza.! ta i li sta podbela. 18. dunja i musmula dobro isitr.aka. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. 27. neraspolozenje. nadutost. kao 19. Po 20 g lis la k up ine. kao pod 9.

Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. Za decu: po 25 g kamilice. 9. blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. korena selena i amana. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. pre svega. trna i zove. Po 30 g plodova lOve. 14. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. kima i cveta crnog trna. sapunjace i lanenog semena. Po 20 g kore zestike. 4. 13. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. 8. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. osobama koje pate i od gasova. nadutosti. kao pod 3. Po 30 g sla tkog korena. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. kao pod 3. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. kao pod 3.i crnog sleza. Propis jugoslo venske tarmakopeje. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. pre svega. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. kima. zove. turcinka. kao pod 3. 5. . preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. kao pod 3. 16. korena omana. Po 30 g kore kmsine iii zes tike. belog . plodova klima i zove. Caj se. 12. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. kad se ohladi. anisa.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. Po 25 g kore krusine (ili zestike). Ovaj caj se preporucuje. kao pod 1. 1. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. cveta kamilice. To ponoviti 2-3 puta dnev no. kao pod 3. kao pod 3. za uredivanje s tolice. Po 20 g gorke deteline. . kao pod 3. 11.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. Po 30 g kore krusine. ani sa. plodova pasdrena. Po 15 g moraca. za ciscenje (Iaksansi. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. m eteonzma. 15. moraca. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. 6. zasladiti m edom i popiti . 3. odjednom popiti. sladica. kamilice. plodova kima. lOve. 2. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. 10. kad se ohladi. bele mrtve koprive. kima i moraca. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna. kao pod 3. kao pod 3. purgansi). po 10 g bele mTtve koprive. angelike. 7. kao pod 3.

3. v-isnja. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. ribizla i kupi na. smesta poklopit. PROTIV GABENJA. Po kafenu kasiku maHonjaka. Ovo ponoviti vise puta dnevno.j postupi'ti kao pod 1. Meuutim . Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. poklopiti . mi'l oduha i cveta lavandule. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode. Po kafenu kasiku rnaticnjaka. kao pod 1. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. pomorandze. kao pod 1. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. kao pod 1. kore gorke pornorandze. 6.i i poslJe pola sata pro cediti. soli i sireeta iii Hmunovog soka. 11. 18.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. pomorandZa. kao pod 3. Pije se po 1 kasika svakog sata. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . prerna potrebi 'i zelji bolesnika. presan i kiseo kupu s. toplo iIi hladno. srnesta poklopiti i. 7. 8. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) .risa i ki-selog ukusa koji osvezava. kirna i kleke. pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. kad se ohladi. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. . odliti. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. jer j e one vrlo otrovno. Kompo t od sljiva i smokava. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda. 9. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. U tu svrhu mogu se koristiti limun. kao pod 1.ku rnaticnjaka. 10. raso. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. lirnuna.i t: i one vrlo opas no. Po kafenu kasi. pa moze izazvati i smrl! ). 5. Po kafenu kasik'll rniloduha. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. lirnunove kore i surnskih jagoda. moraca. rotkva i rotkv-ice. ribizle. ukusa i izgleda. 2. ke l eraba. se dobi ti 1I svakoj apo teci. kao pod 1. 4. POVRACANJA. jabuke iii nekog drugog voea. jer . PODR1G1VANJA 1.

Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. povremenD se svakodnevno jace promucka. a osobito zeludacnog soka. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. naroeito zene. hin inovoj ko ri . Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe. pa. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. do koj eg svako moze lako doti . podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla.ljive bolove od upala vena. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. . oporo i sluzavo_ 1. stavi u sud i prelije najboljom komovom rak. Vama napomcna. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. o sim toga. koje osecaju neizdr:l. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja. pre ma tome. i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). u obl·LIm caja. ko. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta.ijom iii najboljim starim crnim vinom. dobro se sud zatvori i dr:l. Zatim se odlije i iscedi. p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne.ja se ceni svuda u svetu. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . jer su to uvozne droge . Ovo nije naucno ispitano. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako.i desetak dana. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela.

gorke delelille. 4. Ovo se ponavlja nekoliko puta. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. podubice. i beli luk. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. kici ce. poklopili. i to se odjedno m pojede kao obrok. uvek u razmaku od 3 dana. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. Caj od cu bra. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. iscediti sok i odjednom popiti. sve pomeSati. hm elja (sisarice). bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. preliti sa cetvrt litra vrele vode. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re.Punica granalum). To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. vranilovke. glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. semen a bundeve i ploda pasdrena. 2. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. prokuvati i.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. uzeti 2 kasike ove smese. os tav ili 2 sala. Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. Irave. hajducice. ocediti i dati kao klizmu. limijalw. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. jer je nar otrovan! . ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. osim bundevinih semenki. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. 6. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. j er ako se nepravilno upotrebe. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. 5. njcgov sok. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. pa i da umre. 3. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. kore od gorke pOllloral1Cl ze. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. 3. Nar (sipak. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. procediti i popiti u toku jednog sala. ostrugati i nastrugati. it1.i ve . Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). posto se ohladi. mogrnnj . odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. pel ena.

As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. 2. ista terapija se mora ponoviti. gadenje. popariti jed· nim litrom kljucale vode. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. kao pod 1. povraeanje. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. uopste. Po 25 g rudinskog pelina. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. noene strave.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. pro· liv. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. Po 25 g cveta kamilice. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. kora nara iii sipka. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. pa time bolesnika klilsti'r ati. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. Lecenje je jednostavno. za gO\ledu goveee. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. Posle 3 dana avo ponoviti. Neka deca postaju nervozna.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . kada se ohladi. poklopiti. da bi se utv. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. gde nema kanalizacije i. T'O su rizomi navale. 1. . ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n.. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. J. po· vratica i mdinskog pelina. kamala (sa Filipina). bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. ali mora biti pod kontrolom lekara. a muzjaci nesto kraCi). ostavi. koso (iz Etiopije) i druge. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. javljaju se grcevi. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. kamilice i pelena pomeSati. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i. medom zasladiti i u 2 doze popiti. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. poremeeaji vida i sluha. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. procediti. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. ocediti i popiti u toku dana. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. 2. naduvenost. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas.

UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. 4. 3. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. JI1aj kine dusice. 11. 4. cveta vratiea. kao pod 2. kao pod I. 8. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. svega 2-3 mm dugaeke. Sitne su i tanke. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. vranilovke. Po 20 g eubra. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. kieice. omana i borovnice stucati u prah. 10. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. Po 10 g cubra. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana).ih crew:hih glista). posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. Sve isi tniti i dobro izmesa ti. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. lincure i 60 grama kore kru5ine. stoji poklopljeno 2 sMa. eubra. Po 25 g pelena. vratica. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. kraljevca i odoljena. kamilice. 5 g agara . kieice. pelena. 2. 7. 7. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. Po 20 g plodova borovnice. Najce. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. povratiea. kao pod I. kao pod 2. jer je prasak neprijatan. kao pod I. 5. . Po 25 g s tucanog belog luka. pomesati s medom i pojesti. Po 20 g pelena. kao pod 1. 5. moze se pomesati i s medom. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. posle toga oceiliti.kao pod 2. vraniloVlke i planinskog cubra. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). Po 25 g pelena. 6. Piju se i ovi cajevi: I. 9. Po 5 g povratiea. ----' .j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. kao pod I. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. lincure. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. 6. kao pod I. Po 10 g kamilice. Pet grama omana u prahu. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. vratiea 1 lin cure.

trave-ive. m a ticnj a'k a. zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. 4. Istim kolicinama pelena. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. U naucnoj i narodnoj medicini se. smir l ja.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. Jednaki delovi nan e. cesto po nekaliko meseci pa i d uze. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. maslacka. podubice. omana.3 sata da se »kiseli «. . Jednak i delovi n a ne. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. petrovca. trave-ive. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika.k. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. Lecenje traje duze vremena. ocajnice. smilja. kao pod 1. kao pod 1. Jedna ki delovi pitome nane.tome nane. steze. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima.i caj kao pod 1. 3. ali neotrovnih biljaka. maJt>ienjaka. tatula. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. kao pad 1. pored drugih lekova. 1.1 naliem organizmu. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke. 5. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. Medutim. moraca i krusine. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. podubice. kao pod 1. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. trave-ive. t itrice i hajducice. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. tj . velebilje. najbol je rezultate dala piloma nana. tr ave-ive. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. popariti sa litar i po kljucale vode. haoj ducice. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). 2. kao pod 1. ruse i k rusine. vodopije. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. 6. izgleda. ocajni ce i t r ave-'ive. pod ubice. pa od te smese kuvati i pit. J ednake delove maticnja ka. ruse. j er vrlo lako moze doei do t rovanja. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). 7. kru ~ine . Njena uloga j e ogr omna .oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. rusa. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o.

Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. vodopije. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). nane. Po SO g lazarkinj e inane. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive.njenje zucne besike tholekinetici. hajducice. orahovog lista. kao pod 8. kao pod 8. Po 20 g pelena. komonike. petrovca (ranjeni· ka). Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. kao pod 8. kao pod 8. lincure. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. hmelja. kanta riona. 17. Po 20 g resnika. Po 30 g nane. 21. odoljena. kao pod 8. komonike. . kao pod 8. holagogna sredstva). kao pod 8. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. kao pod 8. Po 30 g kantariona. kore zutog trna i korena vodoplje. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. dimnjaee i kieice. moraca i plodova pasdrena. hajducice. hajduCice. Po 25 g resnika. Po 20 g peiena. kao pod 8. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. Po 15 g ocajnice. 12. kao pod 8. trave-ive i podubice i 10 g moraea. 20. 16. kao pod 8. nane. oeajnice. smilja. poklopiti.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. 15. brezovog i kruskinog lista inane. kao pod 8. giogovog cveta i kamilice. masiacka. ruse i orahovog lista. podubice I maslacka. 13. bHo da po jacClvaju pral. 9. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. kao pod 8. bilo da podstieu. maticnjaka i kore krusine. 18. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. 14. 11. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. 10. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. Pedeset grama nane. nane i kantariona. kao pod 8. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. 22. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi).

vodopije i ma slacka. ma ti cnjaka i kore od zes tike. Preporuka. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. pre svega presnog. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. p ngotovu m asna jela. podu bice. 25 .3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. ru se .U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. takode. 2. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. 31. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. kao pod 8. petrovca . Piti 2. cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. Pedese t gTam a nane. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. Izbegavati tes ka. moraju se piti Ilezasladeni. Posle sva. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. 34. ko ri s ti kao lek. kao pod 8. Po 20 g na ne . Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. Po 20 g na ne. plod ova pasdrena. .iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. 32. 30 g trave· ive i 109 ruse. P. pasdrena i kamilice. Po 15 g kukuruzne sv ile. tros ko ta.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . kao pod 8. Sezdeset grama nane. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . Po 50 g vodo pij e i stde. posle 6 sati ocediti. K ol ik e. m a ti cnjaka i kim a. 4. 28. ruse i smilja. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . Po 25 g semena gujine trave. 27. 26. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . a li i to sto manj e. kao pod 8. ruse. Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. sto je rotkva Ij uca. kao pod 8. petelj a ka od visa nja. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. trave ru se. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. tim je bolja. ruse i ocaj nice. kao pod 8. k ao pod 8. 30. pe trovca. kao pod 8. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. 33. . J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. 3. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. kan ta ri ona i ka mili ce.. kami lice. 29. k ao pod 8. ruse. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. 24. Jesti s to vise povrca i voca. kao pod 8. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). trave·i ve.

biljke zdraljevine i drugih vr- . slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti.pre svega. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. Medutim. Osim uzimanja lekova. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes).j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. skle roza srcanih krvn:ih sudova. kao pod 4. cveta od zute hajducice.Jno leci. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. . Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes. kao pod 4. 6. kao pod 4. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje. <is to tako. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. kao pod 4. kao pod 4.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. II.lijarna. 8. . kako to narod kaie. Po IS g ruse . gvanidinska jedinjenja. bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. hajd ucice i nane i 10 g klekinja . . jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. sm iI j a. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. kao pod 4. 10. 7. fami. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa .ki lekovi. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. prema vrsti i tezini dijabetesa. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. Po 30 g ruse. U nekith osoba javlja se ova bolest. 9. zute hajducice. Pojava secerne boles ti j e nasledna. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. nane. lica koja se malo kreoo. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. ruse. i »od seki racije«. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob.koze ili groi danog secera) u krvi . insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. kantariona i korena vodopij e. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. U oboleli h j av·Ij a se. rnzurne se. To je. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. o sobito masnu hranu. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. kao pod 4. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. insulin. Po 20 g ras tavica.

krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. govede. presMog (kad god je to moguee). Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. testa. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu. Medutim .u ruku. nekima taj isti pelen. krto meso (zivinsko. Objasnjenje lezi u tome. Po~to je secerna bolest dugotrajna. posno. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. je isto toliko vazna . Na primer. . Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi. mesana povrce itd. Jesti sto posnije: mMogo povrca. posnu ribu). uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. trava-iva. Boranija (zeleni pasulj. Dijeta. gr~ica (gorka detelina). ugljeMe hidr at e. hleb. sto gotovo sva. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara.reme potpuno izbaciti iz ishmne. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. a zimi smrznutu. zeleni grah. i to sveieg.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. beli i crni luk. Smanjiti. kiselo mleko. .9ti ii ulja treba mesno v.e &latfkiSe. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. razm. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. levulozu. osu~enu iIi iz konzervi. osobillo ~eCer. Kad se u mokraCi pojavi aceton. telece. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. pravHna dij etalna ishrana . ma. pre svega. a nekad i vafnija od uzimanja le kova. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. Prema tome. Medutim.~ecera~a. Iincura. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine. Os'lalo voce. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). nije pomogao iii sasvim neznatno. pei"Sunovo lisee. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. nego sarno po savetu lekara. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. j e r je skrob i zvor glikoze. U ovoj knjizi. hajdutica i dr. vec prema ukusu bolesnika. dobar ajvar od crvenih paprika. Grozde je gJavni izvor glikoze. Masne materije ta. pre svega.

borovnice i duda. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). Po 20 g korena i cveta maslaeka. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. vekovirn a koris te presnu salatu od . Po 30 g zdraljevine. 8. 12. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. kao pod 1. pa i protiv dij abetesa. dobro pomesati. kao pod 1. kao pod 1. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. 16. venje (klckinja) j zdraljevme. lanenog semena. lista boravnice.s ta. SLanovnioi Ba lkana. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja. 3. zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa). 9. 13. 14. kao <pod 1. 6. ostaviti cta se ohl adi . kao pod 1. 4. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice.tniti. zdraljevine. 5. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. 10. !ista pitome nane. po 15 g lista duda. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane. kao pod 1. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. Po 30 g semena zdraljevine. kao pod 1. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena.s.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . kao pod 1.ta pitome nane. osim p er~unovog !is ta. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. Po 20 g trave daninoca. 7. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla). 11. osobito is tocnog i jufuog dela. Po 30 g semena od lana. rnahuna pasulja i zdraljevine. kao pod 1. Po 30 g be10g luka.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. . kao pod 1. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. kao pod 1. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . 2. kao pod 1. 15. kao pod 1. kao pod 1. poponca.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. kao pod 1. Sezdeset grama !ista borovnice. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i .

kao pod I .134 LECENJE BIUEM 17. kao pod 1. 30. Po 25 g mahuna od pasulja. U mnogim zemljama. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. 29. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. . 24. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. Plivanje. kao pod I. kao pod 1. ko god moze. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. kao pod I.Po 25 g korena maslacka. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. 19. kao pod I. Napomena. vodoJ!ije i crnog gaveza. 25 . Ipak. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. 18. jer . kao pod 1. Po 20 g semena zdraljevine. Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. jer oni bolje deluju. . Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje. uopstc. 20 g zdraljevine. 20. po 15 g ploda krusine i korena maslacka. ploda pasdrena. kao pod I. hleba. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. repusine. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. zdraljevine. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. lista nane i duda. Posto .znati stariti«. kao pod 1. piskavice. dudovog lista i pelena. Po 30 g trave-ive. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. . 22. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. kao pod I. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. kao pod I. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. masti i. ali nikako secerom ni medom. 23.Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. Posna hrana.gojiti se . Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. kicice. maslacka i zdraljevine. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. planinarenje. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. kao pod I.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. 26. gujine trave. kao pod 1. 28. kao pod I. Gojaznost treba leciti. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. Po 20 g korena belog sleza. neka pije nezasladene eajeve. Po 25 g kantariona. lana i dunje. 27. 35 g mahuna od pasulja. 21.

7. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena. cve ta l11as lacka i li sta maline. kacl se proh ladi. 3. ploclova pasdrena i sene. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. persuna . Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. bele I11rtve koprive i hajd uciee.i korijanelra i cvela kami li ce . li s la mas lacka i vinove loze. bos io ka. kamilice. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. anisa. poreel breze. 2. kao 'Pod I. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena. sitnice.Lecenje traje duze vremena. cve lova tma. brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. maslacka. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv.isanja. imele i rutvice.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. kao p od 1. Po 15 g ko re kru sine. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. IIi ovaj: breza.ecjeg lrn a. kao pod 1. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. ces to smese u kojima ima. pasdrena. a ni sa i korij a ndra. 7 . U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). moraca . kao pod I. cesto se uzima previse. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. s iadiea i zccjeg tma . kore bele topole. brezov list i koren selena. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. slatki koren i kukuruzna svila. cveta belog sleza i lista od zalfij e. kao pod 1. 5. trna. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. 4. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. kima i moraca.acka . U slucaju ole. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. Po 25 g p\oelova pasclrena. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. kao p od 1.i bele mrlve koprive. brac i':a. medvede grozde. korena site i odoljena. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. Dvadesc t pc t grama plodova sene. masL. . korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. rastaviea. . tros kota i imele. Caj piti nezasladen. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. i medvecleg grozda. klekinja. S uspehom se elaje i drugo bilj e. B. 6. bracica i kami li ee. kima. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. sv ile od k uku ruza i trave dani noea .

Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. zecjeg trna. borovniee. List stucati neposredno pre . nikako na svo· ju ruku. mrkve. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. popariti s pol a litra kljucale vode. 5. . Po 25 g korena maslacka. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. dodati navrh noza sode bi· karbone. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. lista pitome nane i klekinja. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. brani ranD u . Lisni brezovi pupo/jci. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. kao pod 9. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. persuna. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. persuna i idirota. dodati vrlo malo. 4. kao pod 11. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. Po 20 g ploda eelera. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2.prolece pre nego sto ee breza prblistati. 8. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. tj. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. 12. Po 25 g korena vodopije (eikorije). 7. posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. 6. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. navrh siljatog noza sode bikarbone. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. 10. sapunjace. 2. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. najbolje sokom od borovnice. . ostaviti polclopljeno 3 sata. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. omana. Po 10 g . idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. 1. odmah poklopiti. moraca i kima se pomesa. II.upotrebe. 3. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. brezovih pupoljaka i lista breze.ti. 9. skinuti s vatre. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) .

kao pod 8. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. omana. korena crnog gaveza i ploda p erslma. dobricice. Po 25 g lista koprive. kao pod B. petrovca. sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. 16. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. 14. kao pod B. kao pod 8. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . sami iii zajedno sa eelerom. nane i kima. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. kao pod B. Po 20 g svile ad kukuruza. 15. sladica. 22. brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. 21. ruzma l'ina i pers una. mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . breze i kantariona. kao pod 8. h ajducice. kao pod 8. eel era i perslIna. 25. daninoca i korena broCa. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. maslacka. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. Po 25 g srdacca. Po 20 g s ipurka. Po 25 g korena ad site. Po 25 g daninoca. Po 20 g sipur ka. Sve 'Se isitni. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. 19. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. 29. sipurka i lis ta breze. odoljena i gaveza. 27. selena. kao pod B. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. Po 25 g korena selena. jos b eE pupoljci spargle. selena. Po 15 g korena vodopije. 28. kao pod B. kao pod B. sumske jagode. Po 20 g peteljki ad visanja. sladica i ploda mo raca. kao pod B. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. kao pod B. 20. dunjinog semena. 26. kao pod 9. po 10 g korena gaveza.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. klekimj a . zubace (iii pirevine) zecjeg trna. idirota i sapunjace i 10 g nanc. Tri supene kaSike ove mesavine . 24 . semena od lubenice. kao pod 8. kao pod B. semena od lubenice (s tucanog). kao pod B. cveta crnog sleza i lOve. troskota. 17. lB . Bolest je vrlo teska i ozbiljna. maraca. Po 25 g semena lana i dunj e. Slieno se upotrebljavaju i mladi. persuna i mrkve (sargarepe). mrkvom i persunom. 23 . korena ad r epusine. Po 25 g koren a zecjeg trna. nego sarno po savetu lekara urologa. meki. 30. maline i kupine. breze. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. Po 20 g ploda kima.

zecjeg trna. 7. tra ve daninoca i zlatniee. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. kao pod I. Po 20 g bosioka. 5. 16. a cetvrtog ci ni ti pauzu. procediti i piti umesto vode u loku dana. [ista i soka od breze. kao pod 15. najbolje medom. virka. kiao pod I. kao pod 1. limuna. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. Po 15 g lis la breze i km sk e. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. proeediti. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . 8. Po 10 g IIsta breze. srd acca.i cveta ernog sleza. selena i beclrinca. Cetrclesc t grama lanenog semena. Po 20 g sipurka. pirevjne. Po 15 g korena selena. kao pod IS. kao pod I. 11. IS. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. posle obeda. kao pod I. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. tes ko izbacivanje mokrace). Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. poklopili. sumskih jagoda.tniee i selena. kao pod l. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. Moze sc zas laditi. 13. ogrozda. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. kao pod 1. 9. pomorandze i dr. 20. 19. kiselih visanja. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. Po 30 g lis la breze i krus ke.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). povralica i zove. 14. 4. 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. Tri uzastopna dana pi Ii. 18. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. i. kao pod 15. 2. 6. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. kao pod I. kao pod 15. tako ponavljati du ze vremena. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. kao pod l. 3. lanenog semena . Kada se ohladi. zecjeg trna. 17. rizoma pirevine i 5 g sitniee. Po 25 g pupoljaka. rastavica i trave d aninoca. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla. (uremija. kao pod IS. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta.ki od visanja. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore .: rnog sleza. persuna i zubace. po 10 g korena selena. 12. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . kantariona. rastavica i p e telj. 10. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. kao pod I.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. kao p od 1. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. . kao pod I. Trideset gram a brezovog lista. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. i kada se oh lacLi. (hronicni nefritis).

kao pod I. vrbove kore. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. kao pod I. 3. 13. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. Po 30 g korena maslacka i repusine. kao pod I. trave claninoca. 7. 8. kao pod I. 2. i sladica. breze i maline. podbela. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. Po 20 g viciovciee. pupoljaka erne topole. 6. bosioka i koprive. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. Po 20 g korena belog sleza. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta.tavica. os tavi poklopIjeno 3 sata. 5. Po 30 g lanenog semena. lista borovnice i maline. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. kao pod I. vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. kao pod I. hajduCiee. pupoljaka breze i 10 g goroeveta. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. Bolest j e teS ka i dugo traj na . kao pod I. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. kao pod I. kao pod I. kao pod I. Po 30 g lista breze. Po 15 g korella pirevine. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja.ista breze i koprive i cveta hajducice. 10. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. 12.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . 4. 11. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . 15. kao pod I. Po 20 g lista koprive. idirota. Po 20 g borovnice. 14. l. Lista rutviee. I. . ocedi i pije toplo.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. kao pod I. kruske i breze.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. crnog gaveza i klekinja. ernog gaveza. 9. kantariona i lista podbela. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode. kao pod I.

kao pod I. 2. 13. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. S ve se do- bro is itni i po mesa . pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena).ka i plodova persuna. kao pod I. 12. Po 30 g dobricice. lista krus ke . kao pod I. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. Bolj e je piti nezas laden ca j. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. 5. brs ljana i ruzmarina. kantariona i ruse.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. moraca. broea i sladica i 10 g gorocveta. Po IS g kOl-ena maslacka. p ersuna. Po 20 g brezovih pupoljaka. Po 25 g plod ova (semena) kima. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. Bolcs nik ces to m okd. kao pod I. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. kao pod I. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. II. Caj piti uzas topno 3 dana. Po 25 g kore na selena. kao pod I. . sipurka i klekinja. 6. pa se s ire na tloJc. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. kao pod I. kao pod I. lista koprive i cveta zove i lipe. kao pod I. kao pod I. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. kao pod I. po topi u I lil ar vode. po 10 g korena zecjeg trna. celera i sladica. klekinja. kao pod I. 16. Pedescl gra m a rastaviea. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. sve plodove u avanu dobro stucati. a m okrenje je bolno. rastaviea. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. kao pod I . za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . IS. Po 30 g brezovih pupoljaka. kao pod I. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. idirota. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. Po 20 g sipurka. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. Pedeset grama lanenog semena. Ka da se oh la Lii.ie Cl-vena od krvi. 4. po IS g troskota. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. 3. si purka i zutilice i 5 g anisa. Pone kacl mokl'aca posla. Po 30 g si tn ice . Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. 7. Po 30 g brezovih pupoljaka. Po 25 g korena zecjeg trna. kao pod I.ine dusice. pirevine. Po 25 g vranilovke. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. majk. 14. 8. i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. selena. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. mrkve (karotne) j celera. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. 9. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. 10. borovih pupolja. m edulim.

tno istucati. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. kao pod 1. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. Po 25 g korena odoljena. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. 24. rizoma vodene perunike i trave troskota. Sezcleset gram a lista belog jasena.Ua. 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. kao pod 1. kao pod 1.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). Po 30 g celera. 23 . 19. 25. 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. 27. kao pod 33. li sta ruzmarina. 22. Ovaj lek je vekovir. izmesati i upo trebiti kao pod 1. svile ad kulwruza. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. grceV'i u besici. ru se pirevine. 21. kao pod l. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis). rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. sve dobra isi tniti. Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. (krv u mokraei). peteljaka ad viSanja i sit nice. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. 26. posle toga 5 minuta ~U'vat. 34. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. 28 . 31.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. kao pod 1. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. kao pod 1. kao pod 29.i i. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17. popariti sa 150 g kljucale vode. kao pod 1. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. 29. kao pod 29. 32. kad se ohladi. Po 20 g ras tav iea i troskota. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). 33. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele.suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. 20. (kad se pojavi krv u mokraCi). 'love. 'klleke . ruwice . Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. . plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. Deset grama plodova ljoskavca ·s i. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. 18. (upala bubrega i povisen pritisak). procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. Po 25 g r use.) 30. Po 20 g pluenjaka i kra.

kao pod 1. Ian ina i nekih elar· skih ulja. kao pod l. kao pod 1. lista medvedeg grozda i lipovog cveta. kao pod 1. osobito ono koje ima sluzi. breze. To su. kao pod 1. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. kupina. sreenja!k. kao pod l. persuna. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. jer ima viSe ugljo· . rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. sitn ice. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). rastavica. 6. 19. 9. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. steza. IS . Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke.o je etarsko ulje od kamilice.ne i cveta kantariona. 7. Po 20 g stde.142 LECENJE BIUEM 2. kao pod l. Po 20 g cveta kamilice. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. Po 30 g korena selena. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. 13. Tri kasikc kore na selena. lista kupi. kamilica. 10. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. kao pod I . mirouije i celera u avanll dob ro stucati . kao pod l. 10 g hmelja. Po 20 g pllpolj a ka breze. Po 20 g rastavica. Po 25 g semc:na lana. 11. morae i neko drugo bilje. 3. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. brusnica. kao pod l. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. gavez. peklina. nana. hajdueica. 5. 18. kao p od l. lan. 17. petrovac. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. kao pod 1. Sezdeset grama !ista breze. 8. Po 20 g plodova selena . dunja. k ima.trandavUl~e. zalfi'j a. ja· goda. Wi· rot. 14. kao pod 1. rutvice i krus ke i koren a sele na. trava od srdobolje. podbel. kao pod 1. utoliko se u medicihi viSe ceni. borovnica. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. pre svega. kao pod I . Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. hras ta i krus ke. po 20 g !ista zalfij e. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. malina. kao pod 1. lipe i zove. breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. kao pod 1. Po 20 g !ista koprive. 12. kao pod l. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. hrastova ikJora. UkOl!ik. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. 4. Trideset grama rastavica. 16. beli i crni slez.

Po 25 g lista jagode. grglj a ti i piti. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. 6. jabuke. eve ta be log i e rnog s leza i podbela.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. Po 25 g steze. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. Po 20 g lista zalfije. Po 25 g karniliee. Po 25 g k a mili ee. 3. Po 50 g idirota i belog s leza . m a jkine e1us iee i kamiliee. Po 20 g Jista dunje. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. srnes ta pokl opiti i. kao pod 4. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. 18. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. 12. izvesnih etarskih ulja. k ao pod 4. petrovea. kao pod 4. kao poel 4. to ciniti cesto u t oku d ana. 4. kao pod 1. zalfij e i anisa. cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. 14. kao pod 4. oeediti i grgljati. 15. 11. kao pod 4. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . 8. kao pod 4. prot iv u pa la s luznke i koze. kao poel 4. 10. kad se smlaci. . Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. 17 . kad se . one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija. prijatnog mirisa i antisepticne moci. 9. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. Blag slu zr. belog i ernog sleza i p oelbe la . Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. ka rniHce i pe trovea. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. 5. nane. 13. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. ka miliee i idirota. ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. Upotrebljava se . ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. podbela 1 zalfije. kao pod 4. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1.s mlaci. maline i ribiZlle. 7. trandavilja. kupine . kao pod 11. kao pod 4. 16. pre s vega. 2. k ao p od 4. n a n e. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. tj . ernog sleza.

bokviea i podbel. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. turcinak. el1llog i belog sleza. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. korena omana i 10 g klekinja. 3. jagorcevina. 6. Po 20 g miloduha. miloduh. majkine dusi'ce. oeediti i toplo popiti.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. dunjino seme. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. nane. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. islandski !isaj. Ijubiciea. ruze. sapunjace. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. majorana. nane i moraca. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. podbela i ploda moraca. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. kao pod 1. erne topole i bora. kao pod 1. nane. Caj zasladiti medam. klekinje. Ijubiciee iii milovanke. podbel. Po 25 g korena belog sleza. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. pljucnjak. podbela i lista crnog sleza. beli luk. 4. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca. 8. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. Po 15 g semen a dunje i lana. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. bagremov i lipov evet. Ima veLik broj raznovrs nih . divizma i neko drugo bilje. zovom. plucnjaka i ploda moraca. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. 7. daninoc. pupoljaka bora . anis. morae. island&kog lisaja i belog s'ieza. Po 30 g lista i eveta belog sleza. kao pod 1. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine.ih suma. sapunjaca. poklopiti i. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. nana. bokvice. 5. pupoljci od jab lana. kozlae. nane. oman. plucnjaka. Na primer. kao pod I. bokvieom. trandavilja. a u nedostatku meda moze i secerom. brsljan. Po 25 g lista belog i ernog sleza. kao pod 1. Po 15 g miloduha. bokviea. kao pod I. itlirol . ernog gaveza i idirota. Po 20 g korena omana. plucnjak. sIal ki koren. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . brsljana. kada se smlaci. slatke paprati. iii smesa od jednakih delova moraca. iii od eveta pod bela. . s'la tka paprat. jagorcevine. zova. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa.j topole i majorama (iii vranilovke). I kasiku smese popariti sa 200 g klj. 2. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun).ucale vode. majoran. lipovog i bagremovog eveta. divizme i 10 g korena ernog gaveza. kao pod 1.

Po 15 g korena slatke paprati. Po 20 g majorana. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. podbela i belog sleza i !ista timijana. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. 25.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. Po 25 g maraca. kao pod 16_ 31. isJandskog lisaja i trave daninoca. kao pod 16_ 28. 15. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. kao pod 16_ n. kao pod L 13. Trideset grama idirota. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. 29. Po 15 g cveta jagorcevine. dunjinog semena. pupoJjaka topole i podbela. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. 23 . po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. kao pod 1. pupoljaka topole i islandskog lisaja. majki!l1e dusice. Trideset gram a :islandskog !isaja . kao pod I. Po 10 g plucnjaka. lista podbela. kao pod 16. kao pod 16. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. 24. pod bela. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. majkine dusice. 19. kao pod 16. bokvice. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. kao pod 16. 26. 32_ Po 15 g korena bela sleza. anisa. kao pod 16_ 30. kao pod 16. Po 20 g korena sapunjace i sladica. iscediti . kao pod I. kao pod 16. 18. belog sleza i pitomog kestena. Po 25 g sJatkog korena. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. 33. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. 21. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). anisa inane. korena s ladica i lista belog sleza. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. moraca inane. kao pod 16. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. kao pod 16. kao pod L 14. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. cveta podbela i divizme. kao pod 16. Po 25 g vra nilovke. Po 20 g podbcla. kao pod 16_ 20. majorana. kao pod 16. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. kao pod L 12. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. 10. 16.i po 5 g plucnja:ka. belog sleza.

ako je to. pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. Po 20 g lis la bokviee. nego postepeno. Osim toga. oeediti. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. Po 1 kasiku odoljena. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. belog sleza. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. metviee i goroeveta. kao pod 1. 36. 37. . Napomcna. jer vrlo lako moze dod do trova nj a. 5. metviee i eveta durtlevka. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). Po 10 g korena belog sleza. kao pod 1. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. kao pod 1. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . goroeveta moraea. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. lek je efikasniji od drugih. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. 6. ernog sleza i pitome nane. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. Po 1 kasiku odoljena. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. kima. kau se ohladi. kao pod 1. 3. metviee. kao pod 16. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. plucnjaka. . tj. 7.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. Po 15 g eve la podbel a. potrebno. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. kao pod 16. kao pod 16. strofan tusa. Prema tome. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. Nikada ne treba popiti odjednom. 4. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. maticnjaka inane i's itniti. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. o mana. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. I. nego. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ. kamHiee.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. kao pod 4. 8. 35. a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. Po 1 kasik u olleljena. itlirola. podbela. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. Po 1 kas iku odoljena. poklopi. Po 2S g odoljena. nane. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. piti caj pod I.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. 2 iIi 3. 2. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. svaki put po nekoliko gutljaja. eveta gloga i hajducice. moraca.

24. Po 20 g odoljena. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. Po 30 g odoljena. kao pod 4 i 14. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. kao pod 4. hmelj a.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. 23. lista i ploda gloga. Pomoc i savet traziti od lekara. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. kima i odoljena. rute metle (Sarothamnus scoparius). kao pod 1. trave troskota i rastavica. srdacca (Leonurus cardiaca). po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. metvice. moraca. kao pod 14. gorocveta. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. Po 30 g gorocveta. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. kao pod 4 i 14. 13. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. kao pod 1. korena angelike. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. Pedeset grama korena odoljena. Pedeset grama od verema-trave. 16. korena selena. brezovog i naninog !ista. kao pod 1. kao pod 4 i 14. 19. nane maticnjaka. Po 25 g cveta. kao pod 1. 17. kao pod 4 i 14. kao pod 1. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. . 22. srdacca i :lute metle. Po 20 g anisa. Po 20 g cveta. Po 10 g gorocveta. Po 30 g cveta zove. piti 2 dana. 14.30 pod 1. Po 20 g srdacca. 1<. po 20 g !ista nane i maticnja. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. 18. zIatice (Solidago virga aurea). Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. kao pod 1. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. 21. a zat im nacin iti trodnev. gorocveta. 10. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). Po 20 g odoljena. kor~ s~bikovine. Po 20 g odoljena. 20. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. zbog pris utnog gorocveta. 12.nu pauzu! 15. 1 J. kao pod 1.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. !isla i ploda gloga. kao pod 4.

37.kao pod 4 i 14. Po 20 g kukuruzne svi. 35. zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. steze (Potentilla anserina). odoljena i cveta gloga. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . korena lokvanja. kao pod I. Po 20 g trave daninoca. 33. kao pod I. Po 30 g srdacca. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . rusomace i sipul1ka. Po 20 g glogovog cveta. 32. !ista maticnjaka. Po 15 g imele. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . odoljena i sapunjace.i maticnjaka i 10 g odolj ena. upotrebljava se nitrog!icerin. Treba izbegava. sofore i gloga. kao pod I. mahuna od pasulja. Za vreme napada. kao pod 4 i 14. lista hajducice i cveta b rdanke. steie . zute metIe. pa se zbog toga i ovde preporucuj. odoljena. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. cveta gloga. kao pod I.u droge koje imaju takvo dejstvo. gloga. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. 31. Po 10 g imele. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. rutvice. 34.ti pusenje. Pedeset grama maticnjaka. Po 20 g plodova mrkve. 25. 26. Po 30 g !ista hajducice. Po 20 g cveta kantariona. kao pod 1. Po 20 g srdacca. kao pod I. !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena. majkine dusice. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. kao pod I. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27.le. 28. . Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. kao pod I. glogovog cveta. rastavica i alge bracica. imele.minor). kao pod 4 i 14.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima . a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. 36. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. kao pod 1. cveta gloga i lipe. Po 20 g maticnjaka. kao pod 1. Po 20 g cveta gloga i sofore. Angina pektoris. 30. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29. !ista koprive i pitome nane.

s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. kao pod 38. boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. poklopi ti. kao pod L 4.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. procediti. kima i odoljena. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. gloga. bagrema. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i . zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. pogotovu star. brdanke . brekinje. po 15 g maticnjaka. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. Po IS g cveta majske ruze. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. i zove i !i's ta rutvice. Po 20 g cveta od gloga. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . 3. bocu zapusiti i d rla. 2. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. sve dobro isitnili. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. Tridescl grama lrave steze. kamilice i cveta majske ruZe. kao pod 38. 40. Po 15 g imele. maLienjaika. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. srdacca. Po 29 g troskota. sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . kad se ohladi. kao pod L 5. 39. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. majkine dus ice i melvice. belog luka. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. kao pod L 7. ru tvice. surcice. 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. srdacca. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje.ije. belog l-uka i cveta gloga. kao pod L 6. rastavica.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. ostaviti d a se ohladi. kao pod 1. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara.

Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . kao pod 4. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. drzati 4 sata.u nas rastu u izobilju. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . kao pod 1. Cajevi prot iv zalvo ra. mo raca 4. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. . 6. 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. posto se sve dobro is itni i pomesa. cemeriku i neko drugo bilje). cija je jet ra obole la. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo.150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. 1. pre svega.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. amsa i po 10 g cve ta karnilice. Po 25 g cveta kamilice. 7. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. cesce muckajuCi. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). 8. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. kima. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. kore pomorandze i kamilice. !ista hajducice i cveta brdanke. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. napone i tegobe u trbuhu. Po 30 g cveta karnilice.koje . Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. kao pod 1. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. . Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima). divljeg kestena. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. hajducica. Po 20 g cveta divljeg kestena. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). ima ih svuda i citaoci ill poznaju. 2. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . 1 3. 5. kao pod 4. trandavilja i majske ruze. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. ostaviti da se smlaci. Kad se ohladi. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. po 10 g cveta i !ista kantariona. kukurek. kao pod 4. kao s to su kami!ica. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. kao pod 4.

. podagre. popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. 16. Grizlica gnjata (ulcus cruris). 11. semena lana i divljeg !testena. kao pod 16. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. korena odoljena. namazati ga cis tim uljem. 19. Kad se smlaei na 37-3!!OC. kao pod 4. ostaviti da se ohladi. Kad se teenost smlaCi. 12. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. iseediti i u tako dobijenom caju dri. kao pud 16. IS.KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore. 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. Oblog dnati eelu noc i. natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. Po 30 g korena ernog gaveza. oeajniee. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . kao pod 16.ati obolelo mesto 20-30 minuta. oeedi-ti. 14. 18. avo se e ini nekoliko dana uveee. katara bronhija. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . topiti Cisto meko platno i njime oblagati. upotreblj ava ti kao bmj 4. kao pod 16. tromboflebita. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. bolova od hemoroida.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . . 17.ti kao pod 4. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. Po 20 g kamiliee. os ta". 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. reumati·z ma i isijasa. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada. na eovekovu temperaturu. tek obramh semenki. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. Po 30 g petrovea. dobra is itniti i upotrebi. 20. Posle toga u isti eaj n . a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu.iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). 13. ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. m aslacka i pirevine. preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. 10. zatim kuvati 5 minuta. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . 21. kad se boles no mesto osusi. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore. dakle. kao pod 4.

odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. new'astenija. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. r uzmarin. nana. kami lica i neko drugo bilje. 2 kasike matienjaka. babice. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. Po 30 g kamilice. morae. Po 30 g siSarica od hmelja. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. zatim vra nil ovka. 2 kas ike sisarica. 4. Po 30 g cveta kamilice. 7. ikao pod 1. Slieno dejstvo imaju i hmelj. celer. kam ilic(. (veta maj ske ruze i neven a. nane i korena ange!ike. pojesti jabuku. Po 15 g maticnjaka. Po 20 g odoljena.s. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. celer i persun. nane. vranilovke. matienjaka. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. 'k ao pod 1. sisarica hmelja. hmelja. odolj en. n ane i maticnjaka. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. kao pod 1. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. matie njaka i lavandule. mi· rouija. slaeica. kao pod 1. ren.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. 1 kasika odoIjena . beli lu k. a posle toga. Za vreme poslednjeg rata. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. selen. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. odoljena i lincure. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. ani. persun . odoljena i dobrieice. rutvicu. matienjak. kao pod 1. odoljena. 5. kao pod 1. nanu . kantar. majkina dusica i eubar. 8. u nedostatku mnogih lekova. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. bosiljka i hmelja. 11. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. kao pod 1. matienj a k. Po 20 g matie njaka. 3. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. bosiljak. ostaviti 2 sata. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. zasladiti medom i piti. 10. Po 20 g maticnjaka. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. kao pod 1. ocediti. Po 30 g odoljena. m ajkine dusice. 9. kao pod 1. . kao pod 1. zasladiti medom i u toku dana piti. najbolje po 1 easu izjutra i uvece.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. nane. matienjaka. nane. pre svega. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. Po 25 g matienjaka. neposredno pre spava nja. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. lazal'kinje. 4 kasike naTIe.. 6. dobricice. 2. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se.

kad se ohladi. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. vreska. pomesati i dobro izmesati. Po 20 g cveta lipe. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. kao pod 6. Po 10 g cveta gloga. kao pod 1. 2. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. pored meda. popiti pre spavanja. 14. 4. 9. kao pod 1. nane. Po 25 g plodova (semena) mirodije. kao pod 1. lazarkinje i majkine dusice. m etvice. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. kao pod 6. kokoca. kao pod 6. bosiljka. 'korena zecjeg trna . Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. Po 5 g cvela nevena. zas laditi medom i popiti. kao pod 1. Po 30 g odoljena. 3. gloga. Po 20 g !ista malicnjaka. 4. Ovom. Po 20 g taifije. 2 s upene kas i'ke ove mesan. kao pod 6.usa moze se. 2. nevena.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. IS. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca. kao pod 6. 12.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. 11. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. !ista ruzma r-ina i mi loduha. pelena. hmelja i odoijena. iimunov i slicno. kao pod 6. Neuralgija 1. 5. kao pod 6. Po 30 g hmelja. Po 20 g lisla malic njaka. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. ribizlov. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. m oraca i kima. dodati i neki vocni sok za osvezavanje. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. komonike. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. puzmarina. 10. kao 510 su visnjev. kao pod 1. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. posle 2 sata od!ili. 3 supene OOas. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. anisa. 8. korena lokvanj a i matioojaka . kao pod 6. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. 13. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. nane i miloduha. iscelli.j trave ruse 1 kantariona. 6. lazar k inj e i majkine dusice. Po 30 g monica.ti. kamiiice. anisa i majorana i 10 g sase. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. .ice kuvati 3 minuta u 300 g vode. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. 3. 7.i 10 g mirodije (semena). brdanke.

kao pod 1.l ine. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. 14. uz dod a tak soli . kao pod 6. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. Dvadeset grama hajducice. 21. breze. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. 3. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. IS. kao pod 1. 8. kao pod 6. 7. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. kao pod 1. Po 20 g odoljena. 2. nane. 12.nke i 20 g lista gloga. Po 25 g vodenog lisca. kao pod 1. kao pod 6. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. Po 15 g lista kupine. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. maticnjaka. kao pod 1. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. rusomace i troskota. maticnjaka. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. leao pod l. kao pod 1. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. kao pod 1. 4. 10. metvice i hmelja. kao pod 1. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. 16. Po 20 g odoljena. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. ma. nevena i kamilice i 10 g hm elja. 13. brdanke. Sezdeset grama lista hajducice. 9. 20 . Po 25 g cveta turcinka i hmelja. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. ruse. 18. 11. . Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. kao pod 1. kao pod 6. lista mat icnjaka i majorana. kao pod l. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . odoIjeDa i gloga. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. kao pod 1. 6. 19. Po 40 g cveta hajducice i brda. maticnjaka. po 15 g kantariona. Po 30 g brezovog lista. Po 25 g nane. kamilice i hajducice dobro izmesati .154 LECENJE BIUEM 16. Po 30 g cveta turcinka. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. 17. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. odoljena i vodopije. cveta brdanke i pupoljaka breze. posle 4 sata ocediti. kantariona. kao pod 1. Po 25 g hajducice. 5. kao pod 1.

ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. kao pod 1. lavandule. Koristi se i sedef iii rutvica.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. hmelj. anis. iscediti. komonika. kao pod 1. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. vcta kamilice . 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra . a korenje sitno isee i.j. petrovac. po 10 g majorana. pitoma nana. ocajnica i neko drugo bilje. kao pod 1. jagorcev ine i gloga. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. oman. Po 30 g plod ova korijandra.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. hajdueica. korena perunike. 3. moze izazvati i pobaeaj. To su. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. 4. Po 30 g nane. papreni lisac. ru- . lista nane i korena odoljena. Po 25 g c. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. pre svega. selen. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. morae. trava od srdobolje. lisac. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. Naveseemo. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. kim. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. ruzmarin. zas ladi ti medom i pi. j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. Po . odoljen. pre svega. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja. tj. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. kao pod 1. srcanik. ali se tu mora biti oprezan. 1. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. kantarion. Po 15 g korena. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. 6. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. posle 4 sala oced iti. pre svega. klao sto su ziva trava. upotrebi ti kao pod 1. matienjak. steza. 5. smesta poklopili. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. list kupinc i sumske jagode. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. odo lj ena. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. 2. popariti sa 400 g kljucale vode. hrastova kora.ti umeslo vode. lista i cveta jagorcevine.

bela mrtva kopriva. bosilj ak . Medutim. kao pod L 7. . sluzi i neka etarska ulja. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). vresa k i laza rkinj a. poponae (Convolvulus arvensis). mlJl1e. kako j e razena glavniea otrovna. kopriva. jet· sadri. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. rniloduh . Pedeset grama paprenog lisea. S. kao pod L 9.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. Da se 5manji lucen j e. hajdu eiea. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. Ona je najaktivnija. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. mo rae. mleka dojilja. mirodija. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. poklopiti. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. vranilovka. jova. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . kao pod 1. 2. rutvice. lista breze i kupine i kore krusine. zalfij a. majoran. kao pod L 8. kao pod L 3. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. krasuljak. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. Po 25 g plodova pasdrena. beli i erni slez. orahov list. eesce promesati. borovnica. kim. Zdraljevina. korijandar. Po 30 g kamiliee. pije l5e caj od za:lfije. timij an. zelenika (V inca). metviea. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. zuta i bela haj· ducica. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. hrastova kora . kopriva i neko drugo bilje. matioojaka. eveta vreska. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. eveta kamilice. Najvise se koriste: kamiliea. kao pod 1. maticnj ak i resnik. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. dobriciea. ocajniea i neko drugo bilje . Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. dobrieiea. Po 10 g kantariona. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. 10. kao pod L 6. oeajnice i paprenog lisca. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. kao pod 1. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. bedrinae. petl"Ovae.e tao nine. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . lista hajdueice i maline.156 LECENJE BIUEM so maca. vi· rak. trave od srdobolje. kao pod L 4. ruzm ar in.

ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih. Zbog toga se ova sredstva koriste. Medutim. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. treba traliti pomoc i savet lekara. treba ih uzimati sto toplije. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . m aticnj aka 1 pa prenog lisca. Koviljaca i druge). Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. ploda pasdrena. kao pod 1. odolje na. s manje iIi vise uspeha. rutv ice. p itome nane. 13. Tako. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. da bi se bolesnik sto vise preznojio. slacica. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. kao pod 1. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. ARTRITIS I ULOZI (podagra. Ukoliko se piju. kao pod 1. REUMATfZAM. U svakom slucaju. Po 20 g miloduha. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. kore ci bukovine i r izoma p irevine. tako i u domaCinstvima. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. kao pod 1.ste luka. na primer. kupanje. kao pod 1. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca. rutvice. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin .tika privlace krv na periferiju.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. cveta bele mrtve koprive i ka milice. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina. masazu. Pedeset gra ma paprenog lisca. 15. Po 25 g paprenog lisca. Pored toga. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. 14. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. p a cak i rane. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. kao pod 1. kao pod 1. kicice i timij ana. obloge i sl. Po 15 g kamiIice. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. Zavisno od biljne vrste. 12. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. beli i druge vr. kantariona. u kozu. kako u bolnicama. 'Pre svega onih od nazeba. nan e. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. 16. 18.s.nih posledica. najbolje uvece pre spavanja. ISIJAS. ocaj ni ce. kao p od 1. u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. Mataruska. Za lecenje izvesnih bolesti. 17.

Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. kao pod 1. kuvati 5 min uta u pola litre vode. Ij uta paprika i brda nka. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. kantariona i brezovih pupoIjaka. Po 20 g lista breze i belog jase. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. I k ao pod 1.iaka ocediti i s to top!ije piti. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. Po 25 g brc7. trave sitnice.top!ijeg caja. dakl e. Po 20 g kore be Ie vrbe. rotkva . !ista koprive i trave rastavica. zove i lipe.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. 10. upotreblj ene duZe. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. bozura i kamilice. 2. 4. one s to se traz i od le ka . Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. trave daninoca i korena sapunjace. Po 20 g lista belog jasena. kao pod I. kao pod I. sumporne. kore kru sine i rastavica. rede terpentinsko ulje. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. Medutim. i2azvace ne sarno crvenilo. lista belog jasena. 14. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. Po 20 g brezovih pupoljaka. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. Po 20 g brezovog lista. kao pod I. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. koprivinog !ista. Po 30 g stabljika l'azvodnika. 'Procediti. kao pod 1. 6. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. razlicka. kao pod 1. 11. Po 20 g cvcta surucice. kao pod I. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . . kao pod 1. kao pod 1. senevolne i!i tioheterozide. trave sitnice. kao pod 1. korena zecjeg trna. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. korena angelike. Po 30 g korc bele vrbe. dobro se i·s itni i pomesa. Po 20 g vrbove kore. Po 20 g korcna vodopije. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . brezovog lista i trave srdacca. 13. 3. kao pod 1. kao pod 1. 7. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. kore bele vrbe i trave rastavica. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. 5.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine.0vih pupolja1 ka. 12. 9. 8. ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu.

KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. Po 50 g majki ne du ~ i ce . kao pod 1. ~kinuti i. 27 . 21. 26. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. 24. trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. troskota i orahovih Ijusaka. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu.ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. 19. 17. obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . na ne iii neke druge lekovite biljke. 20. u kojoj se bolesnik kupa. Ovaj eaj se ceni proti. a ko mu . 23. zas la dit i m edom i toplo pi. metvice. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. Oni . kao pod 26. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. Po 30 g razvodnika . kao pod 15. Po 100 g ka mi lice. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. lipe.ka koji nikada i nikome nisu skodili. drlati oko 2 minuta da kljuea. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. 25. Po 20 g kore divljeg kes tena. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji. vrani love trave i pupoljaka b elog bora. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . majlkine dusiee i idirota. s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. trs ke i pirevine 10 g nane.sta belog jasena. kad se smlaei. Po 30 g vranilovke. Po 20 g lisla breze i kopr ive. kao pod 1. Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. kao pod IS . Ako boles nika pocne ped. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina.koza pocrveni. teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. o s tavi 2 sata. tizm a. kao p od 1. majk ine du ~ i ce . To s u lekovi nasih p reda. 22 . kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. 16. neka izade iz kade. kao pod 1. sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . CAJEVl ZA ZNOJENJE. Kad se ovaj eaj ohladi. Po 30 g ko rena si te. 18.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

lalule. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse.lo tako j e nuz. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni . Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . is.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. nadrazljivih etarskih ulja i sl. najviSe na suvatima. Za jedie se treba penjati iznad 1.im biljkarna. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun. jagoreevina. dakle . One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja. Njih obieno uvece. noeu vode kuCi. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. a za medvede grozde jos vise. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. Prasina koja se dize kad se seku. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. ukoeen pogled. na tesko prJstupaenim mestima. moze ozepsti i tesko oboleti. gradu. Biljari zaposleni berbom.500 m.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. prokisao biljar. u prvom redu onim 'k oje . snegu. NemajuCi u blizini naselja. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. Cemerika je. odvaljenih stena. nego ponajeeSee vrlo . a to je obieno imad 1.700 m. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. promuklos-t i dr. drobe. bez ikakvih posledica. najeesee u planini u bukovim sastojinama. To su. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i . sitniea i dr. vee sarno zbira nj ene plodove. osim toga. seckanjem i mlevenjem veZebilja. zbog eega se tako nazivaju) u tol.d aleko.i dl'Ugom nevremenu. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima. Ijutih sastojaka.t rovanjima: prosirene zenice. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. buj-ica i drugih nepogoda.irma a1kaloida. oluji . i otrovna. bela i ervena sapunjaea.174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. glikozida. pogotovo u planini. U nj egovom sops tvenom interesu je. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. a pogotovo susenjem. I lincuru treba traziti na velikim visinama. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. Dakle. pre svega. Ako nl zbog eega drugog. jer noeu ne vide. nikakvo lecenje.1O lekovir o bilje prirodi.

kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. da je to prilicno individua l no . ne smeju se dirati oei. Dakle. po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. de be la tikva iii debeli ca . . po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . usi i drugi osetljivi organi. ad rug e b i I jar a . usta. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. a s druge. ali se na ruke zaJepe. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. kanta ri on. plikove i ra n ~. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. e n j e. Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. satorsko platno i 05talo za terenski rad. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice.KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . a sovcicima. To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . pos tepe no s lablj enje. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. bl edil o . zdrav i mora se dobro provetravati. odece i opste opreme.v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. vilama.nema ni zanata. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode.l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom. Znaci trovanja su raznovrsni. Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. s jedne strane. Nema sumnje da ce se jednog dana. mal okrvnos t i sl. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. rulviea iii sedefcic. sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. elobar i velik ranac. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. grcevi. hladan znoj. Razne vrste Ijuti ca. kao i za ostale . le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima.profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . Biljarev stan mora biti suv. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. gublj e nje ape tita. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m . Ali ipak.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. grozni cavo stanj e. Pre ko udruzenja iii 7. jednom reci. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . grabljieama i dru·gim potrebama. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra . e rn a s lac iea. svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje . jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. brdanka . haj du Ciea. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . nos. s vre meno m. pijueima. Pored dobre obuce .

tom i tome slieno. dasaka. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli. o nim koje se grej u drvetom . Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie. Susenj e na promaj i je jevtinije. bez zagrevanja i u tzv. LESA 1. naboja.. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r . zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda. uglj em.A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. tj . termiekim susarama. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca.. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c. mazu. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--. a li traje 3 do 15 dana.::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA . . kamena. povrea.ti.- l t . grozda. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji.. a u pea se mOlt: peei hleb.. cerpiea.

dakle. u doba cvet~nja biljka. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are.sa mn~~o dece. a kad se popnemo na RudnLk. . cveta tek u martu iii u aprilu.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. Na primer. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. osobito porodicama brdan. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna. Pored ostalog. on.ica. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed.Vreme cvetanja zavisi i od godine. od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. laksi zivot. Po pravilu. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. otkrio je otroW1ost. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. lekovitost i hranljivos. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji.aca . ad p eCi se odvajaj u toplotni c. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa.a svemu tome napredan . Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. nekih godina podbel cveta vee u januaru. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. Zbog lakseg rukovanja lesarna. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. Ram na lesama treba da bude od tankih. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. . covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo.a i plani~. u primorju ona cveta vee pocetkom maja. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. reljef i biljni svet. po pravilu.nosti. plodovirna. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . Pee se nalazi spolja pri dnu susnice.. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. dok znamo da . slu se lese pune spolja. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. Tako. ali j akih letv. semenju i korL Prema tome.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju.

vratic. trandavilje. malina. mrazovae. maslaeak. kim. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. virak. divizma. zavomjak i dr. tureinak. vrbova kora i dr. brusnica. miloduh. buhae. breza. vidae. kopriva. glog. velebilje. sreopue. zavornjak. zova. turcinak. slez emi. perSun. tatula. evet pod bela i drugo. oman. krusina. titriea. rusomaea. slez beli i erni. vrarnilovka. titrica iIi kamiIiea. Februara: imela. kupina. jagoreevana. maticnjak. pel en. jer ako sa berbom zakasni. dobrieica. hrastova kora oj zi'r . divizma. kantarion. brewvi i drugi pupoljci. kesten pitomi. hrnelj. neven. rusomaca. pelen. krusina.isaj.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. divlja ruZa (sipak). sapunja- . stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. maticnjak. digitalis . miloduh. nar. lazarkinja. rastav-ie. ipluenjak. maslaeak. mrazovae. crvotoeina. goroevet. podbel. surucica. kupina. razgon. morae. troskot. pasulj . Aprila: bozu r. sasa. kokotae. orab. kantarion.owCina. majkina dusiea. goroevet. bokviea. erv. divizma. glog. rutvica. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . kupina. islandski liSaj. maticnjak. lineura. neven. r epusina. kopriva mrtva. virak. rastavie. slez beIi. divlji kesten. kamiliea. sitniea. gorka detelina. virak. velika bedrenika. sitnica. pupoljci topole. pelen. Ijubieiea. vranilovka. majkina dusiea. ivanjsko evece. zova. sreenjak. velebilje. pluenjak. S eptembra: cemerika. luna: beIi slez. kopriva. islandski liSaj. rastavic. gorka detelina. medvede grozae. jagoreevina. durdevak. hajducica. tm. rusa. nana. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. brusniea. rosulja. Avgusta: bokviea. nana. hajduciea. islandski liSaj. maj-kina dusiea. kopriva. repusina. bokviea. podbel. breze i drugog drveca. pelen. maslaeak. islandski J. kopriva.izma. dananoe. plucnjak.. milogled. oskorusa. repusina. majska mfa. razIitak. vratie. kopriva. razlicak. slez erni. orab. odoljen. vidae. smilje. troskot. tatula. eemerika. daninoc. kim. borovnica. gOJ1ka detelina. mrazovae. jagoda. majoran. podbel (evet i list). kopriva bela mrtva. dobrieiea. kokotae. pirevina. lazarkinja. timijan. breza. hrastova i druge kore. pasulj. vodopija. rusa. velika bedrenika i dr. bunika. kamiliea. nar. kleka. Iipa. tatula. lula: Bokviea. brdanka. uvek m ora biti na opreru. ljubieica. nana. pirevina. digitalis vunasti. jagoda. kadulja iii falfija. bunika. smrdusa. bunika. majoran. navala. podbel. borovniea. lavandula. Zalfija i dr. digitalis vunasti. pasdren. petrovac. rosulja. klekinje. brc:1anka. hmelj. glog. rutviea. kupina. kiCica. di. zavornjak i dr. ervotoeina. drenjine. buhac. sitnica. kopriva mrtva bela. bunika. divlja mfa. kruska. sreenjak. zova. borovi. breza. podbel. jagoda. jagoreevina. orah. maslacak. Marta: zubaca. Maja: bozurov i bagremov evet. velebilje. dupeae. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. lipa. islandski lisaj. zubaea i pirevina. dobrieica. hajducka trava. neven. kantarion. trandavilje. kesten pitomi. borovniea. oman.

Decembra: i:mela. tatula. futika i dr. ze(\ji tm. repu~ina. repuSina. zova i dr. jedic. ze(\ji tm. pasdren. ~ . trava od srdobolje. sr(\enjak. masla(\ak. i(iirot. velebilje. masla(\ak. slez beli. (\emerika. ze(\ji tm. zadruzi. i<tirot. zuba(\a. selen. linoura. glog. klekinje. pasulj. bundevino seme. Oktobra: angelika. trava od srdobolje. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. trandavilje. br(ianka. zubata i dr. Novembra: gloginje. vrati(\. slatki koren. per~un. kopriva. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. klekinje. sitnica. slez beli. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. odoljen. tmjine. odoljen. trava od srca. navaia. tatula. sapunja(\a. apta. dunja. 'Slatki koren.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). mora(\.

· · Sambuci · . . 4. · Rosarum ·. · · . · . · · . · . ·. . . · · .·· · · · Malvae arboreae · . · . . . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · . · · . . Nicotianae · . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. · . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. Millefolii · . · . · ·· Mez. Rutae . Lavandulae . · · Chamomillae romanae . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . · · Aurantii · · · · · · . · ] uglandis regii . · · .erei . Farfarae · · .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . · · . · · Lamii albi · · · . · · · · . · ··· Farfarae . · . ·. ·· Melissae · . .·. · . · · · . .·. · . Rosmarini · . · . Menthae piperitae · . Cyani . Verbasci · · . . · . . · . . . . Hyoscyami · . . · · . · Belladonnae · . Menthae crispae · · · . . . Salviae · · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . · Calendulae · · · . · . . · ·. · .5 8 8 7. · · . · . ·. · . · . · · .5 .· Tiliae · · ··. · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . Chamomillae vulg. . · · Carthami · · . · · · · . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . · · . · Violae odoratae · · .· · Rhoeados . · · Malvae · · . · . . . · · · · · · FLOS Acaciae · · . · · . . · · .

·· Sabinae · Serpylli .5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2.5 5 4 4 4 8 5. · Pulsatillae · · Rutae .5 2. 1 1 . · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii .5 4 3 4.5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci .5 3 3 3 3 3 2. . Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris .5 Trifolii fibrini · · 4.5 3 4.5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3. · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli .5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami. . · 4 5 3.5 4.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii .5 · 4 3 3. · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri . · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4.5 5.5 2. 9 Toxicodendri 3.5 5 3 4.5 4 4 3 4 3 2. ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2. .5 · · 3 3 3. .5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 .5 8 3.5 5 4 3 4 5.5 3 4. Meliloti ··· Millefolii · · Origani .5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati . Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · ..

kamilicu. 2. lukovi. bell luk. Svaki prema svojim mogucnostima. persun. 3. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. zemlju . drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. kim. nana. timijan i dr.. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. . za kozne bolesti ito. kupus. kim. Vrtici mogu biti razlieite velieine. anis. organe za disanje. Kad slaeica i kim evetaju. morae. morae. perunika. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. odoljen. pastrnak. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. anis. GradiLi smo razne v·rtice. zavole bilje. matienjak.par fimerijska i kao industrijska sirovina. nar. sargarepa. navala. barnija i dr. bullae. 4. rasadom. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. morae. beli luk i dr. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. oblika i rasporeda. eeler. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. ribizla. majkina dusica. korijandar. sipak. . .«. kim. mrkva. na primer. u 1. povratic. Tako se. sto je najvaznije. anis. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i.. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. farmaeeutska. eubar. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. nan a. korijandar za peela re i fabrikante lekova. majkina dusica. pelen. prirodu. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. persun. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja.OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. digitalis. . korijandar i dr. higij enska.

vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. . lznutra se naeine pregrade u koje se . lineure. trave od srdobolje. jaglaea. metviee. zalfije.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. buhaea i drugog bilja. slaeiea.OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. lavande. Dubina da bude oko 2 em. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. odoljena. . bokvice. kim. matienjaka. u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. lipe. . ljubiciee. . morae. zove.U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice.breze. Kad se sve napuni. anis. hajdueice. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. divizme. vranilovke. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. gorocveta. . hmelj. podbela. stde i dr. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. belog i ernog sleza.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. . razena glavnica i dr .stav. jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. gaveza.U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. maslacka. majkine dusiee.ti. korijandar. medveeeg groZda. Taj red je najJepsi. trnjine. a ako zele .U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. .U peti red metne se ' korenje belog sleza. Tadeusa Koseuskog 1. vee prema tome sta u tom kraju ima.j nabavi. koprive i dr. podbela. a mogu je i sami naeiniti. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. imela i dr.

S = 4: 1. Achillea millefolium. (/J = od biljke se dobija droga koj. Rizom (Graminis rhizoma). S = .PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. Pap rat.5: 1. 4 : 1. Anethum gravcolens.k a t r a v a. VB: septembar-{)ktobar. Arctium lappa. Me d v e d e g r 0 Z d e. Plod (Apii fructus). Cvet (Althaeae roseae flos). VB: jesen. Rizom bez korenja. VB: april-juli. S=6:1. VB: leta. M i rod i j a. C e I e r. Be 11 s I e z. . gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). Asperula ado rata. S = 5: 1. S 5: 1. + (/J Atropa belladonna. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. ern a s 1 a Ci c a. S = 7: 1. Rizom (pilicis rhizoma). S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. VB: jesen iIi prolece. VB: leto. . VB: jesen iii prolece. s p 0 r i s. Vel e b i 1 j e. Jed i c . S = 3: 1. La z ark ~ n j a. VB: leta. VB: leto. VB: prolece. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). VB: leto. VB: maj-juni. Pi or e vi n a. S = 4:1.r 0 v a c. Achillea clypeolata. Koren. Pet . VB: leta. Koren (Althaeae radix). Trava (Asperulae herba). VB: leto. VB: leto. S=4:1. VB: leta. List (Folium). List (Uvae Lirsi folium). Cvet (Althaeae flos). (/J Aspidium filix mas. Plod (Anethi fructus). (Lappae radix). S = 3: 1. T ran d a v i I j e. Cvet (Achilleae cly. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). Biljka u cvetu (Adonidis herbal. VB: l ei'<>. ¢ Brassica nigra. Apium graveolens. zlita hajducica . Biljka u cve tu. Z uti r a van. S = 4: 1. (/J Agropyrum repens. VB: leto. navaJa. S 5 : 1. . S = 4: 1. List (Belladonnae tolium). S = 5 : 1. S 5 : 1. VB = vreme berbe. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). (/J Althaea officinalis. Betula alba. (/J Artemisia absinthium. Go roc vet. llgrimonia eupaloria. Rep u 5 ina. + Cj) Aconitulll napellus. B r e z a. List (Betulae folium). VB: leto. obieno je oguljen (Calami rhizoma). S = 4 : 1. Althaea rosea. = = = = --- . VB: jesen. (/J Adonis vernalis. gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. VB: jesen. S = 3 do 4 : 1. S 2. Pel e n. Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal.u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . H a j d u c . Biljka u cvetu. ¢ Arctostaphylos uva ursi. peolalae flos) .

(/J Corial1dmm sativum. D elphinium cOP1solida. VB: maj-j uni. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. S = 4: 1.) VB: leta. Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . Capsicum amzuuln. VB: pl'olece ill jesen. Zreo crven plod (CapsiCi fructus). VB: februar~a:rt. VB: leto. VB: apr. VB: leto. Plod (Corial1dri fruclus). E. Pap r i k a (I juta). Evernia furfltracea. VB: leto. q) E p ·ythraea centaurium. Cvet (Conval/ariae flos). Calendula officiP1alis. oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). S = 7 : 1. + cp Colchicum autumnale. C. od verema trava. R usa. VB: maj-juni. Tat u I a. Plod (Carvi fructus. Cynodon dactylon. VB: april-{). S = 6: 1. VB: septembar-{)ktobar. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). S = 5 : 1. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. VB: leto. V 0 d 0 P a j a. S = 5 : 1. Rizom (Gramini majoris rhizoma). S = 3. S = 4: 1. S = 4: 1. Daphne mezereum. G log. Kim. mOl1ogYl1a. Cvet (Col1solidae flos). (/) Cydonia vulgaris. VB: leto. Capsel/a bursa pastoris. .i!-juni. S = 4: 1. Be s n i k. VB : jesen. R us 0 mac a. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal.3: 1. Centaurea cyanus. + (j) Datura stramonium. :2. Kora (Mezerei cortex). (/) Carum carvi. (/) Equisetum arvense.i<tobar. R a z Ii c a k. M r a Z 0 v a c. S = 2: 1. + Digitalis lanala. I s I and ski I i ~ a j. Chelidonium majus. H r as to v i i ~ a j (tzv. Cichorium il1t)'bus. Trava (Calaminthae herba). Chrysanthcmum cinerariaefolium . VB: leto. S = 4: 1. Seme. S = 5 : 1. VB: za vreme zetve raZi.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. VB: leto. S = 5: 1. Seme (Colchici semen). Go r s k a met vic a. (Cydoniae semen). R a s t a vic.5: 1. D £I r 11 e v a k. VB: leto. K 0 r i jan dar. VB: juliavgust. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). VB : 5: 1. S = 4: 1. Koren (Cichorii radix) . leto. Cetraria islandica. VB: maj. VB : kraj proleca i u leto. S Cucurbita pepo. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. = = = = . Cvet (Crataegi flos). Z u b a c a. "hrastova mahovina« ). N eve n. S 3: 1. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P).rethri flos). KJ c i c a. S 7: 1. S = 1. S 5 : 1. Lukovica. B u hac. S = 4: 1. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. List (Digitalis lanatae folium) . Cvet (Cyani flos). Mas l!i n i ca. Seme (Cucurbitae semen). VB: krajem leta. a v 0 r n j a k. VB: maj. S = 7: 1. VB: leto UUDijuli). Seme (Stramonii semen) . (/) COl1vallaria majalis. Dun j a. Ceo lisaj (Lichen quercus). z m 1 J 1 nom I e k o. List (Stramonii folium). Bun d eva. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). prunastri.

Koren (Ononidis radix). List (Menthae crispae folium) . ¢ Melissa officinalis. ¢ Hypericum perforatum. ¢ Onol1is spinosa. Milo d u h. VB: avgust-septembar. Marrubium candidissimum. ¢ Juniperus communis. ¢ Mentha piperita. 8 = 3: 1. Ocimun basilicum. VB: maj-juni. VB: jesen. M a ~ k 0 v b r k. Bel a m r t v a k 0 P r iva. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). M. peregrinum. VB: avgust-septembar. C r n i s I e z. Zlezde (Lupuli glandulae. M 0 r a~. K I e k a. 8 5: 1. 8 = 4 : 1. VB: juni~vgust. 8eme (Hyoscyami semen). = = = = = = = . Lupulinum). List (Juglandis folium). Z e ~ j i t r D. ¢ Linum usitatissimum. Koren (Enulae radix) . 8 it n i e a. VB: letJO.avgus·t.j list (lvlarmbii herba et folium). Lan. ¢ Matricaria chamomilla. VB: septembar. 8 5: 1. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). go s p in eve t. + (j) Hyoscyamus niger. VB: ¢ 8 5: 1. Zrele bobice (Juniperi fructus). 8 = 4 do 5 : 1. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). septembar~Lobar. Nigella damascel1a. VB: lelJO. 0 r a h. VB: juni-juli. Juglans regia. Iris germanica (I. J a sen (b e I i). Melltha crispa.juli o 8 = 5: 1. VB: jesen. ¢ Herniaria glabra. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). VB: avgust~ktobar . Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). VB: jesen ill prolece. List (Menhae crispae folium). Zenske rese (Strobili lupuli). Ku d r a v a n ana. VB: juni . Met vie a. 8 = 5: 1. Mentha crispa. 0 man. VB: maj-septembaT. 8 = 4 : 1. + Heileborus odorus.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. 8 = 4 : 1. VB: maj-avgust. 8=7:1. 8 = 5 : 1. List (Hyoscyami f olium) . Cvet bez dr~ke (Malvae flos). 8 = 3: 1. Per u n i k a. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . 8 = 7 : 1. Mat i c n j a k. List (Malvae folium). pallida j dr. K u k u r e k. List (Fragariae folium). 8 4: 1. Bun i k a. 8 4 : 1. = 8=4:1. VB : juli. VB: juni-septembar. Inula Ilelenium. ¢ Malva silvestris. 8 = 4: 1. List (Melissae folium). VB: proleee i leto. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. Nan a. K u d ir a v a n aDa. K ant a rio n. H mel j. 8 5: 1. vulgare. B 0 S i I j a k. 8 5: 1.). Mentha pulegium. List (Menthae piperitae folium). 8 5 : 1. 0 c a j n i e a. VB: juni~ktobar. Sum s k a jag 0 d a. Fraxinus exelsior. Lst (Fraxini folium). Plod (Foeniculi fructus) . 1'rava u evetu . Hyssopus officinulis. Tit r i e a. ti herha). Lamium album. VB: juni -oktobar. VB: leto. VB : leto. VB: leto-jesen. Biljka u evetu (Basilici herba). zoma cum radicib us). 8eme (Lini semen). M. ¢ Humulus lupulus. 8 = 4 : 1. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. VB: leto. Fragaria vesca. k ami 1i e a. VB: leto. Cvet.

VB : maj-oktobar.proleee. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. S = 4 : 1. Mlada krtola (Salep tuber). S = 8 : 1.jesen. PI u c n j a k. Cb Papaver . Rosa centifolia. Primulla officinal is. VB: ok· tobar. S = 5 : 1.izom (Tormentillae rhi· zoma).julio S=4 : 1. Cb Pimpinel/a anisum. . sipak (Cynosbati fructus). VB : prolece. S = 3 : 1. M a j 0 ran.mart. S = 4: 1. VB: le to. A ni s. S = 4 do 5 : 1.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). Pas d r e n . B 0 r. Upotrebljava se i evet bez ca~ice. S = 5: 1. VB: kraj leta . VB: leto. Cb Quercus robur. B o t u r. Plantago lanceo/ata. Cvet (Acacia e flos).april. S = 4 : 1. S = 2. Seme (Papave ris semen). VB : kraj leta. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). elatior. . Pinus silvesrris.prolece. T r n. major. Prunus spinosa. S = 4: 1.jund. List (Plantaginis folium) .pr olece. S = 4 : 1. s a I e p. S = 5 : 1. Origanum majoralla. Polygonum aviculare. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma).<omniferum. S = 4: 1. VB: je· sen . VB: maj . VB : februar . VB: jesen . VB: jesen . VB: leto. Cb Rhamnus frall gula. P. Polygonum bisto rta. Potentilla anserilla. Lisnati dec stabljike u evetu. V ran i I 0 v k a. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). Plod (Petroselini fruc tus). VB : maj-septembar. S t eta. VB: leta. VB: leto. Rosa canina. S = 4: 1. Petroselinum sativum. (j) Potentilla fo rm entilla. S= 3 : 1. VB: maj . S = 4: 1. Koren (Petroselini radix). Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). VB: proleee. S = 4 : 1. gallica. B 0 k v i e a . a krto le p o ~tko m jeseni. Pulm onaria officinalis. VB: evet u pr olece. VB : ma:j . Prunus cerasus. S r c e n j a k. Paeonia decO/·a. S = 8 : 1. R. list i evet (Origani herba. Koren (Primulae ra· dix). Zreo plod (Anis i fru ctus). off icinalis. VB: mart . Jag 0 r C e v i na. VB: j uni-juli. bal. Kora (Fra ngulae cortex. P.5 : 1. VB : jesen . folium et flos). Rizom (B istortae rhizom a). Polypodium vulgare. K a c u n. S = 5 : 1. Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). T u r c ~ n a k. VB: jesen. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). P. R. Origanum vulgare. T r 0 s k 0 t. VB: februa r apri l.prolece.jurui.prolece. K r u ~ ina. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). VB: le to. Rhamnus cathartica. Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). H T as t. S = 3: 1. Vis n j a. Osusen sok (Opium). T r a v a 0 d 5 rea. P er ~ u n. Cela biljka u evetu (Majoranae her. Plod. Peteljke (Cerasorum stipites). Cb Papaver rhoeas. ern a top a I a. M a k. List (Anserinae folium) . VB: jesen . Olju~ten tir (Quercus semen). VB : juni-juli. S t 0 I Ii s t a rut a. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. S I a t k a pap rat. Populus nigra. D i v J j a r uta.

