P. 1
Lečenje-biljem-Tucakov-Jovan

Lečenje-biljem-Tucakov-Jovan

|Views: 981|Likes:
Published by Milan Maric
Sve o lecenju travarstvom
Sve o lecenju travarstvom

More info:

Published by: Milan Maric on Aug 16, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/20/2014

pdf

text

original

Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM
FITOTERAPUA
Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

6

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo· rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~­ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi. Bud se feni, zlosreeno mu bilo, Sto i mene ne zva na veselje, Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

12

LECENIE BlUEM

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.
j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«:
Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13
Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

I obra tno:

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su , i ovo:
Jo ~

da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:
Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

. da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave. prsten «.. Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu. i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu. osobito u istoOnoj Srbijl. U pas usivala. j er je odoljen zaista lek. pesma) . kao i beli luk. Ooa na me nece oi ka:menom . idu »jabucari«. prinJij eno od "purgera«. varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku. osobito majke.16 lECENJE BIUEM U Sajkaskoj (deo Backe). u~ivenog u nekoj amajlijj itd. izmedu dva svetska rata. prista je da se uda za momka. Po nekoliko kapljica na kc. drii se jabuka«. . . .. Ja se na nju bacah jabukama. zenski svet mnogo eeni odoljen. Nit' bi -seka brata odnjihala . I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«.miris koji veeina muskaraca ne podnosi. Stariji svet. To je veridba. Ko nju ima.. ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina. (Narodnn. stiSaju se i umire. I zaista. kad isprose devojku. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava. a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. da odoti. Uza se nosila. m oze svacemu odoleti. pogotovu one slabih zivaca. .>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . Svagda bi je brala. jer je to bio najefikasruji lek od zarta. Ja mu dadoh kilu bosioka. Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. Pos le dolazi svadba. Mnoge zene. Ja se setah po basei zelenoj. straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. . Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«. sto je. Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo. pa im je odmab lakse. A on meni od zlata jabuku IIi ona 0 dragoj koja i ne haje za dragog: . . . u dzepu. tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta. znaci. kako bi bilo zdravo i napredno. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen . Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. Ne bi majka odranila sina. uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane.

. svi se naucnici u svetu slaiu.. jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka. uzela katastrofalne razmere. budaJ'<I je . »zle duhove«. odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«. naromto neprijatni. Podmetnu mu trave odoljena. lekar du~e i tela. davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog. devesilja . Ijubice i krina. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena. . cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima. A veliki Zmaj. belog luka. Niko nije tako ctivno opevao evece. kao ~to je miris odoIjena. OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja . Da je duvan otrovan. Lelo. Turem pu ~ j. I evece je lek. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti. narocito posle ovoga rata.o~ l a zmaju u dvorove. Bilo sti tka. cubra. eak od zmaJ a: lCad je d. pogotovu medu omladinom. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina. . o do l j e n a. Tipiean primer je d u van.DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie. Ne bi majka sina odgajila. otrovnom i nekorisnom bilju. erne misli i sve druge nedace koje prate coveka. rdave snove i nesanicu.. IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da ba~ niSta ne valja: Ne vrijedi ni lule duvana. koga volis Da I' Srbina jl' Turcina . U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (". a ti puna cveea.. koje deluju za~ titno. toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom. i odoljenom kiti svoj u nevestu. lbekrija je.. dakle. i nematerijaJni i materijalni lek. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. kao na~ besmrtni Zmaj .. dakle.. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. pa i lekovito bilje. Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije.LECENJE BIUEM U NAS 17 Ili to isto. Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . Narod veruje da razni minsi.

DaIa bih joj tananu kosulju.. pa svaki dan pevao va~e narodne pesme. odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna. Bez muke se pesma ne ispoja«). kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet. namei to kad se o~ekuje svadba. tom ima i Icka«. Jedan stranac. srede i protumaee. b 0 I est i s m r t i. »Nerna smrti bez suucna dana«. nego je proistekla iz muke i nevolje. im a u ba~ti raznog evcea. »Ko ima veka. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. Neg' za jedan struCak ruzmar dna. narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . iz raskosi i mode. Tu ima i proze i stihova.na one najlepse. pogotovu ona koja ima »veliku devojku « . [lego u k rem e n . Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim. rekao je: . L1!CENJE BIUEM Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea. na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. opevaju muke i nevolje. Stono sam ga u suborn brala. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«. koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju.18 U Bosni islo to. ViSe svile nego prec1e bjele. NemajuCi svojih lekara i apotekara. po porudzbini ili naredenju. n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a. n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave.platna. samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu. na leeenje i lekove. iz snobizma.Kad b~h ziveo hilj adu godma... nezavisnosti . ne bih ni !alita. drlave. Koja bi me pomirila s dragim. naro~ito zenski. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n. Pa i na~e narodne pes me. ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . medicinskih i farm aeeutskih ~kola. . Ruzmarin je i narodni lek. Da sam zas lo. gubitak cars tva. »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike. devuje«. pogibije. .k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a.devojku koja vee . Udovke po lulu duvana. nasusne potrebe i realnog zivota (. T 0 j e 'll jed n 6. rusu prazne fraze. mislim . objasne. ViSe zlata nego bjela . borbu za slobodu. po dukal c1evojka. U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a. eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak.

pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. nepouzdana sredstva oslanja.LECENJE BIUEM U NAS 19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI. posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. osobito u dece za vreme leta. slicno Panticu. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic. kako k r uske pripravili. ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda. Petrovicu je l'ancic bio uzor.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785). Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije. « r danas se musmula . pored ostalog. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol. i ovo dragoeeno uputstvo: . a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p. bio lekar. I on je neurnoran zdrav- . prirodno.. nesudeni lekar. da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje . Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la. sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka. nas naj znamenitiji pisae XVIII veka. Orfelin daje. svakoga..uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva.Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice. farmakognozijsku i terapijsku vrednost. dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. dr R i s t a P esic Go st u ski. a osobito lekara. skolovanog u Francuskoj . kad pise 0 musmuli. koji je. zatim pektina. Duz: nost je. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze. sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara. lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga. krovopljuvana. radi cega mozno nih s medom iii sa secerom.zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a. ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. Godine 1883. mnogo ga je eenio. dakle. koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca.JSKI PISAC ORFELIN - Znataj lekovitog hilja. pa tome pitanju. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku. narodni tovek i narodni lekar. dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica. prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. se rdobolje. njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka. vitamina C i karotena . po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. Na primer. vocnog secera.

.\'+'nl .H~IX'b ' I H . tI • X C .\":· :'.('!!: .- . l{ 'H'rEI': 'T" h ~.' .-. A..IHU (.\ oot .\\H Ii}HAI I ~. r • i'. I\'. 'i H ."' I..\j\6'W3 .d.I.IlUl: I I C.Illo H h .-v V3 t!'! MH e . Clava »0 razlicnih travnih vinah« .! 'Hll\Jp yn.OM"\'T"H~f" (KI'U .-\... i:W nOI\(..i -' :..\ C'~ {{T E !!" l.N!.\ A"r H !-l . I\. .I.\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl.i'i:HO.Xtt... A nv' .'.· L " ~ "it f\. 3AG('T' i (T ~I N N~I..iX': P..' .:\..· -? " .' . f': . ).0F' ~ j :'K T )" q.1.~A:T"L' ) '~T('.I ......"\pb'TA j " A- ~ ~\'H .~ . tJ.'J.HWm... 17.~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i.Wl. ISKUSNI PODRUMAR. .\ :iI'Hl) ~ Hcnf.. : ~ '.KC H.'ill·. ~II. " '>I \.~.'\A N. .3.\'T'H t H n' KB.\(!'llf! ~ H :..- r tI :1 Ii . 1. 1(.fN H £C' 'l~.iti . ".. _ .(.)o.- \. . • "J \! n?._. H W i' . . H .. Byt'\'.•• 'o\.\n~..J.\TW tll)ORFELINOV . r ~ GD P.1 1I . I\".'.-.. ".nfl ("'tA~'('i' ::._ . .3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:.:OC'f31X'l> \' 'i.rNIH ...

. j:4:.~:."i. ~ . ..\ YiHrl'S .'H. J .~HTi\ (1.. OtrWMlI... -." WL\I.r"fA. ~ \. f. . r._. .. .Hq.. H ~ " _..\ .\ " ..I\\~ ..0 1 '. .l.'h .k .\AI- RNI5'fiE~INh\~.~b.Q.\)~ · J\ . I\'!(/("t M .\fi. I~OHAblN'l:.. O.0uHTf Ii rllhHni 1\..l. O"'X?M1h...:. . ~ r1 (1 . )- .\ ~Ss'!T~ ~. '' ( t-". • t ' ·..\\vl ..l: . Y Ii.A TO [\ :0:'0)) .. NC'r7I 3.\ '-..'T" .. n0*'.ll()'rr.\Ll((: .\JH fi. ~I \hd.:'t\!3~'0 H 0NbJ . O T nO.. CG . ".."'...\f3~ l i~hl ..!I L ..i"... 1 .i..r. (..· . .IO hl 3J....\f~rOf XIIJ.\- • nJ{o ~1 hl. T. H ... . '1' (..MA 11 H. .-' ..f{M.. .t'k'l 1 JtC~Wi l: \...~")Tl-f..) [l7l ) l pA3rONAlli A A~ "Al\3 .. ... TI- -U -..\ .lI.'fl Ii Tu .'" .!..\'IH. . ' r.·.. u. '.. In. r".':~~r t G.\ U\.n("'? " I> fipwWrn.C\... . •• . ~ .3r_~N."'''' ~fNCI.f..\ h .I r.:\HC'T'0 r' H. ..J n. ~' 'T'..\ ~ :f: 'I T h TO (::(Tb.6A OJ --¥ 1'.. IIv. . HC1"£?b ET A N:... ."\~C':\NM if. " I\CH ~. Y::: . .)IitUl\.!Il..\b'1¢ H X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7. .-t'.. A0H 1£..·n . IC'H fA "'H[.\r :~\t.<. " '.. p n...M'\ N). 1l" 35r_\I~ : L\'\ fl. )} 3"'X"'\f.\ '..' ' (\ Iut . i ' ''M". :tIfHI(f..\.) lr~ ...\ ::!~\1) It O~I!lJMc..·. l\f: :~·..:-. ·t ·. ~.... \.-:-.-i\ .'E3 rH . '""~v. 'fl ri:n. n .\..nc.t '. ..\N .4fi~~ .-. tl .I..... fl n poH3KO..'.' '. ·..\\...\KlU Scrft !..WT7I MTmNO( ...\ H H3fiO.\\ ]. . }.... H :..Jf._ €.... Lekovitost travnih vina .. I .. ..IL\hl H (.JX~'\H. ~. ' -> -. f..W ....:. J - O.oAiTHIP 1..\.."r.'3Nb.\1\'>' B.. '1iER)' rMICT!.'. J---..". :3'' wt livl ./~")fJJ..'.. rOuO~ fN'(-.\. .\O \A. J H f\ ·t!i. v Ii ::. Ii r\':~f'lf .. ISKUS NI POD RUMAR..!~ T'h )f.!I\!'(.1'0 '. h1'v~1 h f... 1!3 ·..~..\ n.VI'l ~.I.lt :3. .) . 1 Q. .I.lH'ril\NlS S. ".: (011..~'I'HI~b H (.. Tn !1....O'u.CNAIiA ..~f\( Ir~ AcrA '.H3 r b'h AtNHO ( - -.. ."'.\ y.\ 1ft! _ •1 ~ r'.t~NA I\\ 1(0 fi ~f.\.'t{· ORFELINOV . ~'!...1 .!~~W:f. C TG ~.\flAt H nA. ~ .\ .~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo Qiiorr• C 9':" ... r).

DR SAVA PET ROVI C.1839) . LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819.

li te la od svog osnivanja J940. U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968.U NAS 23 s lveni prosvc !ite lj svoga roda . One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. prve i za sada jedine na Ba lkanu. i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948. lako j shvati~i. god. Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba .LECENJE BIWA . pre svega. Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU . god. god . j e r one treba da pomogne narodu . 1I Beogradu.

aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru. a u ratu jos veea. u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost.Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . an tibiotika. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja.·/Oroda. Ukoliko je jedan narod primitivniji. hormona. otrov iIi droga i gnosis. ~ to znaei lek.fa r makon . grana farmakologLje. premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. Kao i u svemu drugom. pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. godine. sulfonamidnih preparata itd. svako plel1le. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 . Danas. zivimo u doba vitamina. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja.pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih. On a proucava. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama.UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE / sl orija j e ucil eljica tivo la Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ . njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. sva ki kraj. ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju. j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se. na primer. pre svega. diza li do izvesnog uspona . Svaki narod. dakle. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti.i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u. Njen naziv pot ice od dYe greke reei . zacinskog. Poznavanj e i upotreba biljnih. riOjjevlin ijih i na. Vai nost lekovitog. lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he- . i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. Naziv . fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845.. tako i ovde ees to vlada moda.

karen ipekahlQn e. pogotovo primitivni narodi. Dokaz su divna imena: majkina dusica. u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. To mracno doba. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. I zato. sli- cni kao meuu zivolinjama. caulmogra. Naprotiv. gorocvet. ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. milogled. za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«. mirisnom. i stremlj enju. Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di. A bolest je velika nevolja. kovilje. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. pasje grozde. maticnjak. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama. Van svake s umnje je. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi . kukurek. dobricica. a one otrovne ulivale su mu. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka. iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. uvek se. Ali se. Nigde lekovitom bilju lIlije uk. bljust. pored toga. probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju . kao. To se vidi i po imenima koja mu je da~. To mnogi cine i da nas. taj covek bi se mogao. Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin).ratnost j strah od otrovnog bilja. kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama. durdevak. lutanju. spomenak itd. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. Nasumce. ricinu s. izjed. jos i strahopostovanje.mme ublazio bol. kukolj. u neku ruku. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni. Na primer. kola i tlr. cesto najvise vrecti. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis. misli na nauku 0 lekovitom bilju. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja. kukuta. desno i levo. . ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije. miomir. farmakogno zija. kinin ova kora. burjan i sl. raIIvolfija. smilje. le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina. koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje. lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak . ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. dakle. Ijutic. na primer: bunika. isto tako. zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica. miloduh. i pored najusavrsenijih modernih masina. da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. jedic. Nevolja coveka svacemu nauci. u prvom redu. stidak. cemerika.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. krasuljak. Ijubicica. pustikara. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv.UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE 25 mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva. nana.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a. razena glavnica. zmijak. jos uvek su to najjaci otrovi. vucja jabuka. prema lekovitom. besnik. s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara.

/}//Ilika. il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . govo iscelj enje (moe sugestije).! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc'. V eda u Hindusa. pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. zajedno sa vesl ino m lecenj a. B ib l ij a u J ew-eja . ricil1us. na primer. cC11lerik(l i d r. ild. Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. Tako. Nf. sa bogatom. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . kao . vrba. bez obz ira no d ru. Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr. pe run ika.. u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja. Olkrivanjc. Print i1ivci. boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli. fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc drogc : iedic. Uops te. oel oca l1 a s in a . nara. kri minalna trol'anja i 51. do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma. rat. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a . U Beogradu je sad u modi list o leandra. U drevni m knjigam a starih naroda . II. .lVCI10 lu'ed(. Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. na primer Pent-Sao u Klineza. zajeel no 5 lekom. killinovc korc. /{lIlt/a . lokvan j. Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje. Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101'.-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO. 5 kolena na ko leno.a lecenj e n a laze Sf. bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. li ar. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci . vinova loza i dr. s trihnosa. II1razovac. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini.. <YMla6uju poeetak lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma.Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. kao s lo su tropski vlazni predeli. Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc.26 LECENJE BI UEM pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. Hcmij sk im . o piju l1l. st i raks. . n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s . i oS la lih droga. Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7. pcsma ma. Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti . On i. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. /l ava /a. I. upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d .! na ISloku medu prvim kullurnim narodima . raze na g/avnica. lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e. k tl ra r e o ko Amazona . Med u p ri milivcima . po red oslaJog. naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. koj i. Papi rusi u Egi pca na .nje. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a. a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida. o Poznavanje droga prcda\'alo se.

molitava. U V edama. majoran i nan u. To je bila najbogatija zemlja. Tako su. vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara. zacine i jake mirise sa Istoka. koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. imaju veoma mnogo droga. a loe. Egipcani su mali za mnoge droge. ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. A svel11u tome povod bile su skupocene droge. klasicno medicinsko dele od 52 knjige. pored 05talih. 3000. god. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen). U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila. kao i ranije induske farmakopeje. kao. lotos. na primer. poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. napisano 2500 godina pre nase ere. 'erskih tajni. I danasnja. vee se spominju praskovi. koju je napisao imperator Sen-Nung. medu njjma mnogo biljnih. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas. b rsljan. pelen. vi~e no ma koja druga zemlja. maslinovo ulj e.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. Pent-Sao. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu. Bramanci su imali iskljuCi. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. medu koj.n'F gama. dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju. pilule. banane. kraCi put za Indiju.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 27 Imperator Kin-Nong. da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom. kri. r icinus i njegovo ulje. dakle. madija i !1ituala.no i dr. spominju se lekovi. onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. god. da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . upotrebljavali buniku. dmetom . biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe. u knjizi 0 lekovitom bilju. Indus!. seme od rena.Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina. Vee 2iOO. rned. ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori. Razumlj ivo je. ajovan i dr. Kolumbo je otkrio Ameriku. ora~kom i drugim. Rheum i cimet. primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli). kardamom. komo- . pored ostalog. pre na~e ere. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. droga i boja (indigo ili civit). ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva. u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba. spominju se. III. Tl"azeCi drugi. pored mnogih droga. a kasnije. . Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . infuza. koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih. sve su viSe trazUi skupocene droge. zalfijlU.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve. sezamovo ulje i palmovo vino. safran. Davanje lekova obavljano je liZ primenu . pre nase ere. U tom ogromnom delu. IV . induskim svelim k. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. Ilincuru.

leviti. zdrave vode i dr. infuza. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. dekokta. upotrebljavali su vino. Kntickog duha nije bilo.koje su "sprere~­ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. god. Svestenici. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja. beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu. jos i opijum . Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju. zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma. '\ Ipak. gumu. Da nije bilo lekovitog bilja. da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. pre nase ere). hillmen ta i melema. ulje. Vavilonaca. kao.Najnovija . tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. postom i dobrim delima moze »zao dull«. vrna. Ijiljan. na primer. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja. mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama. magieni~ radnj.istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa. mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. tamjan.). . cimet. . asu-fetidu. pastofod. ere) spominj u se lekovite biljkc. balsame. Persijanaca i dr. god. egipatskih piramida. a naroeito medu Jevrejima. . .28 LECENJE BIUEM niku (divlji pelen) . vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim. Verovali su i propovedali da se molitvom. pre nas.rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v. U Eberovil1l papirusima (1550. pored ostalog. mim. gospinu las. izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana. da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. destilovanja mirisnih voda i parfema. ga lbanum.a:n a . medu veCinom starih naro\ da. da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije. Pored ostalih lekova. 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine. uJJa. Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima. »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. Jevrcja.

reuDIOSKORID rna. slacicu i kupus. pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . dumbira. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije. na r ild. pros t ra ne rimske driave. Her 0 dot (500. pi sano 77. U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i. beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica . sirom ogromne Ji. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku. Azij i i Af!'ici. s pargla. a ne za lek. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. Pored dotle poznalih droga. U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid. kolocintis i dr. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. crtde i fals ifikate jos i odoljena. Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. ad s lrin· gc nc ija s u h rast.UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E 29 V. despika. emelika su kukurek i kopi· tn jak . Orfej s pominje kukurek. ee ler. kol oe intis . ku ku rek. ali koje sluzi kao gor ivo. Gre!. s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji. protiv e rev nih paraz ita luk. bunika. brionija. . debela likva i skamo nijum. Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. Vise od 15 vekova. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata. Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka . bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. prirnorskog luka . Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz. persun . beli lu k. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. dras ti ka s u ricinus. sok od m lecike.Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna . nacin branja i cu· vanja. zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna. god. K u kuta bde s ud sk i otrov. vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. ti tri(I vck nase ero) . Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu. narkot ika su op ijuJl1. hrastove kore. diurelika su primors ki luk. pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e . ve lebi lj e i mandragora. I veka. god. roden Ll I veku u Maloj Aziji. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju.

jedic i dr. beli i crni luk. u to vreme.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te. kao. i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe. prirnitivni i surovi Rimljani upo- . U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana. a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. polifannakama.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. Hyo· scyamus m £ltic£ls. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u. u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. kao. »jake lekove«. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet. majorana . francuski i s pan sk i. Bice da je tu bilo i olrovnog bilja. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS. zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu. Kasnij e. ita lijanski . najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike. treba da ublazi bol junaka. Medutim. dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije. Snaian i blagolvoran vekove. velebilje. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2. matienjaka. VI. kornjaeina krv .30 LECENJE B1UEM ce. u moenoj Rim skoj Imperiji. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. nane. jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. se. pored ostalog. mirisi i lekovite dJ'oge. mrazovca i drugog bilj a . zalfije.U poce tku .ka. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa.000. koji su tada bili u modi. l. lekovi tim sirov inama biljnog. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku. a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). zatim nas tupa s tagnacija. Opisao je v i ~e ad 500 biljnih. uos talom. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima. ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju. zamovog i orahovog ulja . za plebs. izvan sebe. Uopste. tao tula . Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak. uticaj Dioskorida i Hipokrata oseca se kl'Oz U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. anasona. proriee su dbinu Ijudi . dok je Rim bio u mraku i neznanju. koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke. bademovog. . na primer buni. zivotinjsk ih i mineralnih droga. tj. upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. i prvi Rimljani. e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne. a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. Delo je prevedeno na arapslci. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. kori jandra. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu. i svi drugi primitivni i siromasni narodi. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. tzv. Rlmljanl. kamilji mozak i dr. beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini .

Euphorbium. biber. rimski d r. propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama. biber. Uvae ursi. ces to proelavahu. lerpe n~in . SIredstvo za bajanje. Slicno Dioskoridovom delu. Srednji vek __ . galbanum. i testo su in upotrebljaovali.iz Grc ke i A1eksandrije. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79). 0 cemu piSe Plinije. beLi luk i hrana. Docl1lje su dolazili lekari . u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode. On. kukutu i dr. pre te~no Grc. ColocYl1this i dr. mendici« (prosjaci). Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno. eini i madij e. savl'emenik Dioskorida. navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka. buniku.~ kasn i).000 biljaka. mak. U terapiju uvodi Fol..UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE 31 znase medicinu ?rcke. mira i arap5'ka guma. lan. VJI. a nc »m e d i c i«. u knjizi De re medica. Proputovao je Germaniju i Spaniju. isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju.o:odica. amonijakum. Od ovog unosnog. Cel1taurium. vraeanje. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p.l 1 Jevrej l. . oca praktitne. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. galenske fa·rmacije. naroeito starog Katona. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen. Egipta i mnogih starih naroda u Aziji. Cini se da je koel svih primitivnih naroda. koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su .e. robovi i os lobodeni robovi. pre tezno oslobodeni robovi i stranci. U svoj im raelnjama. osim ostalih i aloe. Opadanjem rimske m06.:aCiIl. . to su bili u prvom redu cimet. manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. 131-200). Od njega je ostao sarno manji broj spisa.:iavn ik i vojskovoda. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru. kantaride. ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus. polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije. karc!amom. daje dosla dobar opis mnogih droga. jer mu je pozar unistio apoteku. eemeriku i dr. ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni. god ine posle nase ere). Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba. pre do 50. jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«. bez kritickog duha. Medicina se pov1aei umana- . poreel dozvoljenih. stiraks. tragakantu. cimet. takode lekar rimskih imperatora. i lek j . u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. dele nije originalno. lincuru. medu njima i nekoliko novih: Aconitum. i zabranj cne Iekove. leka ri. Plinije je opisao oko 1. a naroei to skupih egzoticnih droga. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. dunlbir. skamonijurn. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a. pa i u vestini lecenja i izrade lekova. do Cicel'ona. jedie. pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. god.

Praznoverjc. kao. Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu. beli s lez. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. taca. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. razne vrste luka i dr. morae. na primer. U ponoe. daju slike sve. koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije. od kojih su neka d ozivcla ". zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii). Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli). islo na traske i sl. a. koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. VIII. ptiCije mleko. pa i medkinu i farmaciju. Apotekari su zeleli svoju samostalnost. da Ii se pri tom zevalo . ruht. jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika. islo ta ko. i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih. vise vrsta nana . nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom. euha r. nose ih u crkve. zalfiju. greko seme. krokodil ske suze i sl.iSe stotina izdanja. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. zacin i lek i razne vOCke. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da . Benediklinci. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika. obicnih trgovaca. rutvicu. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti. da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan.32 LECENJE BIWEM stire. kicica. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. zmijsko mleko. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka. primorski luk. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. Vestina leeenja. amajl ije. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. titanj e recepata itd. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. U Evropi kao da se oseca mali napredak. osnovahu velike botanicke vrtove. ali bez nekog vidnog uspeha. . Bolesnicima pisu zapise. pod dt-veee sa »zapisom«. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela. perunika. mrak i neznanje ovladuju svetom. tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i. mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke. Flos medicinae i rozn e antidotarije. Vizantija pokusava nes to da spase. slaCica. rnak. medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. vralic i dr. na Veliki petak i sl. odredenog dana.se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke. Citaju molitve i f ivot svetaca. ani u terapiju unose mnogo . Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac. baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga.n a. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj . homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija. nanu.

veCinom od . na primer. I e b I I J e..ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala. novih droga. In a n u. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole. zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. rap sku gum u. koje se male meriti sa Dioskoridovim. koji su kasnije uticali na skole u Salernu. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. Indiju. koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. tamarindus. Ibn Bat uta h (1304-1369).UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 33 rea I n e Ie k a vi t e v red. 'c i met. naroeito sa Istoka. areka·palmu. Godine 850. svetske trgovine i bogatstva. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo. Umesto drastienih purgancija (kukureka. Monpeljeu i drugde u Evropi . U farmaciju u vode sir u pod sec era. obgao je i opisao ka· spijsku oblast. Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. Arapi upotrebl}a~ahu. dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u . G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. lciselina i alkalija. izradu eliksira itd. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje. reum i dr. nos t i. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela. izdan je njihov kodeks Krabain. . ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. ad Sundskih ostrva. Indije. t r ~ e ani ~ e c e r. bib e r. umro 1248. pored ostalog. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta . cilibar. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. manu . r e ~ m. godine). bun i k u. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. sublimacije i destilacije. . . senu. a. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke. daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova. zaeine i aromatike. k a f u. sen~. Javu. koje nazivahu »akademije. kubebu. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga. koje i mi dana. a I 0 j e. i k a m for. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197. Persije (lrana). GospOdaI11 ogromnog cars tva. Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge. ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. ve. Tu on predavase medicinu. preko Cejlona. kristalizacije. soli. Geber da. upotrebljavamo. destilaciju i perkolaciju. euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva. koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije. godine) ima mnogo droga.. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. kao. tam a: r I ~ d us . mosus. koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. roden u Maroku. Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. a posle izradge sopstvenu originalnu nauku. mora. zatim vestinu filtracije.. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja. Kanon ad Avicene (1000. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena.

i Persiju. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta.. tko. jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. caj izaziva padavicu. iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni. Na primer. tako i lekovi te dro· ge. sredstva za uzivanje i namirnice. osobito najugledniji lekari toga vremena. tolu. dakle. dobar glas. dotle se u sred· njem veku. otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. kao. kakao. sarsaparila. a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. covecja mast. da upolreba krompira. zenina mleko itd. konjska griva i rep. nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije). donose Evropi velik broj novih droga. n a j k vir c j. uostal om. 0 hemi. pljuvacka. Vracara. mate. a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. psi i stenci (kucici). sabadila. kosa. gvarana. nade. razni crvi. kao proste farmaceutske forme. krompir. kakao.td. sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti.i kopaiva-balsam . sasafras. matiko. kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. d u van. Jpak su caj. od kojih su driavni iii crkveni poglavari. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. koje su uzilvale vetik ugled. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora . Kao i svaku drugu novotariju . gvajak. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce.f'" . ratanija. dekokta i maceracija. a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi. senega. bez otpora. clanovi akadcmije. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza. iabe. eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama.Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac. kafa . Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. navodno. Kao oj ranije. zacinc. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. Novf. zatim. kaskalila. liarlatana. 1254-1324) u tropsku AZlju. nisu u EVI-opi svuda primili gla.34 LECENJE BIUEM IX. hidrastis . u njima je bilo i zivotinja i minerala. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «. bajalica. uzrokuje pojavu skrofuloze. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi.jskim i farmakodinam- .mako·med icinskih dela. guliteri. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima. skorpioni. Francusku i Nemacku. jalapa. prasak od lobanje. medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto.v. peru. mokraca i izmet Jjudi i zivotinja. vanila. Droga ubrzo osvoji Englcsku.i znatnu potrosnju: zmije. od duvana se poludi itd. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla. tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle. pap r i k a. 'Ki~u. jelenski rogovi.l. Osim droga biljnog porekla. lobelija. ipekakuana. purs ijana. avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi.

UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE 35 s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. strihnin i brucin. Bercelijus. a Runge kofein. X. Sele. atropin.iz svih delova sveta.ja. Teofrastus Paracelzus. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrav. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jeziku. Fovler. ergotinin (ergotoksin). To bese narkotin. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al· kaloida: 1817. Godine 1817. koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. Sele u Svedskoj. God-ine 1735. otkrivaju emetin. utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. a iste godine Rob ike n ark 0 U n.Francuska revolucija znaci novo doba i za far~ maciju. Balar. U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. metilpeletierin . Godine 1804. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata. »zivotni eliksir<c i »kamen mudraca«. Devetnaesti .·ek. god. Nallcna farmaoija. Line je nacinio red u botanici. Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. god. kodein. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«. Linl1aeus. konicin. pozitivne hemije. hioscijamin.upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu . Hemija pooinje voditi. . a 1878. profesori V. 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele Carl Wilhelm. . Vee 1803. kokain. iza!ila je iz farmacije. Zertiner uspeva da izoluje morfin. akonitin. Nikolaus Monardes. 1742-1786). iste godine Gajger otkriva akorutin. kinin. zapravo. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom pocetku XIX veka. god. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji. Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja.e temelje. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). god. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu raznih alkaloida iz droga donesenih . U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od raznih pisaca. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. osnivac nove. Mat·iolus i drugi. medu kojima se neki tvornicki proizvode. On u Francuskoj. Hemi. 1842. koju on naziva sel d'opium.isoke farmaceutske skole u Parizu. 1820. Peletije i MaZandi 1817. Voskresenski izdvaja teobromin. tada i pocinje. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). Karolus Kluzijus. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. naucne. U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Ca rl fon. Lemeri. pilokarpin i 51. Tako pocinje istorija alkaloida.i druge alkaloide u kori nara. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. ukoliko j e za OVil nj egovu izradu . peletierin. U nauci nas· taje prava utakmica ko ce pre otkri. ezerin. koja je za ovih poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama. Ipak.ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe· rin. jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. Prust. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne. Tromsdorf. kolhioin. radio je u pariskim apotekama. Peletije otkriva u opijumu narcein. 1832. Devi. jedinjenja i clr.

Codine 1804. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja. profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu. univerzalni eliksirtt. Lil1l1aeus. 1842. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou). metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. On u Francuskoj. kinin. Vee 1803. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u. a Runge kofein. ezerin. Fovler. koju on naziva sel d'opium. otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. izalila je iz farm acije. kodein. medu kojima se neki tvomieki proizvode. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . kokain. 1820. Berceli. Sele. . iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n. Devetnaesti . Karolus Kluzijus .UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 35 s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon. 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm. pilokarpin i sl. Tako poci nje istorija alkaloida. Ipak. Peletije otkriva u opijumu narcein. a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. zapravo.jumu. Derosn i Segon otklrise morfin u opi. X. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. Hemija p 06inje voditi. Pmst.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida. konicin. Codine 1735. atropin. a 1878. god. Tromsdorf. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Voskresenski izdvaja leobromin. 1832. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne.jus.iJja. kolhioin. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. To bese na·rkotin. koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. strihnin i bmcin. pozitivne hemije. Codine 1817. ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu. otkrivaju emetin. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier). radio je u pariskim apotekama. ergotinin (ergotoksin). ·ek. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. jos uvek su biljke glav. utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. . Lemeri.Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. Line j e nae inio red u botanici. nauene. peletierin. god. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije. akonitin. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin. jedinjenja i elr. Ma tiolus i drugi. god. 1742-1786). Balar. Sele u Svedskoj. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus. Nikolaus Monardes. Ukoliko je terijak bio slozeniji. hioscijamin. Teofrastus Pa racelzus. koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin. »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. tada i poeinje. Nauena farmaoij a. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. god. osnivae nove. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata. Devi . Hem. Peletije i MaZandi 1817. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku.

Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i.). a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma. iks-zraci. dugo se cuvaju. god.imo u epohi hormona. mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati.36 LECENJE BI1. serume i fermente.. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. sto nije slueaj s drogama.JEM Za olkriee. prunazin). a Minor eskulin u divljem kestenu . i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830. Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine. otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji. koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv. Fi~er 1885. Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. g. god. elektricitet. - • I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl. U lerapiju se uvodi radijum. a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::. . glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori.

. a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski . Brandt. PamQic.. Chevalier i ckugi. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma. A..:::. A. K.---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1. naroeito grupa digitaiisa. Berg... 0 . F. Pero. Vitl1lnini\ ... ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. Kreamer.. 0 A ~ 700 600 ..':'. Burklo. O. Planchon. King. Leclerc. Z 500 .:' 195Z :::. E . Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru. Leger. Vitiez. Bertran. Schmidt E. kardijaka).-. Stra!Ssburger. Thoms.. H..fOO r .':': ':" >::-:. Barger. A. J. Wasicky.. Dragendorff. Wallis. digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd.i saponinske droge.~~~~§~~rYG.: . Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije.). . Mayer. Preobrazenski.. J.qoo 300 L:. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju..: . Fliickiger. Pereira. E. O.'r ~ ~ (/) !~~ '(/» 1'51 1953 GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J.Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. R. A.l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni.::.. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica.. saponinske i gliko· zidne droge. g.. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt. Oesterle.. Greenish. Collin.. Dale.:: 1~19 f9~0 ::~. :. Ha'rtwich. koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja... H..KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl ZOO fOO :. Engher A.. Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a. Gabrijel... Dvadesetl vek.. Tscltirch.. F. Fischer.: ':". Bridel. Perrot. G.uiJic ka. Hanbury. A... Moeller J . XI.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 37 U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. Karrer.---r--. E .. od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t..::n. Vogl.. Ladenburg... A. rafena g1avnica i dr. nastaju nova je!.. A NAJMANJE NA BARBITURATE . Wohler. D. ::. 900 Dakle. . ZATIM NA VITAMINE.l . DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J. Hesse... A..000 gitalis i slicne gli kozidne .. E. . F.

". Pantopon.'. X II ~ 4951 1~5 '841 i955 ron_ PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE PENICILINA 00 1945.38 LECENJE SIUEM Ova p roucavanja.m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji.. h 0 r m 0 n i."' • Cl • c \ ~ ~I I 01 t:lL 2 ~". drogerijama. Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a. i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_ . 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper.. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u./. industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica. domopon. a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici. vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji.lni .. .. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . 01 ~I ~ f. E ~\ . narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi.. Pre svega. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga.. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo . DO 11953. GODlNE as e p tic n 0 itd.' f. Pen i c iIi n. ipak urodi~e plodom. u vrlo velikom va k u u m u. r~\ • " 82 ~ ~ '0 6 /j \ L/ . bolnicama..:. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj. pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. kozmetioi. ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv.t / ~ '0 . NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni - NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama Zadatak ove knjige je vgestruk. farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide. iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata.e na·~ im i stranim apotekama. 14 . parfimeriji. osvajaju Ie· ren.

ko re n belog sleza pored reka i bara. j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama. gde vise gde manje. ku i neoba ves te nom grada ninu . lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . pogolovu nestrucnja. Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e. U Beogradu. r STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. ka milice iii i abnja ka.~ ! O LEKOVITO BlUE - NASE ZLATO Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. Ljublj a ni iii Zagrebu . J edino je 5 lih le rena treba brati. Kumana.': no cvece poli ce iz Me lenaca. znajte da to osuseno aroma'. tatula. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. kore n belc sapunj aee iz pes ka.:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro. j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie trai i a d nas tu le kO\·ilu biljku.UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E 39 Zbog jcdnog ko rova. siln e i prezre ne bilj cice. nom korov. na Ce linju iIi u Dubl"Ovniku . Tako ee. na primer. ne moZe kod nas. digitalis i mnogi . prez r e. koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b. mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka. leca . jed ie. Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca. koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m . ri zo m idiro ta iz bars kog mulja. Obili eeva. zbog te t it rice. ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci. do sadnog i itn og korova p rocul a se nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle. maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu .1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli. kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja. "jevin a. Niko na sve lu ne daje ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina.. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a. velebilje. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka . S druge stra ne. NA~E ZELr. mrazovac. u Sa raj evu iii Skoplju . bunika. iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu. berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta. Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. Titrica. a smela i c ini s telu nasoj privredi. »pl acajuc i j e zezenim zl atom «.

Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz. od tatule se traz. borba protiv upotrebe makovih caura. . KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno.40 LECENJE BIUEM drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. god. rede list i evet. da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju.s. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi.r je puna nazovimedicine i nazovilekara. Na primer. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi.i list i seme. od slacice zrelo seme ' itd. kuvanja i davanja maloj deci. njenom hemijskom sastavu. smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova). od belog sleza koren. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. izgledu biljke. POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja. mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. Jos gore je prol:la lineura na na. Generaeije (od 1818. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. ti korovi gu ~e kulturne biljke. od srpka plod. za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. radona/no korislili nase lekovilo bilje. Narodnr~ medicinu treba ispitati. od titriee evet. I mnoge druge vaz. Tako je. a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem. kad na selu nema drugog posla ni zarade. Medutim. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati. k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . je. u koje doba godme se bere pojectino bilje.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. oduzimaju im vlagu. Tako se ne sme ·raditi. To je velik narodni neprijatel. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska. upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. na primer. sve tl ost. ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden.jm planinama. Na primer. sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj.

p re svega. ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui. GOOINE. To je Jep i lak posao. . illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. pomogne sl arcin!ll. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. bun iku. u ~ iju. BOlaniku I reba u ci li u prirodi. malo »guenu< '. Ko jednom vid i beli slez. Deca. tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju . stav ljaju u ~ upaJj zub. pre svega skoiska. taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. s lozenu glavicastu evast. je r je 10 prirodna . tatulu i os talo lekovito bilje. JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu .UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE 41 TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci- taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . na primer. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA. DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ Branjem lekovitog bilja treba da se.nici . veleb il je. snahe i svekrve jedni druge truju .« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. nosa i ociju «. (»OCi jest d a su lazljive.1Quka. Jo ~ uve k se. DO 1970. treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga.

koja je. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici. radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu .7U saradnju.s vaki u svom kraju treba da obrati paznju. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju. zemlje i druge necistoce.ti i nemarnosti u radu.vaki dan iCi u pri-rodu. o POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane. iIi na kakav drugi kontinent. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica. Uops te. agrol1 omima. razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie.s tupaeniju ravnicarsku energiju. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e . Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja. Potrebno je 1.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. videce kad i kako cvela. uglavnom. podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare. beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca. koji Ce im. velike vruCine i zime. posmatrati ga i ispitivati.42 LECENJE BIUEM u svoj e i ~ kol s ke vr tove. mozda . ma lena i snaga. da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost. apot ekarima. kozj v h brabonjaka. l ekarima i "etennarima na koje bilje . pratice nj egov zivo t i razvoj . vune. posledica aljkavo. na<1e stranog bilja. naslavnicima botanike. za mlevenje zita i isu- . BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. kl1ji i/'liea. mrtvih mi~eva. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu. kostreti . hartije.neosetno pocin j u privredivati. jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku . iskod~cujuCi najjevliniju i najpri. za koje bolesti i kako ih l eCi itd. zbirke itd. jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. Toga n e sme biti ni u namirnicama. u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va. jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. nekad u zivotu dobra doci. sumarima. Uop ste. na sunee. izvezenom negde u Ameriku. a kamoli u drogama. koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek. miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc. branjem bilja deca odmal ena . B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu. ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog. vetar. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca. golomrazicu. ucil eljima.

nane. Hektar ze mlj e pod zumbulo m . trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo. ledine. a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej. »A u ruke Mandusica Vuka. pored ostalog. da oi. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no. digitalis. jer mi im amo divno plavo nebo. ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara.taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem. goroevet. titriee. kojeg ima kod nas vrlo Illnogo.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla.ekovitijeg voca punog vi·tamina C i drugih isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu. bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja. plantaia. a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ. velebilje. pretvaraju ih u rakiju.tamina.Ovae.. gde se »vise od 70'/. nas narodni otrov. Tatula. navala.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 43 s ivanje vodoplavnOb zemljista. INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7. al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. Sve zavisi u cij-im su rukama. rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. nek se nacre u kuCi . tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. IIi kad onaj lekar i apotekar j. areali. treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe. istrule. Medutim. iako su sve njihove njive. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta. skladgta. pas nj aci. pogotovu ona 5 malom deeom.z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza.ta. iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. brakova sklopi pod kisobranom «. sipka. tvrda raiena glavnica i . ruglo i sramotu.ka. uliee. iii. beli slez. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi. I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je. buni. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje. da ih pojedu svinje. onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji. svaka puska bice uboji. titrica. sto je jos vece zlo. tj. Svaka porodiea. la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. . dvorista i vrtovi puni te biljke.«). mra7.

Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe. danas se u mnogim drfavama gaje. uciee/jima i svim drugi. zacinskog i mirisnog bi /ja. i prirod e LlOpste. Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. a koj e vecina od nas uni ~ la va.. Tadeu sa Koscuska broj I. Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu . Sve ostalo. naslednih svojstava.oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna. od unulrasojih. 0 svemu tome se mora voditi racuna.1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja. raiena glavnica ima svega 0. dak!e. Na primer. u svakoj biljci ima i nelekovilih materija. nego ze limo da obul'e. jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova. redovno mnogo vise od lekovitih. tezine razene glavnice. koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi. da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja .. .44 LEC ENJE BI UEM mnoge druge otrovne i neole. sredstvo za vracanje i bajanj e.80%) a lkaloida. za lecenje nekorislan sastojak. pre svega. zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca.ovne bi ljke .. bi%zima. vaznu u miTU. ta tulom. Vi segradska 26. smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu . nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa. a neo phodnu u ratu. i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu. LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0. je baJast.. nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju. /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1.. Osim lckovitih. koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja. vise od 990. bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem. 5uOlama i li vadama . To je isti sluca j i sa velebiljem.10 do 0. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima. tako vaine za porodiljstvo. a zatim od klime.limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og.. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti. OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj.500. vrtovima.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu L ekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. 00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi.

varijelela illi hibrida. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim. Ali i tu ima izuzetaka. a kad se osuse. tatula. koren lineure s drugim divljim korenjem. kao.Izbegavanje raznih zamena i primesa. gorocvet. ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja.industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati. . otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_ . vanHiju. durdevak. mrazovac. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta. Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. duvan i neke druge droge. odoIjen. nelekovitim korama. da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje. ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta. ka/em/jenje. ekstraktivnih materija i dr. korijandar i allis s kukutom. treba s top r e. tatuli. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska . heterozida. alkaloida u velebilju. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. sorala. Cis to cad r 0 g e. borba protiv raznih biljnih s tetocina. Ph yloIocca d ecandra. ve lebi lj e. bunika. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. bunici i drugim biljkama. da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne. zemljista itd. a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida. PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno. izvo(!enje rasada . To vaii i za rizom perullike. na primer. kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. Sasa. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. salep s mrazovcem. gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela. na primer. Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju . T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 45 I Z b 0 r v r s t a. korova i bolesti. Vops te. poloiaja. jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva. Digita li s. j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i.

tj. pod utieajem svetlosti i vlage. koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati . ·i sto kao i n es trueno susenje. u kesieu iii u supalj zapusac posude. razena glavnica i mnoge druge. 1 i 5 {: e i druge nezne bi. otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset. gorocvet. top l ot a. samlevene droge ne sarno da gube brzo miris. uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. aunlevak. dvadeset iii viSe grama. R a zen u g I a v n i e u. eventual no. aloja iii stipse. bezvodnog gipsa iii silikagela.l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije. koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). Digitalis. digi·talis.46 LECENIE BIU EM Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a. utoliko su bolja. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. slacicno brasno). primorski luk.ki zapakovan e. pepeina. Zive. poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii. ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale. malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode. hloroforma i slieno. p renos i euvanje droga. standardne veliein. m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(. u metalne sudove. neznalacko branje. praznina u kojoj je vazd'llh. treba euvati cele. Tako se pakuju droge za izvoz. dakle. a ne u prasku. plesni i bakterije napadaju mnoge droge. Ukoliko Stl lekovita. Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(. navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea. Po potrebi i za kraee vreme. Osetljive droge treba pakovati (kao. neposredno pre upotrebe. Dobre su i postavljene kartonske kutije. Treba ih pakovati u tamne staklene. goroevet. . Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . Korenje se pakuje u veee. j edie.e i oblika. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva. postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e. i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«. . In se kti . k i s eon I i ok i z v a z d u h a. za medicinu veoma vazne droge.a. hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake. s un ceva s vet l os t. Rdavo pakovanj e. bude sto manji. diditija. fostor-pento/csida. durdevak. nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina. mirisna i organolepti(. a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi.ka svojstva droge osec/jivija. industrijske koliCine. i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . uostalom. na primer. jer se. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti. mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. Ukoliko su pakovanja manja.

naglo hladenje. ukus.e. Na primer. Menjaju se . VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) . Ti~ rica. Safran. . kondenzacije i polimerizacije. Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju.. kiciea.. p olim erizacij. zatim v 0 den a par a. koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare. boja. Nagle promene temperature. usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga.i miris.te iii manje lekovi te. specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije. nana. mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. Vazduh izaziva kvarenje droge. skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije.UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE 47 Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. slae iea izgubi ljutinu . Zbog toga se e. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze. limunovo. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu._. narandzino. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima. na prim er. matienjak.k ulja brzo usmole. jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije. Etarska ulja.i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi. na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. a vodene kapljice. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko. gumi-smole . jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. Svetlost. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. Zato se zahteva da. konzistencija. poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. zelatin. vlage. pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak. smole. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own. izblede. Smole u prasku se brze kvare nego eele. na primer. lavandulino i dr. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. titrice. azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost. razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama . dumbir. hidrolize itd. oks-i-do-pedukcije. Primorski luk. beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris. mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda. u lose zapakovanoj drogi. ruze. digitalis ne sme imati vise od 50. evet ljubiciee. a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja.

skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive.staniStu ili na samom . a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom. 2. narocito on ih koje imaju mnogo sluzi. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga. nanino. Siva i cma 2 RAZN E PLESN I: I. pa cak i otroViDe droge. titricino i druga ulja. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima. maslinovo. PENI CILLIUM. Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. ricinusovo. ruz in o. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu.nzimi koje oni lu ce. O~k!rivanje i razl. onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. 3. Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba.i primaju mirise svoje okoline.ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. anisovo. bakterije i insekti.48 LECENJE BIUEM Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja. ASPERGILLUS. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u . Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga. j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata. ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e. MUCOR. 21vi organlzm1: plesni. STERIGMATOCYSTIC plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. Zelena plesan ima nerazgranate. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e. osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. gume. inulina i sluzi. 4. Najcesce se javljaju sirni cry I i brasnem crv. 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. ~ecera. u nelwm primorskom pri.

jer po onom narod nom: "Od loseg mesa . CALAN ORA ORYUE. pokvarene ribe.Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a . U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili. A od le ka se. l'TINUS BR UNNEUS .l I . Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija.UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE 49 2a 2b INSEKT I KO. 8. 7. 6. CAlANDRA (. do 0.2ool. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA brodu . Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. APADAJU DROGE I. efikasan. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. STEGOB IUM PANICUM . miri s kalrana . Na primer. u raienoj glavnici ima svega 0.. lekovitih . da uvek i svakom moze pomoei. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. 5. nafta lina . 2. velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. LY CTUS BR UNN EUS . Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. o LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. . FORM ICA RUFA.corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak.020.RANAR IA . N IPT US HOLOLECES . trazi da budc dobrog kvaliteta. 4. koze. tj. 3. a ponekad i poplesnivi·ti. pre svega.

zed i san. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve.zi slalno susr e/ati? Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi.50 LECENJE BIUEM sastojaka (a lkaloida). To su strueni. glikozidi (h etero zidi). Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. saponini. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava. elarska ulja i druge biljllc materije. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. malo ameI1i. ne oseeajuCi teret. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi. a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. Puse j deca. medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u. »jacaju tela i duh«. zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. antibiotici. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije.). Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. Ove droge okrepljuju. veCina gubi apetit. I danas. ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat. ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. da bi bilo razumlji. Kad studenti spremaju ispite. glad. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora. god. a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati. ne zamore se. neki povraeaju (osobito deca) . neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka. tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa.ake trave lobelije i kineske trave efedre. piju kafu ili caj. biva im lakse. Preskot (Prescott) je 1847. na zivi sa kojima ee se citaoci u knji. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike. avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu.) . To . znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite. balastne materije. a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. naueni termini za delotvome sastojke droga. fitoncidi i dr. vo svakom citaocu. Dotle. uopste. Kad popuse cigaretu. a sve ostalo (masno u1je. hormoni. Sta su 10 alkaloidi. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara. oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. prosto. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca.je sad moda. uglj eni hidrati i dr. kao i pre mnogo . svi koji treba da podnesu kakav velik napor. jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. lanini.

pa se naCi ne loptice.e~ . a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone.f . koje se zvacu svuda i svakom prilikom. carJ/loLfco.clOM COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ. gorei od eemera«..~TR. Kukuta je velik otrov.A /01 0 loll UH A..J AP .fLE ~ ECALE C O!i. GuseiCi su naroeito osetljivi. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje.~ <. Svi oni znaju za gorki kinin. Ml/adoN~ 8EllaD AeoNitu" Y'R. ec.tl/~ A L II viol . 'dta. usled eega dolazi do pojave teskog trovanja. kad ne mogu da spavaju. . 101. u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna.:::.Alutu ALKALOION E BIU K. Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. tI • i4 • fA p" IIft i J DArU~A IU IaN" TIt!ACUJ( #:lOlCYIIJ. STR.injana.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE S1 vekova.4-a./JUTUN II."'1 h .. a Indonezan i u betelu. pUNic". N dI/. "'ico t't COJJirtJH JlQPfll ".. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija.kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji. GVt". U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj .E U JUGOSLAV IJI Vojvodanske majke. .t. Njome je otrovan slavni filozof Sokral.tCU V"I1. Isto tako. Kukuta je bila sudski otrov At.4rUH 1119£UH CO!ch . 0 NIJ. pa i do smrti. kreea i vode. cL//oi AUTUH/J. a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela. crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole. kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine.4Le cOf. kad ih boli trbuh.A'!Joe . Stariji svet je mnogo bolovao od malarije.l DA T ' u lV '" ~ ~o . Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke. Scopolia. po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. eellacioNNQ. T.Ii!!l.S C~ licloNiw( MAJw .{US Nige~ ~C. kad imaju greeve.

Sve te. U rnakovim caurama ima j kodeina. i rnnogi drugi a'lkaloidi . heleritrrina. ergoloksina. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke. alkalnog karaktera.). lrole i matea jeste atlkWoid kotein. manje vainih alkaloida (kinidin. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova.kaloida. alropilla. na misiju mokracu. Mnogi su veoma vazni lekovd. I nisu sve gorke biljke otrovne. Glavni lekoviti sastojak kate.52 Kad covek oka~ ljavi . Ali nisu svi podjednako toksicni. a medu njirna je najvazniji. skopolamina Ij dru~.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida. Otrovnost i lckovitost velebilja. Nikotin i koniin su tecnosti. stavske. . To je najvainiji opojni alkaloid. Svi navedeni. Lekovitost. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. najotrovniji i najlekovitiji . LECENJE BlUEM traii od apotekara praskove kodeina. na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina. papaverina. nui im gorcina potice jedino od alkaloida. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu. i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. Najva7. otrovnost. Sve su to supstancije slabo baznog. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija. vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine. ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. god. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste.nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. cinhonidin ii dr.w. u jednoj pariskoj apoteci. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. a teze u vodi. Danas ih je poznato vise od 500. narceina. i onih koje su otrovne. kristalne iii amorfne supstancije bele boje. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina. Co· niwn maculalum). ergom elrina i . Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju.njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih . U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin. opore materije. narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu.mortin. cinhonin. od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute. ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina. OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina. hemijske i fizioloske osobine.dr. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. fizicke. Jedie je otrovan i lekovit. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. jervilla ~ drugih al. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus). eaja. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi.

Hyoscyamus. najzad. jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna . tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. Mus karin (Amanita muscana). skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna. hipnotik-a. ubrzanju sreanog rada i pulsa. kao sto su srce. jezik otela i pos· t ane neosetljiv. Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida. pre svega. tiramin (Secale cornutum) . zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . Efedrin (Ephedra). ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. . ezerin fiizostigmin (Physos tigma). 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri. pilokarpin (Pilo carpus). u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika). alkaloidi koji deluju kao narkotika. iilluza. Na primer. odnosno hioscijamin. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi . sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga). arekohin (Areca) i dr. Pojavom vitamina.Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). krvni sudO\'i. Medicinska upo treba alkaloidnih droga. kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). draZe simpa- . i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova. pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd. Kurare (Chondrodendran.Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i. tinktura. U interesu narodnog zdravlj a. dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika. Naprotiv. Datura. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus). dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga). draZe parasimpatikus. antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena. AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi. dekokta. sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. Scopolia i dr) deluju suprotno. ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci. u proHvnom su skodljivi i opasni. na nervni sis tern. tj . prosirenju bronhija. zlezde itd. organe koji rade bez upliva nMe volje. ekstrakta i drugih galenskih preparata.Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i. tj. jer su i u malim dozama jaki otrovi.j adren". s pecifiene fizioloske osobenosti. suiavanjem zenice (rniotika). par a li s u par a s imp a t i k u s. m Atropin. Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke.tiska. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a. tj. .UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE 53 Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke.

sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma.n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). Staphisagria. derivati ksantina. Veratrum. osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane. . sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti . Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija. a ko fein (Ca· dejstva. spomenuti ergometrin. Od alkaloid. suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska. pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. bronhija i u'aheja. a kofein(Ca. podagre) . Ergotamin (S ecale carnu/um) I i jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu . morfin) i atropin.terice. a donekle i kofein deluju kaa diuretika. a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. tj.Sabadilla.Naprotiv. a i kao ekspektorans. Anabasis i neke druge biljke sa- . . sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice. tj. ar~koli. Purinski alkaloidi. Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik). teobromin i teofilin (Theabrallza). pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik). iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice. Nicotiana.! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje. zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta. rj. pojacavaju grcenje materice. N. · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije. on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. pre svega. Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline. flea) kao sreani analeptik. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum).Naprotiv. skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). paralizatori ma. tj . ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . kao antagonisti. upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin.ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje. Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba. a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme.opasnost da'se disanje zaustavi. . jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca.54 LECENJE B LUEM tikus. Slieno deluje i kofein. Rezerpin (Rauwolfia). alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija). usled cega dolazi do ubrzanog rada srca . Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije.

i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. nego otrovi. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek. i uli digitalis sa Rudnika. nazebe. Eto. gorocvet sa Det. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina. i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7. Ali seijaei. durdevak i razne vrste cligitalisa. U rukama nestrucnjaka. Kod nas se j ede mnogo luka. Jastrepca i dui eele Fmske gore. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. O S In1 eeste I.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. za njegov f ivot i rad. koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. kukurek I i onaj diiVIl!i. eremus (Allium ursil1um. stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. . A . a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l. iijander. toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. Brdani u prolece jedu sremuS.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine. Kad struzete ren ili seckate luk. anabazin). vunasti digitalis iz istoene Srbije. Seno zaista mirise. Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. sve te.UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE 55 drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea. divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . Svi se njime kitimo. a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is. a kumarin je proizvod nastao razlaganjem . raz!10vrsne. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata. Mnogi vole ren. upotrebe u tera piji.nim sumama.to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda. Kad nekoga »uhvati u krstima«. Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz. Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin. rotkve i rotkvice.lk a lo i.

. poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice.trava od grozn·ice. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje. za i7. Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe. .f HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI Fruskoj god. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju .. jer j e to i danas. iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. gorke kao pelen iJi cemer.uv~ lifl.I to< I{ Lot 0 FF . "!.4 'N~e. Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu. u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. UN oL Dig . Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice. gorCicu iii .travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) . organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima. a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. glavni narodni lek tog kraja protiv groznice.. cijan. a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. L4NHi .56 LECENJE BIUEM jednog glikozida. ali nije otrovna. kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po SIN-+PfS j"". Besnoj kobili.· PoLY~+L. tj. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru. naici cete i na kicicu. u Belom Potoku ispod Avaie.'AI~ lei" ~ONI$ T!Jg. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba. Kicica je lekovita. breskve. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. prosto. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida.sl Pil.azivanje ~to jaceg znojenja.UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ<lIT/ITlot PIlIMUL..4 Ell.

Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica). razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. kao kad uzmete najbolji sapun. jos bolje. »Kad smo bili deea. jagorcevin e. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. razne vrste s t r 0 fan t usa. Sve zavisi u cijim su rukama.kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka. uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri. Ii jan d e r. dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. Ako sapunjacu Hi. bde sapunjaee Hi. divljeg kestena. Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw- vanJe stoh ee. To rni i danas cinimo.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 57 mm. Upotreba. kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. ove supstancije nazvane su »saponini«. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. . jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju.ge koje del£ljU na srce. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. pojavice se obilna i postojana pena. To su .ula). kao i glikozidi i alkaloidi mogu. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (. upropascuje vlakna i tkani'l1u). S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora.s utnih saponina. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja.i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima. Isto tako.j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin. »slajer-trava« .mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. Tu se ponekad nalazi . go roe vet. dakle. Divizma je o t rovna zbog saponina. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«.e dro.iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis). fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda. Iz IOga kon:. Sv. pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. nego raznim preparatima. Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima. Sa Deliblatskog pes. "rio le po evece. I saponini. cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«. Cim neko okasljavi.na vachl se IS a po n i n . divizmc i mnogih drugih biljaka.Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn. I ona se peru kad se sa vodom t rlja.ls fral5.ng (William Withering) . Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna. dakle. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. bioti i lek i otrov. dobija se obilna . Ako sc mala . »aglikoni<c.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e.glikoni«) . za urC!di- Po sumama po red Dunava. d u r d e v a k. koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a. Vunasti.i belonoga .jJene. I brezov list je lekavit zbog saponina. ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom. kako je tamo nazivaj u. jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i.

tiniji od ci'S tog heterozida. a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. Ako se ova prasina duze vremena udiSe. Ral7£tI1(. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis. terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje. Ranije su za lek upotreblj avane d roge. breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu. momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). U maloj. 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno. u malim dozama kao ekspektorancija. Svojstva i upoh·eba. tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e.Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta. god in e. vee posle nekoLiko trenutaka. a lek "je znatno jev. slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se.u laceae. dijatorezu j jace lucenje iuCi. ali ne duie od jedne godilfle. njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa. posto su otrovne. Kad se suve saponozidne droge drabe. a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi . U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr.. moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea. Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e. pi:revina. zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. Apocynaceae. jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic. zecji tro. sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare. Senega. cime se postize kompleksno dejstvo. poj edinacno iIi u smeSi. daninoe. jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova.58 LECE JE BrUEM 1785. di'V izma. adonorm Ii dr. . melju iIi tueaju. . hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu. Inace.talisa deluje !>poro i dugotrajno.. jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). jagorcevina. Osim toga. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata. zbog toga. a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. List purpurnog digi. osobito u slucajevima srcanih edema. . Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae. zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree. rastavie. povraeanje i nepravilan puIs.Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje.

odo/jen. saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi. o lrova. mogu biti skodljiva. uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi . Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:. uha . Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno. pre svega. mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na. nana. jer saponozidi draze kozu. za izradu penusavih Iimun ada. razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. el-ve. pogotovu oka. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida. Za ribe. Sto se. samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e.i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una. nosa. i . gorocvetom i ne kim drugim drogama . kao s lo su svilene i vun ene. inace izvrsna higij enska sredstva. morac. majkina dusica. oman. rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . i dobra vest. rulvica. . Pored toga sugestivnog dejstva. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida. vagine i rektuma. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. osobito ako se upotrebc parenteralno. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline. MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. DULom stalnom upotrebom ova. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon. Gotovo svi losioni. peekanje.obralno. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida .imo se njirne. Mirisemo ga i kit. To su. pored svega toga.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL 59 Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a. kao sto je to slucaj sa di gitaliso m . Iii rica ----' . pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i. draze nje i obilno lucenje tecnosti. toksina. a jos vise sluznieu. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. tripa nozome. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova. malicl1jak. zabe. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. anis. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. hmeIj.

Na primer. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava .kih mirisa. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!. jer su prirodni mirisi f. Pinen. linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij. Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni. komed icinski i privrcdni znacaj u svetu. a u XIX i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla- FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. Aromaticno bilje.60 LECENJE BIWEM i drugo lekovito bilje. iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J.NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac. u r~ preparatirna.{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I c D VAKUUM OESTLLACIONI APARAT i po vrstama.iniji.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije. eugenol. . I NDUSTRJJSKE BOCE. ve6inom poznate hemijske grade. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja. smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. citronelal.

.Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i. a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina).. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna. zbog svojih lekovitih sastojaka. . uop ste. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a .Jica.. sredsta· va za uiivanje i dr.. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija. uopste. oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za SIGURNOSNA CEV . osobito ana koja imaju fenola i estara. alkoholnih i bezalkoholnih . Industrijalizacija. higijenskih. profilakticnih.escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 61 Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j. tj. moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu. Ulje od san tala . V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(. anisa. I.. Mnoga etarska ulja. par· fimerijskih i drugih proizvoda. privredni znacaj.. karanfj. linimenata i sJ. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma. . izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije.. maraca.+-.allo lucenje pljuvacke.. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema.AT potrebe proizvounjc lekova. stvaranje vecih i guscih naselja i.icnih lekova za spoljnu upotrebu. belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju. majkine du!lice. V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze.napitaka. kozmetolosk ih. Mnoge mirisne biljke.J PARNI lJE!:>TlLACIUNI A~AR. mehurove i rane (ulja sa sumporomJ.. za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. lla (alllibiolicna) svojstva. upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. c. ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. Vlja ad timijana. Mnoga etarska ulja draze kozu. a pogotovu sluzokozu. RAZBIJAC PARE . imaju jaca iii slabija anlisepli(. Osim toga. dejstvo I upotreba.

CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA. 10 . celera i kopilnja'kia deluje diureticno. II .2 .SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA. 3 . 9 .~ '. kamfor j e analeptik. ulje od kleke.\ " "' \ :. ".SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA .SEKREClON'l KANAL U BORU..SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE.'. 8 . "b ~2 3 6 9 RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA. Etaa-ska ulj a od gorkih ba- 1 2 1.SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE . r u tvice i belog luka deliuje umirujuce.ht o· 1~ :g. perslma. ulje od odoljena. 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU.S.ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE .. !J2 .62 LECE NJE BlWE M i nekih dmgih biljaka. hmelj a. 2 . illje od t itrice je izvrstan sedativ. vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa.7 .'\ . . al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd.SEK'R. 6 CEN TI FOLIA) .SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM.l ' t<.

trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja. miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se. za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola . « Za ulje od lavandule. 15parljivost. VAZNIJE M. Na ~ a .. ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu. da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 63 dema.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. a za ulja granicne vrednost. Na primer. pored ostalog.. izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti . hemijski heterogene sme~e. Uop~ l e. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom.i glavnih sastojaka. ~to . jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava.

. kamilice.000 hal. Protiv kaslja daje se i list podbela. bIt· Le"c~beVIIS HEAlTH"" GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja.S HfNT1f. a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. moraca.000 hektaral.<t1l. Jugoslove nsk a Ullja od za l· fije. kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. kleke. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. a nasona i nekih drugih biljaka poznata su u svetu. CORMNDtflN 51T' PINUS 1>1r. tako da se danas upotrebljava vise ad 2. daje im se da piju salep. zacin. Kasnijc su se javile mirisne vode. nane. korijandra (oko 3. izepa i drugog mirisnog bilja. uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. lavandulc. BlUE SA SLUZlMA. korijandra . U pocelku se koristi lo sarno divlje. :Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY. Kod HrNT"'" pp .64 lECENJE.t pr· GlHNOHILL TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU<UII VULgur HEW. idirota.! pp . Poslednj ih godina se pre lazi na planta· zno gajenje nane (oko 5. cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z. ruzmarina. a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje . Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi. kamilice. GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne. fQfAlICUlUH 1)ulCe PlAJut PIN" s. BIUEM Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek. za aromatizaciju raznih napi· taka. grglja i pije beli sl ez.000 vrsta. NENT1/" bit · MAT'(.1 'lilg . Na cir.

zeluea i oreva. oskoru~a.i kao da je )'podmazana«. Vlaieci s luzokozu ereva. orahove ljuske. jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva. oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja.i omekSavanje. osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film. Hibiscus esculentus L. . dunj e i dr. koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze. Musmule. laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost). karagen. Deluju Ikao blagi i ne~lrod. ielea. dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore. maskiraju Ileprijatan ukus lekova. za bde zarasCivanje rana. gumama I pektlnlma. KUlllarion. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta. protiv raznib katara i proliva (salcp. oporog su ukusa.ljivi laksallsi. TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 65 Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima. koren od srcenjaka. cefelin. sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela. protiv opekotina. a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje. uboda. biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini. glavni potro~ac guma. uj eda. koja je. uostalom. Zbog te oporosti razni bi. pilula. seme lana i sitne bokviee).U bi'Jju ima . i . sluze kao izvrsni emulgatori. dunje. za bojenje i za lek. emulzija i drugih lekova. cerova. siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete. jer imaju svojstva slicna . jabuke i drugo divlje voce. sisarke sa hrasla. jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska .ka Imva. beli i erni slez. Najti- . plodovi borovniee. Neke su slobodne.Upotreba guma. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika.dekst·r anu«. koren trave od srdobolje (TonnenI ilia).). sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne. orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te. jasenova. za jacanje i '51. IS lu~ pokrivaju. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija. . Ollada hrastova kora.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu. Droge s fenolskim jedinjenjima. hajdu{. ruzin evet. divlje kruske. pihlijasfe.razlicitih fenolskih supstancija. Kao sredstvo la vlaienje . opore jabuke. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji. koprivin list. kao i za lak~e iskasljavanje. ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«. a neke vezane na razna druga jedinjenja. srdobolje. agar. kora i list. ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. Morfin. dunja. jabuke. viskoZl1e teenosti. Upijajuci vodu. zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta. SvojoOl viskoznoscu.

takode imaju fenol ske funk cije. To je vise jedan zbirni organolepticki. fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa. slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla. antihelmin· ticni) sastojci tlmijana. stipticne iIi adstringentne droge.. razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije.66 LECENJE BIUEM picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. sa feri·solinta daju plave iii zelene.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«.ili zelen talog). smole (rezina·ta noli) i dr. cubra. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni.pomocu nestavljene koze u prasku.Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka.). laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida.Tanini iii stavske materije su polifenolna. Taninske: opore. slave koiu. smola. hidro hinol. a sa hromalima smetle laloge.kine dusice. . pirogalol i piro· katehol. rne tilar· butozid. PirogaIoI i eIagna kiseI. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea. karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid. vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. . Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina . nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. koja imaju izvesna zajednicka organolepticka. koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta . tehnicki naziv zadrZan do da· nas. Euge· nol. bezazotna. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje. topoIama i drugom oporom drvecu·. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. salikozid i dr. saponozida i drugih supstancija. cia· juci nerastvorijivo. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. bIag miris i lekovitost ulja od moraca . Upotreba taninskih droga. floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. hemijski takode vrIo heterogenih. sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih. maj. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. floroglucinol. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo . Salic il na. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama.i anisa. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play . gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. kao sto je i ime etarskih ulja. timol. Najizrazenija imaju hidrohinol. Od anetola poticu prijatan sladak ukus. ga l· na i neke druge kiseline. S belancevinama (npT. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika.

renje. oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr. U dodiru s kozom. smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). eritrin) koje . hidroksilna (fenolska) iz ta. U slueaju opekotina tela. Tanini.olovane il. Tanini deluju wltidijaroicno. imaju redukciona svojs.ama. skroba i drugib balas tnih 'S astojaka. d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi.ama bel. Antibiotici su hemolerapijski . kao sto su izvesne gljivice. Taniru. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja. zbog cega suse slumieu. raznih f. a delovanje droge spo rij e. alge i viSe bilje. ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il. stete po covec.n ina. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi.UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE 67 cis tog tanina b rie.i ma razne zastitne supstancije (Iizozim.infekciona moe fonnaldehida i lanina. pektina. Slieno formaldehidu. vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «). zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva. aktinomieete i bakterije. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi.ivilz. Tanini deluju i hemoslalicno. i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama. komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze. zlezdama i drugim organ. pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina.. jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba.utieu na mikrobe. tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va. properdin. Tanini su ads tringenlni. eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. nif.tva. rede lisaji. kao i druga polifenolska jedinjenja. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze. neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu.voj il.vesnilz vrsta mikroorganil.ih orgallil. imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. neposrecinije.am. gurna. taloge. a pogotovu sa sluznieom.i organil. tanini blokiraju. pre svega. ne bubri. ne truli itd. oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. Na ovom svojstvu osniva se del. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta.

Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. ipak se vee do sada moglo utvrdi. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti.ivih organiZllma. ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle. Tokin je 1928.i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I. ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi. ni na Zapadu. velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de. i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. na viruse. etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar .i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja. temperatura. Ti ogledi u humanoj. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove. kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti. pored ostalog. a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji.j nekim dntg.68 lECENJE BIUEM aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l.izvesne mini maine antibioticne osobine. tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu. mesto. da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca. M: . insolacija.rvi dodu u dodir sa enzimima j). Osim toga. ipak. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak.im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. klima. postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. P. Kad se . I sam . Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k. Tako. koje je dao Tokin.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v. podloga i dr. na nize i viSe bilje. kao sto su nasledne osobine.iseg bilja) jos prilicno malo zna. bakteriofage. na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati. Veliki i brzi uspesi u terapij.oje je pokazivao in-vitro. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer. a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. lake se 0 titollcidima (B. god. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka.

raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan. osobi. Do Pastera. erne ribizle itd . ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe. To sc vidi i . a zatim drugi narodi). rad eCi u pocetku s belim lukom. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. u novije vreme.iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. Tek kasnije. dakle. izvadenog u jesen. kao smrvIj en svez list hrasta. borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a . osobito meso. primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada.iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi . breze . Ebertovom bacilu dizenterije . biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije). pre svega. covek je solio. bozura. topole.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana. smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. Na primer. ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B. i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. izmima i dr.to nji'hovih etarskih ulja. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. etarskih ulja (Arapi. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica. dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69 Tokin. od otkrica antibiotika. one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«. Na primer. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L. sacuva namirniee. ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju.) i balsama. za vreme velikih epidemija kuge. etarskim uljem treba. . osobito protiv zaraznih bolesti. Anticko konzerv. profilakticnu moe.) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom. karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd.Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi. tifusa i drugih .). da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata. sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. kolere. Medutim. kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L.. covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe. obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka. i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a. .

pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. a zatim belog. ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. senevolima.i i neisparIjivi . a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe.000 do 1 : 125. on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji.70 lECENJE BrUEM Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka. do!azi se do zanimljivog zakljucka da su. rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. afiHwt. isparljiv. god .Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna. Svi senevoli. epoha i kontinenata. garlic in. sativin i drugi. Osim alieina. nekad Rimlj ani. u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda. ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka.r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L. koji se nalazi u crooj slacioi. Biljke sa sumpornim jedinjenjima. medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin.) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja. isto kao i danas mi . To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru- . Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter.i je. Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85. cak i u razblazenj u 1 : 1. a zatim osusenog luka u prahu itd. a drugacije samlevenog luka. . Neosporno je da su . Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje. nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva. jer i one imaju zastitnu moe. smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama. ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke.). jer je otrovan. Osim dragoljuba. Uostalom. Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija. pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea. Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne. njihovih isparJjivih sastojaka. dakle.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. tzv. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka. kao sto su alizatin. Grei. Ren je lek zbog istog saslojka. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom.000. gorusiai.000..iooij anida.

ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. zivih i osusenih rnirisnih biljaka. arenarin. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka. aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika. da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva. a izgubio olrovnost. eefaranti. berberina. kao sto su eugenol u.UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 71 gih vrsta luka. treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em . jove.i oticnu moe apomortina. anetal . Najzad. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei. Za sada se cini da fenoli. oporih materija hrasta. preventivi i dijetetici. NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih.lnoj medicini se i danas. Osim celih i samlevenih. etaR'Skog ulja karanfiliea. ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice.i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini. bosiljak i dr. ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. nasa majkina du§ica.). klima. fenola. vranilovke. srcenjaka. hinil1a. kiselina i drugih supstancija. dakle. za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. I ne sarno to. Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih. kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer. tlo.Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine. trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. alkohola. Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. kolhieina.1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. I drugi fenoli u etarskim ulj ima. Etarska ulja. a zaltim aldehidi. estara . Osim toga. stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. aldehida. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom . njihove saro likos ti i nepos tojanosti. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca. kao i pre mnogo vekova. nadmorska vis ina. vreme berbe i nacin destilacije itd. cera. da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. emetina. cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola. Os laje. dva fenola. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka. bosiIjka. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . ketona. . U nasoj naroc. vranilovka. koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama. nc bi trebalo zaboraviti ni antib.

Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. dobili su razlicite rezultate. dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja. rad ion icama. zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. dakle. jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. Medutirn. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala. zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno . neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida. Osim pomen utog are narina. jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. . konce rtnim i drugim velikim dvoranam a . Medutim. Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. kao i u vecini s lucaj eva. Morska flora je slabo proucena. nacinjeni su i drugi preparati . i ovde. tretiranja i dr. po parkovima. Mnogi fitoncidi su izolovani. takode. u vreme najburnijeg razvoja. a to je. razne metode branja. a zivot je potekao iz mora. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini.72 LECENJE BrWEM veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina. velik nedostatak. dakle. primenjuju razlicite m etode rada i. a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze. Mnogi au tori iz raznih zemalja. od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore. ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj. opisane su im fizicke i hemijske osobine. stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. ispitujuCi razno bilje. mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima. Tako je pored ostalog. a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka.

vocne kure iii vocne. pre svega vocni.i drugih prostih fenolskih jedinjenja. sluzi. Mnogi lekari Ieee uloge (giht). dijetom. sva biljna hrana je baznog karaktera. auksina."ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa. pre svega onom koje ima mnogo hlorofila. provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom. glikokillina i raznih drugih materija. presnu biljnu hranu. pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu. masli i elarskih ulja. rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. hidrala. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima. vitamina. Vocni dani. jer je one zaista sunceva hrana. provilamina. u najboljem slueaju. povecavaju . i sve zajedno. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. pre svega meso. koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. skladiste hlorofila. lani11a .hrana. I onima cija jetra nije u redu. visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su. pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. Covek je dec prirode. a pre svega organa za varenje. koje svaka za sebe. vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. secera J drugih ugljenih. peklina. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu. i 10 prvenstveno iivu. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto. vitamina. . a lek . gwne. imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. sve se veca vaZnost pr. belancevina.. odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. Voce i povrce. on je zivo bice.LEKOVITOST VOCA I POVRCA BlUNI SOKOVI KAO LEK.i daje ishrani presnim biljem. Nanlirnice zivotinjskog pore kia. osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata. promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. Diljni sokovi. HRANA I POSLASTICA Vocni dani Hrana treba da bude lek. baklerioslalicnih supslancija. srca i krvnih sudova.

Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca. veoma varna. po trebno (oko 30 gra rna . pre svega. ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid). Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju. Jugoslavija ima divno voce i povrce. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze.74 LECEN JE BIWEM ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. Ovi secer. iIi se pretvaraju u alkoholna pica. $ecer. pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu . ali se ono ne iskoriscava l1i dovol. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to. MUS MULA Sve voce sadrii znatne kolicine secera. nego i druge soli .irna hirurskih intervencija. . Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. narocito u teskirn slucajev.i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana. sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. pre svega ka lijurnove. zapravo. umes to 3 do 5 gra ma) . pretvararno u alkoholna pica.no ni racionalno. tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek. otrov i zio pojedinca i drustva. Osirn toga. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja. Svuda preovIaduje invertni secer. za rniSice. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj. tj. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova.

. secer je i !trana i lek.4 0. dakle. pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu. posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova. jer svojim ki selinama osvezavaju.c . ogrozd oko 1.3% organskih kiselina.7%.. svi voeni sokovi sadrie najv. limunove i vinske.7 0..8 0.8 0. jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica.4 0..0 8. jer gotovo svi pokvare stomak. masnu hranu. c:Q ·U " :lE '" c:"'" . ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak. svih rad"Jih ljlldi. benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka.7 0.0 12.0 9.~ co > 81 79 82 83 84 85 85 84 92 0 '" Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje 17..~ OJ.i ~e ugljenih hidra la. rede i manje mravlje.S D.8"io.i'l !'l ::l.eme letnjih iega i drugim.. a zatim saharoza iii obi can seeer.5 0. Cilibarne.~ '2 co _ . Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne. poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad.5 73 76 69 58 59 53 48 38 35 Kao sto se vidi.6 0..4%.0 18.._ ..8 0.0 6. 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: . pre svega glikoza i fruktoza. Radnicima na teskom poslu. koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema. "0 ·c 0 ~ . Procellll/alll.. visnja oko 1. . jer se za sve vreme rada jako znoje..1 I. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu. dobiju proliv. a medu njima preovladuju seeeri.. kosacima za v .4 0.1 0.9%. vezanih i poluvezanih kiselina. u loi ionicama.4 0. svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode. pored pee i. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode.. .LEKOVITOST VOCA I POVRCA 75 Nije.0 16. a jagoda oko 0. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade. "'" tO~ .> @.S D . jer ima oko 2.c Vrs la voea . Ribizla je vrlo ki se la." :lEE co . slobodnih.0 12.-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C. a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova.4 0. n. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke. Te kiselinc daju .0 14.D ' OJ . Malina ima oko 1...S 0. kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva. . Osi m toga.5 D.c: . Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku.7 0.... ::akvo cudo ~lO su nam se pre . pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru. salidlne.

Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. pored ostalog.76 LECENIE BIUEM Linocu i osvezavajuCi ukus vocu. U nas je najpoznatiji malinov sirup. viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom. mnogi ne mogu da piju riblj e ulje. ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje.iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je . Svi se secamo iz detinjs· t va onih crvenih »medicina-. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. Na primer. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak RIBI ZLA koji se. draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim. prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. lekova u bocicarna koji su . upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi.

koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. Veoma je vazno to znati prilikom izrade zimnice.cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura. jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei. sonu.ineska poslovica kaze: . Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. tj. Naprotiv. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. najvise u jagodama. One. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi.2%) i jabukovom soku. a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. jer se pretpostavlja da lekar. kad uzme lekarski recept. Uostalom. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek. jer je deset puta veea od terapijske doze. a da osusen kupus. jer k~·sela reakcija . da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. . pored toga. kalijuma. oko 500/0. crvena. prijatan miris. u nekim drugim zemljama. a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu. dajuCi organomineralne supstancije. magnezijuma. i sirupom cd visanja. crvenih krvnih zrnaca. premoren. oskorusinom (1. treba da pOl11ogne boles niku.2 grama po dozi. Najvise gvoida ima u grozdanom (1. vrlo lepa boja.5--9 0/0. gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu. paradajz i drugo povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C.LEKOVlTOST VOCA I POVRCA 77 pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. vee da se vezuju na razna organska jedinjenja. tome ee i pomoei«. najvise u ribizlama i malinama. najviSe u jagodama. jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu. Stara k. pozna to je da kiseo kupus i paprika. U vocu. Medutim. sve to. paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin. sumpornu i razne organske kiseline.« Tu se misli da apotekar. Apotekar mora imati dva oka. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija.5%). na primer. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma. mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio. a b olesnik mora biti slep. Biljni. lekar moze biti 5 jednim. ribizla i dr. ukusno pakovanje. u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali. gvozae je sastavni dec hemoglobina. s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«. povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma. a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna. da umesto 0. a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. neutralizuju razne otrove. jer »ko u lek veruje. Magnezijuma ima od 2. a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o. jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. mala boca. vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. Fosfora ima 8-20 0/0. nocu. zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici.02 morfina ill kodeina u brzini napise 0.

Mi. Godine 1911. kupina. B2 . koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti. osobito mnogo vilamina C. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene. Od 1928. nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog. pomorandze. tzv. Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. razmnozavanj e. ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B. D). god. ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina. Danas se. ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta.ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. BI . Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna. neoljusten pirinac. E. zivotnim aminima) . Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven. koji su napravili revoluciju u terapiji. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. S druge strane. Vitamini s u hetero- gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi. sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s. ishranu.rincane rnekinje. zivimo danas u doba vitamina. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enr i i sin teMki. ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. zivcanu ravnoteZu. mladih oraha. medutim. D. otkrila njihov znacaj i . K i drugi. zna da nisu svi vitamini amini. ribljeg ulja. mrkve. a kasnije i pre ma baznoj. a v ita min 0 z e. za limunov sok. zapravo . Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi.78 lECENJE BIUEM eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj. vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. nisu umanjili vaznost vitarnina. u svesem mleku i rnaslacu sto .irovina. pa cak i njihovo postojanje. bolesti. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje. C. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine. B 6 . persuna. kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). ribizla. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvr i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza. mladu koprivu. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma. streptornicin i drugi vafni antibiotici. Cak ni penicilin. krompir. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija.

1. o d kojih je dan as pozna to vise od sedam . neuroze. astenije. ·s uvom i hladnom mestu. vitamin C i kompleks vitamin a B. . 1885. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina. Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata . god. kupus . anoreksije. 1935. spanac. Zato je bolji crni bleb od b elog. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi.i za lecenje beriberija i svih polineuritisa.i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e. pored os talih m anje vaznih. Godine 1912. a u uljima se rastvaraju vi tamin i A. sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom. svezorn biljnom. Vitamin B1 sluz. mi sli. pre svega. ulceracija i drugih bolesti.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen. E. pomorandza. Poljak Kazimir Funk je uspeo da . K i drugi. veterine i far macij e.' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju. patlidzan. orah. vi se slicnih vitamina. Posle dugih ispiHvanja. gastrointestinahnih oboljenja.iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali . Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897. a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. autointoksikacija. manje kJrompir i drugo. koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. U vo di se rastvaraj u . razno voce i plodovi. D. Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. god. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. Vitamin B1 (aneurin. a malo ga je u mleku . Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju. Nema ga u maslacu. arahis.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 79 leci englesku bolest itd. . Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom. U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom.Jigram ovog vitamina. zitne klice i mekinje. lesnik. neke salate. j er su u njima otkriveni vi tamini. Jos pre toga je. i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. gih bil jaka i zivotinj skih organa. zitna zrna. pre svega.

!imun.15 Salata 0.1 Mlad krompir 0.2.5 Brasno 82% 0.6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0. zelen Vitamin B2 (laktoflavin.ima torula (oko 4 mg u lOa g). Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. cak i u baktel'ijama. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta.80 KaliCina v itamina BI U LECENJ E BIW EM 1'azn om bili u (mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac. pre svega u psenicnim klieama.25 Spana': 0. a u svezem voeu oko 0. psenicne klice do 1. osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0. suv 0.5-0.3 KarfioI Kupus 0.1 0.1 Osusene kajsije. Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg).15 Cmi luk 0.7 Pirmcane mekinje 1. kikiriki) 3.6-2. u belom luku. pseniea oko I. ekstrakt iz slada ima oko 0. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. uostalom.3 Suve sljive.15 Stari krompir 0. .3 Soeivo 0. zatim u raznim algama. kruske 0.8.6-0. mladom krompirLl i dr.3 Brasno 60"/.8 Rai 0. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg. sIjiva 0. ra! do 1.6 4 Pirincane klice 4.3-0. u plodovima i mnogim drugim namirnicama.1-4.07 2.6 Zob 0. erno psenicno brasno do I.4-0. jabuka. Daje se po 5 do 10 mg dnevno. u drobu sis'a ra.6-7 Lesnik 0.25 Badem Banana. dinje. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina .25 Mrkva 0.2 Rotkvice 0. soja do 1. jedino ga u grozdu ima malo. narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje. Biljke ga sintel.12 Pa1lidzan Kr<llStavci 0. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati.5 Pseniene klice 4.5 mg. kao sto je.je ostalih vilamina B.7. riboflavin) Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. insektima. kliei semenja.5 Raiene kliee 2.7 Omh 0. Njegovo dejstvo vezano je za delovan. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila.1 Rotkva 0.1 Soja Boranija 0.7 Be!i kukuruz 0.3 2 -2.3 Grasak.8 Grasak.4.2 Jecmene klice 0. kupusu. mandarina.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom.2 0. pornorandza. boraniji.3 Pasulj 0. a belo ispod 0. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji. 0.18 0.12 0. kesten 0.03 0.5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0.4 Detelina AraJlis (zemno orasce. soji. i sa svim drugim vitaminima.

Jos Hipokrat spominje skorbut. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. voca i svezeg mesa. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. ova supstancija naziva se vi1aminom C. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. kukul"Uzu. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. uopste. Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu. kuk uruzu. ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. god. Naredne godine je sintetizovana. Gocline 1932 . Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv. soli i vode. slabog sunea. 1ma ga i u krompiru . Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. nedostatka bilja sa hlorofilom. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta . spanacu. Godine 1912. u neprosejanom psenicnom brasnu. masti. god. doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 81 Vitamin Ba (adennin) Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu. ispadanje zuba. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama. zatim u pekarskom kvaseu. robovima i zatvorenieima. soji. Hopkins otkriva 1906. koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca. a bora ima tama dosta. pogotovu zelenog povrca. Tek 1918. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici. pirincu. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . Sentderdi izO'luje iz 2. a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. NaroCi. malo kulturnog bilja i.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C. otpadanje mesa i smrt. inace najduze poznate avitaminoze. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina. ugljenih hidrata.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. god. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce. . Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. 2ak Kartije je 1534.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. pi r in cu i drugoj biljnoj hrani.

ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. u kupusu vise od 100 mg. vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. u gloginjama oko 500 mg. U zivim b iCima koja imaju hlorofila.000 mg). da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit. Nairne. ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. zeleni orasi Cija su jezgra jos meka. na primer. koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana. gloginje. vise od ostalih namirnica. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle. kao sto je svima pozna to. Na primer. u krvi svega 0. To mnogi misle i danas. uglavnom.Gljive nemaju vitamina C. i za kelj. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline. narocito na selima. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. Tako. narandzas ti i zuli plodovi. veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI . borove iglice. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije. Najvise je potreban trudnicama. a deci oko 60 mg dnevno. Kao sto se vidi. kupus. mrkvu. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli. kupine. od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida. primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. crvena paprika. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke. limunovi.ija. Totkvice i drugo povrce. kad se cedi. ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. Tako. ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita. Vitamin C je vrlo rasprostranjen. kao li to su sipci. To isto vai i. . Najvise ga ima u zelenom bilju. najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. u mesu oko 4 mg. ren. dakle. mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu.000 m g vitamina C (a cesto i do 3. malo i retko trosi. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. pomorandie. Oksidacijom ne sarno na vi- . Spanac se. a koja se u nas. karoteni (provitamin A) i vitamin C. dok u 100 g sipaka ima v. u crvenoj paprici isto [oliko. Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. oko 85 mg dnevno. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline.5 mg. Dakle. uto· liko ima vise askorb inske kiseline. onima koji se bave laksim poslovima 50. mandarine.82 LECENJE SIUEM Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. kelerabu. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni. IiSce perunike i persuna.i se od 1. paradajz. a u persunovom listu do 200 mg. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. Medutim. karfiol i razne salate. onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. U podzemnim organima ima ga najmanje. u mleku ima 2-3 mg. vinovo lisce i drugo voce i povrce. dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista. ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama .

a kad se biljni organi osuse. svez Spanae. a po moguestvu u neko povree. Krtol e i korenje Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari 70 46 40 30 20 8 Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva. dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000. grozde Lubenica Kruska 40 40 40 12 20 20 10 2 4 5 4 4 II. kuvana Topinambur (cieoka) Celer 10 15 5 11 8 sokoj vee i na obicnoj temperaturi. Na primer. jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo. samim dodirom 5 vazduhom. luk Cmi luk. Plodovi ~ipak Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun. kopriva oko 800 250 150 100 90 60 50 115 ISO Kiseli kupus Spanae. kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. svez Crni luk. kuvan 8-30 45 40 25 25 20 10 5 6 III. paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija. rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak. breskva Slj'iVa. Listovi Kupina. praziluk Karfiol. Svaki od njih je brzo razara. onda su gubici vrlo veliki i brzi. kuvan Salata. gubi se i ta kiselost. konzervisan Crni luk.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50 PHome jagode Kes ten. Baze. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. 't reSnja. a ako se sva tri udruze. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima. mandarina do 3. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. orab KJrastavac. Osetljiv je i na povisenu temperaturu.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 83 Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala) I. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro. on biva razoren. a u alkalnoj sredini vi- . vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. a i alkalije ga takode uniStavaju. Tepa Borove iglice Bel. perunika Orab Persun Vinov list Celer.

divlje tikve. i kome treba i kome ne treba. ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat . spanae 25-80. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90. vit a mina C. Daje se. bljusta. vitamina C. VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. slabi i bolesnici. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. kupine.iba./. crvene paprike. A bolesti su veliko zlo i nevolja. jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. drena. Ona raste svakog dana. a o lj us len m nogo vise. gloginja. purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to). Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r. plodova. zutike. ribizle. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. Karoterui 'S U na randzas te. raznih gadusa. pre svega. boranija i mrkva 50-6oo/ •. nego razni karoteni. Za vreme zime. Nema sumnj e. kozlaca. Karoteni su dobili ime po mrkvi. sumporas ta kisclina. jarebike. brusnice. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. Jer u narodu. borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. ljoskavca. Islo tako. ikarotni (Dal1cus cQI·ola). od januara do ap- . maline. natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. V'isnje . Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. ali 'tu irna i preterivanja. . rum ene boje bilja . Davanje injekcija je uzelo veliki zamah. zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. pomorandze. Riblje ulje piju deca. Divna boja sipka u jesen. Vreme ee i tu uciniti svoje. uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e.lnjem izgubi sa rn o l OOt. kao specifican lek protiv skorbuta. Us led primene s le rilizacij e. bundeve. potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. paradajza i drugog divljeg i pitornog voea. m a ndarin e. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna.84 LECENJ E BIU EM tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. Neo lj us ten krompir ku v. negat'ivno uti ce sumpordioksid. tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom. II . Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone. bolje je zlo spreciti nego leci ti. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama.

mnos tvo gadusa. kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. detelinu (lucerku). a najvise jetra. i D. Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama. pilece jetre. maslacak. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. U Japanu su odvajkada suvocu koze. treba spome nuti spanac. narocito deci. Tu. glogi'l1je. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata. salate. mrkvu. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A. koje im sluze za hra nu . drenjine. ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. pos to sadrzi i vitamin A. kajsijc. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom). Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A). maslac i skorup. koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. crvenu papriku. kupus. perSun. na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima. opadanje kose. diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_ . u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini . Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. uops te. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti). za razvijanje i jacanje kostiju. c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje. p ra teCi druge sitnij e r ibe. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom. 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova. a veI'ova (no i u vita min /I. zatim zbog arsena i fo sfora. breskve.LEKOVITOST VOCA [ POVRCA 85 r il a.000 angstrema. jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D. za pravilniji p ro met kalcijuma. jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. svezom biljnom hranom. koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A. pre svega. kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. sipak. trose sveze mleko (ne konzervisano). borove iglice. s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. sljive i drugo voce i povrce. protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i.

koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjenih suvom hranom. pa se moraju prehranjivati kravljim mlekom. a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. ergosterol bi bio provitamin D. a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . kao sto su morske alge. mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima. parazitu nasih zita. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu.i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D.onika iz vazduha. ana se nalaze . Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom. Prema tome. Tek izmedu 1920. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja. i 1923. nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. dima i magIe. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. god. gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. ad bi ljnih namirnica. Na taj nacin moze se objasniti za!. jer je tel mos tab ilan.jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama. i zas to se moglo podic. ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. Isto to vazi i za cove ka . U tvr<loj razenoj glavnici. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D. Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze. engleske bolest i iii rahitisa.86 LECE J E BIU EM Uopste. jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv.ih vitamin a u mlcku i mesu. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. jer i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom. a manje u j etri slatkovodnih riba. od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov. . da pre pocrnimo . I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. daleko od gradova i prasine. Kuvanjem. vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. jace i lekovitij e od zims kog. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa. najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. sa zelenim biljem. jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih. pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka.to je letnj e ml e ko bolje.

koje <. za hlorofi. i stena. jelovim igliicama.znaeaja. detelini (svezoj i suvoj). Mnogo ga ima nar.300 mg. grasku.J. a narocito se mn. u spanacu. algarna. direktno je vezan za zelenu boju bilja. Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni) Vitamin E je otkriven tek 1922. ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija. oporih. soji. godine. U bezbojnim mastima ga nema. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan . 1ma ga i u orahu.u hloroplastima. lako svarljiva i dobra hrana i lek. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. Pomocu sunceve energije i 11lorofila. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja. mirisnih. malokrvnost i druge bolesti. jer vitamin E prelazi u mleko. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim. kupusu. . sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima.ocito u salati. kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina. 5 jedne strane. gorkih. Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. mrkvi. a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. mrtve prirode. da kle. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti. zitirna. u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. lekovitih. kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima.LEKOVITOST VOCA I POVRCA 87 Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka. javljaju se ~zlivi krvi . u ml a dom zelenom liscu. paradajzu. U nedostatku ovog vitamina u hrani.ivih. minerala. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. Ijutih i drugih jedinjenja. a u ulju od kukuruznih klica oko 1. soji i nekom drugom uljevnom semenju. • Vitamin K (antihemoragicni) Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. o troVJlih. sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod.u pocele truliti. koprivi. 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba . s druge strane. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. karfiolu. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog . U neosapunjivom delu pseni cnog .lava sc u misicima i potkoznoj masli.ulja iz klice ima oko 1. meuu kojima ima hranlj. kao i vitamin A 'i D. dakle. mladom grasku i pamucnom semenu. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena. potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). Nagomi. krompiru. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini. kikirikiju i drugim semenkama.ogo nagomila u zenskom organizmu.000 mg u 100 g ulja. PSenicne. Bilje je izvor ovog vitamina.

tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise skroba. a pre svega vojnika. ZdravJje. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije. krajem proslog i u ovom veku. kad se proizvodi erno brasno. izdrZlj'ivost. a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od brasna iz koga je odstranjeno 15'/. elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. Do prvog takvog napada doslo je 1826. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. Do 1796.iJikom izrade belog brasna. Parmantjeova teza. Ispitivanja se vrse . u brasnu se nalaze i klice i mekinje.im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. ne predstavljaju punu hranu. oljusten piril!1ac. Od beJog brasna se. Naprotiv. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva. zavisi umnogome od nacina ishrane. godine. od psenicnog zrna odstranjuju se klice i mekinje. U njima nesto nedostaje. institutima i laboratorijama. na Ijudima i zivotinjama. bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice. hleb je ukusniji. propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije.u klinikama.nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta.s hrane. pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea. onda se jos jasnije moze shvatibi z. istina. Pr.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb. nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr.88 LECENJE BIUEM o BELOM I CRNOM HLEBU bra~na Vitaminlzaclja belog i belog bleb a U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. T. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove. Tako. lakse pravi hleb. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo- . Na osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak slucaj pravHne i dovoljne i. kao s to su secer i poliran. mekinja. snaga. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. ipak nije say naucni svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog. lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb. jer je za!pareno da je jedini pravi put naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija. u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. prema kojoj je bell hleb boIji od ernog. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno.

Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina. koji je o tpoceo oko 1846. da oS lavlja mnogo manj .LEKOVITOST VOCA I POVRCA 89 dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana. Godine 1913. ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. god.52"10. i koji je trajao oko pedese L godina. Trai. u mekinjama ima /epka. sinteticke i razne soli. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu. mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba. a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I .S0. hran ljiviji i zelraviji oel be log. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan.. koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . l7aprotiv. p~enienih mekinja i kliea. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka. a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola. voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. hral1jel1 cmill1 h/ebom i . tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke.'.'o dom. provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina. koje su usled fabrickog preradivanja. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o. a be lo pseni cno brasno sa rno 0.koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. pirinea i drugih Zita. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna. ipak se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. . mineralne i organomil1erahw supstancije. sejanja. neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki. ali bez velikog. bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore . a drugi.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. oSlaj e zdrav. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka . ~a one koji imaju sece rnu bolest. god . U izgledu su i vitaminiziran pirinac. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. preciScavanja. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog. ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb . margarin. svesno iii nesvesno. cesto bez ikakvog uspcha. Oel ovih mekinja izraduje se . kukuruz. testa i ostale namirniee. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave. a posle toga dodavati . tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. pepe la. radnog coveka. Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. Ilarocito vitamil1a E. Drugi jedan napad. Ova raspra zavr~ena je tek 1903. a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. Osim toga. vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci.izvrstan hleb za dijabeticare. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). opet. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju. secer. beljenja i drugih manipulaoija. ernog p~e­ nicnog brasna bolji. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee.

ina. primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici. jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. . vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini.e bu cistih vitamina.vratiti se prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala.90 LECENJE BIUEM te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. Trnoviti su putevi koji vode ~stini. preporucujuei kao jedino ispravnu upotr. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov. mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti . Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je. na primer. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno. riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A.

plodovi. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem. globu le. kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno.IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA Od bilja se spravljaj u razni lekovi . anda se koristi alkohol razne jaeine. Prilikom spravlj anja le kova mora se. nekad se droga sarno popari kljuealom vodom. a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. tinkture. krtote. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija. ekstrakti.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi. . Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri- pravka. voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. pilule. rizomi. Napr:otiv.ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. ulje i drugo. navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke. kao sto s u praskovi. pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko . Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. U apotekama se gotove mnogi galenski obliei. a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva. su pozitorij e i dr. sirce. Hemij ski sastav bilja . semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa. pre svega. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak­ tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. ako j e biljni organ krupan (korenje. u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. prema tome. je vrlo slozen. Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri. pa eak i kljueala voda. etar. Aka lekovit.

a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek. lz njega je. nepostojana jedinjenja koja se brzo gube. svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika. to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. mikroskop· ski sitnim zlezdama 1 1a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati. moraca. jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. na su vo m i hladnom mes lu. Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna. na primer. Naprotiv. Farmakodinamska podela lekovitog bilja). biljaka. miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani. Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane. pri· jatan miris i ziva boja. nego se sarno popare kljucalom vodom. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca . zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a. nairne. jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni. YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. najlakse i najbde moguce izvuci. lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika.na povrsini. kim a itd. neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. utoliko je k varenj e. na primer. Prosti i mesani cajevi. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi . takva smesa nije dobra. Osim toga..s a. sale pa. a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna. .92 LECENJE BIUEM Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj. Higijensko i estetsko pakovanje. lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va. znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja.Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te. . sli· cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju. Ima. sarno od k arnilice iii sarno od sleza . cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. sa tehnolos ke tacke gledan o. Naprotiv. prema tome. drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i. Vekovni obicaj je u apotekama da se. zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav. evet je najnezniji deo biljke. pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo. ako se dllie kuva. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim . ekstra· hovati lekovite sastojke. cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno. jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme. gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie . Eto zasto farmaceut.

Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd.i kore od k rusin e i zest. jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa. zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. durdevkorn. razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize. dobija se dobar caj pro tiv proli. n osa i pol nih organa . Tu dolazi do izraia ja. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. Poznavan. m oraca iii kima. I najbolji nac ini susenja. izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. srean ika iii neke druge tanin ske. plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora . kao sto je slucaj sa digitalisorn. nadimanj e i t egobe u trbuhu. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne . pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu. pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. p re svega. pa kovanja.ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. boJesnih ociju.Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen. tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. vlaga.sa cirom na zelucu. prenosa . deluj e st ip ticno. u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. kiseonik. . kamilica j e odlican t onik. razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. . svetlost. od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee.Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija. sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove . primors kim lukorn. oksidacije. bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. Pomesana sa ivom-travom. pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore . tek uzabranoj. cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka.va. . Osirn toga. Mesavdna kamilice. dakle. vi soka temperatura. sluzi. opore droge ko ja za tvara . Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije. me teo ri zm e. nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba . Sveze bilje i biljni sokovi. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje. hmelja iii od olj ena. a kad se ovoj smesi doda n an a. Na primer.I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA 93 Naprotiv. gorocvetom. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja. za ur ed ivanj e neuredne stolice. i najlekovi1ije. u va. ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo.ike. plavog uglj ovodonika . smoIe i drugih lekovitih sas tojaka. caj ce otkloniti gasove. tr ave od srdobolje. to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida. jer su u svezoj. p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja. ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. proti v proli va . Enzimi. antiflogist icl1o dej s tvo azul ena.

j er su oni najp·r irodniji oblik leka. Praskovi. he terozide. Mlevenjem se dobijaju praskov. cesce rnuekajuei. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku. 00macins tva. Ovo se cini radi taenog doziranja. osobito sa drogama jakog dejstva. utoliko ee caj biti bolji. ostatak ispresuje. jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. sapo nine. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu. od nekoliko milimetara do vise santimetara. pre svega. u zatvorenom sudu od stakla iii porculana. umesto da pomafe takvo brasno. zasticeno od svetlosti. Samlevene droge treba odmah potrositi. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. Treba ih piti bez ikakvih dodataka. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva. Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi. zasticena od svetlosti. one odmaze. p rovita min e. Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama. ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. od grade i hemijskog sastava droge. Mora se raditi pazlji vo i cis to. osobito one koji se trose pre jela. Najcesee se razmute u vodi i piju. daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. Diljari moraju 0 tome voditi racuna. u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca. tinktura. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza. presc i sl. po kafenu kasicicu i slieno. jer ima mnogo Olasnog ulja. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine.94 LECENJE B1UEM S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e.izraduju pilule.i razne krupnoce. Laneno bralino se brzo uiegne. najjednostavnije os trim nozem. a ekstrakti sjedine. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. sokovnike. rnedu iii voenom soku. ali sarno neposredno pred upotrebu. tablete. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se . . Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu. da se izbistri i onda filtruje. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe. Maceruje se odredeno vreme. razume se. fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. s licno voenim. a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti. 1 1epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide. sto zavisi. enzirne. jogurtu. jer se brzo kvare i gube lekovitost. mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso. vita mine. jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. na jbolj e u fri i id eru . Ukoliko se droga sitnije izreze.

Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. do 1. do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em. Dobro se izmesa. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje.IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA 95 Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. filtrat srne sarno opa· lizovati. Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano. izgnjeci i protera kroz s it o (III). Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika: do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em. koja se moze dobro za· tvoriti. iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. . a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. a za 1. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom). tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa.

Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. a ponekad i od vode. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne. ali isto tako i od vei5 tine izrade. sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. eesce mesajuci. Zatim se teenost proced i. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge. nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI Izrada. odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro- ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli. desetak minuta prokuva u otvorenom sudu.96 LECENJE BIWEM b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 . ali se pre upotrebe. kao i kisnica. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. cesce mesaju6i. sa srnrdIjivirn gasovima. pre svega. Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje. Sitno isecena (sito III).og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz. a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom. gipsom i dr. Zb. Posle toga se izvadi iz vode i. Da bi se dobio kval. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu. blago presujuCi ostata. a posle toga odlije se od taloga . porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin. do propisane kolieine. jer je i ona vrIo m eka.k na cediIu. Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz. kreene vode. .ine. tj . od kvaliteta same droge. Mnoge vode ni su podobne za . iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze. 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica.i tetan infuz. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida. mIrlsa i ukusa . izradu lekova. ostavi oko pola sata da se ohladi.

u dvori~tu raste kamilica. Umesto lanenog. uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka. sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode. Posle toga prelije se. aka nije drukcije propisano. ostavi da se potpuno o hl adi. a na njivi treba posejati malo lana. maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme. u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata.Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge.isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge./ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA 97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. . jer imaju mleka. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. blago pritiskujuci. iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. celo iii samleveno. kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge. do propisane koliicne. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650. kao lito je. Zatim se procedi. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola. izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. na primer. osobito domaCinstvima na selu. Infuzi od droga s termolabilnim materijama. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II). aka nije drukcije propisano. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. za sazrevanje cireva "potkoznjaka«. 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu. 111fusuI17 Digitalis. cesce mesaj uci. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek za lecenje opekotina (osobito ad suncanja). prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. a zav. pola sa ta ceSce mesajuci. . pa se oceuena gusta. do propisane kolicine. cesce mesajuCi. Za tim se izvacli iz vocle i. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu.

Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. a posle toga odlije se od taloga. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. rede iznutra. i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture). Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. Medutim. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. 500/ 0 i 700f0-ni alkohol. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). do propisane kolieine. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. Kao i za spravljanje infuza. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne. i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0. ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu. Naj eesce se koristi 40 0 / 0 .98 lECENJE BIUEM Za razliku od infuza. a u nemogucnosti iii nedostatku. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein. k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge. u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda. 3-5 g droge n a 100 g vode. Tinkture su teeni. najeesce u obliku kapljica. Jo~ vruca teenost procedi se.r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja.3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e. ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom. tj. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga. obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom. sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom . pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). Izraduju se 3-5%. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. pogotovu one jakog dejstva. Sitno isecena (s ito III). slabo presujuCi ostatak na cedilu . tj . ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. .otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje . Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida.

obe leenos ti pomesaj u. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 99 Aka ni je drukcijl:! propisano. ostavi da se s legne i izb is tri. a suvi najvise. ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije. sirupi i dr. a l:esce perkolacijom. tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. drazeji.ska. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule. - . fi llruj e kroz harliju za fill rovanje . Pos ta ukuvava nj e traje dugo. ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll. Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga. Pos le toga se odlije. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg. I zrada. a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih. sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom. cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi . poklopi i drii u podrumu 8. taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja.10 dana cesce mesaj uCi. tek uzabranog bilja. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in. zitki ekstrakti imaju gustinu meda. taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni. zivo bilje za spravljanje ekstrakata. dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. pod snizenim vazdusnim pritiskom. dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. zbog cega nemaju mineralnih soli. da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija. osobito onih jakog dejstva. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze. raz li je u bocice. rastresitih komada. tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) . U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca. rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom. 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. tablete. Zilki i suvi ekstrakti. ostatak se dobro iscedi.

Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja. cicvarica. Masti mo· raju biti sve:le. svinjskoj masti. Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. Maceracija obicno traje oko mesec dana. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. Ka~ica. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i. konzislencij l!. ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc. Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri. neu:lezene. minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo. poma· zu dejstvo sluzi lana. a a ko droge imaju tanina (opore). flegm ona i apscesa) . IIi se kuva s malo vode. stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri.100 lECENJE BIUEM Upotreb ljava se najbo lje bela vin~. . nekad se s la\' lja sto toplija . Ma· terije koje lako vetre . Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu . ovas. bolje je upotrebi ti crno vi no. dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJ bo1je dejstvo. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge. p revij e cis tim platnom. pirinac i dr. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep . S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e. vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova. njenog fa r· makodinamskog dejstv a . Ovo je potpuno opmvdano. po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. Lekovite masti se izraduju u emajliranim. vosku. dunje. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. pre ko toga se s tavi loplo. gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. lanolinu i drugim podlogama. melem. a nekad hladna kasica. a isto tako . u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. terapijske svrhe i bolesnika . belog sleza. kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju.

Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe. stanje uhranjenos ti.3 3.4 4. 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. osu~imo i dobro zapakujemo.izraduju razni lekovi. ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku. tezinu bolesti. Po~to mi Ziov. na pol. Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja. Kao ni pica. protiv smetnji u zelucu itd.raju u gra mov ima.i mo u umerenom klimatu. jer duzim stajanjem gube lekovitost. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). . Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. polako.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine.ie­ va zivo bilje je lekovitije od osusenog. sirovo i osu~eno bilje. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao. stavljanje lista bokvice na posekotine . Gorki lekovi se uzimaju pre jela. ali kako je to ~esto zametno. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i­ nlOCl.iii supena ka~ika vise puta dnevno. to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita.IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA 101 Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna . Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo. ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t. Pre svega. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od 1 2.i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove. Suve d. odjednom pOptti. Od njega se . treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~. na primer.roge se dozi. nego postepeno. ili 6 do 9 grama k?re.n prsta. zavisi od uznista bolesnika. ni lekove ne treba naglo. Za lek se koristi zivo. trudnoca) i dr. ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. razna fiziolo~ka stanja (menstruacija. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. U vecini slu~a.jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu.7 7-14 14-20 20-70 godine godine godine godina godina godina godina 1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza Osim lIzrasta. a neka domacm stv. jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube.

To nije dovoljno. To je dobro. ali se oni greju na vodenoj pari. mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu. Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja. los go re j e ako se kuva u otvorenom. smilja i dr. majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku. j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. zasladiti medom i piti. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je. pozitivno utice na bolesnika. sve do nove . ruze. da bi se iz nj ega sva sluz izvukla. rakiji. ali ne odjednom. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris . Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . cmog sleza. stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije. sto psihicki. VeCina cajeva se tako spravlja. Izvesni lekovi. Na isti nacin mogu se spravljati . n evena.i lekoviti zejtini i masti. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. treba ostavit. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). turcinka. cesce mesajuci. nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata.i be li slez. nepoklopljenom sudu. poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana. razblazenom alkoholu i tome slieno. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca. vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. nanu. Pogresno je kuvat.i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi. nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti . majkine dusice. lavande. zavo mjaka. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice. liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati. Za to je pogresno kuvati kamilicu. pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine. jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. Droga se sto bolje isitn i. dodaje se cvet razlicka. pored ostalog. ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. a osobito sa decom. lipu. poklope i ostave krace iii dll ze vreme. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«. jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. Cvece. Medutim . osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje. Uglavnom. zatim treba procediti . uvek se mora dobro izmesat i. To pomalo lici na madiju.102 LECENJE BIUEM NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. nije dobro sto svi taj koren kuvaju . u poklopljenom sudu. eesce meSajuci . j er kuvanj em gube. Na primer.

Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane. cemerikc. ogrozda. lincure. perunike. eve to v i tin'ice iii kamilice. To ne va lja.uva. belog i crnog sleza. treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii . 2. bunike. rastavica. lipe. Ijubicice. oraha.lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA 103 zetve. suncu i s l. vranilovke. pasdrena. jer se moze desi ti da u starim ima ples ni. pitome i divljih vrsta nane. jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. vetru. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana. bosiljka. pitomog i di· vljeg kestena. matienjaka. idirota.0 jedna vrsta. ribizle. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. gaveza. bre· ze. vranilovke. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c. sladica. breze i belog bora. pitomog kestena. tao tul e. korijandra. kiseol1ika i z vazduha. dunJe 1 lu· ben ice. jablana. 7. iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice. maslacka. necistoce i /lagle promen e temperature. trave od srcJobolje. lana. gumske jagode. kieice. ali zato mogu nabrati kicice. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11. ~umske jagode i maline. trna (trnjine). borovnice. pallcini . koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se L esko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. crvi i drugih s leloci na. podbela i dr. anisa. . zove. ro treba bac ili ili. trave·ive. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. Pup 0 I j c i majske ruZe. kima. cubra. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka): 1. supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini. o . o~. saJepa. pticama. kisi. na prasnjavom tava. divizme. kal"bola. trna. crne i bele slaclce. misevima. sreenjaka. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu. podbela. gorke deteline. turcinka i drugog neotrovnog bilja. vitost pod razornim dejstvom vlage. crne topole. zubace i dr. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza. u karton. ruzmarina. 4. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. koje sc moze ceS lo prove travati. sunceve sve /loSli. sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom.koru~e i dr. kupine. maline. nu . Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. ha jducice. ali mora biti zaklonjeno od sun ca. zalfije. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) . Ijubicice. sen u. pirevine. a novo s lavlj ali u nove kutije. sapu njace. 3. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom . s pa liti . hajducice. l oplole. Mnoge droge napadaj u in· sekti. to je za brdane i pJanince oman itd. mracnom i hlad nom meslu. kolomasti. bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to. svinjca. jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. gloga. persuna. drena. jagorcevine. jo ~ b olj e. kantaliona. jos bolje. bokvice. podubice. troskota. Svaku bi ljku. 6. sitnice i dr. Ravni· cari n e mogu imati lincure. skim kutijama. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez. m oljaca. ruze. S e men j e bundeve (duleka). Icpo osu. belog i crnog sleza. koje se potpuno za lvaraj u. S. moraca ali anasona. . Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja. ocJoljena. trandavilja. iznad sta le. kukureka . lavandule.

Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi. Caj je.odnim slojevima. jer se u celom. procedi. mal~ne. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka. DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. lek i sredstvo za osvezenje. osladi i pije. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no. caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit. provitamina. jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. . a u mnogim predelima je Josa voda. poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. a u ratu jos skuplji. zbog cega je nepristupacan sirokim nar. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak. vee prema tome sta se zeli dobiti. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. tanina i drugih korisnih sastojaka. ali je skup. Pet e I j k e isanj a i tresanja. Osim toga. oskoruse. mlak i hladan caj. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode. Moze se piti topao. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke. pa tek onda procedi. 9. veoma prijatan. lipov cVe! i dr. I u mimo vreme caj je vrlo skup. poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta. tanina i drugih korisnih sastojaka sipka. razume se. jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. . ljuske od ja buka. kru sa ka i dinj a. list kupine. u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost. glavni lekoviti sastojci sipka. krecna i gvoZdevita voda. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak. u poklopljenom sudu. kru skc. kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode. jer se bilje u apoteci tako cuva. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji. treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti. vrlo skupo plaeena. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege. Bolja je meka nego tvrda. 10. jer saddi v. ogrozda. ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina. sv ila od kuku ruza i drugo. nesumnjivo. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas. onda se ostavi 1 do 2 sata. Ovako nacinjen. Pre svega. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta.i tamina. sumske jagode. svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina.104 LECENJE BIUEM 8. jarebike). neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini.Naprotiv. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . ribiz)e. kiselina. najzdraviji i najlekovitiji.

pl odov i. trudnica ma. bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka. sva ki za sebe iii u smesi. musmule . Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C. provitamina. narandi. dojiljama i sv im s labunja vim osobama. oskoruse. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan. divljih krusa ka. jer se izra duju od vitaminskog hilj a. decj i domov i. pijanstva. nl! treba ga du go kuva li . boles nic im a. a li dobije prijalniji miris. dunje i drugo voce se istruze na trenici. jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) .asto i zuto vo. stavskih i drugih oporih matcrija (tanina). divljih jabuka. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. Divlje jabuke. Is to tako se ceni oporo i kiselo voce. gloginja. m a lin a. mus mula iii nekih drugih pl odova . tj. U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. lIt oliko vise vil a min\! izgub i. vilalllinskilz kO/lcenlrala. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. Svaki ovakav koneentrat (pekmez). bo rovnica. 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori. kru s ke. jer uk olik o se duze ku va . Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm.Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce . savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. iscedi. brekinja . . zapravo. Nazi- . . Nazivaju .:'e. dobro zap us i i c uva do upolrebe.Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. biljnih kise lina. pl-edsta vlja citav j edan arse nal.IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA 105 Jos lepsu boju (k. pazeCi pri tom da ne pregori. Prie njcm. Sumsko iii uivlje voce. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. U sva kom slucaj u.ilis ta. trnjina.i h i vitaminskim ca j evil11a. raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. saspe se u mlake teg le ii i boec. bolnice. sumskih jagoda. u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. Cim se izvadi . Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. osko rusa. Vocni ~jcvi.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. samo uno koje nij e otrovno. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. internali za s kolsku decu i vojska. sipak izgubi jedan d ec vilam ina. a zatim dosu s i II peci iii stednjaku. erveno.1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l. razume se. drenjina. Najvi se se ceni rumeno. jos dok je mlak. pravo bogatstvo raznih vitamina. ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc. i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. Ti pekmezi su. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo.

Oni se toee u svim javnim lokalima. Lipov evet je najcesCi narodni caj. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. ribizle. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. sarplaninski caj. imali bi v. Nasi bnlani i planinei. a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. 'kamilica i drugo. Njima se lece mnoge bolesti. da vrenje ne bude suvi se burno. nego tiho i postepeno. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para. Isto tako se pije [ nana. »upalili «. preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J. vrani lovka. drZi se oko pola sata. me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. Izrada zamene za kineski caj. Racli prijatnij eg ukusa. Uvijanje. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi. . Osuseni voeni caj mora se herme[. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell. maline. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju.m voccln. sumske jagode i ogrozda. .ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea.U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. tj.106 LECENJE BIUEM vaj u ih raznim imenima. zova.ick i zapakovati . pojede stoka iii istruli. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda 200 100 100 10 10 grama grama grama grama grama Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi. sa sto manje d rZaka.isea od kupine. a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen. parenje i vrenje ponovi se jos dva puta. osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle. jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se.

nega lditi. pogotovu za neke trudnicc_ . -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija. na·na i limun deluju protiv povracanja. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee I i u narodnoj medieini. ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. ren i slaeica lzazivaju osecaj topline. uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena. a matienjak. i 0 tome se mora vodili raeUlla. lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. ne poznaje se tacan hemijski sastav. uglavnom preventivna blaga sredslva. Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje. Na primer. sto je za mnoge osobe vrlo vaino. . Isto tako. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje.nego bolesni'k«. pre svega.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna. slieno kao beli slez. Daleko od toga. Cesto se cuje da »ne postoji bolest .el1ag sasrava.sllsi «. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji. a hrastova kora zatvara. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow.i glavna. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane. jer se zbog toga najc':esce zakasni. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. Uostalom. dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine. Ipak. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo.nane i matienjaka i tome slieno. a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze. slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove. deluje zaustavljajuCi proliv. nego obieno njih povise. saIep. kora krusine otvara. Ianeno seme. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. ona . U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja. tj . a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno. jedna od lih materija je pretezna . utoli'ko eesce upotreblj ava ova. avionu. na brodll iIi stani. po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri . a zalfija deluje potpuno suprotno. jer su biljke slai.. To nikako. jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj.

gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en. preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova. dunjino se me. kopriva. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. zdravac. crnog i belog sleza. Opore biljk e. 4. odlije i time ispiraju usta. paprena i ljuta jela. ne piti s drugima iz iste case. zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode. podubica. strugane jabuke. oso bito zaraznih. procediti i time ispirati usta i grgljati.108 LECENJE BIWEM Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo. tj. BOLESTI USTA P. bunom. tatulom. ostaviti 2 sata. izbegavati slana. S. mu~mule. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. 7. Iednake delove !ista podbela. 8. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela. bun ikom. Za ispiranj. salep i drugo. opijumom. zube redovno prati posle svakog j ela. birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. 1. za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi. . m edu kojima ima i patogenih. sreenjak. 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. odliti i grgljati. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje. odmah poklopiti i posle pola sata. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme. kao ~ to je to.e usIa.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. stoji pola sata.ice (titrice).ie mnogih bolesti. 3. jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu . Po 2 supene ka~ike titrice. tj .oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta. koren crnog gaveza. trava od srdobolj e. a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela. bedrinac i dr. k iseia. kad se prohladi d ekstrallUje. zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati. hrastova kora i sisarke. naprotiv. 6. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka. Zbog toga je potrebna stalna I i br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. grgljati i naj zad popiti. moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka. pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena . ocediti i time ispirati usta. usJed eega nastaju razne komplikacije. ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu. zalfije. jedieem i drugim bilj em jakog dejstva . osobito hronicnim bolesnicima. Sto se tiee ishrane. s lucaj s velebilj em. onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice. U ustima im a mnogo mikroorganizama. zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode. Ovo blago bilje deluje spor ij e. Zbog toga us ta treba drzati cisto. kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra). Dve kasike kamiJ. 2. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. Zbog toga se.

Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica).KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM 109 9. procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. dobra iscediti i pome~ati sa salepom. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. 29. kao pod 18. Po 10 g korena ratanije i zdravca. 15. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. na kraju. hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije. maticnjaka. !ista pitome nane i maticnjaka. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. zdravca. Dva deset grama miloduh a. i. tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. kao pod 18. kao pod 8. da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. Po 5 g bedrinca. 22. ocediti i time ispirati us ta. kamilice. posle svakog grgljanja. 27. biti kao pod 8. kad se ohladi. kao pod 18. 21. . Jednaki delov i kamilice.J 25.i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza. 13. popiti. Caj treba ddati sto dille u llstima. kad se ohladi. na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica. puklopiti i posle 6 sati ocediti. 14. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode. kamilice i nane pome ~at i i upo tre. poklopiti i. Ovo je dobro i za decu. kao pod 8. o s koru ~a. idirot a i gaveza sitno izrezati. Po 10 g hrastove kore . belog i crnog sleza. koprivinog lis ta i kamilice. podubice. 23. podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. 26. 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode. nane i planill'sk<>g /5ubra. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. kao pod 18. iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. j er je mirisno i nije mnogo oporo. maticnjaka i zalfije. kao pod 18. 24. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka. Po 10 g rizoma zdravca. ribizle i pi tome nane. 11. cimeta i anisa. maline. kao pod 18 . 19. Po 5 g musmula. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. 18. kamilice J zdravca. kao pod 18. pa time ispirati usta (grgljati ~to duze). 12. 16. pitome nane i zalfije. divljih Jcru~aka i lista pitome nane. procediti i tim caj em ispirati usIa. Po 25 g n ane. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. poklopiti i posle 4 sata ocediti. 17. kad se ohladi. miloduha. pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode. limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica. Po 5 g lista kupine. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode. Po 20 g hrastove kore. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije. 20. . za lfij e i kupine. 10. 28. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode. Po 5 g :lalfije. kao pod 18. Po 5 g zdravca. J ednake delove idirota. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca. korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati. kao pod 8. Jednake delove cve ta majske ruze. kao pod 18. !ista nane. kao pod 18.

7. Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu. jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . sa mocu i potis tenost. !cardamom i dr. 6. nane i mati cnjaka.10 III ace bilje. sma nji. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca. uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna. kao pod I. a u in os trans tvu zna lno vise. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode. pre svega. kao pod I. . zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra. medu kojima prvo mesto zauzima litriea. slatkog korena i osusenih sumskih jagoda. kao 4. kao pod I. ocajanja. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. kao pod I. 1. a od inostranog karanfilic. To je. sial ki koren. presni m povrcem i vocem. pomorand ze. na zalost. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom. hi gijena usta i. pravilna is hrana sveiilll.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi.110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA LECENJE BIUEM Neprijatan zadall. ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. kao pod I. putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji . SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a. tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka. uop s te . smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. nikad je nemarno dovoljno«. hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <. Medutilll. limunova i pomorandzina kora. U nas manje. maskira neprijalan zada h iz usta. najkvirc. donek le prikrije . U Londonu. eugenolni bosiljak.u organima za varenje. nikom nismo bile dosadne. uopste. god. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica. 2. miloduh. slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti. uredna s tol ica. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I. a drugu uvece posle obeda. ali. 1ma vec i broj naseg i s tra n. Po 1 kasika miloduha. izb egava nje dru stva i. 2 karanfilica i 1 kasika lista nane. gasova. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. 3. 5. Pari:w i drugim velikim medicinskim centr.

a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om.ti i upotrebiti kao pod 7. 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. ocajnice. bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom. 5. nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti .i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. ostaviti 15 minuta. a sladak posle obeda. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. 7. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. 3. Po 20 g moraca. a s to je n ajvaznij e. odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti. Iednaki delovi kicice. neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice. U bo rbi protiv mraka i neznanja. pitome nane. kolicina se odreouj e prema uzrastu. Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came. ocajnice i majkine dusice. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode. lekovitiji caj . Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. maticnjaka. Iednaki delovi anisa. treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu.i korij a ndra i 10 g korena angelike. najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM III Nail narod danas manje. kao sto su morae i anis. potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma. smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t. 1. kao i u drugim slucajevima. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja. 2. I ovde. 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade.i u cis t sud i preliti sa 2 decili- tra kljucale vade. ocediti i nezasladeno piti pre jela. zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure. anisa. 9. Ko ne maze da podnese miris tHrice. kao pod 5. rastavica i pelena. 4. Neza. Iednaki delovi kamilice.s laden caj piti pre jela. protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima. 8. Caj ad kaIllil ice i piro m e 1 1ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. anis i kim se moraju prethodno stucati u prah. 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. majkine dusiee. kao pod I . pitome nane i matienjaka. kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice. Po 30 g moraca. kima . Morac. 6. Punu su penu kasiku titrice s tavit. To je na mirni ca koja se veoma tesko var. maticnjaka. . gasova. jer je i med lekovit. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima. kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu. nane i siSarica hmelja. Kad se preliju kljLlcalom vodom. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti.

ali se pre thodno mora prokuvMi. 19. kao pod 9. lipe . 11. kao pod 9. 3. kao pod 9. m e tvice. prokisne. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda. lincure. ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is) . Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. kao pod 9. ka mili ce i vra nilovke. idirota . Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. 12. Po 30 g kam ilice.i timij a na i 10 g m at ic njaka. Po 30 g na ne. 17. Po 25 g hajd ucice. moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. kao pod 9. dakle. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova. 15. odlije se od taloga) . Pije se svakog sala po 1 kasika. majora na. da omeksa i. jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. idirota i kud rave nane. 2.112 LECENJE BIWEM 10. . kada se ohladi. lincu re i na ne. kore gorke pomora ndze. Bolesnik mora traziti po moe lekara. 13. Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela. Po 20 g nane. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima. moraca. kao pod 9. oni koji pokrivaju. koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n. kao pod 9. ali nezaslaeleno pili pre j ela . on e opo rog ukusa. oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. 16. karnilice. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e. majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike. naljblaii le kovi. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke. kao pod 9. pogotovu kada je u zapaljenju.ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9. Po 20 g kicice. 14. 15-20 minuta. angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. 18. zasladene m edom ili voenim sirupom. 1. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. pre svega one koje u sebi imaju slu zi. jer se brzo kvari. mo raca i raslaviea. a one koji nisu gorki posle jela. Po 30 g 'nane. ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini. a kiselina drazi sluznicu. pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e. Po 25 g vra nilovke. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni. id iro ta i odoljena. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane. Po 25 g m ajo ran a. kao pod 9. Po 30 g vranilovke.

zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati.i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. . podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. Po 10 g piskavice ili grckog semena. leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . 15. pomesati. pogotovu bolesnici koji dugo boluju.i ernog sleza. neprij atnog uJeusa. Da se m i r-~s i ukus poprave. pomorandZe. kamilice i podbela.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti. pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane.KOl E SE . Neke osobe ne podnose evet divizme. eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. 9. malina. jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. navedenih ra nije pod 5. vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. Ovde je naveden veCi broj recepata. 13. podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu. iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . odmah poklopiti i posle 2 sata odliti. odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti. Po 20 g korena i cveta be log sleza. otufnog. zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose. smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. prema ukusu bolesnika. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. lista hajduci"Ce. Pedeset grama korena belog sl eza . Prema tome. Po 2. .') g lista belog . cveta nevena. BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL. 10. popariti jednim litrom kljuca le vode. maticnjaka i bokvice pomeSati. islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice. Po 109 cveta brdanke. jer im drazi organe za disanje. Po 10 g korena omana. Po 10 g eveta ernog i belog sleza.I ova sluz je bljutava i otuzna.Sluzi su bijutavog. kamiliee. nevena. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. . tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan.preli. crnog gaveza. kiselih visanja. slucaj odrediti lek. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. piti po 1 supenu kasiku svakog sata. popariti sa pola litra kljucale vode. 8. Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu . 11. ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. 14. Po 20 g eveta kamiliee. zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. 7. pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice. 12. pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje. Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. podbela. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog .UlTi MEDICINSK IM BIUEM 113 4. kamilice. crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. ribizla. 6. lekar ee za svakJ. 5. jabuka i drugog voea. 'usta ~ jednjak.

lravu·ivu. selena. slatkog korena i pirevine. ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. Po 10 g cveta kamilice. kao pod 2. anisa i porno· randzine kore. Jednaki delovi hajducice. kao pod 2. petrovca i kima. crnog sleza i kamilice. od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. crnog gaveza i reuma. kao pod 2. Po 25 g korena crnog gaveza. 9. nanu . Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice. 3. cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. kao pod 2. 2. Po 10 g korena selena. kamilicu. kao pod 4. selena. korena belog sleza. Jednake delove hajducke trave. CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA (Ulcus ventriculi et duodeni) 1. steze. Iista pitome nane. orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti. 4. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a. dana kad god se ozedni. KATAR ZELUCA (Ga stritis. lipovog cveta. pe t rovac. crnog gaveza. k. kamilice. vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea. buacka i dunje. skinuti. kao pod 4. Osobe koje ne podnose gorko. dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice. 7. piti u toku dana umesto vode. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu . Po 20 g majkine dusice. podbela. smilja. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. . Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode. kao pod 1. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo. mogu za· sladiti caj medom. kao pod 2. debelu koku. B. gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. ocajnice i cveta trandavilja. lista bokvice. Piti 2-3 puta dnevno.icice. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza. orahovo lisee. ruse.114 lECENJE BIUEM ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE. Po 30 g lista pitome nane. hajducice. ali da ne vri. 10. 2. kao pod 4. maj. belog sleza i pirevine. 11. kao pod 4. belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja. I ovde eemo navesti veei broj smesa. 6. od verema travu. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. Zimi se kuva caj od os usenih listova. 5. vodopij e. Po 10 g korena omana. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. Po 20 g kamilice.

sacinjenih od neotrovnih biljaka. rusomace. kao pod 1. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca. a dobijaju se jedino na Ickarski recept. ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu. 2. zalfije. stadi ca i lrave od srdobolj e. koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. kao pod I. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza. talula. betog steza. !is la be tog i crn og steza i rusomace. oma na i pirevine i po 10 g moraca. kao pod 1. Po 15 g korena crnog gaveza. lipovog cveta i slatkog korena. angelike. s ladica. 8. idirota i moraca i 10 g kamilice. kami!ice i moraca. a ni sa i cve ta tra nda vitja. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane. 6. kao pod I. 3. Po 10 g ki cice. sladica. betog steza. Po 15 g kore na crnog gavcza. !ipovog cve ta . Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. 7. Po 25 g cve la podbeta. Medutim. kamiIice. s latke paprati i s lavelja . OBOLJENJA 2ELUCA Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et. crnog gaveza. Medutim. 4. Po 20 g kantariona. ma lic nj a ka . iatfije i ruse. 9. 4. omana i idirota. hajducice. postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena. bunika. . cvela lava ndute . bo kvice. Po 25 g kore na crn og gaveza. cve la tra ndavi tja i lrave ruse. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu. k ao pod 1. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva. Po 25 g korena crnog ga veza. kao pod I. jer lake mogu izazvati teska trovanja. kao pod I. neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. Po 20 g ka m iti ce.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM 115 3. kao pod I. kamilice. Po 15 g kantariona. pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji. ka mili ce. a narocito cira dvanaestopalacnog creva. odnosno sa hioscijaminom. korena mas lacka i kore krusine. kao pod 1. kao s to su: velebilje. maticnjaka. angelike. beli bun i mandragora. koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. kao pod I. 5. hiperhlorhidrija) Mnoge osobe boluju od ove bolesti. 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. 10. kao pod I. po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena.

Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. kao pod 1. 4. 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu . zove. kima. Po 20 g gor k e deteline. Po 25 g pelena . Po 30 g lincure. Po 25 g korena idkota. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike . lincure i rudinskog pelina. ko moni ke. . _ 5. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova. angelike i ruse. h ajducice. 2. kima i idirota. hmelja. po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike. kicice i komoniJke . u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. Po 25 g blazenog ckalja. u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill . kao pod 1. kao pod 1. kao pod 1. Po 15 g idi rota. trave-ive i grcice. trave-ive podubice. omana. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. idirota. nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. 3. 9. 6. podubice. Po 25 g kokoca. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. Po 20 g trave-ive.. angelike i lincure. kao pod 1. pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj. kao pod 1. Po 20 g korena selena. POREMECAJ VARENJA (Dispepsija) Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. kim a. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. 7. ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. ko re od gorke pomorandze. 8. m oraca i korij andra i po 10 g lincure.116 Smanjeno lu~enje zeluda~ne LECENJE BfUEM sone Idsellne (H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a) Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica.ive h rane boga te celulozom . kao pod 1. cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. k ao pod 1. kicice. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. Po red razn ili tegoba u trbuhu. Na primer. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. j er j e varenje o teZaoo i uspore no.

sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi. 5. Topli oblozi na trbuhu. Po 30 g hajdu ~i ce. 1. Znaci oboljenja su proliv. Po 30 g moraca. pored os talog i razni biljni leko vi: 1. Od vehke pomoei su tzv. podubice. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka. kr~anje u crevima i druge tegobe. odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v<Y.Ie. Po 15 g kima. 10. hajduOice i po 10 g trave-iove.mati 3-4 puta po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela. lincure. 15 g kamilice i 5 g kQre krusine. Piti umesto vode. kao pod 1. Po 50 g idirota i oman a. 30 g dunji nog semen a i po 15 g trave od srdobo lj e i na ne. »voeni dani« iii »vocne kure« (v. Po 15 g lis ta pitome nane. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta. gorcice. 4. Po 40 g korena idir ota i lincure. osobito posle jela. 3. 2. pre svega. smanjuju tegobe bolesnika. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice. U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se. idirota. k ao pod 1. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima. omana i 10 g pirevine. ko rijandra. a kim u a vanu s tu ca ti . gr~evi 1I trbuhu. ostaviti ukraj stednjaka 1 sat. id irota i maj kine d usice i 10 g kima. kao pod 1. k ima i anis a i 10 g nane. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke. anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane i plodova p asdrena. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode. 6. maticnjaka. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena . kao pod 1. gorke deteline. sve dobro isitniti . za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i. lista koprive i korena pirevi'l1e. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. kao pod 1. sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom. kao pod 1. ma ticnjaka i h ajduoice. 11. 2. Po 15 g kieice. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati. 7. is landskog lisaja i 10 g trave-ive.KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM 117 ne h rane. prtome nane. tan ina (oporih materija). 8.-4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela. Po 15 g kamilice.i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). kao pod 1. jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. Osobita painja se obraca na ishranu. nadutost. pi-ti 3. . kao pod 1. 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode. kada se s ml a~ i. osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. kao pod 1. poklopiti i posle 2 sata ocediti. 9. lanenog i dunjinog semen a. ZAPALJENJE TANKOG CREVA (Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no.

20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista. nane. kao pod 2.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. Po 15 g lanenog i dunjinog semena. Po 25 g kamilice. koristeCi hranu koja se lako vari. Po 25 g srcenjaka. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni. nane. nane i t·roskota . kao pod 1. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota. Po 25 g lista oraha. 7. ostaVli. trave-ive i rusomace. vranilovke. lis ta borovnice i bokvice. hajducice i borovn-i. pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. 8.ifenolska jedinjenja). bokvice. ZAPALJENJE DEBELOG CREVA (Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva. steze. Po 20 g troskota. trandavilja.118 LECENJE BIU EM 3. ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci. timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. prvenstveno namimice s malo celuloze. lis ta bokvice. 4. 11. Da ne bi doslo do navikavanja. Po 25 g !ista koprive. kao pod 2. kao pod 2. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI. Po 25 g islandskog liSaj a. To se postize posebnom dijetom. posto je kolitis dugotrajna bolest. trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice. Pre svega. 3 supene kasi. trave od srdobolje. sve pome~a. srtenjaka i trave od srdobolje. 10. otajnice. kao pod 2. kao pod 2. 9. ocajnice. kao pod 1. Po 20 g korena repuha. Po 25 g majkine du ~ ice. vranilovke i rusomate. potrebno je menjati cajeve. kao pod 1.ice. bokvice. vranilovke i karnil. 4. 3. kao pod 1.i krvavi . po 10 g cveta majske ruZe. tj.i: 1. 5. Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi. pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak . pektini). U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev. . Daju se i raz:ni lekovi. zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu. 6. pod bela i kflmilice. nane i cveta kamilice. Po 50 g lubenicarke i steze. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi.ti i upotreblj ava ti kao pod 1. 2.ce. Po 25 g hrastove kore. 12. rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti. uzimajuCi uvek neku drugu smesu. kamilice. Prolivi su vdo cesto sluzavi. Po 20 g trave std e. koprive i hajdutice. kima i rnorata. kao pod 2. kao pod 2. azulenogene materije (antiflogistika. kao pod 2. Po 20 g srcenjaka.

kao pod 1. kao pod 16. Po 10 g odoljena. vranilovke. kao pod 1. rizoma idirota. trosko ta i bokviee. m aline i kupine. kao pod 16. kao pod I. nane. Po 30 g Iineul'e. podubice. dodati 10 g rizoma pirevine. oraha. trave od srdobolje. Po 10 g dunjinog.3 doze. kao pod 1. kao pod 1. kao pod 1. Po 5 g pupoljaka od erne topole. srcenjaka.j srcenjaka. i·s landskog lisaj a i plodova borovniee. Po 10 g eveta kamilice. Po 10 g majkine dusice. Kas iku salepa. dodati 1 kasi·ku korena selena. popiti u 2. 8. pitome nane. ocediti i. 24. lanenog. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja. kao pod 1. po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike. pirevine. drunje. kao pod I. 13. 22. Po 10 g stde. hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista. dolivajuCi isparenu vodu. majkine dusice i kamiliee pomesati. poparit-i jednim litrom kljuca·le vode. Po 10 g planinskog cubra. pirevine i emog gaveza. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. 18. idirota i kore krusine. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena. 11. 12. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode. odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje. sumske jagode. 25. majkine dusic e. nane i odoljena. maticnjaka inane. kao pod 16. trandavj. 7. 20 g kamilice i 5 g maslacka. 28. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja. 17. miloduha. lavandule. emog gaveza. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane. kao pod 16. Po 15 g kore krusine i plodova pasd.ena. kao pod 16. srcenjaka i zrelih borovniea. Po 15 g maticnjaka. 9. planinskog cubra. kao pod 16. 10. Po 20 g s teze. 21. ocajniee. lineure. kada se ohladi. kao pod 16.o pod 16. . Po 10 g planinskog cubra. 27. srcanika. 14. ocajniee i pitome nane. nane . b. borovniee. samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane. kao pod 1. Po 30 g idirota. Po 10 g ploda pasdrena. vranilovke. kao pod I. rusomace. borovih pupoIjaka. belog sleza. po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke. Po 10 g planinskog cubra. miloduha i islandskog lisaja. Po 30 g kantariona. kao pod 16. mravinea. 6. odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. kao pod 16. kuva-ti jos 5 minuta. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje. kao pod 16. kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM 119 5. 16. hrastove kore (u prall stucane). korena angelike. jabuke. 23. 19. Po 20 g ocajniee. 26. koprive. buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna. Piti u toku dana umesto vode.Jja i divizme. kao pod 1. 20. 15. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka. majkine dusice i hajduciee.

Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta. koren srcenjaka. pogo tovu kod deee. list m edvedeg grolaa. zecje stope i kamiliee. Protiv proliva pomazLI. maticnjak. 15. srcenjaka (P. Strugane jabuke. 10. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a. maticnjakom i t ~tricom. ribizle. U svako m slucajli. kao pod 9. stueano dunjino seme i drugo. bislorla) i lubenicarke (San. pre svega. hras ta . Po 25 g majkme dusice. cera. kao pod 9. nana. dunj e. ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. trave od srdobolj e zdravea. l iva trava. 7. 2. slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce.120 PROLIV (Dijareja) LECENJE BIUEM Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje. eveta ernog i belog sleza i lista podhela. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. 6. Po 25 g lista od nane. ma line. oporih. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti.1 g eveta kamiliee i lista nane. za. 4. nego blage caj eve od l1al1e. hrastova kora. list i plod borovn iee. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. bokviee i troskota i 10 g nane. lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. 5. Po 2. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. koprive. kruske. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. taninskih materi ja. kamilice. s umske jagode. razne vrste stavolja (Rumex). zdravae. lis t i koren koprive. zir i ~isarke. oeediti i piti u toku dana urnes to vode. petrovae. Kad se ohladi. kao pod 9. jabuka itd. vranilovka. 12. 9. beli luk. S. kao pod 9. osobi to dece. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. ogrozda. biljke koje imaju stavoSkih. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. kao pod 9. sam iii zajedno sa nanom.guisorba) i 10 g majkine dusiee. bolesnik mora traziti pomoc lekara. semena dunje i lana i lista nane.tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. kamiliea. list ernog sleza. roscica. kil1eskog ca ja. Po 20 g trave od srdobolje. list kupine. lormenlilla). trava-iva. rule. . al i ne l1ekuvallu vodu. trava od srdobolj e. narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. 11. Cubar. kruske i bokvice. lalfij e. s rcenj a k. bokvice. 3. hrastove kore i srcenjaka. Po 30 g stde. 13. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . stefa. Us pes no deluje kantarion. borovruee i oraha. kao pod 9. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. 14. idirota. 1. plod zesljike i kantarion a. Samlevene hrastove sisa rke.

zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice. a osobito na mozak. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza. dunja i musmula dobro isitr. kamilice i hajducice. majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka. TVRDA. 31. 25. nadutost. 17. zaliva se jakim cajem od ka mili ce . kao pod 9. neraspolozenje. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena. gimnastika. s ipuraka. Po 25 g cVI. 23. koprive i osusenih divljih kru. 27. kao pod 9. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima. opsta slabost. NEUREDNA STOLICA (Opslipacija. kam ili ce. 30. iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza. Po 25 g zrelih osusenih borovnica. Po 30 g cvela trandavilja. virka. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja. island skog lisaja i tim ijana. kao pod 9. kao pod 9. 24. Zt\TVOR. 28. kao pod 9. Kretanje. borovnice. 22. a jos vise deci oboleloj od proliva.ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode. ocediti. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina. kao pod 9. . kao pod 9. kao pod 9. oskorusa. Po 20 g petrovca. koji vrlo ste tno deluju na razne organe. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. kao pod 9. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti. ogrozda.aka.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM 121 16. kad se ohladi. pod 9. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno. hras lovc kore. kao pod 9. kao pod 9. svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora. Po 20 g korena zecj e stope. Po 20 g lis la k up ine. 20. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. zdravca. migrena. 18. 21. zdravca. Po 30 g ri zorna zdravca. plivanje. sum ske jagode. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla.! ta i li sta podbela. zbog cega se javljaju ceste glavobolje. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. smilja i vranilovke. konstipacija) Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji. osobito deci. po mQgucnost>i nesladeno. lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze. grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. kao 19. divljih jabuka krusaka i sipuraka. 29. po 20 g vra nilovke i kamilice. 26. srce nj a ka inane. maline inane. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe.

blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine. kao pod 3. moraca. 13. kao pod 3. kao pod 3. belog . kima i moraca. lOve. anisa. plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca. 12. 16. pre svega. nadutosti. kao pod 3. Propis jugoslo venske tarmakopeje. kao pod 3. korena omana. ani sa. pre svega. kad se ohladi. bele mrtve koprive. kao pod 3. . Za decu: po 25 g kamilice. jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode. plodova kima. pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna. po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane. preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. osobama koje pate i od gasova. m eteonzma. lealijum-natrijuOl-tartarata i vode. plodova pasdrena. kima i cveta crnog trna. zasladiti m edom i popiti . Po 20 g gorke deteline. kao pod 3. zove. jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. za ciscenje (Iaksansi. sladica. 6. Ovaj caj se preporucuje.Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta. korena selena i amana. 15. Po 15 g moraca. kao pod 3. 1. kao pod 1. . 3. Caj se. 5. kima. odjednom popiti. Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i. 2. Po 25 g kore krusine (ili zestike). 7. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca. preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti.i crnog sleza. cveta kamilice. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna.122 LECENJE BIUEM Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora. Po 30 g sla tkog korena. 11. kao pod 3. angelike. Po 20 g kore zestike. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i. turcinka. za uredivanje s tolice. kamilice. 8. sapunjace i lanenog semena. kao pod 3. Po 30 g kore krusine. Po 30 g plodova lOve. purgansi). Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica. kao pod 3. anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice. kad se ohladi. plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax). plodova klima i zove. pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena. 4. 10. po 10 g bele mTtve koprive. 30 g kore krusine i po 10 g moraca. kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni. zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu. 9. 14. To ponoviti 2-3 puta dnev no. trna i zove. Po 30 g kore kmsine iii zes tike.

kao pod 3.ku rnaticnjaka. ribizle. 4. zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. jabuke iii nekog drugog voea. ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje . 5. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa. ukusa i izgleda. Meuutim . kao pod 1. pomorandZa. 3. Ovo ponoviti vise puta dnevno. 10. lirnuna. PROTIV GABENJA. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) . kad se ohladi. Po kafenu kasiku maHonjaka. soli i sireeta iii Hmunovog soka. pomorandze. kirna i kleke. poklopiti . Po kafenu kasik'll rniloduha. 18. srnesta poklopiti i. . mi'l oduha i cveta lavandule. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme. Po kafenu kasiku rnaticnjaka. kao pod 1. Po kafenu kasi. kao pod 1. U tu svrhu mogu se koristiti limun. rotkva i rotkv-ice. Kompo t od sljiva i smokava. jer j e one vrlo otrovno. ke l eraba. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda.i i poslJe pola sata pro cediti. Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade. smesta poklopit. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM 123 17. POVRACANJA. kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora . lirnunove kore i surnskih jagoda. pa moze izazvati i smrl! ). moraca. ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. kao pod 1. odliti. ribizla i kupi na. jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode. 7. v-isnja. 6.i t: i one vrlo opas no. zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina.risa i ki-selog ukusa koji osvezava. posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. 2. presan i kiseo kupu s. toplo iIi hladno. osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe. 9. prerna potrebi 'i zelji bolesnika. PODR1G1VANJA 1. kore gorke pornorandze. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren. jer . 8. Pije se po 1 kasika svakog sata. kao pod 1. se dobi ti 1I svakoj apo teci.j postupi'ti kao pod 1. nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka. raso. 11.

p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti. po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela. do koj eg svako moze lako doti .i desetak dana. a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna. hin inovoj ko ri . a osobito zeludacnog soka. koje osecaju neizdr:l. Ovo nije naucno ispitano. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja.Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela. ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_ . o sim toga. oporo i sluzavo_ 1. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura. tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. Zatim se odlije i iscedi. Vama napomcna. . podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom. tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara.ja se ceni svuda u svetu. pa. pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure. ko. ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije. U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne. dobro se sud zatvori i dr:l. lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa. svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju. utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke. preliju rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao »stomaklije«. da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah. naroeito zene. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m . stavi u sud i prelije najboljom komovom rak.ijom iii najboljim starim crnim vinom. vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci. mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno. pre ma tome. obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako. jer su to uvozne droge . vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva . povremenD se svakodnevno jace promucka.124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica) LE CENJ E BIWEM Za ja~anj e apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u.ljive bolove od upala vena. 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna. u obl·LIm caja.

it1. I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. Nar (sipak. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. Irave. Po p o la kafcne kasi h : Jincure. sve pomeSati. ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re. koga ima mnogo na nasem juznom primorju. njcgov sok. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice. osim bundevinih semenki. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta. Caj od cu bra. podubice. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi.KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM 125 2. uzeti 2 kasike ove smese. mogrnnj . uvek u razmaku od 3 dana. mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer. pel ena. ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki. hajducice. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e. 2. kore od gorke pOllloral1Cl ze. jer je nar otrovan! . poklopili. sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova. os tav ili 2 sala. posto se ohladi. ocediti i dati kao klizmu. odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara. i to se odjedno m pojede kao obrok. bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. preliti sa cetvrt litra vrele vode. CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra. i beli luk. prokuvati i. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice). kici ce. 5. idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc. Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. hm elja (sisarice). vranilovke. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se.Punica granalum). ali je o ne potpuno bewpasno i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki. Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. pa i da umre.i ve . glisl e i dru gi para zili) Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela. limijalw. 3. ostrugati i nastrugati. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati. 4. iscediti sok i odjednom popiti. 6. ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara. j er ako se nepravilno upotrebe. procediti i popiti u toku jednog sala. obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. semen a bundeve i ploda pasdrena. 3. izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita. gorke delelille. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku . Ovo se ponavlja nekoliko puta.

Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu. gde nema kanalizacije i. gadenje. pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose. da bi se utv.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) . procediti. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. kao pod 1. Posle 3 dana avo ponoviti. zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. 2. noene strave. pa time bolesnika klilsti'r ati. 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i.rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. pro· liv. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom. poremeeaji vida i sluha. ista terapija se mora ponoviti. ocediti i popiti u toku dana. a muzjaci nesto kraCi). ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n. javljaju se grcevi. neuobicajenu glad i vrtoglavicu. ostavi. kamilice i pelena pomeSati. kada se ohladi. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm. povraeanje. . poklopiti. ali mora biti pod kontrolom lekara. za gO\ledu goveee.126 Pantljl~ra LECENJE BIUEM (Tenija) Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve. po· vratica i mdinskog pelina. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. medom zasladiti i u 2 doze popiti. J. Po 25 g cveta kamilice.. gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka. koso (iz Etiopije) i druge. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. Neka deca postaju nervozna. uopste. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom. naduvenost. Crevna glista (Askaris) Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. T'O su rizomi navale. kora nara iii sipka. Po 25 g rudinskog pelina. Lecenje je jednostavno. 1. popariti jed· nim litrom kljucale vode. kamala (sa Filipina). 2.

jer je prasak neprijatan. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. kao pod I. Po 25 g s tucanog belog luka. Po 10 g kamilice. Pet grama omana u prahu. Sitne gliste (Oksiure) crvici NaJaze 5e u cmaru. kao pod I. Po 20 g pelena. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. Po 20 g eubra. vratica. pelena. 8. dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode. svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. lincure. cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine. Po 20 g plodova borovnice. vranilovke. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana. Po 25 g pelena. 4. kamilice. bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra. kao pod 2. 9. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice. svega 2-3 mm dugaeke. 5. kieice. 4. kao pod I. Po 5 g povratiea.kao pod 2. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea. Po 10 g cubra. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka.ih crew:hih glista). UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj. Sitne su i tanke. 5. cveta vratiea. povratiea. to pojesti izjutra na prazan zelud ac. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode). . Sve isi tniti i dobro izmesa ti. posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. 11. Piju se i ovi cajevi: I. omana i borovnice stucati u prah. 7. ----' . kieice. 6. 6. JI1aj kine dusice. povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah. kao pod I. moze se pomesati i s medom. vraniloVlke i planinskog cubra. sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda. Po 25 g pelena. Najce. vratiea 1 lin cure. eubra. stoji poklopljeno 2 sMa. 3. kao pod I.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM 127 3. 5 g agara . 2. kraljevca i odoljena. zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. pomesati s medom i pojesti. lincure i 60 grama kore kru5ine. korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata. kao pod 1. posle toga oceiliti.j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. 10. 7. kao pod 2. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu.

petrovca. Istim kolicinama pelena. podubice.1 naliem organizmu. 4. podubice.3 sata da se »kiseli «. J ednake delove maticnja ka. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne. m a ticnj a'k a. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. trave-ive.k.tome nane. tr ave-ive. najbol je rezultate dala piloma nana.128 OBOlJ ENJA JETRE I 2. kao pod 1. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme. ali neotrovnih biljaka. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . Medutim. poponca i nekih drugih domac ih gorkih. 5. Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. maslacka. 7. pod ubice. rusa. za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena. 1. kao pod 1. . ruse. Jedna ki delovi pitome nane. koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS). omana. cesto po nekaliko meseci pa i d uze. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika. smilja. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi. vodopije. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d. t itrice i hajducice. ocajni ce i t r ave-'ive. velebilje. ovo bilje ne sme upotrebljavati laik. Lecenje traje duze vremena. steze. pa od te smese kuvati i pit. ruse i k rusine. 6. trave-ive. U naucnoj i narodnoj medicini se. Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. j er vrlo lako moze doei do t rovanja.UCN IH PUTEVA LECENJE BIUEM J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\. pored drugih lekova. ocajnice. da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2. Njena uloga j e ogr omna . kao pod 1. 2. titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o. tatula. ~to je vaZno za hronicne bolesni ke.i caj kao pod 1. Jednaki delovi nan e. maJt>ienjaka. kru ~ine . smir l ja. Jednak i delovi n a ne. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je. popariti sa litar i po kljucale vode. 3. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane. kao pad 1. izgleda. moraca i krusine. haoj ducice. kao pod 1. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena. tj . zapaljenja i ucne kesice (holecistitis). zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. trave-ive. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane.

kao pod 8. masiacka. komonike. hmelja. Po 30 g nane. 11. Po 20 g peiena. nane. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive.KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2. pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi). 13. podubice I maslacka. Pedeset grama nane i po 15 g smilja. komonike. dimnjaee i kieice. trave-ive i podubice i 10 g moraea. 16. hajducice. kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna. brezovog i kruskinog lista inane. maticnjaka i kore krusine. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona. kao pod 8. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka. 21. Po 25 g resnika. kao pod 8. 22. Po 15 g ocajnice. mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. kao pod 8.njenje zucne besike tholekinetici. 14. giogovog cveta i kamilice. lincure. kanta riona. resnilka inane i 10 g piodova pasdrena. Po 20 g pelena. kao pod 8. 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva: Upala jetre (Hepatitis) 8. Po SO g lazarkinj e inane. kao pod 8. Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis) 19. vodopije. poklopiti. 12. Pedeset grama nane. kao pod 8. 17. kore zutog trna i korena vodoplje. smilja. holagogna sredstva). 15. 20. 30 g 1rave-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka. hajduCice. ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica). kao pod 8. kao pod 8. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena. ruse i orahovog lista. oeajnice. 9. orahovog lista. 10. nane i kantariona. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice. bHo da po jacClvaju pral. 18. Po 30 g kantariona. kao pod 8. posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). Po 20 g resnika. nane. kao pod 8. moraca i plodova pasdrena. odoljena.ITl MEDlCINSKIM BIUEM 129 Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei. hajducice. petrovca (ranjeni· ka). . kao pod 8. kao pod 8. kao pod 8. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. bilo da podstieu.

24. tim je bolja. kao pod 8. petelj a ka od visa nja. takode. ru se . petrovca .iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve.ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e.. Po 25 g semena gujine trave. Po 15 g kukuruzne sv ile. podu bice. pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima . ruse i smilja. 25 . Po 20 g na ne . 33. da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. trave ru se. p ngotovu m asna jela. kao pod 8.U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. pre svega presnog. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. Izbegavati tes ka. 3. k ao pod 8. 34. kami lice. tros ko ta. Jedan od cestih uzroka je ner azumna . bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma. Po 20 g na ne. . kan ta ri ona i ka mili ce. pe trovca. 2.130 RaSlvaranje kamena u zu ~noj LEC ENJ E BIW EM kesJci (H ol elilijaza) 23. 30 g trave· ive i 109 ruse. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. kao pod 8. Preporuka. Piti 2. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa. pasdrena i kamilice. iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza). Sezdeset grama nane. posle 6 sati ocediti. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) . 4. 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode. kao pod 8. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. P. ruse. J es ti sa1 latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. kao pod 8. 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca. m a ti cnjaka i kim a. trave·i ve. a li i to sto manj e. ruse. Pedese t gTam a nane. 26. moraju se piti Ilezasladeni. kao pod 8. ruse i ocaj nice. k ao pod 8. vodopije i ma slacka. 31. 30. 28. 32. Posle sva. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se. i to na pola sala p re je la! Ciroza jetre 1. 27. 29.3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. Jesti s to vise povrca i voca. plod ova pasdrena. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota. sto je rotkva Ij uca. K ol ik e. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve. kao pod 8. ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena. ko ri s ti kao lek. kao pod 8. . Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse. ma ti cnjaka i kore od zes tike. Po 50 g vodo pij e i stde.

i »od seki racije«. a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje. To je. SECERNA BOLEST (Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi. zute hajducice.j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci. 9. gvanidinska jedinjenja. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci. koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob. kao pod 4. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa. kako to narod kaie. kao pod 4. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive. Po 20 g ras tavica. o sobito masnu hranu. jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. kao pod 4. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane. insulin. kao pod 4. <is to tako. . U nekith osoba javlja se ova bolest. 6. kao pod 4.koze ili groi danog secera) u krvi . . II. dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane. ruse. . rnzurne se. Ova boles·t potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes). 8. nane. jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. skle roza srcanih krvn:ih sudova. Osim uzimanja lekova.lijarna. moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo. kao pod 4. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom. U oboleli h j av·Ij a se.ki lekovi. U laksim oblicima daju se neki noviji sintets. Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . bubrefnih 1 l110zdanih arterija i dr. kao pod 4. cveta od zute hajducice. prema vrsti i tezini dijabetesa. 7. sm iI j a. Po IS g ruse . insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. 10. UlZ obaveznu dijetalnu ishranu. biljke zdraljevine i drugih vr- .Jno leci. kantariona i korena vodopij e. Pojava secerne boles ti j e nasledna. Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes.pre svega.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM 131 5. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja. pogotovu medu osobama koje mnogo jedu. kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena. Po 30 g ruse. slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na ·r aznim ko ntinentima kroz vekove koristi. zatim osobe koje prelefe izvesne boles ti i dr. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a. lica koja se malo kreoo. Medutim. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. fami. Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi. hajd ucice i nane i 10 g klekinja .

j e r je skrob i zvor glikoze. Medutim. Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u krvi.9ti ii ulja treba mesno v. Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. gr~ica (gorka detelina). stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. ugljeMe hidr at e. mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. i to sveieg. presMog (kad god je to moguee). zeleni grah. Masne materije ta. osu~enu iIi iz konzervi. pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. a zimi smrznutu. trava-iva. uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). Objasnjenje lezi u tome. U ovoj knjizi. Grozde je gJavni izvor glikoze. Smanjiti. osobillo ~eCer. zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«.reme potpuno izbaciti iz ishmne. pravHna dij etalna ishrana . Po~to je secerna bolest dugotrajna. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. posnu ribu). ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. nego sarno po savetu lekara. levulozu. beli i crni luk. a nekad i vafnija od uzimanja le kova. Dijeta. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce. je isto toliko vazna . Jesti sto posnije: mMogo povrca. krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba. pre svega. zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu. dobar ajvar od crvenih paprika. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. sto gotovo sva. . hajdutica i dr. dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom.132 LECENJE BIUEM n au~ni c i ma s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa. telece. nekima taj isti pelen.e &latfkiSe. govede. kiselo mleko.ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc. salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine.kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane. paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica. hleb. pre svega. Na primer.lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. Medutim . Kad se u mokraCi pojavi aceton. Boranija (zeleni pasulj. pei"Sunovo lisee. . U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne. razm. ma.u ruku.~ecera~a. Os'lalo voce. krto meso (zivinsko. nije pomogao iii sasvim neznatno. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj. testa. Iincura. posno. Prema tome. vec prema ukusu bolesnika. mesana povrce itd.