VB: jesen.avgust.i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. R u z mar i n. VB: maj .188 leto. 0 dol j en. . VB: leto. VB: jesen.avgust.prolece. VB: juni juli. Rubus idaeus. VB : = = = = = . VB: juni . 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). 5 = 5: 1. Koren (Taraxaci radix). VB: maj . Rut vie a. Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. List (Farfarae folium). K u 'P j n a.a~Tgust. VB: septcmbar . Pod bel. List i plod (kao malina). Thymus serpyllum. Plod (Rubi idaei fructus). Symphytum officinale.apr11. VB: mart-. VB: leto.oktobar. VB: prolece. Tanacetum vulgare. S = 4: 1. Teucrium chamaedrys.novembar.p 0 dub i e a . S 5: 1. Vacciniwn myrtillus. VB: juli .avgust. S 4 : 1.septembar. 5 = 3 : 1. (/) Thymus vulgaris. 5 5: 1. Koren (Urticae radix). 5 = 5: 1. Biljka u evetu (Thymi herbal.maj. List (Rubi idaei folium) . S = 4: 1. S 4: 1. (/) Valeriana officinalis. Taraxacum officinale. VB: leto. 5 = 5: 1. VB: juni . Tamus commu11is. bljuc. Cvet (Sambuci flos). VB: jesen . 2: a If i j a. (/) Ruta graveolens. VB: jam . Bobiee (Sambuci fructus). 5 = 3: 1. VB: septembar . Koren (Tami radix). 5 = 3: 1. (/) Sambucus nigra. Lip a. VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). platyphyllos. List (Rutae folium). Teucrium mon/allum. T r a va . 5 = 5: 1. S = 3: 1. Biljka u evetu (Serpylli herbal. VB: leto.julio 5 = 6: 1. Gornj. List (Rosmarini folium). Cvct (Farfarae flos). M a j kin a duoS i c a. S = 4 : 1. (/) Tussilago tarfara. VB: leta. B I jus t. 5=5:1. !<. 5 = 4:1. (/) Tilia parvifolia i T. S = 7: 1. VB: juni . V rat i c. VB: juli septembal!'.juni. List (Myrtilli folium) . S = r:b Rosmarinus officinalis. Po moe n oj ea.ora (Sambuci cortex). Rubus fmticosus. Z 0 v a. Mas I a c a k. K 0 prJ v a. Salvia officinalis. VB: maj . S 5: 1. List (Salviae folium).juni. erni gavez.oj v a . Urtica dioica. Koren (Saponariae radix) . Satureja horterlsis. + Solanum dulcamara. Bel a s I a c i c a. 5 = 4: 1. VB: maj . Cvet sa priperkom (Tiliae flos). 5 = 5: 1.juli. VB: maj . Tim i jan. S = 4: 1. Koren (Valerianae radix). G a v e z.juni. M a l j n a. VB: jesen. Biljka u evetu (Saturejae herbal. 5 a 'P u n j a c a . (/) Saponaria officinal is. (/) Sinapis alba. VB: mart . Bobica (Myrtilli fructus). S=3:1. 5=5:1. B 0 r 0 v n i e a. Cub a r. 5eme (Sinapis albae semen). LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. Koren (Symphyti radix). Cela biljka (Urticae herbal. Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal.

VB: mart-april. Viola odorata. VB: proIeee.avgust.PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album. Koren (Violae odoraiae radix).jUlio S = 5: 1. (/) Verbascum plliomoides d V. Zea mays. L j ubi tic a. S=7:1. K u kuru Z.tobar. VB: maj . thapsiforme. Dan i n 0 c (poljski). Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma).prolece. . VB: juni .uruza (Maydis stigma). D i viz m a. Viola tricolor. Svila od kuk. S = 4: 1. C e rri e T i k a. Cvet bez tasioe (Violae tlos). S = 5: 1. S = 5: 1. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). S = 7: 1. VB: leto. S = 8 : 1.ok. Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites). VB: jesen . VB: septombar . Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). Viscum album. 1m e 1 a.

nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj.nagomilavaDje Akutan .sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija .prilagoc1avanje Akomodacija oka . Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo. trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) .prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija . .magla od sitnih ~estica mikronske razmere. talozeCi povr~in5k.i sloj belan~ev. suve pare.bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija .upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest. uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija . mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol . u vidu fine. soli bizmuta. koji moze da zivi (npr.beJance.. SuZavaju prosirene krvne sudove.RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen .pctlagoc1avanje Adipoznost .zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija . Aeroban _ . nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo .gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) .sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva.ina meClueeJijskog tkiva. smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj. lekovi.porodjJjstvo Albumen .trbuh AbdominaIan . belanCevina Alergija . .one ~to pripada trbuhu.sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus .lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija . Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja.promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice. hrana. Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) .kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u.stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze . Aklimatizacija .).koju treba le~iti . ~estice iz vazduha i dr. kaolin i dr.

tj.gorka sredstva Amebna dizenterija .degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .prestanak mokrenja Apepsija .supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .sredstva sposobna da otklone.izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba . ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .ita Anurija .vid. Analgeticka sredstva .a771 .mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika. do 45.lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici . od 17.mu~ki polni harmon Anemija .neosetljivost Anoreksija .nedostatak funkcije varenja Aperitiv ..amebna srdobolja. akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza .koji upijaju Apsces .jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron . nemanje alpetita.lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva . godine starosti Amorfan . lupulin i dr.mo~dana kap Apsorbensi .RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija .neje~nost.lekovi protiv povra~ja Antineuralgici . struCni naziv za ~elavost Alnara .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci . koju je on sam stvorio Aritmija .zagnoj.rellli protliv mfekcije Antiseptici .bezoblit an.malokrvnost Aneste'lija .lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot .sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga . prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .lekovi protiv crevnili paraz.lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor.nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije . analgetitka sredstva Antipiretici . a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija.suprotno delovanje dvaju mi.protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva .lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .postupci Jroji su usme. nedostatak volje za jelom Antagol1i:z.sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva . kolekcija gnoja u ~upljini.) Androgene supstancije .

zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .tak glasa Afrodizijaci .grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.192 LBCBNJ B BIUBM Astenija .otrov Vermicid .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.sredstvo koje ubija crve Vertigo .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni .stezanje krvnih sudova Vaporizacija . mehur Vene . avitaminoza Biokatalizatori .blag.krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum .bradavic:e Volatilan . zagu~ivanja Asfiksija . tJrova nja organizma lkiselinama.povracanje Vulnerarija . J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija . uguk nje Ascit .pres tanak d isanja.o~ta slabost organizroa Astma . urinama .gre krvWh sudova Vezika.srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus .pO'tpuni iii delirnicni gub.mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja .j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja .s tanje tzv. a s tim .odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima.sredstva za zaceljivanje rana . izazvane specijalnim klicama .plik. bezopasan B eriberi .a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev. srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici .organske supstanoije (enzimi. a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi .brucelama Vazodilalalorska sredslva .nesvestica.sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija . ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il. mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .sredstv.trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija . vrtoglavica Veruke .smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .i titracija) lekova . horrnoni.pretvaranje u paru Vaskularni spazam .sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.zapaljenje du~nica Bronhopneumonija .napadi oteianog disanja. Z'alptivanja.vodena bolest Atonija .besika.i.isparljiv Vornitiva .

zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis .zapaljenj e desni Giht .obezbojavanje Delirijum .zapaljenje koze Dermalologija .ods tranj.akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama. Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .poremecaj varenja Dis pneja .l1aIl Ga71grena .grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .kola Dermatit .unistavanje insekata Oezilltekcija .bunilo Del1trifik .ivanje dlaka sa tela Depresija .varenje Dizenterija (srdobolja) .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja . i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) .proliv Dijato reza .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .nauka 0 nas ledu Genitalije .zaptiv.povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija . Dijabetes .zapaljenjc zglobova (giht.s tomacno-crevna oboljenja Genet ika .zlezda Glau kom . bacili dizenterije i 2.prisuslvo secera u mokraci Glositis .utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .koji dovodi mleko Galaktogen .mlekotvo.lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija .utucenost.je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.uniStavanje zaraznih klica Dekokl .zapaljenje jezJka Gral'idnost .zapalj enj e zglobova Glandula .polm organi Gingivit .izluCivaln. oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza . tuga Deratizacija .bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .secerna bolest Dijagnoza .trudnoCa Gltt .ooilno znojenje Dismenoreja . uLozi) Dezinsekcija .obezv:odnjavanje Digestiv . Izazivaju je dYe vrste klica: 1.sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .sredstva za Ciscenje Dehidracija .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja . histoliticka ameba.

nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus . vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja. jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l .. koji sluze za lek Duodenum . neosetljiv Imunitet .lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj.otporan.lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom.osuseni delovi biljke.retko. danas .zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis . najcesce destilacijom vodenom parom.dvanaestopalacno crevo Egzantem .lekovi koji prouzrokuju povracanje.:.polna nemoe Imun . bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem .osip po kozi.otok Ekspektorancija . u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva . koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja. Impoteneija.zu1ica Impetigo .mirisne. Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo.supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) . izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) . seksualna . 'k oji potite iz -samog organizma. parfimeriji i kozmetici Euforija . stvaranje krasta i na kraju ljuspanje.crvena krvna zrnca Estrogene supstancije . iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj). sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis .194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) . Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju.padavica Eritroeiti .onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla.zapaljenje tankog creva Epilepsija .snaina sredstva za Ciscenje Droga . Drastika . nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0. cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat .:ustva. moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem . Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja. Pucanjem mehuriea. mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje.infekc. nastaju kraste karakteristicne boje (kao med).kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom.otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela . Upotrebljavaju se u medicini.izliv.otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen .ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti.vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka .odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom.eoma .

ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija . Klizma . melem) .oparak.vid.nesanica Intertrigo ..oboljenja .ala (buhac) lnsolacija .nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada.ubrizgavanje nekog leka u mil..-sredstva za UIlIi~tava.sprecavanje. jak bol u trbuhu.davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija . nekog de} stva ill pojave Jradijacija . a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika .zracenje Ishijas (»isijas«) .ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva .trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -. koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam .zapaljenje debelog creva .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV. infar kt miokarda) .dnje. 'n esvesticom. zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn. padom krvnog pritiska.medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .prel= doba zene Klistil' . Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze .vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija .najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija .lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica.zapaljellje. Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps . kJizma Kokainizam .bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) .Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar . hronicno ill alkutno.rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) .nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice . koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa.akutan.javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe.zapaljenje Intut . koje se vrsi irigatorom Klimakterijum .slab vdd pri smanjenoj sve~losti.oj ed lntoksikacija .lek.kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija .nje msek.ice Infarkt srca (»srcana kap«.koZe looja se odlikuju prekomer. 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) . najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .unoseDJe teenosti u gufnje crevo.

prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .kamen.196 LECEN11! BlL1EM Koma .zatvor Konlagiozan ..zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks . ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .melem Leukociti . stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija . obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) .1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja .ulep ~ avanje J d. odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija . tj.teska zarazna bolest izazvana klicom.oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija . sudova) Koprivnjaca (urtikarija) . tkivim·a illi organima Lepra (guba) . neizrazen: ka!e se za .zutica Labije . prokain i dr.generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija .specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi. nestalan Laksantna srestva (la ksancija) .besnilo Litijaza .grklj an Latentan .sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva.lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain.nelm bolest j.skriven .grcenj e.pospanost. tvorevine u vidu kamenci~. naroeito po 1111 e Labijatus .bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast .) Luksacija - iScaSenje .llepos Loj an.promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea.sredstvo koje povecava oi.promrzHna Kongenitalan .prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens . koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa . izgoretina Konvulzija . cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija .uroden Konzis rencija .os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama.opekotina.usnice.besvesnost.(~ njene zna.zapalj enje vefn jace Konstipacija .prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti. pritajen. a ne izazivaju stetne posledice Laklagog . koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj .usnat Labilan . misaca.kojli popravlja u.stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis .roznjaca Kosmetika .prilepCiv Kontraindikacija . skuplj anje (npr.. poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje.

m enstruacija Me tabolizam .zarazno kocenje vrata Meningokok . ulja.RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago .vid.j u ~l'Stima Lupus .sreani miSic Miokarditis .klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski .z.krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje .kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem .lek. moze videti go lim okom Maligni . kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent . nasuprot mikroskopskoj .mu Metcorizam .vid.l organizmu Me/em . smole.suZenost zenice Miokard .bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza . Me ningitis .bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna . aiJkoholom .rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii . etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e.kate se za osobinu koja se. blagi tumOIli miSi6nog tkiva .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ .nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis .opal<.bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture .krajnici Mastit is .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija .zapaljenje 's rOainog miSica Miomi . perioda) .m esnati.sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina. ka taplazma Me lemi (flasteri) .kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski .prosirenost zenice Mikoza fungoid na . koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I.lek Medicinski ugalj . zao. a na temperaturi tela postaju meki i plasticni. te se mogu prilepiti na kozu.. vosak. krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena .zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki . koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi. upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo.zapaljenj e dojke Macerat . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula. mast. Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom. kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica . Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti . bruceloza Man dule .promet materija u orgaJIl'i.po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje.vid.

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

ekstrakti i dTUgO. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. (bez evasti). Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. Sastav. pri vrhu razgranato. vezujou u snopice i odmah prodaju. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto.iku. alkoholature. Stitovi sa zrelim plodovima. Cveta jula i avgusta. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. pljosnat i kri· lat. od maja do septembra (5-6 berbi). Seme se mora posejati cim sazri. uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. sitosterola. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. snaina i lepa. KRAVOJAC Angelica archangelica L. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa.ANGELIKA.Angelika uspeva na lakom. ANDELIKA. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja. Upotreba: . oko UNo masnog ulja. Stabljike i drske. Retko se na- Svojstva. . . ~uplje. oko 6'10 smole. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. plodnom i mocvarnom zemljiStu.5-1. pre sVl!ga tinkture 1200fo). destilacijom samlevenih plodova. Gajenje i berba. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara.k!rupan. U apotekama se izraduju razni galenski preparati. iuekastobelicaste boje. su~e na asurama na suneu. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. Stablo je ' pravo. Rasprostranjenost. najviSe u Zapadnoj Evropi. U plodovima ima 0. operu. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka.30-1"10 etarskog ulja. rizoma i korenja. Umbelliferae Izg\ed blIjke. namenjene poslasticarima. omlate i plodovi se pakuju u vreee. lazi divlja biljka. rastresitom. kumarina. do 2 m visoka zeljasta biljka. oCiste. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem .Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris.Angelika je vrlo krupna. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. kumarina i drugib sastojaka. a zatim aromaticno ljutog. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. ANDELlKA. . Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. oblo. seku se vee od prve go dine. Gaji se po moevarnim mestima. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. Ulje je vrlo skupo. . pektina. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. Rlzom je mesn~·t.Rizomi i korenje sadrie 0. . raznih kiselina i drugih materija. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. Plod je jajolik.Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. .5"10 etarskog ulja. Biljka eveta druge Hi treee godine. Ukusa je najpre os!atkog. Glavni sastojak ulja je felandren. Listovi su triput perasto useceni. olak~ava varenje. jer brzo gubi klijavost.

kadlinae.belj. Koren je tanak. kravogaz. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. stabljika valjkasta. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. Gajenje anisa je slicno moracu. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. ove biljkc ni'Su medicinski proucene. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. lroren 'Svetoga duha.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora.slatkog. poklopiti. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja. arzdelski (andeoski) koren. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. Protiv gasova. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. vrtna "Melka. ANASON. toplu. a rodi oko 1. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena. Narodna imena: angelika (Orfelin). grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. popariti sa 100 g kljucale vode. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. andeosko drvo. Banat proizvodi vrlo dobar anis. zlahtna angelitka. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. kllime i zemIjiSta. dobro obmdenu zemlju.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. divlja andelika. 2-3 srut. - ANIS. siri~. kicice.i po 15 g linoure. nadimanja. anisa. kandiranog voca i tkornpota. To 'SU veoma .pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li.214 LECENIP. ali da ne vri. BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. visoka 2~O em. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu.000 kg. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. za zirnu. baljka. ostaviti ukraj ~tednjaka. One su takode Iekovite. Droga potice sarno od gajene biljke. kravojac. Rasprostranjenost_ . andelski korell. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. 2. poklopiti.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. 3.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. Boji se hladnih vetrova. Osim toga. kravojec. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . ali sadne manje etarskog ulja.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. Cvetovi 'Su sitni. Za apetil: 30 g korena ange1ike . borstna ange!ika. nane. Uzirnaju se posle jela. 4. pelena i blatenog ckalja .t ra klju~le vode. ANI:2:. aIIlgebica. pa ~m je zato i lekovitost manja. tru1Jru. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja. piti posle jela. laku. T'razi jaku. ANIZ. mora~ i kima . . andelika. gozdni koren. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike.

nezna i bleda. a ukusa s!atkog. . . Nad podJogom je do 3 mm ~irok. Anis je vrlo prijatnog. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. toplog i naljuoog. 2oo/. bradavic!asto. koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. slic!nog morac!u. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. Rebra su jednaka. .5%. sitnije. ~to ima vrlo istaknuta. Poe!inje se 10piti na 150. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum).Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. . taekasto.Anis sadrfi 1. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. etarskog ulja najmanje 1. 215 Berba. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto.PLODA ANISA .~% eta r s k 0 g u I j a. Skroba nema. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. . a. Droga. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. e!esto prevrtati. . Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. nema etarskog ulja. b . masnog ulja. gorko i neprijatno. vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. Plod?ve treb. POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. jakog aromaticnog mirisa na anetal.Anis se bere kao i morae!. a izmedu rebara nema masnica. Sivo-zelenkaste boje. ali berba ne traje tako dugo: dva.a su~iti kao zito na tavanu. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. SLATKI KOPAR . A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . . Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak.~lod (shizokarpijal.ANIS. . ANIZ. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). Primese. aromati6nog. Dugae!ak je 4-5 mm. a treti put se eela biljka odseCe. koja jako prelama svetlost. belaneevine i ~ecera. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. taJasasto povijena rebra. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. a ima aJkaJoida. Bere se u leto. oko tOOl. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. . ANACON. • . hrapav. Sastav. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu).KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije).ANIS.

mora~a.elucu iii crevima: po 10 g anisa. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. perruna. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. likeri i druga sredstva za ufivanje. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. mrkve i kima. drhtavicu i dr. celera. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. kao pod 1. Razne pastile i bombone. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. 1. pije se topao ~aj. kao pod 2_ 4. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. kima i kamilice. 2. preparati za rube i usta i dr. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. takode sadrfe anisovog ulja. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. . kao pod 5. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. stomahik (spazmoliti·k l. slatkgg korena i majorana. anizaldehida i anisove kiseline. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. karminativ. moraca. kima. an e t 0 I a. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. maraca. nekad vi§e nekad manje. kao pod 2_ 5. isJandskog IBaja i cveta podbela.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. veronike i saponarije. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. metilkavikola. ali se pije posle jela_ .n ijih vremena do danas stalno. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. mora~. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. majkine du§ice i kamilice. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. Istorlja.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. Staro ulje je otrovnije od sveteg.

udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. anjez. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. slatki komoral!.AVTUGA. moral!a. razijan. ekstrakti. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa . sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. suvjh i kore kru~ine.1O APTA . Ostala narodna Imena: anaton. moral!a. slatki janus.APTA. sol!na. 9.AVTlKA. poklopiti. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. drenjina. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). anis. ostaviti 3 sata i odjednom popiti. erna bobica. ribizla i kiselih vganja. anez. 8. APTA. visoka 1-2 m . Cveta juna i jula. mirisa na gorke bademe. onajs. Listovi su naspramni.BURJAN Sambucus ebulus L . slatki kumin. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. morski janez. BURJAN 217 ~Ijiva 7. 10. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa. onliz. AVTlKA. slatkog korena. kao pod 8. ~i pu raka . Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. AVTUGA. Plod je okrugla. kao pod 8. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. tinkture. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. miroClije i majorana. Raste svuda k.

abzovina. .218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. ap tovnjak. gemma et folium) . antocijana (modra boj a sokal i pektina. aptika. e meno se pije 2-3 case dnevno. tanina. . bozovina. pupoljak i list (Laricis cortex.sok se izb istri. ditfreticno i izazivaj u znojenje. Komadi razne veIieine i oblika.Mimosaceae (bijela akacija. posle cega se i·s ced i i profiltruje. (=Lardx europaea DC. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. haptJika. aptuga. pastila itd. raznih secera. smrdljiva zova. a naj6esce terpentin. pasta. hapta. kao i deejih proliva. Upotrebljava se koren. ARIS Larix decidua Mill. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. zilavu i lepljiru masu. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. jabuc ne i vinske kiseIine. a u plodu ima valerijanske. avta. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje.Svi delovi biljke deluju purgativno. bazdika. egipatska akadja). kokosije groz(!e. stenicnik. Upotrebljavajou se kora. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. zovina. kurjaeki rep. aftika. habdika. avdika. aptovina. bez mirisa. sluzastog i bljutavog ukusa. U celoj biljci ima malo etarskog ulja. gorkJh materija. a1dum-tra· va. . bazg. od koje bolri glava. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. habdovina. za proizvodnju lepka i dr.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. is tavr. optovina. habad. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. zija. hobed. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. Druga narodna imena: abad. abdika. ncprij a mog mirisa. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. emul. bujad. pri 6emu se odigra vrenje. OISObito Acacia Senegal WHld. fo lium et fructus). Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. anta. . list i plod (Ebuli radix.

ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. najce~Ce u obliku aerosola.U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. 0. 219 Sastav. Larix occidentalis Nutt. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. Larix dahurica Turcz. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. ad jele. Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih. Narodna Imena: arez. iz Japana. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries . i Larix pcndula Salisb. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. arit.U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. . bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. ARl9EV TRUD. sa Karntatke i Larix leptolepis hort. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo..Polyporaceae). argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. ari~evina. a ostatak tine smola. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu. liz Amenilke. ARIS ARISEVA GUBA. ..U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. sosna. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. . ARISEV TRUD. ARlSBVA GUIVA . planinskog bora i dr. .ARl9EVA GUBA. etru i hloroformu. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. Ima 50--800.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma.U kori ima tanina i koniferozida. jer je droga otrovna! .). ariZ. tis. PECURKA NA DUBU ARISU. venica. ali sarno na Iekarski recept.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata.

i dlrugde. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. DAVOUA SMOLA. zbog cega zaudaxa na beli luk. ASANT. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina).Umbelliferae. (smrdljJva vitina. pomafu varenju. articovka. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. ARTICOKA Cynara scolimus L. AZANT-SMOLA. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. ASA-FETIDA. pomaf. nevesilj) i drugih Ferula . gardun. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. protiv nadimanja u crevima i. u sastavu pojedinih slozenih lekova. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru.u varenju masti i dr. .ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. dJraguSica. za iska~ljavanje. lma veld. ciroze i dr. devesilj. kongcstija jetre. italijanski osat. Narodna imena: ardecovka. raticok. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja. bolova u be~ici. pd10ma boca. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. deluju kao blag' diuretik. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata.220 ARTISOKA.

krunciea. robinija. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. a list jo~ dok je mlad. Plod je duguljasta ko~tunica. rede dYe semenke. bijela draca. stambolska draCa. bijela kapiniku. Badem je oko 5 m visoko drvo. signojka. bijela bagrena. bagren.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. bagra. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. dulcis). kraljevo drvo. akac. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. egiptonska tmina. prvim vesnicima proleea. etarskog ulja i fitosterola. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. Narodna tmena: akacija. hacija. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. morska draCa. Cveta u maju. nerod. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. akacija. voska. a u slatkom nema. gospodinov tm. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). bela bagrena. bela evece. Otrovnost potice od toksalbumina robina. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. beli bugrem. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. asparagina. . s duguljastim. kra· Ijegac. sluzi. ~iljastim. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. U narodu se upotrebljava evet. ima zelen.B BAGREM Robinia pseudacacia L. U evetu ima flavonskih heterozida. Kod nas na jugu raste poludivalj. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. bagrema. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. BAJAM. kralj. bela drvo. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. BADEM.

mandala. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. pljosnato-ispupt ena. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. Ne susi se. Ne smeju se upotrebljavati stare.koze. mendula. nagriZene iii zdrobljene semenke. a na podlozi velika. . do 25 mm dugatko. Sadrii oko Boo/.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. oko 25% belan~evine . pitomi badem. Najveca dnevna doza je 6 g. bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. Upotreba . gume. od koga 'Potite gortina. etarskog i masnog ulja. 2. okrugla halaza (kotvica. hladnim ce(ienjem (»prvenac«). nikako zuckasti. U k usa JC gorkog i uljastog. Sastav. Najpre se . u zezene. Po~o je skupo. okica). U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. Jezgra se sastoji od dva velika. . U slatkom bademu ima malo vise secera iulja. migdal. Aqua Amygdalae amarae. ali kad se zvace. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. sp ljo~teno. . Pod vrhom je sm esten pupak.i!Ze amigdalozida. deluje kao narkotik i sedativ. Voda od gorkih badema.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. bojarn. Ostala narodna lmena: arnendula. Kotiledoni moraju biti potpuno beli. koja je uzdut brazdovito naborana. bajarna. »miris na gorki badem • . ali onema cijanogenetskih heterozida.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. skoro trenutno dejstvuje. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. bela. sluzi. Cesto se prepisuje s morfinom. a mirisa nema. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. omendula. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. Veea kolicina moie izazvati i smrt. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). men· dalj.222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga. testo je talsifikovano. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. rapava i p r a ~ n a. tzv. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. Bistra. Na -looC ostaje tetno i bistro.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. Bademovo uJjc.ilScedi masno ulje. . ono dobijeno prvim.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) . Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. bezbojnog kristainog heterozida. oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. bajan. do 5% ~ecera. pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. trioleina. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. k> kovitost i otrovnost gorkog badema. mjendula.

Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. BAMNJE. BOBNJA. bell. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. BABNJE. BAMNJA. Rizom je vretenast. Cveta leti. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. uciruZeni III ~titaste cvasti. BOBOSARA. TRAVA OD PUPKA. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. Cvetovi su sitni. razgranat i ima jak i neprija. tan miris. Cela LEvo: BEDRINAC.. BEDRNICA. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka. BEDRlNAC . Li· stovi su perasto deljeni. BEDRINAC. 223 BAMIJA. BAMIAT. SILJEVINA.BAMI1A. DESHO: MALI BEDRINAC . BAMJA Hibiscus esculentus L. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana.. MALA BEDRENIKA.

[zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. katehinskog tan ina. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. Upa/a usia: po 20 g bedrinca. toplog i pali. Do otkriea cinhona (hinin). urnbeliferona. gurne. velika bedrenika. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. 4. zaduh. hajducice. saponozida . (veliki bedrinac. biberu~a. diva mirudija. reska. silj. pimpanela). Pije se ~to topliji caj. Sadrii gorku materiju pimpinelin. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. gorka komoracika. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. smole. kad se prohladi. po 10 g kamilice. Sadrfi aka So. Protiv Itazeba. a ukusa je Ijutog. div-ana1ion. goveda trava. BELA VRBA Salix alba L. voska i kalcijum-oksalata. kamilice i hajducice. karnilice.. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. visoke temperature. a pola uvece pre jela. pupcajivica. bedrenac. ostaviti 2 sata. 3. b edrica. jarcija trava. gume. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje.. be· drinica. bedrnac. izob ergaptena. bedrenik. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. Ijoskavca. hazman trava. zalfije . Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. smole. etarskog ulja. tan ina i kumarina. lma jo~ i 10-140. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. Raste po suvim mestima. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). . Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. bedrenicak. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. procediti i grgljati.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. ialfije i trave od srdobolje. Ostala narodna bnena: bedranica. 2. 1. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e.

BIlU. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. 1-2 meseca. valjkasti lepljivi i futo-mrki. SadIii do 200/0 saponozida. U narodu se najvBe cene nabrekli. arrostii . I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. . Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. Dugack:i su 3-5 c m . Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. aromaticnog i smolastog uk usa. Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. . aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). . gorkog. cireva. ali ama drvenih vlakana.) iz Egipta. BELA. spolja sivo-rut. psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. jab lana i jasike. sto racvast. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. topole. debeo do 10 em. a Da vrhu glaviea. . Droga je smolas tog. KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. . Draga. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. Srlni znaci su od 3 do 5 redova. poredanih u koneentricne slojeve. Kod nas je ima. narocito Da Deliblatskom zivom pesku. SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. b rani ran o u prole~e . Nema likinih. G. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . Biljka je u obliku grmi~. 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe.. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. a debeli oko 4 mp1. iznutra skoro beo. Simi za izradu Saponinum album.Koren (Radix Sap~na. riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m. .

- Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. obieni bor. divlji bor. bijeH bor. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. jer una oko 230. Ovo je vaZoo. sirupa itd. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. maritima Lam. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. ~umski bor. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. smrok. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. dinjenja. Plod je dvopregracilla taura. masnog ulja . LEUKOVAC. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. berika.i oko 22'10 belancevina. gorke materije. autea.) je vrlo hranljivo. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. KRANJSKA BUNIKA.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. pre svega. Raste na KarpatiIna. U nedostatku be log. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. dezodorizaciju i ozonizaciju. BELl BUN. . osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. gorkih materija i fIavonskih je· . Naraste do 80 em. cam. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. et Ait. zaslad! i pije. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. hvoja. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. . ~eeera tzv. karotena. ocedi. Narodna !mena: avtica. U kori borova ima 20-500/0 tanina. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. bjelobor. Upotrebljava se u obliku infuza. = P. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. antisepticna svojstva. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. dipentena: silvestrena i kadinena. belobor. bor. vitamina C.. vee ti sastojei imaju i antimikrobna. zbog cega se upotrebljava kao tonik. koje se sastoji iz aUa-pinena. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq.

List. U korenu belog buna irna 0. . hermafroditni. su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. a najvge na vlainim mestima. .5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. Beladonin plod je soena bobica. .BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. mu~ k. Rasprostranjenost. Listovi su naspramni. BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU. Plod je vrlo krJlata ora~ica. duguljastih listica. Cveta u aprilu i maju. Koren se korn. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije. sastavljeni od 7 do 13 uskih. naroeito u ovoj s Karpata. Izgled I ostal0 je kao u beladone. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll.Raste svuda. rede kora i seme (Fraxini folium. Ukus. po obodu nazubljenih ~ il:iastih. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. slozeno perasti. - Oleaceae Drvo visoko do 40 m.i i zenskii. cortex et semen). Cela b ilj ka je vrlo otrovna. bOJ a. Droga.

kao pod l.U kori su nadem gotovo isti sastojei. beli Iuk je lek za sve. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto .nevidljivih opasDih sila«. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje.1"10) i dr. kao sredstvo za bajaDje. kolere. dizenterije. zenskojasen. .U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. ino7. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. tinktura i sirup. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. kIj u ~le 3. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn. slobodne i vezane jabu~De kiseline. jasen.itola. a jedro dete Da ulicu. Od lista se spravIjaju ekstrakt. beli luk. poklopiti. 2. reu· matizrna i uloga. ~iDi i rnadije. veliki jasen. U narodu. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija. Deluje diureti ~no . lu~kojasen . pre svega. kao pod 1.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. Iu· BELl LUK Allium sativum L.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. manitola. tanina. elar· skog ulja (svega oko 0. zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. g!ikoze. MeJan caj: po 25 g lista jasena. !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . Iskonsko verovanje u lekovitu. artiSoke i breze i zuba~e. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . 1. . MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. obi~ni jasen. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk. kuge. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. poljski jasen. al i vge tan ina. dijafore ti~no i Iaksantno. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. . ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. keer medu mladd. vra~anje. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. Za vreme raznih epidemija titiusa.Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. dakIe. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. Upotreba. Kad je majka spremala sina u vojnike. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). gume. . prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen. .

koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. kininova kora od starosedelaca Perna. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. odoIj en . od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. kako iznutra tako i spolja. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. lek. nje. tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. Tek u I. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. Kao sto u skolskoj. videcemo da su mnoge droge. a ' ponekad i kao madija. kao ~to su beli luk.. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . .iv nadrilekarstva. Ne. a pre svega u narodnoj m edicini. narodna medicina. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. nana. p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. kantarion i druge. antibiotika (vid. mozda. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a. zabadati glavu u pesak. Nairne. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. bez nauenih pretenzija.. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. kicica. narodnoj ishrani. streptomicina. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. nikacl nije napustala beli luk. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi. iako usmena. poglavlje Fitoncidi). kao ono noj. ali je u poslednjim vekovima. Naprotiv. dakle. eaulmogra od Indusa. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. zacin. moei eerno donet. veterinare i farmaceute . Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda .i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. ipeka. trava-iva. Uosta!om . ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. lincura. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. nepisana. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. karnilica.

tvrde na~i planinci i brdani. .tvrdi stari P. odmah se po vozovima. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze.. Smiljanic iz Kaca. uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. barske groznice. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. U sremskoj Posavini. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka.im imenima. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova. poeev od raznih sosova. Godinama sam pio vodu iz Dunava. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja.. manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. cim luk izgub i miris. iz bara. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. . »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. Najzad. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. lupanja srca itd. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. . jendeka i ritskih jama. rutvica.nov list. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. ocedi i pije zajedno s mlekom . koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. na front. nesvestice. uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom. Osim toga. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . i nikad nisam bio bo1estan. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. eim neko poene kijati i ka~ljati. Upotrebljavaju ga na razne naeine.'.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. nervoze srca. MasJi.

dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. vratne file. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj. pas tiri. tri iii tri puta tri . To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. Deci se daju manje kolicine ovog leka. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. ali je raso mnogo prijatniji. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana . a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. Kad n eko mnogo nazebe. Jedno 5 drugim se pomesa.. tim je bolji. upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. mena. pa ga boli glava i celo telo.specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. eventualno. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. muke. najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. onda ga tom . narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. dakle. Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. kalu pOljski radniei.. Beli luk. n a njivi prokisne. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. vra t i celo telo. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. Niko ga ne moze napoj iti. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. Ovo je dobro da se miri ~e .i zaberu se tri najlepse. Coban i. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. Banatu. trojstvo. Bosni j u drugim krajevima. Srbiji. sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. tako mora biti da bi bilo leka). Ako je oboleli gadljiv.. Sto je luk ljuci. tabane i dlanove. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . ra. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca.« . da se njim trlj aj u slepoot nice. ncsves tice. ricinusovo ulje za ci scenje. To radi i skol· - . subase (poljski cuvari) i poljski radnici. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . Ako glava pantljieare ne izade. da se stavlja na glavu. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. Raso je odlicno.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. Protiv glavobolje.

I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. bolje jede i brle ozdravi. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. a stoka je sva i ~ la na pa u. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. neb 0 Ie 5 t i. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave. Mozda je. »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. a ne kupaju se: mehur pukne. izade tuta voda. ne javljaju. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. konjskog bosiljka. .232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. Nekad je bio obicaj. To bolesniku otvara apetit. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. le~e i razne k 0 1.« Bolesnu d l. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. umesto vode da pije I::aj od hajducke trave. zatim majkine dusice. jer niko nije imao nuznik. bolesniku treba davati i kiselog mleka. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. presnog ili kao zacina u svim jelima. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. Kafu tame kod mene. u Nov~icima. kazu. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita.tvrdi jedan inzenjer . Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). to bila neka preventivna mera. sede lj'-i i .veti jedan stari Bal::vanin. Na svakom oprelu i selu .u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. jer sam . a to je. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. . radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. kao i cesta upotreba belog luka. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. To isto. Belim lukom. rosi rj sini se. Kad god podemo u voliju u rit. po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati.drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. plavog kamena i vinskog sirceta. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . da beli luk obnavlja i jal::a krv. nove se . igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. sa ili bez plavog kamena. a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. jo~ ponegde i danas. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. eto. poreklom sa Cakora iznad Peei.

tzv. e a k [ u r a z b I a ze· . ren i druge sliene. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. god. Hemljsld sastav. Kad se dde na koti. Na primer. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. slanine i belog i crnog luka. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena. izdvojena jedna uljasta. Tek 1944. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola.. nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. rotkvicom. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. Ako neee da pije. .pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. narocito zuti pasulj. postoji slienost belog luka s renom. Cim se poene rezati. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. sve dok se ne ozledi. kolena.p otrebajava za izradu »slacice«. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. sin a I b 0 z i d. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. dakle. I beli Iuk i druge vrste luka. Na· protiv. kidati iii tucati. sla· cicom. sokove. u najboljem sIueaju. IZiUzetak je bela slacica. Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. zbog eega se ona i \l. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. .BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. a ako se beli luk. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. Cobani i ratari peku prienice od hleba. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. brzo gube Jj uti miris i ukus . gotovo neprimetan miris. kad se zv a cui jed u. ren. god. 2:ivimo od hleba. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. a kad se ozlede. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. Iomiti. Godine 1892.« . sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. cia ne bi tivina lipsavala.Beli luk ima vrio slab. To je za njih prava poslastica. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. rotkvom. senfa iii rnutarda. zatim b 0 I. imaju manje iii vi~e I jut u k u s. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. U tom pogledu. bezbojna. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. sirotinjska hrana . samleven iIi stucan beli luk. Od 1844. slacica.

stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. . al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka. grip. 1023). enzima . Tinktura je 2()<>: . streptokoke. Kad se o d ovako 's tabilizovanog . godine. Uost a lom. Osim galens kih . difterija.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin. dakle. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja.sko de. .e i kolere. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. god. za jacanje. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. uz cesee mesanje. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin. bacili litusa. kolera). ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. str. protiv p eruti i opadanja kose i dr. ona nema an tibakterijsko dejstvo. protiv visokog krvnog pritiska. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . Vee 1947. . kao stimulans zivcanog sistema (u SAD).ri.000 do 1 : 125. Macerat. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. formula alicina.000 alicin pokazu. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J.I uka nacirui vodena supstancija. mirisa na beli luk. uzimaju se pre jela. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. piogenesa. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka.e antibakte. bacila tifusa i dizente rije. Iste. izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa. go d. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja.. Aliin nema antibakterij ske osobine. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. dizienteri. koli-bacila.ni alkoholni ekstrakt. protiv hronicnog bronhitisa.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. odlije 5e i profiltruj e. arterioskleroze i decjih glista. u tvrdena je hemijska grada.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. neozleden.000 grama 600/o-nog alkohola.. Sirce. velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans. vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. 1947.