2. zdraljevine. 16. 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lis·ta i mahuna pasulja. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka. kao <pod 1. 12. dobro pomesati. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena. osim p er~unovog !is ta. kao pod 1. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine. pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode . po 15 g lista duda. kao pod 1. a u n a~ list c r nog rltlda ~td . kao pod 1. kao pod 1. venje (klckinja) j zdraljevme. 6. kao pod 1. Po 30 g zdraljevine. kao pod 1. 10. poponca. vekovirn a koris te presnu salatu od . 15. 13. 5. 7. !ista pitome nane. 11. lanenog semena. korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li. kao pod 1.~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti. li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka. Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio. korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li. pa i protiv dij abetesa. kao pod 1. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja.oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . SLanovnioi Ba lkana. Po 30 g semena zdraljevine. Sezdeset grama !ista borovnice. kao pod 1. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i . zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa).s. kao pod 1. ostaviti cta se ohl adi . rnahuna pasulja i zdraljevine. cajevi za lecenje ~eceme bolesti 1. kao pod 1. . Po 20 g korena i cveta maslaeka. 3. kao pod 1. sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. borovnice i duda. 14. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis). 9. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM 133 Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a. gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice. kao pod 1.ta pitome nane. koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi. Po 30 g be10g luka. osobito is tocnog i jufuog dela. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla). Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena. drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta. 8. kao pod 1. lista boravnice. ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. Po 30 g semena od lana. Po 20 g trave daninoca.tniti. od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta pelena i maslaeka. 4.s ta.

piskavice. 19. namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. kao pod I. CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni.134 LECENJE BIUEM 17. ploda pasdrena. kao pod I. ko god moze. Napomena.Po 25 g korena maslacka. Gojaznost treba leciti. . lista nane i duda. jer oni bolje deluju. zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice. kicice. po 15 g ploda krusine i korena maslacka. 30. Po 20 g korena belog sleza. dudovog lista i pelena. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive. Po 25 g mahuna od pasulja. 29. kao pod I. Po 20 g semena zdraljevine. Plivanje. kao pod 1. kao pod I. kao pod 1. kao pod I.gojiti se . U mnogim zemljama. Posto . Po 25 g kantariona.znati stariti«. . 27. po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja. potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. 35 g mahuna od pasulja. pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice. i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . 20.Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni. planinarenje. 24. Po 30 g trave-ive. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete.s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni. hleba. vodoJ!ije i crnog gaveza. 28. 26. krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. zdraljevine. kao pod 1. kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. 23. kao pod I . repusine. 20 g zdraljevine. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa. 22. gujine trave. . Ipak. maslacka i zdraljevine. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe. Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije. masti i. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine. kao pod 1. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan. kao pod 1. lana i dunje. 21. jer . pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim. kao pod I. 25 . Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine. Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane. kao pod I. ali nikako secerom ni medom. 18. pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom. uopstc. Posna hrana. neka pije nezasladene eajeve. kao pod I. koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje.

cve ta l11as lacka i li sta maline. kao p od 1. dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v. brac i':a. Dvadesc t pc t grama plodova sene. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. moraca . Po 15 g ko re kru sine. cesto se uzima previse.ecjeg lrn a.acka . kacl se proh ladi. dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore. poreel breze. kima. kao pod L BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode. kao p od 1. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina). B. kao pod I. bos io ka. procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. 5. anisa.isanja. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. li s la mas lacka i vinove loze. cveta belog sleza i lista od zalfij e.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM 135 1. 7 . ces to smese u kojima ima. imele i rutvice. tros kota i imele. a ni sa i korij a ndra. medvede grozde. ploclova pasdrena i sene. IIi ovaj: breza. s iadiea i zccjeg tma . brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma. U slucaju ole. 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca. pasdrena. persuna .i korijanelra i cvela kami li ce . i medvecleg grozda. Po 25 g p\oelova pasclrena. S uspehom se elaje i drugo bilj e. . Caj piti nezasladen. kao pod 1. sitnice. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca. pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma. sv ile od k uku ruza i trave dani noea . korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja. kao 'Pod I. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena. cve lova tma. klekinja. kamilice. 6. . U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k. kore bele topole. korena site i odoljena. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe. bele I11rtve koprive i hajd uciee. zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. kima i moraca. 7. brezov list i koren selena. trna. bracica i kami li ee. kao pod 1. evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga). slatki koren i kukuruzna svila. 2. maslacka.Lecenje traje duze vremena. 4. rastaviea. masL.i bele mrlve koprive. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena.:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. 3.

Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka. 2. 5. brezovih pupoljaka i lista breze. od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. persuna i idirota. procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. brani ranD u . moraca i kima se pomesa. sapunjace. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea. Po 25 g korena vodopije (eikorije). pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane. upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. . a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. dodati vrlo malo. 3. idirota i pirevine (ill zubace) isitniti. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa. 4. . Lisni brezovi pupo/jci. sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta. odmah poklopiti. posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. kao pod 9. ostaviti polclopljeno 3 sata. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. 3 kafene kasike smese stueati u avanu. kao pod 11. persuna. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara. jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. borovniee. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee. k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i. mrkve. 12. 1. ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) . Po 10 g . 7.prolece pre nego sto ee breza prblistati. List stucati neposredno pre . Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna. 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode. nikako na svo· ju ruku. 9. Po 20 g ploda eelera.136 Cajevi za lak§e mokreoje LECENJE BJU ElM (Diuret ika - diureticni cajeviJ Ima biljaka koje poveeavaju diurezu. Po 25 g korena maslacka. II. omana. 8. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. 10. najbolje sokom od borovnice. kada se smlaci oa priblizno 40 oC. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa. zecjeg trna. posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. lista pitome nane i klekinja. skinuti s vatre. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista. dodati navrh noza sode bi· karbone.upotrebe.ti. plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. 6. dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. navrh siljatog noza sode bikarbone. moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom. popariti s pol a litra kljucale vode. tj.

dunjinog semena. kao pod B. sumske jagode. ali je bolje up 0trebiti je s vezu. selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive. 20. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive. Po 20 g s ipurka. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) . brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota. Po 50 g sV eZeg ko rena celera. petrovca. maline i kupine. daninoca i korena broCa. jos b eE pupoljci spargle. Po 25 g daninoca. kao pod B. sladica i ploda mo raca. Po 15 g korena vodopije. kao pod 8. korena crnog gaveza i ploda p erslma. Po 25 g korena ad site. Slieno se upotrebljavaju i mladi. idirota i sapunjace i 10 g nanc. troskota. po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta. sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. sipurka i lis ta breze. kao pod B. zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku. kao pod B. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. meki. Po 25 g lanenog i dunjinog semena. semena od lubenice. kao pod 9. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. nego sarno po savetu lekara urologa. 28. kao pod B. ruzma l'ina i pers una. mrkvom i persunom. h ajducice. Bolest je vrlo teska i ozbiljna. Tri supene kaSike ove mesavine . Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. po 10 g korena gaveza. breze. Po 25 g korena selena. 15. kao pod 8. klekimj a . 16. maraca. semena od lubenice (s tucanog). eel era i perslIna. 24 . mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta . 19. Po 20 g peteljki ad visanja. cveta crnog sleza i lOve. 14. ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis) Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. Po 20 g sipur ka. dobricice. jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. breze i kantariona. Po 20 g svile ad kukuruza. maslacka. Po 20 g ploda kima. 27. 17.KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM 137 13. kao pod B. zubace (iii pirevine) zecjeg trna. Po 25 g koren a zecjeg trna. Po 25 g semena lana i dunj e. kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca. sladica. Sve 'Se isitni. kao pod B. kao pod 8. 21. kao pod B. persuna i mrkve (sargarepe). sami iii zajedno sa eelerom. 29. lB . omana. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. kao pod 8. selena. kao pod 8. kao pod B. korena ad r epusine. kao pod B. 30. nane i kima. Po 25 g srdacca. 22. 26. selena. 25. Po 25 g lista koprive. odoljena i gaveza. 23 .

12. kao pod I. korena c rnog gaveza i zecj eg trna. Cetrclesc t grama lanenog semena. tako ponavljati du ze vremena. pirevjne. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla.tniee i selena. rizoma pirevine i 5 g sitniee. a cetvrtog ci ni ti pauzu. 10. kao pod I. zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) . Trideset gram a brezovog lista. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka. kao p od 1. pomorandze i dr. bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <. navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti. Kada se ohladi. najbolje medom. kao pod I. kao pod IS. 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a. limuna. Po 20 g bosioka. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. tes ko izbacivanje mokrace). Po 15 g lis la breze i km sk e. 2. Po 30 g lis la breze i krus ke. po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna. zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee. Po 20 g sipurka.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. ogrozda. virka. lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti. srd acca. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena. 3. 6. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . 9. 5. kao pod 15. 20. [ista i soka od breze. ostaviti da se ekstrahuje 8 sati. po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca. kiao pod I. kao pod 15. kao pod 1. sumskih jagoda. kao pod 15.i cveta ernog sleza. 18.: rnog sleza. kao pod IS. procediti i piti umesto vode u loku dana. poklopili. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline. 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka. kantariona. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola. CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca. po 10 g korena selena. kao pod I. kao pod l. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza. selena i beclrinca. povralica i zove. 17. persuna i zubace. 16. 4. (hronicni nefritis). Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona . kiselih visanja. 19.ki od visanja. proeediti. tra ve daninoca i zlatniee. zecjeg trna. (uremija. zecjeg trna. Po 25 g pupoljaka. 14. 13.138 LECENJE BlUEM kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce). Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee. kao pod l. Tri uzastopna dana pi Ii. Po 10 g IIsta breze. 7. . rastavica i trave d aninoca. lanenog semena . posle obeda. kao pod I. ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine. i kada se oh lacLi. Po 15 g korena selena. po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda. 11. i. Moze sc zas laditi. kao pod I. IS. 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka. kao pod 1. 8. rastavica i p e telj.

vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe. kao pod I. pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. pupoljaka erne topole. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena. kao pod I. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. os tavi poklopIjeno 3 sata. 5. 4.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is) Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is) U nekim slucaj evima antibi o ti ci i . 3. kao pod I. Po 30 g korena maslacka i repusine. . Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane. kao pod I.drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. Po 20 g borovnice. l. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja. vrbove kore. 8. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . kao pod I. I. 7. vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice. kao pod I. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. kruske i breze. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona. Po 30 g lanenog semena. kao pod I. pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. Po 20 g lista koprive. kao pod I. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode.ista breze i koprive i cveta hajducice. zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee. Lista rutviee. 15. Po 15 g korena belog sleza i pirevine. hajduCiee.tavica. 6. lista borovnice i maline. po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta. ocedi i pije toplo. Po 20 g viciovciee. Po 20 g korena belog sleza. kao pod I. 10. kao pod I. 11. kao pod I. kao pod I. bosioka i koprive. Bolest j e teS ka i dugo traj na . 2. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. kantariona i lista podbela. 13. 12. trave claninoca. pupoljaka breze i 10 g goroeveta.KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM 139 ·!. crnog gaveza i klekinja. ernog gaveza. podbela. Po 15 g korella pirevine. medvedeg grozda i kruske i 10 g ras. Po 30 g lista breze. kao pod I. breze i maline. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine. 9. 14. idirota. pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode. i sladica.

Pedeset grama lanenog semena. kao pod I. kao pod I. m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom). idirota. S ve se do- bro is itni i po mesa . majk. us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama. klekinja. procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. sve plodove u avanu dobro stucati. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj. Caj piti uzas topno 3 dana. 16. po topi u I lil ar vode. kao pod I. p ersuna. 14. pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena). selena. kao pod I. kao pod I. lista krus ke . Ka da se oh la Lii. 3. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. 9. borovih pupolja. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . rastaviea. Pedescl gra m a rastaviea. po IS g troskota. Bolcs nik ces to m okd. lista koprive i cveta zove i lipe.140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za. kao pod I. Po 30 g brezovih pupoljaka. slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka. 12. kao pod I. brs ljana i ruzmarina. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. si purka i zutilice i 5 g anisa. kao pod I. Po 15 g korena zecjeg trna i selena. kao pod I.ka i plodova persuna. pirevine. 13. broea i sladica i 10 g gorocveta. Po 25 g vranilovke. Po IS g kOl-ena maslacka. kao pod I. II. celera i sladica. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. 8. Po 30 g brezovih pupoljaka. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. Po 20 g sipurka. 7. kao pod I. 10. Bolj e je piti nezas laden ca j. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice. Po 25 g kore na selena. IIro/ilijaza) LECENJE SIUEM Bole t je vdo teSka. kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. Po 25 g korena zecjeg trna. kao pod I . i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja. po 10 g korena zecjeg trna. Po 30 g si tn ice . sipurka i klekinja. sladica i pirevine i 25 g trave daninoca. 5. kao pod I. ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use. a m okrenje je bolno. da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace. moraca. Po 20 g brezovih pupoljaka. 6. jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~­ njosti ovih plodova. Po 30 g dobricice. 4. os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice. Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti. Pone kacl mokl'aca posla. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica. pa se s ire na tloJc. . mrkve (karotne) j celera. kao pod I. IS. kao pod I.ie Cl-vena od krvi.ine dusice. Po 25 g plod ova (semena) kima. kantariona i ruse. 2. m edulim.

rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena. 18. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice. selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. 34. os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe. svile ad kulwruza. kad se ohladi. persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka. (upala bubrega i povisen pritisak). kao pod 1. sve dobra isi tniti.i i. Po 25 g korena odoljena. 26. 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi. 20. ru se pirevine. kao pod 1. 21. kao pod 29. 'klleke . kao pod 1. Ovaj lek je vekovir. 32.ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom.tno istucati. kao pod l. (kad se pojavi krv u mokraCi).suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje. 24. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele. popariti sa 150 g kljucale vode. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka. Po 30 g celera. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda. Po 25 g r use. 22. Po 20 g pluenjaka i kra. 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade. kao pod 1. (krv u mokraei). grceV'i u besici. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. Deset grama plodova ljoskavca ·s i.Ua. 27. izmesati i upo trebiti kao pod 1.KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). rizoma vodene perunike i trave troskota. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena. li sta ruzmarina. 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade. posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole. plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce. ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis) 1. 29. Sezcleset gram a lista belog jasena. 33. kao pod 1. kao pod 1. 25. peteljaka ad viSanja i sit nice. procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la. 23 . 19. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele. kao pod 33. Po 20 g ras tav iea i troskota. ruwice .) 30. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna. 28 . Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi. 31. posle toga 5 minuta ~U'vat. ITI MED ICINSK IM BIUEM 141 17. kao pod 29. 'love. . Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis).

ne i cveta kantariona. 19. kao pod 1. Wi· rot. sreenja!k. Po 20 g rastavica. 10 g hmelja. malina. morae i neko drugo bilje. trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja. kao pod 1. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena. 9. 5. steza. kao p od l. sitn ice. kupina. 14. zalfi'j a. Sezdeset grama !ista breze. jer ima viSe ugljo· . rastavica. lis ta koprive i rute i seme na dllnj e. UPALA GRLA I KRAJNlKA (Faringilis i laringilis) Proth. zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a. 11. hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje. Po 20 g pllpolj a ka breze. ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva. 3. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke. Po 25 g semc:na lana. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna. kamilica. kao pod l. To su. kao pod 1. 17. petrovac. kao pod l. utoliko se u medicihi viSe ceni. kao pod 1. rutvice i krus ke i koren a sele na. rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine. 7. k ima. kao pod 1.trandavUl~e. od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni. 18. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena. kao pod l. UkOl!ik. Po 30 g korena selena. pre svega. lipe i zove. hras ta i krus ke. 8. Po 20 g !ista koprive. Po 20 g cveta kamilice. hajdueica. kao pod I . 4. kao pod l. 12. peklina. kao pod l. Po 20 g plodova selena . 10. Po 20 g stde. trava od srdobolje. 6. kao pod I . borovnica.142 LECENJE BIUEM 2. plodova selena i lista breze i medveueg grozda. beli i crni slez. kao pod l. gavez. kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja. nana. Ian ina i nekih elar· skih ulja. Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka. Tri kasikc kore na selena. kao pod 1.o je etarsko ulje od kamilice. lan. 16. kao pod 1. hrastova ikJora. 13. persuna. kao pod 1. mirouije i celera u avanll dob ro stucati . breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena. breze. osobito ono koje ima sluzi. ja· goda. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze. lista kupi. po 20 g !ista zalfij e. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje. kao pod 1. podbel. brusnica. dunja. IS . po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom). Trideset grama rastavica. lista medvedeg grozda i lipovog cveta.

Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. 3. trandavilja. 6. kad se smlaci. hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee. 9. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e. Po 25 g steze. nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava. 10. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode. kao pod 4. kao pod 1. maline i ribiZlle. jabuke. 7. Po 20 g lista zalfije. kao pod 11. 13. s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja. ITI MED ICINSK IM BIWEM 143 vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k. ka miliee i idirota. srnes ta pokl opiti i. belog i ernog sleza i p oelbe la . izvesnih etarskih ulja. 2. ka rniHce i pe trovea. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e. pre s vega. 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. nane. 12. 14. prijatnog mirisa i antisepticne moci. prot iv u pa la s luznke i koze. Po 50 g idirota i belog s leza . ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti. ZA LAKSE ISKASLJAVANJE Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica) Za lecenje ovi11 oboljenja. 18. punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode. Upotrebljava se . cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze . Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane. kupine . k ao pod 4.KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. tj .s mlaci. zalfij e i anisa. ernog sleza. ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. kao pod 4. Po 20 g Jista dunje. nane ~ timijana i trave od maj1 k ine du~iee i vra nil ovke. 8. odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti. k ao p od 4. kao pod 4. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e. kao poel 4. 11. 5. 15. kao pod 4. . Po 25 g karniliee. oeediti i grgljati. 17 . kao pod 4. petrovea. podbela 1 zalfije. 16. Po 25 g k a mili ee. grglj a ti i piti. kao pod 4. kao poel 4. kad se . Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije. Blag slu zr. Po 25 g lista jagode. m a jkine e1us iee i kamiliee. eve ta be log i e rnog s leza i podbela. n a n e. 4. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka. kao pod 4. to ciniti cesto u t oku d ana. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je. one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija.

miloduh. majorana. podbela i ploda moraca. sapunjace. pljucnjak. zova. anis. brsljan. Po 25 g lista belog i ernog sleza. pupoljci od jab lana. 4. kao pod 1. Ijubiciea. beli luk. kao pod I. dunjino seme. Po 15 g semen a dunje i lana. a u nedostatku meda moze i secerom. majkine dusi'ce. divizma i neko drugo bilje. Caj zasladiti medam. kao pod 1. bagremov i lipov evet. slatke paprati. ernog gaveza i idirota. pupoljaka bora . Ima veLik broj raznovrs nih . nane. plucnjaka. morae. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni. bokvice. plucnjaka i ploda moraca. bokviea i podbel. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). Po 25 g korena belog sleza. kozlae. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. nane i moraca. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza. plucnjak. kao pod 1. eveta trandavilja i 10 g trave daninoca. vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa. klekinje. el1llog i belog sleza. U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae. 6. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. lipovog i bagremovog eveta. bokviea. poklopiti i. island&kog lisaja i belog s'ieza. Po 20 g korena omana. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m. Po 30 g lista i eveta belog sleza. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca.ucale vode. Po 25 g !ista belog i ernog sleza. jagorcevina. brsljana. oman. oeediti i toplo popiti.144 LECENJE BIU1!M Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez. sIal ki koren. Ijubiciee iii milovanke. kao pod 1. daninoc. majoran. 8. nane. kao pod I.ih suma. 2. Po 15 g miloduha.j topole i majorama (iii vranilovke). iii od eveta pod bela. 7.sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine. kada se smlaci. ruze. jagorcevine. iii smesa od jednakih delova moraca. majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . kao pod 1. 3. 5. s'la tka paprat. itlirol . islandski !isaj. sapunjaca. Na primer. najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov. 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. bokvieom. Po 20 g miloduha. . zovom. divizme i 10 g korena ernog gaveza. turcinak. a njegov list i evet u smeSi sa podbelom. erne topole i bora. nana. podbel. po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. korena omana i 10 g klekinja. sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. I kasiku smese popariti sa 200 g klj. nane. trandavilja. podbela i lista crnog sleza.

kao pod I. Po 10 g plucnjaka. isJandskog lisaja i trave daninoca. iscediti . kao pod 16_ n. moraca inane. 16. Po 15 g cveta jagorcevine. kao pod 16. kao pod 16. Po 15 g korena slatke paprati. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka. Po 25 g vra nilovke. kao pod L 13. majorana.i po 5 g plucnja:ka. 15. 24. 19. 26. Trideset gram a :islandskog !isaja . Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza. cveta podbela i divizme. kao pod 16. po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole. 29. Po 20 g podbcla. pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela. belog sleza.KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM 145 9. kao pod L 14. Jwrena be log sleza i cmog gaveza. kao pod L lL Po 20 g korena sladica. kao pod 16_ 30. dunjinog semena. 21. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati. 50 g !ista timijana iii majkine dusice. 18. moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja. omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka. cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a. belog sleza i pitomog kestena. kao pod 16. kao pod 16_ 20. pupoJjaka topole i podbela. crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka. sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu postupiti kao pod 16. kao pod 16. kao pod 16. i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka. podbela i belog sleza i !ista timijana. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane. a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu. majkine dusice. kao pod 16. Po 20 g korena sapunjace i sladica. kao pod I. 10. poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica. kao pod L 12. 32_ Po 15 g korena bela sleza. kao pod 16. bokvice. pupoljaka topole i islandskog lisaja. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika). Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica. majki!l1e dusice. kao pod 1. sprema se i urotrebJjava kao pod 16. Trideset grama idirota. kao pod 16. Po 25 g sJatkog korena. 33. kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane. anisa inane. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode. Po 20 g majorana. 25. kao pod 16_ 28. Po 25 g maraca. anisa. kao pod 16. 23 . kao pod 16_ 31. pod bela. lista podbela. korena s ladica i lista belog sleza.

strofan tusa. poklopi. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee. Po 1 kasik u olleljena. metviee i goroeveta. dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. 8. Po 20 g lis la bokviee. eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ.ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. lek je efikasniji od drugih. durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. moraca. svaki put po nekoliko gutljaja. nego. Osim toga. Po 1 kas iku odoljena. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode. 2. Nikada ne treba popiti odjednom. 35. metviee. kao pod 1. eveta gloga i hajducice. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i. trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee. sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice. tj. nane. . Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. Prema tome. kau se ohladi. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa. kao pod 1. I. Po 2S g odoljena. potrebno. kao pod 1. Napomcna. 7. a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva. nego postepeno. hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga). pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj.Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak. 37. 4. itlirola. a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em . a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj. kima. kao pod 1. 3. Po 15 g eve la podbel a. Po 10 g korena belog sleza.146 LECENJE BIUEM i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. belog sleza. u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti. kao pod 16. ernog sleza i pitome nane. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara. oeediti. kamHiee. 6. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva. kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. plucnjaka. kao pod 16. . goroeveta moraea. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. 36. 2 iIi 3. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. ako je to. maticnjaka inane i's itniti. kao pod 16. kao pod 4. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. 5. Po 1 kasiku odoljena. o mana. Po 1 kasiku odoljena. podbela. metviee i eveta durtlevka. piti caj pod I. jer vrlo lako moze dod do trova nj a.

. spravljati i upotrebljavati kao pod 1. po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja. 14. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka. 23. kao pod 1. kao pod 4.30 pod 1. kao pod 1. hmelj a. 21. trave troskota i rastavica. Pedeset grama od verema-trave. cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium). nane maticnjaka. 16. kor~ s~bikovine.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM 147 9. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina. brezovog i naninog !ista. brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina. Po 25 g cveta. metvice. 20. zIatice (Solidago virga aurea). 10. kao pod 1. 17. lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta. Po 20 g cveta. kao pod 4 i 14. Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis) Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis) Zapaljenje srcane kese (Perikarditis) Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice. Po 20 g odoljena. kao pod 1. Pomoc i savet traziti od lekara. metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna. 19. gorocveta. kao pod 14. 24. Po 10 g gorocveta. Po 30 g cveta zove. lista i ploda gloga. kima i odoljena. 1 J. Pedeset grama korena odoljena. a zat im nacin iti trodnev. !isla i ploda gloga. srdacca (Leonurus cardiaca). rute metle (Sarothamnus scoparius). gorocveta. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. 12. kao pod 4 i 14. 13. Po 20 g srdacca. kao pod 1.nu pauzu! 15. Po 20 g anisa. kao pod 1. 18. 1<. Po 30 g gorocveta. zbog pris utnog gorocveta. piti 2 dana. !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga. moraca. kao pod 4 i 14. po 20 g !ista nane i maticnja. 22. korena lokvanja i 10 g glogovog cveta. 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta. kao pod 4 i 14. srdacca i :lute metle. Po 20 g odoljena. korena angelike. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena. po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. kao pod 4. Po 20 g odoljena. Po 30 g odoljena. korena selena. po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena. kao pod 1.

Po 15 g imele. a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . glogovog cveta. imele. kao pod 4 i 14. upotrebljava se nitrog!icerin. kao pod 4 i 14. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove. Po 20 g maticnjaka. 37. Po 30 g !ista hajducice. cveta gloga i lipe. Kao dopunska terapija moze koristiti i ova. Po 20 g glogovog cveta. kao pod I. lista hajducice i cveta b rdanke. odoljena. 34. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca . 36. Po 10 g imele. Pedeset grama maticnjaka. stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. odoljena i cveta gloga. odoljena i sapunjace. imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga. sofore i gloga. Po 30 g srdacca. pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan. Po 20 g plodova mrkve. steie . Po 20 g trave daninoca. kao pod 1.minor). 26. !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena.148 Nepravilnost u rltmu sr~ LECENJE BrWEM otkucaja ( Aritmija) Ova bolest leci se raznim lekovima .i maticnjaka i 10 g odolj ena. gloga. !ista koprive i pitome nane. Po 20 g srdacca.kao pod 4 i 14. rutvice. kao pod I. rusomace i sipul1ka. lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina. pa se zbog toga i ovde preporucuj. kao pod I. kao pod I. rastavica i alge bracica. 28. po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka. Za vreme napada.ti pusenje. 32. 35. Treba izbegava. Po 20 g cveta gloga i sofore. anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga. Angina pektoris. steze (Potentilla anserina). zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve. 31. glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. kao pod I. 30. Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza i hipert enz ija) 29.u droge koje imaju takvo dejstvo. cveta gloga. .le. Po 20 g cveta kantariona. korena lokvanja. kao pod I. kao pod 1. Po 20 g kukuruzne svi. 25. kao pod I. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi: . kao pod 1. zute metIe. 33. mahuna od pasulja. majkine dusice. !ista maticnjaka.

4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode. rastavica. 39. kao pod L 7. kamilice i cveta majske ruZe. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah. kao pod L 4.ije. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha). ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis) PROSIRENJE VENA (V arikozit eli) Bolest je teska i dugotrajna. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. sve dobro isitnili. ru tvice. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . bagrema. 40. maLienjaika. kima i odoljena. majkine dus ice i melvice. ostaviti d a se ohladi. 2. brekinje. SULJEVI (H emoroidi) Mnoge osobe. pogotovu star. srdacca. pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode. belog luka. drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja.KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM 149 38. kao pod 1. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza. surcice. srdacca. limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice. Po 25 g lis ta l11aticnjaka. i zove i !i's ta rutvice. Po 20 g cveta od gloga. Po 15 g imele. po 15 g maticnjaka. 3. kao pod 38. brdanke . sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta . zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. kao pod 38. boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede. Po IS g cveta majske ruze. zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. kao pod L 6. kao pod L 5. !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena. bocu zapusiti i d rla. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena. belog l-uka i cveta gloga. s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine. kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice. poklopi ti. Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. gloga.ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. Po 29 g troskota. kad se ohladi. div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja. procediti. Tridescl grama lrave steze. kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i .

kima. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati). Po 25 g cveta kamilice. amsa i po 10 g cve ta karnilice. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena. 5.koje . Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t. koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. posto se sve dobro is itni i pomesa. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. . procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog. kao s to su kami!ica. zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana. ima ih svuda i citaoci ill poznaju. kao pod 1. 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice. protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima . . trandavilja i majske ruze. 1 3. 7. Cajevi prot iv zalvo ra. Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju. kukurek. cemeriku i neko drugo bilje). mo raca 4. divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica. s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena. karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) . odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke . 2. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena. Po 20 g cveta divljeg kestena. ostaviti da se smlaci. cesce muckajuCi. Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima).150 LECENJE BIWEM upomih zatvora. kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije. 6. divljeg kestena. po 10 g cveta i !ista kantariona. Kad se ohladi. 1. paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. cija je jet ra obole la. 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana. hajducica. 8. drzati 4 sata.Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja. kao pod 4. kao pod 4. kao pod 4. napone i tegobe u trbuhu. kao pod 4.u nas rastu u izobilju. kore pomorandze i kamilice. kao pod 1. cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara. 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. !ista hajducice i cveta brdanke. pre svega. Po 30 g cveta karnilice.

50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee (Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode. kad se boles no mesto osusi. tek obramh semenki. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih . semena lana i divljeg !testena. ovu teenost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj. Grizlica gnjata (ulcus cruris). gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u dobro isi tni t i. dobra is itniti i upotrebi. 2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode. kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. oeedi-ti. 20 g korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao pod 4. Po 30 g petrovea. 16. podagre.inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe . a da se na osnovu ~westra­ nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo · hamamelis'll i hidrastisu. korena odoljena. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza. Kad se teenost smlaCi. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg kestena. kao pod 4. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni). 11. IS. dakle. upotreblj ava ti kao bmj 4. zatim kuvati 5 minuta. Posle toga u isti eaj n . tromboflebita.KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM 151 9. m aslacka i pirevine. katara bronhija. 18. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee. Oblog dnati eelu noc i. avo se e ini nekoliko dana uveee. namazati ga cis tim uljem. 10. bolova od hemoroida. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada. popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari. korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee. Po 30 g korena ernog gaveza. reumati·z ma i isijasa. kao pud 16. kao pod 16. kao pod 16. zatim posuti cistim tanlnom u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom. da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. preporucuje se upotreba ovog biljnog leka. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike . 17.. kao pod 4. grizliee gnj a ta (ulcu s cruris). . iseediti i u tako dobijenom caju dri. 12. Kad se smlaei na 37-3!!OC. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore.ati obolelo mesto 20-30 minuta. dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. 20. 13. os ta".ti kao pod 4. dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna . na eovekovu temperaturu. ostaviti da se ohladi. Po 20 g kamiliee. 19. kao pod 16. 21. natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao oblog. 14. oeajniee. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore.iti da se kiseli 6 sa ti i posle toga prokuvati.

2 kas ike sisarica. r uzmarin. nane. persun . hmelja. ocediti. ren. nane. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. Po 30 g cveta kamilice. nana. (veta maj ske ruze i neven a. posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. kao pod 1. nane. zasladiti medom i u toku dana piti. slaeica.152 2IVCANE BOLESTI Neuroze. pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu. lli ovaj: jednaki delovi odoljena. Po 20 g odoljena. 7. 6. nanu . odoljena. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. selen. odolj en. majkina dusica i eubar. Po 30 g odoljena. new'astenija. preliti sa 2 decilitra kljueale vode. rutvicu. staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce. kao pod 1. kao pod 1. ostaviti 2 sata. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja. selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. 2. kao pod 1. 9. Za vreme poslednjeg rata. matienjak. 1 kasika odoIjena . kami lica i neko drugo bilje. 5. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka. bosiljka i hmelja. kam ilic(.. kantar. kao pod 1. dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta. 3. a posle toga. matie njaka i lavandule. u nedostatku mnogih lekova. 2 kasike matienjaka. odoljena i dobrieice. Po 30 g kamilice. celer. beli lu k. vranilovke.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena. Slieno dejstvo imaju i hmelj. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja. Po 25 g matienjaka. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane. kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati. poklopiti i posle 1 sa ta ocediti. . Po 30 g siSarica od hmelja. sisarica hmelja. morae. kao pod 1. 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode. n ane i maticnjaka. matienjaka. matienj a k. hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka. histerija i nesanlca LECENJ E BIUEM Kao l eko l'i za umirivanje daje se.s. ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati. bosiljak. kao pod 1. odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. celer i persun. pre svega. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja. ani. 11. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. 4 kasike naTIe. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena. maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena. mi· rouija. dobricice. ikao pod 1. pojesti jabuku. kao pod 1. Po 20 g matie njaka. 'k ao pod 1. 4. m ajkine dusice. odoljena i lincure. zasladiti medom i piti. nane i korena ange!ike. Po 20 g maticnjaka. babice. Po 15 g maticnjaka. matienjaka. zatim vra nil ovka. najbolje po 1 easu izjutra i uvece. lazal'kinje. 8. neposredno pre spava nja. 10.

Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka. kamiiice. 2 s upene kas i'ke ove mesan. belog i cmog sleza i lista maticnjaka. IS. Po 50 g odo ljc na i hmeJja. 9. kao pod 6. po I casu izjutra i uvece pre spavanja. kao pod 1. kao pod 1. anisa i majorana i 10 g sase. 11. 10.ti. 4. 3. 4. pelena. kao pod 6. 3 supene OOas. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina. lazar k inj e i majkine dusice. Po 30 g odoljena. iscelli. kao pod 6. korena lokvanj a i matioojaka . kao pod 1.j trave ruse 1 kantariona. kao pod 1. vreska. Po 10 g cveta gloga. zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. kao pod 6. nane i miloduha. iimunov i slicno.i 10 g mirodije (semena). posle 2 sata od!ili. bosiljka. anisa. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode. gloga. puzmarina. 13. !ista ruzma r-ina i mi loduha. pored meda. kao pod 6. pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja. dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. dodati i neki vocni sok za osvezavanje.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g k ljucale vode. kao pod 6. nane. m etvice. 2. Po 5 g cvela nevena. 'korena zecjeg trna . Po 20 g taifije. lazarkinje i majkine dusice. kao 510 su visnjev. zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka. 3.usa moze se. Po 25 g plodova (semena) mirodije. Po 30 g monica. Po 20 g !ista malicnjaka. m oraca i kima. 14. ribizlov. 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6. Ovom. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati. nevena. komonike. . Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca.KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM 153 Nesanica (Tnso l11l1ija) I. Po 20 g hmelj a i cveta gloga. hmelja i odoijena. pomesati i dobro izmesati. zas laditi medom i popiti. 6. 5. Po 20 g lisla malic njaka. 2. 8. popiti pre spavanja. kao pod 6. smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode. poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti. 7. kad se ohladi. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule. kao pod 6. kao pod 1. kokoca. Po 30 g hmelja. 12. kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk. kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena. Po 20 g cveta lipe. brdanke. Neuralgija 1.

lista mat icnjaka i majorana. Dvadeset grama hajducice. 8. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom . metvice i hmelja. Po 30 g cveta turcinka. kao pod 1.154 LECENJE BIUEM 16. sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja. kao pod 1. 7. pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g kljucale vode. kao pod 1. Po 20 g odoljena. 9. cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka. 11. uz dod a tak soli . leao pod l. 18. kao pod 1. Po 25 g nane. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana. kao pod 6. kao pod 1. 4. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti. Po 40 g cveta hajducice i brda. zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. 16. 5. kao pod 6. ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota . 19. Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a. odoljena i vodopije. 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode. cveta brdanke i pupoljaka breze. Po 25 g hajducice. paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena. Po 30 g brezovog lista. 3. IS. odoIjeDa i gloga. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja. kao pod 1. Po 15 g lista kupine. kao pod l. . 6. Po 20 g odoljena. kantariona. Sezdeset grama lista hajducice.nke i 20 g lista gloga. kao pod 1. ma. nevena i kamilice i 10 g hm elja. maticnjaka. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane. 12.l ine. brdanke. posle 4 sata ocediti. 30 g lista za1 lfije i 10 g cveta brdanke. kao pod 6. breze. 17. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka. kamilice i hajducice dobro izmesati . Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja. kao pod 1. 14. cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena. kao pod 1. PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal 1. 20 . kao pod 6. 13. 10. rusomace i troskota. Po 25 g cveta turcinka i hmelja. nane. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka. ruse. smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. maticnjaka. kao pod 1. Po 25 g vodenog lisca. lim un ovog soka iii sirceta i ulj a. 21. 2. maticnjaka. brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse. kao pod 1. kao pod 1. po 15 g kantariona.

Po 30 g plod ova korijandra. a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. korena perunike. vcta kamilice . 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra . Po 30 g nane. ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. petrovac. kao pod 1. matienjak. jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi. selen. 2. hajdueica. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke. list kupinc i sumske jagode. matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike. pre svega. trava od srdobolje.KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM 155 MIGRENA (H emik ranija) Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no. kantarion. ali se tu mora biti oprezan. a korenje sitno isee i. hmelj.ti umeslo vode. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. kao pod 1. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija. ruzmarin. moze izazvati i pobaeaj. lavandule. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[. morae. odoljen. posle 4 sala oced iti. ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku. tj. To su. kim. smesta poklopili. hrastova kora. nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. steza. pre svega. po 10 g majorana. 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. lista nane i korena odoljena. mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. 6. lista i cveta jagorcevine. anis. pre svega. 3. 5. kao pod 1. srcanik. papreni lisac.kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke. jagorcev ine i gloga. pitoma nana. Po . j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva. Po 15 g korena. lisac. moraju obratiti lekaru za savet i po moe. oman. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica. ocajnica i neko drugo bilje. stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja.j. 4.10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike. Koristi se i sedef iii rutvica. Po 25 g c. biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. popariti sa 400 g kljucale vode. ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati. selena i angelike i 5 g cveta durdevka. kao pod 1. odo lj ena. zas ladi ti medom i pi. upotrebi ti kao pod 1. Naveseemo. komonika. klao sto su ziva trava. Po 25 g cveta i li s ta durdevka. ru- . 1. iscediti.

eveta kamilice. metviea. kao pod 1. po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g lutvice. Medutim. majoran. pije l5e caj od za:lfije. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane. beli i erni slez. 2. . bedrinae. sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara. lista breze i kupine i kore krusine. Za regulisanje menstruacije L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje. kao pod L 8. dobrieiea. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . lista hajdueice i maline. poklopiti. dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. kao pod L 6. jova. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice. timij an. borovnica. ocajniea i neko drugo bilje . eesce promesati.e tao nine. rniloduh . vranilovka. pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine. a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. mleka dojilja. eveta vreska. zelenika (V inca). maticnj ak i resnik. 10.156 LECENJE BIUEM so maca. Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne s astojke. Po 25 g plodova pasdrena. kim. hajdu eiea. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis. orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac. matioojaka. Po 30 g kamiliee. mlJl1e. S. kako j e razena glavniea otrovna. dobriciea. kao pod L 3. kao pod L 7. korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus). kao pod 1. korijandar. oeajnice i paprenog lisca. poponae (Convolvulus arvensis). kao pod L 9. posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. kopriva i neko drugo bilje. Zdraljevina. Da se 5manji lucen j e. Pedeset grama paprenog lisea. Ona je najaktivnija. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea. vresa k i laza rkinj a. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. orahov list. trave od srdobolje. mo rae. petl"Ovae. kopriva. krasuljak. Najvise se koriste: kamiliea. Po 10 g kantariona. bosilj ak . !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . mirodija. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri. hrastova kora . 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode. bela mrtva kopriva. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice. rutvice. sluzi i neka etarska ulja. zalfij a. jet· sadri. vi· rak. ruzm ar in. kao pod 1. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc. kao pod L 4. zuta i bela haj· ducica.

u kozu. ocaj ni ce. da bi se bolesnik sto vise preznojio. jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. rutv ice. Koviljaca i druge). u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina.tika privlace krv na periferiju. U svakom slucaju. ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih.s. najbolje uvece pre spavanja. Medutim. kao pod 1. na primer. Po 20 g miloduha. treba traliti pomoc i savet lekara. kako u bolnicama. Zavisno od biljne vrste. kao pod 1. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena. kao pod 1. 14. kao pod 1. p itome nane. s manje iIi vise uspeha. Ukoliko se piju. kupanje. 17. 13. i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. cveta bele mrtve koprive i ka milice. Zbog toga se ova sredstva koriste.KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM 157 11. Mataruska.od duzine aplikacije upotrebljenog leka. tako i u domaCinstvima. Tako. kantariona. protiv reumatizma 'i slienih bolesti. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine. 18. Pored toga. kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline. ARTRITIS I ULOZI (podagra. treba ih uzimati sto toplije. kao pod 1.nih posledica. odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove. u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. masazu. kicice i timij ana. dolazi do jacih ili blazih nepozelj. upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi . slacica. po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive. kao pod 1. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca.ste luka. Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci. 16. obloge i sl. odolje na. gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva) Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . kao p od 1. Pedeset gra ma paprenog lisca. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi. 12. REUMATfZAM. Po 25 g paprenog lisca. od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i . 15. Za lecenje izvesnih bolesti. kao pod 1. 'Pre svega onih od nazeba. m aticnj aka 1 pa prenog lisca. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena. rutvice. ISIJAS. Po 15 g kamiIice. za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice. ploda pasdrena. p a cak i rane. nan e. beli i druge vr. kore ci bukovine i r izoma p irevine.

ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu. kao pod I. iste te biljke u jacoj koncen t rac iji. senevolne i!i tioheterozide. 'Procediti. Po 20 g lista belog jasena. Ij uta paprika i brda nka. 2. brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe. kuvati 5 min uta u pola litre vode. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva. korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze. 13. kao pod I. I k ao pod 1. 5. 7. sumporne. sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora. 3. kao pod 1. koprivinog !ista. po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena. 12. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna. Po 30 g korc bele vrbe. kore bele vrbe i trave rastavica. rede terpentinsko ulje. 6. dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. 8. Po 20 g cvcta surucice.0vih pupolja1 ka. razlicka.iaka ocediti i s to top!ije piti. dakl e. korena angelike. ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice. bozura i kamilice.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine.158 LECENJE BIWEM krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze. Po 25 g brc7. kao pod 1. 10. Po 20 g lista breze i belog jase. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e. Po 20 g rizoma idirota i pirevine. !ista koprive i trave rastavica. lista belog jasena. zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto . Po 20 g vrbove kore. Medutim. kao pod I. trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa. jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn. kao pod 1. upotreblj ene duZe. kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta. korena zecjeg trna. rotkva . 9. persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze. 14. trave daninoca i korena sapunjace. vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. kore kru sine i rastavica. Po 20 g kore be Ie vrbe. kao pod I. kao pod 1. one s to se traz i od le ka . kao pod 1. brezovog lista i trave srdacca. Po 30 g stabljika l'azvodnika. 11. trave sitnice. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren . Po 20 g brezovog lista. kao pod 1. Po 20 g brezovih pupoljaka. Po 20 g korcna vodopije. dobro se i·s itni i pomesa. trave sitnice. kao pod 1.top!ijeg caja. i2azvace ne sarno crvenilo. . 4. zove i lipe. kao pod 1. vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora. oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo. kantariona i brezovih pupoIjaka.

kao pod 1. Po 100 g ka mi lice. 26. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e.sta belog jasena. 22 . PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika) l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e. 21. kao p od 1. m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji.koza pocrveni. ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina. tizm a.KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM 159 I S. o s tavi 2 sata. drlati oko 2 minuta da kljuea. neka izade iz kade. 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca . 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti . kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas . troskota i orahovih Ijusaka. lipe. 19. Po 30 g vranilovke. Kad se ovaj eaj ohladi. kao pod 1. Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de. teenos t u suli u kadu sa top 1 0m vodom. 18. a ko mu . kao pod IS . Ovaj eaj se ceni proti. Po 30 g razvodnika . na ne iii neke druge lekovite biljke. Oni . Po 30 g ko rena si te. kao pod 15. doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no. 27 . 17.ka koji nikada i nikome nisu skodili. 23. zas la dit i m edom i toplo pi. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i 3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu. vrani love trave i pupoljaka b elog bora. pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . kad se smlaei. Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice. obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu . sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . CAJEVl ZA ZNOJENJE. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti. trave troskota 'i vrbove kore i po v reum a10 g r as tav ica i cve ta surucice. Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove. s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode. ~kinuti i. majk ine du ~ i ce . metvice. To s u lekovi nasih p reda. u kojoj se bolesnik kupa. 24. Po 20 g kore divljeg kes tena. kao pod 26. 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti. zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. 16.ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). majlkine dusiee i idirota. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena. kao pod 1. trs ke i pirevine 10 g nane. Po 20 g lisla breze i kopr ive. Ako boles nika pocne ped. 20. Po 50 g majki ne du ~ i ce . 25.

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l , s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo, r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ I pupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

162
K02NE BOLESTI

LECENJE BIWEM

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja. Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama. Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija. Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin). Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje, najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi «). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi. Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje. II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog bilja. Veoma su korisne tzv. »proleene kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Korist·i se i sok od breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe, sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

164

LECENJE alWEM

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija
1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge
1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice
1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i, kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti. 2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. 3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1. 4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1. 5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1. 7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1. 9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA
(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje. 1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija: 200 g lincw'c i'Seokati i zdrobi·ti u gu-ub prah krupnoee pSecianog staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska casica. 2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice, trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja . . 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice lincure, kieice, idlrota i kore gor·ke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta· dnevno pre jela po 1 kasiku. Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jal:anje slabunjavih i malokrvnih. Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome slieno. Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a, maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad I je ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba ost rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovakav nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

174 ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima lECENIE BIUEM Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. a pogotovo susenjem. dakle . Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima.lo tako j e nuz. ukoeen pogled. Cemerika je. bela i ervena sapunjaea.500 m. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. promuklos-t i dr. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea. zbog eega se tako nazivaju) u tol. rnaterija koje izazivaju plikove i rane. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2. Prasina koja se dize kad se seku. oluji . To su. nego ponajeeSee vrlo . jagoreevina. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja. jer noeu ne vide. seckanjem i mlevenjem veZebilja. vee sarno zbira nj ene plodove. nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i . osim toga. gradu. a za medvede grozde jos vise. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu.i dl'Ugom nevremenu. moze ozepsti i tesko oboleti. melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov. na tesko prJstupaenim mestima. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. prokisao biljar. da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. Ijutih sastojaka. izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. najeesee u planini u bukovim sastojinama. kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi. noeu vode kuCi. redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje. pre svega. a to je obieno imad 1.700 m.t rovanjima: prosirene zenice. lalule.1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . Njih obieno uvece. glikozida. NemajuCi u blizini naselja. a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I. u prvom redu onim 'k oje . Dakle. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade. I lincuru treba traziti na velikim visinama. Biljari zaposleni berbom. U nj egovom sops tvenom interesu je. pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno. snegu. Za jedie se treba penjati iznad 1. i otrovna. sitniea i dr. Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem. najviSe na suvatima.1O lekovir o bilje prirodi. drobe. buj-ica i drugih nepogoda.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. Ako nl zbog eega drugog.d aleko. bez ikakvih posledica. bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni . nikakvo lecenje. nadrazljivih etarskih ulja i sl.irma a1kaloida.im biljkarna. pogotovo u planini. is. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. odvaljenih stena.

Ali ipak. le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima. kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara. kao i za ostale . usi i drugi osetljivi organi. ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu. jer ima otrova koji na kozu ne eleillju. zdrav i mora se dobro provetravati.l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom.profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata . haj du Ciea. e rn a s lac iea. maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama . de be la tikva iii debeli ca . morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. plikove i ra n ~. a s druge. grabljieama i dru·gim potrebama. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a . ali se na ruke zaJepe. mal okrvnos t i sl.KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE 175 o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . da je to prilicno individua l no . svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija. pijueima. Nema sumnje da ce se jednog dana. a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. ne smeju se dirati oei. grcevi. Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra .« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. ad rug e b i I jar a . sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne. Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. . U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. odece i opste opreme. grozni cavo stanj e. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. hladan znoj. e n j e. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac . brdanka . a sovcicima. kanta ri on. u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. Razne vrste Ijuti ca. Znaci trovanja su raznovrsni. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. usta.nema ni zanata. bl edil o . Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c . Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m .v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. jednom reci. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke. rulviea iii sedefcic. vilama. s vre meno m. pos tepe no s lablj enje. Pored dobre obuce . To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. satorsko platno i 05talo za terenski rad. beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa. jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . nos. Dakle. Biljarev stan mora biti suv. gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje. po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira. Pre ko udruzenja iii 7. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. gublj e nje ape tita. pa 5e takvim rukama ne sme jes ti . s jedne strane. po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . elobar i velik ranac. a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje .

LESA 1. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e. naboja. bez zagrevanja i u tzv. ~ r- t 0 ~ 1 ~ --r .A SUSENJ E BIUA Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. tom i tome slieno. povrea. uglj em.ti. tj . Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie. kamena. a li traje 3 do 15 dana. . grozda. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli. o nim koje se grej u drvetom . dasaka. cerpiea.176 PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE LECENJE BIU EM Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji.. s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa.- l t . a u pea se mOlt: peei hleb.. mazu. termiekim susarama.. Susenj e na promaj i je jevtinije. vee prema tome sta se '" ~ ~ _____ c. ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba. zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda.. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca.::~ 1" ~ 0 -0 0 0 I C o - - t • L- 0 I _-'-----L--.::: PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA .

slu se lese pune spolja. BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed. . Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode. dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin..a svemu tome napredan . od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju. dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. Pored ostalog. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe.irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima. Po pravilu. jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu. Ram na lesama treba da bude od tankih.KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 177 u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju. Tako. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom . ali j akih letv.Vreme cvetanja zavisi i od godine.nosti. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. u doba cvet~nja biljka.t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. dakle. semenju i korL Prema tome.aca .ica. laksi zivot. one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m.a i plani~. osobito porodicama brdan. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. on. nekih godina podbel cveta vee u januaru. sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole. u primorju ona cveta vee pocetkom maja. . lekovitost i hranljivos. dok znamo da . a kad se popnemo na RudnLk. reljef i biljni svet. Na primer. zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. ad p eCi se odvajaj u toplotni c. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega. a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna.sa mn~~o dece. cveta tek u martu iii u aprilu. od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha. neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. otkrio je otroW1ost. Zbog lakseg rukovanja lesarna.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku. plodovirna. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. po pravilu. ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima. jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a .

kesten pitomi. majkina dusiea. slez beIi. miloduh. velebilje. hrastova i druge kore. uvek m ora biti na opreru. bunika. buhae. oman. hrastova kora oj zi'r .. eemerika. rosulja. ipluenjak. turcinak. razgon. KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI? lanuara: imela. vrbova kora i dr. bokviea. sitniea. breza. slez beli i erni. neven.owCina. vidae. borovi. smilje. morae. kopriva mrtva. kantarion. hajduciea. zova. sapunja- . pirevina. razlicak. rastavie. velebilje. milogled. hajducica. kadulja iii falfija. krusina. navala. tatula. gorka detelina. kantarion. tm. sasa.izma. pasulj . breza. maj-kina dusiea. nana. pelen. sreenjak. velika bedrenika i dr. timijan. kantarion. kamiliea. pelen. islandski J. brusniea. bunika. vranilovka. slez erni. hajducka trava. kupina. maticnjak. pel en. Iipa. digitalis vunasti. kopriva. sreenjak. breze i drugog drveca. repusina. daninoc. jagoda. brusnica. Ijubieiea.isaj. digitalis vunasti. zavomjak i dr. sitnica.178 LBCENJE BllJBM biljar mor a vodit i raeuna. divizma. islandski liSaj. trandavilje. zova. Aprila: bozu r. brdanka. ivanjsko evece. kesten pitomi. zavornjak. dobrieica. rusomaea. titriea. nar. oskorusa. kiCica. rosulja. r epusina. maslacak. pupoljci topole. Februara: imela. sreopue. divlji kesten. mrazovae. dupeae. tatula. podbel. velika bedrenika. klekinje. kamiliea. pluenjak. divlja ruZa (sipak). rastavic. glog. borovnica. orab. kruska. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine. vodopija. mrazovae. jagoreevina. surucica. divizma. odoljen. divizma. perSun. crvotoeina. pasdren. repusina. rusa. evet pod bela i drugo. zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . kupina. lula: Bokviea. kleka. hrnelj. vratie. islandski liSaj. neven. ervotoeina. goroevet. kopriva. orah. podbel (evet i list). kopriva bela mrtva. oman. jagoda. lazarkinja. hmelj. islandski lisaj. vidae. jagoreevana. maticnjak. maticnjak. nana. rutvica. kopriva. troskot. razIitak. digitalis . Maja: bozurov i bagremov evet. Marta: zubaca. kokotae. kokotae. ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu. medvede grozae. kopriva mrtva bela. rusa. petrovac. dananoe. kopriva. vrarnilovka. kim. kim. maslaeak. erv. trandavilje. Zalfija i dr. lavandula. kopriva. majkina dusiea. virak. islandski liSaj. glog. tatula. jagoda. velebilje. podbel. jer ako sa berbom zakasni. podbel. neven. orab. miloduh. gOJ1ka detelina. mrazovae. pelen. stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece. maslaeak. plucnjak. di. kupina. zubaea i pirevina. S eptembra: cemerika. pirevina. goroevet. bokviea. brewvi i drugi pupoljci. majska mfa. divlja mfa. nana. dobrieiea. gorka detelina. borovniea. lipa. lazarkinja. luna: beIi slez. podbel. smrdusa. virak. rastav-ie. tureinak. majoran. jagoreevina. pasulj. majoran. vratic. bunika. zavornjak i dr. zova. maslaeak. virak. nar. breza. Avgusta: bokviea. durdevak. borovniea. rutviea. krusina. bunika. rusomaca. glog. sitnica. kupina. dobrieica. titrica iIi kamiIiea. ljubieica. lineura. brc:1anka. buhac. drenjine. malina. slez emi. troskot.

opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. glog. trandavilje. selen. zadruzi. klekinje. tatula. vrati(\. futika i dr. klekinje. Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli. odoljen. pasdren. masla(\ak. masla(\ak. mora(\. velebilje. dunja. repu~ina. narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati. kopriva. trava od srca. pasulj. br(ianka. tatula. ze(\ji tm. ~ . slez beli. i(iirot.KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 179 ta (crvena i bela). ze(\ji tm. tmjine. per~un. zova i dr. trava od srdobolje. sitnica. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja. Novembra: gloginje. slez beli. zubata i dr. Decembra: i:mela. slatki koren. Oktobra: angelika. jedic. 'Slatki koren. i<tirot. apta. linoura. zuba(\a. ze(\ji tm. repuSina. trava od srdobolje. sr(\enjak. bundevino seme. navaia. sapunja(\a. (\emerika. odoljen.

Menthae crispae · · · . · · . · · Sambuci · . · . · . · . · · Chamomillae romanae . ·. · · · · . . . · · . · · . .·. .5 8 8 7. ·· Melissae · . · . · · . Farfarae · · . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . · · Lamii albi · · · . · . . . · · . Chamomillae vulg. . · Calendulae · · · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . · .180 LBCI!NIE BIWI!M GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre Posle Pre Posle DROGA su~enja DROGA su~enja BULBUS Colchici Scillae · · · · 3 6 1 1 · · CORTEX Hippocastani . · . · · · . ·. ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . .·· · · · Malvae arboreae · . · · Malvae · · . . Nicotianae · . · . . . · . · . · Rosarum ·. · ·· Mez.·. · · . · · · · . .· · Rhoeados . . . · · · 4 4 5 2 5 7 2 1 2 3 Paeoniae ·. · . ·. · . Millefolii · . . 6 9 8 6 · 3 8 5 1 1 1 1 1 1 1 FOLIUM Althaeae · · . · ·. · .5 5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 4 4. Salviae · · . · . · ] uglandis regii . Rosmarini · . Menthae piperitae · . . Hyoscyami · .· Tiliae · · ··. · . · Violae odoratae · · .erei . Cyani . . · · . .5 . · · . 8 2 7 4 1 1 1 1 1 5 7 5 7 5 5 5 8 3 5 5 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 5 5 7 4 5. · · Aurantii · · · · · · . 4. . · · . Lavandulae . · · . . · . · · Carthami · · . · · · · · · FLOS Acaciae · · . · · . · · . Rutae . · . . · ··· Farfarae . · Belladonnae · . . Verbasci · · . · .

5 3 3 3 3 3 2.5 5. .5 5 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 .5 2. . · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii . . Myrtillorum · Gemmae Populi HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris . · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri . · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli .5 4 3 4. Meliloti ··· Millefolii · · Origani ..5 · 4 3 3.5 4 4 3 4 3 2.GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU 181 Pre Posle Pre Posle DROGA susenja DROGA su~enja Stramonii . · 4 5 3. ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae · 4 5 2.5 5 3 4. 9 Toxicodendri 3. Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · .5 5 4 3 4 5.5 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami.5 2.5 5 4 4 4 8 5.5 4 1 1 1 1 1 Tanaceti Taraxaci .5 3 4.5 Trifolii fibrini · · 4.5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ··· FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati .5 · · 3 3 3.5 4.5 8 3. ·· Sabinae · Serpylli . 1 1 .5 3 4. · Pulsatillae · · Rutae . · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris · RADIX · 4. .5 5 1 1 1 1 1 ··· 5 2.5 7 · 3 1 1 1 1 · · · · · · 7 4 · 3.

tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea. kamilicu. eeler. . pastrnak. na primer. pelen. morae. sto je najvaznije. morae. persun. 4. anis. . kupus. digitalis. pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. beli luk i dr. ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc. za kozne bolesti ito. .OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. kim. korijandar. kim. organe za disanje. 2. perunika. korijandar za peela re i fabrikante lekova. beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska. persun. GradiLi smo razne v·rtice. matienjak. Vrtici mogu biti razlieite velieine. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno. savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i. timijan i dr. majkina dusica. bullae. majkina dusica. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. povratic. nar.par fimerijska i kao industrijska sirovina. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom. odoljen. oblika i rasporeda.. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva. zavole bilje. barnija i dr. Svaki prema svojim mogucnostima. kim. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno. anis. zemlju . navala. Kad slaeica i kim evetaju. anis. bell luk. nana. prirodu.«.. sargarepa. nan a. Tako se. eubar. lukovi. ribizla. higij enska. u 1. kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika. seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. rasadom. farmaeeutska. mrkva. morae. korijandar i dr. sipak. 3. .

stde i dr. Tadeusa Koseuskog 1. hajdueice. metviee. jaglaea. koprive i dr. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. vee prema tome sta u tom kraju ima. trnjine. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice. skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti. majkine dusiee.U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta. hmelj. ljubiciee. lavande. kim. buhaea i drugog bilja.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja.j nabavi. divizme. trave od srdobolje. morae. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. Dubina da bude oko 2 em. razena glavnica i dr . zove. medveeeg groZda. matienjaka. korijandar. slaeiea. .U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane. a ako zele .breze.OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE 183 VITRINA - IZLOZBA LEKOVITOG BIUA Sve opstine. anis. lznutra se naeine pregrade u koje se . . Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba. poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu. Taj red je najJepsi. zalfije.U peti red metne se ' korenje belog sleza.U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka. imela i dr. lineure. gaveza. vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. lipe. . gorocveta. bokvice.stav. . vranilovke. jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. belog i ernog sleza. Kad se sve napuni. odoljena. podbela. . . .ti. maslacka. a mogu je i sami naeiniti. podbela.U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice.

S = 3: 1. C e I e r. gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). . VB: leta. S=6:1. Pet . VB: leto. M i rod i j a. S=4:1. (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. S = 5: 1.r 0 v a c. Achillea millefolium.k a t r a v a. List (Belladonnae tolium). Plod (Apii fructus). Be 11 s I e z. Rizom bez korenja. Asperula ado rata. VB: leto. (/J Althaea officinalis. ¢ Brassica nigra. zlita hajducica . S 5 : 1. List (Betulae folium). Vel e b i 1 j e. Anethum gravcolens. VB: jesen.5: 1. Trava (Asperulae herba). s p 0 r i s. Althaea rosea. Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. S = 4 : 1. VB: april-juli. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). VB: leto. List (Folium). Betula alba. VB: leto. Achillea clypeolata. Cvet (Althaeae flos).u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja . Cvet (Althaeae roseae flos). Cvet (Achilleae cly. Jed i c . Rep u 5 ina. (/J Agropyrum repens. 4 : 1. List (Uvae Lirsi folium). S = . VB: leto. B r e z a. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). La z ark ~ n j a. T ran d a v i I j e. Pel e n. VB: jesen iIi prolece. VB: leto. ern a s 1 a Ci c a. S 5: 1. . S = 4: 1. VB: leta. S = 4:1. Biljka u cve tu. peolalae flos) . Biljka u cvetu (Adonidis herbal. Me d v e d e g r 0 Z d e. VB: maj-juni. VB: jesen. obieno je oguljen (Calami rhizoma). VB: jesen. Biljka u cvetu. VB: prolece. Pi or e vi n a. (/J Adonis vernalis. VB: jesen iii prolece. ¢ Arctostaphylos uva ursi. S 5 : 1. S 2. (/J Artemisia absinthium. Apium graveolens. VB = vreme berbe. Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). Plod (Anethi fructus). Z uti r a van. Rizom (pilicis rhizoma). + Cj) Aconitulll napellus. (/J Aspidium filix mas. = = = = --- . H a j d u c . S = 3: 1. Arctium lappa. S = 4: 1. S = 4: 1. S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer. VB: leta. (/J = od biljke se dobija droga koj. Pap rat. llgrimonia eupaloria. Koren. VB: septembar-{)ktobar. Koren (Althaeae radix). (Lappae radix). . + (/J Atropa belladonna. navaJa. S = 7: 1. 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke. Rizom (Graminis rhizoma). gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. VB: leto. S = 5 : 1. S = 3 do 4 : 1.PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU Znacenje skracenica: + = otrovna biljka. VB: leta. Go roc vet. VB: l ei'<>.

Tat u I a. Be s n i k. "hrastova mahovina« ). Kora (Mezerei cortex). + Digitalis lanala. S = 5 : 1. B u hac. (Cydoniae semen). (/) COl1vallaria majalis. Mas l!i n i ca. Seme (Cucurbitae semen). D £I r 11 e v a k. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. Calendula officiP1alis. VB: apr. VB: leto UUDijuli). Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P). S = 4: 1. VB : jesen. VB: leto. (/) Carum carvi. Chelidonium majus. VB : 5: 1. VB: leto. (/) Equisetum arvense. mOl1ogYl1a. Centaurea cyanus. VB: maj. Koren (Cichorii radix) . S 5 : 1. D elphinium cOP1solida. Plod (Corial1dri fruclus). VB : kraj proleca i u leto. T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale cornu tum). Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. R a s t a vic. Chrysanthcmum cinerariaefolium . + cp Colchicum autumnale.3: 1. (/) Cydonia vulgaris. S = 3. Capsicum amzuuln.rethri flos). Go r s k a met vic a. Cvet (Conval/ariae flos). VB: leto. VB: leto. Zreo crven plod (CapsiCi fructus). Rizom (Gramini majoris rhizoma). S 3: 1. G log. od verema trava. z m 1 J 1 nom I e k o. N eve n. VB: april-{). R us 0 mac a. C. VB: maj-juni. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. Cvet (Col1solidae flos). S = 4: 1. Seme. S = 5: 1. Cvet (Cyani flos). R usa. Pap r i k a (I juta). . List (Digitalis lanatae folium) . Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). VB: leto. :2. Bun d eva. S = 5 : 1. Seme (Stramonii semen) . S = 2: 1. Seme (Colchici semen). S = 4: 1. VB: maj-j uni.) VB: leta. KJ c i c a. leto. VB: leto. oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). I s I and ski I i ~ a j. R a z Ii c a k.PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU 185 Calamintha officinalis. a v 0 r n j a k. VB: za vreme zetve raZi. K 0 r i jan dar. Kim. VB: leto. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). VB: krajem leta. H r as to v i i ~ a j (tzv. + (j) Datura stramonium. VB: maj. Trava (Calaminthae herba).i<tobar. S Cucurbita pepo. Lukovica. q) E p ·ythraea centaurium. S = 4: 1.i!-juni. VB: pl'olece ill jesen. Daphne mezereum. = = = = . Plod (Carvi fructus. VB: JUDi-julio Cralaegus oxyacanlha. VB: leto. S = 7: 1. S = 4: 1. S 7: 1. VB: septembar-{)ktobar. Cvet (Crataegi flos). prunastri. V 0 d 0 P a j a. (/J Corial1dmm sativum. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. S = 4: 1. E. Cynodon dactylon. VB: februar~a:rt. List (Stramonii folium). Evernia furfltracea. Cetraria islandica.5: 1. Cichorium il1t)'bus. Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . S = 5 : 1. Z u b a c a. S = 1. Capsel/a bursa pastoris. Dun j a. S = 6: 1. VB: juliavgust. S = 4: 1. S = 7 : 1. Ceo lisaj (Lichen quercus). M r a Z 0 v a c.

ti herha). Cvet. VB: lelJO.j list (lvlarmbii herba et folium). 8eme (Nigellae semen): VB: leto. List (Juglandis folium). Cvet bez dr~ke (Malvae flos). List (Malvae folium). K u d ir a v a n aDa. Lupulinum). VB: leto. Hyssopus officinulis. VB: avgust-septembar. ¢ Hypericum perforatum. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). 8 5: 1. Iris germanica (I. Lan. 8 = 4: 1. 8 4 : 1. ¢ Linum usitatissimum. 8=7:1. VB: juni . Z e ~ j i t r D. List (Fragariae folium). Juglans regia. Marrubium candidissimum. 8 = 4 : 1. 0 c a j n i e a. Nigella damascel1a. 8 5 : 1. VB: jesen.avgus·t. + (j) Hyoscyamus niger. VB: maj-avgust. VB: leto-jesen. 8 = 5: 1. vulgare. 8 5: 1.). 8 4: 1. k ami 1i e a. Sum s k a jag 0 d a. 8 = 4 : 1. Plod (Foeniculi fructus) . Melltha crispa. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). Koren (Enulae radix) . ¢ Malva silvestris. VB: leto. Nan a. M a ~ k 0 v b r k. B 0 S i I j a k. 8 = 4 do 5 : 1. C r n i s I e z. VB: juni -oktobar. = 8=4:1. 8 = 3: 1. ¢ Matricaria chamomilla. VB: avgust-septembar. ¢ Humulus lupulus.186 L£CI!NIB BIUI!M (/) Foeniculum vulgare. Ocimun basilicum. VB: jesen ill prolece. 0 man. Ku d r a v a n ana. VB: maj-juni. VB: avgust~ktobar . VB: letJO. H mel j. = = = = = = = . Tit r i e a. ¢ Mentha piperita. VB: juni~vgust. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . Met vie a. K u k u r e k. List (Menthae crispae folium) . 8 5: 1. Zenske rese (Strobili lupuli). 8 = 4 : 1. Bel a m r t v a k 0 P r iva. Milo d u h. Zlezde (Lupuli glandulae. M. 8 = 3: 1. M. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). List (Menhae crispae folium). 8eme (Hyoscyami semen). + Heileborus odorus. M 0 r a~. 8 = 7 : 1. Mat i c n j a k. List (Menthae piperitae folium). Bun i k a. Biljka u evetu (Basilici herba). ¢ Juniperus communis. VB: juni-juli. peregrinum.juli o 8 = 5: 1. VB : leto. Mentha crispa. VB: septembar. Zrele bobice (Juniperi fructus). Inula Ilelenium. Fraxinus exelsior. septembar~Lobar. pallida j dr. VB: jesen. VB: juni~ktobar. Lst (Fraxini folium). VB: proleee i leto. Fragaria vesca. Koren (Ononidis radix). Per u n i k a. 8eme (Lini semen). VB: ¢ 8 5: 1. Mentha pulegium. Lamium album. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). List (Melissae folium). VB : juli. 8 = 5 : 1. K ant a rio n. ¢ Melissa officinalis. 8 5: 1. VB: leto. K I e k a. VB: juni-septembar. 8 it n i e a. 8 = 4 : 1. List (Hyoscyami f olium) . Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). 1'rava u evetu . VB: maj-septembaT. J a sen (b e I i). go s p in eve t. 0 r a h. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. ¢ Herniaria glabra. zoma cum radicib us). ¢ Onol1is spinosa.

Pas d r e n . Cvet (Acacia e flos). Lisnati dec stabljike u evetu.<omniferum. Origanum vulgare. Biljka 'U evet u bez korena (Pul· monariae herbal. VB: proleee. K a c u n.jund. S = 4: 1. K r u ~ ina. Plod. S t eta. Plod (Petroselini fruc tus).prolece. Zrele bobiee (Rhamni catharticae fructus). Cb Papaver rhoeas. VB : prolece. Osusen sok (Opium). VB: leto. Plantago lanceo/ata. S= 3 : 1. Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus cortex). Origanum majoralla. Mladi pupoljoi (Populi gem mae). folium et flos). List (Anserinae folium) . VB : maj-septembar. VB: j uni-juli.pr olece.jurui. Zreo plod (Anis i fru ctus). S = 5: 1. Koren (Primulae ra· dix). Prunus spinosa. VB : maj-oktobar. S = 4 : 1. Pinus silvesrris. Potentilla anserilla. S = 4: 1. Koren (Petroselini radix). Populus nigra. VB : februar . Seme (Papave ris semen). S = 5 : 1. Rizom bez korena i stab· Ijike (Polypodii rhizoma). P er ~ u n. VB: februa r apri l. VB: le to. T r a v a 0 d 5 rea. S = 5 : 1. B 0 r.prolece. VB : ma:j . M a k. B o t u r. S = 4 do 5 : 1. VB: je· sen . sipak (Cynosbati fructus).prolece. VB : jesen . Mladi pupoLjQi (Pini turiones). D i v J j a r uta.mart. Kora (Fra ngulae cortex. T u r c ~ n a k. H T as t. Paeonia decO/·a. Vis n j a. Polypodium vulgare. S = 4: 1. S = 4: 1. S t 0 I Ii s t a rut a. Polygonum bisto rta. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). Peteljke (Cerasorum stipites). . VB: jesen . P.izom (Tormentillae rhi· zoma). a krto le p o ~tko m jeseni.julio S=4 : 1. R. Rhamnus cathartica. S r c e n j a k. T r 0 s k 0 t. major. VB : juni-juli. P. Cb Papaver . A ni s. VB: leta.april. Jag 0 r C e v i na. Prunus cerasus. Primulla officinal is. R. P. VB: le to. s a I e p. Rizom (B istortae rhizom a). Upotrebljava se i evet bez ca~ice. VB : kraj leta.PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU 187 Cb Orchis morio (i drugi). VB: leto. Pupoljci i krunicni Ii· stovi (Rosae flos). V ran i I 0 v k a. S = 4 : 1. S = 4 : 1. M a j 0 ran. Polygonum aviculare. Pulm onaria officinalis. Mlada krtola (Salep tuber). Rosa centifolia. bal. VB: kraj leta . Rosa canina. VB: jesen . VB: jesen . VB: maj . Petroselinum sativum. VB: leto. VB: evet u pr olece. S = 8 : 1. gallica. off icinalis. S I a t k a pap rat. elatior.jesen. S = 3: 1. T r n. S = 4: 1. Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). ern a top a I a. Cb Pimpinel/a anisum. Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). S = 4 : 1. S = 8 : 1. .5 : 1. (j) Potentilla fo rm entilla.proleee. List (Plantaginis folium) . PI u c n j a k. Cb Rhamnus frall gula. B 0 k v i e a . S = 3 : 1. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. VB: maj . S = 2. list i evet (Origani herba. Cb Quercus robur. VB: jesen. VB: mart . S = 5 : 1. Cela biljka u evetu (Majoranae her. Olju~ten tir (Quercus semen). VB: ok· tobar.

5 = 3: 1. 5 = 5: 1.juni. M a j kin a duoS i c a. Tim i jan. + Solanum dulcamara. VB: leto. 5 = 5: 1. Biljka u evetu (Serpylli herbal. S = 4: 1. Mas I a c a k. Koren (Tami radix). Cvct (Farfarae flos). (/) Valeriana officinalis. VB: jesen. Biljka u evetu (Saturejae herbal. S = 4 : 1. Bobiee (Sambuci fructus). 5 = 5: 1. 5 = 4:1.i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. VB: leto. 5 = 5: 1. (/) Tilia parvifolia i T.p 0 dub i e a . S=3:1. Vacciniwn myrtillus. VB: leto. Bobica (Myrtilli fructus). VB: juni . VB: maj . VB: jesen. K u 'P j n a. VB: maj . Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. R u z mar i n. Z 0 v a. Teucrium chamaedrys. Cela biljka (Urticae herbal. Rut vie a. B I jus t. List i plod (kao malina). List (Rosmarini folium). Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. T r a va . VB: jesen .a~Tgust. 5=5:1. Pod bel. Koren (Taraxaci radix). VB: maj . S 4 : 1. Urtica dioica.avgust. V rat i c. Koren (Symphyti radix).188 leto. Teucrium mon/allum. VB: septcmbar . S = 3: 1.avgust. Po moe n oj ea. K 0 prJ v a.oktobar. (/) Thymus vulgaris.oj v a . VB: juli septembal!'. Cub a r. Koren (Valerianae radix). VB: jesen. Bel a s I a c i c a.novembar. S = 4: 1. Plod (Rubi idaei fructus). (/) Sambucus nigra. List (Rubi idaei folium) .juni. (/) Tussilago tarfara. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). List (Myrtilli folium) . LI!CI!NJI! BILJI!M 5: 1. erni gavez. VB: mart-. G a v e z. VB: juni . (/) Sinapis alba. VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). S = r:b Rosmarinus officinalis.apr11. VB: maj . Biljka u evetu (Thymi herbal. (/) Ruta graveolens. !<. (/) Saponaria officinal is. Gornj. Rubus fmticosus. VB: prolece.juni. VB : = = = = = . VB: juni . Cvet sa priperkom (Tiliae flos). platyphyllos.prolece. List (Rutae folium). 5 = 3 : 1. 5 5: 1. Koren (Urticae radix). Satureja horterlsis. 0 dol j en. S 5: 1. Tanacetum vulgare.septembar. S 5: 1. 2: a If i j a. Rubus idaeus. S = 4: 1.maj. 5 = 4: 1. VB: septembar . bljuc. Symphytum officinale. VB: leto. . VB: mart .julio 5 = 6: 1. List (Farfarae folium). Tamus commu11is. VB: leta. 5 = 3: 1. Taraxacum officinale. 5eme (Sinapis albae semen). Cvet (Sambuci flos). S = 7: 1. Salvia officinalis. Koren (Saponariae radix) . VB: juni juli. M a l j n a. 5=5:1. VB: jam .ora (Sambuci cortex). List (Salviae folium). VB: juli . S 4: 1. 5 a 'P u n j a c a . 5 = 5: 1. B 0 r 0 v n i e a. VB: maj .juli. Thymus serpyllum. Lip a.avgust.

S = 5: 1. D i viz m a. S = 4: 1.tobar.PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU 189 + (/) Veratrum album. Zea mays. Viscum album. C e rri e T i k a. K u kuru Z. VB: mart-april. Svila od kuk. . S = 5: 1. (/) Verbascum plliomoides d V. S=7:1. VB: jesen .jUlio S = 5: 1. Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). VB: proIeee.avgust. thapsiforme. VB: leto. Cvet bez tasioe (Violae tlos).prolece. Koren (Violae odoraiae radix). L j ubi tic a. Viola odorata. VB: septombar . 1m e 1 a. Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma). S = 8 : 1. VB: juni .ok.uruza (Maydis stigma). Dan i n 0 c (poljski). S = 7: 1. Viola tricolor. VB: maj . Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites).

nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj.upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest.RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA Abdomen . lekovi. .koju treba le~iti .zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija .kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u. Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja.). soli bizmuta..sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva.prilagoc1avanje Akomodacija oka . Aklimatizacija .sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus . Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) . smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj. mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol .one ~to pripada trbuhu. . belanCevina Alergija . talozeCi povr~in5k. hrana. suve pare.lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija .gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) .bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija .porodjJjstvo Albumen .promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice. koji moze da zivi (npr. Aeroban _ . nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo . kaolin i dr.i sloj belan~ev.pctlagoc1avanje Adipoznost .beJance. uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija .ina meClueeJijskog tkiva.trbuh AbdominaIan . ~estice iz vazduha i dr.nagomilavaDje Akutan .stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze .sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija . trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) . SuZavaju prosirene krvne sudove. Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo.prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija .magla od sitnih ~estica mikronske razmere. u vidu fine.

nedostatak volje za jelom Antagol1i:z. od 17.vid.gorka sredstva Amebna dizenterija .jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron .lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva .mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika.postupci Jroji su usme. a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija. ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) .lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa .krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza .izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba .mu~ki polni harmon Anemija .neosetljivost Anoreksija .lekovi protiv crevnili paraz.koji upijaju Apsces .sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci .supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici .lekovi protiv povra~ja Antineuralgici . akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice.protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva .lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot . analgetitka sredstva Antipiretici . Analgeticka sredstva .malokrvnost Aneste'lija .RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA 191 Alopecija .sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga .bezoblit an. nemanje alpetita. godine starosti Amorfan .mo~dana kap Apsorbensi . do 45.a771 . kolekcija gnoja u ~upljini.. prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja .degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~ Asistolija - sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~ .ita Anurija . lupulin i dr.neje~nost.sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva . ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor. struCni naziv za ~elavost Alnara .lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici .nedostatak funkcije varenja Aperitiv .prestanak mokrenja Apepsija .zagnoj. tj. koju je on sam stvorio Aritmija .) Androgene supstancije .rellli protliv mfekcije Antiseptici .amebna srdobolja.nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije .lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici .kroorganizama m dvaju anti· biotika Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti .suprotno delovanje dvaju mi.sredstva sposobna da otklone.

192 LBCBNJ B BIUBM Astenija . a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi . avitaminoza Biokatalizatori .zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) .nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu.stezanje krvnih sudova Vaporizacija .mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja .nesvestica.a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev. horrnoni.vodena bolest Atonija . tJrova nja organizma lkiselinama.sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija .i titracija) lekova . izazvane specijalnim klicama . srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici .sredstva za zaceljivanje rana .gre krvWh sudova Vezika.blag.sredstv. ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il.j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja .srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus .bradavic:e Volatilan . vrtoglavica Veruke . urinama .isparljiv Vornitiva . J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis .besika.sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija.zapaljenje du~nica Bronhopneumonija . a s tim . mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula .lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija .s tanje tzv.pres tanak d isanja.trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija .o~ta slabost organizroa Astma .otrov Vermicid .i.krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum .sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni .plik. zagu~ivanja Asfiksija .pretvaranje u paru Vaskularni spazam .organske supstanoije (enzimi.odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima. uguk nje Ascit . bezopasan B eriberi . mehur Vene .smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija .tak glasa Afrodizijaci .povracanje Vulnerarija .pO'tpuni iii delirnicni gub.prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza .grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti.sredstvo koje ubija crve Vertigo .brucelama Vazodilalalorska sredslva .napadi oteianog disanja. Z'alptivanja.

RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA 193 Galaktagog .stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja . uLozi) Dezinsekcija .koji dovodi mleko Galaktogen .proliv Dijato reza .lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee .utucenost.uniStavanje zaraznih klica Dekokl .obezv:odnjavanje Digestiv .varenje Dizenterija (srdobolja) . bacili dizenterije i 2.kola Dermatit .zapaljenjc zglobova (giht. tuga Deratizacija .ods tranj. Izazivaju je dYe vrste klica: 1.zapalj enj e zglobova Glandula .lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija . i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) .zapaljenj e desni Giht .obezbojavanje Delirijum .unistavanje insekata Oezilltekcija .povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija .prisuslvo secera u mokraci Glositis .grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja .grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi .unistavanje pacova i ostalih glodara Derma .izluCivaln.zlezda Glau kom .je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm.utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika .ooilno znojenje Dismenoreja . oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza .zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis .bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija .izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) .polm organi Gingivit .nauka 0 nas ledu Genitalije .zapaljenje jezJka Gral'idnost .sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija .mlekotvo.secerna bolest Dijagnoza .s tomacno-crevna oboljenja Genet ika . Dijabetes .l1aIl Ga71grena .zaptiv.ivanje dlaka sa tela Depresija .zapaljenje koze Dermalologija .bunilo Del1trifik .poremecaj varenja Dis pneja . histoliticka ameba.akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama.sredstva za Ciscenje Dehidracija .trudnoCa Gltt . Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja.sredstvo koje poma:ze varenje Digestija .

lekovi koji prouzrokuju povracanje. Drastika .retko.:ustva. stvaranje krasta i na kraju ljuspanje. bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem . Pucanjem mehuriea.otok Ekspektorancija . parfimeriji i kozmetici Euforija .zu1ica Impetigo . seksualna . jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l . mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje. Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja. izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) .crvena krvna zrnca Estrogene supstancije . Upotrebljavaju se u medicini. koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja.ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti. iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj).izliv. koji sluze za lek Duodenum . Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju. nastaju kraste karakteristicne boje (kao med). Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja. cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat . moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem .onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla.. Impoteneija.padavica Eritroeiti .lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom.mirisne.polna nemoe Imun . nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0. a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo. neosetljiv Imunitet .odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom.eoma . u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva .supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) .zapaljenje tankog creva Epilepsija . nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j apsces Ikterus .otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela .zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis .dvanaestopalacno crevo Egzantem . 'k oji potite iz -samog organizma.lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj. danas . vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja. najcesce destilacijom vodenom parom.vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka .194 LECENJE BIUEM Difterija (gllsobo/ja) . sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis .otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen .snaina sredstva za Ciscenje Droga .otporan.osuseni delovi biljke.:.infekc.kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom.osip po kozi.

medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija .oboljenja . kJizma Kokainizam . zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn.akutan.najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer .vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija .nje msek.ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva . Klizma . a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika .zracenje Ishijas (»isijas«) .oj ed lntoksikacija .bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) .RECNIK MEDICINSKIH NAZIV.dnje.ala (buhac) lnsolacija . padom krvnog pritiska. melem) . 195 lnsekticidna sredstva (insekticidi) . najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) .davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija .koZe looja se odlikuju prekomer.trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -.nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice .zapaljellje.-sredstva za UIlIi~tava.oparak.nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada.zapaljenje debelog creva .rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) . ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija .sprecavanje.vid. infar kt miokarda) ..te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija . Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps . hronicno ill alkutno.lek.. koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam . jak bol u trbuhu.slab vdd pri smanjenoj sve~losti. 'n esvesticom.prel= doba zene Klistil' .lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica.ubrizgavanje nekog leka u mil. nekog de} stva ill pojave Jradijacija . koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa.ice Infarkt srca (»srcana kap«.javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe. Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze . koje se vrsi irigatorom Klimakterijum .unoseDJe teenosti u gufnje crevo.zapaljenje Intut .nesanica Intertrigo .Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar .kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija .

misaca. ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija .kojli popravlja u.196 LECEN11! BlL1EM Koma . pritajen.zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks .opekotina.specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi.uroden Konzis rencija .skriven .sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva.besnilo Litijaza .zatvor Konlagiozan .llepos Loj an.usnice.grcenj e.ulep ~ avanje J d. skuplj anje (npr.usnat Labilan .sredstvo koje povecava oi.pospanost.os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama.grklj an Latentan . naroeito po 1111 e Labijatus .roznjaca Kosmetika .zutica Labije .kamen. nestalan Laksantna srestva (la ksancija) . koje najcesce nastaju u ~u­ pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj . tkivim·a illi organima Lepra (guba) .(~ njene zna.generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija . tvorevine u vidu kamenci~. prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) .oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija . obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) .1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja . cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija .nelm bolest j. tj.zapalj enje vefn jace Konstipacija .teska zarazna bolest izazvana klicom. izgoretina Konvulzija .promrzHna Kongenitalan ..besvesnost.prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens .promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea.bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast .. sudova) Koprivnjaca (urtikarija) . a ne izazivaju stetne posledice Laklagog . prokain i dr. neizrazen: ka!e se za . stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija .prilepCiv Kontraindikacija . koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa .) Luksacija - iScaSenje . odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija .lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain. poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje.prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti.stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis .melem Leukociti .

vosak.vid.z. koj ima mogu bi·ti p rime~ ani i drugi Ie· kovi. smole.zarazno kocenje vrata Meningokok . ka taplazma Me lemi (flasteri) .kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski .zapaljenje mozdanJih opni Men ingitis epidcmicki .RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA 197 Lumbago .mu Metcorizam .bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna .po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija Me nstruacija (mesecno pranje.suZenost zenice Miokard ..s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u Mioza .ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom.sreani miSic Miokarditis .lek Medicinski ugalj . crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i granula. nasuprot mikroskopskoj .zapaljenje miSicnog tkiva materice Me troragija _ .kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn Miksedem .prosirenost zenice Mikoza fungoid na . ulja.kate se za osobinu koja se. koj e na svojoj povr· sini moze da veze otrovne supstancije 'I. a na temperaturi tela postaju meki i plasticni. zao. etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e. krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije Migrena . Me ningitis .lek.promet materija u orgaJIl'i. Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti . Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t.nategnutost I t rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena osecajem nadutosti Metritis .m esnati.krajnici Mastit is . moze videti go lim okom Maligni .zapaljenj e dojke Macerat .j u ~l'Stima Lupus .opal<. aiJkoholom .krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a) Meseeno pranje . kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica .bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne zlezde) Miksture .period kada je zena bez menstruaoije Me noragija . te se mogu prilepiti na kozu.sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina. kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta<n cija M edikam ent . blagi tumOIli miSi6nog tkiva . perioda) .bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje Midrijaza .klica zapaljenj a mozdane opne Menopau za .vid.zapaljenje 's rOainog miSica Miomi .l organizmu Me/em . upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo. ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski . bruceloza Man dule . mast.vid.rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~ iii . m enstruacija Me tabolizam .

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teL jica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane I i za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno u malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje u dubokoj rupnozi Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, »dusevnorn traumom« nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom Trbuh - abdomen Tremor - drhtanje Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea; dejstvuje u alkalnoj sredini Trovanje - intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne) tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e. Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204
Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica

LECE NJE BIUEM

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr. HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana medicinal Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija Crvi - hell11'inti Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore Cmar - anus Sarenica - duZica Secerna bolest - dijabetes Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda Suga - skabijes Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211
~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA
Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LBCI!NJI! BIUI!M

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR
Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. .5-1. U plodovima ima 0. kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . destilacijom samlevenih plodova. jer brzo gubi klijavost. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne. . Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe. ekstrakti i dTUgO. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. oko 6'10 smole. odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. plodnom i mocvarnom zemljiStu. Seme se mora posejati cim sazri. rastresitom. namenjene poslasticarima. Rlzom je mesn~·t.ANGELIKA. . iuekastobelicaste boje. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. pljosnat i kri· lat. Ulje je vrlo skupo. Sastav. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra. a zatim aromaticno ljutog. Glavni sastojak ulja je felandren. jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika.Angelika uspeva na lakom. od maja do septembra (5-6 berbi). uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. Gajenje i berba. omlate i plodovi se pakuju u vreee. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. KRA VOJAe 213 ANGELIKA. su~e na asurama na suneu. vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. kumarina.iku. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja. najviSe u Zapadnoj Evropi. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. ANDELIKA.30-1"10 etarskog ulja. Stitovi sa zrelim plodovima. pri vrhu razgranato. Upotreba: . Stablo je ' pravo. seku se vee od prve go dine.Rizomi i korenje sadrie 0. vezujou u snopice i odmah prodaju. alkoholature. do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok. snaina i lepa. Rasprostranjenost.Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. oblo. Cveta jula i avgusta.k!rupan. KRAVOJAC Angelica archangelica L. Plod je jajolik. Ukusa je najpre os!atkog. do 2 m visoka zeljasta biljka. Gaji se po moevarnim mestima. . Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em.5"10 etarskog ulja. Biljka eveta druge Hi treee godine. Listovi su triput perasto useceni. Retko se na- Svojstva. lazi divlja biljka. sitosterola. pektina. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. rizoma i korenja. raznih kiselina i drugih materija. ~uplje. U apotekama se izraduju razni galenski preparati.Angelika je vrlo krupna. pre sVl!ga tinkture 1200fo). Nije ~kodljiva i ne izaziva nav. olak~ava varenje. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. . Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama. oko UNo masnog ulja. Umbelliferae Izg\ed blIjke. (bez evasti). na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto. oCiste. ANDELlKA. Stabljike i drske. operu. kumarina i drugib sastojaka. .

T'razi jaku. divlja andelika. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja.000 kg. kravojec. kadlinae. kllime i zemIjiSta. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. Boji se hladnih vetrova. Droga potice sarno od gajene biljke. kravogaz.i po 15 g linoure. andelski korell. ostaviti ukraj ~tednjaka. ali sadne manje etarskog ulja. Koren je tanak.belj.t ra klju~le vode. visoka 2~O em. nadimanja. Narodna imena: angelika (Orfelin). 4. pa ~m je zato i lekovitost manja.214 LECENIP. Protiv gasova. piti posle jela. Osim toga. mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike. . 2. gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje . borstna ange!ika. One su takode Iekovite.p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. beli i udruzen~ u ~titaste evasti. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas. nane. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te. ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. pelena i blatenog ckalja . 3. poklopiti. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike. kandiranog voca i tkornpota. mora~ i kima . zlahtna angelitka.slatkog. klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena. Trubalika (Angelica Pantiei Vand. Za apetil: 30 g korena ange1ike . vrtna "Melka. a rodi oko 1.pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. anisa. Rasprostranjenost_ . BILJBM U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1.pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li. 2-3 srut. arzdelski (andeoski) koren. siri~. andelika. Banat proizvodi vrlo dobar anis. kravojac. stabljika valjkasta. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka. ANIZ. tru1Jru. grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice. baljka. laku.Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. gozdni koren. ali da ne vri. Gajenje anisa je slicno moracu. SLATKI KOPAR Pimpinella anisum L. lroren 'Svetoga duha. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. ANI:2:. dobro obmdenu zemlju. aIIlgebica.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L. za zirnu. ANASON. srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto. andeosko drvo. To 'SU veoma . Uzirnaju se posle jela. kicice. poklopiti. - ANIS. popariti sa 100 g kljucale vode. Cvetovi 'Su sitni. jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. toplu. - Umbelliferae Anis je jednogodgnja zeljasta biljka. ove biljkc ni'Su medicinski proucene.

Anis se bere kao i morae!. Bere se u leto. Anis je vrlo prijatnog. . Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%. Droga. aromati6nog. belaneevine i ~ecera. 215 Berba. Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten.ANIS. gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. toplog i naljuoog. Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto. Plod?ve treb. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum).ANIS. . slic!nog morac!u. hrapav. a ima aJkaJoida. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona.~lod (shizokarpijal. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . Dugae!ak je 4-5 mm. ali berba ne traje tako dugo: dva. b . Sastav. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·.~% eta r s k 0 g u I j a. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. Sivo-zelenkaste boje. nezna i bleda. . Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak. . vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. 2oo/. . oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15.KUKUTA Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije). masnog ulja. gorko i neprijatno. bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA . ANIZ. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. jakog aromaticnog mirisa na anetal.Anis sadrfi 1. koja jako prelama svetlost. a treti put se eela biljka odseCe. Primese. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. nema etarskog ulja. . SLATKI KOPAR . sitnije. Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. ANACON.PLODA ANISA . e!esto prevrtati. taJasasto povijena rebra. ~to ima vrlo istaknuta. Rebra su jednaka. a izmedu rebara nema masnica. ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost. a. bradavic!asto. a ukusa s!atkog.Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica.5%. Skroba nema. . Pepela ne sme ostati vge od 10"10. . oko tOOl. • . koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima. taekasto. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu). Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim. etarskog ulja najmanje 1.a su~iti kao zito na tavanu. Mora mrznuti izmedu 15 i 190. Poe!inje se 10piti na 150. .

an e t 0 I a. . Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje.elucu iii crevima: po 10 g anisa. veronike i saponarije. kima. upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. likeri i druga sredstva za ufivanje. mora~a. aktivira cirkulaciju i ja~ srce. celera.n ijih vremena do danas stalno. kima i kamilice. moraca.216 LECENJE BIUIlM Anisovo ulje arna 80-900/. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l. Razne pastile i bombone. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju. slatkgg korena i majorana. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. isJandskog IBaja i cveta podbela. kao pod 2_ 4. poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice. narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. preparati za rube i usta i dr. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode. poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa. stomahik (spazmoliti·k l. po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans. Staro ulje je otrovnije od sveteg. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna. maraca. anizaldehida i anisove kiseline. ali se pije posle jela_ . mora~. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa. kao pod 5. karminativ. drhtavicu i dr. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. pije se topao ~aj. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa. jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti. kao pod 2_ 5. metilkavikola. majkine du§ice i kamilice. kao pod 1. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav. nekad vi§e nekad manje. a u vecoj dozi izaziva pijanstvo. te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana. takode sadrfe anisovog ulja. Za jate izlut ivanje mokrace: _ p o 20 g anisa.Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. 2. narocito muzarama da bi davale viSe mleka. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa. zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola. galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. mrkve i kima. Istorlja. 1. perruna.

morski janez. razijan. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. APTA. tinkture. sol!na. onajs. kao pod 8.AVTlKA. BURJAN 217 ~Ijiva 7.AVTUGA. slatki kumin.APTA. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa .BURJAN Sambucus ebulus L . Proliv zal vo ra: po 20 g anisa. visoka 1-2 m . slatki komoral!. Ostala narodna Imena: anaton. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa.1O APTA . moral!a. anis. mirisa na gorke bademe. 9. slatkog korena. onliz. anjez. poklopiti. miroClije i majorana. sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. 8. udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode. suvjh i kore kru~ine. sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. anez. ribizla i kiselih vganja. ~i pu raka . 10. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti). Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~­ kovi. Plod je okrugla. AVTlKA. AVTUGA. slatki janus. - Caprifoliaeeae Trajna zeljasta biljka. erna bobica. moral!a. Cveta juna i jula. kao pod 8. ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. ostaviti 3 sata i odjednom popiti. Raste svuda k. ekstrakti. Listovi su naspramni. drenjina.

raznih secera. Upotrebljavajou se kora.) - Abietaceae Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. antocijana (modra boj a sokal i pektina. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. za proizvodnju lepka i dr. kao i deejih proliva. a naj6esce terpentin. U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. a u plodu ima valerijanske. pastila itd. aptovina. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog. kokosije groz(!e. ARIS Larix decidua Mill. gorkJh materija. pri 6emu se odigra vrenje. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu. anta. habdika. ncprij a mog mirisa. aptuga. optovina. jabuc ne i vinske kiseIine.218 LECBNJE BILJBM smrdljiv korov neprijatnog ukusa. gemma et folium) . avta. Druga narodna imena: abad. pasta. zija.Mimosaceae (bijela akacija. ARAPSKA GUMA Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga. stenicnik. habad.sok se izb istri. posle cega se i·s ced i i profiltruje. bez mirisa. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula. najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. Upotrebljava se koren. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. hapta. OISObito Acacia Senegal WHld. is tavr. u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala. hobed. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva. abdika. . Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. . zovina. abzovina. (=Lardx europaea DC. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana. avdika. Komadi razne veIieine i oblika. aftika. bazdika. koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia. list i plod (Ebuli radix.Svi delovi biljke deluju purgativno. . U celoj biljci ima malo etarskog ulja. kurjaeki rep. ap tovnjak. haptJika. ditfreticno i izazivaj u znojenje. bozovina. . smrdljiva zova. fo lium et fructus). emul. bujad. tanina. pupoljak i list (Laricis cortex. zilavu i lepljiru masu. e meno se pije 2-3 case dnevno. aptika. bazg. habdovina. egipatska akadja). od koje bolri glava. sluzastog i bljutavog ukusa. a1dum-tra· va.

Ima 50--800.Polyporaceae). planinskog bora i dr.U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja. arit.U kori ima tanina i koniferozida. Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. Larix dahurica Turcz. 219 Sastav. . Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih. . sa Karntatke i Larix leptolepis hort. ari~evina. i Larix pcndula Salisb.2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries ..U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja. ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo. bojene i gorke materije i tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine.. . Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja. osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda.0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu. iz Japana. ARl9EV TRUD. a ostatak tine smola. ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. . 0. jer je droga otrovna! . lomljivu masu i rastvara se u alkoholu. list- Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx.ARl9EVA GUBA. etru i hloroformu. po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu. ali sarno na Iekarski recept. Larix occidentalis Nutt. tis. najce~Ce u obliku aerosola. ad jele. ARIS ARISEVA GUBA. ARlSBVA GUIVA .). liz Amenilke. PECURKA NA DUBU ARISU. ARISEV TRUD. sosna. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. Narodna Imena: arez.U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C. venica. argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu. ariZ.

U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. protiv nadimanja u crevima i. smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom. koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. pomaf.220 ARTISOKA. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. - LECBN1B BUJEM Cornpositae Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi . bolova u be~ici. gardun. a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice. zbog cega zaudaxa na beli luk. (smrdljJva vitina.u varenju masti i dr. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. ciroze i dr. pomafu varenju. u sastavu pojedinih slozenih lekova. articovka. dJraguSica. ARTICOKA Cynara scolimus L. lma veld. ASANT.Umbelliferae. za iska~ljavanje. deluju kao blag' diuretik. Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata. pd10ma boca. holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru. AZANT-SMOLA. . Narodna imena: ardecovka. italijanski osat. kongcstija jetre. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit. devesilj. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. DAVOUA SMOLA. ASA-FETIDA. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje. raticok. JUTROKLEK Assa foetida Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina). nevesilj) i drugih Ferula .i dlrugde.

po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima. bijela draca. akac. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna. bela drvo. ~iljastim. voska. bagrema. bijela bagrena. U evetu ima flavonskih heterozida. MINDAL Prunus amygdalus StJOdkes ( = Amygdalus communis L. Otrovnost potice od toksalbumina robina. robinija. Plod je duguljasta ko~tunica. kra· Ijegac. s duguljastim. dulcis). Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. rede dYe semenke. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. U ko~tunici (endokarp) ima jedna. a list jo~ dok je mlad. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. - P3ipiHonaceae Bagrem je poreklom iz Kanade. BAJAM.) - R05aceae Kod nas su poznati go r k i bad em (var. bagra. bela bagrena. Cvet treba brati neposredno pre otvaranja. krunciea. bijela kapiniku. Kod nas na jugu raste poludivalj. bela evece. beli bugrem. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. kraljevo drvo. stambolska draCa. odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. a u slatkom nema. rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). bagren. etarskog ulja i fitosterola. asparagina. U narodu se upotrebljava evet. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. morska draCa.B BAGREM Robinia pseudacacia L. egiptonska tmina. ima zelen. Narodna tmena: akacija. Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida. Badem je oko 5 m visoko drvo. akacija. hacija. ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. signojka. kralj. nerod. Cveta u maju. BADEM. prvim vesnicima proleea. gospodinov tm. zbog cega je ne treba koristiti kao lek. . sluzi.

tzv. uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a. Kotiledoni moraju biti potpuno beli. mendula. koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. nikako zuckasti. Ne susi se. trioleina. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. etarskog i masnog ulja. Na -looC ostaje tetno i bistro. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje. bojarn. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli.Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«. okrugla halaza (kotvica.Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. omendula. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. bajan. ono dobijeno prvim. sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja.222 Ll!CBNJ1! BlL11!M Droga.Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto. 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. bezbojnog kristainog heterozida. a mirisa nema. koja je uzdut brazdovito naborana. Kao jedno od najboljih biljruh ulja. Ostala narodna lmena: arnendula. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja.i!Ze amigdalozida. Upotreba . pri vrhu suzeno u mali ~ iljak. . bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom. Cesto se prepisuje s morfinom. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje. bajarna. men· dalj. pitomi badem. migdal. Bistra. do 5% ~ecera. a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. k> kovitost i otrovnost gorkog badema.2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) .koze. skoro trenutno dejstvuje. do 25 mm dugatko. oko 25% belan~evine . Voda od gorkih badema. deluje kao narkotik i sedativ. od koga 'Potite gortina. Najveca dnevna doza je 6 g. u zezene. pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju. Pod vrhom je sm esten pupak. ali onema cijanogenetskih heterozida. »miris na gorki badem • . . hladnim ce(ienjem (»prvenac«). bela. testo je talsifikovano. pljosnato-ispupt ena. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). . ali kad se zvace. 2. gume. okica). sluzi. Veea kolicina moie izazvati i smrt. rapava i p r a ~ n a. U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. Najpre se . posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ. Sastav.U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium. Sadrii oko Boo/. a na podlozi velika. Ne smeju se upotrebljavati stare. mandala. nagriZene iii zdrobljene semenke. Jezgra se sastoji od dva velika. Bademovo uJjc. sp ljo~teno. mjendula.ilScedi masno ulje. . oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid. Po~o je skupo. Aqua Amygdalae amarae. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov. U k usa JC gorkog i uljastog.

BEDRINAC. SILJEVINA. BABNJE. DESHO: MALI BEDRINAC . BAMJA Hibiscus esculentus L. Cela LEvo: BEDRINAC. tan miris. CRNPURA Pimpinella saxifraga L - Umbelliferae Trajna zeljasta biljka.BAMI1A. BEDRlNAC . BEDRNICA. BAMNJA. uciruZeni III ~titaste cvasti. BAMNJE. Cveta leti. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. 223 BAMIJA. Li· stovi su perasto deljeni. Rizom je vretenast.. koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. BAMIAT.. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. Cvetovi su sitni. U SREDlNI: PLOD BEDRINCA. MALA BEDRENIKA. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu. bell. Za jelo se beru nezreIi plodovi ve licine prsta. zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana. BOBOSARA. TRAVA OD PUPKA. razgranat i ima jak i neprija. BOBNJA.

2. biberu~a. jarcija trava. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). Raste po suvim mestima. . heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I.224 LECEN1I! BlUHM biljka je svojstvenog mirisa. Protiv Itazeba. tan ina i kumarina.. katehinskog tan ina. Do otkriea cinhona (hinin). ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. ostaviti 2 sata. - Sa!licaceae Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. be· drinica. bedrenik. 1. ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. ialfije i trave od srdobolje. kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca. i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. bedrenicak. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·. Sadrfi aka So. a ukusa je Ijutog. Pije se ~to topliji caj. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. toplog i pali. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode. bedrenac. 4. Upa/a usia: po 20 g bedrinca. za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. 3. vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. po 10 g kamilice. (veliki bedrinac. urnbeliferona. saponozida . div-ana1ion. etarskog ulja. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea. hajducice. hazman trava. procediti i grgljati. BELA VRBA Salix alba L. a pola uvece pre jela. voska i kalcijum-oksalata. Sadrii gorku materiju pimpinelin. zaduh. diva mirudija. reska. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana. gorka komoracika. goveda trava. Ostala narodna bnena: bedranica.. pupcajivica. gume. kamilice i hajducice. lma jo~ i 10-140. izob ergaptena. Ijoskavca. procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. pimpanela). smole. bedrnac. velika bedrenika. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. gurne. zalfije . smole. b edrica. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice. visoke temperature. kad se prohladi. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i. karnilice. silj. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti.

riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m. topole. KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA. 225 Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe. Droga je smolas tog. Simi za izradu Saponinum album. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . a Da vrhu glaviea. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. .) iz Egipta. valjkasti lepljivi i futo-mrki. . . Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. . a debeli oko 4 mp1. iznutra skoro beo. arrostii . debeo do 10 em. ali ama drvenih vlakana. Upotreblj avaju se za lecenje proliva . . SLAJER-TRAVA Gypsophila paniculata L. Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. Srlni znaci su od 3 do 5 redova. SadIii do 200/0 saponozida. sto racvast. BELA. j o~ neotvoreni lisni pupoljci. . 1-2 meseca. b rani ran o u prole~e . aromaticnog i balsamicnog m i r i s a . Stabljika je pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga.. - Pinaeeae U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). Kod nas je ima. psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek. odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. Nema likinih.Koren (Radix Sap~na. Draga. jab lana i jasike. poredanih u koneentricne slojeve. cireva. Biljka je u obliku grmi~. Su~enje Da obicnoj temperamri traje vrlo dugo. aromaticnog i smolastog uk usa. B ELA SAPONARIJ A BELl BOR Pinus ~ ilvestris L. narocito Da Deliblatskom zivom pesku. I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium. Dugack:i su 3-5 c m . U narodu se najvBe cene nabrekli. - Caryophyllaeeae" Gipsofila spada u panonsku floru. G. spolja sivo-rut. gorkog.BIlU.

jer una oko 230. antisepticna svojstva. vee ti sastojei imaju i antimikrobna. KRANJSKA BUNIKA. bjelobor. = P. U obliku ulja iJj ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe.. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii· tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. KRANJSKI VUCJAK Scopolia carniolica Jacq.) je vrlo hranljivo. Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za lecenje koznih bolesti. Naraste do 80 em. gorkih materija i fIavonskih je· . vitamina C. cam. berika. et Ait. pre svega. bor. obieni bor. belobor. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. koje se sastoji iz aUa-pinena. - Solanaceae U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. Narodna !mena: avtica. . ~umski bor. Plod je dvopregracilla taura. masnog ulja . Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. Zato treba svuda saditi borove i I kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca. U kori borova ima 20-500/0 tanina. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima. ocedi. Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi. Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. U nedostatku be log. osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu. gorke materije. mogu se koristiti i pupoljei drugih barova. procediti i pome~ati sa 1 kg meda. karotena. Upotrebljava se u obliku infuza. bijeH bor. za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi. smrok. jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu. U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C. dezodorizaciju i ozonizaciju. zaslad! i pije. dinjenja. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. LEUKOVAC. dipentena: silvestrena i kadinena. pa se zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju. . ~eeera tzv. odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama.226 L1!CI!NJE BIUEM SadrZl smole. maritima Lam. Ovo je vaZoo. hvoja.i oko 22'10 belancevina. Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole. etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Raste na KarpatiIna. Cajem od ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj. sirupa itd. zbog cega se upotrebljava kao tonik. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a. divlji bor. Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata. BELl BUN. autea.

Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll. . Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije.BBLI JASBN 227 Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). Droga.List. Cela b ilj ka je vrlo otrovna.5% alkaloida s k 0 p o l am i n a.Raste svuda. duguljastih listica. Plod je vrlo krJlata ora~ica. - Oleaceae Drvo visoko do 40 m. BBLI BUN VRH STABlJlKB U CVETU. mu~ k. Izgled I ostal0 je kao u beladone. hermafroditni. Rasprostranjenost. U korenu belog buna irna 0. PLOD I SBME KOREN BELl JASEN Fraxinus excelsior L. . su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije. sastavljeni od 7 do 13 uskih. bOJ a. cortex et semen).i i zenskii. slozeno perasti. Beladonin plod je soena bobica. . Koren se korn. Listovi su naspramni. Cveta u aprilu i maju. naroeito u ovoj s Karpata. rede kora i seme (Fraxini folium. po obodu nazubljenih ~ il:iastih. a najvge na vlainim mestima. Ukus.

reu· matizrna i uloga. prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto . kao pod l. uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan. veliki jasen. Za vreme raznih epidemija titiusa. oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. ~iDi i rnadije. a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn.U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida.1"10) i dr. gume. a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. manitola. kIj u ~le 3. a jedro dete Da ulicu. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode. U narodu. kuge. gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti.U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja. . obi~ni jasen. dizenterije. elar· skog ulja (svega oko 0. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija.itola. keer medu mladd. sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. artiSoke i breze i zuba~e. ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . vra~anje. 2. zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. slobodne i vezane jabu~De kiseline. Deluje diureti ~no . zenskojasen. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. . . beli luk.U kori su nadem gotovo isti sastojei. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk.Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje.nevidljivih opasDih sila«. lu~kojasen . jasen. kao pod 1. tanina. pre svega.t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih . kao sredstvo za bajaDje. MeJan caj: po 25 g lista jasena. uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. . Upotreba. ino7. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati. 1. poljski jasen. ~ki Narodna lmena: bijeli jasen. Od lista se spravIjaju ekstrakt. beli Iuk je lek za sve.228 LI!CI!NIB BIUI!M Sastav. Kad je majka spremala sina u vojnike. Iu· BELl LUK Allium sativum L. I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka. dijafore ti~no i Iaksantno. . Iskonsko verovanje u lekovitu. kolere. g!ikoze. al i vge tan ina. - Liliaceae Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n. dakIe. tinktura i sirup. poklopiti.

iako usmena. Naprotiv.. odoIj en . streptomicina. to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine. a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina. nje. videcemo da su mnoge droge. ipeka. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. trava-iva. nepisana. gorocvet ad ukr ajinskih seljaka . mozda. zabadati glavu u pesak. Kao sto u skolskoj. pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje. nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo. a ' ponekad i kao madija. onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana. tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko. neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske. tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi.iv nadrilekarstva. ali je u poslednjim vekovima. . kicica. moei eerno donet. Uosta!om . antibiotika (vid. a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. Nairne. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda . lekovito dejstvo vrlo mnogostruko.i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot. narodna medicina. eaulmogra od Indusa. nana. lincura. koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju. da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti. kako iznutra tako i spolja. lek.BEU LUK 229 Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. veterinare i farmaceute . kao ~to su beli luk. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi. nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine. narodnoj ishrani. tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. Tek u I. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a.. u farmaceutskoj industriji i na klinikama. poglavlje Fitoncidi). dakle. nikacl nije napustala beli luk. karnilica. Ne. od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom. onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu. kantarion i druge. kuana od starosedelaca juZnog Brazila. bez nauenih pretenzija. i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll. kao ono noj. kininova kora od starosedelaca Perna. zacin. Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan. a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare. a pre svega u narodnoj m edicini.

manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k.« oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i hrastovom korom. Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza. koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo moevara i nezdravih bunara. ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo. tvrde na~i planinci i brdani. . uvek ce se naCi neko od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom.nov list. cim luk izgub i miris. U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i krvnih sudova. ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava.im imenima. pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju iii u alkohol. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku kapljica. gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije. U sremskoj Posavini. tramvajima i skupovima mnogo oseca miris belog luka. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. rutvica. Neki daju bolesniku da pojede maio od te smese. spanaca i drugih jela s mnogo belog luka. euvajuci kao dete tude ovce i svinje. ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja.tvrdi stari P. Upotrebljavaju ga na razne naeine. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. Osim toga. lupanja srca itd.'. poeev od raznih sosova. Najzad. ocedi i pije zajedno s mlekom .. imela ·i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze. . . barske groznice. UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata.. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka. Smiljanic iz Kaca. koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. jendeka i ritskih jama. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. odmah se po vozovima. eim neko poene kijati i ka~ljati. velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. nervoze srca. Godinama sam pio vodu iz Dunava. iz bara. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine. tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode. na front.230 LBCBNm BlUBM Svi navedeni i mnogi drugi. i nikad nisam bio bo1estan. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku . uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu. MasJi. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu. nesvestice.

da se njim trlj aj u slepoot nice. Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. vra t i celo telo. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo. vratne file. Banatu. Deci se daju manje kolicine ovog leka. tim je bolji. Ovo je dobro da se miri ~e . Posle pola sata se popije sto viSe rasola. kalu pOljski radniei. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad . subase (poljski cuvari) i poljski radnici. Beli luk. U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: . tabane i dlanove. Bosni j u drugim krajevima. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. tri iii tri puta tri . To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura).i zaberu se tri najlepse. a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom. ali je raso mnogo prijatniji. narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. Raso je odlicno. Niko ga ne moze napoj iti. treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio.« . Jedno 5 drugim se pomesa. trojstvo. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. mena. pas tiri.. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. ra. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. Srbiji. n a njivi prokisne. lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima. Kad n eko mnogo nazebe.SEW LUK 231 I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. tako mora biti da bi bilo leka). dakle. eventualno. Ako je oboleli gadljiv. pa ga boli glava i celo telo. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj. Coban i. a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe. Protiv glavobolje. najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica. prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. To radi i skol· - . Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. ricinusovo ulje za ci scenje.. da se stavlja na glavu. Ako glava pantljieare ne izade. onda ga tom . dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii. Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e.. muke. ncsves tice.specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni. bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . Sto je luk ljuci. upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana .

To isto. pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. Kafu tame kod mene. rosi rj sini se. mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro . na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka. u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima. a ne kupaju se: mehur pukne. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave.Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn. Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati. sede lj'-i i . presnog ili kao zacina u svim jelima. Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: . po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati. a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« . kazu. .drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva. kao i cesta upotreba belog luka. neb 0 Ie 5 t i. Belim lukom. »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana. nove se . nesvesna predohrana protiv crevnih parazita. . to bila neka preventivna mera. u Nov~icima.u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. poreklom sa Cakora iznad Peei. Mozda je. Na svakom oprelu i selu . Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva.tvrdi jedan inzenjer . bolje jede i brle ozdravi. a to je. umesto vode da pije I::aj od hajducke trave.natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. izade tuta voda. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. sa ili bez plavog kamena. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. ne javljaju. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. Kad god podemo u voliju u rit.232 LECI!Nll! BILII!M ska medicina. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne.« Bolesnu d l. Nekad je bio obicaj. le~e i razne k 0 1. • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). jer niko nije imao nuznik. plavog kamena i vinskog sirceta. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska. kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini.veti jedan stari Bal::vanin. uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. da beli luk obnavlja i jal::a krv. eto. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra. a stoka je sva i ~ la na pa u. cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. zatim majkine dusice. jer sam . jo~ ponegde i danas. konjskog bosiljka. bolesniku treba davati i kiselog mleka. To bolesniku otvara apetit.

Cim se poene rezati. u najboljem sIueaju. jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom. raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele. brzo gube Jj uti miris i ukus . slanine i belog i crnog luka. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. dakle. IZiUzetak je bela slacica. I beli Iuk i druge vrste luka. izdvojena jedna uljasta. e a k [ u r a z b I a ze· . kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava. Iomiti. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. . tzv. senfa iii rnutarda. ren i druge sliene. Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli. god. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. cia ne bi tivina lipsavala. sirotinjska hrana . Na· protiv.« . nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris. a ako se beli luk. riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. bezbojna. slacica. kidati iii tucati. rotkvom. moze se pojaviti manja iii veea ran a iii. postoji slienost belog luka s renom. zatim b 0 I. dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica. zbog eega se ona i \l. kolena. izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije. Godine 1892. karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. kad se zv a cui jed u. god. nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. narocito zuti pasulj. daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . iz belog luka je pomoeu vode i alkohola. nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje. 2:ivimo od hleba. imaju manje iii vi~e I jut u k u s. ren. Na primer.p otrebajava za izradu »slacice«. . Ako neee da pije. Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu. sokove. a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom. dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu. onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. Cobani i ratari peku prienice od hleba. Tek 1944. samleven iIi stucan beli luk. nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. Hemljsld sastav. je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice. sla· cicom. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena.BEll LUK 233 U 2:ablju r u okolnim selima. krsta ili kog dru· gog bolnog mesta. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk. Od 1844.pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. a kad se ozlede.. To je za njih prava poslastica. otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja. gotovo neprimetan miris. Kad se dde na koti. sin a I b 0 z i d. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko . sve dok se ne ozledi. U tom pogledu. rotkvicom. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a.Beli luk ima vrio slab.

izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin. streptokoke. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. dakle. za jacanje. al'i ako ·s e njegovom rastvoru dod a ferment a l i n a z a iz svezeg luka. neozleden. Sirce. Kad se o d ovako 's tabilizovanog .ni alkoholni ekstrakt. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka.000 alicin pokazu.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. mirisa na beli luk. LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka .000 do 1 : 125. protiv hronicnog bronhitisa. kolera). velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans. Vee 1947. iz luka 5e ne moze dobi ti alicin. a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana.ri.Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta. koj i je glavni sastojak ulja b elog luka. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta. Tinktura je 2()<>: .000 grama 600/o-nog alkohola. odlije 5e i profiltruj e. kao stimulans zivcanog sistema (u SAD). enzima . izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka. bacili litusa. Iste. antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko p rotiv streptokoKusa.. Aliin nema antibakterij ske osobine. ona nema an tibakterijsko dejstvo. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1. u obllku kasice za leeenje cireva i uboja. kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus. Macerat. protiv visokog krvnog pritiska. uz cesee mesanje. Osim galens kih .stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke.sko de.e i kolere. 1023). piogenesa. ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza). . difterija. 1947.234 LECBNJE BlUHM n j u 1: 85. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. i ranij e su ana lLticari primet ili ovo: 'kad sc svez.e antibakte. bacila tifusa i dizente rije. . godine.I uka nacirui vodena supstancija.Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana. koli-bacila. god. . u tvrdena je hemijska grada. arterioskleroze i decjih glista. uzimaju se pre jela. str. Uost a lom. formula alicina. dizienteri. neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj<ucan ja.. go d. UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J. odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar. grip. protiv p eruti i opadanja kose i dr. vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja. da je oksidacioni proizvod dialildisulfida. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj.

tanu 'PoremecajJ u crevima. . ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. doda 1. . Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje. a starijima po 2 tablete. Sirup. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane. Posle mesec dana kura se ponavlja. 3-5 puta dnevno. hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita. za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno.Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu. SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. Po 20 g soka dvaput dnevno. osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. isec. pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. sirceta.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini.O~gcen. .lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje.i i filtruje. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C. Seeeriema.O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture.Maoaus« iz Drezdena. Po navodima te fabrike. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. sirupa iii ~ecerleme. zaraze. dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru.sa na bell luk. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta. Skuvan za klistiranje 7-30 g. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova . . Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. Alkoholafura. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa.Iz zemlje izval1ena. toksina. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno. pa cim se ovla!i.Sandoz«.BIlU LUI( 235 Etarsko ulje. nadimanje usled gas ova. sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova . po~to je higroskopan (privlaci vlagu) . . odllje se. preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. Prasak. jakog miri. a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas. gubi lekovitost. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva. ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. Po 30 g u obliku infuza. pa se posle mesec dana pre kine.300 g ~ecera iii 1. Zatim se isced. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline). a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno.

crvenilo i upalu. od njene osetljivosti. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan.a. zacinsku i lekovitu biljku.236 ll!CI!NJI! BIUI!M U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. za lak~e i bolje prezivanje preZivara. uglavnom oko Nila. god. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite. Kasnije. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi. zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore. vremena koliko se na jeduom mestu drli. pa je takav lek i najaktivniji. kMlja. U Vedama. Persijanaca i drugih. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. a u jacoj d01li i ako se duic drle. a beli luk je os tao za sirotinju. avo je sasvim opravdano. cd vrste zivotinje i uzrasta. U toj daJekoj zemlji. za~inske i otrovne droge. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda. delova~c kao v e z i k a nc i j a. veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. hemoroida (Suljeva) i dr. slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. nekrozu tkiva. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine. Istorija_ . protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek. naj~e~~e stucan u sircctu. madija. a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. koji su bili neposredan povod otkricu Amerike. jake zacine i mirise sa Istoka.uz primellu tajni. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari. vrste. lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. Fcni~ana. upotrebljavan je kao op~ti tonik. Indusi. beli luk. Jevreja. izazvace rane i zagnojavanje. koznih belesti. karanfilica. beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. protiv nastupa i proliva konja. kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida. . tj. Pre svega. Vavilonaca. sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera. tj. jer se u sir~tu alicin najbolje drli. protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda. Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu. aromati~e. molitava. sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita. pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno . izazvati crvenilo na kozi. tj. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana. U Eberovim Papirusima (oko 1500. pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. U pocetku. mr~avosti i op~te slabosti. medu njima i beli luk. lo~eg varenja. induskim svetim knjigama. u Indiji. gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih. spominju se lekovi. mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a. cimeta. jer vidimo ida· . kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja. Na taj lla~in. N a u c n a vet e r ina. za radni svet.Bell luk je. upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. kad se stave na koZu. manjc-vBe sto~rski i nomadski. morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina. Stari Kinezi. To su sredstva koja prouzrokuju. Najvi~e su upotrebljavall luk. Jevreji. dok su bili mali i sjroma~ni. reurnatizma.Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira. prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva'. zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi.

Narodna Imena za beli luk: bijeli luk. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu. kao. smatraju ih. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu. Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. lukac. jer su sprecene zarazne bolesti. Lonicerus (1564. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus. ~san-luk.. u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji. jer ih onda zmije nece ujedati..U po~etku. preventivno sredstvo. a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima. G rei su takoc:te mnogo eenili luk. rotkve. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk. srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . za~in. u~inili j 7. A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek. bel i i ern i I u k. kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja. OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije. uostalom.. C!:ini i madije. a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui. --_.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1.. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija. beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju. ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi. kao i raznim vrstama luka. lek. i prvi Rimljani. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. ~njak. ).smrdljiva ruza. uspelo je grac:tenje piramida. najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu.. . uostalom. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga . najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. dobar je protiv ospica. Pome~an s uljem i solj u. a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela. . luk. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita.ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva. dakle. ~snjak. ~oviti luk. saransak. kukurek i druge biljke kao lek. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. luk. upotrebljavahu za lek.BELl LUK 237 nas da narodi oko Mediterana. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. utonula u mrak i neznanje. a s medom. u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . za plebs. pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. Kasnije. Orfej spominje beli luk. ~ni luk. protiv lisaja i nekih drugih bolesti. kao sto su. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek. godine) preporu~je beli luk protiv glista. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka.cesan. luk-Ce~ njak. za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja.. Rim I jan i.

a osobitog. cmi papar. Br. Biber je svojstvenog. skoro srcolikih listova i. ekcema i drugih koznih bolesti.238 Ll!CBNII! BUJEM BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. kao i u ostalim tropskim predelima. zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva. dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta. vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa. BERGENUA BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. U listu ima do 15% arbutozida.Piperaceae (crni ·biber. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih. To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja. ali se sme uzimati upola manje. Saxifragaceae Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. karabiber). dakle. ljutog i toplog ukusa. sjajnih. socnih. . gde se i gaji. zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva. koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju· . lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru.

Prvoklasan biber u zrnu. a Ijutina od piperina.BLAZENl CKAU. ~iljasti. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. odmah padne na dno. Naprotiv. .i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. duboko perasto deljeni. Droga_ . U biberu ima 1-2. SIKALINA Cnicus benedictus L. na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi· ---_. smole. ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj . Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. na vrhovirna ogranaka. Rasprostranjenost. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke.. jedri. visoka do 40 em. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze. ali kao poludivlja biljka. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. veoma raz· granata biljka.5% eta r s k 0 g u I j a. .Raste u primorj-u.. BLAZENI CKALl malo sluzi.tae DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta. Listovi su duguljasti. obavijene su kruprum ovojnim listovirna. kad se spusti u vodu. Cveta po~etkom leta. SIKAUNA 239 talu vodu. vrlo bodljikava. Upotreba. . BLAtENI CKALJ. Kad se tuca i melje. Cvetne glavice su pojedina~ne. po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. etarskog ulja i razne soli. Aroma bibera potice od etarskog ulja. od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. VBe ga ?otro~.Kod nas se vrlo retko upotrebljava.Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi). 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0. nazi va kij an je.8% s mol e (kavicina). rede u drugim delovima zemlje. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu. - Composi. .Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba.. naj~e~ce po suvirn mestima. Cvetovi su ruti. Sastav. a lo~ lebdi ili pliva. oko 5% tanina.. zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee.

bozja plahta. na udalj eDju oko 30 cm struk od struka.BLJU1D. Gajenje 1 berba.240 LECENJP. biskupova brada. Dioscoreaceae BUUST Trajna poviju~a sa vrlo debelim. Raste po zivicama i obodima ~uma. tako da se posle toga obavezno maZe uljem. Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa. Seje se krajem april a. odstranjuje modI1ice od podlivene . tinkture. hajducice. Daje se u obliku ~aja. 2. a na prelomu beo. pun lepljivog soka neprijatnog mirisa. . rastresito i plod no zemlj gte. meki tm. pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. BllJEM ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma.l hladu na promaji. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo. BLJUST. pitomi ckalj. kielce. Rizom je spolja sivocm. eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. Narodna imena: babino zelje. pelena i lincure. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja. korenom se trlja mesto. sjajna bobiea zive crvene boje. krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika. masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale.Kod nas se De gaji. Bere se eim se pojave prvi cvetovi. sveta sikaviea. a Da Zapadu obavezno. kraljevac. nepdjatnog i toplog je ukusa. U redove od 60 do 70 cm. Traii lako. U n arodu se upotrebljava svez rizorn. rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). Strugan rizom se stavlja na uboje. mesnata. trave-ive. neupadljivjm. benediMa. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja. pli"kova i rana. 1.KUKA T amus communis L. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim. koja se penje po drvecu. Ili se rizom Da trenici nastruze. Listovi su srcoliki i Siljasti. mesnatim. dugacka 3--4 m . ckalj . ne eekajuci da se svi otvore. na dugim peteljkama. vezu u kitice ~ su ~e '1. Pije se kao pod 1. limunove kore i oeajnice. vina i drugih galenskih preparata. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. Plod je jajolika. zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. Ijutog. gorkog. benediktova Toza.

visoka 60 do 120 em. Sadrii etarskog uJja. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. pije se pre jela. sakupljeni u malene glavicaste evasti. ce~ce muckaju6i.Isto tako. crne kuke. gork'ih matenija. Stabljika je skora odrvenjena. veliki bob. a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika. - Papimnaceae JednogodiSnja zeljasta biljka. tirozina. i piti po 1 rak!ij- B021E DRVCE . bobae. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi. prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. alkaloida abrotina. bjJu~tan. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije). pa ga zbog toga treba izbegavati. Bljus/ je o/rovan. Upotrebljava se sli cno pelenu. Poreklom je iz Azije. Miri~e istovremeno na limun i pelen. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina. tanina i flavonskih jedinjenja. naj cesce po grobljima. kukovina. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. od tega se javljaju jako povracanje i proliv. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). Imena: bakla. blju~tina. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. beb. blju~c. bluz. u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal. drlati 10 dana. ali je manje gorak. zuli. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. - Compositae Trajna mirisna i gorka biljka. zmijino grozde. Cveta od juna do oktobra. a u eve!u bojena materija antofein. Dmga narodna imena: ble. visoka 60-140 em. IYljust. poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu.. asparagina. BOB Vicia taba L. leucina. BOllE DRVCE 241 krvi. Narodna. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece. erna loza. oksitiramina i proteolitskih enzima. . Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta. konjski bob. Cvetovi su sitni. B02:JE DRVCE Artemisia abrotanum L.BOB. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja.

tanina.) Gouan . tuber et sem en). bofuraJ\c. brozg. obrate patnju na bofur. Nisu retki slll~ajevi trovanja. tunkarica. On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. Narodna imena: bozja metiea. pored puteva. po sumama i na drugim mestima. jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. lILOVLAK. drevinka. zlu ne trebalo«. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). U semenu ima masnog ulja. zenski bozur. trojaska rozica. corallina Retz. secera. Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. bozji drvak. bozuric. mosur. trava od tri rozciea. Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. bozur. crljeni bozur.• P. narocito na selu. Ne preporucujc se <uP( . troj acke roze. srCano zelj e. masti . broda nj. smole i boje. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. Narocito ga eene zene. kraljev evijet. kosovski bozur. va. za lecenje padavice. eba bozura za l~enje. ' 0" z" uredivanje menstruacije. etarskog ulja . Ima ih svuda. . Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. VUCAC Plantago L. \ Za P. Izaziva povraeanje. velikog kaslja. decora Anders . pro stenik. di· vlji ciper. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad . za le~enje hema. Nisu otrovne ni skodljive.Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. i tako najlakse dolazi do trovanja. muski bozur. P. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek.242 LECENIB BIlJI!M sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. devetak. lrava od guja. Piallltaginaceae Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. duhovska ruza. pitomi ohsjenae. secera. Za P. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). bozja plahtica.sni muski pelino pelinak. Zbog toga bi trebalo da lekari. Z. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. Kod nas ga upotreblja· vaj~ . za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. a i zbog pri· jatnog mirisa. BOlURI Paeonia officinalis (L. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. kurjak. miri. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. roida i dr. tenuifolia L. Nekad 1I skolskoj. turski neven. brozgva. U korel1u ima tanina. macur. rede krtola i seme (Paeoniae tlos. corallil1a: bozur. planinski bozur. decora: bUur. TEGAVAC. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. rutviea. na livadama i pasnjacima. TRPUTAC. BOKVICA.

U semenu ima sluzi. 2. svuda gde se sliva voua. a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju. rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium. Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek. tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne- .iskasljavanje gU "5 te suve sluzi iz organa za disanje . Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado. krupna iii zenska bokv.. raste 'po pasnjacima . Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda. limunove kiseline. dine. sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci. pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava . ima fuoike jajaste. cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista. media L. a koren se vadi cele go- h erba et radix) . Sve't i suv list.) . %ILOVLAK. 3.List bokv. rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini. tj . tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane.).). Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«. nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice. evast je kratka. jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista. kru· niea je gola. za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati. hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti. sirokolista bokvica (Plantago major L. dlakava je. 3. nerna ienskih j muskih bokvica). Upotreba.BOKVlCA. katar. saponozida i fitoncida. 243 list. pored ugazenih put eva i ispod strehe.). I. lal1ceolata L. izraden od !i. tirozinaze i koagulaze.ice i drugih lekova. belaneevina i secera. Berba. U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku. smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv. sta bokv.U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze. lisee je iii· roko ovalno. muska. emulzina. jajolika iii okruglas ta. p ektina. . susiti. 'cveta ju od proleea do zime. mala. masnog ulja. TRPUTAe . usko[is ta bokv-ica (P. eve t je belicas t. v. U Ji. soeno. eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L. raste na vlafnim me· stima.naee . 2. greevi. SvaKa se mora odvojeno brati. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. 1. . srednja bokviea (P. Sa5tav. Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. cvetna stabljika dugaeka je koliko i list. Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti.ica. sta.stu lma oko 40/0 tan ina. ~ List se bere sve dok biljka cveta.itamina C. iako su obe hermafroditne. Droga. cvast je dugaeka i srebrnobela. Srednja bokvica raste na suvim mestima. . zensk~. sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. dugaeka. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja.

cveta zove i trave daninoc. celnik. lici na buvu (otud i nauCno ime. Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice. iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. pitomog kestena. Narodna medfclna. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. prva pomoc je list od bokvice. zilavac. dugoliste). Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. cveta i lista podbela i moraca. pitoma bokvica. pije se topao.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju. sve pome~ a . ne zagnoji. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice. jer psyl/a na grckom znaci buva). I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . rosulje. koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice. bez okoli~enja. brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. Kao prethodni eaj. Godine 1958. marina bokva. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice.244 LECI!NJI! BJUI!M koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne. veliki trpotec.Bokvica je omiljen narodni lek. tarpotac. muska bokvica (Ku~an). tarpudac. zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. Veoma se ceni. . veliki trputac. crnog secera (od sladiea). Ovo je sasvim opravdano. B u a c a k (Plantago psyllium L. cveta belog sleza. a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike.riveni fitoncidi (Felklova). paskvica. . prome~a i posle pola sala popije. zenski zi· lovlak. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist. poklopi i posle 3 sa ta ocedi. Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica. Seme je si· tno. zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit. piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. Svako ce yam odmah. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. . ~iroki trputac. kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. Ako se slueajno posecete dok ste na selu. doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera. Deluje kao blag laksans. larin· git) .Osim navedenih. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto. faringit. Narodna imena. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda. terput. jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok. jer su -u njoj otk. jer posekotina ne krvari.

debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. Slabog i svojstvenog mirisa. LISICINA . Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. Stabljika je ~uplja . popova lozica. dugi trputae.Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. .iIrata.. na dugaekim drskama i elipticni. fenska bokvica (Ku~an). Za srednju bokvicu: bokva. BORAlINA. Svojstva. mu~ki zilovlak. grubo eeki[ljasto dlakava biljka.Seje se u martu iii aprilu na lako. 25% tanina. Za buacak: blesnik. BORAC Baraga officinalis L. obieno juna-jula. deluje i protiv erevnih parazita. . evet i eela biljka (Boraginis folium.Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima.ja OOkva. malo etarskog ulja. rede beli ill purpurni. Rasprostranjenost. razgranata.Ukusa je na krastavee. triputae. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma. tripotee. Donji listovi su u rozeti. a gornji duguljasti. ali su talasasto naborani. flos et herbal. srednja bukviea. . List. troputae.BOLDO. LISICINA. . Monimaeeae. krupni. mala bukviea. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. diuretieno i se· dativno. ernoglavae. Gajenje i berba. 245 Za musku bokvicu: bukviea. Upotreba. duga bokva. bu(h)aeica. Bere se kad je biljka u pUllom evetu. konjsko rebro. POREC. Zilovljak. Sastav_ . rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja. treputae.Oko 25% sluzi. siroki prpotee. troputae. krepotee. bolhnjak. saponina. masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1. a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. skoro bodljikavo dlakava. Borag~naceae JednogodiSnja zeljasta. BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. bu~ika. lisnati tr· putae. . pasja noga. . U mladim biljkama ima malo alantoina. BORMINA. boBinee. sredn. Listovi su po obodu eeli. glavor. Cveta od maja do avgusta. Droga. sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. tako da eoveka odbija. Neprijatno. visoka 30 do 60 em. Cvetovi su plavi. zenska bokviea.

Cvetovi su ruZicasto·beli .u cale vode. Sastav. oko 6 mgOfo vitamina C. Plod je modro·erna. i n v e r t n 0 g sec era. uglavnom H:mu· nove. razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. ekstrakt i vino. organskih kiselina. borazde. ~tvu Erieaeeae Borovniea je grmic.List . burai. oko 27'/. Cveta u prolece. . na vrhu se vidi krunicni prsten.246 LI!CI!NIl! BIUEM Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. raznih upala sluzniee j. belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku. . pirokatehinskih tan ina.. do 1. pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi.50. pojedina. smesu raznih ant 0 e i jan 5 k. popariti ca· som klj. Droga.Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica. Zbog prisutnog arbutozida. list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a i diureticno. sok iz zrelih babica.J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka. Sazreva u leto. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti. nekoliko flavonskih heterozida. soena bobica sa vge semenki.e. nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. zvonasto·eevasti. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. krastavica. krastava. . arb u t 0 z i· d a. pektina. oko 6'/. di· vizme. buraiina. Anticki narodi nisu poznavali porec.Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a. Listovi su naizmenicni. cni i obe~eni. poraga. BOROVNICA Vacoinium myrtillus L. Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta.. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva. . Plod treba susiti u susniei na 65. oko 1 mgOfo ka· rotena i dr. reumatizma i drugih bolesti. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. boraidina. do 220 mft'/o vitamina C . rw. 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a. Bob ice su dosta prijatnog. protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. volovski jezik. Narodna imena: boraga. tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu. treba do dati malo lipovog i rw.i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus).i dr. U listu ima do ISo.70 0C. visok do 50 em. Preneli su ga Arapi u Spaniju. okrugla.td. U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja. tanki.inog cveta. kozmelj. boraziniea. jabuonc i cilibarne. a plod sasvim zreo. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a. duguljasto·jajasti. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje. poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku. ·bore· tina. Upotreba. bora~a.

Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. kad se ide mrtvaeu. tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti. Sadrli eta r s k 0 g u I j a. brasnjaca. za industrij sku proizvodnju soka. ervenozrna borovnica. 2. - Labiatae Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e. brosniCak. Tako se moze objasniti z. Donesen je iz Indije. Kolicina etarskog ulja nije velika . Secerna balest (vid. jer je to najzdraviji napitak. borovnjaea. zdrav. jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova. zbog cega se pokoJnik . brusnik. Cela biljka je prijalnog mir isa. za farmaceutsku industriju. boribnica. pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike. 1 za religiozne obrede. najeelishadnije je piti cist. 3. s jedne strane. ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko.iznosi svega 0. ostavi 2 sata. dudov list. a m'a jv-Be ILs. jer povoljno deluje na vidni purpur.8% . erna jagoda. Po~to je taj lek patentiran i skup. To su evece i miris starijeg sveta. mahune od pasulja. Narodna imena: barovniea.4 do 0. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. poklopi. toliko opevano u narodnoj. crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L. dunjinog semena i nane se pomesa. jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. oeedi i pije umesto vode. ostavi 2 sata i pije mesta vode. dobricica i dr. ofinki. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice. borovaca. sitnice. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. B r usn i e a.b~g tega se bosiljak nosi na groblje. za destilaciju etarskog ulja. u listu ima gotovo iste sastojke. kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e.ali biljka ipak ima vrlo jak miris. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola. a s druge. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze. Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida. 1.to vi. erna borovnica. borovinka. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. brosniea. divo-grozje. sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a.BOSlUAK 247 Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice. strus ljinke. BOSIUAK Ocimum basilicum L. pa i u umetnickoj poeziji. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm. brusovnica. eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans. Bosiljak nije naSa biljka. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. linalola.).). burum. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode. tan ina. neprevreo i nefalsifikovan sok. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). mecje grozde. troskota i rastavi~a se pome~a.

Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita. rapave ahenije zakieene belom. pitomi vesligen. fesligen. baselak. besiljak. vezanog u ki· tieu vee i u vrtu. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on. a ~ta stvarna lekovita vrednost.Raste na siIikatnom. valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. ne sarno suvog. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji. nadimanja i tegoba u organima za varenje. duguljasto·jajasti. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. za uredivanje menstruacije itd. mislodin. den. u obliku za~ina u je. ali ne precvetale cvetne gla· vice. zatim za ja~e mokrenje. jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija. zenski cvetici. RasproslranJenost. itd. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka. ba~elak. basiljak. Berba.5 cm. na pasnjacima. . ocistiti od crnih larva. protiv gasova. b~ulek. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku. . basilje. humoznom i via· ~nom zemljiStu. tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike. C vet..Compositae Brdanka je dugovecna biIjka. BRDANKA. Narod. . sasvim opravdano. protiv zapaljenja bub rega. sitno jarnicasto i maljavo. koji se nalaze po obodu cvctne glavice. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. vasleden. kao retko koja druga biljka. feslidan.ica montana L. . CveiBte je malo. Iz kratkog. zbog tega se daje da se one pokvari . krupan bosiljak. ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim . jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. murtela.Treba brati potpuno rascvetale. bosilek. zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a. upotreb. Droga.248 LECBNJE BIU1!M njime kiti. valjkaste. MORAVKA.. lima iii u obliku ~aja pos le jela. bosiljak sarma~ . faslid~an. zrakastih. ~iljas tim.l. bosilj . listovi na stabljici su sitniji. . a si'roki ako 4 mm. fesli~an. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. ~vrstom. dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com. kao pamuk. uzaruim . bosilje. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. na njemu su usadene sitne. tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. naspramni. Jezicasti. pup~aslo. TRAVA OD MAJASILA Arn. Narodna Imena: ba~ilek. po obodu malo nazubljeni. livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. pe~~anom. ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane.bogojavlJenska vodiea« . za izazi· vanje bolj eg ape tita. ~esto zajedno sa belim lukom. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. dugacki su do 2. po obodu celi. Sastoji se iz krupnih. visoka 20-60 cm. i nosi kad se ide te~kom bolesniku. za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka. pa ~esto i u loncu.

BRDANKA. TRAVA 00 MAJASILA • 249 naljutog. B. jaea sluzokozu. jako aromatienog. do 9 em dugaeak. a na donjem pot. Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa. . skoro \'al} kast. 3-5 mm debeo. malo kvrgav. a tanin steze.DLAKE BLlZNAKINJE Sastav.JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . smole. . Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla. Iznutra se daje kao sredstvo . narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei.' inulina. C .Rizom je vodoravan iii kos. c CVET BRDANKE : A . flavono· ida. Spolja je rapav.1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava. Ij uskav. jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik. neglikozidnu. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea.CV ETN A GLAVICA . obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. B . eesto umesto skupe jodne tinkture. . gor· kog i I iUl og ukusa .Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. slieno zalfiji. R i zorn i k 0 r e n. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa.Cvet sadrli oko 0. OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). tan ina. a ukusa nagorkog zivaju kijanje. II. gorku j Ijutu. Upotreba . tvrd i mrkocr· yen. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o. puno je obrastao lako lomljivim. boje i arnidiola ill arnisterola.CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. Stavi. iza. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana. kristalnu materiju a r n i C i n. MORAVKA.

Betulae gemmae. Betulae folium. 0. . a B. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . Ehrh. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. metlovina.250 LECENIE BJUBM • za ummvanje nervnog sistema.050. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. Droga je svojstvenog mirisa. k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. mali divlji neven. nepoznatog sap 0 n 0 z ida. za le~enje or· gana za disanje i varenj e.2'10 heterozida. Sveza kora sadrli do 0.ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva.Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. pubescens: breza. Saddi nedovoljno proucene supstan. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. B. gorke materije i dr. breza crepu§a. koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze. arank. brizovina.Taste u Severnoj Americi. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. obicna breza. ruta brc1anka. pu. gorkog i oporog ukusa. B.Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. Betulaceae B etula verrucosa Ehrh. tan kim graneicama. BREZA Betula L. to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa. brez. eta r s k 0 g u I j a. kao emenagog i abortiv. smole. Istorija. pravi ukras svetlih ~uma. metla. dje koje imaju antibakterijsku moe. metlika. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. konjski petrovac. . OstaIa narodna imena: arnika. falosna breza. koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera. . . List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva. saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. lenla L . na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza. pap rica. . naj~esce u obliku infuza. puba6ta breza. (= B. severna breza. veprovac. za snif avanje krvnog pritiska. jadika.. Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. ti~ji neven. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a. obi~a breza i B. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. zlatenica. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e. gorska potres. veprina. briza. bescens.Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. pendula Roth). Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje.

- Araliaeeae Trajna drvenasta zimzelena 1J.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. Cvetovi su sitni i roti. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. krap. Upotrebljavaju se svez i osu~en list. razgranat. pijelita. - Rubiaeeae Trajna zeljasta biljka. BRoe . 10m. visoko do 35 m . cistita. brocevina. rudecina. katara be~ike i kamena u bubregu. Narodna imena: brojue. relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu.BREST. Narodna imena: barst. najce~ee u obliku 3% infuza. za lak~e iska~ljavanje . - Ulmaceae Snafno drvo. Ostala narodna Imena: barsijan. Narodni lek za lecenje opekotina. Stablo je cetvorouglasto. best rail. BRSTAN. uloga. Stabljike su do 50 m ' dugacke. ostavi 5 sati. bers/jan. ce i oslobodena plute. alizarin i druge bojene materije. oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. br~lin. Listovi su raz· licitog oblika. brstran. barScan. BRoe Rubia tinetarum L. pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. poljski brest. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. visoka do 1 m. brgtanj. . U kori ima sluzi. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans. brijest. erni brest. Cveta leti. bradaviea. 251 BREST UII11!. veliki broe. plod i tanke stabljike. zirnzelen. izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka). . clankovit i erven. brist. brstovina. baSt ran. Rizom je dugacak. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje.iS eampestris L. Sadrli antrahinonske heterozide. BRSLJAN. do 1 em debeo. Ponekad se trafi za izvoz. ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. broce. holeretik. roci. vezovina. broeanka. BRSLJIKA Hedera helix L. erveni brijest. BRSUAN . br~ean. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. reumatizma. Kod nas se retko upotrebljava. ervenae. pitomi broe. ru~ten. plju~t. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. zelengora. za lecenje nefrita. poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. bres. i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti. Cela bilj· ka je gorka i otrovna..

38% masnog ulja. 1% belaneevine. Ponegde jedu priene bukvice. U bukvi· cama ima fagina. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga. U zrelim plodovima. rebrastim. .U semenu na jezgru otpada oko UNo. plankonveksna kotiledona. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja. spolja belo·sivkasta. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost. BUNDEVA. mek. visoko do 35 m. a sazreva septembra-oktobra. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom. I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. srcolikii.Bundevino seme je neotrovan anthelmintik. LUDAJA. zelenkast tegumen. pljosnato. na hladnom mestu. pektina itd. mesnata i soena. 8-20 mm dugaeko. opere i sto pre osusi da se ne pokvari. sivkasto iIi belo·zuckasto. smole.252 BUKVA. karotenoida. Seme je belo. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. Cvetovi su zuti. Upotreba. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak. belieasta. Je~ra se sastoji iz dva mesnata. po obodu nazubljeni. jajasto i na jednoj strani zasiljeno. zato treba Guvati sarno neolju· steno seme. BELOKORKA. enzima. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije. mno· go manganovih soli i dr. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. Cveta jula i avgusta. materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. Ustovi osu ogromni. oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo. kao meduusev po kukuruzu. a ispod njega je debela. Sastav. zilava ljuska tamnije boje. masna. BUKA. . teska i viSe od 10 kilograma. BUK LIlCBNJI! BIUIlM Fagus silvatica L.Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). a oko 24% na ljusku. hartijast i lako otpada. dobro zapakovano. lspod ljuske je vrlo tanak. vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. DULEK. oeisti od vezivnog tkiva. . - Fagaceae Sumsko drvo . Seme se iz· vadi. tzv.Poreklom je iz tropske Ameri-ke. Odraslima se daj e oko 400 g. Plod je ogromna okrugla boba. bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina. a na preseku narandzasta. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode. Olju. 5'10 smole i dr. u supljini su semenke. . zbog eega se moze davati i deci. BUCA Cucurb ita pepo L. po obodu able zadebljano. pLitki petodelni. a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. Rasprostranjenost. BELA BUNDEVA. - Cucurbitaceae JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim. . vitamina C. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama. muski su krupniji od zenskih. vrlo malo ulja. se· cera. Droga. 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija.

psima 30-60 g. BUNIKA H yoscyamus niger L. tikvanja. zubna trava. voja.BUNIKA 253 Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. Narodna lmena: . On je primljen i u na~oj farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. hronicni ne· frit. rnacvanka. crvinc. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. zu ta tikva. i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. Istovremeno suncanje. duganja. crna bunika. vojka. budimka. bunjika. bundevka. Bunika je slovenska roc. bunika« . mekokorka. uspavljiva trava. boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. presna i kuvana. svinjorak. bana. Bunika je lekovita i otrovna. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. blern. u Jugo. kaba k. krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik. svinjarac. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu. bun· dava. svirnjak. lunas i u svetu bunika je dobro poznata kao otrovna biljka. bela tikva. tikvelj. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. serne se porne~a s brasnom . • Govori kao da se bunike najeo«. konjski zub. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca. rede seme o<i buniike . vi~e od 98'10. bez srnisla i veze. bonica. a presne za do mace zivotinj e. veliko bilje. na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva. kao da je poludeo. Ulje je lako svarljivo. Pulpa. zub· njaca. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list. pecenka. frio genjaea. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva. Sastoji se iz 45% linoleinske. prekruporn i drugom stocnorn hranom. kale se u nas za coveka koji govori kojesta. bunjica. i za njega kalu da . beskorka. artriticna dijateza. dugara. svuda rasprostranjena zeljasta biljka. dumlek. prerna tezini. svinski bob. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. trava od bunila. ludara. misiraca. evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja. dulek. trava od zuba. crni zobnik. slanu iii zasladenu. - Solanaceae Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam. cuka. . balan. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g. mska dinja. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej· stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. Stucano. bun. zubnjak. bendeluk. trabunja kao da su ga bunikorn nahranili«. rnackama 20-30 g. crvivec. svinjorec. svinjarna 80-130 g. sarno se u raznim krajevima razlicito nazi va. slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . baunika. blnika. bunica.Osirn spornenutih. 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. divlji zobnik. bIen. budimlija. Koliko se meni cini. bugarka.

PLOD. kru~kaste. tako da na jednom jedinom struku bu.. o 1P B . Cela biljka je vunasta dlakava. visoku svega do pola metra. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. odozgo imaju ispupcen poklo~o . Hyoscya mus muticus L.5 metra i iseveta. iz Jugoslavije i Madarske. lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 . ali je najlekovitije prvo kolo. narocito u SAD. ima nerazgranjenu stabljiku. Li~ee na stabljici je sitnije. veliCine naprstka. sedeee i osnovom obuhvata stabljiku.Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l. branD neposredno pre cvetanja bunike il: kad se na njoj pojavi prvi cvet. jer daje viSe ]gea.SEME risa Jwj<i Bcezava su~enjem.Bunika se gaji kao i tatula.254 LI!CI!NJI! BIUI!M DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. koja ima vi~e od 1% alkaloida. najbolje u sclndai zagrejanoj na 40-S0oC. NajvBe se sakuplja i izvozi iz Srednje Evrope. Listovi su bez dr~ke. BUN IKA U CVET L . pored puteva i ograda.\ _ BIU KA U CVE T U. narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku. . a iz nje je prenesena i u Ameriku. najviSe na zgariStima. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te­ nim torinama i popaljenim sel1ma. li~ee je duguljasto-jajasto. ali ipak ne kao tatula. . . . Caure su duguljaste. nagorkog i naljutog ukusa. na suvim ocednim suncanim m eslima i buniJlima.i/ica.List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta. neprijatnog. I bunika traii jaku zemlju. tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet. Berba I susenje. Siljasto i krupno zupcasto. Vla- ~ y J ednagadisnji varijetet bunike o . Cela biljka je vrlo a/ravna. neprijatnog i gorkog ukusa. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. sivazelena. nike ima na vrhu pupoljaka. pac koji spadne kad plod sazri. Krunica je blec1e rute boje. odakle joj a ime potice. Druge godine izraste razgranata stabljika. lute. ruJevil1ama. na vrhu petorube. ispod njega cvetova. Ima je po celoj Evropi. U mnogim zemljama se gaji. Cvetovi se razvijaju postepeno. visoka do 1. 2 DO 6 . a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. Gajenjc. Obrano lisce treba vrlo brzo asusili. . Na1azl~ta. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i egipa tska bunika. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u manjim grupicama po naseljima i oko njih. zapu~ tenim i neobradenim mestima. I RAZV lJ EN CV ET.

Upotreba. alkaloida. od kojih najvge hioscijamina.15% alkaloida. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7.>.U IiUu bunike ima 0. ne . te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati . jer sadrli manje alkaloida. Spravljaju se i razni drugi melemi - I .DUZNI PRESEK KROZ CAURU 1 - Hemljsld sastav. ali znatno slabije. Najvge alkaloida irna u drki i nervirna.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU. Jer . Oleum Hyoscyami coelum.:a suvom i hladnom mestu. 1zraltuje se ulje. 1 BUN IKA SE. rosoo.045-0.. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0. sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi. sme cuvati dufe od gOdinu dana .BUNlKA 255 zno. su~e na.Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie. pozuti iii postane smelte. Droga privlaci vlagu.050. . ~potec .s. kuvanjem liUa u ulju.e ~' u . Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa . a manje u liski i stabljici. Najbolje je ~to pre prodati. utohko ima manje alkaloida. . 1ma malo skopolamina i atropina.

a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje.sme upotrebljavati na svoju ruku. pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. Ukusa je nepri. na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje. govore neke nerazumljive re~i. Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa. BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. sad vid· dis ko ti jede mozak. Konj. Re"e se izra"uju ekstrakt. vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav. pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek. koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. mi~ije. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka.06-0. a isto tako i otrovna. rana« itd.256 LECENJ1! BIWEM za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. od ~ega najvge hioscijamina. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje. jer je ima svuda. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. Lupom se vidi kako je jamasto naborano.Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita.1. tj. Istorlja.ilne upotrebe. Srecom. Moze izazvati i smrt. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u. Zbog toga se bunika ne . to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. u§iju.14% alkaJoida. a koza i krava mnogo manje. Trovanja hunikom u nas nisu retka.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica.jatnog i gorkog. kao da visi u vazduhu. naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko). Na uzduznom preseku lupom. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju. . Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. da se otvara. 51. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi. . a jo~ bolje mikroskopom. Nad zar nadnesu bolesnika. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena. narede mu da zmuri. dobro ga pokriju. po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii . U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi.

. a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela. visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta. Biljka izdrlava dugotrajne suse. B .KAVKASKOG "UHACA Biljka se razvije u rnocan busen..Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili.UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu. do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente. izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. a ne samlevenu. .CVETNA GLAVICA.Ijubavi. CEVASTI CVETIC. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz . Berba. ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. Cornpositae Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve- BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. . Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne. kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka. Korenov sis tern je vrlo razvijen. jer tada ima najvJSe piretrina. Izgled droge. nasred kuce na ognjgtu. eevastih cvetiea otvoreno. jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan.BRAKTEJA DALMATINSKOG I E . Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck). . c C E D evET BUHACA A . a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova.U prornet dolazi cela droga. D .BUllAe 257 evj}j i uvija se tako da i svakom drugom. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u. a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku. 5-6 em u prorneru. a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern.

Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata. Jermenije i Persije. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1. . Prahk. spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene.5 puta aktivniji od piretrina II. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a. danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac. dugatki do 6 mm. a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom.258 LECENJI! BlUl!M Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku. U k usa je gorkog i naljutog. a persijski od Chr. Ima inulina. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova.500 m i spusta se do Kaspijskog mora. . Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. Falslftkati. Cvetgte je oblozeno duguljastirn. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. d I a k a u obliku slova T.Samleven buhat je svetle. Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. Cevasti evetovi su iuti.Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta.Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb. Cinerolon je takode keto-alkohol. . e i n e ri n a l i e i n e r ina II. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. ali ne sme bi ti skroba. 5 mol e. dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. roseum Bieb. veoma blizak piretrolonu. Piretrin I je 2. a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske I k iseline sa piratrolom i metanoloru. a otvorene glavice 12-14 nun.500 do 2. zbog tega je viSe zelene boje. a jezitasti su CTveni iii r u i. Samleven evet od vratica. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva. Ima sklereida. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu.). M i r is a je slabog. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. velika 30-45 mikrona. zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. krasuljka. gorkog i Ijutog ukusa. Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom. marchalli (Pyr. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom.). i cas t i. . jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. . Sastav. slabo aromatitnog mirisa. v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom. Druge vrste. Zuti evetiCi su petozubi. Samlevene dr~ke su sive boje.Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika.

Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. buhara. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je lO~ektJcldnoJ Buhal! nije otrovan! - neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. bubar-ica. -.NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina. deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. . Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki zatvorenim posudama.BUHAC 259 Ispitlvanje. lma viSe metoda. . . dalmatinsm buhac. buvarica. U kesicama. koji se ~uva ·kao rezcrva za izradu raznih 'preparata. muvama i dr_ Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka. mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_ Upotreba. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje.Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%). vra tic. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom. vrecama brzo gubi dejstvo. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta. a diditi dugotrajno. jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje. od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina. ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. buvara. Hemijsko ?dredl. buharica. divlji pelin. a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe toksicna. buha~ deJuje brzo. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. sto je od velike vainosti kad se zna da je buhac neotrovan. divlja barutica. buva i drugih parazita. brminja. osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju. buva~. osjenac. Zivotinje tople krvi i biljke. a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. matrikolda. a drugi na ketonskoj funkciji.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj moC!. kartonima. Poslednjih godina buha~ se po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku. a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi. Narodna imena: berica trava.

tinktura. Kopa se u jesen. kao protivotrov pri trovanju morfinom. dializat i dr. u humanoj i veterinarskoj medicini. par kins onizma i drugih neuroza. Od I i ~ case pravi pra~ak . epilepsije. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. sam iii zajedno s kokainom. Radi razmnozavanj a. ocisti od zemlje i natrulih delova. ekstrakt. grceva od zucnog iii bubreznog kamena. protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. sirup. Daje se i spolja u obliku masti. his terije. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace. Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. opere i VI!LEBIUE su~i. zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda. za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete). pilokarpinom i muskarinom. . Solanaceae Velebilje jt! vrlo vai na droga.v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju). pilule (s podofilinom).

5. Pocetkom XIX veka .DVA BUVACA BEZ NOGU vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija. LIST IZJEOEN 00 BUVACA. 0 . xlll.ATROPA BEU-ADONA . godine. 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa).DEWVI BUVACA.VELEBIWE ILl BELAOONA 261 A D OBLIK l 15TA VELEB IUA I NJEGOV IH PRIMESA I' FALSJFIKATA: A - VELEBI U E. B - SCOPOLIA CARN IOLl CA . C - AILANTHUS GLANOULQSA. D . Prvi zapis potice iz 1504. U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. upotreblja- BELADONIN BUVAC A .PHYTOLACCA OECA NORA . x O. Lepe Italijanke. VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja.EPITHRIX ATROPAE. B . C . narocito Venecijanke. ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata.

Najeesea trovanja su slucajna. jer sadrfi najvi§e hioscijamina. U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika. Trovanja velebiljem nisu retka. i to bobieama. nenamerna. J edna bobiea ima oko 1-2 mg alkaloida. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. Cela biljka je vrlo otrovna.23 grama. a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin . zemlji· ~ta. dugotrajnim euva· njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0. Prema tome. vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze. SveZa. a malo ili nimalo atrop ina. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1. kako zivom. sto znaei da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu. ziva biljka je najotrovnija. a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. 1825. a najvise njen koren. jer se hi· drolizuju (razlaiu). Susenjem. tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke. cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke. a drugi prezivese posle stra~nih muka. nego je jo~ porasla. . Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo. Suva. I rna i namernih trovanja bobicama velebilja.5 mg. koji je oko 6 puta manje otrovan. umorni i zedni.262 LECENJE BIUEM poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala. odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan). najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. klime i drugih okolnosti. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi. dakle. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida. biti skodljiva. TROVANJA VELEBILJEM . taka i osu~enom biljkom. go· MJ()LA l':OKMAL'JA ZEN ICi\ MIDRIlAZA dine.