. doda 1. Alkoholafura. sirupa iii ~ecerleme. Zatim se isced.300 g ~ecera iii 1.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . .BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. odllje se. Sirup. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita.tanu 'PoremecajJ u crevima.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje. isec. . gubi lekovitost. pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. zaraze. 3-5 puta dnevno. po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. Po 20 g soka dvaput dnevno. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. Posle mesec dana kura se ponavlja. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. toksina. a starijima po 2 tablete. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. nadimanje usled gas ova. a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno. .Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu. Skuvan za klistiranje 7-30 g.sa na bell luk. pa cim se ovla!i.O~gcen.Sandoz«. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . sirceta.Maoaus« iz Drezdena. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. Prasak. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture. Po 30 g u obliku infuza. jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. . dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka.Iz zemlje izval1ena.i i filtruje. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. Seeeriema. ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. pa se posle mesec dana pre kine. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). jakog miri. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. Po navodima te fabrike.

Indusi. dok su bili mali i sjroma~ni. . Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira.uz primellu tajni. u Indiji. izazvati crvenilo na kozi. cd vrste zivotinje i uzrasta. uglavnom oko Nila. izazvace rane i zagnojavanje. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. nekrozu tkiva. jake zacine i mirise sa Istoka. kad se stave na koZu. reurnatizma. Jevreja. Stari Kinezi. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. medu njima i beli luk. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. upotrebljavan je kao op~ti tonik. kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. koznih belesti. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. god. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. zacinsku i lekovitu biljku. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . Vavilonaca. a u jacoj d01li i ako se duic drle. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. Pre svega. molitava. vremena koliko se na jeduom mestu drli. tj. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. tj. Fcni~ana.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. madija. beli luk. U Eberovim Papirusima (oko 1500. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. naj~e~~e stucan u sircctu. protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. za~inske i otrovne droge. manjc-vBe sto~rski i nomadski. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. kMlja. induskim svetim knjigama. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. Jevreji. Na taj lla~in. mr~avosti i op~te slabosti. lo~eg varenja. Istorija_ . za radni svet.a. crvenilo i upalu.Bell luk je. cimeta. tj. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. N a u c n a vet e r ina. pa je takav lek i najaktivniji. delova~c kao v e z i k a nc i j a. od njene osetljivosti. U toj daJekoj zemlji. jer vidimo ida· . Kasnije. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. To su sredstva koja prouzrokuju. hemoroida (Suljeva) i dr. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. vrste. Najvi~e su upotrebljavall luk. avo je sasvim opravdano. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. Persijanaca i drugih. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan. a beli luk je os tao za sirotinju. aromati~e. U Vedama. spominju se lekovi. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi. protiv nastupa i proliva konja. karanfilica. U pocetku.

za plebs. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . a s medom. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja.. kao sto su. utonula u mrak i neznanje. uspelo je grac:tenje piramida. kukurek i druge biljke kao lek. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. uostalom.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu. ~san-luk. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. uostalom. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk.smrdljiva ruza. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . smatraju ih. C!:ini i madije.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. ~snjak. godine) preporu~je beli luk protiv glista.. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja.cesan. za~in. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije. Lonicerus (1564. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. preventivno sredstvo. ~njak. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. ). Rim I jan i.. kao i raznim vrstama luka. Pome~an s uljem i solj u.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1. jer ih onda zmije nece ujedati. luk.. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. lek. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. dakle. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. . Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. upotrebljavahu za lek. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. u~inili j 7.. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus. rotkve. jer su sprecene zarazne bolesti.. lukac. ~oviti luk. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike.U po~etku. saransak. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. luk. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. i prvi Rimljani. --_. Kasnije. dobar je protiv ospica. bel i i ern i I u k. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. . Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. kao. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. ~ni luk. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. Orfej spominje beli luk. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. luk-Ce~ njak. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi.

238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. Biber je svojstvenog. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. skoro srcolikih listova i. socnih. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. a osobitog. dakle. U listu ima do 15% arbutozida. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. ekcema i drugih koznih bolesti. ali se sme uzimati upola manje.Piperaceae (crni ·biber. cmi papar. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . ljutog i toplog ukusa. sjajnih. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. karabiber). kao i u ostalim tropskim predelima. Br. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. . gde se i gaji. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta.

Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. smole. odmah padne na dno. SIKALINA Cnicus benedictus L. 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. ali kao poludivlja biljka. U biberu ima 1-2. Cveta po~etkom leta.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. ~iljasti. . Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta.5% eta r s k 0 g u I j a. Cvetovi su ruti. . na vrhovirna ogranaka. rede u drugim delovima zemlje. oko 5% tanina. nazi va kij an je. SIKAUNA 239 talu vodu.BLAZENl CKAU.Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. etarskog ulja i razne soli.. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_. jedri. duboko perasto deljeni. Naprotiv. .. kad se spusti u vodu. visoka do 40 em. veoma raz· granata biljka. Sastav. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina.8% s mol e (kavicina). BLAtENI CKALJ. Listovi su duguljasti. naj~e~ce po suvirn mestima. a Ijutina od piperina. BLAZENI CKALl malo sluzi. vrlo bodljikava. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu. Upotreba.. Rasprostranjenost.Kod nas se vrlo retko upotrebljava. obavijene su kruprum ovojnim listovirna. Cvetne glavice su pojedina~ne.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). VBe ga ?otro~. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj . od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. Droga_ . . Aroma bibera potice od etarskog ulja. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi.. Prvoklasan biber u zrnu. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka.Raste u primorj-u. - Composi. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. Kad se tuca i melje. a lo~ lebdi ili pliva.

limunove kore i oeajnice. Gajenje 1 berba. Seje se krajem april a. Ijutog. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. sveta sikaviea. Rizom je spolja sivocm. sjajna bobiea zive crvene boje. Traii lako. meki tm. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. Listovi su srcoliki i Siljasti. a Da Zapadu obavezno. korenom se trlja mesto. Pije se kao pod 1. a na prelomu beo. bozja plahta. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. benediMa. pelena i lincure. Plod je jajolika.BLJU1D.240 LECENJP. hajducice. odstranjuje modI1ice od podlivene . trave-ive. benediktova Toza. U redove od 60 do 70 cm. neupadljivjm. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. na dugim peteljkama. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. BLJUST. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. rastresito i plod no zemlj gte. vezu u kitice ~ su ~e '1. Ili se rizom Da trenici nastruze. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. kraljevac. 1. kielce. nepdjatnog i toplog je ukusa. mesnata. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. vina i drugih galenskih preparata. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. Narodna imena: babino zelje. ne eekajuci da se svi otvore. 2. . koja se penje po drvecu. tinkture. ckalj .Kod nas se De gaji. pitomi ckalj. biskupova brada. na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. gorkog.KUKA T amus communis L.l hladu na promaji. mesnatim. Daje se u obliku ~aja. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. pli"kova i rana. Strugan rizom se stavlja na uboje. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. Bere se eim se pojave prvi cvetovi. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). Raste po zivicama i obodima ~uma. dugacka 3--4 m .

drlati 10 dana. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu. oksitiramina i proteolitskih enzima. erna loza. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. BOB Vicia taba L. leucina. sakupljeni u malene glavicaste evasti. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. Miri~e istovremeno na limun i pelen. Sadrii etarskog uJja. beb. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em.Isto tako. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). zmijino grozde. bobae. blju~tina.BOB. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . asparagina. tirozina. . ali je manje gorak. Imena: bakla. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. Poreklom je iz Azije. Stabljika je skora odrvenjena. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. Cveta od juna do oktobra.. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. zuli. naj cesce po grobljima. kukovina. bjJu~tan. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. alkaloida abrotina. blju~c. konjski bob. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. IYljust. tanina i flavonskih jedinjenja. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. Dmga narodna imena: ble. a u eve!u bojena materija antofein. visoka 60-140 em. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). pa ga zbog toga treba izbegavati. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. Cvetovi su sitni. Bljus/ je o/rovan. pije se pre jela. veliki bob. crne kuke. gork'ih matenija. visoka 60 do 120 em. BOllE DRVCE 241 krvi. Upotrebljava se sli cno pelenu. ce~ce muckaju6i. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. Narodna. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. bluz. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika.

Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. bozuric. brozg. Za P. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. bofuraJ\c. Nisu retki slll~ajevi trovanja.• P. broda nj. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Nekad 1I skolskoj. pitomi ohsjenae. secera. secera. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. U korel1u ima tanina. etarskog ulja . trojaska rozica. duhovska ruza. TRPUTAC. mosur. lrava od guja. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. bozji drvak. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. bozja plahtica. di· vlji ciper. kraljev evijet. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). za le~enje hema. narocito na selu. bozur. lILOVLAK. devetak. Narocito ga eene zene. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. za lecenje padavice. BOKVICA. rutviea. decora Anders . kurjak. Zbog toga bi trebalo da lekari. Z. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. tenuifolia L. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). tunkarica. i tako najlakse dolazi do trovanja. smole i boje. po sumama i na drugim mestima. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . turski neven. corallina Retz. a i zbog pri· jatnog mirisa. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. Izaziva povraeanje. drevinka. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. decora: bUur. obrate patnju na bofur. trava od tri rozciea. Narodna imena: bozja metiea. tuber et sem en). VUCAC Plantago L. va. troj acke roze. Ima ih svuda. zlu ne trebalo«. TEGAVAC. tanina. velikog kaslja. crljeni bozur. U semenu ima masnog ulja. Nisu otrovne ni skodljive. \ Za P. zenski bozur. planinski bozur. pored puteva. brozgva. kosovski bozur.) Gouan . roida i dr. pro stenik. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. BOlURI Paeonia officinalis (L. . Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. P. corallil1a: bozur. Ne preporucujc se <uP( . ' 0" z" uredivanje menstruacije. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. muski bozur. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. eba bozura za l~enje. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. srCano zelj e. masti . Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . na livadama i pasnjacima.sni muski pelino pelinak. miri. macur.

U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. 1. izraden od !i. nerna ienskih j muskih bokvica). raste na vlafnim me· stima. zensk~.naee . dlakava je.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. svuda gde se sliva voua. 3. dugaeka. Srednja bokvica raste na suvim mestima. dine. 243 list. lal1ceolata L. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. tj . Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. mala. kru· niea je gola. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. sirokolista bokvica (Plantago major L. susiti. 3. Berba.) . masnog ulja. krupna iii zenska bokv. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti. cvast je dugaeka i srebrnobela. evast je kratka.ice i drugih lekova. U Ji. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. Sve't i suv list. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. %ILOVLAK.). usko[is ta bokv-ica (P. saponozida i fitoncida.BOKVlCA. Upotreba. limunove kiseline. TRPUTAe . a koren se vadi cele go- h erba et radix) . ~ List se bere sve dok biljka cveta. pored ugazenih put eva i ispod strehe. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. tirozinaze i koagulaze. sta bokv. sta. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura).List bokv.. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju.). soeno.ica. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. Sa5tav. . 'cveta ju od proleea do zime. jajolika iii okruglas ta. 2. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. raste 'po pasnjacima . pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. I. SvaKa se mora odvojeno brati. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. belaneevina i secera.stu lma oko 40/0 tan ina.). muska. Droga. tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. iako su obe hermafroditne. . U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. lisee je iii· roko ovalno. greevi. ima fuoike jajaste. . emulzina. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- . jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. eve t je belicas t. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek.iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje . hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. U semenu ima sluzi. media L. p ektina.itamina C. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja. katar. srednja bokviea (P. 2. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. v. osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L.

zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. tarpotac. crnog secera (od sladiea).Osim navedenih. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike. cveta belog sleza. tarpudac. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. Ovo je sasvim opravdano. Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. cveta zove i trave daninoc. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice. jer posekotina ne krvari. Seme je si· tno. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. muska bokvica (Ku~an). cveta i lista podbela i moraca. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . Ako se slueajno posecete dok ste na selu. jer su -u njoj otk. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. veliki trpotec. a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. dugoliste). . prome~a i posle pola sala popije. zenski zi· lovlak. Narodna imena.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. pitoma bokvica. larin· git) . Godine 1958. marina bokva. B u a c a k (Plantago psyllium L. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. . jer psyl/a na grckom znaci buva).244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. faringit. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. celnik. veliki trputac. pije se topao. terput. ne zagnoji. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. lici na buvu (otud i nauCno ime. Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. Deluje kao blag laksans. sve pome~ a . Narodna medfclna. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. prva pomoc je list od bokvice. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak.riveni fitoncidi (Felklova). Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. . pitomog kestena. zilavac. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. rosulje. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. paskvica. Veoma se ceni. Svako ce yam odmah. bez okoli~enja. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera.Bokvica je omiljen narodni lek. ~iroki trputac. Kao prethodni eaj. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice.

Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. deluje i protiv erevnih parazita. Zilovljak. evet i eela biljka (Boraginis folium. Neprijatno.iIrata. a gornji duguljasti. mu~ki zilovlak. malo etarskog ulja. triputae. na dugaekim drskama i elipticni. tripotee. saponina. Rasprostranjenost. krupni. . BORMINA. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc.BOLDO. bu~ika. zenska bokviea. razgranata. Cveta od maja do avgusta. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. krepotee. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. Stabljika je ~uplja . Gajenje i berba. ernoglavae. Monimaeeae. rede beli ill purpurni. Listovi su po obodu eeli. Za srednju bokvicu: bokva. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. bolhnjak.Oko 25% sluzi. Cvetovi su plavi. Upotreba. ali su talasasto naborani. List. mala bukviea. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. siroki prpotee. treputae. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. grubo eeki[ljasto dlakava biljka.. fenska bokvica (Ku~an). flos et herbal. . . tako da eoveka odbija. visoka 30 do 60 em. lisnati tr· putae. srednja bukviea. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. popova lozica. Droga. pasja noga. dugi trputae. troputae. 25% tanina. BORAlINA.Seje se u martu iii aprilu na lako. Donji listovi su u rozeti. LISICINA . Sastav_ . Svojstva. skoro bodljikavo dlakava.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. troputae.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima. . sredn. Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. 245 Za musku bokvicu: bukviea. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. glavor. diuretieno i se· dativno.ja OOkva. Slabog i svojstvenog mirisa. boBinee. LISICINA.Ukusa je na krastavee. . BORAC Baraga officinalis L. konjsko rebro. duga bokva. . U mladim biljkama ima malo alantoina. obieno juna-jula. bu(h)aeica. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. POREC. rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. Za buacak: blesnik. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama.

kozmelj.70 0C. a plod sasvim zreo. zvonasto·eevasti. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic. borazde. poraga. U listu ima do ISo. pektina. . Cveta u prolece. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. ekstrakt i vino. na vrhu se vidi krunicni prsten. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. jabuonc i cilibarne. raznih upala sluzniee j.List . bora~a. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. do 220 mft'/o vitamina C . . oko 6 mgOfo vitamina C. krastava. Zbog prisutnog arbutozida.. rw. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. uglavnom H:mu· nove. Bob ice su dosta prijatnog. organskih kiselina. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno.td. . Listovi su naizmenicni. volovski jezik. burai. buraiina. . oko 27'/. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr.e. Sazreva u leto.u cale vode. i n v e r t n 0 g sec era.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). oko 6'/. krastavica. okrugla. Narodna imena: boraga. di· vizme. nekoliko flavonskih heterozida. visok do 50 em. Preneli su ga Arapi u Spaniju. reumatizma i drugih bolesti. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L.i dr. pojedina. duguljasto·jajasti. Anticki narodi nisu poznavali porec. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. popariti ca· som klj. boraziniea.50. pirokatehinskih tan ina. Cvetovi su ruZicasto·beli . arb u t 0 z i· d a. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi. Droga.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. sok iz zrelih babica. Upotreba.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka.. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k. Sastav. tanki. cni i obe~eni. boraidina. Plod treba susiti u susniei na 65.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. do 1. soena bobica sa vge semenki. ·bore· tina. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. Plod je modro·erna. treba do dati malo lipovog i rw.inog cveta.

erna borovnica. borovinka. brosniea. oeedi i pije umesto vode. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). Narodna imena: barovniea. ostavi 2 sata i pije mesta vode. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. pa i u umetnickoj poeziji. 2. zdrav. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. brusnik. jer je to najzdraviji napitak. mahune od pasulja.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. To su evece i miris starijeg sveta. za farmaceutsku industriju. ofinki. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. dunjinog semena i nane se pomesa. toliko opevano u narodnoj. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. burum. borovaca. Kolicina etarskog ulja nije velika . Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. mecje grozde.to vi. Bosiljak nije naSa biljka. erna jagoda. a s druge. dudov list. ostavi 2 sata. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. 3. linalola. B r usn i e a. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. za destilaciju etarskog ulja. brusovnica. neprevreo i nefalsifikovan sok. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. troskota i rastavi~a se pome~a. poklopi. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova.8% . Cela biljka je prijalnog mir isa. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. a m'a jv-Be ILs. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. jer povoljno deluje na vidni purpur. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu.). Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. Po~to je taj lek patentiran i skup. ervenozrna borovnica. zbog cega se pokoJnik . brosniCak. u listu ima gotovo iste sastojke. kad se ide mrtvaeu. boribnica. s jedne strane. tan ina. sitnice. Sadrli eta r s k 0 g u I j a. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. dobricica i dr.ali biljka ipak ima vrlo jak miris.4 do 0. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. strus ljinke. Secerna balest (vid. Donesen je iz Indije. najeelishadnije je piti cist. 1 za religiozne obrede. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko. borovnjaea. za industrij sku proizvodnju soka. Tako se moze objasniti z.iznosi svega 0. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. divo-grozje. BOSIUAK Ocimum basilicum L. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm.). 1. brasnjaca.

ali ne precvetale cvetne gla· vice.5 cm. faslid~an. ~iljas tim. pitomi vesligen. basiljak. sitno jarnicasto i maljavo. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. Droga. ocistiti od crnih larva. Iz kratkog. lima iii u obliku ~aja pos le jela. bosilje. . a ~ta stvarna lekovita vrednost. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. bosiljak sarma~ . sasvim opravdano. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. dugacki su do 2. humoznom i via· ~nom zemljiStu. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. na pasnjacima. bosilj . . za uredivanje menstruacije itd. zatim za ja~e mokrenje. pa ~esto i u loncu. itd. naspramni. pup~aslo. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. u obliku za~ina u je. protiv gasova. listovi na stabljici su sitniji. Narod. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. Narodna Imena: ba~ilek. TRAVA OD MAJASILA Arn.Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. murtela. . pe~~anom. protiv zapaljenja bub rega. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. nadimanja i tegoba u organima za varenje. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. ba~elak. zrakastih. Berba.Treba brati potpuno rascvetale. duguljasto·jajasti. mislodin. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu.. visoka 20-60 cm. fesli~an. ~vrstom. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. basilje. bosilek. po obodu celi. na njemu su usadene sitne. besiljak. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. koji se nalaze po obodu cvctne glavice.. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva.l. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. valjkaste. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. uzaruim . Jezicasti. za izazi· vanje bolj eg ape tita. baselak. a si'roki ako 4 mm. rapave ahenije zakieene belom. feslidan. zenski cvetici. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. kao pamuk. RasproslranJenost. BRDANKA. MORAVKA. ne sarno suvog. zbog tega se daje da se one pokvari . den. po obodu malo nazubljeni. krupan bosiljak. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. Sastoji se iz krupnih. b~ulek. C vet. fesligen. CveiBte je malo. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. ~esto zajedno sa belim lukom.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. upotreb.ica montana L.Raste na siIikatnom. . pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. vasleden. . ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim . kao retko koja druga biljka.bogojavlJenska vodiea« .

jaea sluzokozu. slieno zalfiji. c CVET BRDANKE : A . skoro \'al} kast. . a tanin steze. . svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. C .CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . flavono· ida. TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea.Rizom je vodoravan iii kos. a ukusa nagorkog zivaju kijanje. eesto umesto skupe jodne tinkture. gorku j Ijutu. Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. kristalnu materiju a r n i C i n. obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. II. Iznutra se daje kao sredstvo .BRDANKA. . jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. tan ina.Cvet sadrli oko 0. narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa.CV ETN A GLAVICA . boje i arnidiola ill arnisterola. iza. R i zorn i k 0 r e n. MORAVKA. a na donjem pot. B . do 9 em dugaeak. Spolja je rapav. gor· kog i I iUl og ukusa . malo kvrgav. 3-5 mm debeo.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. jako aromatienog.' inulina.Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. tvrd i mrkocr· yen. Upotreba . Stavi. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. puno je obrastao lako lomljivim. smole. Ij uskav. neglikozidnu. B.

za snif avanje krvnog pritiska. Sveza kora sadrli do 0. naj~esce u obliku infuza. veprovac. brez. (= B. na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. 0. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. B. puba6ta breza. B. metla. konjski petrovac. . . OstaIa narodna imena: arnika. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. obicna breza.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. gorke materije i dr. Saddi nedovoljno proucene supstan.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema. Droga je svojstvenog mirisa. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. pubescens: breza. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. ruta brc1anka. bescens. breza crepu§a. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. zlatenica. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. falosna breza. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . . kao emenagog i abortiv. tan kim graneicama.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. brizovina. Ehrh. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. briza. obi~a breza i B. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. BREZA Betula L. Betulae folium. gorkog i oporog ukusa. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. metlovina. . Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. mali divlji neven. pendula Roth).2'10 heterozida. lenla L . . smole. pap rica.Taste u Severnoj Americi. gorska potres. Betulae gemmae. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. arank. pu. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. veprina. a B.050. za le~enje or· gana za disanje i varenj e.. Istorija. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. nepoznatog sap 0 n 0 z ida. U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. severna breza. ti~ji neven. eta r s k 0 g u I j a. jadika. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. metlika. saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. pravi ukras svetlih ~uma. dje koje imaju antibakterijsku moe.

ostavi 5 sati.iS eampestris L. plju~t. 10m. U kori ima sluzi. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. baSt ran. BRSUAN . i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. BRSTAN.BREST. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. najce~ee u obliku 3% infuza. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. barScan. - Ulmaceae Snafno drvo. visoko do 35 m . Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. BRoe Rubia tinetarum L. krap. holeretik. pijelita. brstran. Narodna imena: brojue. Rizom je dugacak. - Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J. brgtanj.. visoka do 1 m. bradaviea. Stablo je cetvorouglasto. . Cveta leti. broce. . Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. za lak~e iska~ljavanje . br~lin. 251 BREST UII11!. vezovina. BRSLJIKA Hedera helix L. zelengora. BRoe . BRSLJAN. katara be~ike i kamena u bubregu. Listovi su raz· licitog oblika. Sadrli antrahinonske heterozide. poljski brest. br~ean. Cvetovi su sitni i roti.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. ce i oslobodena plute. Stabljike su do 50 m ' dugacke. brstovina. reumatizma. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. Kod nas se retko upotrebljava. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. do 1 em debeo. broeanka. cistita. bres. brist. clankovit i erven. ervenae. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. pitomi broe. ru~ten. razgranat. uloga. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. plod i tanke stabljike. Narodni lek za lecenje opekotina. Narodna imena: barst. erveni brijest. veliki broe. brocevina. bers/jan. erni brest. alizarin i druge bojene materije. roci. zirnzelen. za lecenje nefrita. Ponekad se trafi za izvoz. Ostala narodna Imena: barsijan. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). brijest. rudecina. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. best rail.

U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. pljosnato. muski su krupniji od zenskih. mek. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga. materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. dobro zapakovano. U zrelim plodovima. U bukvi· cama ima fagina. LUDAJA. DULEK. smole.U semenu na jezgru otpada oko UNo. a na preseku narandzasta. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L. lspod ljuske je vrlo tanak. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. po obodu nazubljeni. mno· go manganovih soli i dr. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. u supljini su semenke. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. plankonveksna kotiledona. Sastav. tzv. Upotreba. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. Rasprostranjenost. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. pLitki petodelni. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. enzima. 38% masnog ulja. Ponegde jedu priene bukvice. Ustovi osu ogromni. BUKA. a oko 24% na ljusku. . vitamina C. zbog eega se moze davati i deci. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. . BELOKORKA. a sazreva septembra-oktobra. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. belieasta. Cvetovi su zuti. a ispod njega je debela. . srcolikii. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. vrlo malo ulja. pektina itd. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. 5'10 smole i dr. mesnata i soena. Plod je ogromna okrugla boba. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. karotenoida. BUNDEVA. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. BELA BUNDEVA. . Cveta jula i avgusta.252 BUKVA. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. Olju. - Fagaceae Sumsko drvo . po obodu able zadebljano. BUCA Cucurb ita pepo L.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. zilava ljuska tamnije boje. 1% belaneevine. teska i viSe od 10 kilograma. spolja belo·sivkasta. kao meduusev po kukuruzu. oeisti od vezivnog tkiva. zelenkast tegumen.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. sivkasto iIi belo·zuckasto. Seme je belo. visoko do 35 m. rebrastim. hartijast i lako otpada. . masna. 8-20 mm dugaeko. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. se· cera. na hladnom mestu. Droga. Odraslima se daj e oko 400 g. Seme se iz· vadi. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme.

slanu iii zasladenu. svinski bob. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. misiraca. bun. crvinc. bunjika. frio genjaea. hronicni ne· frit. vojka. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. bugarka. Stucano. balan. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. crvivec. Pulpa. . Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. svinjorec. voja. crna bunika. • Govori kao da se bunike najeo«. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. svirnjak. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. prekruporn i drugom stocnorn hranom. Narodna lmena: . psima 30-60 g. bendeluk. bela tikva. dulek. Bunika je lekovita i otrovna. i za njega kalu da . zub· njaca. kaba k. Istovremeno suncanje. cuka. zubnjak. tikvelj. rnacvanka. kao da je poludeo. serne se porne~a s brasnom . svuda rasprostranjena zeljasta biljka. svinjarna 80-130 g. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. tikvanja. bana. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. Bunika je slovenska roc. Ulje je lako svarljivo. On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. budimka. blern. bIen. dumlek. zubna trava. BUNIKA H yoscyamus niger L.Osirn spornenutih. mekokorka. rnackama 20-30 g. presna i kuvana. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. Koliko se meni cini. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. divlji zobnik. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. crni zobnik. vi~e od 98'10. rede seme o<i buniike . bunica. bez srnisla i veze. zu ta tikva. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. prerna tezini. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. trava od bunila. bunjica. mska dinja. budimlija. dugara. blnika. artriticna dijateza. svinjarac. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. ludara. bun· dava. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. uspavljiva trava. veliko bilje. bunika« .BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. svinjorak. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . konjski zub. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. bonica. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. duganja. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. trava od zuba. beskorka. u Jugo. Sastoji se iz 45% linoleinske. bundevka. a presne za do mace zivotinj e. baunika. pecenka.

na vrhu petorube. Li~ee na stabljici je sitnije. lute. Cela biljka je vunasta dlakava. visoka do 1. odozgo imaju ispupcen poklo~o . Cela biljka je vrlo a/ravna. . Krunica je blec1e rute boje. Na1azl~ta. ali je najlekovitije prvo kolo. ispod njega cvetova. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem. veliCine naprstka. iz Jugoslavije i Madarske. nagorkog i naljutog ukusa. Berba I susenje. odakle joj a ime potice. kru~kaste. tako da na jednom jedinom struku bu.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. U mnogim zemljama se gaji. koja ima vi~e od 1% alkaloida. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima. . jer daje viSe ]gea. Cvetovi se razvijaju postepeno. . Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. li~ee je duguljasto-jajasto. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . pac koji spadne kad plod sazri. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih.Bunika se gaji kao i tatula. Siljasto i krupno zupcasto.. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. ali ipak ne kao tatula. I bunika traii jaku zemlju. najviSe na zgariStima. Ima je po celoj Evropi.5 metra i iseveta.PLOD. neprijatnog i gorkog ukusa. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. pored puteva i ograda. neprijatnog. Hyoscya mus muticus L. nike ima na vrhu pupoljaka. o 1P B . ruJevil1ama. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. zapu~ tenim i neobradenim mestima. . lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku.i/ica. . narocito u SAD. a iz nje je prenesena i u Ameriku. 2 DO 6 . evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea.\ _ BIU KA U CVE T U. Caure su duguljaste. Gajenjc. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. BUN IKA U CVET L .List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. Druge godine izraste razgranata stabljika. I RAZV lJ EN CV ET. a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. visoku svega do pola metra. ima nerazgranjenu stabljiku. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. sivazelena. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. Listovi su bez dr~ke. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet.

050.DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. . Najvge alkaloida irna u drki i nervirna. sme cuvati dufe od gOdinu dana . 1 BUN IKA SE. pozuti iii postane smelte. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7..Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie. Droga privlaci vlagu.U IiUu bunike ima 0.:a suvom i hladnom mestu.e ~' u . Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa .s. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi. Jer .IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU. Spravljaju se i razni drugi melemi - I . . Oleum Hyoscyami coelum. utohko ima manje alkaloida.15% alkaloida. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0. kuvanjem liUa u ulju. ~potec . rosoo. Upotreba. jer sadrli manje alkaloida. Najbolje je ~to pre prodati. te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati . su~e na. od kojih najvge hioscijamina. 1ma malo skopolamina i atropina. ne .045-0. 1zraltuje se ulje. ali znatno slabije. alkaloida. a manje u liski i stabljici.>.BUNlKA 255 zno.

Zbog toga se bunika ne . Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. a koza i krava mnogo manje. govore neke nerazumljive re~i.06-0. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. Ukusa je nepri. a isto tako i otrovna. Re"e se izra"uju ekstrakt. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista.sme upotrebljavati na svoju ruku. Istorlja.14% alkaJoida. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. narede mu da zmuri. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. Moze izazvati i smrt. dobro ga pokriju. rana« itd. Trovanja hunikom u nas nisu retka. jer je ima svuda. a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. Konj. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. a jo~ bolje mikroskopom. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita. . Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. mi~ije. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. .jatnog i gorkog.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. Nad zar nadnesu bolesnika. koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura.ilne upotrebe. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. 51. Srecom. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. sad vid· dis ko ti jede mozak. u§iju. od ~ega najvge hioscijamina. kao da visi u vazduhu. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. tj. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii . da se otvara. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. Na uzduznom preseku lupom. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«.1.

imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz . Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. Biljka izdrlava dugotrajne suse. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku.U prornet dolazi cela droga. Korenov sis tern je vrlo razvijen. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. . . .Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. eevastih cvetiea otvoreno. CEVASTI CVETIC. kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern. a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova. D . nasred kuce na ognjgtu. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. .CVETNA GLAVICA. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti..KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen. ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. c C E D evET BUHACA A . Izgled droge.Ijubavi. Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck).UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. B . visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. jer tada ima najvJSe piretrina. Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. a ne samlevenu. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. Berba. 5-6 em u prorneru. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak.BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan.

. .500 do 2. i cas t i. Jermenije i Persije. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb. marchalli (Pyr. Sastav.).258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku.5 puta aktivniji od piretrina II. a persijski od Chr.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II. d I a k a u obliku slova T. Druge vrste. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. krasuljka. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. Zuti evetiCi su petozubi.). veoma blizak piretrolonu. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. Samlevene dr~ke su sive boje. . Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. Piretrin I je 2. gorkog i Ijutog ukusa. Prahk. Ima sklereida. a otvorene glavice 12-14 nun. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. a jezitasti su CTveni iii r u i. ali ne sme bi ti skroba. 5 mol e. Cevasti evetovi su iuti. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. . Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. zbog tega je viSe zelene boje. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. velika 30-45 mikrona. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. Samleven evet od vratica. U k usa je gorkog i naljutog.500 m i spusta se do Kaspijskog mora. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. Cinerolon je takode keto-alkohol. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. roseum Bieb. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru.Samleven buhat je svetle.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. dugatki do 6 mm. zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. Falslftkati. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. slabo aromatitnog mirisa. Ima inulina. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom. jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. M i r is a je slabog. . e i n e ri n a l i e i n e r ina II.

Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina.BUHAC 259 Ispitlvanje. divlja barutica. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. Narodna imena: berica trava. vrecama brzo gubi dejstvo. buvarica.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. buva i drugih parazita. buhara. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama. . muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. kartonima. deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. -. osjenac. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. divlji pelin. a drugi na ketonskoj funkciji. matrikolda. bubar-ica. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. lma viSe metoda. buharica. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. Zivotinje tople krvi i biljke. buha~ deJuje brzo. buva~. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje. a diditi dugotrajno. vra tic. brminja. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. . jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%).NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. dalmatinsm buhac. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. U kesicama. . buvara. Hemijsko ?dredl. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta.

Od I i ~ case pravi pra~ak . pilule (s podofilinom). Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. Kopa se u jesen.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. sam iii zajedno s kokainom. dializat i dr. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. tinktura. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). his terije. Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga. epilepsije. opere i VI!LEBIUE su~i. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. grceva od zucnog iii bubreznog kamena. par kins onizma i drugih neuroza. pilokarpinom i muskarinom. u humanoj i veterinarskoj medicini. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. sirup. kao protivotrov pri trovanju morfinom. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. ekstrakt. Radi razmnozavanj a. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. ocisti od zemlje i natrulih delova. . Daje se i spolja u obliku masti.

5. B - SCOPOLIA CARN IOLl CA .EPITHRIX ATROPAE. Lepe Italijanke. U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba.DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija. C . narocito Venecijanke.VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E. Prvi zapis potice iz 1504.ATROPA BEU-ADONA . 0 .DEWVI BUVACA. 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). xlll. upotreblja- BELADONIN BUVAC A . C - AILANTHUS GLANOULQSA. D . godine.PHYTOLACCA OECA NORA . LIST IZJEOEN 00 BUVACA. B . ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. Pocetkom XIX veka . x O. VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja.

cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . zemlji· ~ta. 1825. biti skodljiva. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine. kako zivom.23 grama.5 mg.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). dakle. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. klime i drugih okolnosti. a malo ili nimalo atrop ina. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. SveZa. a najvise njen koren. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. Suva. koji je oko 6 puta manje otrovan. Prema tome. Cela biljka je vrlo otrovna. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. . najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . nego je jo~ porasla. nenamerna. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. TROVANJA VELEBILJEM . Trovanja velebiljem nisu retka. jer sadrfi najvi§e hioscijamina. Najeesea trovanja su slucajna. ziva biljka je najotrovnija. i to bobieama. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. umorni i zedni. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. a drugi prezivese posle stra~nih muka. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja. Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. taka i osu~enom biljkom. jer se hi· drolizuju (razlaiu). Susenjem.

ali je njihovo meso otrovno za coveka. klasicne primere nenamernih. . na pri. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski.'an 1 ot ru je beladonom.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. Ovca i koza . oko 0. ·na zalo. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. 11ajcefee zrelim.st . ukusnim i privlacnim bobicama.I1akova trovanj a. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari.0 ' da j edu .skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. ako bolesni'k ne umre od velebilja. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. Posle coveka . Meolltim. hemijski i na zivotinjama. Uostalom. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. njima one ugta ne ~kodi . 'clcbilje . losi! Pancie i Sava Petrovic. Kod nas . zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. gol ub je. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. na primer. sIal' nim. 0 tome se kod nas vrlo malo zna. medutim. NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. pre. mt::dlltim. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. Zec. PuZevi jedll velebilje. . Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj.c .: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama.6 grama (Hekel). najosetljivija bi bila macka. na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . vrlo otporan. psihoza i sl. Tako je. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. ali sami postaju otrovni za coveka. a li i medu pt icama ima razlike. pti ce i pas. u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. COI'ek j e najosetijiviji. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog. bili Zekari. Ranije se. za njega je beladona i najot rovnija. mer. delice klltikule i dlake. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu.

« Medutim. Nije. nego korenom velebilja. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. Na ova kriminalna. seljaci iz Krivelja. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. god. da pokafe da nije kukavica i mali. ako mogu da izdrlim.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). za inat pojede jednu ili vge bobica. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . sva ostala su bila iz neznanja. O~trelja. mec1u odraslim ljudima. slueajeve medikamelltozniiz trovanja. a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. U rukama lekara. U istoenoj Srbiji. osobito po selima oko Bora. is tina. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. zedna i gladna.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. Bili su potpuno izobliteni. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. uvo nimalo bezazleno narodno . jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). ispoganjeni. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. Najce~ce se nekad zena ovim . posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. naprotiv. lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. Zlota. to je eesto 5111rtonosan olrov. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika.venin« (otrov). znao koja je biljka u pitanju. Ako ne crknem. dakle. osvetli iz svih aspek_ a ta. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. u Gvozdatkoj reci na GQeu. a mozda i iz koristoljublja. nedaleko od u~ca lbra u Moravu. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. A vel1in (jed. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. ali ne bobicama. Osim toga. . Sarbanovca i drugih sela piju . nije od manjeg znataja. Da bi iz sebe isterali . apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. vrlo mnogo. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. Prema tome.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. deca. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . zabelezio sam 1954. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. veCinom iz neznanja. prevare se i pojedu poneku bobicu.. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. Na primer.

Nadeni su primerci lista sa 1. kurjaca. bunika. promuklost . Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . viljebilje. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. ukocen pogled. buna (otrovani je kao u nekom bunilu). nacina susenja. starosti :droge i dr. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. Najvise ga ima po svetlim bukovim. veliko bilje. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. veljebilje. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. decu i do mace zivotinje. neizdrzljiva zed. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. pomamnica (otrovani skace. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. zanesenost.3% alkaloida. gorski bun. rede po hrastovim sumama. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. neosetljivost na svetlost. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). a najviSe po sumskim prosecima. prilikom susenja. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. ludilo. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. vremena berbe. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. pasja viSnja itd. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. neuracunljivost. vilinsko bilje. odnosno racemicni atropin. bes. Kao ~to se viodi. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). vrgti. gorsko bilje. U . vilino bilje. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina. klime. tia. kurjacija treSnja.32% alkaloida. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi. poremccaj vida.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. cuvanja i prerade. golemo biljc. kurjacija jabucica. odnosno hioscijamina. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. Medutim. veliki bun. pasja jagoda. gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. Voli jaku sumsku zemlj u. jako ra. racemican izomer-atropin. bun.sirene zen ice. ludaca. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. mandragora i dr. crni bun. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. srecom.

Zapadna Evropa). sitne. Prema tome. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. veliCine vi~nje. odelo i obucu. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. Da bukva.guk ih sllma. najvge u Englesku. od kojih je jed a n vel i k. a d rug i m a Ii. Velebilje eveta preko eelog leta. ukusna (ali vrlo o/rovna). PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. jer . hrast. rede je kruniea zutosmede boje. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. nego se ~uma tim leci. lugoslavija jc godi. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana).a. Bobica je mnogosemena. bor i drugo drvece stasaju za secu. Ova impozantna zeljasta -. na bazi bleua. a na jug se pros tire do severne Afrike. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. i to vek stogodi ~ njaka.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. jer je velebilje sumski korov. po povr~ini rapave. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. SAD. Cvetovi su pojedinacni. velioine naprstka. svega do 2 mm u precniku. Plod je vrlo lepa. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. Semenke su okruglaste. Eto zbog cega se ovaj opasan. visokih 1-2 m. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi.e crnomodra. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika. treba cekati covekol' vek. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta.. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. !taliju.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina. krupnim. mrke. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda. Kruniea je ·krupna. irna tamnoljubicast sok. sjajna zelena bobica.I .tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. Kad sazri. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. tako da za prodano bilje kupuju hleb. socna nakiselo-slat ka. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza. Dna . Holandiju.aka va'i. I jo~ nesto . izbijaju ·iz pazuha Iistova.

i krajem leta. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. Na njima osim evetova ima i mladih. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. To moraju ZDati svi biljari. Cim se lisce osuili. bez pega. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. SUSENJE. ali je najbolje prvo kolo. Lisee velebilja je neprijatnog. soean.i godine. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. vee od druge polovine avgusta. Ako se brzo ne osusi. BERBA. ko nema su~ruiou. Koren velebilja je vrlo mesnat. rupa i drugih o~teeenja. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. Korenje se vadi u jesen. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. nagorkog i naljutog ukusa. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. a nikako u vreeama. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. najc!e~ee po llaseljima.ire ad tr. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. nepromoeivu emu hartiju. beJoZuckast. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. onda' brzo gubi lekovitost. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. Iskopavanje moze poc!eti . jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. krupni i Ijubic!astt. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . zelenih plodova. sunCanom i suvom vremenu.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. vrlo velik. ad 2 do 3 em. natruUh i mrtvih delova. Korenje se odmah opere hladnom vodom. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta. mek. sitne plodove modre boje u grozdovima. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. debelu. u velebilja su evetovi pojedinac!ni.

Uopste. beladonu treba sto pre osu§iti. sporo i nebatno su§i.jmal. najvge na mestima' gde je okupat.i mora se uni§tiIti. vla!n. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju. Prema tome. dok na pozari§tima nije izrasla suma. AIm je vreme toplo i suntano. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke.nom mestu. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. Debelo korenje se mora U2du! raspor. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. godine. jer niko nete da ga kupi. uplesrrivi se . one brzo gubi alkaloide. pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. iako se od davnina zna za nju. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei.Cela bilj'ka je vrlo otrovna. . a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. napomene i opomenel . Deca i trudniee ne smeju brati velebilje. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. a jo§ vi§e susne 1946.iti da bi se §to pre osusilo. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. Preporuke. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena. nego ga treba §to pre prodati.o zapakuje i cuva na vla7.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. i 1947. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. mi smo . a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama.

Sadrii neproucen al· kaloid. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. Cvetovi su sitni. grla. heterozid verbenozid. VRBENA . taDina..VERBENA. Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. DIVUA VRBENA.(J/ . protiv nesanice i nervoze. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. uspravna i na gornjem delu razgranata.. Povecava mlecnost. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- . duguljasti. Cveta od juna do oktobra. jer sniZava visoku temperaturu. VRBENA. dvousnati. isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta .Za spoljnu upatrebu. otoka i drugih oboIjenja. sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea.IQ-/ " . rana. Listovi su naspramni. visoka 30-80 em. LJUTOVNICA Verbena officinalis L. .' . . grubo dlakavi. bledoljubicas ti. za lecenje jetre i mCi. DlVUA VRBENA . Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1. 269 VERBENA.500 m nadmorske VIS me. : VERBENA dnevno pre jela. Narodni lek za jaeanje. Upotrebljava se i protiv groznice. gorke materije. Stabljika je cetvorouglasta. manje iii vi~e dubokodeljeni. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . sluzi i etarskog ulja. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti.

sporiSak. brstica. GORSKA METVICA. TRAVA OD VEREMA. popari se I litrom klju~ale vode. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. OstaJa narodna Imcna: bori~. nesanice. spe riS. trava ed dlaka. vrbica . ostavi poklopljeno 4 sata. jer sluZi za destilaciju. jezicar. vrbina. »bola pod grudima«. verbina. ze! ezenka.270 LECENJE BIUEM mena. VEREM-TRAVA. spo l'i ~ . Sadrii vrlo malo etarskog ulja. uglavnom za jacanje i umirivanje. jer »od verema veceg jada nema«. konju ~ ara. MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. rede za lecenje rana. VEREMNJACA. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. cvrstac. VEREM·TRAVA . ocedi i mlako upoLrebi. nani i maticnjaku. bosotica.

Upotreba. sikavcina. ovci cicak. VETROVAC. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. Zilavl .ljkama koje deluju diureloicno.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom.12% etarskog ulja i mnogo seeera. bermelj. kapinska trava. najcesce u obliku caja. V(. Sastav. na pesku i sllvim poljanama. . . KOTRlJAN .. beTmak. oko 0.ljikava biljka.5-1%. be li tm. Daje se sam iii sa drugim bi. su tvrdl. . . . skulab. skolab.~I STRIC Eryngium campestre L. Droga. Koren je svojstvenog mirisa.5%. . skolobad. Ima dugacak rizom. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. bela sikavica. nalaze se na vrhovima grancica. bermec. fi'rOgon . . ple~ec. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe. Narouna imena: bela boca. bermez. vakas.VETROVAC. KOTRLJAN. tan ina 1.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. kolotrk. vekes. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. visoka do 70 cm. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. 271 VETROVALJ. a ukusa slicnog mrkvi. brmak.Saponozida 0. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . valjavac.VETROVAU. Cveta celog leta.Diuretik. . osobito po kame· njarima. brmec. bodeci trpotec.Bodljikav korov sus nih mesta.

ruZiCasto-ljubi~asti. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. (glatki sikavae) i dr. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka.l. morski sikavae. donji su klinasti. ostri badelj).20 em visoka. kemerak. . a gornji jajasti i nazubljeni. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). planum L. Listovi su sedeci. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova. Sve su to poluparazitske biljke. Raste svuda po livadama. tamnozeleni. Rasprostranjenost. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. Cveta od leta do jeseni. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. (kapin. kapinika.lis L. Stabljika je neZna. svega 10. VIDAC.600 m. bledoruti iIi bell. do 2. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta. VIDOVACA. lim sumama. VIDOVA TRAVA. Droga. E. pored puteva.

VIDAC Anagallis arvensis L. blefarit. Narodni lek.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. . ka. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid. . oslenica. - Primulaceae IzgJed blljke. visoka 10-30 cm. . Sastav. Cveta celoga leta.Vidovcica oije dovoljno proucena. gorke materije. Plod je okruglasta taura sa koje. sa crnkastim tat· kama na nalitju. tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. konjunktivit. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. na dugackoj drki. Upotrebljava se i za letenje upala oka. Caj za ispiranje nasa (kija. malo tanina i drugih sastojaka. Rasprostranjenost. Otrovna. . Upotreba. VIDAC 273 Sastav. na uga· ru. 50/0 galotanina. imaju 3-5 nerava. Siljasti. prosti. po obodu celi. 1. Listovi su sitni. plavu boju. kraj puteva. ~to moze imati kobnih . .150/0 etarskog ulja. preve· liko lutenje zeludatnog soka. Bez rnirisa . najvge po njivama. vidavita trava. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart».Raste kod nas svuda. VIDICAK VIDOVCICA. Upotreba. ota· niea. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. poklopiti. VIOOVA TRAVICA. Droga.VlDOVClCA.JednogodiSnja sitna biljka. proteolitski enzimi. VIDOVA TRAVICA. . spada poklopaC'. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina.Saponini. zornica. Narodna lmena: vidica. 2.Gorkog ukusa. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. grizov. Svojstva. kad sazri. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. naspramni. vidoka ~arena. Oko 0. leti proliv. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. jajoliki. dragonka.

zelenkasti. CRKVINA. vanilina. v.O· sim vee spomenutih. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. PAPRAC. vidova travac.274 LECENJE BrUEM posledica. okaoee. ovce i ptice. . MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L. Narodna imena. Ima kalijum-nitrata. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. vidoviea. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. vid. DRENAK. Otrovna je za ribe. visoka do 80 em. vidooka. krivi~ica. sluzi. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. skrika. vrlo dlakava biljka. kurja cesnica. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. . nitrata i benzoeve kiseline. erljena vida. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. skupljeni u lop taste evasti. vidovska trava. Ima i sluzi. visoka 10-40 em. krika. sumpora i kalcijum-oksalata. konje. Povodeei se za narodnim imenom . kokosiji slijep. Cvetovi su sitni. kurje oko. Imroslep. neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. divji baselak. zeoica. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr.i die. GOSPINE ILl VENERINE "LASI. abronka. gume. VILlNE. PRILEP. Ima gorkih i taninskih materija. mi· sakinja. vidovka. kumarina. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). zeleoika. o~iea. VIJOSNICA. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije.

VINOVA LOZA Vilis vinifera L. . KRAVLJAK. na preseku beo. Upotreba. okrugla. Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All. Sastav_ . l anina. pupavae. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje. corymbosa L. C. KRAVUAK . C. Droga. hranljiv je zbog inulina. U li~cu ima boje ne materije enozida. U gladnim godinama koren se jede. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. Koren j e okamit . zatim vinske i drugih kiseLIa . jakog. koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. Kad sazri. toniok i holagog. sastoji se iz raznih terpena. . oko 30 em dugackih. - Compositae Vil. sjekavae. kao palae debeo.protak.Mr~avi. belotrn. a ispod njih je rozeta od bodljikavih.ino sito ne ma stab ljike.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. KRALJEVAC. voska.. Rasprostranjcnost. flavonoida i leukoantocijana. Narodna imena. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list). Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. narkoticnog mirisa. protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a . peraslO deljenih.ita svojstva vitamina P (flavonoidi) .VILI NO SITO.Osim spomenutih. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. . rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. . Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . ima antibakterijska svojstva. Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. alpina Jaeq. evo jo ~ i ovih imena: beli tm.. debelih. smole. dijaforetik.Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). C. 275 VIUNO SITO. . Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu.. Dugovecna zeljasta biljka. PUPAVA. kompava.QZA . Cveta eelog leta. Po~to je . vretenas t. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. ..U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode).Etarsko ulje je smede boje. - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. VI NOVA !. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. Vinova loza ima izraz.i nulin levulozan. u precniku oko 12 em. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. prostriljavica. vulgaris L. . i dr. RESETKA Carlina acaulis L. mesnat. grubih Iistova.

Osim spomenutih narodnih imena. - Rosaceae Opis biljke.500 m. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. Vocni daniJ. najviSe po suvatima. plascek device Marije. . dunjinog semena. krga. . lekovitih vina. Listovi su naizmenicni. jer groide je vrlo hranljivo . oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. vinika.Virak je tipicna taninska droga. capa oroslanova_ . Vino. drago kamenje pastirica«. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. zvizdenjak. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta. ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. . Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. . Rasprostranjenost . Voce i povrce. c:apa lava. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. gastrita. vinja loza.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ .Dva grama vodenog ekstrakta virka. trs. 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade.Bez mirisa. navodimo i ova: verkuta. 10 g lanolina i 20 g vazelina . BISERAK Alchemilla vulgaris L. osobito krvavog. magle i kiSe kao divni sjajni biseri. na dr~kama. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. ROSANICA. Svojstva. »nakit i.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. VRKUTA. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. Dobar adstringens i tonik. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. kamilice i majkine du~ice. vinska [oza. Upotreba. krupni. Svrab stidmce (pruritis vulve). VIRAK. gospin pla~t. osobito erno. po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. oporog i malo nagorkog ukusa. vinoloza. izmedu stena i drugde. viric. Droga_ . cokot. u eelini okruglasti. . trave-ive. visoke 10-40 em.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. goveda trava. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. Suvo groide je veoma hranljivo. Narodna imena: vina [oza. lavska noga. pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid.Raste svuda do 2. .

U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. limunove i Cilibarnel. visoka do 1 m. VISNJA Prunus cerasus L. . . U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. Kao sneg bell. vi tam ina itd. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. Daje se u obliku 0.'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava.V1SIBABA. BAPKA. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina).. OGNJICINA. VUSKA SALATA . Cveta od maja do septembra. Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. DRlJEMAK. Vitaminski vocni sokovt). Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca.e alkaloide derivate izohinolina. Od zrelog p[oda. 277 VISIBABA. dnevna doza) iii se sprenn kao povrce. REPUNJACA. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. kunjavac). SISAVAC. VISIPATKA. U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. (dremovac. VLASKA SALATA. azotnih jedinjenja. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno. U lukovicama ga ima oko 1%. mineral-nih soli. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt. vino ·i dr.25. VISIGAC.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!. SKRBINKA Lapsana communis 1. . pravi se Sirupus cerasorum. BAPKA . drem. V1SNJA .Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. Z\'once.50 i 1". 0. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. Cvasti su svetlozute boje. pekmez. Glavni alkaloid je g a I ant ami n. DREMIDEDA. .ZALATNICA. Leucojum aestivum L. Galanthus woronowii Los. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne.

hrastova kora i dr. za jaeanje. trava od srdobolje.) koje nisu ~kodljive. izaziva grceve u trbuhu i povracanje. jer je otrovna. breze i medvedeg groZda ·i troskota. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. arginina i holina. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. voeni ~ecer).uti vo- . kuva 15 minuta u 1 litru vode. a lekovitost im je veea i pouzdanija. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. vodeni krin. divlji lilijum.7% ulja. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. z. Vodena perunika je olrovna. 1. vodeni evijet.Upotrebljava se i protiv proliva. Sadrzi do 200/0 tanina. . zuti bozurak. Cl'eta od maja do jula. zuta lilija. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike. ali JOJ je evet zut.icini. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak. divlja perunika. 2. vodeni macic. lista koprive. LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. visoka 60-110 em. U svezem stanju. Raste svuda po stajacim vodama. uzeta u vecoj koJ. Lici na peruniku. Ima debeo zut rizom oporog ukusa.50f0 belancevina. glutamina.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. ponekad i krvavo. Os tala narodna imena: vodeni bozur.

dugacki. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. kao pod 1. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. Stabljika je prava. a oni na stabljici su kraei. Koren joj je valjkasto-vretenast. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. po obodima surna i drugde. majkine dusiee i oraha.VODOPIJA. a iznutra gotovo beo. Cveta obilno preko eelog leta. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. VODOPIJA. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer).ive.Cikorietol. duguljasto-koplja· sti.5 m.i su u obliku rozete. krinka. . svi su jezieasti. osobito mlada. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. spolja tamne boje. pektina i dr. »Frankova cigura«. Spravlja se J pije kao pod 1. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba).i viSa. Cvetovi su svetloplavi.om. lazni macinae. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive.Raste svuda kao kor~Y. za jacanje zeltica. trave. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka. CIKORIJA Cichorium intybus L. u gornjem delu razgranata. Rasprostranjenost.Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. . povodna peru· nika. i po JOg trave·ive i pitome nane. krupni. avo je . na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. sarica.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje. za pojaea· vanje apetita.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. Droga. 2. . ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. i \ista hajducice. vrlo tvrda. Upotreba. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. najviSe pored staza i puteva. slobodnog voenog secera. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. maslacka i idirota. vrlo lepi i upadljivi. Svojstva.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). bolje varenje hrane. Sastav. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. uvece popari sa 300 g kljucale vode. ponekad . 4. lENETRGA. 3. zecja nrliea. po pasnjacima i livadama. zut i Iilijum. . 1. osta. pre svega. ~ENETRGA . Prizemru Iistov. Cela biljka ima mlecnog soka. visoka do 1. po obodu duboko i nejednako urezani. . manje delj eni. cvrst. poklopiti.

a njih ima vrlo mnogo. modriea. ~trpka. cihura-rezaniea. PACJE GNJEZDO. Prema tome. endivija kreculja. indivija. oko 23. plavoevet. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). Narodna !mena: vgnjev regrad. goliea. kudrava salata. jandreSiea. kairiput. plavulja. osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu.imenom: and~bija. zutka. VOLOVSKI JEZIK. eilkorija. konjska trava. radic. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. ~an· toga.000 vrsta. cigura. andivija. zelteniea. podroznik. gologuza. VOLNJAK. zutinica pi-toma. Narod je naziva ovim . cikora. divlja 10Cika. vodoplav. zumenica. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . Cichorium endivia L. vrtna zu· tenica. VOLUJAK. ~urlin. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. zucaniea. suncevo cvece. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. cihora.

al. vo~ij a) . za znojenje i iska~ lj avanje. holina i alantoi na. god. oko 20 em dugacki. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . Ostala narodna imena: vra· nemilj. vranjena. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. lui. Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. lip· ka. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. Plumbagi n aceae MeClutim. vezu u kitiee i na j akoj prom aji.AJ~ E. ni aktivni sastojak bilj ke plum. VRANEMIL.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. olovniea. a osobHo koren. Ima kalijurn·Iri trata. konsolidina i konsolici na. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. 1947. VRANI ENlKA. povra· canje i druge znake trovanja. poglavlje . izaziva ervenilo i plikove. Arom ati cnog mi risa i ukusa. V R. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix). (zavratIriea. BLITVINA Plumbago europaea L. Ne t:eba ~~ati vra~. !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . VRANJENlKA. obral1enom zem lj gtu .. U obliku caja (5%). izaziva gaClenje. a danas r ebko nadzemni deo bilj. kaloida einoglos ina. lovku s belim evetovima. VRAN lLOVA TRAVA. Ako se proguta. svincenka. su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu .M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . ras te na kamenjaru u Primorju. visoka 20--80 em.intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. . Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. vra nj emil. visok 30--1 20 em. Cela biljka.VRANEMI L.

mravinac. zabrta. maturan.282 LECENI E BIUl!M maj u. ernovr. mir. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. timola. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. mravlinjak. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. pa kad iscve ta. crnovrska. zavrta.i m etvica. jer ima 500/.iSljavac. dobrovoljka. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. to~ ta. Mes timieno se javlja u velikoj masi. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . sovr. mravinjac. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. susica. cober. vrigan. vi· soke oko pola metra. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek. dusica i sl. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. mravic ? (Vuk). origanj. bicastim cvastima. erljena meta. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. bolmet. crlJena metvka. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. Ukusa je oporog i gorkog. ksaberta. obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. goeman. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. rigan. ernovrh. Ima uspravne evrste drske. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . s u ~ i . sovre. bolja dusica. cela livada se oboji divnim tamnim lju. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. majoran. Spada u grupu aromaticnih oporih. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. timola. I sto tako se bere. dobra misu. rehogan. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. dZodzan. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. dobra misel. Cveta od jula do oktobra. gorka meta.

VRAPe IJE S EME. Rizom je debeo. i silikata. Cvetovi su sitni. beliCast. Cveta od maja do jula. gruba. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L.inu. (30 g ~a p~la . DlVLJA PROJA. dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza.I~tra mlake vode). VRAPSEME. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. Zuckasto·belieasti i pojedinacni. duguljasti. rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka.ao i druge silikatne droge. sjajan i vrlo tVI'd.IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. Raste obilno svuda po ~umama. . pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. ostav. visoka do I m. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. . iz njega izbija prava. VRAPCIJE SEME.VRAPSEME. ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. . 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. DIVlJA PROJA . . VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. neupadJjivi. evrsta. Plod je si·tan. vrlo razgranata stabljJka. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. . grubo dlakavi. ListoVii su bez dr~ ke . odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) .Deluje diurelicno ]{.

Compositae Dugovecna. Sastav. Ukusa je gorkog i neprijatnog. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. zatim smole. vratieelja. . pticje seme. ali je vee i u malim dozarna opasan. bozje oko. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke.apeni. crvinjek.Ima arnorfne gorke materije tanacetina.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. bujna. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. vrapcevina. Narodna lmeDa: abrata. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. Svi de lavi biljke su otravni. vratie. RasprostranjeDost. POVRATIC. POVRATA Tanacetum vulgare L. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. Droga.Cvast bez drske (Tanaceti flos). sitne. . kome se uglavDom pripisuje lekovitost. a pre svega zdravstvenim radnicima. 2:ivotinjama je davan intravenozno.). proulja. ukradeni volovi. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. vratika. doze i nacina upotrebe. pticje proso. Cvetne glavice su zute.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). vrlo lepa zeljasta biljka. vrabseme. vrapcje sjeme. farmakodinamskog dejstva. bratie. tamnozeleni. Zato se skrece patnja sl'ima. a najvise cvasti. Listovi su krupni. vrabcije seme. ribciCi. Otud mu i ime pot ice. kao gorko sredstvo za jacanje.5 m_ Stabljika je prava. . . gral1ene sarno cd cevastih cvetova. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. pticja trava. . umanika. visoka do \. obratic. l1inl1uvak. ticje zrno_ VRATIC. izgubljena sDaga itd. mosak. jarebinjak.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. lzaziva konvulzije kao kamfor. najvise po lugovirna. posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. biserka. Svojstva. zdravlje. Upotreba. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. slabo razgranata i cesto crvenkasta.Gde se vratic pojavi. Cveta leLi. grlieek. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. povratic. jarabinje zelje. hoee da ujeda is!. konopljika. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. jer je bilo cesLih trovanja. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). zecje seme. divlja proha. do \.

285 VRBICICA. Listovi su na dnu srcasto useeeni. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. erljena iva. eibrije. Sadrle tanina. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. visoka do 80 em. Stabljika je uspravna. na osnovi sreasti. Najvge je ima na vlainim mestima. pektina i drugih mater. VUCJA JABUCICA . potoeni klasic. drenak.. . Rasprostranjenost. . - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. kao i druge opore i sluzne droge. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. Ostala narodna Imena: vrenica. VUCJA JABUCICA. Raste po moevarama. VRBICA . Listovi su duguljasti. VRBICA Lythrum salicaria L. sedec i.Raste svuda. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). gola. sitni. DESNO: CVET ~Hja sti. Stabljika je razgranata. Cveta od maja do jula. Cvetovi su zuckasti. nerazgranata.VRBICICA . potocnjak. eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. KOKOTINJA. zelello-zuckasta. ruia. . karotenoida. Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. prema vrhu suzen i.

Savija se i tesko kida.kans (izaziva plikove). vucja jabuka. ~ eeer i drugi sastojci. zoma et herbal. erveno-mrka iIi ruto-mrka. izomer eskulina. koznih bolesti. . sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. smola. jer je jako savitlj'. . divlja jabuka.Narodni lek za lecenj e rana. najpre zelena.U drogi ima oko 8% zelenkaste. Upotreba. zeceva lubenica. zeeja aubeniea. grmie visok do I m .U januaru i\<i februaru. Ijute d gorke smole me z erei n a. vrlo glatka i svilasto sjajna. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. Droga. drZe oko pola sa ta. koja deluje drasticno. Sastav. Upotreba. . cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. . Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. Najcesce potope svefu koru u sirce. Vee u februaru. jabolcina. jabucina. . s ovom drogom . posekotina.Alkaloid aristolohi. jer je biljka otrovna. To je anhidrid mezerinske kiseline. .. Spolja je kora glatka. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. Nema mirisa. etarsko ulje. a zatim je stave na kozu. hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. Plod je jednosemena jajasta bobica. jablcina.j lek. guli se kora i susi. Pri susenju treba biti oprezan. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. . Ima jos i zute boje. Narodni lek protiv reumatizma.va. tanin. Druga narodna !mena: volk. Listovi su uski i ovaln1. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. posta se prethodno savije u snopiee. a iznutra je ruekasta. VUCJA LIKA. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. Berba. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. ali je u tom obliku droga jos opasnija. LIKOVAC Daphne mezereum L. tim vreme dopusti. rute boje. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. kur· jacka jabucica. Kad se duie ZvaCe. AJDUCKA OPUTA. Uopste. pre Iistanja. a zrenjem poerveni kao skerlet. MASLINICA. vutja noga. Vucja oputa je vezi.eel a biljka je gorkog. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. tako da je danas skoro potpuno napus tena.Rizom. neotrovnog glikozida dafnina . VUCJA OPUTA. Sastav.286 LECENJE BlUEM Svojstva. pre nego sto se pojavi evet. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi.t (aristolohija kiselina). na vrhovima grancica javljaju se divn'. a pogotovo za vreme ratova. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. Raste po vlainim i mraCruim sumama. izomer eskuletina. Droga. rufieasti mirisni evetovi. u loga. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. skrob . jabutnjak. gorak sastojak. I u miru . tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima.

(vucje uho. divlja lavorika. zimzeleni likovac. zelenika. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. VUCIA OPUTA . u veeoj dozi upalu zeluca i creva. Narodna imena. gat1enje i povracanje.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. licac. vazdazelena rnasl~nica. posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. Daphne laureola L. =~. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . ljubcac vazdazelen. . Da bi sprecili i ublafili delovanje.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. ~maslinica). . bes. lovorCica.. bol. veliki. u~a­ tak) i dr. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. . zuti jeremicak. Cocca Gnidiae. meeja lika.VUCIA LlKA. Koru guliti u rukavicarna. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. rnehurove. Opomena! . Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute.ina trava. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. zmij. liCica. vutji rep. . serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. li~ac. Sve su one otrovne j vezikanlne. likovina. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu..Osirn navedenih. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi.

starih i gnojavih rana i sl. Sastav. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. .Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. smola. Cveta u prolece. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. glikoa lkaloid konsolidin (0.Svuda po rovovima. visoka do 1 m. uboja. . najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. . Koren je snaian. a osusen roznate konzisteneije. etarsko ul je.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. ~uplja. 3. dlakava. . 1. guma. Droga. Rasprostranjenost. aspar31gin (1-3%). 2. Opere sc. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina.002%).70/0). Upotrcha. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. U obliku sirupa da. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. moze se zasladiti. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. spolja ern a iZl1utra belicast. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. Svojstvenog rnirisa. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade.G GA VEZ. Iz korena izbija uspravna. eRNI GAVEZ. razgranata stab ljika. tanin (5-6%). secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. nmogo slu zi. sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova.000 m nadmor ske visine. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei. zvonastJi. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. kuvati 20 minuta. oslaviti 5-6 sati i proeediti.007%). mesnat. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka. cireva. ostruZc. sluzavog i poma lo oporog ukusa.Tipicna sluzna i donekle taninska droga. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. socna. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju. . debeo. SiTOV karen je soean. U nasoj narodnoj medieini.

Ima jos i gume.Zygophyllaeeae. VUCJA NOGA.. kilnjak. Cir zelllca I. Gvajakovo drvo jc di-uretik. dijaforetik. opasica. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. visoka do 1 m. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. OstaIa narodna lmena: velika so- dula. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). 4. GVAJAK·DRVO . GAGAMIJA. Jedrae ima oko 22'/0. svatovci. preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. vise u belici nego u jedraeu. GVAJAK. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. konjski rep. / . skup. GAGALlCA. Cvetovi su sitni. GAGRICA. dunjinog i la· nenog semen a . d Guajacum sanctum L. beli 5 ervenim pegama. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. VUCJA STAPKA. GVAJAK. vanilina i dr. U vecoj doti deluje kao purgans. cesto u zajednici s jcdom i beladonom. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. malo etarskog ulj a. . CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. malo etarskog u{ja i tan ina. DIVONANE Lycopus europaeus 1. GAGAMIJA . 1ma gorku materiju Iikopin. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. sudorifik. GAGALICA. erni koren . Raste po moevarama. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. GVAJAK. voluj jezieae. plju~c. SVETO DRVO. . i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). popariti 1 litrom kljucale vode. a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak.GAGAMIIA.-DRVO. . vrani gavez. a nc clrvo.

Upotreba. a i\ e n = koren. Koreji. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. dakle. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. Pan a k s . TRNOVEC Gleditschia triacantha L. GLOG.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. amorfna. saharoza.5 e n «. fitosteroli. pravilno graaeni. reae malo ruZieasti. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. lENJ-SENJ. Raste svuda. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. i dr. Osu~en GLEDACUA. PANAKS. slieno reumu i kru~ini. do 0. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. . Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. »f e n . SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . vitamini C. gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . osobito po ogoljenim. Bl i B. - Rosaceae Trnovit.sap 0 n 0 z i d. U mahunama irna flavonslcih. . CvetoVii su beli. GLEDIC. sluzi. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. alkaloid nepoznate graae. Rasprostranjenost. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. na kineskom zen znaei eovek. GINZENGOV KOREN. GLEDIC. kako se neis pravno kaze. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. i suvim mestima. Cesto se saeli kao ziva ograda.Araliaeeae. malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. U Kini. koja raste u Mandluriji. panaksozid A i B. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. Cveta u maju. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. kamenitim . Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena.290 LECENJE BILJEM GINSENG. smole. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. 3-4 m visoko.05"10 etarskog ulja. a Ginseng iii. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu.

Narodna lmena: beli glog. Cvast. l. bijela drata.cie. trnka. izoamiIamina.Bere se mlad list i su~i kao i evet. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. a u kori al· kaloida bliskih berberinu. cobanciea. hmelja. . Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . odoljena i maticltjaka. vinske i drugih kiselina. . Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. saponozida. medvedova hr usica. adenina i drugih purinskiih denivata. aeetiiholina. . tiolin a. belog luka.GLOG. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . glogovka . osobHo srt ani i nervni bolesnici. . imele . drugi. glogie. da se ne izlome. glo. et fru ctus). trimetiIamina i drugih alkiIamina. rastaviea i imele. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. list. raznih uzbudenja. limunske. kao pod 2. aH su manjc ispitane. glah.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. a druga polovina jo~ u pupoljku. folium Sastav. guan ina. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). . . 2. Upotreba. 3.i belog luka. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee. rna· slinovog lis ta. Napomena! . ostri tm. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. tanina i drugih sastojaka. paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. gu~enja (za· duhe) . evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. sitosterola.U gloginja· rna ima masnog ulja. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. triterpenoida. .DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. kao srtani sedativ. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. kao pod 2.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. bijeli trn. aromat· skih aminokiselina. Droga. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena. 4.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. pasji trn. ~ecera. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta.Plodovi se b eru kad sazru.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. osobe u k1imakterijumu i . protv nesaniee.

Sastav. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. M i r i s a je jakog. Li s tic i su sitni. 10ptasti. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. GLUSAC.292 laegus monogYl1a Jacq. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. SOMINA Juniperus sabina L.). Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. penlagyna W. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. silja. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. s mol e i gorke mater-ije. ponekad otverena usled trljanja. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. opkoljena ro· tim . Zastareo. GLUVA SMREKA. tan ina.5 do 5 mm dugi. svega 1. terpentin. Upotreba. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. (erTli glog). binae summitas). va zrna 3-4 mm velika. tamnoplavi ili ernkasti. danas go· tovo potpuno napusten lek. pitomi glog). piramidalno. (erni glog) i C. azarolus L. ste. imaju 1-3 sitna. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. Sabinu . naearole. Saddi jos i Secera. poredani u eetiri reda. skog. 1azaro1. ovalno·rombieni. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. posuti be· lieastom vostanom prevlakom. Grn! iii malo drvo. hrapa. na vrhu zasiljeni. K. K. u sve~em stanju vrlo savitljive. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. okruglo·duguljasta. noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. Plodovi su pojedinalfui. naspramni . u preeniku najviSe 5 mm. galne kiseline. e. a ukusa gorkog i ljutog. mekim mesom. visoko 2-6 m. (garcaroJa. vrlo gusto i zbijeno razgranato.

Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. smrd· Ijiva brina. smrdelika. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. Iznutra j o~ same u homeopatsko. kao em e nag 0 g. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. medicinL Daju je . kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. Rano u prolece. vretenastim. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. gluvi smric. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. zilicastim korenjem. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. Iz krupnog. crnim. kao emenagog. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . savina. U1je j e najotrovnije. mestimicno u znatnoj kolicini. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. bradavica i sl. kad se osusi (droga) postaje sivkasta. . Neke stab ljike su sa cvetom. plitkim. razmnozavati. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. mr~avim. suvim. ljutog i neprijatnog uk usa. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. viSeglavog. stomahik i diuretik. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. gorkog. Najvge ga ima u Ukrajini. glavieastim. i svi drugi ljutici. odnosno. ~ to je najcelishodnije. . odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. Raste po zemljama oko Crnog mora. Na kOli izaziva plikove. a manj.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. glu~ak. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. drugi je u cvetu. zenska klekovina. Cesto po stotinu strukova u busenu. tako. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. krupnim. jagodna s~mina. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. GOROCVET Adonis vernalis L.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. dok je jedan precvetao. Berba. Cela biljka j e jake zelene boje. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. na Krimu.i broj ih je bez cveta. I pored svih mera u pogledu branja. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . Stoka ga ne pase. mrkog rizoma gorocveta. smri c·glu~ac. smrdelj ika. Ccla biljka je otrovna. Ima strukova sa vge cvetova. varunac. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. abortiv. kao. kamenilim brezuljcima i padinama. na Fruskoj gori. Domace livotinje je ne jedu. gluhi smrc. tlostalom. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti.

a naroeito saponozidne droge. i ukoHko su stariji. CaSica je spolja dlakava.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. jer eim biljka preeveta i zametne plodove. Naroeito se istieu zuti delovi eveta. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. Sastav. autumnalis). Cvetov i su vrlo krupni (3':. Ne sme biti plodova. do 7 em u preCniltu) . . Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova.je heterozida. b) c i· .ene u dndinju. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. Listovi su goli m slabo dla· kavi. . Rezana droga.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. postupiti kao sa digitalisom. evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. Cuvanje. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. Siljastih liski eelog ruba. Ima pet jaja· stili. uzduf naborana. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. utoHko su krupniji i drobniji. Siljasti i mnognbrojni (15-18). S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·.294 su~eni a . plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. KnIDji:ni IistiCi su goli.r. Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. "ge od polovine stabljika imaju evetove. siva. pogotovu ove iz porodice Ijutica. U k usa je gorkog i ljutog. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. a u prvoklasnoj drogi nimalo. Droga. mrkih. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. g}jastih Iistiea. bez dr~ke. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. gola. i mnoge druge hetero1lidne. . Semenice su zelene i slol. uop~te. za· tim titrovati i. 1llanje je lekovita. koji su oa vrnu nazubljeni. izomer konvalatoksozida. kao uostalom. duguljasti. i u ti i glaviCasti. Plodovi su slieni dudinji. . drvenastih stabljika. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa.

zecji mak. ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. zuta sasa. goroevijet. kao digitalis. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). goraevet . a po drugima nesto slabije. holina. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. . Narodna Imena. gorocvet. godine Bubnov na kliniei Botkina. . Z~tlta . akon4tne kiseline. a jo~ bolje. Ne izaziva naviku. fitosterola i masti. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. Druge vrste adonisa.Goroevet je otrovan. Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae.Goroevet deluje slieno digitalisu. . Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. pa cak . titrevati. Pos to je to vazna.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. kao sto je gornji Banat. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. gorovcvet. zecji turcmak. kod nas su mnogo Cesci. Deluju slicno kao gorocvet. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu.GOROCVET 295 mar 0 z i d. . Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. za jcji mak. trovanja nikotinom. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. Ima jo~ i sap 0 no z ida. i A. . IkaO digitalis. Opornena! . Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo.i spHane. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. gorocvijece. a vernalis na latinskom maci prolecni.Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. I spitivanje se vr~ biolo~ki. Po Vojvodini. smole. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. pentahidroksilnog alkehola adonitola. Upotreba. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. a negde i potpu no zasticen. . angine pektoris. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. Prva fiz. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi.j ungten (cupan s koren om). po nekim autorima isto.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. gu~nica. . Istorlja. goroevet je na mnogo mesta delimicno. pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. Ove vrste adonisa su jos manje . a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik).Adonis aestivalis L. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. zecji mak. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. flammeus Jaeq.