Meolltim. Posle coveka . poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. bili Zekari. hemijski i na zivotinjama. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna.VE LEBIU E ILl BELADONA 263 Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi . TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem. NaSi studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju. pti ce i pas. Uostalom. a li i medu pt icama ima razlike. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj. . na pri. ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji. oko 0. zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a . Ranije se. mt::dlltim. ako bolesni'k ne umre od velebilja. PuZevi jedll velebilje. . njima one ugta ne ~kodi .st . na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te.I1akova trovanj a. Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge. ·na zalo. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom. COI'ek j e najosetijiviji. ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. sIal' nim.skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2. 11ajcefee zrelim. U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski. j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. na primer. delice klltikule i dlake. 0 tome se kod nas vrlo malo zna. Tako je. vrlo otporan. u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio. ali je njihovo meso otrovno za coveka. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem. slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. klasicne primere nenamernih. pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog. ukusnim i privlacnim bobicama. Ovca i koza . Tek u novije vreme neki mlac1i lekari. ali sami postaju otrovni za coveka. pre. za njega je beladona i najot rovnija. 'clcbilje .c . U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. Zec. najosetljivija bi bila macka.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama. mer. psihoza i sl.6 grama (Hekel). Kod nas . medutim. Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2. koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine. losi! Pancie i Sava Petrovic.tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo. gol ub je.'an 1 ot ru je beladonom.0 ' da j edu .

ispoganjeni. sva ostala su bila iz neznanja. seljaci iz Krivelja. ali ne bobicama. Ako ne crknem. Bili su potpuno izobliteni. osobito po selima oko Bora. zedna i gladna. svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. deca. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da . sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. to je eesto 5111rtonosan olrov.podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu.venin« (otrov). slueajeve medikamelltozniiz trovanja. apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek. Osim toga. Zlota. pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo. is tina.Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra. Na ova kriminalna. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. uvo nimalo bezazleno narodno . mec1u odraslim ljudima. Da bi iz sebe isterali . veCinom iz neznanja. nije od manjeg znataja.vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. u Gvozdatkoj reci na GQeu. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo. osvetli iz svih aspek_ a ta. a mozda i iz koristoljublja. god.. da pokafe da nije kukavica i mali. vrlo mnogo. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. Najce~ce se nekad zena ovim . nedaleko od u~ca lbra u Moravu. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. zabelezio sam 1954.264 ~to LECENJE 8[UEM Srecom. Sarbanovca i drugih sela piju . a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva. A vel1in (jed. naprotiv. ako mogu da izdrlim. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. U rukama lekara. miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se. znao koja je biljka u pitanju. nego korenom velebilja. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja). O~trelja. prevare se i pojedu poneku bobicu. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. U istoenoj Srbiji. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. Na primer. Nije. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«).« Medutim. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. Prema tome. za inat pojede jednu ili vge bobica. dakle. .

gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen). neizdrzljiva zed. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal- . odnosno racemicni atropin. veliki bun. odnosno hioscijamina. sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula. zanesenost. vilino bilje.sirene zen ice. ludilo.32% alkaloida. kurjacija treSnja. Nadeni su primerci lista sa 1. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke. Kao ~to se viodi. bes. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi.3% alkaloida. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. Najvise ga ima po svetlim bukovim. GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. decu i do mace zivotinje. gorsko bilje. vilinsko bilje. ludaca. mandragora i dr. kurjaca. jako ra. poremccaj vida. Medutim. luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo). buna (otrovani je kao u nekom bunilu). Voli jaku sumsku zemlj u. nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela. kurjacija jabucica. rede po hrastovim sumama. ukocen pogled. pomamnica (otrovani skace. veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan. cuvanja i prerade. srecom. veljebilje. gorski bun. pasja viSnja itd. promuklost . viljebilje. ZNACI TROVANJA VELEBIUEM Znaci trovanja. neuracunljivost. zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. starosti :droge i dr. jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago. neosetljivost na svetlost. tia.VELEBlUl! ILl BI!LADONA 265 NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje. pasja jagoda. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin. klime. bunika. prilikom susenja. racemican izomer-atropin. vremena berbe. cini svakojake ludosti kao da se pomamio). Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. veliko bilje. svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. a najviSe po sumskim prosecima. nacina susenja. U . Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice. crni bun. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0. krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata. vrgti. bun. golemo biljc. OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina.

Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. nego se ~uma tim leci. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla. Plod je vrlo lepa. a d rug i m a Ii. tako da za prodano bilje kupuju hleb. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza.266 LECENII! BILJEM kanskih brda i plan ina.e crnomodra. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. na bazi bleua. Da bukva. Velebilje eveta preko eelog leta. jer je velebilje sumski korov. Kruniea je ·krupna. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee. a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo. mrke. Eto zbog cega se ovaj opasan. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke. veliCine vi~nje. Zapadna Evropa). treba cekati covekol' vek. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern.e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na. po povr~ini rapave. izbijaju ·iz pazuha Iistova. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi. socna nakiselo-slat ka. smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. i to vek stogodi ~ njaka. velioine naprstka. razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika.aka va'i. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. Dna . zatim u Iranu i zapadnim Himalajima. od kojih je jed a n vel i k. Prema tome. visokih 1-2 m. KAKO IZGLEDA VELEBIUE? OPIS BIUKE Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. a na jug se pros tire do severne Afrike. hrast. Cvetovi su pojedinacni. PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. krupnim. lepa tarnnoljubicasto-nasmeda.. lugoslavija jc godi. Bobica je mnogosemena. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim. SAD. jer .a. sitne. Ova impozantna zeljasta -. irna tamnoljubicast sok. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja. Kad sazri. odelo i obucu. Semenke su okruglaste. sjajna zelena bobica.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD. I jo~ nesto . ukusna (ali vrlo o/rovna). i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. najvge u Englesku.tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil. svega do 2 mm u precniku. rede je kruniea zutosmede boje.guk ih sllma.I . bor i drugo drvece stasaju za secu. !taliju. Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). Holandiju.

Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima. soean. najc!e~ee po llaseljima.i godine. odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. SUSENJE. Cim se lisce osuili. razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka. ko nema su~ruiou. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje.VELEBILJE ILl BElADONA 267 biljka poreklom i7. sitne plodove modre boje u grozdovima. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri. a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. Ako se brzo ne osusi. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama. jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. Na njima osim evetova ima i mladih. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. BERBA. Lisee velebilja je neprijatnog. nepromoeivu emu hartiju. daje losu drogu i tesko sc moze prodati. PAKOVANJE I CUVANJE List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta.ire ad tr. nagorkog i naljutog ukusa. sunCanom i suvom vremenu. moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. bez pega. odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. Korenje se odmah opere hladnom vodom. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom. u velebilja su evetovi pojedinac!ni. zelenih plodova. jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. a nikako u vreeama. To moraju ZDati svi biljari. Korenje se vadi u jesen. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v. debelu. ali je najbolje prvo kolo. Koren velebilja je vrlo mesnat. onda' brzo gubi lekovitost. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. Iskopavanje moze poc!eti .i krajem leta. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju. mek. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. vrlo velik. obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. beJoZuckast. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju. tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. krupni i Ijubic!astt. natruUh i mrtvih delova. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje. vee od druge polovine avgusta. rupa i drugih o~teeenja. ad 2 do 3 em. u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari . U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. brano kad se na biljei pojave prvi evetovi.

najvge na mestima' gde je okupat. a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom. dok na pozari§tima nije izrasla suma. nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute. iako se od davnina zna za nju. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka. Debelo korenje se mora U2du! raspor. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje. one brzo gubi alkaloide. mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. sporo i nebatno su§i. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku. a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost. glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima. jer niko nete da ga kupi.iti da bi se §to pre osusilo. vla!n. pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja.nom mestu. pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina.i mora se uni§tiIti. Preporuke. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu). a jo§ vi§e susne 1946. godine. uplesrrivi se . Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a.o zapakuje i cuva na vla7.268 LECi!NJi! BIUi!M ill iznad peci do sooe.Cela bilj'ka je vrlo otrovna.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata. .jmal. gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. mi smo . jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. i 1947. beladonu treba sto pre osu§iti. ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama. Uopste. nego ga treba §to pre prodati. jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. Prema tome. AIm je vreme toplo i suntano.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina. napomene i opomenel .

Za spoljnu upatrebu. heterozid verbenozid. pa se daje dojiljama po 3 caSe Verbenaceae . VRBENA . Listovi su naspramni. gorke materije.. dvousnati. . isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta . sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea. jer sniZava visoku temperaturu. grla. Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka. manje iii vi~e dubokodeljeni. Cvetovi su sitni. uspravna i na gornjem delu razgranata. Sadrii neproucen al· kaloid. protiv nesanice i nervoze. 269 VERBENA. DlVUA VRBENA . Narodni lek za jaeanje. popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela. DIVUA VRBENA. : VERBENA dnevno pre jela.IQ-/ " . rana.. bledoljubicas ti. VRBENA. 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se- .' . otoka i drugih oboIjenja. za lecenje jetre i mCi. Cveta od juna do oktobra. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1.VERBENA. grubo dlakavi. Stabljika je cetvorouglasta. Upotrebljava se i protiv groznice.(J/ . taDina.500 m nadmorske VIS me. visoka 30-80 em. sluzi i etarskog ulja. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal. Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge. za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene. nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. Povecava mlecnost. LJUTOVNICA Verbena officinalis L. duguljasti. .

VEREM·TRAVA . verbina. uglavnom za jacanje i umirivanje. TRAVA OD VEREMA. nani i maticnjaku. »bola pod grudima«. zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja. popari se I litrom klju~ale vode. MARULKA Calamintha ryfficinalis Moench - Labiatae Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. ze! ezenka. vrbina. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno. spe riS. cvrstac. nesanice. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji. bosotica. VEREM-TRAVA. rede za lecenje rana. Sadrii vrlo malo etarskog ulja.270 LECENJE BIUEM mena. sporiSak. jer sluZi za destilaciju. ocedi i mlako upoLrebi. VEREMNJACA. OstaJa narodna Imcna: bori~. ostavi poklopljeno 4 sata. jer »od verema veceg jada nema«. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. konju ~ ara. trava ed dlaka. vrbica . brstica. jezicar. GORSKA METVICA. spo l'i ~ .

.oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. Sastav. skolab.5%. Ima dugacak rizom. Droga. Narouna imena: bela boca. visoka do 70 cm.5-1%. ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. skolobad.VETROVAU. KOTRlJAN . .~I STRIC Eryngium campestre L. tan ina 1.Diuretik. oko 0. su tvrdl. vakas.ljkama koje deluju diureloicno.12% etarskog ulja i mnogo seeera. Koren je svojstvenog mirisa. . be li tm. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe. Zilavl . bermez. . Daje se sam iii sa drugim bi. bermelj.Bodljikav korov sus nih mesta. kolotrk. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . bela sikavica. ovci cicak. vekes. osobito po kame· njarima.VETROVAC. beTmak.Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. fi'rOgon . bodeci trpotec. . valjavac.Saponozida 0. kapinska trava. brmec. - Umbelliferae ViSegodgn)a ?od. nalaze se na vrhovima grancica. KOTRLJAN. Upotreba. V(. na pesku i sllvim poljanama. ple~ec. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. skulab. najcesce u obliku caja. a ukusa slicnog mrkvi.. . VETROVAC. sikavcina.ljikava biljka. Cveta celog leta. bermec. L1StoVI ERYN GIUM CAMPESTRE Rasprostranjenost. 271 VETROVALJ. brmak. . .

Cveta od leta do jeseni. planum L. VIDOVACA. kapinika. bledoruti iIi bell. tamnozeleni. svega 10. sve se one rnogu koristiti kao lekovite. VIDOVCEVICA Euphrasia officina. ostri badelj). VIDAC. Scrophulariaeeae Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. donji su klinasti. VIDOVA TRAVA. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta.272 LECEN1l! BIlJEM Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L.l. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova. pored puteva. po svet- Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba). Sve su to poluparazitske biljke. prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. (glatki sikavae) i dr. lim sumama. Rasprostranjenost. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti. . Droga. do 2. (kapin. Stabljika je neZna. morski sikavae.lis L. Raste svuda po livadama. E.600 m.20 em visoka. ruZiCasto-ljubi~asti. a gornji jajasti i nazubljeni. kemerak. ERYNGIUM MARITL\1UM VIDICAK. Listovi su sedeci.

Cveta celoga leta. dragonka. VIDAC Anagallis arvensis L. heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. Rasprostranjenost. vidavita trava. 50/0 galotanina. po obodu celi.Saponini. . . Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». najvge po njivama. 2. VIOOVA TRAVICA. preve· liko lutenje zeludatnog soka.JednogodiSnja sitna biljka. kad sazri. ~to moze imati kobnih . sa crnkastim tat· kama na nalitju. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. . spada poklopaC'. ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. konjunktivit. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade. imaju 3-5 nerava. Oko 0. . . - Primulaceae IzgJed blljke.Vidovcica oije dovoljno proucena. proteolitski enzimi. Listovi su sitni. VIDAC 273 Sastav. prosti. Svojstva. visoka 10-30 cm. Caj za ispiranje nasa (kija. kraj puteva. leti proliv. na uga· ru. grizov. jajoliki. VIDICAK VIDOVCICA. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje. Narodna lmena: vidica. upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. Upotreba. malo tanina i drugih sastojaka. Upotrebljava se i za letenje upala oka.150/0 etarskog ulja. . tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. Sastav. VIDOVA TRAVICA. Otrovna. ota· niea.VlDOVClCA. blefarit. plavu boju. 1. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. Narodni lek. gorke materije. poklopiti. Upotreba. ka. zornica. cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid.Raste kod nas svuda. oslenica.Gorkog ukusa.Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. vidoka ~arena. Droga. naspramni. Siljasti. Plod je okruglasta taura sa koje. na dugackoj drki. Bez rnirisa .

v. mi· sakinja. krika. rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom). CRKVINA. - U~ticaeeae Trajna zeljasta. vidovska trava. zeoica.i die. Povodeei se za narodnim imenom . vanilina. Narodna imena. - Polypodiaeeae Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina. ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek. PAPRAC. mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije. visoka 10-40 em.O· sim vee spomenutih. VIJOSNICA. Cvetovi su sitni. divji baselak. DRENAK. visoka do 80 em. ~r­ VIDOV CICA vi~nik. kokosiji slijep. skrika. Ima kalijum-nitrata. krivi~ica. kurja cesnica. vidooka. kurje oko. sluzi. Ima i sluzi. sumpora i kalcijum-oksalata. Ima gorkih i taninskih materija. okaoee. vrlo dlakava biljka. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme. kumarina. vid. o~iea. GOSPINE ILl VENERINE "LASI.274 LECENJE BrUEM posledica. erljena vida. vidoviea. abronka. za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. gume. VODENA PAPRAT Adiantum capillus Veneris L. zelenkasti. Otrovna je za ribe. vidovka. vidova travac. zeleoika. VILlNE. konje. PRILEP. ovce i ptice. Narodni lek za Jecenje organa za disanje. MRTVA KOPRIVA Parietaria oficinalis L. skupljeni u lop taste evasti. nitrata i benzoeve kiseline. ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. Imroslep. . . neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju.

. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve. debelih. 275 VIUNO SITO. . - Compositae Vil. VINOVA LOZA Vilis vinifera L. flavonoida i leukoantocijana. na preseku beo. Narodna imena. Koren j e okamit . raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. C. KRAVUAK .. oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b. s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. grubih Iistova.Etarsko ulje je smede boje. leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova. voska. i dr. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu. os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. zatim vinske i drugih kiseLIa . Po~to je . Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka . dijaforetik. sastoji se iz raznih terpena. mesnat. koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje.i nulin levulozan. . koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. KRALJEVAC.. prostriljavica. toniok i holagog. oko 30 em dugackih. ima antibakterijska svojstva. rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. peraslO deljenih. pupavae. ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. vulgaris L. corymbosa L. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze.ino sito ne ma stab ljike.QZA . a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. C.U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode). Kad sazri. protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a .Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. RESETKA Carlina acaulis L. a ispod njih je rozeta od bodljikavih. . Rasprostranjcnost. ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris.ita svojstva vitamina P (flavonoidi) . koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e. jakog. - Vitaceae U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina. U gladnim godinama koren se jede. PUPAVA. ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. .Osim spomenutih. kompava. . Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All.Mr~avi. vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list).iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). Droga.. narkoticnog mirisa. Upotreba.VILI NO SITO. sjekavae. okrugla. hranljiv je zbog inulina.Sadrzi 1-2% etarskog ulja. . Vinova loza ima izraz. u precniku oko 12 em. VI NOVA !. ~to obja~­ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. Cveta eelog leta. evo jo ~ i ovih imena: beli tm. U li~cu ima boje ne materije enozida. belotrn. Sastav_ . . KRAVLJAK. kao palae debeo. Dugovecna zeljasta biljka. C. vretenas t. Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta.protak. alpina Jaeq. l anina. smole.

. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom.500 m. cokot. krga. navodimo i ova: verkuta. drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. dunjinog semena.pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. Rasprostranjenost . 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade. viric. Vocni daniJ. vinja loza. trs. Vino.Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ . Svojstva. sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. . VRKUTA. c:apa lava. Upotreba. izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva. visoke 10-40 em. na dr~kama. goveda trava. magle i kiSe kao divni sjajni biseri. jer groide je vrlo hranljivo . najviSe po suvatima. oporog i malo nagorkog ukusa. vinska [oza. BISERAK Alchemilla vulgaris L. plascek device Marije. Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. osobito krvavog. pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. vinoloza.LECENJE B1UEM se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice. krupni. lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. Dobar adstringens i tonik.Osim spomenutih narodnih imena. . ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. vinika. ROSANICA. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. Svrab stidmce (pruritis vulve). po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama.Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). . lekovitih vina. oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje. Narodna imena: vina [oza. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka. osobito erno. gastrita. Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje. 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta. ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. Voce i povrce. gospin pla~t.Virak je tipicna taninska droga. »nakit i. Listovi su naizmenicni. . izmedu stena i drugde. Droga_ .Dva grama vodenog ekstrakta virka. kamilice i majkine du~ice.Bez mirisa. VIRAK. upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. . lavska noga. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike. - Rosaceae Opis biljke. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora. 10 g lanolina i 20 g vazelina . Suvo groide je veoma hranljivo.Raste svuda do 2. u eelini okruglasti. capa oroslanova_ . zvizdenjak. drago kamenje pastirica«.Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose. trave-ive.

pravi se Sirupus cerasorum. visoka do 1 m. Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. SKRBINKA Lapsana communis 1. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog). kunjavac).V1SIBABA. DREMUUKA Galanthus nivalis 1. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. - Compositae JednogodiSnja zeljasta biljka. vino ·i dr. . U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. drem. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . dnevna doza) iii se sprenn kao povrce.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!.50 i 1". Cvasti su svetlozute boje. V1SNJA .'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. U lukovicama ga ima oko 1%. zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom. Kao sneg bell. visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt.ZALATNICA. Leucojum aestivum L. Galanthus woronowii Los. VLASKA SALATA. . U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene. Cveta od maja do septembra. pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. Od zrelog p[oda. Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. BAPKA. mineral-nih soli. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno.25. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v. limunove i Cilibarnel. pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). Daje se u obliku 0. REPUNJACA. . . OGNJICINA. Vitaminski vocni sokovt).. Glavni alkaloid je g a I ant ami n.Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup. DREMIDEDA. - Amaryllidaceae Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. VISIGAC. VUSKA SALATA . SISAVAC. pekmez. Z\'once.e alkaloide derivate izohinolina. VISIPATKA. azotnih jedinjenja. (dremovac. vi tam ina itd. 277 VISIBABA. DRlJEMAK. VISNJA Prunus cerasus L. BAPKA . 0.

Upotrebljava se i protiv proliva. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike. Os tala narodna imena: vodeni bozur. hrastova kora i dr. uzeta u vecoj koJ. a lekovitost im je veea i pouzdanija. za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. divlji lilijum. vodeni krin. U svezem stanju. z. a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak. kuva 15 minuta u 1 litru vode. ponekad i krvavo. ali JOJ je evet zut. . visoka 60-110 em. 2. zuti bozurak. arginina i holina. trava od srdobolje. jer je otrovna.7% ulja. Sadrzi do 200/0 tanina. voeni ~ecer). LECENJE BILJEM kao dijetalna hrana bolesnika od " I VLAS!<A SALATA VODENA PERUNIKA. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek. divlja perunika.uti vo- . 1. izaziva grceve u trbuhu i povracanje.icini. - Iridaceae Trajna zeljasta barska biljka. oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu. vodeni macic. vodeni evijet.) koje nisu ~kodljive. glutamina. Vodena perunika je olrovna. lista koprive. Ima debeo zut rizom oporog ukusa.50f0 belancevina. Cl'eta od maja do jula. Lici na peruniku. BARSKA III lUTA PERUNIKA Iris pseudacorus L. za jaeanje.278 upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti. zuta lilija. Raste svuda po stajacim vodama. breze i medvedeg groZda ·i troskota.

a oni na stabljici su kraei. maslacka i idirota. slobodnog voenog secera. bolje varenje hrane. 2. 4. krinka. ponekad . kao pod 1.om.viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. - Compositae Dugovecna zeljasta biljka.ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje.ive. zut i Iilijum. duguljasto-koplja· sti. Upotreba. i \ista hajducice. za pojaea· vanje apetita. Sastav. gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. manje delj eni. po obodu duboko i nejednako urezani. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade. Cela biljka ima mlecnog soka. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle. majkine dusiee i oraha. uvece popari sa 300 g kljucale vode. najviSe pored staza i puteva. Prizemru Iistov. sarica. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. . VODOPIJA. a iznutra gotovo beo.5 m. i po JOg trave·ive i pitome nane. po pasnjacima i livadama. na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. .i viSa. Cvetovi su svetloplavi. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). 1. lENETRGA. CIKORIJA 279 deni Ijilj an. poklopiti. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije. Spravlja se J pije kao pod 1. »Frankova cigura«.VODOPIJA. osta. . pektina i dr. po obodima surna i drugde. povodna peru· nika. 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. CIKORIJA Cichorium intybus L. lazni macinae. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive. dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin. cvrst. razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. Droga. zecja nrliea. avo je . 3.Raste svuda kao kor~Y. i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer). krupni. visoka do 1. Koren joj je valjkasto-vretenast. svi su jezieasti.i su u obliku rozete. u gornjem delu razgranata. Svojstva. . Rasprostranjenost. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka. Stabljika je prava. trave. za jacanje zeltica. pre svega. osobito mlada. vrlo lepi i upadljivi. za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%. dugacki.Cikorietol. spolja tamne boje. ~ENETRGA . .Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa.Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). Cveta obilno preko eelog leta. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike. vrlo tvrda.

PACJE GNJEZDO. zelteniea. zutka. cihora. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. modriea. endivija kreculja. jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae). oko 23. VOLNJAK. kairiput. zutinica pi-toma. RUNJAVA TRAVA Anchusa officinalis L. vrtna zu· tenica. goliea. Narod je naziva ovim . osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu.imenom: and~bija. indivija. Narodna !mena: vgnjev regrad. plavulja. a njih ima vrlo mnogo. ~urlin. jandreSiea. divlja 10Cika. gologuza. vodoplav.280 LECENJE BIWEM sasvim opravdano. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. ~trpka. konjska trava.000 vrsta. podroznik. Cichorium endivia L. eilkorija. radic. cikora. plavoevet. andivija. suncevo cvece. Prema tome. VOLUJAK. VOLOVSKI JEZIK. cihura-rezaniea. zumenica. cigura. kudrava salata. - Boraginaceae VOLOVSKJ JEZIK . zucaniea. ~an· toga.

bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem . izaziva ervenilo i plikove. olovniea. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. 281 Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. V R. Cela biljka. konsolidina i konsolici na. BLITVINA Plumbago europaea L. visoka 20--80 em. svincenka. ni aktivni sastojak bilj ke plum. visok 30--1 20 em. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten. kaloida einoglos ina. VRANI ENlKA.AJ~ E. al. god.M IL VRANILOVA TRAVA Origanum vulgare L. povra· canje i druge znake trovanja. VRANJENlKA. vra nj emil. Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. (zavratIriea.intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. a danas r ebko nadzemni deo bilj. oko 20 em dugacki. ras te na kamenjaru u Primorju. vranjena. holina i alantoi na. Plumbagi n aceae MeClutim. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix). !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace. Ako se proguta. Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun. . lovku s belim evetovima. U obliku caja (5%). su ~e Labiatae Seku se vrhovi granCica u evetu .. jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· . Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . Ne t:eba ~~ati vra~. izaziva gaClenje.ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. lip· ka. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. Ima kalijurn·Iri trata. VRANEMIL. poglavlje . za znojenje i iska~ lj avanje. vezu u kitiee i na j akoj prom aji. a osobHo koren. 1947. Ostala narodna imena: vra· nemilj. vo~ij a) . Arom ati cnog mi risa i ukusa. VRAN lLOVA TRAVA.VRANEMI L. obral1enom zem lj gtu . lui.

dusica i sl. goeman. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno. mravlinjak. dobra misu. gorka meta. cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. crlJena metvka. ernovr. zabrta. sovre. origanj. dobra misel. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje. mravic ? (Vuk). s u ~ i . a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica. pa kad iscve ta.iSljavac. dobrovoljka. mir. susica. Na taj nacin se moze i objasniti ve- . Tamo vranilovku cesto nazivaju taj . dZodzan. Ima uspravne evrste drske. Cveta od jula do oktobra. majoran. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr. timola. cober. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. timola. potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj. koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. crnovrska. ksaberta. Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka. narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. sovr. Ukusa je oporog i gorkog. rehogan. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica. I sto tako se bere. bicastim cvastima. Mes timieno se javlja u velikoj masi. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti. najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. jer ima 500/. maturan. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. mravinac.i m etvica. cela livada se oboji divnim tamnim lju. prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. zavrta. mravinjac. zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. rigan. i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz. za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek.282 LECENI E BIUl!M maj u. vi· soke oko pola metra. erljena meta. Spada u grupu aromaticnih oporih. bolja dusica. to~ ta. ernovrh. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. bolmet. vrigan.

grubo dlakavi. Rizom je debeo.inu. (30 g ~a p~la . .I~tra mlake vode). Zuckasto·belieasti i pojedinacni. evrsta. . sjajan i vrlo tVI'd. 283 lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. VRAPCIJE SEME. ostav. beliCast. . ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata. - Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. neupadJjivi.VRAPSEME. visoka do I m. VRAPSEME Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. iz njega izbija prava. VRAPCIJE PROSO Lithospermum officinale L.Deluje diurelicno ]{. Raste obilno svuda po ~umama. VRAPSEME. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) . . Plod je si·tan. Cvetovi su sitni. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan. pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~. odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. ListoVii su bez dr~ ke . 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case. DlVLJA PROJA. gruba.ao i druge silikatne droge. vrlo razgranata stabljJka.IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode. rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka. Cveta od maja do jula. VRAPe IJE S EME. duguljasti. DIVlJA PROJA . i silikata. .

kome se uglavDom pripisuje lekovitost. visoka do \. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji). povratic. Compositae Dugovecna. obratic. divlja proha.5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. hoee da ujeda is!. grlieek. zdravlje. prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. a pre svega zdravstvenim radnicima. vratie. bratie. . posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7. mosak. zatim smole. Otud mu i ime pot ice. POVRATA Tanacetum vulgare L. pticje proso.Cvast bez drske (Tanaceti flos). umanika. 2:ivotinjama je davan intravenozno. vratieelja. proulja. ribciCi. a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. izgubljena sDaga itd. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava. vrabcije seme. . doze i nacina upotrebe. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj.Ima arnorfne gorke materije tanacetina. pticja trava. ali je vee i u malim dozarna opasan. . sitne. kao gorko sredstvo za jacanje. pticje seme. Svojstva. Listovi su krupni. Upotreba. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost. pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima.Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure). Sastav. jarebinjak. jer je bilo cesLih trovanja. . biserka. RasprostranjeDost. vrlo lepa zeljasta biljka. zecje seme. Narodna lmeDa: abrata. slabo razgranata i cesto crvenkasta. ticje zrno_ VRATIC. l1inl1uvak. vratika. crvinjek. a najvise cvasti. vrapcje sjeme.284 LECENII! BlUEM Ostala narodDa Imena: bilozrnac. ra· ste obicno u veli-kom mnostvu. da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke.apeni. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. POVRATIC. konopljika. farmakodinamskog dejstva. vrabseme. do \. vrapcevina. Ukusa je gorkog i neprijatnog. bozje oko. najvise po lugovirna. cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. bujna. tamnozeleni. skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike. gral1ene sarno cd cevastih cvetova. Svi de lavi biljke su otravni. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. . ukradeni volovi. Droga. rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. Cveta leLi.). Cvetne glavice su zute.5 m_ Stabljika je prava. jarabinje zelje. Zato se skrece patnja sl'ima.Gde se vratic pojavi. lzaziva konvulzije kao kamfor.

Sadrle tanina. DESNO: CVET ~Hja sti. VRBICA Lythrum salicaria L. Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). Najvge je ima na vlainim mestima. - Lythraceae Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. Cvetovi su zuckasti.VRBICICA .Raste svuda. 285 VRBICICA. na osnovi sreasti. a na vrhu LEvo: \f\JCJA JABUCICA. VUCJA STOPA Aristolochia clematitis L. sedec i.. skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova. KOKOTINJA. Stabljika je razgranata. potoeni klasic. eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. kao i druge opore i sluzne droge. prema vrhu suzen i. Listovi su na dnu srcasto useeeni. Cveta od maja do jula. VUCJA JABUCICA . . sitni. Rasprostranjenost. erljena iva.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. gola. nerazgranata. pektina i drugih mater. . VRBICA . VUCJA JABUCICA. visoka do 80 em. potocnjak. - Aristolochiaceae Trajna zeljasta biljka. Listovi su duguljasti. Stabljika je uspravna. zelello-zuckasta. ruia. Raste po moevarama. . drenak. Ostala narodna Imena: vrenica. eibrije. karotenoida.

Vee u februaru. gorak sastojak. tako da je danas skoro potpuno napus tena. koja deluje drasticno. odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa. Druga narodna !mena: volk.Alkaloid aristolohi. jabutnjak. Thymelaeaceae Vucja oputa je trajna biljka. VUCJA OPUTA. jer je biljka otrovna. paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. vutja noga. vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100.Narodni lek za lecenj e rana. grmie visok do I m . Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a. . a zrenjem poerveni kao skerlet. Droga. Ima jos i zute boje. Plod je jednosemena jajasta bobica. sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. jabolcina. pre Iistanja. skrob . .j lek. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna. Savija se i tesko kida. .Rizom. Narodni lek protiv reumatizma. a pogotovo za vreme ratova. tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima. Ijute d gorke smole me z erei n a. . izomer eskuletina. Najcesce potope svefu koru u sirce. . Berba. Pri susenju treba biti oprezan.t (aristolohija kiselina).va. Vucja oputa je vezi. neotrovnog glikozida dafnina . najpre zelena. drZe oko pola sa ta.286 LECENJE BlUEM Svojstva.U drogi ima oko 8% zelenkaste. tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. I u miru . pali i pece oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. Sastav. s ovom drogom . vrlo glatka i svilasto sjajna. Kad se duie ZvaCe. kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. kur· jacka jabucica. Upotreba. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. hidrolizuje se na glikozu i dafnetin. Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. izomer eskulina. na vrhovima grancica javljaju se divn'.. jabucina. . a iznutra je ruekasta. smola. LIKOVAC Daphne mezereum L. Upotrebljavaju je i kao unutrasnj. Droga. izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. Uopste. erveno-mrka iIi ruto-mrka. vucja jabuka. zeceva lubenica. a zatim je stave na kozu. jablcina. Nema mirisa.·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. zbog cega je koru gotovo nemoguce prelomiti. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. To je anhidrid mezerinske kiseline. Upotreba. u loga. rufieasti mirisni evetovi. jer je jako savitlj'. etarsko ulje. jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu. cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. guli se kora i susi. posekotina. zeeja aubeniea. pre nego sto se pojavi evet. ali je u tom obliku droga jos opasnija. koznih bolesti. divlja jabuka. tim vreme dopusti. MASLINICA.U januaru i\<i februaru. ~ eeer i drugi sastojci. AJDUCKA OPUTA. Sastav.kans (izaziva plikove). rute boje.Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. . Raste po vlainim i mraCruim sumama. Listovi su uski i ovaln1. tanin. posta se prethodno savije u snopiee. zoma et herbal.eel a biljka je gorkog. Spolja je kora glatka. VUCJA LIKA.

gat1enje i povracanje. meeja lika. Koru guliti u rukavicarna. 287 treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. vutji rep. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo. veliki. serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. likovina. (vucje uho. rnehurove. Narodna imena. =~. plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no. . zelenika. lovorCica.Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu.. Opomena! . u veeoj dozi upalu zeluca i creva. aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. . ljubcac vazdazelen. Daphne laureola L. Da bi sprecili i ublafili delovanje. bol. zmij. . posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum. zuti jeremicak. li~ac. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. bes. Cocca Gnidiae. Sve su one otrovne j vezikanlne. . VUCIA OPUTA .VUCIA LlKA. zimzeleni likovac..ina trava. divlja lavorika. nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. licac. evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika. plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . u~a­ tak) i dr.Osirn navedenih.Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. ~maslinica). 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. liCica. vazdazelena rnasl~nica. Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu.

. SiTOV karen je soean. glikoa lkaloid konsolidin (0. Boraginaceae Trajna zeljasta biljka. 3.002%). nmogo slu zi.000 m nadmor ske visine. dlakava. starih i gnojavih rana i sl. ~uplja. Iz korena izbija uspravna.Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0. spolja ern a iZl1utra belicast. Opere sc. 1. guma. 2. Droga.je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei.Tipicna sluzna i donekle taninska droga.Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati.Svuda po rovovima. sluzavog i poma lo oporog ukusa. razgranata stab ljika. Cveta u prolece. U nasoj narodnoj medieini. a osusen roznate konzisteneije. U obliku sirupa da. uboja. . poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade. socna. visoka do 1 m. zvonastJi. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti. etarsko ul je. oslaviti 5-6 sati i proeediti. aspar31gin (1-3%). sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju. Upotrcha. . ostruZc.G GA VEZ. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela. moze se zasladiti. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina. kuvati 20 minuta. Koren je snaian. tanin (5-6%). mesnat.007%). debeo. pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1. cireva. Svojstvenog rnirisa. smola. VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade. eRNI GAVEZ. izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. .70/0). Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka. gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva. . Sastav. Rasprostranjenost.

1ma gorku materiju Iikopin. VUCJA NOGA. svatovci. GVAJAK. vanilina i dr. cesto u zajednici s jcdom i beladonom. zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik. Gvajakovo drvo jc di-uretik. GVAJAK·DRVO . GAGAMIJA . Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. opasica. GAGAMIJA. VUCJA STAPKA. d Guajacum sanctum L. GAGALlCA. GVAJAK. visoka do 1 m. malo etarskog u{ja i tan ina. popariti 1 litrom kljucale vode. malo etarskog ulj a. GAGALICA. Cir zelllca I. . preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze.. tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza. skup. vise u belici nego u jedraeu. a nc clrvo. poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca. U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida. vrani gavez. DIVONANE Lycopus europaeus 1. dijaforetik. sudorifik. erni koren . Ima jos i gume. . i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). Cvetovi su sitni. 289 umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice. OstaIa narodna lmena: velika so- dula.GAGAMIIA. pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti. CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L.Zygophyllaeeae. U vecoj doti deluje kao purgans. konjski rep. 4. plju~c. - Lab iatae Trajna zeljasta biljka. GAGRICA. / . . Raste po moevarama. SVETO DRVO. beli 5 ervenim pegama. U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he. Jedrae ima oko 22'/0. a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci).-DRVO. GVAJAK. voluj jezieae. trebalo bi za lei< upotrebljavati koru. dunjinog i la· nenog semen a . a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak. kilnjak.

Raste svuda. GLEDIC. Osu~en GLEDACUA. malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. vitamini C. Koreji. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. reae malo ruZieasti. nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini . i dr. a Ginseng iii.U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. SVELIJEK koren biljke Panax ginseng Meyer . . sluzi. a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. na kineskom zen znaei eovek.05"10 etarskog ulja. fitosteroli. rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. CRVENI GLOG Crataegus oxyacantha L. . Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu. smole. kamenitim . panaksozid A i B.Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora.Araliaeeae. GLOG. '- Caesalpinoiaceae Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem. Pan a k s . Cveta u maju. slieno reumu i kru~ini. Cesto se saeli kao ziva ograda. sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. PANAKS.5 e n «. antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti. krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. saharoza.290 LECENJE BILJEM GINSENG. Upotreba.sap 0 n 0 z i d. pravilno graaeni. vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo. U mahunama irna flavonslcih. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku. Rasprostranjenost. 3-4 m visoko. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena. CvetoVii su beli. osobito po ogoljenim. dakle. amorfna. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. lENJ-SENJ. i suvim mestima. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. alkaloid nepoznate graae. »f e n . U Kini. GINZENGOV KOREN. Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu. a i\ e n = koren. J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. GLEDIC. do 0. - Rosaceae Trnovit. kako se neis pravno kaze. koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu). Bl i B. TRNOVEC Gleditschia triacantha L. koja raste u Mandluriji.

Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga. trnka. . Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta. glogovka .GLOG. drugi. Droga. Cvast. .Plodovi se b eru kad sazru. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga. . guan ina. . osobHo srt ani i nervni bolesnici. glo. poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. da se ne izlome. imele . tiolin a. posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela.i belog luka. hmelja. trimetiIamina i drugih alkiIamina. aH su manjc ispitane. odoljena i maticltjaka. za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). 3. kao srtani sedativ. glah. kao pod 2. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. Upotreba. triterpenoida.Bere se mlad list i su~i kao i evet. rna· slinovog lis ta. Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. glogie. aeetiiholina. bijela drata. bijeli trn. evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos. ostri tm.Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja. cobanciea. tanina i drugih sastojaka. 4. sitosterola. raznih uzbudenja. Narodna lmena: beli glog. belog luka. . izoamiIamina. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode . saponozida. . list. medvedova hr usica. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee.cie.U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida. CRVENl GLOO 291 Gajenje 1 berba. limunske.U gloginja· rna ima masnog ulja. vinske i drugih kiselina. kao pod 2. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu. pasji trn. rastaviea i imele. Napomena! . Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. aromat· skih aminokiselina. 2.Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e. protv nesaniee. gu~enja (za· duhe) . . Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena. adenina i drugih purinskiih denivata.U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra· . osobe u k1imakterijumu i . l. ~ecera. a druga polovina jo~ u pupoljku. et fru ctus). folium Sastav. a u kori al· kaloida bliskih berberinu.DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje.

naearole. hrapa. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. M i r i s a je jakog. Sastav. ponekad otverena usled trljanja. danas go· tovo potpuno napusten lek. 10ptasti. (garcaroJa. GLUSAe G ran e i e e su valjkaste. imaju 1-3 sitna. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. SOMINA Juniperus sabina L. terpentin. ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. Upotreba. a ukusa gorkog i ljutog. azarolus L. neprijatnog (otud »smrdljiva brina«). ste. visoko 2-6 m. galne kiseline. pitomi glog). Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. penlagyna W. vrlo gusto i zbijeno razgranato. skog. va zrna 3-4 mm velika. Plodovi su pojedinalfui. K.5 do 5 mm dugi. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora. 1azaro1. opkoljena ro· tim . GLUVA SMREKA. prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu. pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. e. poredani u eetiri reda. tamnoplavi ili ernkasti. piramidalno. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. svega 1. - Cupressineae Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. okruglo·duguljasta. s mol e i gorke mater-ije. na vrhu zasiljeni. u Oi jem se plodu LECENJE BIUEM nalazi sarno jedna semenka. ovalno·rombieni. binae summitas). posuti be· lieastom vostanom prevlakom. naspramni . Grn! iii malo drvo. Saddi jos i Secera. tan ina. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. (erTli glog). K. u preeniku najviSe 5 mm.). GLUSAC.292 laegus monogYl1a Jacq. Sabinu . noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. mekim mesom. u sve~em stanju vrlo savitljive. potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima. silja. (erni glog) i C. Li s tic i su sitni. Zastareo.

glavieastim. drugi je u cvetu. koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. Ostala narodna Imena: blazeno drevce. Raste po zemljama oko Crnog mora. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. Berba. odnosno. na Fruskoj gori. plitkim. medicinL Daju je . kad se osusi (droga) postaje sivkasta. mestimicno u znatnoj kolicini. GOROCVET Adonis vernalis L. kao emenagog. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. tako. Ranunculaceae Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. zeleni bokori gorocveta 5 divnim. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu. Iz krupnog. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. abortiv. ljutog i neprijatnog uk usa. suvim. jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. i svi drugi ljutici. ali pri tom treba biti vrlo oprczan . Rano u prolece. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin. razmnozavati. peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama. dok je jedan precvetao. Ima strukova sa vge cvetova. Najvge ga ima u Ukrajini. odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. smrdelika. ~ to je najcelishodnije. U1je j e najotrovnije. Stoka ga ne pase. Iznutra j o~ same u homeopatsko. Ccla biljka je otrovna. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave. . gorkog. smri c·glu~ac. Cela biljka j e jake zelene boje. savina. smrd· Ijiva brina. Neke stab ljike su sa cvetom.GOROCVET 293 je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u. vretenastim. koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. Domace livotinje je ne jedu. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. na Krimu. Kao abortiv surnnjiva je i opasna. zenska klekovina. Na kOli izaziva plikove. po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti. a manj. gluvi smric. Cesto po stotinu strukova u busenu. bradavica i sl. zilicastim korenjem. tlostalom. crnim. na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. kamenilim brezuljcima i padinama. tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti. rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike. kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. mr~avim. I pored svih mera u pogledu branja. varunac. jagodna s~mina. . kao.i broj ih je bez cveta. glu~ak. krupnim.Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. gluhi smrc. viSeglavog. stomahik i diuretik. kao em e nag 0 g. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. kad su nasi suvi pa~njaci jos goli . smrdelj ika. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku. mrkog rizoma gorocveta.

Cuvanje. crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike.294 su~eni a . uzduf naborana. a u prvoklasnoj drogi nimalo. Semenice su zelene i slol. Ne sme biti plodova. b) c i· . bez dr~ke. utoHko su krupniji i drobniji.Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti. g}jastih Iistiea. plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. Plodovi su slieni dudinji.je heterozida.Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. Droga. . Cvetov i su vrlo krupni (3':. drvenastih stabljika. . pogotovu ove iz porodice Ijutica. Sastav. ne sme biri stabljJka bez Ii~ca.ene u dndinju. CaSica je spolja dlakava. KnIDji:ni IistiCi su goli. do 7 em u preCniltu) . duguljasti.r. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela.Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. Listovi su goli m slabo dla· kavi. a naroeito saponozidne droge. plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. . Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). U k usa je gorkog i ljutog. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom. gola. Naroeito se istieu zuti delovi eveta. plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo. postupiti kao sa digitalisom. i mnoge druge hetero1lidne. 1llanje je lekovita. koji su oa vrnu nazubljeni. Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i. i ukoHko su stariji. siva. Siljastih liski eelog ruba. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite. droga vrlo brzo gubi lekovi· tost. hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu. kao uostalom. autumnalis). U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima.Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva. jer eim biljka preeveta i zametne plodove. . i u ti i glaviCasti. mrkih. donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih. uop~te. Rezana droga. da bi se ~to vge jzbeglo razlag·. evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju. "ge od polovine stabljika imaju evetove. za· tim titrovati i. Siljasti i mnognbrojni (15-18). Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova. LECENIE BILIEM euvanj a i izrade lekova od gorocveta. izomer konvalatoksozida. Ima pet jaja· stili.

Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. zecji turcmak. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata. Upotreba. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. a po drugima nesto slabije. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo. Istorlja. smole. pentahidroksilnog alkehola adonitola.Adonis aestivalis L. . .Goroevet je otrovan. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. Opornena! . Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. trovanja nikotinom. Ne izaziva naviku. Narodna Imena. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. a jo~ bolje.ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. Ima jo~ i sap 0 no z ida. . Z~tlta . gorocvet. flammeus Jaeq. akon4tne kiseline. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava.Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae. zuta sasa. IkaO digitalis. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo.U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. Druge vrste adonisa. godine Bubnov na kliniei Botkina.Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden. titrevati. u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. a vernalis na latinskom maci prolecni. kao sto je gornji Banat. i A. goroevijet. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. holina.GOROCVET 295 mar 0 z i d. zecji mak. koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode. . Pos to je to vazna. pa se mora biti vrlo obazriv! u prlrodl. gorocvijece. po nekim autorima isto. fitosterola i masti. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima.j ungten (cupan s koren om). za jcji mak. pa cak . Ove vrste adonisa su jos manje . a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). Po Vojvodini.i spHane. kao digitalis. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. Deluju slicno kao gorocvet.Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa. kod nas su mnogo Cesci. . Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol­ sku. I spitivanje se vr~ biolo~ki. goraevet . zecji mak. angine pektoris. goroevet je na mnogo mesta delimicno.Goroevet deluje slieno digitalisu. narocito na mestima gde raste najbolja psenica. . ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka. a negde i potpu no zasticen. gorovcvet. . Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. gu~nica. Prva fiz.

GORSKA RUIA . a kas· nije perutavi i n'tasti. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek. crvena alpska rufa.NJE BIUEM Rhododendron ferrugineum L. i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne .. uloga i kamena u bubre· zima. Cveta leti. Kao i druge biljke iz iste familije. s lica sjajni i zeleni. jer je opasna i otrovna. s nalicja belicasti. sitni. Listovi su zimzeleni. crveni. (divlji sim sir. azaleja) i dr. Cvetovi su vrlo lepi. sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge. Droga narodnu imena: a lpinska ruza. slec). Rhododel1dron pOllticum L. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea. - Ericaceae Visokoplaninski gusto razgranat grmic. pjeni sn ik. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma. zvonasti. takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. visok 30-90 em. kozasti.296 GORSKA RUlA LECP. ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu.

Ljutina. sitni. . BELJUSKA. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L.GORUSICA . zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici. jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . visoka do 30 crn.) . DIVLJA GORUSICA. ~ gorusica ima sinigro~ida. cvorast. sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. L. dimberika). :i dr. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu. cartilagineum L. - Cruciferae JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa. GRCICA .. wtnd bobovnjak). grbaStica. gronica. Cveta od maja do jula. do 1 m dugaeak. BELJUSA Lepidium ruderale 1. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae). GORKI TROLIST Menyanthes trifoliata 1. visoka do 80 cm. U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu. sativum L. GORKA DETELINA. GORUSICA GRONICA. draba L. najcesce pored puteva i na slatinama. ARDALJ " Sinapis arvensis 1. renika). ali slabije. GRONICA . (krecava salata. U tresetis tu lezi snliZan. lUTAN SINAP UGOSICA.. a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. kres. oka 15 mm deb eo. visoka do 40 cm. TRAVA on GRONICE. (grbica. L. Cvetovi su zelenkasto-beli. BELA TRAVA. (= Trifolium fibrinum 1. Gentianaceae GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka. razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve- . Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka. antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida. lUTAJA. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. slieno kao i druge krstasice. GRCICA. 297 GORUSICA. L. valjkast. (velika grbastica. grbanj. Raste svuda. biberika. lacitvlium L. kupusac. L.

u prirodi vrlo prorec1ena. duguljaste ili kopljaste. UJazi u sastav Extraetum amarum. Vlasotin skoj tresavi.Grtica je nedovoljno ispitana. Zaitita. u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. fibrinum od febris. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em. zbog tega je zakonom zaSticena. . sarno po visokoplanins kim. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. - Ostala narodna lmena: vodena bokvica. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut. . nepristupatnim tresavama. gorka trava. eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. prema vrhu se suZava. a siroke 2-5 em. Lisee je troperno. uzdu! naboran. na lieu tamnozelene. s to znaCi groznica. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. Droga. MenyanI hes znaci mesdni evet. meke. jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice.. deteljiea. Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. a na nalicju svetlije. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. - GRClCA Grtica je va!na lekovita biljka.Ci troJJista. . Upotreba. Liske su pomalo sotne.298 LECENIE BIUEM tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. s!ieno liscu deteline. s ir 0 k. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e. ali retko. sto podseea na emenagogno delovanje biljke. gole. na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna. groznitni trilisnik. trolistina. Sastav. mrzlitnik. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. na vrhu zatubaste. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. ali krupnije i nasac1eno na dugacku. t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. trifolia 2lIla.

o~ba1j . Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice. i koprivnjaee. 5. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci.1% etarskog ulja. 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. ploda badelja. malo tanina. SARENI CKAU Silybum marianum (L. koja lie! na ~aren bujan ekalj. sjekavica.NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. Listov. semena idraljeviue i grekog semena. evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak. flavonoida. u drugoj godini. poklopiti i ostaviti celu DOC.) Gaertn.i su tigrasto pro~arani belim prugama. pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. Cvasti su krupne i cr.ti. 17% belaneevine. KARAKTE&lSUCNI . osobito posle te~kih operacija i bolesti. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. sarena badeljka. za lecenje hemoroida d dr. masnog ulja. kit ice. 3. - Coimpositae Krupna.. . Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje. BADEU.n a. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z. 4. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode.IIi 30 g zdrobljenih plo. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela.GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA . . 2. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. Daje se protiv astme. osljebad. lincw'e i trave-ive po~ti. visoka do 150 cm. divji articok. za· tvora. 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode. Upotrebljava se zreo plod. 24-26<1/. SIKAVICA. 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. 299 GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA. . Narodna imena. bocu zapuSiti i. nim krajevima i u Primorju. JDlI5 1aCka .ICi (. vene. Za jacanje.drobljenih plodava badelja. U plodu ima 0.kamen. gospin trn.. cesCe muCkajuei. Cveta celog leta. plod badelja povecava krvni pritisak. Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. os:aviti. magareca salata. bolji apetit: po 10 g. Smetltje u iJ. glavobolje . re4e list (SUybi fructus et folium). protiv ~ecerne bolesti. senske groznice.Osim navedenih . ZahvaljujuCi prisustvu tirami. 1. trav&oive. bolovi): po 20 g badelja. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb. snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka. drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode.

svraba. oeedi.j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid).Za letenje raznih komih bolesti (ekcema). varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke. futi. Stabljika je uglasta. a gomji duguljasti. - Violaceae Sitna jednogodgnja zeljasta biljka. zove. soli magnezijuma i kalcijuma. tij i su evetovi sitni. Gajenje_ . MILOVANKA. flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu. odJije i doda 2. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina. auroksantin. u1oga. Sadrli jos .14 mm dugatki. ribizla.5 kg secera. 8. prokuva 10 minuta .01%) sa metilsalieilatom. proeedi. SARENA LJUBICICA Viola tricolor L. osobi-to one krupnoevetne. obitnog i velikog kaslja. bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. sluz. reumatizma. nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. .800 m nadmorske visine). Cveta od proleca do leta. slobodnu salieilnu kiselinu.i su pojedinatni. zuti " beli). trobojni (ijubitasti. za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. Sastav_ . .i propusti kroz flanelsko platno. ~eCera. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1. U nas raste mnogo podvrsta.Saponozidna droga. prosta ili razgranata. do 250 rng"/. Li stovi su ~iri nego dun. etarsko u1je (0.D DANINOC. po usevirna . rosulje. lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. salieilni hete'r ozid. suvirn i karnenitirn mestima. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. tanin.U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz.5 litru vode. pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray. SIROTICA. Cvetov. donji su sreoliki. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin. gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. MACUHICA. na dugim peteljkarna. po obodu zuptasti. vi~anja iii limuna. visoka do 40 em. zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu).

na vrhovima ogranaka. macvica. . dikino oko. evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil. sedmiBca. Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju BOBOVNJAK obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. gospina Ijub iea. Biljka se vrlo lako gaj i i le!.Osim navedenih. udovice ad zbora.Dl!Bl!LA KOKA 301 Narodna Irnena. Koren je elebeo. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. polj~ ka Ijubi cica:. Naraste 30-50 em . saksijama . Slabljike su <prave i razgranate. Viola arvellsis narod naziva: darnnoc. poljska Ijubica. Poreklom je iz Kine i Japana. Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). viola .o u~peva i u loncima. DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. - Crassulaceae Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . sliean re pi. Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . udoviea . zbornice. CvasN su velike. poljska Ijubiea. lrobojna Ij ubica . modra iskrk:a. koko§ja Ijubiea. ma~uha. belo-ruzieaste boje. Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. .

petodelni i naizmenJcni. . jak proliv. Neki cede so k i piju.Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen.302 LECENIE BIUEM Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina. izjutra skuvaju tri doze za ceo dan. Cveta od maja do avgusta.6"10). bobovnjata. DEBELA TIKVA. Stabljika je tanka. penjaCica s debelim. DEBELICA.300 m nadrnorske visine. . mesnatim. naraste do 5 m. debeli list. trava od udarca. kravlja sisa. bilo bi potrebno ovu biljku ispilali. List se upotrebljava na razne nacine. prosti.Mnogo kalijum-nitrata (ako 0. Secera. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati. Drugi. a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. po zivim ogradama i pored reka do 1. bobovujak. . soena. malo etarskog ulja.Raste svuda po vlainim ~urnama. DEBEUACA. Droga se upotrebljava i u crnoj kafi. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a. upala bubrega i dr. bobika. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. bobonjak. a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans. skroba. debela koko~ka. tri put dnevno pre jela. Otrovna je! Droga. Listovi su na kratkim dr~ka ma . pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti. kOlolog. ~uljevak. alkaloida. c rnjak.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. gola bobica velicine oko 6 mm. Rasprostranjenost. 8vojstva_ . LUDA TIKVA Bryonia alba L. Drugi kuvaju tr.eel a biljka. podkisula. Zato ga preporu<!uju da ga svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce za spravljanje leka. balan. tu~c. repastim kor enom. ema. DEBELOTIKVA. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama. i to vecina.Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja. bobovac. ritosterola i drugih sastojaka. Svez koren je aktivniji od 's usenog. 8astav_ . bobnjak. kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana. piju. Plod je okrugJa. jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika. ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih rezultata. koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast. cirnik. eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika. Upotreba_ . Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac. - Oucurbi1aceae Dugovecna zeljasta poviju~a.i Iista u lOa g crnog vina i. zatim glikozida. bobovnjaka (Sedum tc/ephium L. bradavnjaca. a iznutra beo. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje. gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. kad uvri na polovinu. a i na mnoge druge nacine.