296 GORSKA RUlA LECP.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. GORSKA RUIA . pjeni sn ik. s lica sjajni i zeleni. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. Kao i druge biljke iz iste familije. - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. sitni. kozasti. uloga i kamena u bubre· zima. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. crvena alpska rufa. slec). takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. azaleja) i dr. visok 30-90 em. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. (divlji sim sir. s nalicja belicasti. Rhododel1dron pOllticum L. Listovi su zimzeleni. crveni. jer je opasna i otrovna. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. Cveta leti. zvonasti. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. a kas· nije perutavi i n'tasti. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea.. Cvetovi su vrlo lepi. Droga narodnu imena: a lpinska ruza.

grbanj. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. DIVLJA GORUSICA.. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. (velika grbastica. kupusac. . GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. BELJUSA Lepidium ruderale 1. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka.) . renika). Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. lUTAN SINAP UGOSICA. draba L. GORUSICA GRONICA. zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. ali slabije. U tresetis tu lezi snliZan. lUTAJA. sitni. 297 GORUSICA. :i dr. BELJUSKA. oka 15 mm deb eo. GRCICA . GRCICA. dimberika). razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . do 1 m dugaeak. L. biberika. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. (krecava salata. (= Trifolium fibrinum 1. L. visoka do 40 cm. wtnd bobovnjak). U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu.GORUSICA . visoka do 80 cm. L. Cveta od maja do jula. L. TRAVA on GRONICE. sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. lacitvlium L.. ARDALJ " Sinapis arvensis 1. Raste svuda. cvorast. visoka do 30 crn. GORKA DETELINA. slieno kao i druge krstasice. (grbica. kres. Ljutina. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. BELA TRAVA. GRONICA . ~ gorusica ima sinigro~ida. grbaStica. gronica. Cvetovi su zelenkasto-beli. sativum L. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. najcesce pored puteva i na slatinama. valjkast. cartilagineum L.

MenyanI hes znaci mesdni evet. zbog tega je zakonom zaSticena. prema vrhu se suZava. . nepristupatnim tresavama.Ci troJJista. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. trolistina. s!ieno liscu deteline. ali retko. uzdu! naboran. a siroke 2-5 em. Zaitita. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. Droga. mrzlitnik. .Grtica je nedovoljno ispitana. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. Lisee je troperno. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. deteljiea. UJazi u sastav Extraetum amarum. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. gorka trava. s to znaCi groznica. . Liske su pomalo sotne. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. sarno po visokoplanins kim. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. meke. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. a na nalicju svetlije. na lieu tamnozelene. s ir 0 k.. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. groznitni trilisnik. Sastav. trifolia 2lIla. u prirodi vrlo prorec1ena. Vlasotin skoj tresavi. gole. fibrinum od febris. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice. Upotreba. na vrhu zatubaste. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. duguljaste ili kopljaste. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica.

senske groznice.1% etarskog ulja. os:aviti. magareca salata. lincw'e i trave-ive po~ti.kamen. 1. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. JDlI5 1aCka . trav&oive. nim krajevima i u Primorju. i koprivnjaee.. 5. Upotrebljava se zreo plod. bolovi): po 20 g badelja. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la.n a. ZahvaljujuCi prisustvu tirami. 2. o~ba1j . u drugoj godini.. ploda badelja. plod badelja povecava krvni pritisak.drobljenih plodava badelja.ICi (. Smetltje u iJ. SIKAVICA.i su tigrasto pro~arani belim prugama. semena idraljeviue i grekog semena. KARAKTE&lSUCNI . re4e list (SUybi fructus et folium). kit ice. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. Narodna imena. .ti. osljebad. masnog ulja. sarena badeljka. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. - Coimpositae Krupna. koja lie! na ~aren bujan ekalj. divji articok. Daje se protiv astme. glavobolje .Osim navedenih . Cveta celog leta. osobito posle te~kih operacija i bolesti. SARENI CKAU Silybum marianum (L. 3. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak.) Gaertn. cesCe muCkajuei. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci. flavonoida. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode. 4. bolji apetit: po 10 g. za· tvora. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. Za jacanje. 17% belaneevine. Raste kraj puteva i naselja u jilZ.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. visoka do 150 cm. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. Cvasti su krupne i cr. bocu zapuSiti i. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. gospin trn. poklopiti i ostaviti celu DOC.IIi 30 g zdrobljenih plo. malo tanina. . Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode. U plodu ima 0. Cvetovi i listovi su bodljikavi. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. sjekavica. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. vene. . za lecenje hemoroida d dr. Listov. 24-26<1/. BADEU. protiv ~ecerne bolesti. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb.

rosulje. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid. Li stovi su ~iri nego dun.i propusti kroz flanelsko platno. odJije i doda 2. U nas raste mnogo podvrsta. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom.Saponozidna droga. - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. SIROTICA. soli magnezijuma i kalcijuma. po usevirna . 8. do 250 rng"/. u1oga.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid). po obodu zuptasti. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe.5 litru vode. sluz.01%) sa metilsalieilatom. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. slobodnu salieilnu kiselinu. tij i su evetovi sitni.i su pojedinatni. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. osobi-to one krupnoevetne. oeedi. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu.D DANINOC. Gajenje_ .800 m nadmorske visine). svraba. futi. vi~anja iii limuna. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu). etarsko u1je (0. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. ribizla.5 kg secera. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. MACUHICA.Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). Cvetov. suvirn i karnenitirn mestima. Sadrli jos . Cveta od proleca do leta. tanin. auroksantin. . MILOVANKA. prokuva 10 minuta . Stabljika je uglasta. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. na dugim peteljkarna. salieilni hete'r ozid. proeedi.14 mm dugatki. visoka do 40 em. a gomji duguljasti. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. zove. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. zuti " beli). prosta ili razgranata. Sastav_ . Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. . obitnog i velikog kaslja. reumatizma. donji su sreoliki.U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. ~eCera. trobojni (ijubitasti. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati.

evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. koko§ja Ijubiea. belo-ruzieaste boje. macvica. Biljka se vrlo lako gaj i i le!. DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. sedmiBca. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima .Osim navedenih. Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. ma~uha. udovice ad zbora. sliean re pi. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. Naraste 30-50 em . dikino oko.Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena.o u~peva i u loncima. saksijama . zbornice. . Poreklom je iz Kine i Japana. na vrhovima ogranaka. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. gospina Ijub iea. Slabljike su <prave i razgranate. udoviea . me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. poljska Ijubica. Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. CvasN su velike. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . modra iskrk:a. viola . Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). polj~ ka Ijubi cica:. Koren je elebeo. . poljska Ijubiea. lrobojna Ij ubica .

8vojstva_ . bobovnjaka (Sedum tc/ephium L.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. skroba. bobnjak. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. Secera.300 m nadrnorske visine. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. jak proliv. balan. gola bobica velicine oko 6 mm. penjaCica s debelim. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. mesnatim. Drugi kuvaju tr. bobovac. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. kravlja sisa. bradavnjaca. ritosterola i drugih sastojaka.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. kad uvri na polovinu. ema. kOlolog. DEBELICA. bobonjak. bobika. prosti. DEBELOTIKVA. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. zatim glikozida. . naraste do 5 m. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. trava od udarca. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. a iznutra beo. Listovi su na kratkim dr~ka ma . DEBEUACA. Cveta od maja do avgusta. .eel a biljka. LUDA TIKVA Bryonia alba L.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. 8astav_ . - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a. bobovujak. . Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. tu~c. soena. cirnik. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. i to vecina. alkaloida. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. Stabljika je tanka. a i na mnoge druge nacine.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. piju. Drugi. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. Svez koren je aktivniji od 's usenog. debeli list.Raste svuda po vlainim ~urnama.6"10). smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. ~uljevak. DEBELA TIKVA. Otrovna je! Droga. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. Upotreba_ .i Iista u lOa g crnog vina i. Plod je okrugJa. c rnjak. Rasprostranjenost. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. repastim kor enom. upala bubrega i dr. Neki cede so k i piju. tri put dnevno pre jela. List se upotrebljava na razne nacine. podkisula. debela koko~ka. po zivim ogradama i pored reka do 1. bobovnjata. malo etarskog ulja. petodelni i naizmenJcni.

. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. DE BELI CA . ali ima crvene bobice. vucja stopa. aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. . crveni blju~tac. nerastvorljiv je u vodi. To su tzv. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. kukovina . ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. ludo groZde. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. 303 Slicnog hemij skog sastava . bljuzak. zemaljska bu~a. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. Afrika Kolocintin 2f}-250/.. malo u etilacetatu.DEBELA TIKVA . crveni bljuzak. Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon. crvena debelica.. Scammon. Rich. i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. Do·b ijaju se u apoteci. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara.). DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. tikvenjaca. osim spomenutih narodnih imena. Bryol1ia alba. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/. a lako u etanolu. takode puzavica. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija.. divja repa. . kosopadavica. tu~ika. Mala Azija Skamonin 3-13°/. '1m elaterium A. ugojka. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae).Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata.

u precniku oko 4-5 cm siroka. viz m e (Verba. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. debeli. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. nalik na toeak. . Z uti m. uvek pod kontrolom lekara. ru~evinama. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju.izmu sto~a ne pase. Kod nas je to najobienijd korov. narotito po napustenim kamenolomima. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. Divizma cveta preko celog leta. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. . eim rosa spadne. U nekim drlavama je g a j e. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke . Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. gotovo sedeeim cvetovima. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. Div. sap r a S n i c im a. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. nerodnim zemljistima.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. Gajenje. krtevinama. Raste po celoj Evropi. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. a ~to se ide navi~e.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. .Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. Berba.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. sve su manji i bez dr~ke. phlomoides L. a od donjih . skamonijuma. povraeanje.i vise su jajastog oblika. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. Za nuzdu. Izgled droge. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu.Divizma raste po suvim. U jesen se seje u leje. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. V. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. Vece doze izazivaju ga(\enje. Krunica je zlatnorota. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. visoka do 2 m. suntaniI"!l. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. Rasprostranjenost. a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. plitkim. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. peskovitim.

Br. oko loo/. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. gusenje. Sveze cveee nema prij atan miris.sluca.utra.5"10) .DIVLJA PAPRIKA.. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. malo gume. lepuh. lepu~ae. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. 305 je srednji najveci. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme. a covek se ponekad prevarl 1 upo- . tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. ~ iroki lopuh. Narodna !mena. a pra~ nice kod donjih.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. V. Sastav. zutocvijet. LISTAVINA . na krunicu . Iz· gleda da ih u semenu ima najv. jevi trovanja: smetnje u disanju. duzih. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. od kojih je jedan neutralan. retki . ocelli. phlomoides: divizma krupnoevetna. i to-dlakava. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. povracanje. ostavi 1 sat. divizma. Uk usa j e najpre sladunjavog. rute boje kroce tina i flavonoida. utoliko ima manje saponozida. lepusae. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. ~su. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . svakom je dostupna. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. LASTAVINA. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/. vunavka. lepuh. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. znOjenje. silaze niz konce. poklopi.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. . . kostnik. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. Listom divizme falsifikuju mnoge droge. neujedna· cen puis i paraliza srca. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. Species pec· torales. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. PASJI KUPUS. Ima i s I u z d (2. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). svi· jecnjak. stoka je ne jede. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . .jSe. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. Upotreba. i vrlo malo etarskog ulja. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. . volov rep. Ukoliko je droga sta· rija. a dva donj a su dtda i skoro gola. secera. Spolja su obras li belicastim run 0 m. .Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka.. a drugi kiseo. iseedi. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. belog i crnog sleza i podbela se pome~a. kraljevska sviea. lopen. lucnik. 'Pepela.

306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. a u industI'iji za izradu lepka. kad opada sa drveta. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. pasja riga. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . aceton. dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. vitarnina B1 . protiv nesanice i za umirivanje. Zato . 5-8"10 u I j a.jz divljeg kestena vadi skrob. eze oljustene kestene. u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. najcesce zajedno s opijumom. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. od koga se danas pravi alkohol. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. Homeopatska farm a kopeja propisuje s . S e m e se sakuplja u jesen. u septembru i oktobru.).Od divljeg kestena se koristri seme i kora. s t e r 0 I a. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. Droga_ . ljuska se odbacuje.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. strasnica. lastavicnjak. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. Stajanjern. GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. DIVLJA SALATA. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. Kad se odsece. Ukusa je gorkog i neprijatnog. OTROVNA LOCIKA. Steta je lito se viSe ne sadi. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. kesten gubi lekovitost. pored ostalog. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. cortex et flos). Za bubrege i srce postoje bolji. jer ga niko ne sakuplja. rnanj e opasni lekovi. gIikozida e sku lin a. koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). 5-8% sap 0 n ina. flavona. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. . zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova. kosara. C i K. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. svilni dubac. rede i cver (Hippocastani semen. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. 6--7% belan6evine. Raste svuda. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji.

dejstvo tlavonoida. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. dolazi do izraiaja. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope.ostepeno u klju~ali alkohol. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . a od domacih ovce. najceMe zajedno s beladonom. dobro bi bilo da se divlji kesten . na~ito protiv hemoroida. gde se uspesno. grizlice gnjata (ulcus cruris). Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. pre svega. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze. koze i krave se poprave i ugoje.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . Na taj na~in se ungte fermenti . U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina.'~e~c~ upotrebljava tzv. vlja p.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. od koga se uraduju supozitorije. ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. Viburnum opulus. ima vBe stoke nego hrane (piCe). Kora je dobar ads tringens . Da se divlji kesten sacuva svei. protiv proliva i proHv pega na lieu. tromboflebita. Hydras tis.i'kavom ljuskorn. prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. osobito u planinskim. Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. katara bronhij a. podagre. stabilizovana alkoholatura. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in.. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima. eskulina i eskuletina. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. tr~ba ga obrati sa badlj. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. Bodljikava ljuska. a zatim tan ina.ti slamom i travom.i ima tanina. ali se redoVDo dodaje i karnilice. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje.i za le~enje katara nosne sluznice. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. U k 0 r .DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. Ekstrakt od olju~lenih. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis. Hypericum i dr. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. bolova od hemoroida. stocarskim. pre svega. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. Prema tome. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje. reuma-t-izma i i~ijasa. lJpotrebljava ·se . koja spada sa semena 'kad sazri. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. Pri torn se konsti evet divljeg kestena.

banja kod Melenaea. mada!.reko polovine sitnih cupavih krastavciea. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu.rve godine izraste oko pola metra. Medutim. divlji kastanj. a stablo do 2 m u precniku. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. utoliko se bolesnik vecma preznoji. gorki kesten. ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- .balkanski lepotan«. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . Narodna Imena: beli divlji kesten. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine.. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. i drugde u Banatu). a masnog ulja znatno viSe. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima. Vee ". u nestasici hrane. jelo~. Rich. nisam dosad mogao otkriti. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. Pre 20 godina. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine..govorili su nam. DAVOLSKI KRASTAVCICI. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . Da Ii je ko od njega umro. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. DIVLJI KRASTAVAC.308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. Seme nikne za mesee dana. Sadite div/ji kesten.. a do grliea jaka rakija . NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. - Cucurbitaceae U Beogradu. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. jer je to vrlo korisno drvo. slamom i drugom mr~avom pitom). Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. konjski kesten. najviSe iz Varne. povraea. zapaljenje zucnih kanala.k estena. Naraste do 30 m visoko. U boci od litra i po bHo je ". pozeleni.. PIPUNIC. «. Ukoliko se viSe tog leka uzme. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . STRKALJ Ecballium elaterium A. Za nuidu. »Bolesnik legne. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda.

a neki od njih. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. nekad bili u velikoj modi. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. ~im ih dodimete. Lek je nepouzdan i opasan. Isto tako i u Makedoniji. smesa raznih hemijskih supstancija. Divlji krastavci. a narocito njihov sok i ekstrakt. nego iz Slankamena i. ~im se dodirnu. ugljenih hidrata. duguljasta-jajasti. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. Meni je to bilo dovoljno. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s. 1ma jos i vinske. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. eekinjavosivo dlakava. Cela biljka je grubo. ali niko ne zna kome i za~to. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. pa ga je skolska medicina napustila. elatericin i dr. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. U septembru i oktobru. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. Krastav~iCi su dugi do 5 em. To je ekstraM dobijen iz svezih . elateridin. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren.. ~upave. na NiSkoj tvrdavi i drugde. i iz drugih mesta u Srbiji. limunove i drugih kiselina. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. Zreli kra. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. god. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd.DIVLTI KRASTAVAC. rutazeleni.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. 1z divljih krastavaea je 1958. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. verovatno. Engleska farmakopeja ad 1948. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. trooki. DAVOLSKI KRASTAVCICI. dlakave krastavciee. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. ne propisuje viSe elaterijum. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. a deb eli do 3 em. stavcici pucaju sami od sebe. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. Cvet joj je rut. verovatno. Cucurbitaceae. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. . god.krastavaca. tako da se covek trgne. enzima. koja su. koja je. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. smole i drugih sastojaka. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. ali viSe l!ici na dinju.kodljiva. drasti~na su sredstva za ciScenje. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora.

divj a dinja.BI". S.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). 4-6 em dugacki. . jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. .morsko zelje. Ca§ica je mala. flavonoida. silvestris R. visoka do 80 em. u obHku potikoviee iii strele. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. Narodna lmena. moze da bude dugacka do 5 m. beli. . nedirae. pluiee. §atorce. Uzeta u vecoj kolieini. strk. Cvetovi su futi kao sumpor. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. Cveta oelog leta. Narodna !mena. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. Br. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. raste na pesku uz more ' i C. petodelna. zgoncek. mlunic. sliCno jalapi. eadorcic.SLAK Calystegia sepium R . DIVLJI KUPUS. hladolez. a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. Medutim. Plod je sitna eaura s mnogo semena. zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije. Cvetovi su vrlo lepi. sjajna. divjo krastavice. beli ladolet. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. Cveta od maja do novembra.Osim navedenih. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. cesto delimicno po zemlji polegla. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. . u obliku levka.KOSULJARKA.Smola korena deluje kao laksans i holagog. - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. tikvic. petozuba. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. . biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. bljuja. ostaje posIe opadanja kruniee. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. DIVLJA SALATA.Koren i list (Calyslegiae radix et folium). .rkavae. divji kukumarici. §ti. strkaviea. Sastav_ . DIVLJA RIGA. Upotreba. ali je vrlo duga i §iljata. DIVLJILADOLE2. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). divlja bu~a . Droga. krupni.Raste svuda. i divlji ladolez sadrli smole. pojedinaeni. Ima i tanina. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. slatkovina. . gola. . Rasprostranjcnost. upadljivi. sarno na osnovl srasla.310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. zbog eega deluje diureticno. netikalo.

- Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. DIVUI /COMORAC .i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe . visoka od 0. plod i cela biljka.80 m. KOREN. Stabljika je do 50 em visoka. kao u mirollije i moraca. STRBAC Meum athamanticum Jack. smole. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. VRH STABUIKE U CVETU. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn.DIVUI MORAC. KRAUICA. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. pektina. DIGITALIS PURPURNI..50 do 1. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. mantiola i do 27% skroba (u korenu). Cvetov. prava. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja. voska. Koriste se koren. DIVLJI KOMORAC. a druge izraste visoka. dlakava stabljika. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. 311 DIVLJI MORAC. Lisee je 'krupno i naspramno.. HADRUAN. vrlo Iepirn.

tak ni na sili katnom terenu. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. si~na. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. . . Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. Rasprostrnnjenost. u vakuumu na nizoj temperaturi. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. k i s e I a. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a. u staroj ISnaZli. a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. a procenat klijavosti iznosi oko 75. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. poluvezana. Vlage ne sme biti vge od 3%. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. ambigua i D. jer tame nema mangana. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. Za nut du.5% mangana. a siroko do 15 em. I a k a. f osfata. Na nalitju se nervi veorna istiCu. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. jo~ bolje. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e. Gornje je najmanje i . Dugatko je do 30 em. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. Rasle od POrlugalije do Svedske.g orkog i neprijatnog. Na jesen. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa.000 sadnica. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. a manje srednj e Evrope. mangana i ' gvozda. u a z 0 t u. od m r k 0 g s t a k I a. Mirisa je slabog. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c.Li ~ce je jajasto-duguljasto. . a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. a donja je svetlija. Gajenje. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. Droga.Purpurni digitalis je biljka atlantske. Naprotiv. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. U Alpima ga nema. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. S tab i -I i z 0 van 0. .Seme je vrlo sitno. jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom.nazubljeno (D. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. Berba. a ukusa .scdece. /urea imaju nazubljen rub). pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. puna humusa. veoma je naborana i . zu6kasto mrkog semena. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. . jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. koje vetar lako raznosi kad taura pukne. srednje je na kratkim dr~kama.5--{)Oo iii. u Vogezima ga ima vrlo mnogo.

kao sveca prava. Dlake su krute d lako opadaju. . Sastav_ .List je dug u I j a.ani svuda unaokolo stabljike. Stol je. . Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. gornja usna je kratka. List je cvrst i zilav.e na lieu lamnozelene. PUSTlKARA. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista. BESNICE. istaknuta. Stabljika je visoka oko I m.lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. u sredini su evetovi.2) Razne kiseline: digitalinska. izovalerijanska i droge. Cveta u leto. Ca~ica je vunasta. Li~te sa stabljike je sedeee.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji. lanata. laneetast . Donje mte je 15-25 em dugacko i 3. a ispod njih plodoy. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. Falslflkatl_ . purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. 3) Mineralne soli.j. a donja dvaput dufa. a na nalicju svetle boje. lanata dig i 1 ani dim a (la- .4) Hidrolaze. sirtelna. a na gornjoj. belieasta i jajasta. VoU suncan polozaj. Krunica je s i v 0 bel a. najvi~ pri dnu . buterna. ima 5 gotovo paralelnih nerava. a narocito u jugoistocnoj Evropi. oporog. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. Gotovo je bez mirisa. ZUBACICA. na donjoj polovini gola. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. . a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao . Cvetni klas je vrlo gust. po karnenjarima (tercijarni slojevi). Gaji se isto kao purpurni digitalis. mravlja. Ima ga i po retkim ~umama.s t. purpurea. propionska. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav. enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. selekcije i ukr~tal1ja izmed. kafena i ferula kiselina. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . nema heterozida.. Droga. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. List . pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta.elva luka. oksidaze 'i peroksidaze. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. a one iz D. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. svedeno na kratku dr~ku.u D. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. tanini. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. Cvetovi su vrlo zbijeno pored. gde ima evetova. ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa.d I a k a v a (lana = vuna) . v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa. . Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama.DIGITALIS VUNASTI . BESNIK . Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. ostaje 7"10 pepela. sva j e v un a s to. gorci je od purpurnog digitalisa.5 em ~iroko. BESNIK. slanog i sluzavog ukusa. 313 DIGITALIS VUNASTI. najvi~e na Balkanu. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi.

laevigata W. D.j D..ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. reele D. usporava i reguli~e ritam.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. D. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1.. a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. oriel1lalis Lam. Apocynaceae. Upotreba.. Osirn toga. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e.) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. Inafe. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. Druge vrstc dJgltallsa. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. lut ea L. digilanid C ill cedilanid.. Vunasti. . ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!. Stol i Krajs dobili su 1933. C. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). . galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. viriditlora Lindl. i dr. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. B. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. Stoka ih ne pase. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. D. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. a osobito lanatozid C. Sve su otrovne i lekovite. . rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. kiselina i baza. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi. narofito za jafanje srcanog miSiea. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. tuscescens Vel. 17% B i 37% C. koriSeen je i [. jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. .riaceae. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. go roc vet. usled nestasice. D. ali nilSu dovoljno proucene. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida. terruginea L.. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. jafa rad srca. d u r d e v a k. Za vrerne rata. godne. 1 i jan d e r. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. K.

. F H ..OBiCNA DLAKA NA L1STU D. G . .DIGITALIS PURPUREA. C .DIGIT ALlS VUNASTI.DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI . LANATA.D.DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D.Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja. PURPUREA. BESNIK . . LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D. B . 315 Vama napomena! . LANATA. LANAl'A. su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A .GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D.

zuti na prstak. tanina. Stabljika je cesto polegla. trava od fume. medic.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. os tavi preko noci i popije . naprslnj ak. smole. ferruginea: bes nik.lus tikara. te lemcina. ROSOPAST. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. skripavae. _ . tolemcina. zatvora i cira u zelucu. Upotreba. zuekas ta pus tikara. kostobolja. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. naprs tak. orientalis): besnik. . oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. ambigua (= D. na prs tak. di· jaforetik. korena sapunjace i sladiea. D. tuscescens: zubacica. Upotrebljava se i za poboljsa. secera gorke materije. DIMNJACA. cama .Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. r meni prstnek. D. besniee. ekstrakta i sirupa. pored puteva. Po njivarna. . ervena pustikara. crviue. D. bumbareeija. D. bokarcic. Drogs. crvive. Upotrebljava se i u obliku tinkture. pustena pustiikara. hi·p otensav i tonik. . do 60 em dugacka. velikli troy . no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. razgranala. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. nje prom eta materija. DIMNJACA jutra pre jela. najviSe kao rana proletnja salata zajed. ponjavica. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. zuekasti naprstak. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. ponjavjca. D. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. debeli troY. lutea: zuti naprstak. laevigata: besnice. ve leevetni naprs tee. napos tnji k. zubaCica . fumarnu kOselinu. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. ostavi pola sata i popije pre dorucka. gla tki naprstee. viridiflora 1 D. besnice.Diuretik. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. alkoholature. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. pustikara. ROSNICA Fu maria officina lis L. erlj e ni naper~ nJ ak. D. pustikara. Sastav _ . anisa. rmeni babji p rstee. nan e. mali fingare t. m a r ijin prs ten. rusevinarna.iz.

Raste po livadama.500/0 belancevina.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. oseca se miris na zelenu lubenicu. dunjica. vitamina C i mirisnih sastojaka. semc i koren. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. DINJICA. DINJleA . Cvetovi su sitni. . dimljaca. DINJlCA . Li· stovi s u pera~ti. krovosnica. Narodna irnena: vreia. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. rosno zelj e. milun. rosulj a. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. karotena. KRVARA. fimfulja. U semenu ima oko 10'10 vode. LUBENICICA. a i spolja protiv opekotina. melon. Seme je blagog uljas tog ukusa. Ijubeniea. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. 317 Narodna Imena.Os. (j arcij a trava. limunove kiseline. a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. lub enicarka. lubeniea. OSKORUSICA. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. runjavae. dumlek. kaJeijum-malata (1. LUBENIClCA. ervena d 'mnjaca. .. ona je cesto zelena ' i pod snegom. krvoloka) . u rizomu oko 130/0. Cveta od aprila do avgusta . . i ilinjaca. 4.50/0) i melonemetin. mlun.S0f0 azotnih materija. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. 1. krvara. visoka do 80 em. lubenice. pek tina. voska. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. 3.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. . erven i rosopas. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. soli bakra.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. oko 0. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea. 270/0 masnog ulja. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. lubenieje.m navedenih . mlon. gvozda i cinka. sitno stueano s vodom. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. dina.U plodu ima 95-960/0 vode. dinju iIi krastavac. pepen. j er ublazava bol. mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. 3% secera. . krvokapka. mi· lon . zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. Svi delovi biljke. dinjusa.Koren ima smole. Kad se biljka protrlja. jagodica. DINJA Cucumis melo L. rusnica. pclinae. lubencica. pipon. Druga narodna imena: bozja b rada. pipun. zeleni i crveno p rosarani.DINJA .

Sastav. na vlaZnim livadama i drugim mestima.tar kljucale vode. 0. visoka 20-40 em. gorke materije marubina. holina i mnogo kalijumovih soli. Donji dec stabljike puzi.Vrhovi granciea u evetu.Oko 6% tanina. Rasprostranjenost.318 DOBRICICA. u obliku caja (20 g na Ii. '!\ . protiv proliva./0 secera. sreoliki iii bub rezasti . Cveta maja juna. na nalicju ervenkasti.i delovi soka i ~ecera). zuci.03-0. li'St. herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. zeljasta. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. Od soka se spra vlja sirup (jednak. protiv histerije i neurastenije. ostavili da stoji pola sata) . eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. mirisna biljka. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama.06% etarskog ulja. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku. . smole. . folium.Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). za pojacanje mokrenja. a gornji je uspravan i razgranat. Upotreba. naborani . D O BRI C i CA Droga_ .Raste ooilno svuda u ~umama. - Labiatae Trajna. Spolja 'se upo- . SAMOBAJKA. po obodu nazubljeni. Listovi su na dugackim dr~kama. voska. . za apetit. oko 3.

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

u srednjoj Dalmacijd kadulja. zalvija. kaloper. slavlja.nako paZljivo kao i list nane.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. vrtni fajbel. tajbl. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. kaduna. kadilja. nemacki kaloper. goloper. kao ~to suo beli dziger. uzani kaloper. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. ljekovita kadulja. MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl . peru~ina. zbog cega se i na i. '11 sevemom Primorju kuJ. slavulja.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. kaluper. crni kaloper. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. pttomi pelin. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. kriZna kadulja. janovdente. irna i drugih narodnih imena. favbej. kadulja-krifatiea. pelin. prava kadulJa. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. List se bere. cmogorski pelen. a to je najceUe u maju. zalfa. su~i i tuva islo o. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. ljekovita slavulja. kaduja. ~alvija. krastatica.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . bok\' ice i majkine du ~ ice. sambunigrina . bazovika. divja zovika. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje .jednog alkaloid a i pu rgativne smole. zovljika. eb ulus L. abdovina. burjal1 (S . zofa. ovzovina. b'zga.ima sap6n ina. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. kao pod 3. U kori . boz. budzova.348 LECBNII! BIUEM 4. tanina i holina. rosulje. pored ostll!log. buzvoka . Pro/. Kora je najpre blagog uk u sa.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. zaovlji ka. bazdov. koji deluju kao jak purgans. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. bazgovina. grozna zova. U bobicama. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. pored ~eCera. bazovina. bazag. pitomi boz. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. belika. bujad. crna zova. ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. Od zrelih. cmi bezeg. U kori i listu ima. socnHl plod01la peku rak iju. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. zoha. erni bazag. bezgovJna. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. Dcluje purgativno. bozovina. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti.). Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. zovik . abzo· vina. avtuga. obzovka. bzovka. ern a zovika.) i apIa. 1ista pitomog kes tena. li s t i p I 0 d Z 0 v e.

Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). trosko[.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. raznih soli i dr. Droga nije dovoljno ispitana. krvokopica. Cveta od proleca do jeseni. krvavica. troskocic. zubovina. wbenka. Ponckad se trazi za izvoz. . Ulazi u sastav diureticnih cajeva. troska [rava. Naraste 30 do 50 cm. Narodna imena: bermudska trava. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. Sadrzi asparagina.). skroba.

krpiguz. kao tonik. lepu ~a. priljepaca. prikrp. zuti. voska.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. Listovi su duguljasti. jovandance. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. (bejIDvka. bijelo ivanjsko evijeee. (broearua. stomahik. ervenu boju. meku~ica. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. zuto ivanjsko evijeee. gospin prostirac. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. divlji broe. hvatavae). prikrp. prihvat. ivandance. bela dremota. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. vrlo malo etarskog ulja. slipavka. Cveta leti.p rsljenove (6-12). visoka do 80 em. saponozida. rumena lakota. vitamina C i dr. Cvetovi su mirisni. prava broeika. Galiun1 lVANJSKO CVECE . brocae. Galium mollugo L. Narodni lek za urnirivanje. siri~tica. gospina stelja. zuta bro6ka. brocae. tanina. Raste svuda. ivan-evet. pup cae. ivanova trava. zivboza. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. divlji slajer. ivanovo eveee. mracnica. broeae. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. krpelj. jovansko eveee. obicna broCika. crni maj). Iecenje koznih bolesti. lepaee. divIji broe. jovanova travica. dremovka.

p remda u njemu ima vge etarskog alja.kast i deb eo klip. dobro opere. ali ima :lut cvet. Neoguljen koren se manje ceni. zelenim. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. Droga_ . V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. 2 . Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava. Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. R 0 g 0 z i vezljika (Typha. razgranatim rizomima. na prelomu belieast.5010 eta r s k 0 g u I j a. 's abljasbim. stravna trava) i Galium p~lustre L. c1urc1evee zueanica krizarica. Scirpus) ima1u valj. c1urc1evsko evece. s m 01 e. U vodi rizom postaje sunderast. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. spolja smed. IDIROT Acarus calamus L. t an ina.mlROT 351 cruciafa Scop.5-3. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa.KORENJE. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda.BOCNI PUPOUCI. 3 . Cveta juna i julao Plod je . Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina). amorfne. Berba. aromaticnog md r i s a. . .stvenog.Jjka s vrlo razvijenim. mnogo skroba. gubitak ulja. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. jer pokorica spreeava isparavanje. Svoj.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. Tise. Stabljika je pri dnu ervenkasta. ocisti od korenja.a. zuti primak. olju~ti mrka pokorica. 4 .LlSNI ozruCI roeitim vilama. (krstata broCika. duguljasta crvena bobica. maslenik. zmast i me k k a 0 sun d er. zute gorke supstancije a k 0 r ina. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj.im listovima.Droga sadrn 1. simi i d . malo spljo~ten iii skoro valjkast. Cela biljka prijatno mirge. gonkog. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. Save i drugih reka. Sastav_ .Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC.' (beli primak) . jgca i trulih delova. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. a od gore pravim. Pepela ne . eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara.

klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta .ske) od gorke 'Pomorandie . Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. baban. mirisavi s as. je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. Osim toga . . igirot. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. 4.i stvenog mirisa. Medutim . sabljar. Ima jo§ i raznih terpena. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. id·iret. a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin.kmin. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. svo. miri sava trska. lincure. Na ialos t. 4. iciTOt. vodena sabljica. aromatienih i gorkih rakija i sl. (OrfeLin). osobito u tropskoj Aziji. kolmez. . kamHice i moraca . gorke deteline i kore (lju. temgvarska sasa. nane.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. vodeni . vodeni cmin. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«. Caj za bolje t'arel1je: idirota. E ta rsko ulje . kad se ohladi. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. Caj. . svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke. vodeni macic. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. 2. Najce§ce je me§an s korijandrom. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1. popari sa pola litra kljucaIe vode. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. vodeni futi lilijum. vodeni bozur. balad. vodeni min. jakog. zuti lj i1jan. Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. Upotrcba.po 20 g pomesati. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. Narodna lmena: babad. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. sa§a. kicice. 3. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke. maticnjaka . babji stapi.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. §iroki locek. 5-trime tok sibenzen). Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota. poklopiti i. m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . kalmus. nane. komus.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). odstranj uju gasove. etanolu. temi~varka. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice.po 25 g pomesati. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti. E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10.'Po 20 g pomesati. vagonske ·kCllicine idirota se ~. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. tatarsko zelje. popiti posle jela.

~ to pre osusiti u tankom sloju. a u Francuskoj od avgusta do septembra. prozirna bobica puna lepljive mase. rede biljka (Visci albi herba. vosak. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus.mirna bolja od sumatranske. obla i dihotoms'ki se grana. 'okrugla. Kod nas je obieaj da se bere zimi. Droga. IMBLA. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. Listovi su debeli. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. U apotekama se spravljaju: . ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. Daje se i protiv bdienog katara. Kod nas se imela malo tro~i. - Loranthaceae Mali. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. uretritisa i katara organa za disanje. manje s jabuke.Alkaloid viskotoksin. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . soena.List i mJada grana. uvek zelen grmic. Zbog vrlo prijatnog mirisa. amilnitritom. zeleno-zuckasti. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. kozasti.IZMIRNA . Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. BELZUIN. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. drvenasta. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke. preporucuje se njeno branje. BENZOE.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . Sastav. IMELA. koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. holin i drugi sastojci. 353 IZMIRNA. BELA lMELA Viscum album L. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . . naroeito deci i starijim osobarna. j er j e primeceno da je sijamska iz. po obodu celi i imaju 3-5 nerava. . Plod je bela. Cveta od mar ta do maja. visok do I rn. Premda je imera mnogo istl'aZivana. vrl o razgranat. sluz. be lim lu· kom i drugim lekovima. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. a jo~ manje sa oskoru~e. stipes et folium) . jodidima. ·sedeci. koje rastu divlje. . SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. flavonski heterozidi. a plodi od avgusta do novembra. inozitoli. Upotreba. Imela se daje u obliku raznih preparata. . .

visk. d uvana (lutki. koja interesuje farmakognoziju. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. 5. Na~a obicna konoplja. mudra).mabis indica Lamarck. viSce.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. Najbolju drogu daje Bengal. Guniah.. omela. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. Minisa je vrlo jakog. SlliZi za iz· radu raznih. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. indijska konoplja se izmetne u obicnu. 4. melina. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. tatule. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. ocedi. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. a u brdima 1-2 m visoko. . DoJazi u raznim oblicima. iscedi. veska. lepak. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. melje. 2. kod nas i po visokim plan L nama. zbog kojih se gaji. 2. tako da su vrhovi grancica slepljeni. u juinoj Africi. sa iIi b ez dodataka opijuma. najviSe u Indiji. ima mnogo varijeteta. mela. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. Cannabis sativa L. U ravnici biljka naraste 2-3 m. U avgustu se seje. u j. Gajena u hJadnijim predelima. (. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. Cai: po 25 g imele. a u septembru rasaduje u jaku. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. drii 10 dana uz cesce muckanje. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. prof. verovatno je poreklom iz Indije. jeste Ca.354 LECENJE B\UEM I. Persije i Kine. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). SAD (Teksas) i dlUgde. a pola uvece pre jela. himela. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. dobro nadubrenu zemlju. pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode.stocnoj Afrioi (Zanzibar). plal1l1a i drugog tekstila. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. hmelina. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. Tripolisu.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. Vrlo je opojna. omelj. zanje se fe· bruara i marta. duboku. uzarije. Druga narodna Imena: amelje. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. kudelja. Jedna njena odlika. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. hrastova imela. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. 3.

Rastvara se u alkoholu.ske konoplje su neaktivne.05 do 0. migrene. protiv grteva. 1845). .INDlJSKA KONOPUA 355 3. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure. . vrlo aromaticne tecnosti. kao antido t pri trovanju strihninom itd. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . Droga mora biti zelena. HemlJsld sastav. Izgled droge. . levogirno. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. Upotreba. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij. zemlje i druge netistoee. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. gihta. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii . k a· nab i n 0 I. reurne.jdaze. 0. po rubu testerasto-zupcasto. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje. Ostavlja do 15% pepela. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje.. neuralgije. Ima jos i holina.05 do 0.20 g) iii mrkog . Godine 1940.O• . gorkog i neprijatnog uk usa. amorfna i polutecoa masa (Smith.3 0 / 0 ). Svi se oni rastvaraju u uljima. izolovano je jos nekoJi. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje. etm i sumporugljefl'i. boje kao eilibar. C21 H. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. aromaticnog.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I.Lisee pm evetu je jednostavno. veli'kog ka~lja. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke. histerije. Etarsko ulje je lak ~e od vode. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. .k u. jedne be21bojne.lndijska konoplja slufi kao narkotik. Kanabinol se vrlo brzo kvari. slicoo bodlji. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. Izaziva vrtoglavieu. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna.kana· . pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. k a nab 0 I i k ani n . dosta teeno. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. skoro pljosoate grudve zelene boje.Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. duguljasto. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) .10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. trigonelina i kalcijum-karbonata. antispazmodik. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. Smola je mrka.se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. se· dativ i hipnotik. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena. Charas. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. zelenog (0.

do 1839. Sve do 1809.2. zivci su ustreptali. a kiseli napici istrezne opijenog. bra~na. . Period halucinaeija. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). ~eeera. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. a redovno i do oSiromasenja. raspikucstva i uniStenja porodice. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. koji je razLieit u raznim zemljama. pokretima. zanosa. . nije se znalo od cega se pravi ha~g. Narodi na I. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima. galamom. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. proroei). Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. gooine. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). Iud om mahnitom igrom. bunike Hi tatute.3. mo~usa. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in.Pra~ak se ne daje. ubicama i kradljivcima. jer su ga vee tada Kinezi i I. Jevreji. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. asketi. jer je skoro uvek neaktivan.ivanje dodaju meda. vizija j ekstaze. vriskom. raznih afrodizijaka. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. Umor. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. masla. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a.n dus. ~to zavisi od ukusa potro~aca. god. Ha~iS puse i piju. . Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. siSa. najviSe muslim ani.v anje. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. Period fantazije. urlikanjem. . Od Maroka do Indije viSe od SOOt. strihnina i drugih sredstava. smehom. Ij.Q3 do 0. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . Smoli za w.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0.05 g).stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. opijuma. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. Alkohol smanjuje dejstvo ha. eudnog pijanstva i pri.1. tromost i sanjivost.500 godina pre na~e ere. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma. covek se ose· ea neobicno lak i cio). Lamark je opisao drogu. Za strah ne znaju .4. Tada. eovek od hasiSa. nastupa neuravnotezenost. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri. Ha~1A . bede i nevolje. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. eimeta i drugih aromaticnih zacina. govor bez veze <i smis'la. a mnogi tvrde da im mucenja. jatnog osecanja. Prema Herodotu. uiivali. fana· tiei. Izgleda da Egipcani.

kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. porodicu i okolinu. Ovaj poslednji se prevodi u emetin. Ova mala trajna zeljasta bHjka.i. sirupa. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. IPEKAKUANA. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. Trovanja su akutna i hronicna. Ipe. U dooi od 0. (= Lichen islandicus L. mehurove i rane. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi.02 do 0. . ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach. tableta. tinkture i. ru~i sebe. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij. veoma je vazna. CefeJ. BLJUVNJAK. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. GLAVISICA. Napomena! . visoka svega 2~0 cm. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus).IPEKJUKUAJiA. Sibiru i Severnoj Americi. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. Zrtva propada psihitki i fizi6ki.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom.i po svima planinama. U malim dozama (PO 0. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. U okolini Bitolja.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. U prvom redu treba za~tititi l<ice. .Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne.Tok!. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga.

gvotda. . Upotreba.zatJim ga oeiste. stitarka. ponekad gotovo bele boje. Membrane hifa su pretezno od lihenina. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin). Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. nepravilno trepavicasti. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). Laponeima . U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob).5 mm. zbog svoje goreine. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva. pa se' brasno upotrebljava za ishranu. UblaZuje kasalj. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. Narodna Imena: bohinski mah. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. promuklosti. nepravilno d. osusi i samelje. ertenska trava. Visok je do 10 em. .(30-100 g). planinska mahovina.jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . oko 1% lihensterinske kiseline. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi.000). islandska lihena. plueni mah. tek 'kad se sitni. tinkture (30-50 kapil.Ima do 50% Ii hen ina. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). a na vrhu su ra ~ ireni . seeera itd.Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa.Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja. . borjanski mah. Mirisa je vrlo 's labog. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. Sastav. islandska pletika. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna.rhotomsk>i. zelea. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. nazublj eni i kovreasti. Naroeito je krajem tog veka bio u modi. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). a osu~en je closta krt i lomljiv. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. Tinktura. islandska mahovina. jer se liheni·n teze vari od skroba. gume. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. stitu sliena udubljenja. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. sa belica· stirn mrljarna. U vodi raskvaSen manje je gorak. praska (3-10 g) i sirupa . a de beo svega do 0. osetJi se miri5 na morske aige.i Islandanima. . ki~nog vremena . ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. skoro u cev zavij en i. a tek u toploj se rastvori. paste. u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol. ma!lo etarskog ulja. daje se protiv povraeanja i muke. operu i osu~e. pluenik. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina. osobito za vreme trudnoce. Po obodu je h saj reckast. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren.

. Cvetovi su plavi.2"/0 holdna. 359 ISOP. parfimeriji i kozmetici. Narodna !mena. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea. hisop. MILODUH . izop.Hronican bronhit. re<1e ruzicasti ill bell. oko 0. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. . visok do 60 em. pektina. mmsan. eva jos nekoliko: blagovanj. tanina. veljenduh. - Labiatae lbunast. i kao stomahik. pravi vrisak. ljubicasti. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. Droga. erkvi'iljak. raznih soli.Na suvim i toplim mestima. BLAGOVAN. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . os obi-to kalijum-nitrata i 0. milas). sirup. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. giagoran. ~ipa!ITt. sipan. MINDRAK Hyssopus officinaUs L. ~atrajka. ~eeera. sluzi. Spravlja se . saponozid marubiin. ekstrakt i tinktura. Upotreba. Obrasle su duguljastim. Cveta od june do septembra. i~op. IZOP.[SOP. astma. laneetastim naspramnim listovima 3-3. RasprostranJenost. .5 em dugackim i 67 mm ~irokim. dekorativan polugrm. Pored vee navedenih. IZOP. deluje kao dobar an· tiseptrk. fitosterola.:aj. Flavonski heterozid diosmozid. osipant.5-1% etarskog ulja. MILODUH. vusak. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav..

geraniola. Narodna Imena: diva jabolka. pre svega.pektina od ostalog dela' ploda. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. divljaka.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. visoka 15-30 em.J JABUKA Pirus malus L. Ljuske ad jabllke ~maju vise .) Hruds. kosog r~oma izbija iz. . po lugovima. njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. Upotreba.) raste po suo mama. divjaca. Iz kratkog. JAGLIKA. divlja jabuka. JAGLICE. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. secera. mravlje i kapronske kiseline. divlja· kinja.Jabuka je. JAGLAC Primula veris (L. a zatim drska. officinal is Hill. (P. vitamina A. proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. retkim sumama. hrana i lek. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. jabucic. Vacni dan i).) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. prijatna i zdrava hrana (vi('!. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. opora. JAGORCIKA. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. . slatka itd. na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. JAGORCEVINA. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. a najvi§e od acetaldehida. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. galata· "~na. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. jedan od prvih vesnika proleca. vl'lo dobra. jabucne kiseline. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. .

i Ijutog.. Sastav_ .ije boje.JACUX. Upotreba_ . U saponozidu od P. SveZ ·koren je bez mirisa. U zivom. jer tada imaju najvise saponozida. veris je svetloZuto.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. elatior na metilni salicilat.) racunano na suvu drogu. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. . lornljivim.k i 5 eli n e a u P. Primulae folium. zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. raste po vlafnim mestima. .. a za druge u jesen ili pocetkom zime. sap 0 n 0 z ida. Primulae flos. ali karakteristican miris: P. Droga. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. Berba. Korenje je mrkozuto.i ma p rim u I a .sap 0 n 0 z ida.000). uzan. U listu ·ima do 3 mg'/. ociste od zernlje.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline. tankim korenjem svetJ. Iz Zivog rizoma P.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege. saponozida.Rizorn je mrk. dugackim. veris . otficinalis na anason. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. JAGORCIXA . evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. do 10 em dugacak i do 5 em debeo. slicnog ostalim saponozidnim drogarna.70. pra~nicima i tucku ih nema. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju.. kao surnpor fut. a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4.. bela kora puna skroba (probati jodom). U evetu ima i flavorlOida. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. ali je veta. . 361 Primula elatior je slicna. elatior e I a e i 0 r . kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. a P. . evet je slabijeg mir·isa. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. Hemoliticki indeks je visok (do 7. a u krunici. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. manje u evetnoj drki. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). Za§t1ta.Ima 5-100/. Uk usa je neprijat'nog . a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. karotena.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. utoliko postaje manje lekovit. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e). Jos nije poznat tacan sastav jaglike. Pod utieajem enzima primverozidaze. list jaglike ima do 20. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. a u P. JAGORCBVlNA. Droga ima slab. svezem korenu ·ima najviSe saponozida.

kunjavae. s uncanim. piskaliea. Cvetovi su . Upo treblj ava se na dzernni deo bilj.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. sit ni. jaglica. petoprs. Cve ta od m aja do sep tembra . J ARI C Ijutog ukusa. evieae. krstato jeglice. sotna . jagortina. sunake. visoka 5-1 2 cm. . karnenL tim mes tima. - Crassulaceae Mala. Li stovi su naizmen itni . . jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. obli. gajcin . os lje· par. :2:EDNJAK Sedum acre L. kra tki. jagotac. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. krstato jaglite. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin.Osim vee navedenih imena. vrlo debeli. Rasle na suvim.jeva . lestedaj. galtina. Jedna vrsta. Oslala narodna Imena. jer imil. prvi evit. vesnaa. veris: bijela bukvica. trajna. grm ul jica. sotni .ke u evetu (Sedi aeris herbal. od njih poHce Jjut ukus ja· . pramaliee. S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. kl'stato iglice.k . Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. lroja se gajj kao \ ultras.i u sa· ponozida. dugu lja sti . a P. bez driike. Primula obeorriea. i2aZiva upalu koze. JARIC. gola zeljasta biljka. jagortevina . j agudac.

Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja. JASENAK. oduzetosti i gu ~enj a. za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. o~· ·tri zednjak. hmelja i korena jasenka. 363 rica.2010 smole. ljuti zednjak. osobito rutozida iii rutina.. sisaea. sakupljeni u uspravne krupne evasti. VILINO CVECE. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. JESENAK . Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. RUSTEN Dictamnus albus L. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. Nije dovoljno ispitan.10--0. Opomemi! . JASJENICA. Ostala narodna !mena: kopnez. tanina. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina.JASENAK.s ku moe. obicno pred spavanje). - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. oko 30% sluzi Ii gume. kopnice. a ako se pije moze doci do povraeanja. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. Na primer. kukuru~Cie. Kad se bere.15010).). po 10 g maticnjaka. a zaslac1en posle jela. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. JASENCE. Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. Ima listove slicne jasenu. jasenak izaziva na kozi crvenilo. oko 100/. b ol. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka.. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. . 0. JASENCE. JESENAK. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. visoka do 120 em.

kaslja itd. de luju promv groznioe. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . TREPETUIKA.rste jed. Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. A U PROLECE.364 LECENIE BILJI!M JASIKA.LI ST . slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. MeCiusobno se razlikuju izgledom. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. Rasiren je na sever do Skandinavije. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima. bojom eveta. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC. protiv grozniee. 5 .BoeN I PUPOUAK. a na is tok do Sib ira i Himalaja.U JESEN: 1 . - Salicaceae Vrlo lepo. Lekovite i orrovne su sarno one v . zelenkasto-sivkaste kore. graCiom. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. 1 4 . Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj . ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. zbog eega i jasika. I lisee joj je vrlo glatko i nezno. Jedie je dugoveena zeljasta. .iea koje imaju plavo-modar evet. nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji. visoka 1-1.KOREN. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. vrlo lepa biljka. kitnjasta. ZUBORIKA. TREPTELIKA. Listovi su dla· nasti. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. Salicaceae). duboko i kltnjasto de ljeni. treped pri najmanjem povetareu. B . JAGNJEDA. MLADA ""TOLA znati.STARA KRTOLA. 6 - B PUPOUA~~ 3 . Neki jedi6i nisu otrovni. JANJA Populus trernula L. do 30 m visoko drvo glatke. j er je cela biljka vanredno otrovna.5 m.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida.

kad se presece. smezuravati se i najzad izumre. na jeziku se oseti g o li e a n j e. Uk u s droge je najpre malo sladak. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. potpuno je bela. .i vodom pokvasi.Vadi se krtola (Aconiti tuber). Ona je deblja i mesnatija. J edic ima dYe krtole.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. brasnjava i nije vlaknasta. . Sveza krtola. s tara krtola pocinje venuti. Iduceg leta ciklus se ponavlja. jedra. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. vece izbija stabljika. CVAST. KRTOLE Izrada droge. JEDIC : LIST . socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. . a mlada je puna. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja. a zatim Ijut. hum 0 z n i. ·Berba.Krtole su slicne maloj repi.600 m. Kad biljka preeveta. jer starija je lak ~a i rastresitija.JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. Kad se krlolica popreko preseee . pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia. I7. . a debele 2-3 em. dugacke su 5-10. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1.

JELENAK. Listovi su u grupama. belancevina. preobj ed. JEZICAC. deci. do 50 em dugi. B. marijini ~o l· nicki. sluz.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti.) . Ijutie. nalep. holina i vitamina C. modri nalep. pa· sja smrt. enzima i drugih korisnih sastojaka. 100/. nalijep. vi· tamina A. nelekovite alkaloide. dragoljub. Os tali. Zb. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. 'g toga se daje bledim i slabunjavim. DiE. zelezni klobuk. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. . \/Ucji cemer. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. jedic. tableta i sirupa protiv proliva. f leni klobuk. saharifikovanih ugljenih hidrata. visoka do 1 m. omej lisj ak. Akonitin je a n a I get i k. iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. Jecmeni s!ad. naLijen.ijska.ih bi'l jaka.Jedie je jedna od najotroWlij. . klobucie. griz. vrajnica. pesja smrt. osobito decjih. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. Sluz: oljusteno uno. sadrzi oko ~OO/. modri klobuciC:. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. JELENJAK. piena i hranljiva biljka. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. lisjak. Ulazi u sastav caja za leeenje rana. preobjedna.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. kupris. u spravni. . krupi~. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. ilka. Ima tanina.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. Otrovnost akonilina je ogromna. JELENSKI JEZIK.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. ceo veljcek. protiv proliva i promuklosti. jer se lako vari. Gaji se kao industr. riga. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. krupica. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. Narodna imena: volina. pasje zelje. preobj eda. JECAM Hordeum vulgare L. Opomcna! . jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. Upotreba.Ima vi~e alkaloida. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. mineralnih soli. . krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje.

Narodna imcna: arpa. jah. . zbog cega kora. JOHA. JOVA. jeeam ozimac. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. jeusa. jesika. jeemi. jeemen. ehla.. jacmen. cim se oziedi. CRNA JOVA. raste pored reka i potoka. CRNA lOVA. ima i emodina i malo masnog ulja. Sa tzv. lORA . Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. jeja. jahovina.k.JOVA. Druga narodna imena: eifa. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). jecmak. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . jovovina. joskovina. jevia. joSie. jacmica!k. s lieno hras tovoj kori. jeia. jecam viSeredae. jalSa. erna joha. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. jea. ozimae. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. . JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. erna josa. jelsa . bijelo f ito. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune.

Kakao je izvrsna h ran a. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. . KAKAO-BOB. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. Malo je otrovan i brzo se eliminise. dodavanjem alkalnih karbonata. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. na pri· mer. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. najmanje 150. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina.n o). kakaovog masIa). angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza. tako da se ima tacna doza za jedan obrok..J e k a u prasku i aromatika. cimeta. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a.ovag orvenila. Upotreba. ako 2'io tao rdna. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti.k a (1-3 g dnev. P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. . vanile.Slerculiaceae. dodatka m.K KAKAO. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be. a jos viSe fosfata (do 6'io). .35 kofeina. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica . KAKAOVAC PRAVI. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca. 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. 5 tim u I a n 5. slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. karanfilica. ton i k (tonicna vina) . do 0. meda i dr. Teobromin je tip direktnih diureti. Ako ·ih u pasti ima vise. kao.. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. K a k a 0 ve l ju s k e . 3-5% ka·ka. jos cesce. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) .i diu ret i k. Teobromin.

Ml.NEOUUSTENO SEME. 3 .SEME TIP KALABACILO. 2 . 7 . I D.PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE.SEMENI OMOTAC .POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 .V1JUGAVI KOTILEDONI.SEME TIP CRIOLLO . B" .ENDOSPERM . . 2 .SUDOVNI SNOPIC.SEME TIp FERISTERO C .A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM. 0. .SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI.ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA.CELlI!! SA SLUZI .ENDOKARP. D . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I . E I E~ . F. 4 .OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I).UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 .OSTATAK MEZOKARPA. 3 . F .UNUTRA.STABAOCE.MEZOKARP. 2 .NII OMOTAC.KuRENCIC. 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI. CE o 6 . C .. C . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON.MICERLIHOVO TELASCE. CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B . 4 .

sun· KALINA U CVETU 1 SA ({.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu.kakaov ~aj. globula. . Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. jer deluju kao blago sredstvo. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. svecica. KALINA Ligustrum vulgare L. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. pra ~ka od cokoJade. mirisni. ~anim . suvim. rede i plod. bronhltisa. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. U mnogim zemljama pije se . U slu~ajevima ka~ lj a. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. proliva i plikova u ustima . masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. Raste po toplim. (ljuske). erna i sjajna bobica.Oleaceae Sib visok clo 4 m. beli. na kratklm dr~kama. List i kora. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. elipti~ni. tonik i erneliens. Listovi su uski.RE LIM PLODOVIMA stranama. Plod je okrugla.

ljubi~asti ili beli. zimzelen. svib. pasjakovina. mrle~a. kozjaoica. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . pasji samba!k. kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. pas·leskovina. Sterilni rastvor kamfora (2S or. KANDILKA Aquilegia vulgaris L. erna boba. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. siba. . koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. kamfor· njak. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen.Euphorbiaeeae. piskovina. livadama i kamenjaru. kamfor. Cveta od m'a ja d o jula. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). terpentinsko ulje).ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik.Lauraeeae (japanski kanfor. zimolozina. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. visoka 40--80 em. golo. razgra· nato. Cvetovi su vrlo lepi. zimozelen. kalinica. Arg. herba et succus). KAl\!FOR . KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm.. zelenika. jer sarna kamala deluje laksantno. obraslo mekim dlakama. Stablo je uspravno. kozje gro!(!e. zimolez. Raste po sumama. pasja leska. zinlaslika. bijeli jorgovan. bisemi cvijet. biser. . Sadrli floroglucinolske derivate.KAMALA. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. ponekad ruZicas·ti i vise. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. sibovina. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. Brzo vetri. zimolist. neprika. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. kozjak. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. Upotrebljava se seme. lfi· serovo drvo. - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. meokovac.

ja. Narodna Imena: asibaear. :tUTA KANTARIJA. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . srednja rosapast. antocijana. smole. . a najviSe po napustenim njivama. pet koso jajastih. karakteristicno tackasti. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. uglastu. trolistJnjak. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. hemoroida.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj. grli· cek. v. kokotieek. BOGORODICNA TRAVA. Berba. cin. Cela biljika je otrovna. skorbuta. opekotina. KANTARION.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. kampavka. pakujac. Rasprostranjenost. Droga je svoJstvenog mirisa. U semenu ima mas· nog Uil. kan· dilijca. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. orlicek. . Sastav. oko 0. tamnozutih. .Ima 9-11'/0 mesovitog . sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. sadrli 0. duguljasto-jajasti.\ TRAVA Hypericum perforatum L. a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei. a najviSe seme. . visoka 30-100 em. sa pet listica easice. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka. ervenu boju hiperi. naspramni. razgranatu stabljiku. holina. za znojenje. nagorkog i aromaticnog uk usa. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). Lis tic i su 1-3 em dugaeki. hrlica. bez drske. Cveta od maja do septembra. kome i druge bolesti. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. srmenik. zvonce. svetlozelene boje. rutozida. to su zlezde 5 uljem. zveckavac.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. Ima vrlo evrstu.4-0.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje.2'10 etarskog ulja. oporog.1-0.372 LECBNTI! BlUBM dilke. Upotreba. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja).Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. jace izlueivanje mokrace.8 em siroki.Raste svuda.5%. GOSPIN. goli. popina ikapica. . za zarascivanje rana i .

Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. 10--13°/. trava od izdati. gume. tanina. ivanova trava.. KARAVIUE. »Fitoncide«). 2. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. KARANFIL. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva . poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. smaknez. l!potreblja.Caryophyl. »Kontarionov zejtin. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). KARAMFIL. :lucernea. Narodna hnena.ARANPIL. ruti kantarion . 14 do 24% etarskog uLja. KARANFILIC. kariofilina. bogorodicina ruka. smole. vraiji beg. . vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. tantur. greotaljka.. marina ruCica. KLINCIC. KARANPlLIC . Sadde ogromnu kohbnu.lC. 373 kao antiseptik. posekotine. . Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. gospino zelje. :luta metlica. bljuzgavae. gorcan . zvoncae. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . smiealjka. poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. krvavae. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. izda· tljivica. !eluca. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. vaniH-na. gorae. KARAMFIL. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje.sekliva treva. Iseedi se i proeedi da bude bistro. KLINCIC. GAROFAN. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. voska ~ oko 3'/. z&. 'kantarijon. U evetu ima saponozida. zasekn iea. a iznutra protiv bolova jetre.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. veterinu i kozmetologiju. KARAMFIU. KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. pljuskaviea. zvekae. pa se ddi na vodenoj par. proliva itd. 1. ivanjciea. gospin evet.i da vino ispari. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode)... prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . trava od poseka. KARANFIC. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane.

a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. U svojoj postojbini. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora. Ulazi u sastav mnogih voda.>:. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. C. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine. dakle. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. tin. Jaok i postojan kOI'igens. liberica Hiem. He· mileia vastatri. arabica. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. gde raste divlje. isti s lueaj kao i sa cajem. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa.kao analgetik i kaustik.000 m) od one iz nizija. Berba.374 I. laku. U njemu ima 2-8% etarskog ulja.. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. god. Kafa traZi duboku. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. dovoljno vlaznu zemlju. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme. aromatik i ekscitans za varenje. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. pasta i pilula za negu mba i u & ta. : i . Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana. Kad je 1868.ktura i sl. u zubar· stvu sluii . KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. arabica ne potJiCe liz Arabije. stomahik. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. jer ulje . . Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. visoko oko 5 m. Poreklo.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. jedna paraz·ittska gljivica. KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. Gajenje. proizvodaci su poceli traZiti drugu. ostavi se da plod sazri i da se ljuska . maJo :dm· zeleno drvo. otpor· niju vrstu kafe. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2.. . . da· kle. nego iz juine Etiopije. Kafa je na· zvana araops kom. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. C.C. tada najveeih trgovaca u svetu. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. dugotrajan i snaiaD.ECBNJE BIUBM . Stimulans .ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa.

Dejstvo i upotreba. kad su teska. naroeito na njegove julne pokrajine. 10-11% mas t i. sreani analeptik. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. u . Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. karamelizu· ju se seceri. Ne lepi se za prste. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. pa se onda drvo trese. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe.7 do 1.8% kofe~na. vlalna. . Zrno je ovalno. oljus te. oblika i boje. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. ukusu. Sastav. drobna masa sivo-smed:e boje.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. 5-70/0 secera. Glavne izvozne luke su Rio Santos. da jasno z von e. zelenkasto iii nasmede. 8-120/0 vlage.KVASAC 375 osusi. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. prijatnog. U drugim krajevima. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. do 400/0 celuloze . Droga. Kvasac je posebnog. homogenosti i sl. . 7-14 mm duo gaoko. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. da su glatka. ispari voda. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. furana. sa rena i sl.Dve tn. tesko. . laka. Stara kafa se viSe ceni od nove. naborana. Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to.. rukom se bere zreo. 1iurfurilnog alkohola.. Zrna ne smeju biT! plesniva.k ome ima acetona. Pri tome se proizvodi isparljivo. sjajna. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine.Nepdena kafa ima 0. kad se baoe na gomilu. ali neosusen plod. . gola. na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. sircetne kiseline. izveju. protiv proliva i raznrh trovanja. . KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka. Kvasac vrlo brzo izaziva .Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern. furfurala. finoca i aroma pnene kafe.nog omotaea«. eistoci. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . mrko. s jedne strane raYno. Ocenjlvanje kvallteta. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. a s druge ispupeeno. Nepnena.Zrelo seme (Coffeae se· men). starosti. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • .Kafa se ceni po mirisu. Proizvodnja. nagrizena. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. sivkasto-zu6kasto. suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. u trijeru oeiste. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa.

Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. nukleozidaza. vii ami n a i pro v Jt ami n a. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. 5. pomalo jajastih celija. Kad je dobro za~ticen od vI age. u pepelu kvasca ima je 52-55%.i malo yitarnma A. vitamine i raienu gJavnicu). takode. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). . arnilaza. 3.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0). G lie i d i. proteina. dobijen takode od sVeZeg. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih. . jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. Kvasac je vrlo vai. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. maltaza.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. Feax inactivata).Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. pro· teaza.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. . 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. DiE (v. 2. En z i m i. Pro ti d i. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. moze se o/:uvati godinu dana. zimaza (alkoholaza. loptastih. pro tid a. lipaza. gl~kogenaza. osobito B. kvarenje i raspadanje pilula. Vi tam i n i. . To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata. Naden je i tripeptid gluta'lion. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. 1. n u k 1e 0 prole ide. Sadrl. 6. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze.i:d. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. . 1 i P ida i g 1 i c ida. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). 4. U suvom kvascu ima oko 5()O/. . glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. .ih. preventivne i kurativne vamos'li. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. dekstrinaza. poglavlje 0 vitaminima). jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. Sastoji se iz sFtnih. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). vih gIjiwca. okrugllil. Sastav. i B2 . C. Lip i d i. koji nemaju terapijski zna/:aj.

pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim.k vasca dnevno 'Posle jela. na vrhu nose piramida:lan stilopod. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju. preliv. ·kvas.5 m i svojim izgledom.8-1. . Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae. kvasna gljivica. oko 10/0.5 mm dugacki. oko 0. zelenkasto-ml'k.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda. a <I sekundarna mrka. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. Visnagin je kelinu (0.81. 5 primamih rebara su :luckasti.Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji.90-1. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. podseca na mrkvu. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's.1%). go. pivski kvasac. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje.Prinos sa hektara je 600-1. Sastav. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0. olova kvasovka. Biljoka je visoka I do 1.377 Upotreba. Jzgled droge_ .~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora. Prolecna setva je bolja. . dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac.20-1'10. ali nejednako. Sazrevanje je septembra i oktobra. Kelina ima i. Seje se u jesen na dubinu 1. Po~to je seme sitno.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. .2 mm ~iroki i 0. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. kva~ KELA Ammi visnaga L. pivarski kvasae. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj. Merikarp je plan-konveksan. u Wtovima 0. Extraeturn Faeeis. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. furunkuloze. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. Daje se po 2 do 3 ka~ike .000 kg ploda. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo. sJi(~an . . zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. slufi kao najbolja masa za izradu pilula. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo. Gajenje I berba_ . gladak. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru. kvasnica. cev okrek. zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). 0.0 mm debeli. azotnim i kalijumovim l1ubrivom.100/0.20"10. Kela je dvogod.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a.

Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo. na~ kim. prvi medu ~titono~ama . Stabljika je razgranata.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. . vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. Raste kao korov -svuda po livadama.500 kg. jer je ona eista. najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. visoka 50--90 cm. selekcionisana i boljeg kvaliteta. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. . tmurnih. a pradaja je uvek obezbedena. Na hektar treba oko 10 kg -semena. Severozapadna Evrapa. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke. KIM Carum carvi L. eel a hiljka je mirFsna. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. maglovitih. Kim procveta vet u aprilu.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. a rodi oko 1.( 40 cm. morae.

koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima.'ela protiv gasova i nadimanja. secera. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera.KIM 379 Sastav. F . najviSe 9"10.i ma malo dihidrokarvona. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . . Aqua carmirzativae. C . sluzi.MORAe.KIM. Pe. hlebu i picima u zemljama Zapadne.KORlJANDAR. ANGELlKA.KUMIN. Severne i Srednje Evrope. smole. E .kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . diureti. a narocito z a c i n. Upotreba. do 8"10 t a. celuloze.KUKUTA. oko 2eN.k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10). Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke. Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. kobasicarskim praizvodima. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. . pela ostaje oko 7. . Glavni sastojci ulja su . i kim je k arm ina t i v. Daje se i kao eupeptik. n 1 n a. jer sadl-ze mnogo protida.Kao i ostali plodovi stitarica.Glavni sastojak . razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa. voska. zatim .k i galaktagog u c>l>liku caja. bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. Etarsko ulje od kima je bistra. A B . bel a n ~ e v i n e. boje i kalcijum-oksalata. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. D . njevenih i zdrobljenih plodova. karveola i dihidrokar· veola. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. Spiritus Carvi m dr.5"10. digestiv. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10).

jel'. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. 'mmelj. podstice na rad. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. a to je ~teta. kuminak. moraoom. jer ga mi uvozimo. Kod nas je u potreba kima neznatna. divlji kumin. kao slimuIans.felin). Caj je protuotrov. nanom.k nap or (dejstvo kofeina). kmin. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. Pogotovu u otvorenom Ioncu. Zimi se njim Ijudi greju. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. dakIe. teIo i duh« da moze podneti veM.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. s jedne slrane. KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. Narodna irnena: bela cemena. Caj se ne sme kUllali. To ndkako ne Ciniti. slab diuretik itd. kimijen. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. pitomi kim. . Na~i planinci treba da gaje kim.10 minuta pili. karun. poljski 'mm (Or. Treba ga poparili kljucalom vodom. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. nadrafuje i jaca . pre svega sa anisom.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. Daje se i IkilO tonik. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. smesta poklopiti i posIe 5. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. komin. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. krccne. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. koprov. povoljno uliee zbog ikofeina. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. Tvrde. KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. kamilicom. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. . kimin. ndkodIjivog jedinjenja.

intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. a drugi riarodi piju jak caj . pamcenja i razume· vanja i. dosadne zatvore. uopste. Ipak. SRCE. radnicima.TRN NA OBODU USTA. avijaticarima. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. UST KINESKOG CAJA: A . guo bljenje apetita. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem. jer kofein deluje suprotno alkoholu . caj je manje opasan od kafe. CAJ DELUJE NA MOZAK. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. tj. . te~ko varenje. Engleskoj . KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. slabljenje ltd.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. C . D . ManclZurci. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. eovek postaje lucidniji. ra~ireni oso· bite u Kini. B . osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. Na osladenom caju Rusi. soferima i drugim osobama Caj pomaie. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga. Zeleni.POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. severnoj Africi oj drugde. Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. jer ih bodri i krepi. kofein ga na· draiuje. Korejoi i Japanci gaje kombuhu. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre.

A dalje od puteva pije se ~to se stigne.nikatinske i pantotenske kiseline. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea. a p e pel a n i vis e od 6.5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. U zelenam caju ima vitamina C. Medu tim. jer po onoj mudroj narodnoj izreci . 0. U caju ima \jo~ i gume. jer drliZi respiratorni centar. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus.ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj. . Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). za jaeanje organizma itd.opore. stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj). KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. dobija se zdrava i pitka voda. rotina. Otrovanom. trimetilksantina). nerastvorljiva mtka tela. Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina. dekstrina. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. upale sluzruice i 'koze. kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. jezera i bara. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. a den ·i n a i k san tin a. B 2 .1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. vaska.. kolera i dr. 8. srdobolja (d<izeruterija). ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. usled eega se i rad s rca poboljsava.5~/o ni man j e od 5%. Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda. BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma. opekotina. ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. pepeo je zelen od man g a n a. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea.Zato ga svaka apoteka. u nufdi i voda iz reka. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina. Caj je vaian prot!votrov.382 L1!CENJP. B I . a pre svega Crveni krst.34% tan ina. povecava ventil acij u pluca. pre svega. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill . jaei i bolji. Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. U zelenom caj-u ima v. kofein i tanini (. . caj '. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen. malo teo b r 0min a. teo f iii n a.vane kao caj. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti.ode n 0 g e k s t r a k t a. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1.ge ta- . masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v . Prema tome. usled eega je srem rad pravilniji.bolje je zlo spreciti nego leciti«.0 b a fen i. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok.

Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma.! CAJ 383 nina. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. dok je j 0 ~ m I a k. za vreme fermenlacije. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. a vrlo malo za lek. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. jer je ~rebalo godinu i . Traie 5e sorte 5 mnogo mca. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'.aja vee. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine. on se ip. a u crnom caju. Odabiranje. premda se lekovita vrednost caja OSIIli. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida. ali se vrednost I'. gus lO. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen.aja varnije mBije. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti .ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost.va prvenstveno na kofeinu. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje.aja na planlaZama je vrlo slozeno. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. v rio a rom a til'. odnosno prijem caja. prema tinoei mirisa i ukusa.aja potrosi u svetu za uZivanje. U cajevom listu ima tea z e. Thea Tasters.INESKI ILl RUSK. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t.K. otporne na bolesti i ~tetocine. ono ide u nekoli'ko pravaca. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i. Ne'kada~nji »karavanski. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. jedne peroksidaze. vrlo malo geraniola i dr. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan..ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte. budaY. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima.mi meroljiv. Da hi imao sto bolju aromu. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. a sasvim malo kao lek. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. tzv.. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. tj. nje. citronelola. oplemenjivanje I'. n 0. neprijalan miris.aja nego rezultati. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. caj 5e pakuje odmah posle pdenja. e m i r i s c a j a. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'.aja ne celli sarno po kolil'.kofein. I e p I j i v 0.

tremja. dlakavost. tm. rufa. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. S. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . ali se i to moze dokazati. a s kiselJinama se povrati na zuto. lepe f ute boje kao zlato. Fi· noca arome je drugacija. jer manje drazi. vimja. direktno 51! \'ezuje na vunu. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. kao i sva ka druga skupa droga. zilavije. grafit i sl. Nerna oi poznatu arom'll caja. Pa J. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen.). 2.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. zemlja.. alkohol pozuti. 'llgodnog. Uvek se proba sarno nezasla~en caj.). je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje. tvr· c1e. jasen.. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. Tako se mogu poznati i drske. gips. jer nllje u modi. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak.20. Na primer. lupom i mikroskopom. Vellcina listova. a. Osim toga.me. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. razvijenosl vlakana oj dr. jagoda itd. U nas je nepoznat. ni kofeina i dr. na primer. hro· mno zutilo. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. Cesto ga oboje karamelom. Pekoe sa Souchong cajcm. H~ce je veee. glina i dr.bere li~ce. 6. 3. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta. . Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. 4. berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). crvenomrk infuz. zova. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. evet se skoro ne maze faIsafikovati. posto sadrii manje kofeioa (0. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. pomaio oporag ukusa. 1. B 0 j e: indigo. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja. aromaticnog mirisa i nagonkog.aJj) od mea. odsustvom idioblasta. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. grancice i druge primese. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. Pregled ouiima . prisustvo iii odsustvo idioblasta.

najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi.500 god. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena. lIlajbolji moreplovci i trgovci.K[N ESK[ u.. Spominje se na 2. kao sto kafane tote sarno ·kafu. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). Tada je caj bio vrlo skup. pre nase ere. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. god. Ipak. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. k. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. a isto tako i IS e C e r.jdZjnica«. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . godi· ne. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. Nazivali su ga i »karavanski caj«.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . god. poceli su Holan. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma. U Englesku je uvezen 1665. Mong olije i Sibira.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3.000 javnih cajara. s belim ta6kamal. feizma. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. Hol a nc1ani. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. a i od ka. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata. U Japanu je u XV ve. .A. Mongolski kan poklonio je 1638. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja.ca. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku.je zlo.qje toCe sarno eaj.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. svilasto dlakav. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C.:sen a iz Kine u Japan.

Zatirn l5e SUS1 j prz. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. Rasiri .386 6i put u julu (Congou. z uti iii c r v e n i c! a j. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj . potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. ali cemo navesti sarno najvainije momente. gardenija i sl. 1. lisce se grej e. I to je jedan od raz. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje.k orpama da s v e n e. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. baci u kazan za prlenje. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. z e len i. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. . bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. 2. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. pa se ukloni. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. C r n i c a j. Odmah posle toga. vee se odmah brzo isprli. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. izvadi. Zatim se u v i j a metlu dlanovima. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. 150r- . U nas se najviSe trosi erni c!aj. Zatim se pusta struja top log vazduha. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. Ponovo se razvi:je. Zatim ga rasire da se ohladi. Berba se mora vrSiti blagovremeno. tj. dalcle. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. inac!e listovi omatore.i. zavija i razvija.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara.i j e. ne razara se hlorofil. proseje.s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin. To se ponavlja nekoliko puta. ali jos vise od vestine prerade. osusi nad zarorn. razvija i ponovo uvija i razvija. jed n a I e p I j i'V a mas a. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. posle fer men t a e .) i ostavi 'i zvesno vreme. poslednjd kvalitet).

U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. UvidajuCi sve veCi maeaj caja. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. . Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a.k omade mrkocrne boje. orezivanje se vrsi svakih 15 dana. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. . razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast. nego je ceo. na velike plan1afe. Indiji. sva'ka trops. U Indiji. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga. Zato se na to polaze mnogo pafnje. agrotehni.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. Ca. Dr mi. na Cejlonu. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. su~en u kratku drsku. ispi-ruje i pakuje. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. zatubas1'o-siljast. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. Javi.ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza.ka.i je osobitog. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. 'krive iii zguZvane . NajviSe se gaji u Ki-ni. vide se jakom lupom. po obodu soitno reokasto-zupeast. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. na Cejlonu. Caj je postao prava kulturna bilj. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen.k om i svim drugim is.k a i suptropska zeml. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog.

388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. tamnozelene. Na Hima<lajima se J. Inace. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. Naprotiv. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. Burme i 5a ostIVa Hajnana. c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. Suma~ri. lako. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. pod stalnim nadzorom stru~njaka . . u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. Plod j e drvenasta.j see m 1a c:I e. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno.5 m voderwg taloga godisnje. Rusiji oko Batumija (1848). u Indonezi· ji. gde je gajenje novijeg datum a. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. Jav·i. velik u vlaznost vazduha. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. Hladnoeu lakse podnosi. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . Kvalitet raste s porastom vi sine planine. Prvi je nizi.000 m. na Cejlonu (1875). gde temperatura pada ispod OOC. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra.no. isti s lu ~aj kao s kafom. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. krupne. rene do 10 m etara visoko.-uIture caj a penj u do 2. list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. na Cejlonu. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. dakle. jer u k 0 1 i k 0 j e l . Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. izrazito kiselo zemljiste. peskovi to. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. Caj ima naizmenicne. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . Brazilu itd. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m.. a mnogo kasnije u Japanu. S planina je ~aj bolji nego iz nizija. Caj izis kuj e najmanje 1. Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. Austra· liji. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika.

flavonoida. U listu ima do 12<>/0 tanina. Upotre.KISELO DRVO. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i.. SMRDUlVO DRVO . MORSKI JASEN. oksikumarinsJoog heterozida. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. Do 30 ~ visoko drvo. . ~eS ce mesajuci. Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. saponozida i rnasnih jedinjenja. PAJASEN. . U nas se sadi. ~esto perasto deljeni. KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. siri jak i neprijatan miris. Deluje sHeno ipekakuarti . AJLANTUS. drli 24 sata.kiseline. pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). 389 KISELO DRVO. RUS Ailanthus glandulosa Desf. OSObllO u Julu kad cveta. i do 210 mgOfo vitamina C. elagne i galne . list. Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. SMRDLJIVO DRVO. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . Lislovi su 1a bIlJka. dugat'ki do 50 em. U kori ima katehinskog tanina. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode.

500. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. trave-ive. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice. Sastav.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. . a najmanje u listu. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. praska. gorke deteline i kore od gorke . a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. suplj e. TRAVA - on GROZNICE. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. visoko od 30 do 40 em. a nije otrovna. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice. retko. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. . Berba.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k . eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu. mesHmieno U ogromnirn koliehnama. po rubu celo. vina i tinkture. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . manje u cvetu. Rasprostranjenost. golo. drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela.000 do 1 : 3.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja. Jacina gorcine droge je od 1: 2. eritarurozid. pri vrhu razgranato.Raste svuda. do 4 em dugacko. protiv smetnji u organirna za varenje. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's . KICICA. . idirota. skoro sedece. Upotreba. eritrocentaurozid i dr. duguljasto-jajasto.Kicica je vrlo gorka. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. Nadeno je oko 0. lin· cure i blafenag ckalja. . tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. Lis c e je sirno. gotovo eetvrtasto. (Centaurium umbellatum GiI Hb. Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak.000). protiv groznice. Cveta celog leta. Svojstva_ . zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. njime se trlj a. Droga. lincure. s labokrvnost'i itd. 1.postelju.6 do 10/0 a~kaloida. cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita. GORCICA.pomorandze. sjajno. Da bi odstranio razne insekte. a isto to eint i sa stokom. .Kicica je dobar gorak tonik.r a z i d. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji.Kicicu treba brati dok je u evetu. mala. golo. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. vodenog ekstrakta.ima 3-5 nerava. . S tab 1 0 je cvrsto. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i. naspramno. medu kojima je glavni gencijanin.

groroicavka. zlatna ruc. Suva droga se lak ~e c i '5. VENJA. nadimanja: po 20 g kiiCiee. postaj'll rdasto-Ijubicaste. nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. od centum = stotma i aurum = ZIMO. lak~i su. svedre. mala semenCina. Druge godine pocinju tamniti. Kicica se ne sme cupati.Plod dozreva tek druge godine. . Po jedni. ~uplji. tj. KLEKA. . kantiliee i majkine du~ice . jezernica.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. a pIi dnu dva prs\jena. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. .koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. nane i maHenjaka.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje. OCaj. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. nane. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. Za~~ta u P?r0dl. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. pa cak i iskorenjena. . latnik. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. a po drugima. 'gorko zelje. a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. Prve godine su bobice ze· lene.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena. Na taj oacin. Kod nas je ima mnogo.t1i nflgo sirova. . Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. ta:l<. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. kamilice. Alrilovog ucitelja. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. 'kinin. Berba. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno . gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. vrlo otporan. jer se uVe'k mnogo trafi. gorke de teline. kao pod I. pa~njacima. po ~ to n is'll lekovite. .o da cim se ru· korn ·u hvati. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. Jeee. '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna.ljivo odsece ostrim makazama.. Poroaju se po mrkoj boji . a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. BOROVICA 391 2. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. dupcJ(~. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. okru· glaste i m e 5 nat e. OI'IlO zelje. Droga. sunceni evit. Opomcnal . ervena kicica. Igliee. jer se zelene kasni je moraju odstraniti.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. mali stoz.nice. gorka kio!ica. Ima i privredni znacaj. Protiv gasova. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. BOROVICA Juniperus communis L. . drago evi. kiticica. dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. VENIA. Oupressineae K1eka je zimzelen. Is~orija . manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi.KLEKA. Naro~ imena: ger. Zelenih plodova ne sme biti. rna. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee.

392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun.:. One su kaa kost tvrde. m r .r e z ina z n' m s e. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a .SEME . G . Sastav. Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. iz Srbije i Bosne. ~up1ja J cesta je ucrvIjana. jajasto-duguljaste.k ret a m. tupo piramidalne. a u 'k usa najpre slatkog. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. prijama balsamienog. SVeZa droga je meka i meS'Ilata. svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. pri dnu su srasle za mezokarp.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo . stara je krta.~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. zatim aromatienag. A 1 ¥.a u kojirn su velike (do 1 rnm). M i r is a je svojstvenag.

odaju miris na klekinje. U malim dozama elarsko ulje kle·ke.. . . 2110jenje i s1.ce .ka. JO<>/o smole. KOZALAC. smrec. smrekovina. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). . Zato. Po 25 g klekinja. smricka. Ostala narodna imena: barovica. i izvoze.k. klekinje. Aetheroleum fructus Juniper!. ola'k§ava i-skaSljavanje .. Ima jo§ i oko. zida . brika. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- . kaslja. Juniper! llgnwn. borovac. Klekinje.KOZlAe.Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. . Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. pored ostalog. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba.Zenim u okJip1ce. Diuretlcni cajevi: I. obi· cna borovica. KOZLAC. 393 jer saddi do 2. pe. fenja . smrijekinja.50. kova za tovlJenJe. smnca. smri. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. rastavica. Po 25 g klekinja. moraca i kima.. erna smrekinja.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. protiv nazeba. zubace i idirota. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). voska. 3. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze.. kantarion. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. KOZALAe . kad se zagreju. 2. smreka. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. Inace. klekoV'ina. smrkva. smrekva. boroviee. smrekinje. Raste najviSe u grm lju . trnju.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. gonoreje. kao pod I. za s~omak. smrek. vodene bolesti. len ·i kiciea. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. reumatizma i slicI1ih bol esti. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. grana i korena kleke. kao pod I.. ast· me. tamna. Rano u prolece izbij e njegovo k. ~eli~im kop. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli. jakim krtolama..Cela biljka.~pn~ li·s. erna smrekva. sipurka i sitniee. brinje. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. Upot!~b~. korena od zeojeg trna. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. da osteti bubrege i dr. gume. Ulaze u sastav diureticnih eajeva. smrca. isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava.. Od kJekinja se izraduje sok. skoJ med'lOI~1. smrekovina. zove i ploda od anisa. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida.

Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. masti.sok 2-4 m. List raznih vrsta koke je raznog oblika. kravos. gastralgija. Otrovnost susenjem izvetri.7-2. Ne z. . 'kozas-li. zmij in kolomboc. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. teleca stopa. Iz tih . savitljivi.krajeva prenesena je kas:nije na Javu. Upotreba. Sastav. a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. Lmaju skroba kao i krompir. nos. 2lmijdn ce~a lj. ali cvrsH. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. po obodu eeli. a mirisa prijamog na caj.Kokin list sadrfi 0.ca. Druga narodna imena: aronae. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. Kozlae . bleja. Cejlon i dru· ge trops ke krajeve.ldka'l ni anestetik za oei. majasil. konjska blitva. Uk u sa je gorkog. . kacje zelje. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. . Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm. lisionjak. voska.5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina . anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). 4-8 em dugacki. zmiji!l1a trava. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . zmij ski kukuruz. grlo. zmijin kuruz . vi. zakcr zlik. Gaj. mali strkae. majasil-treva . smole. toplog i Ijutog. ali je to opasno sredstvo. psihieko stanje I i opasan otrov. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. ali su svi oni jajasto-duguljasti.Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. kozJee. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. knegic. koz lic. obolele desni. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . Na nalicju je list svetHje boje. zrninae. Truksilini su ot· rovi za sree. . Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. ka·lenda r . KOKA Erythoxylon Coca Lam. Jzgled Usta.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. malo etal'skog ulja. beriket. bula.:ira u stomaku. zmijino groZde. povracanje i &1. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. .i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. natragulja. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. gujin kuruz.GJavni nerv se vrlo jako istice. Ako dode do njegove r esorpcije. kacja kuruza. J ava je danas glavni proizvodac koke. Kokain je vrlo jak juCi euforiju. tanki. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. a ixnutra proHv ~ tueanja. a 2-4 em ~ iroki. fitosterola dr.

ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja. Medutim.rhovi granOica biljke u cvetu. sarno su po obodu zupcasti.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). . koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. zbog cega ova ne moze da se zgru~a. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. grceva dece itd. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. steze i sl. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. . koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. Raste i izvan Evrope.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC. suvog liUa). vinograda. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. 's lucajevi teskih. 'kao ·i druge opojne droge.KOKOTAC. Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. Droge s kumarlnskim heterozldJrna. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. Sabiraju se ". jer prilikom susenja nastupa fermentacija.raste svuda i redovan je sastojak sena. Kontrola.s liene detelini. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. Stabljika je prava i vrlo razgranata. agJiikon gor- .) Lam. ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. tanina i dr. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. tera vodu. Cveta preko celog leta. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. Osim kumarina. god . Jos u starom veku sluiila je. Prema podacima UN. U k usa je najpre malo sluzavog. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. kao lek koji ublaZuje bolove. Upotrebljava se kao narodni lek spolja. Ima 1istove . Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. dosta zbi~enim grozdovima. Kokotac je trava koja kod nas . Godine 1941. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). Cvetovi su zuti. Opomena! . Kumarin je proizvod hidrolize heterozida. puteva i dr. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. na dugackim. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. u raastima i melemima.

(zu ta zdralji'ka. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. Suvu. crnci . (bela kominika. a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . vodnika. i Cola acuminata Schott. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. noktec. kao. ana im je moneta. na kolu sve do kraja proslog veka. iuti kokotac. kumanika. Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. de· se tine kilometara na dan. - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina.kova naroda druge boje koze. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill.) Desr. lazark1nja (Asperula odorala). kao kod nas dinar. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. veliilci zuti kokotac. NoseCi ogromne terete na glavama. zutka. 5vinduh. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas.. mala pototna gra~ka) j M. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. Schwn.. pre svega . glad. na primer. idraljika. alb us (Mcd. p~enicica. beli kokotac). zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. zed. teret.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. konjska detelina. Slicnog mirisa i ukusa. razni ka~uni (Orchis). Narodno iskustvo. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. zdralika. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. To je uskogrudo i netacno. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. ne bi se moralo vekovima cekati. kokotac (Melilotus otticinalis). mrku.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. ne sme se potcenjdvati. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). nokatac. ne oseeajuei umor. et End!. orlov nokat. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. KOLA Cola vera ·K. nokata trava.

M . D . H .. I . 397 N L .~ DVA KOTILEDONA. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA . J MLADA KOu.N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. B .BEu.PETQKRA!( PLOD.PERlKARy. F . E . SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J.KOu. C _ PRASNICI. G .PLOD.MLADA KOu.ZENSKI CVET. c K I KOLA : A .TUCAK. KOu.PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI.K. 1 .L.arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2).GRANCICA U CVETU.

i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. imaju kao glavni sastojak pre· . Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. I kola je u maloj . jer u mrkoj. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« . redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei.tak ranije. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino . teenog ekstrakta. Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. Deluj e i diuretieno. flobafen. KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. Medutim. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. franeuski daci. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. vina iii tinkture. do dan as. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ.tetu u Parizu od 1900. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg.kole za ja~anje .ro~nog prolJiva). U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. a u vecoj otrav. poreklo i lekovita vrednost. iako to nije potrebno. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. terapij skoj dozi lek. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature. I edino lekari. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . naj~e~ce kao stimulans. god. s tabilizovanog pra ~ ka . da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije.ze srca. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. To je tzv. a za tim tanina.

Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. livade nepokosene. neobradene i neposejanje.j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : .s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. I. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. buke.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku.KOU. koji osvajaju vecinu potrosaca. jecam. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. ton« 'i . Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. Njj. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte.ve su ostajale u korovu. bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale.« E. \. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. pre jela. glad i nemaslina. 2. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. To vazi i za kolu. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama.. jer su svi pili. Kola·eliksir: 50 g . sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. 750 g najboJjeg cmag v-ina.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. sto se spravlja po apotekama. ostavi da . gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. osobito u Rusiji. . Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. tj . tj . Kad rodoljub . zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. psenica i drugo . N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. poseban . kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju. dobra promesa. on mora nam zamenu. malo· -pomalo. ostavi da 5e slegne i izbistri. Zato se navocti 5amo one sto se zna. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. manje zlo.

Sadrzi oko 1% kofeina. oko 30'10 skroba. Cejlon. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. na J avu i u Brazoil. God·ine 1911. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. a delom vezani.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. u . Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. 4. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. g Ii k 0 z u i ok 0 I a . kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. enzima. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. betaina i malo masti. na Madagarskar. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo.5% k 0 f e· ina i oko 0.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. jer staru. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. koj. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. Kola 1ma 1-2. vanilom ili drugim aromaticnim drogama. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina.. 5. Crnci zapadne tropske Afr. malo saharoze. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. ali ne mrkoorveno. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. ne upotrebljavaju.c r v e nil o. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. kolakatehina i kola-crvenilo. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. t1umbimm. odakle su pre· nesene u Indiju.i su delimieno slobodni. prevrelu kol u crnci bacaju. Umesto sirupa moze se upotremt i med. Go· dine 1896. mrku. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin.07% teo b rom ina.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. Burkelo je vrelim 900/ . OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto. 3. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. Maurici~us.

U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. Oporog i nagorkog ukusa. bolje reci. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. po povr~ini ne~to malo rapavi. . upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. Meksiko i dr.KOLA 401 Kon~in~inu. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. Berba. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. a 15-30 mm ~iroki. bez mirisa. okrugla~ti. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). Mestimi~no se sve vge gaje ili. gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. ve~ta~ki razmnozavaju. Duga~ki su 20-40 mm. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole. a na prelomu je crvenomrke boje. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni.ispod zita«. sarno da se d~e do cilja.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja. . PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. postojbine raznih vrsta 'kola. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . Kotiledoni su veorna tvrdi. Kolumbiju. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. jer se zbog njih vode ratovi. Radi se . sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. ali se pri tom sredstva ne biraju.il!i d~vljeg kestena. To su privredni ratovi. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. plankonveksni. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv.

konople.ve« stavi se u tasu smlatenog. a najvise pored puteva. ugijene. domaee konoplje. kudeija. stabljata. zbirnica.jos i malo alkohola. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. edestin). beLka. i pored neprevreiog seeera. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. KOMONIKA. semenjata. kudelja. KONOPUA Cannabis sativa L. prvica. belica. Manje je gorka i aromatitna od peiena. pitome konoplje. izbomiea. iz· birnjata. mletne i sireetne kiseline. Za musku stabljiku: bela ikonopija. nesto viSe glikuronske .kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. eRNI PELIN. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. konop. KOMOTLJIKA. Deluje osveZavajuee. trnica. zivica. seme· njajka. semenjaka. gl'snica. mandiurska. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. UMJET Artemisia vulgaris L. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. jer sadrli. a na nalitju beli i vrlo dlakavi.ka. tao nina i kofeina . oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. konaplje. Gaji se na zaseeerenom t aju . Malo parte »glji. TRLOMET.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. sluzi. Za iensku stabljiku: zenska konoplja. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. nakiseo i osvezavajuei ukus. Narodna imena za biljku: alja. . cma konoplja. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba.kiseline). Sadrli i nesto vitamina B.JBM Japanska. semenjak. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . evetocice. vitamina K i dru· gih sastojaka. zenska 'kudeija. ernojka. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. Upotrebijava se kao pelen. poskon. muska konopija. prvoj. beiojka. DIVLJI PELIN. Ponekad se traZe sarno listovi. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. kao blago sredstvo za tis· eenje. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. koja lImo korov raste svuda.

velika konopljika. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). Stablo je pravo. ljenja. eetvorouglaste. vltlJlve. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. otocka ko. im a 5-7 duguljastih listica. Cvetovi su sitni.iv l1egoba varenja hrane. LI~ce Je sheno konoplji. SadrZi oko 0. s labe i sa. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke.KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. heterozida agnozida.a Je . udruZeni u guste vr~ne cvasti. osobito jufnom. . grane su belieaste.4% etarskog ulja. alkaloida. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). kora mu je sivozu6kasta. o~tra ~ibika. straha i drugih Ziveanih obo. Narodna lmena: divlji biber. Konopljika se sadi i kao ukras . Cveta leti. . noplika. konopina. poljski biber. U etarskom ulju ima cineola. narocito plodovi. gorkih materija. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). odo. vrlo rasprostranjen u primorju. nesaIllice. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). Ko~?pIJ lk. . naspram no. Do 2 m visok grm.vrl~ razgranata. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. odozgo tamnozeleni i bez dlaka. lupanja srca. cistila. tanina.

donekle tetvorouglast. Sabira se u avgustu. terpena I seskviterpena. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno.zne tamne ~ume. krij'll se na bazi listova. menegled. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. a na nalitju mutni. smole. . Rasprostranjcnost. Cveta aprila i maja. slicnog biberu i kamforu. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. Danas je kopitnjak nacpu~ten. 10-15% bornH-aeetata. . Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). kozasti . temjanuga. ~eeera. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. obit no prezimljuju. . a deb eo 1-2 mm. Dug je oko 1 decimetar.5-1. tanina. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. Upotreba. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. katin drat. organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. mala biljka. kopitnjatic. tlankovit. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). Sastav.Kopitnjak je vrlo stari lek. Rizom puzi p L itko u zemlji.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. Riwm se mora ~to brZe osu~iH. Pra§ak izaziva krjanje. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). aromatitnog. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. . Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. s liea tamnozeleni. osobito bukove. tamnjanite. 15-20% metil-eugenola. Listovi su u obliku kopila. KOPITNIK Asarum europaeum L. toplog. ka~lja.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. mrko-erven sa sivom nijansom. gihta. gijas. mrezasti.' VH!. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. protiv poViratne grozniee. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. tera na mokrenje itd. skroba. sjajni. temjanice. za kijanje itd. kopitnica. 2-3% azaril-aldehida. nagorkog. Stoka ne pase kopitnjak. slu'li. Ijutog. toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. mastJiea.0 g kao infuz) . Droga. Mirisa i ukusa je jakog. tamnjanac. kopito.

iSijasa i neuralgije. Pred ovaj rat.u speSno se daje protiv raznih zaraza.narocito za vreme rata. Zato njega treba brati. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. na tavan. cesto prevrcuCi. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti.k iseline.000 mg 'lare i peku. soc n 0. Treba brati sarno mlado. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. a . Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana.KOPRIVA. sujeverja 1 obicaji. VELIKA KOPRIVA. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. a i protiv drugih anemija. Iecitina. . URA 405 KOPRIVA. Cenili su je jos Rimljani. sireetne i maslacne Idseline. voska i Jcremene . Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. Caj iii alkoholni ekstra. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. fitosterola . Rezultati su bili vrlo povoljni. nego rastresito !ito pre preneti u susaru. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. s luzi. jos ce~cc. rnravlje.Kopriva je narodni Iek. pepela) i hi 0r of i I a. verovanja. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). . u sobu Hi negde drugde pod krov.. mnogo so11 (IS-2oot. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. belog pranja. ZARA Urlica dioca L.U listu dma tan ina. Caj od koprive daje se protiv proliva. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. mnogo viotamina C i K. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. Hlorofil iz kopnive . Sastav. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. protiv opadanja kose i proliv peruti.. sam lis t. Upotreba. .kt iz trave (hel'be. kao sto varosani !rose spanae. pa sto brie osusiti u tankom sloju. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. preventivno sredstvo i hrana. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. karotena. . nadzemni deo biljke) ili. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. najcesce raste. VELIKA KOPRIVA. 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju.vima dobro poznat. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. z d r a V 0. - Urticaceae K~riva je ?osadan . iz korena upotrebljavaju se za porast kose. inace. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem.

pogotovu sa mnogo dece. zutice. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. nove vrece oct vgestruke debele hartije. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. kao predohrana. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. Cim se pokosi.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. kala-azara. rute groznice. Traznja koprivinog lista sve je veca. naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje.eliksir zivota«. list koprive treba dobro nabiti u ciste. protiv malokrvnosti. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. 4. razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. Najvge je traZe SAD. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. kao hranu u ob1iku povrea.5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka .. vode. kao.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. 2. . danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. jer je sarno mlad list dobar. Kopriva se moze lSeja1i ali. npr. . Svajcarska. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. uglavnom preventivl1o. treba je pokesiti. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. Domacinstva. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. ostaviti jedan dan da svene da manje zali. 6. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. zucnih oboljenja i dr. Nemacka i Svedska. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. 1. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. na razmaku 40 x 40 cm. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. 3. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. jo~ hde i bolje. 5.

Upotreba. zeza. listovi su krupni. pasja kupina. visoka 50-80 cm. Ostavlja 5 do 7% pepela. ostavi 8 sati. rastavica. pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. Cveta pocetkom leta. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. sladunjavog ukusa. Ostala narodna imena: koprva.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. 10.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. sastavljene od sitnih cvetova. s. doda po 20 g cveta surutice. paklopi. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. zegavica.hiSierik. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. 8. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku.JatkHa i piva. a narocito zeleni plodovi. stimulans i digestiv. ostavi da prokljuca. dva merikarpa cvrsto spojena). ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. kad se trljaju medu prstima. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda. Cvasti su bele. borneola. poklopi. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. obicna kopriva. 'peciva. 9. doda 25 g kamilice. U ulju ima jos i· pinena. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. a11t. limonena. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. KORIJANDAR Cor. Sastav.KORIJANDAR 407 7. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. . ali malo slabije. Donj. Cela biljka. a gorn}i su sitniji. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. stomahik. zove. Linalol se upotrebljava za pro- . a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. jer sadrfi mnogo belancevine i masti. peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. geraniola i dr. akruglasii. pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje.n u p a ~ u zap c eI e. perasto deljeni i duguljasti. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. pitoma kopriva. . vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. ldpe i topolovih pupoIjaka.

Nema~koj. . Narodna Irnena: zivica. ali ~esto strada od mrazeva.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. ~v rste. Plodove donosi od oktobra do maja. Spominje se i u Bibliji (l\. ~ije su grane naspramne. opere. ki~nee. ·Rasprostranjenost.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. ko. upadljive. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. Odavno se gaji u Rusij'i.000 kg korijandra godBnje. Manje je osetljiv od anasona. Malti.400 kg ploda. Indiji i SAD. .i ohladi. cimavica. riandula. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. Gajenje. iseee i osuSi. Gajenje I berba. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. Sam Maroko izvozi oko 3. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . VEPRINA. toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. kornikovee. a donekle i cimet. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa. propustljivoj. KOSTRIKA. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. korion. I kor. . Na hektaru rodi oko 1. papriea. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. pravi listov. pljosnate. Zreli plodovi su vrlo lepe. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber.000. Berba. Istorija. pre na~e en::). korijander. Engleskoj.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). Egiptu. droga.Korijandar se gaji u SSSR. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. koriandol.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. ervene. sitnoj. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. dok ima rose. ocisti od adventivnog korenja. Kad se 1 ka~ika sitno 7. Holandiji. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. sjajne. paprie. god. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati.drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . korijandr. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. - Liliaeeae Trajna. vrlo otporna zimzelena. 6-8 mm debeo. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. filave. Italiji. ali bolje uspeva na kre~noj. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. svetloj §umi U martu se sade ri:r. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). bodljikava biljka. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. Su~enjem . Maroku.i. Korijandar ne bira zemlju. Osu~eni l1izom jc elankovit. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. visoka 30-90 em. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea.

§eceri i kalijum-nitrat. vampiraea. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. Saponozid.MURKA Cucumis sativus L. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. hajduCice. 409 Za§t1ta. a donekle i saponozida. Prisustvo kalijum-rutrata. I k otoro§ka. KUKUMAR. veprika. enzima i raznih soli. lobodika. popari 1 litram kljueale vode. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. vitamina C. la. KRASTAVAC. ocedi. Mesani diureticni ca. posle 12 sati ocedi. zelenika. trigonelina. §pargle i celera se pome§a. jezevac. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. .VUGOREK. tanin. KUMOR. zimozelen. Druga narodna imena: bobice. KRASTAVICA. karotena. iscedi. divlji simsir. usled svral:la. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. kostrika. KRASTAVICA. popari 1 litrom kljueale vode. kasljiear.ke. metlika. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. U kozmetici prave tzv. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta).KRASTAVAC. ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. Upotreba. eesanja. miSji tm. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. i's cedi. paklopi. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. . persuna. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. breberina.10 g ekstrakta od kostrike. aderuna. Sastav. ves-prinjak. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. veprinac.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. UGORAK. pektina. osobito protiv ojeda. fHosterol. smoetarsko ulje. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. holin. ceprlika. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. KOSTRlKA ostavi 2 sata. pirokatehol i neki drugi fenoli. arginina. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. . leprin. scepkovina. pasja kita. tmobor. KUKUMAR .

pirineu i drugim zitima. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. lir. bijela bogga. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. leluja. (divljd '~jdljan. lilj. petrov evet. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. visoka 80--120 em. U severnim. limbar. bijeli lijer. rec1e oka. zilj.k ida§nji hleb. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. petrov krst. zuti krin. pWloglavica. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. IZLatnoglav. beli zambak. zlata!l1. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. Druga narodna !mena: bela aleluja. (boikalie. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka. Ono §to je za nas sva. Krompir je. Vekovima su prosveceni i mipredni . TRATICNICA. liljan. BELl KRIN. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. beli zuJj. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. liUa. pelrovaca. posle ot· krica Amerike. Slicnog hemijskog sastava . NOVCIC.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. :claroglav. ·kukuruzu. promrzlina i ozleda. gde ne uspeva kukuruz. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. (fucena trava. istog sastojka kao u p§eniei. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. Lilium earniolieum Bernh. bela liJija. naboj i 51. vojniako bilje. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. trava od fuei.i upotrebe. . jecmu.KRAJCARICA. oveja trava. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. bela lilja. re~io problem gladi u Evropi. Lilium martagon L. opekotina. krona). ciganske min au· §ice) i dr. kren. hladnim i via· znim evropskim zemljama. turska Calma). BELA RADA. krstic. dakle. zanbak.) .

U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . a danas ih je poznato preko 1. 0 . onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. rodoJjubi.govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. reCi ce: »Vive la France et les .700. Nasi star. prestali su glad i skorbut.KROMPIR 411 ljudi.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. nisu nista radHi i sl. Pravi krompir·bal« . U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. U Evropu je donesen oka 1580. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. Poole Spanije upmnala ga je En. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. na primer. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio . gde je krompir glavna narodna hrana. u Franeuskoj se. »Tja. radoznale kao i sve druge zene. kad dodu na bal. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne. tek on je ueinio svoje. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus. Tako. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena.ko jede krompir.' pa jos ·i pre ovoga rata. bal na kraljevskom dvoru. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj.. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. sa visokih ameriekih planina. bio proneo glas da . ·balu«.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni.spitivanje. vodiIi bor. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. jer se tame seje mnogo krompira. Dolaskom u eile. Kako je to bilo. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. i pocelo blagostanje. To . pored ostalog. Tako i dan as. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616. zivo se zaino teresovase kakav je to evet. kost. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. Medutim. S gladnom vojskom kraljevi n. jer su sve zelele da imaju isti ukras. u dvoru u Parizu). Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. dobiee gubu«. Tih eks. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. aH je . godine. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. gleska oko 1585. Sve prisutne zene vIas tel ina. ~ta da ti kaZem kako je bilo. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. godine.su mogH ratovati. gladni seljaci su se stalno bllnili. Francuz Francuzu. na primer. odakle je krompir poreklom. pir. Znao je 13 varijeteta. kad neko hoee da s e nasali. Evropljani su zatekli gajeni krom. nije to uvek tako bilo. »gde dosad nije stupila noga Evropljana«.kulturna biljka.

. iako je vrlo ukusna kao hrana. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k.iabu~ne.15 0' 0 masnog ulja. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. arginina i lizina. vitamina C i B. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. . Bol limine.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. • Evropska tapiokae. U njemu je naden ovaj vitamin. makaronama i drugom suvom hranom. 17-23"10 skroba. Plebs se lecio kako je znao i umeo. ger~lom. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . 0. a ~esto i p r v a porn 0 C. Covel< blizak prirodi. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. U osu~enom krompiru nema vitamina C. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. dete zaspi. i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino.la od moje babe kad 5am bila dete. histidina. U mineralnim solima preovladuje kalijum. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. lIsled jednostrane ishrane konzervama. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku. do 0. 10' 0 celuloze. leucina. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. . to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa.reci ce vam svaka starija zena. ne stvori se mehur ni rana. limunove. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva). To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. glutamina. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. asparagina. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. 1% mineralnih soli. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. 2% azotnih jedinjenja. istina u malim kOlicinama.5% pek~ina.4% secera. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. . jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. fizickoj zastiti pektina i skroba. pa donekle i dejstvu vitamina C. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. takode nema vi tao mina C. 2. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. pasuljem. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira.

gde se gaj i najvise krompira. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. ISlO tako. proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. Kad se krompir d rfi na 's uneu. Deci. samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. re(!e i odraslima. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). skrob pada na dno. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. bolova £I donjem delu Irbuha. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu .n i sm e§u §ecera. nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . Za apreti:ramje platna. iii kako se cesto neispravno naziva . u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. . so /anein. Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). dok. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. najvge se razvila u umerenom po jasu. e bit i i 0 t r 0 v. dij etetskih hranljivih preparata. naprotiv. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . koji hidrolizom takode daje solanidi. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). K rompir se dobro opere i ocisti. svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. za proiZ\'odnju dekstrina. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . aikohola. Kao tezi od vode. K rom p i r m 07. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . krompirovo bra§no«. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. upale pit/ca. akulnog zapa lj enja zglobova. sakupi se na §to nizoj temperaturi. Krompirov skrob.KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. ali u vrlo malim kolieinama. SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. kristalnog §ecera. Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. glikoze. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a. koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. kao isolanin. Solanina ima i u mladom krompiru. potro§i se najvge skroba. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. Ijoskavae (Physalis alkekengi). Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu.uku. Industrija alkohola. pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). bronhitisa. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. Rede.

kome se daje i u . ricinusa. pasulja. krompir. mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. korun.njenje. duvana. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . kompijer. narocito u I svetskom ratu. Znaci trovan. proliv. cesta povraeanja. kolike. 'krumpi-r. Eto ne§to malo 0 krompiru. Nekad u Austriji.kristalnog praSka. Na koZi izaziva toplinu. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. krurnpijer.414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. pa rna i proklijao (is tina.lz- . - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. ramnozu i galaktozu. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . midrijaza (§irenj e zenice. krtulja.ce. grunbir zemljak. crvenilo i m e h u r 0 v e. zima·k. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . vojska je bila puna simulanata. podzemljica. a svaki obrok zaliva pivom. kesten. krtula. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. divizme. maIo duvana iii piavog ·kamena. Za to vreme ne jede niSta drugo. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. kJrumpiS. leka ·i . Poziti vno se zna da je to labilno je di. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. jednoj obicnoj. lzolovan je u obliku belog .k akvu svrhu. Od njega se dobija masno ulje. dakle. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«. mlecike i drugih biljaka. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. od koj ih su dvojica umrla. upotrebljavali su i presan krompir. ne§kodljiv. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir.nelim krompirom §estori. Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. KROTON Croton tiglium L. Pored kukolja. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). krtola. zabusanata. tatula i velebilje). uloga. i op§ta potBtenost. Uop§te. kumpir. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. na trenicu. Narodnn imena: burbulka. tatuie. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji.otrova. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore.ja su: glavobolje. ·rasak. ·slieno kao pr. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. Problem je jo§ u proucavanju. pneumonije itd. opekotine. bezazlenoj biljci. postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane. kako se i u kojoj kolicini upotrebi. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. Da bi otrov biD §to jaci.dakle.

. brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. . Polygalaceae KRSTUSAC . obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima.Vgegodi~nja zeljasta biljka. hoton.k. JETRENKA Anemone hepatica L. 415 nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v. acrstasti kopitnjak. I1!TIU!NKA.) - Ranunculaceae Izgled bUjke. Narodna Imena. KRESTUSAC. U k usa je vrlo gorkog. nik. . Jedna jedina kap. biljka je otrovna. tonik i diureti.Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik. hladan woj i s\. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja. jatrenka. . razdeljeni na 3 reznja. Raste po suvim peskovitim nizijskim. . Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. Droga. proliv. ma~kina ocesa. . duli·leb. Upotreba. koje se Cesto za· vr~ava smreu. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom.Brdske i planinske ~ume.Tanini.U veeoj 'k o!icini uzeta.Svefa biljka u cvetu.)... jeter. Cveta u aprilu i maju. Listovi ostaju i preko zime do proleea. zbog ~ega ~iljka. zlatni trilistnik (Orfelin). (Hepatica triboa Gilib. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. iskopana i osu~ena u proleee kad . .Narodni lek: adstringens.JCRSTASTI ICOPITNJAX. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina. trojica. sasa p I a v a. Rasprostranjenost. Sastav. Cvetovi su plavi. KUA. glatki. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist. KRSTUSAC .iljaca cveta. Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. saponini. KRSTUSAC. Po/yga/ae amarae ~erba. KRSTASTI KOPITNJAK. . Opomena. odozdo modropurpurni. Visoka je do W cm. ma~ka. bez mirisa je. sumarica. visoka 5-15 cm. plemeni'li dzigeri~njak. debe!i. velika zlatna ditelina. Oni su sjajni. pojedina~ni. dugacki 6-7 cm . na tankim dr~kama. OPUTINA Polygala amara L. pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata.

po lugovima.Jl!M se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. pored reka i potoka. go r k e mat e r i j e. zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. belicastim len tic e I a m a. .U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a. sarno ~to je tanja. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex). Sastav. . koji je odavno poznat kao sastojak droge. (=Frangula alnus Mill. KRKOVINA. secera i masti. gorski krstu~ac. neugledni i belo-zelenkasti.416 L1!CIlNJIl BIl. Cveta u maju i junu. pa crveni i najzad crni. gorka modra. U drogi ima jo~ i tan ina. najvi~ po recnim ostrvima. 5vetlim. lisni pupoljci 5U be z I jus a k a. Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan. U drogi ima malo tanina. visok 3-6 m . najaktivnijih sastojaka droge. Droga. KRUSINA. poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC. bresinjaea. crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m. zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L. i z o· e mod ina.) Kru~ina Rhamnaceae je d rvolik ~ ib. cvetovi su stalno dvospolni. svetlonarandzast. Ostala narodna Imena: gomoljica. . rnladim grancieama. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama. slime zovi. najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e. po svoj prilici. Kad se zvace. Kora je glatka i sjajna. najpre zeleni. amorfan ramno-glikozid. SMRDLJIKA Rhamnus frangula L. u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova.Kru~ina se vrlo lako gaji. Plodovi su okrugli. nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge. Zemlja uvek treba da bude vlazna. . k ozu i f ran· g u lin . Berba. 5 lob 0 d nih em 0 din a. g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli. h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji. PASJA LESKA. svega je do 1. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama. Cvetovi su sitni. oko 7 mm u precniku. Gajenje. mlekaea.Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. pljuvaCka pofuti. listovi su po obodu celi. vrbi i jablanu.2 mm debela i crvena je.

Plod je jagodas ta kos tunica. U sredini ima 4 semenke (ponekad 3 iii 2) . 4. _ Rhamnus cathartica L. na ravnoj strani imaju brazda.k av