DE BELI CA . Afrika Kolocintin 2f}-250/.. crveni blju~tac. ludo groZde.Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata. osim spomenutih narodnih imena.. naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac.. crvena debelica. Bryol1ia alba. takode puzavica. radix Convolvulus scammonium Konvolvulozid If}-ISO/. ali ima crvene bobice. a lako u etanolu. tuber et resina Ipomoea orizabensis Convolvulaceae Meksiko Colocynthi pulpa Citrullus colocynthis Cucurbitaceae Azija. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke. Do·b ijaju se u apoteci. Rich. zemaljska bu~a. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. tikvenjaca. '1m elaterium A. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. kosopadavica. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. ugojka. tu~ika. divja repa. ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. 303 Slicnog hemij skog sastava . malo u etilacetatu. To su tzv. crveni bljuzak. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. . Jalapae tuber et resina Exogonium purga Convolvulaceae Meksiko Scammon.DEBELA TIKVA . Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae). i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq. Mala Azija Skamonin 3-13°/. . Scammon. kukovina . aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. Droge 5 glikorezinama Droga P'ljka Heterozid Jalapozid (skamonin) 1O-2oo/.). vucja stopa. ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat. nerastvorljiv je u vodi. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. . DROGE S GLIKOREZINAMA Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi. bljuzak.

Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke .Divizma raste po suvim. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje. pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. Rasprostranjenost. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. narotito po napustenim kamenolomima. eim rosa spadne. Divizma cveta preko celog leta. a od donjih . debeli.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim. plitkim.izmu sto~a ne pase. jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'. Dva gornja 'su manja od ona tri donja. U jesen se seje u leje. u precniku oko 4-5 cm siroka. gotovo sedeeim cvetovima. Div.i vise su jajastog oblika. ru~evinama. Kod nas je to najobienijd korov. . Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. nalik na toeak. zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno. kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti. Za nuzdu. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. phlomoides L. peskovitim. sap r a S n i c im a. a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku . a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'. Berba. krtevinama. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista. U nekim drlavama je g a j e. Gajenje. povraeanje.evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. uvek pod kontrolom lekara.304 L1!CBNJE BIUBM 1z jalape. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama.Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. nerodnim zemljistima. . . i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). visoka do 2 m. V. viz m e (Verba. suntaniI"!l. a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi. Z uti m. Izgled droge. skamonijuma. Krunica je zlatnorota. sve su manji i bez dr~ke. a ~to se ide navi~e. pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. Vece doze izazivaju ga(\enje. Raste po celoj Evropi.

utra. utoliko ima manje saponozida.DIVLJA PAPRIKA. od kojih je jedan neutralan. a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). lepuh. Sveze cveee nema prij atan miris. a drugi kiseo. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. Narodna !mena. neujedna· cen puis i paraliza srca. V. Ukoliko je droga sta· rija. .. Spolja su obras li belicastim run 0 m. (= Vincetoxicum officinale Moench) Asclepiadaceae Ovde se navodi sarno kao opasna . PASJI KUPUS. jevi trovanja: smetnje u disanju. divizma.Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka. a pra~ nice kod donjih. duzih. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii . ~ iroki lopuh. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/.sluca.Br. kostnik. LASTAVINA. jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. ostavi 1 sat. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. poklopi. Upotreba. ocelli. rute boje kroce tina i flavonoida. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode. i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn. silaze niz konce.5"10) .. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. lepusae. iseedi. stoka je ne jede. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. lepu~ae. Listom divizme falsifikuju mnoge droge.Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja. . lucnik. tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. Ima i s I u z d (2. znOjenje. a dva donj a su dtda i skoro gola. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. ~su. Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama. secera. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme. malo gume. phlomoides: divizma krupnoevetna. Iz· gleda da ih u semenu ima najv. a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. KRVNIK Cynanchum vincetoxicum R. oko loo/. o~lji pelino DIVLJA PAPRIKA. belog i crnog sleza i podbela se pome~a. volov rep. i vrlo malo etarskog ulja. Sastav. Uk usa j e najpre sladunjavog. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. . svakom je dostupna. svi· jecnjak. vunavka. na krunicu . Species pec· torales. zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika.U drogi ima s a p 0 n 0 z ida. lepuh. . a covek se ponekad prevarl 1 upo- . U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. retki . lopen. kraljevska sviea. zutocvijet. povracanje. aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov. 305 je srednji najveci. 'Pepela. .jSe. gusenje. LISTAVINA . One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu. i to-dlakava.

u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra. flavona. strasnica. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje! DIVLJI KESTEN Aesculus hippocastanum L. laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce. 5-8"10 u I j a. pasja riga. Ukusa je gorkog i neprijatnog. najcesce zajedno s opijumom. a u industI'iji za izradu lepka. Droga_ . pored ostalog. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. Steta je lito se viSe ne sadi. - Oompositae Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L. ljuska se odbacuje.jz divljeg kestena vadi skrob. . lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. - Hippocastanaceae Divlji kesten je visoko drvo. eze oljustene kestene. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena. rnanj e opasni lekovi. Homeopatska farm a kopeja propisuje s . dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. C i K. Zato . DIVLJA SALATA. Kad se odsece. kad opada sa drveta. u septembru i oktobru. rede i cver (Hippocastani semen. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. 5-8% sap 0 n ina. aceton. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba.U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). Raste svuda. Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se . neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova.Od divljeg kestena se koristri seme i kora. jer ga niko ne sakuplja. gIikozida e sku lin a. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). GORSKA OTROVNICA Lactuca virosa L. s t e r 0 I a. Stajanjern. kosara. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu. iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. od koga se danas pravi alkohol. 6--7% belan6evine. Za bubrege i srce postoje bolji. S e m e se sakuplja u jesen. lastavicnjak. svilni dubac. g 0 r k i h rn ate r 1 J a. Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep. kesten gubi lekovitost.306 LI!CENJI! BJUEM trebi za lek. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. OTROVNA LOCIKA. vitarnina B1 . cortex et flos). koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. protiv nesanice i za umirivanje.).

Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida. dolazi do izraiaja. grizlice gnjata (ulcus cruris).ostepeno u klju~ali alkohol. od koga se uraduju supozitorije. Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada . Hydras tis. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema. Ekstrakt od olju~lenih. Pri torn se konsti evet divljeg kestena.i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~­ nom svetu. neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in. bolova od hemoroida. eskulina i eskuletina. ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom.ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis.i'kavom ljuskorn. pre svega. Viburnum opulus. Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti.i ima tanina. pre svega. a zatim tan ina. ima vBe stoke nego hrane (piCe).ti slamom i travom. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje . a od domacih ovce.. smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri. Kora je dobar ads tringens . a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt. Bodljikava ljuska. koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze. prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. najceMe zajedno s beladonom. koze i krave se poprave i ugoje. na~ito protiv hemoroida. stabilizovana alkoholatura. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima. koja spada sa semena 'kad sazri. dobro bi bilo da se divlji kesten .DIVUI KESTEN 307 se d~as naj. gde se uspesno. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. protiv proliva i proHv pega na lieu. Da se divlji kesten sacuva svei. ali se redoVDo dodaje i karnilice. od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje. vlja p. Na taj na~in se ungte fermenti . dejstvo tlavonoida.i za le~enje katara nosne sluznice. U k 0 r . Prema tome. Hypericum i dr. reuma-t-izma i i~ijasa. tromboflebita. podagre.'~e~c~ upotrebljava tzv. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna. tr~ba ga obrati sa badlj. katara bronhij a. lJpotrebljava ·se . stocarskim. osobito u planinskim.

najviSe iz Varne. Vee ". Sadite div/ji kesten. Pre 20 godina.k estena. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine. narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. PIPUNIC. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci. dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti . Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. u nestasici hrane. jer je to vrlo korisno drvo. pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« . ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra- . Divlji kesteIl vrlo brzo raste.rve godine izraste oko pola metra. Narodna Imena: beli divlji kesten. Rich. a stablo do 2 m u precniku. gorki kesten. jelo~. konjski kesten.. i drugde u Banatu). utoliko se bolesnik vecma preznoji. Seme nikne za mesee dana. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. pozeleni. a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic. Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala.govorili su nam. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg . slamom i drugom mr~avom pitom). U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. Ukoliko se viSe tog leka uzme.reko polovine sitnih cupavih krastavciea.balkanski lepotan«. nisam dosad mogao otkriti. zapaljenje zucnih kanala. povraea.. »Bolesnik legne.. «. banja kod Melenaea. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. a do grliea jaka rakija . Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima.. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske. DIVLJI KRASTAVAC. - Cucurbitaceae U Beogradu. pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju . STRKALJ Ecballium elaterium A.308 LECENJB BUJEM ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom. iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. Da Ii je ko od njega umro. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. a masnog ulja znatno viSe. divlji kastanj. mada!. U boci od litra i po bHo je ". Za nuidu. DAVOLSKI KRASTAVCICI. Naraste do 30 m visoko. Medutim.

Cucurbitaceae. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. pa ga je skolska medicina napustila. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. To je ekstraM dobijen iz svezih . Cvet joj je rut. svuda pored mostova i po rupama i kanalima. na NiSkoj tvrdavi i drugde. ugljenih hidrata. smole i drugih sastojaka. stavcici pucaju sami od sebe. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd. a deb eli do 3 em. nekad bili u velikoj modi.krastavaca. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. Elalerium album iii Elaterillm anglicum. Isto tako i u Makedoniji. naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«. dlakave krastavciee. naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. i iz drugih mesta u Srbiji. Krastav~iCi su dugi do 5 em. Meni je to bilo dovoljno. ne propisuje viSe elaterijum. naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. ~upave. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin. koja je. ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s.DIVLTI KRASTAVAC. trooki. verovatno. kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina. verovatno. drasti~na su sredstva za ciScenje. god. . 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. Divlji krastavci. limunove i drugih kiselina. 1ma jos i vinske. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana.. enzima. nego iz Slankamena i. 309 zeCi mesta gde raste slatki koren. kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi. duguljasta-jajasti. god. Zreli kra. rutazeleni. 1z divljih krastavaea je 1958. Engleska farmakopeja ad 1948. elateridin. smesa raznih hemijskih supstancija. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. elatericin i dr. ali viSe l!ici na dinju. divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male. DAVOLSKI KRASTAVCICI. koja su. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. ~im ih dodimete. jendecima koje je bujica udubila u zemlji. jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka. U septembru i oktobru.kodljiva. ali niko ne zna kome i za~to.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi- . Cela biljka je grubo. a neki od njih. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin. eekinjavosivo dlakava. a narocito njihov sok i ekstrakt. Lek je nepouzdan i opasan. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava. ~im se dodirnu. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. tako da se covek trgne.

mlunic. flavonoida. DIVLJA RIGA. DIVLJILADOLE2. Cveta od maja do novembra.rkavae.KOSULJARKA. upadljivi. raste na pesku uz more ' i C. Ca§ica je mala. krupni. u obliku levka. Sastav_ . Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. hladolez. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. zgoncek. evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak. strk. gola. Upotreba. pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. DVOREDAC Diplotaxis tenuifolia DC. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka. Narodna !mena. divlja bu~a .SLAK Calystegia sepium R . zbog eega deluje diureticno. Ima i tanina. Cvetovi su vrlo lepi. - Convolvulaceae Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika. divj a dinja. eadorcic. §atorce.morsko zelje. Droga. - Orucifcrae Trajna zeljasta biljka. nedirae. Cvetovi su futi kao sumpor.Raste svuda. slatkovina. osobito u korenju (oko 5-JOO/o). a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. Uzeta u vecoj kolieini. strkaviea. silvestris R.Koren i list (Calyslegiae radix et folium). cesto delimicno po zemlji polegla.Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta. izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije.Smola korena deluje kao laksans i holagog. DIVLJI KUPUS. pluiee. visoka do 80 em. sjajna. divji kukumarici. divjo krastavice. Rasprostranjcnost.BI". tikvic. petodelna. i divlji ladolez sadrli smole. . zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu.310 l ECENII! BIUEM mentalno izazvanog raka. ostaje posIe opadanja kruniee. . u obHku potikoviee iii strele. . sarno na osnovl srasla. S. netikalo.Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae). beli ladolet. pojedinaeni. . petozuba. 4-6 em dugacki. . sliCno jalapi. Cveta oelog leta. jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli. . . biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade. . Br. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida. ali je vrlo duga i §iljata. §ti. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. Narodna lmena. jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. DIVLJA SALATA.Osim navedenih. Medutim. beli. moze da bude dugacka do 5 m. bljuja. Plod je sitna eaura s mnogo semena.

STRBAC Meum athamanticum Jack. - Umbelliferae Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. kao u mirollije i moraca. PLOD casti i sakupljeni u nejednake stitove. 311 DIVLJI MORAC. pektina. KRAUICA. upadljivirn evetovirna pore4anirn s . vrlo Iepirn. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn. dlakava stabljika. Lisee je 'krupno i naspramno. prava. voska.DIVUI MORAC. - Scrophulariaceae Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea. DIGITALIS PURPURNI. Koriste se koren. HADRUAN.i su beli ili ruzi- DIVUI MORAe .50 do 1. VRH STABUIKE U CVETU. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja. NAPRSTAK Digitalis purpurea L. visoka od 0. Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja.. a druge izraste visoka. mantiola i do 27% skroba (u korenu). Cvetov. suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. DIVUI /COMORAC .. smole.80 m. plod i cela biljka. Stabljika je do 50 em visoka. KOREN. DIVLJI KOMORAC. Lisee je vBestruko sitno cleljeno.

u Vogezima ga ima vrlo mnogo.000 sadnica. a procenat klijavosti iznosi oko 75. Droga. tak ni na sili katnom terenu. srednje je na kratkim dr~kama. moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. poluvezana. . Gornje je najmanje i .scdece.nazubljeno (D. f osfata. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine. odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge.Purpurni digitalis je biljka atlantske. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. Naprotiv. odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama. Vlage ne sme biti vge od 3%. datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. Rasle od POrlugalije do Svedske. Na jesen. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. Za nut du. . u vakuumu na nizoj temperaturi. pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e. a siroko do 15 em.Seme je vrlo sitno. koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. puna humusa. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog. pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. koje vetar lako raznosi kad taura pukne. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko . Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140. Mirisa je slabog. isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela. zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom. . od m r k 0 g s t a k I a. si~na. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5. a ukusa . a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. u a z 0 t u. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama. mangana i ' gvozda. I a k a. pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. Dugatko je do 30 em.Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. U Alpima ga nema. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. Na nalitju se nervi veorna istiCu. zu6kasto mrkog semena. ambigua i D. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. /urea imaju nazubljen rub). Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti. k i s e I a.ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e.Li ~ce je jajasto-duguljasto.5% mangana. Gajenje. jo~ bolje. a manje srednj e Evrope. .g orkog i neprijatnog. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava. veoma je naborana i . jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0. u staroj ISnaZli. a donja je svetlija. jer tame nema mangana. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata. ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . Rasprostrnnjenost. .5--{)Oo iii. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati.312 LECBNJE BlUEM jedne strane. S tab i -I i z 0 van 0. Berba.

. propionska.4) Hidrolaze. Sastav_ . oksidaze 'i peroksidaze. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3.u D. Gaji se isto kao purpurni digitalis. Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav. a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. selekcije i ukr~tal1ja izmed. nema heterozida. Cvetni klas je vrlo gust.List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji. . najvi~ pri dnu . ostaje 7"10 pepela. ima 5 gotovo paralelnih nerava. VoU suncan polozaj. gornja usna je kratka. laneetast . ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa. Stabljika je visoka oko I m. purpurea purpur ea· g I i k 0 z i dim A i B. 313 DIGITALIS VUNASTI. a one iz D. BESNIK. a ispod njih plodoy. BESNICE. belieasta i jajasta. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. najvi~e na Balkanu. tanini. Krunica je s i v 0 bel a. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. Serophulariaeeae v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj . sirtelna. Stol je. BESNIK . lanata. kao sveca prava. Dlake su krute d lako opadaju. a narocito u jugoistocnoj Evropi. gorci je od purpurnog digitalisa. u sredini su evetovi. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke.d I a k a v a (lana = vuna) . Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav.e na lieu lamnozelene. kafena i ferula kiselina. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. a na nalicju svetle boje.5 em ~iroko. oporog. v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa.ani svuda unaokolo stabljike.. . mravlja.2) Razne kiseline: digitalinska.elva luka. Cvetovi su vrlo zbijeno pored. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. buterna. sva j e v un a s to. a na gornjoj. PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. 3) Mineralne soli.List je dug u I j a. List . slanog i sluzavog ukusa. Gotovo je bez mirisa.j. izovalerijanska i droge. eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje.s t. lanata dig i 1 ani dim a (la- . a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao .lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. purpurea. a donja dvaput dufa. Droga. jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista. Cveta u leto.DIGITALIS VUNASTI . Falslflkatl_ . pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta. sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. . gde ima evetova. List je cvrst i zilav. 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. Ima ga i po retkim ~umama. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja. na donjoj polovini gola. po karnenjarima (tercijarni slojevi). enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge. svedeno na kratku dr~ku. Ca~ica je vunasta. Li~te sa stabljike je sedeee. ZUBACICA. istaknuta. PUSTlKARA.

jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova.Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa. . Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu. Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin).) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi. zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima.. 1 i jan d e r. Stoka ih ne pase. u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge. narofito za jafanje srcanog miSiea. go roc vet. tuscescens Vel. Osirn toga. rame vrste s t r 0 fan t U 'S a. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1.Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce.. B. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju.riaceae. laevigata W. D. koriSeen je i [.. . a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. lut ea L. galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A. usporava i reguli~e ritam. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. viriditlora Lindl. oriel1lalis Lam. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B. terruginea L. njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. Inafe. Upotreba. a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. Vunasti. zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. vi~e Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). kiselina i baza. jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik. D. .j D. godne. jafa rad srca. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna..ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi. 17% B i 37% C. Sve su otrovne i lekovite. D. ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida. usled nestasice.. i dr. . Druge vrstc dJgltallsa. uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. D. Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata. d u r d e v a k. pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima . ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!. digilanid C ill cedilanid.314 lEeENJE BIUEM nata-glikozid) A. Za vrerne rata. Apocynaceae. ali nilSu dovoljno proucene. reele D. K. Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a. C. Stol i Krajs dobili su 1933. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka. kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. a osobito lanatozid C. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida.

. C . . LANATA. LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D.GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D. B . 315 Vama napomena! . LANATA.DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D. BESNIK . . F H .Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja. . G . PURPUREA.DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI .DIGITALIS PURPUREA. su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom! I· ! /C A Q o L1STOVI DIGITALlSA: A .OBiCNA DLAKA NA L1STU D.DIGIT ALlS VUNASTI.D. LANAl'A.

nje prom eta materija. laevigata: besnice. besnice. Upotrebljava se i za poboljsa. secera gorke materije.iz. kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. trava od fume. anisa. erlj e ni naper~ nJ ak. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama. zuekas ta pus tikara. zatvora i cira u zelucu. tolemcina. pustena pustiikara. ponjavica. oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida. rusevinarna. naprs tak. gla tki naprstee. velikli troy .Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin. ervena pustikara. alkoholature. nan e. Po njivarna. korena sapunjace i sladiea. pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode. smole. D. Upotrebljava se i u obliku tinkture. pustikara. udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. lutea: zuti naprstak. besniee. na prs tak. Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. rmeni babji p rstee. ROSNICA Fu maria officina lis L. orientalis): besnik. do 60 em dugacka. debeli troY. zuekasti naprstak. najviSe kao rana proletnja salata zajed.lus tikara. te lemcina. Sastav _ . pustikara. r meni prstnek. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica. D. Drogs. hi·p otensav i tonik. D. zubaCica . ponjavjca.316 LECENJE aIUBM Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak. ROSOPAST. kostobolja. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade. cama . Za bolje varenje: po 20 g dimnjace. ve leevetni naprs tee. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre. D. zuti na prstak. os tavi preko noci i popije . ambigua (= D.Diuretik. DIMNJACA jutra pre jela. D. bokarcic. Upotreba. D. ekstrakta i sirupa. napos tnji k. m a r ijin prs ten. DIMNJACA. di· jaforetik. _ . . Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni. tuscescens: zubacica. viridiflora 1 D. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. medic. ferruginea: bes nik. mali fingare t. naprslnj ak. fumarnu kOselinu. . ostavi pola sata i popije pre dorucka. Stabljika je cesto polegla. razgranala. skripavae. tanina. crvive. crviue. pored puteva. bumbareeija. .

a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina. j er ublazava bol. jagodica. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. Narodna irnena: vreia. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. erven i rosopas.m navedenih . lub enicarka. gvozda i cinka. (j arcij a trava. lubenice. ona je cesto zelena ' i pod snegom. mlun. . lubencica. melon. dina. 317 Narodna Imena. voska. U semenu ima oko 10'10 vode. oko 0. dunjica. pek tina. fimfulja. dinju iIi krastavac. pepen. ZMIJSKA TRAVA Sanguisorba minor Seop. DINJA Cucumis melo L. sitno stueano s vodom. Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda. milun. kaJeijum-malata (1. krvara. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C. DINJleA .Koren ima smole. oseca se miris na zelenu lubenicu. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku. pipon. pipun. evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea.DINJA . . rusnica. u rizomu oko 130/0.Os. seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje. karotena. krovosnica. dinjusa. 270/0 masnog ulja. mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. pclinae.50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka.U narodnoj medicini se upotreblj ava plod. semc i koren. krvokapka. i ilinjaca. lubenieje.50/0) i melonemetin. ervena d 'mnjaca.30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija. - Rosaceae Trajna zeljasta biljka. LUBENIClCA.S0f0 azotnih materija. Seme je blagog uljas tog ukusa. zeleni i crveno p rosarani. KRVARA. . dumlek.500/0 belancevina. OSKORUSICA. zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje. . 3% secera.U plodu ima 95-960/0 vode. travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. Li· stovi s u pera~ti. rosno zelj e. LUBENICICA.. DINJlCA . limunove kiseline. a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. rosulj a. mlon. soli bakra. dimljaca. Raste po livadama. Kad se biljka protrlja. . Svi delovi biljke. runjavae. lubeniea. zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce. Druga narodna imena: bozja b rada. Cveta od aprila do avgusta . a i spolja protiv opekotina. mi· lon . vitamina C i mirisnih sastojaka. 3. 4. sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. Jednogodi~nja Cucurbitaeeae zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. visoka do 80 em. krvoloka) . DINJICA. Ijubeniea. Cvetovi su sitni. 1.

Sastav. protiv proliva.03-0.tar kljucale vode. SAMOBAJKA. naborani . Spolja 'se upo- . visoka 20-40 em. - Labiatae Trajna. Od soka se spra vlja sirup (jednak./0 secera. Listovi su na dugackim dr~kama. DOBRICAVKA LBCENJE BIUEM Glechoma hederacea L. sreoliki iii bub rezasti . mirisna biljka.Vrhovi granciea u evetu. . holina i mnogo kalijumovih soli.Raste ooilno svuda u ~umama. zeljasta. 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. Upotreba. '!\ . ostavili da stoji pola sata) .i delovi soka i ~ecera). D O BRI C i CA Droga_ . 0.318 DOBRICICA. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku. za apetit. protiv histerije i neurastenije. po obodu nazubljeni. na vlaZnim livadama i drugim mestima.Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit). . na nalicju ervenkasti. folium. u obliku caja (20 g na Ii.06% etarskog ulja. za pojacanje mokrenja. Donji dec stabljike puzi. zuci. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. oko 3. smole. a gornji je uspravan i razgranat. Rasprostranjenost. Cveta maja juna. . herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas. li'St.Oko 6% tanina. gorke materije marubina. voska.

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

320

LECENJB BIUBM

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

322

LI!CENJl! BIUEM

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa. brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih proliva, Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti, lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kula tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja, na, mrk.

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i . 1e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

LEel!NJ1! BIlJEM

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na trovanja durdevkorn. Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSR·u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije . vreme se i one koristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar· diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta. Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti bez kontrole kardiologal U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LECENJE BIlJI!M

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

332

LECI!NJ1! BILJ1!M

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. Jednogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra· ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve. Droga. semen).

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti , n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

MADARSKA ZAGREB o °0 R f2 PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl .alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. a varo~ani zaltija_ Osim ovih. zbog cega se i na i. ~alvija. UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati. kaluper. goloper. nemacki kaloper. pelin. kriZna kadulja. ljekovita slavulja. janovdente. vrtni fajbel. kao ~to suo beli dziger. kadulja-krifatiea. kaduja. krastatica. List se bere. u srednjoj Dalmacijd kadulja. favbej. a to je najceUe u maju.ZALFIIA 333 tALFIJA Salvia otficinalis L. tajbl. prava kadulJa. jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica. kaloper. ljekovita kadulja. su~i i tuva islo o. uzani kaloper. kadilja. pttomi pelin. zalvija. u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava. zalfa. slavlja. - Labiatae U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu. crni kaloper. cmogorski pelen. peru~ina. lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim. slavulja. kaduna. irna i drugih narodnih imena.nako paZljivo kao i list nane. '11 sevemom Primorju kuJ.

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

LECI!NJI! BIUI!M

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade. ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci. se se Ii· se

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENJE BlUEM

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u­ mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

338

LECENJE BlUEM

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .


ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K<miste se cvet i seme (Genistae tlos et semen). Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi· ZlTTlLICA rina, citizina i metilcitizina, flavon· skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C. Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena: zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE
Pirola umbel/ala L. -

PIiIrolaceae

ZELENlKA

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo , i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341
cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

mr~avom

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

342

LECENJE BILJEM

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, ceZECJA SOCA

celj,

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno mirise Ita karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama. Plod je 6upava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Raste svuda, a najvge po obodima ~uma i ~um­ skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja­ cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva. Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

344

LECENJI! BILJEM

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA
Solidago virga·aurea L. -

Compositae

ZU\TN ICA

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

346

LECI!NJE BIlJEM

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vis oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

obzovka. pored ~eCera. b'zga.). burjal1 (S . ovzovina. budzova. bazovina. li s t i p I 0 d Z 0 v e. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. Pro/. socnHl plod01la peku rak iju.348 LECBNII! BIUEM 4. 1ista pitomog kes tena. Od zrelih. buzvoka . eb ulus L. ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. abzo· vina. tanina i holina. ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov. kao pod 3. Gramineae I I ZUBACA U CVETU ZUBACIN CVET . bujad. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova. abdovina. bozovina. crna zova. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. ern a zovika. koji deluju kao jak purgans. a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. zovik . zaovlji ka. cmi bezeg. pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L. erni bazag. U kori i listu ima. belika.jednog alkaloid a i pu rgativne smole.) i apIa. ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . sambunigrina . zoha. divja zovika. pored ostll!log. zovljika. a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. bok\' ice i majkine du ~ ice. Dcluje purgativno. rosulje. boz. avtuga. bazdov. grozna zova. pitomi boz.v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove. bazag. Kora je najpre blagog uk u sa. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. bazgovina. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a. U bobicama.ima sap6n ina. U kori . bzovka. bazovika. bezgovJna. zofa. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva.

skroba. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L. trosko[. troska [rava. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. . krvokopica. Droga nije dovoljno ispitana. Naraste 30 do 50 cm. Narodna imena: bermudska trava. Ponckad se trazi za izvoz. zubovina. wbenka.). krvavica. raznih soli i dr. Sadrzi asparagina.ZUBACA 349 Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. Cveta od proleca do jeseni. troskocic. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major).

pup cae. crni maj). (bejIDvka. gospina stelja. siri~tica. antiskorbutik Narodna imena: banj~cak. broeae. brocae. - Rubiaceae Trajna zeljasta biljka. dremovka. jovandance.p rsljenove (6-12). zuto ivanjsko evijeee. prava broeika.I IVANJSKO CVECE Galium vert/m L. lepaee. Galiun1 lVANJSKO CVECE . gospin prostirac. mracnica. sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. prikrp. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. visoka do 80 em. zuti. ivanova trava. bijelo ivanjsko evijeee. ~ilja­ sbi 1 sakupljem u . ivan-evet. brocae. slipavka. (broearua. Listovi su duguljasti. vrlo malo etarskog ulja. jovansko eveee. voska. zivboza. lepu ~a. divlji slajer. Narodni lek za urnirivanje. meku~ica. bela dremota. divIji broe. krpelj. vitamina C i dr. Iecenje koznih bolesti. prikrp. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida. tanina. Cvetovi su mirisni. ivanovo eveee. Galium mollugo L. hvatavae). Cveta leti. krpiguz. priljepaca. saponozida. stomahik. obicna broCika. rumena lakota. prihvat. Raste svuda. jovanova travica. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. divlji broe. ervenu boju. zuta bro6ka. ivandance. kao tonik.

Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike. razgranatim rizomima. mnogo skroba.mlROT 351 cruciafa Scop. gubitak ulja. a od gore pravim. aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. 2 . c1urc1evee zueanica krizarica.stvenog. do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok. Droga_ . t an ina. 3 . koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. dobro opere. maslenik. zelenim. m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina).kast i deb eo klip. eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot. Scirpus) ima1u valj. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava. malo spljo~ten iii skoro valjkast. spolja smed. Cveta juna i julao Plod je . U vodi rizom postaje sunderast. R 0 g 0 z i vezljika (Typha. Neoguljen koren se manje ceni.' (beli primak) .Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill.5-3.KORENJE. c1urc1evsko evece. gonkog.BOCNI PUPOUCI. ocisti od korenja. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. zute gorke supstancije a k 0 r ina. zmast i me k k a 0 sun d er. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. amorfne. Berba. 's abljasbim. zuti primak.Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo. Tise.Jjka s vrlo razvijenim. duguljasta crvena bobica.a. aromaticnog md r i s a.im listovima. a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a. 4 . simi i d .Droga sadrn 1. (krstata broCika.5010 eta r s k 0 g u I j a. IDIROT Acarus calamus L. Stabljika je pri dnu ervenkasta. Cela biljka prijatno mirge. - Araeeae Ic1irot je dugoveena zeljasta bj. Sastav_ . s m 01 e. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list. uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. .p remda u njemu ima vge etarskog alja. olju~ti mrka pokorica. jgca i trulih delova. na prelomu belieast. .LlSNI ozruCI roeitim vilama. koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. ali ima :lut cvet. Pepela ne . Save i drugih reka. jer pokorica spreeava isparavanje. Svoj. stravna trava) i Galium p~lustre L.

Caj za bolje t'arel1je: idirota. . kalmus. Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. poklopiti i. koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. etanolu.352 LI!CI!Nll! BIUl!M s me os ta-tri vi§e od 6' /. kad se ohladi. babji stapi. temgvarska sasa.ske) od gorke 'Pomorandie . vodeni bozur. vodeni . baban. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota. 3. komus. kicice. m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida . 4. svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne Ame ri ke.po 20 g pomesati. ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . id·iret. Sadrfi aza rona (l-propenil 2. miri sava trska. Od te sme§e uzme se 3 pune supene kasike. popiti posle jela. zuti lj i1jan. . aromatienih i gorkih rakija i sl. 2. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. zutomrka go rka teenos t kam· foras tog. odstranj uju gasove. Na ialos t. stavrti u jedan litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela. igirot. kolmez. I danas j e to u sve tu cenj en »s i'rotinj s ki zacin«. pa se trosio kao »ratni biber« i »ratni cimet«.po 25 g pomesati. balad. tatarsko zelje. nane. vodeni min. vodeni macic. To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih sreds tava. 4. svo. E ta rsko ulje . . jakog. tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve. Osim toga . Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. vagonske ·kCllicine idirota se ~. lincure. vodena sabljica. Narodna lmena: babad. Najce§ce je me§an s korijandrom. sa§a. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu ka§icicu 'll jakom caju od kamilice. Caj. Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota: 1. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke.i stvenog mirisa. Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica. nane. proliv i smanj uju kiselos t u zelucu. E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. (OrfeLin). je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja. mirisavi s as. Medutim . Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota.vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum). popari sa pola litra kljucaIe vode.kmin. poklopi i posle dva sata pij e 3 puta dnevno pre jela. osobito u tropskoj Aziji. kamHice i moraca . u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti. Ima jo§ i raznih terpena. Ae thcroleum Calam i je nagus ta. iciTOt. sabljar.Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja. vodeni futi lilijum. Upotrcba. maticnjaka .'Po 20 g pomesati. vodeni cmin. klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta . a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin. 5-trime tok sibenzen). §iroki locek. temi~varka. ola ksavaju iskasljavanje s luzi obolelih od bronhitisa. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode. gorke deteline i kore (lju.

. Cveta od mar ta do maja.IZMIRNA . rede biljka (Visci albi herba. izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) .Alkaloid viskotoksin. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke.mirna bolja od sumatranske. SMIRNA Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae). koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. Upotreba. BELA lMELA Viscum album L. . Premda je imera mnogo istl'aZivana. drvenasta. Kod nas se imela malo tro~i. manje s jabuke. a plodi od avgusta do novembra. ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. Stabljilka je zeleno-Zucka sta. Daje se i protiv bdienog katara. IMBLA. sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. U apotekama se spravljaju: . holin i drugi sastojci. vosak.Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze . obla i dihotoms'ki se grana. a jo~ manje sa oskoru~e. flavonski heterozidi. soena. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t. Kod nas je obieaj da se bere zimi. koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. zeleno-zuckasti. ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva. amilnitritom. koje rastu divlje. BENZOE. pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . Sastav. Droga. Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom. j er j e primeceno da je sijamska iz. be lim lu· kom i drugim lekovima. ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz. jodidima. 'okrugla. . inozitoli. Listovi su debeli. kozasti. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. Zbog vrlo prijatnog mirisa. Plod je bela. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. . Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. uretritisa i katara organa za disanje. naroeito deci i starijim osobarna. sluz. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. vrl o razgranat. a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. 353 IZMIRNA. IMELA. prozirna bobica puna lepljive mase. BELZUIN. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus. uvek zelen grmic. a u Francuskoj od avgusta do septembra.List i mJada grana. Imela se daje u obliku raznih preparata. visok do I rn. po obodu celi i imaju 3-5 nerava. - Loranthaceae Mali. preporucuje se njeno branje. ·sedeci. sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom. stipes et folium) . ~ to pre osusiti u tankom sloju. .

2. Na~a obicna konoplja. verovatno je poreklom iz Indije. mudra). 3. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji. 2. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. jeste Ca. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice. tako da su vrhovi grancica slepljeni. Cai: po 25 g imele. zanje se fe· bruara i marta. Najbolju drogu daje Bengal. Vrlo je opojna. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka. U avgustu se seje. Minisa je vrlo jakog. jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. ima mnogo varijeteta. melina.mabis indica Lamarck. plal1l1a i drugog tekstila.. 5. lepak. U ravnici biljka naraste 2-3 m. Tripolisu. Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. omelj.354 LECENJE B\UEM I. sa iIi b ez dodataka opijuma. uzarije. melje. Cannabis sativa L. a u brdima 1-2 m visoko. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije. Gajena u hJadnijim predelima. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. ocedi. Persije i Kine. Druga narodna Imena: amelje. koja interesuje farmakognoziju. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. dobro nadubrenu zemlju. visk. SlliZi za iz· radu raznih. odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. duboku. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. kod nas i po visokim plan L nama. a pola uvece pre jela. 4.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa. postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu. u juinoj Africi. tatule. Jedna njena odlika. jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. (. ostavi 2 sata i popije pola izjutra. cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se pumesa. indijska konoplja se izmetne u obicnu. zbog kojih se gaji. DoJazi u raznim oblicima. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. viSce.stocnoj Afrioi (Zanzibar). prof. drii 10 dana uz cesce muckanje. hmelina. najviSe u Indiji. hrastova imela. iscedi. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija. veska. a u septembru rasaduje u jaku. d uvana (lutki. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana.anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole. INDIJSKA KONOPLJA Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode. SAD (Teksas) i dlUgde. omela. u j. . mela. kudelja. Guniah. himela.

ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I. zemlje i druge netistoee. skoro pljosoate grudve zelene boje. po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii .Lisee pm evetu je jednostavno. pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. Ima jos i holina.Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena.20 g) iii mrkog .Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. C21 H.kana· . kao antido t pri trovanju strihninom itd. izolovano je jos nekoJi. .se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo. Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. Upotreba. neuralgije.. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. Droga mora biti zelena. Kanabinol se vrlo brzo kvari. Izgled droge. se· dativ i hipnotik.10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole. vrlo aromaticne tecnosti. .05 do 0. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure. slicoo bodlji. boje kao eilibar. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij. Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna. 0. zelenog (0. protiv grteva. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave. Charas. migrene. HemlJsld sastav. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit.3 0 / 0 ). amorfna i polutecoa masa (Smith. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje. histerije. 1845). gorkog i neprijatnog uk usa. . etm i sumporugljefl'i. gihta. k a· nab i n 0 I.ske konoplje su neaktivne. levogirno. veli'kog ka~lja. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. Godine 1940.O• . Etarsko ulje je lak ~e od vode. antispazmodik. ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks. Rastvara se u alkoholu. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. po rubu testerasto-zupcasto. dosta teeno. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . k a nab 0 I i k ani n .jdaze. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica. duguljasto. reurne. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta.INDlJSKA KONOPUA 355 3. Ostavlja do 15% pepela. trigonelina i kalcijum-karbonata. Smola je mrka.05 do 0. . nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. Izaziva vrtoglavieu. aromaticnog. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke.k u. jedne be21bojne. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje. kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a. sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) . Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0. Svi se oni rastvaraju u uljima.lndijska konoplja slufi kao narkotik.

.ivanje dodaju meda. . raspikucstva i uniStenja porodice. uiivali. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom. Umor. ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. a isti je procenat i medu teskim prestupnicima.3. kao kad neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«.2.Q3 do 0. Ha~iS puse i piju. bunike Hi tatute. batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri.4. 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba. pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi. Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. Lamark je opisao drogu. koji je razLieit u raznim zemljama. tromost i sanjivost.356 LBCBNJE BIUBM bina« (0. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila. govor bez veze <i smis'la. Ij. Ha~1A . Smoli za w. Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. urlikanjem. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma.n dus. asketi.05 g). mo~usa. . Od Maroka do Indije viSe od SOOt. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii. zivci su ustreptali. eovek od hasiSa. jer je skoro uvek neaktivan. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: . galamom. prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat. ~eeera. opijuma. strihnina i drugih sredstava. proroei). Period fantazije. Prema Herodotu. najviSe muslim ani. eimeta i drugih aromaticnih zacina. Sve do 1809. Za strah ne znaju . Alkohol smanjuje dejstvo ha. fiziol~ka i terapeutska ispitivanja. raznih afrodizijaka. masla. god. Iud om mahnitom igrom. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove. je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). zanosa. Narodi na I. ~to zavisi od ukusa potro~aca.1. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a. fana· tiei. a kiseli napici istrezne opijenog. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu.stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje.500 godina pre na~e ere. buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. bede i nevolje. smehom. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in. zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon). do 1839. a redovno i do oSiromasenja. siSa. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. Jevreji. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne. Period halucinaeija. Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska. Izgleda da Egipcani. vizija j ekstaze. a mnogi tvrde da im mucenja. . nastupa neuravnotezenost. gooine. Tada. jer su ga vee tada Kinezi i I.v anje. nije se znalo od cega se pravi ha~g. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1. vriskom.Pra~ak se ne daje. covek se ose· ea neobicno lak i cio). jatnog osecanja. pokretima. ubicama i kradljivcima. eudnog pijanstva i pri. bra~na.

Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin.IPEKJUKUAJiA. neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt.i. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl. Ovaj poslednji se prevodi u emetin. vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. CefeJ. ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja. Napomena! . jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. U dooi od 0. tableta. Trovanja su akutna i hronicna. ~letna za pojedinca i za dru~tvo. jer pra~ina od ·i pekakuane draZi kozu. (= Lichen islandicus L. . a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. Ipe.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu. IPEKAKUANA. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij.i po svima planinama.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi. porodicu i okolinu. Sibiru i Severnoj Americi.5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. draZi i izaziva upalu oCiju i organa za disanje. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku. BLJUVNJAK. ISLANDSKI LISAJ Catraia islandica Ach. osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima. sirupa. GLAVISICA.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus).Tok!. veoma je vazna. KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. ISLA1(OSKl LISA] 357 Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju.05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza. tinkture i. Ova mala trajna zeljasta bHjka. Zrtva propada psihitki i fizi6ki. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. U okolini Bitolja. jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi. . ru~i sebe. jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije. mehurove i rane. gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom.komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. U prvom redu treba za~tititi l<ice.Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. visoka svega 2~0 cm. U malim dozama (PO 0. ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu.02 do 0. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv.

rhotomsk>i. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. tinkture (30-50 kapil. seeera itd. Naroeito je krajem tog veka bio u modi. islandska mahovina. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka. . plueni mah. operu i osu~e. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin). Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob· liku dijetalnog hleba. sa belica· stirn mrljarna. promuklosti. planinska mahovina. Narodna Imena: bohinski mah. Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav. Mirisa je vrlo 's labog. gvotda. ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. prstasto razgran a t i 5 obe strane go . Laponeima . nazublj eni i kovreasti. oko 1% lihensterinske kiseline. nepravilno d. ertenska trava. stitarka. U vodi raskvaSen manje je gorak. ki~nog vremena . . oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu prevreti u alkohol.358 LECENIE BlUEM Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog.(30-100 g). Tinktura.5 mm. stitu sliena udubljenja. ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. a tek u toploj se rastvori. borjanski mah. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e. jer se liheni·n teze vari od skroba. islandska pletika. koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi (aH i'p ak slabije no skrob). gume. nepravilno trepavicasti. pluenik. praska (3-10 g) i sirupa . osobito za vreme trudnoce. .Ima do 50% Ii hen ina. a na vrhu su ra ~ ireni . U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva.i Islandanima. kao tonik i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline). ma!lo etarskog ulja. tek 'kad se sitni. UblaZuje kasalj. Sastav. paste. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina iii cetrannske kiseline. pa se' brasno upotrebljava za ishranu. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen . zelea. Po obodu je h saj reckast. a de beo svega do 0. osusi i samelje. tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. .Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa. sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. islandska lihena. ponekad gotovo bele boje. a osu~en je closta krt i lomljiv. a u medicini ocl kraja XVIII veka kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ).Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv ka~lja. Visok je do 10 em. Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti. Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1. osetJi se miri5 na morske aige.zatJim ga oeiste. skoro u cev zavij en i.jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge . u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna. Upotreba. pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za izradu alkoholnih pica. daje se protiv povraeanja i muke. Membrane hifa su pretezno od lihenina. Ima jo~ oko l()<l/o dek· strolihenina iii izolibenina.000). Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle. zbog svoje goreine.

eva jos nekoliko: blagovanj.2"/0 holdna. s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. fitosterola. pektina. osipant. MILODUH. Pored vee navedenih. tanina. ~eeera. Narodna !mena. . Spravlja se . RasprostranJenost. astma. dekorativan polugrm. 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. BLAGOVAN. raznih soli.Na suvim i toplim mestima. giagoran. - Labiatae lbunast. veljenduh. ljubicasti. pravi vrisak.. ekstrakt i tinktura. ~ipa!ITt.Hronican bronhit.5-1% etarskog ulja.5 em dugackim i 67 mm ~irokim. . 359 ISOP. re<1e ruzicasti ill bell. erkvi'iljak. . IZOP. MILODUH .:aj. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea. sipan. hisop. oko 0. os obi-to kalijum-nitrata i 0. i kao stomahik. IZOP.[SOP. parfimeriji i kozmetici. Flavonski heterozid diosmozid. Upotreba. i~op. milas). Cvetovi su plavi. saponozid marubiin. MINDRAK Hyssopus officinaUs L. sluzi. mmsan. M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU . visok do 60 em. deluje kao dobar an· tiseptrk. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji. ~atrajka. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. vusak. laneetastim naspramnim listovima 3-3. Cvetne grancice (Hyssopi sum- Sastav. Droga. izop. Cveta od june do septembra. Obrasle su duguljastim. sirup.

proizvodi njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. divljaka. Vacni dan i). Ljuske ad jabllke ~maju vise . njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. divlja jabuka. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela. a zatim drska. JAGORCIKA. jabucic. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina. JAGLICE.) raste po suo mama. medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji.) Hruds. pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako pije umesto vode. pre svega. secera. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva. JAGORCEVINA. jabucne kiseline. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica. (P. Narodna Imena: diva jabolka. Iz kratkog. oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. divjaca.) - Primulaceae Raste po suncanim i suvim livadama.pektina od ostalog dela' ploda. JAGLAC Primula veris (L. opora. . na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a. retkim sumama. hrana i lek. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!. JAGLIKA. po lugovima. officinal is Hill. Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva. galata· "~na. divlja· kinja. Upotreba. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka. vitamina A. slatka itd. - Rosaceae Vocka visoka do 10 m. jedan od prvih vesnika proleca. visoka 15-30 em. kosog r~oma izbija iz.J JABUKA Pirus malus L. pa se zbog toga upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa· melju u prah. prijatna i zdrava hrana (vi('!. B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne. vl'lo dobra.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova. osobito opasnih letnjih krvavih dijareja dece. a najvi§e od acetaldehida.Jabuka je. mravlje i kapronske kiseline. geraniola. . .

JAGORCIXA . Sastav_ . Primulae folium. elatior na metilni salicilat. . svezem korenu ·ima najviSe saponozida. Upotreba_ . Jos nije poznat tacan sastav jaglike. Korenje je mrkozuto. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. U saponozidu od P. a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst.. a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. . a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4. saponozida. lornljivim. U evetu ima i flavorlOida.ije boje. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. Za§t1ta. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e).i ma p rim u I a . dugackim.70. Hemoliticki indeks je visok (do 7. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju.) racunano na suvu drogu.sap 0 n 0 z ida.Ima 5-100/. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline. U zivom. Droga.. kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. ali je veta. utoliko postaje manje lekovit. ociste od zernlje. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. karotena.Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl. a u P. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. Primulae flos.. a u krunici. bela kora puna skroba (probati jodom). sap 0 n 0 z ida. U listu ·ima do 3 mg'/. otficinalis na anason.Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. a P. veris . zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. veris je svetloZuto. tankim korenjem svetJ. . do 10 em dugacak i do 5 em debeo. manje u evetnoj drki. Berba.k i 5 eli n e a u P. kao surnpor fut. SveZ ·koren je bez mirisa. . Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). Droga ima slab.. Pod utieajem enzima primverozidaze. ali karakteristican miris: P.JACUX. Iz Zivog rizoma P. raste po vlafnim mestima. evet je slabijeg mir·isa. slicnog ostalim saponozidnim drogarna. Uk usa je neprijat'nog . Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. JAGORCBVlNA.Rizorn je mrk. uzan. 361 Primula elatior je slicna.Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. pra~nicima i tucku ih nema. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka.i Ijutog. evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0.000). list jaglike ima do 20. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. jer tada imaju najvise saponozida. elatior e I a e i 0 r . a za druge u jesen ili pocetkom zime. Cvetove treba dobro i brzo osusiti.

j agudac. lestedaj.LECBNIl! BlUBM Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a. jagortina. gajcin . . Cve ta od m aja do sep tembra . galtina. jaglica. Oslala narodna Imena. karnenL tim mes tima. pramaliee. piskaliea.k . lroja se gajj kao \ ultras. Primula obeorriea. vrlo debeli. gola zeljasta biljka. veris: bijela bukvica.jeva . i2aZiva upalu koze. jagotac. dugu lja sti . Upo treblj ava se na dzernni deo bilj. sit ni. jer imil. kra tki. Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne. kunjavae. :2:EDNJAK Sedum acre L. grm ul jica.i u sa· ponozida. sotni . Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih. sunake. bez driike. evieae. krstato jaglite. - Crassulaceae Mala. s uncanim. jagortevina .Osim vee navedenih imena. os lje· par. Jedna vrsta. Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin. jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. . S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. petoprs. krstato jeglice. sotna . visoka 5-1 2 cm. od njih poHce Jjut ukus ja· . kl'stato iglice. Rasle na suvim. trajna. vesnaa. prvi evit. a P.luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. Li stovi su naizmen itni .ke u evetu (Sedi aeris herbal. J ARI C Ijutog ukusa. obli. JARIC. Cvetovi su .

VILINO CVECE. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti. 363 rica. oduzetosti i gu ~enj a. 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode. oko 100/. JESENAK . Nije dovoljno ispitan. a zaslac1en posle jela. osobito rutozida iii rutina. sakupljeni u uspravne krupne evasti. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. kopnice.10--0. RUSTEN Dictamnus albus L. tanina. JASJENICA.. Opomemi! . za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije. - Ru taceae Trajna zeljasta biljka. o~· ·tri zednjak. JASENCE. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti.).JASENAK. hmelja i korena jasenka. a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. JASENCE. 0. Kad se bere. neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la. . Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. b ol.. Ima listove slicne jasenu.15010).2010 smole.Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre. ljuti zednjak.s ku moe. oko 30% sluzi Ii gume. Ostala narodna !mena: kopnez. tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. po 10 g maticnjaka. obicno pred spavanje). sisaea. Na primer. ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva. JESENAK. JASENAK. a ako se pije moze doci do povraeanja. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij. kukuru~Cie. jasenak izaziva na kozi crvenilo. visoka do 120 em.

JAGNJEDA. visoka 1-1. protiv grozniee. I lisee joj je vrlo glatko i nezno. Listovi su dla· nasti. Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. do 30 m visoko drvo glatke. slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe. - Ranrunculaceae JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. kitnjasta. bojom eveta. a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . vrlo lepa biljka. TREPTELIKA. sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik. Salicaceae). . Lekovite i orrovne su sarno one v .STARA KRTOLA.i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida. ZUBORIKA. tako da ih je pokat kad tesko raspo· 2 A JEDIC. ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima.BoeN I PUPOUAK. kaslja itd. zbog eega i jasika.KOREN. 1 4 . JANJA Populus trernula L. a na is tok do Sib ira i Himalaja. JEDIC ILl JADIC Aconitum napellus L. TREPETUIKA. de luju promv groznioe. j er je cela biljka vanredno otrovna. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras. A U PROLECE. Rasiren je na sever do Skandinavije.rste jed.LI ST .iea koje imaju plavo-modar evet. Jedie je dugoveena zeljasta. treped pri najmanjem povetareu. duboko i kltnjasto de ljeni. Neki jedi6i nisu otrovni. 5 . nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji.U JESEN: 1 . - Salicaceae Vrlo lepo. 6 - B PUPOUA~~ 3 . B . zelenkasto-sivkaste kore.364 LECENIE BILJI!M JASIKA. MLADA ""TOLA znati. MeCiusobno se razlikuju izgledom. graCiom.5 m. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj .

na jeziku se oseti g o li e a n j e. jedra. Kad se krlolica popreko preseee . .JBDIC ILl JADIC 365 Rorinnoiavanje. socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. . Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja. a zatim Ijut. a debele 2-3 em. smezuravati se i najzad izumre. pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia.i vodom pokvasi. ·Berba. brasnjava i nije vlaknasta. vece izbija stabljika. J edic ima dYe krtole. Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola. a mlada je puna. dugacke su 5-10. Sveza krtola. I7. pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1. Kad biljka preeveta. Iduceg leta ciklus se ponavlja.Krtole su slicne maloj repi. jer starija je lak ~a i rastresitija. kad se presece. Ona je deblja i mesnatija. hum 0 z n i.Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i. vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. . Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja. a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. s tara krtola pocinje venuti. potpuno je bela. . KRTOLE Izrada droge. JEDIC : LIST . ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza. Uk u s droge je najpre malo sladak. CVAST.Vadi se krtola (Aconiti tuber).600 m. pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) .

Zb.Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina. do 50 em dugi. lisjak. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode. 100/. JELENSKI JEZIK. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. Jecmeni s!ad. Ulazi u sastav caja za leeenje rana. kupris. amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. pesja smrt. omej lisj ak. iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna. Narodna imena: volina. ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam. . vrajnica. preobj eda. zelezni klobuk. krupica. JELENJAK. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija. u spravni. piena i hranljiva biljka. nelekovite alkaloide. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. modri nalep. griz. - PoJypodiaceae Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. mineralnih soli. naLijen. JELENAK. Listovi su u grupama. f leni klobuk. modri klobuciC:. vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge. saharifikovanih ugljenih hidrata. preobj ed. B. Upotreba. enzima i drugih korisnih sastojaka. MACJI JEZIK Scolopendrium vulgare Sm. pasje zelje. Ima tanina. Ijutie. protiv proliva i promuklosti. Opomcna! . Os tali. ilka. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. Sluz: oljusteno uno. - Gramineae Jednogodgnja zeljasta biljka. od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. klobucie. dragoljub. slad (male) i ekstrakt i1 s lada. nalep. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L. jer se lako vari. riga.ijska.Ima vi~e alkaloida. ceo veljcek. . Gaji se kao industr. . JEZICAC. nalijep. preobjedna. sadrzi oko ~OO/. 'g toga se daje bledim i slabunjavim. vi· tamina A. holina i vitamina C. DiE.Jedie je jedna od najotroWlij. Otrovnost akonilina je ogromna. marijini ~o l· nicki. tableta i sirupa protiv proliva.U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti. \/Ucji cemer. JECAM Hordeum vulgare L.) . osobito decjih.ih bi'l jaka. pa· sja smrt. . jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane. Akonitin je a n a I get i k. krupi~.366 LI!CI!NJI! BlUI!M Sastav. krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje. visoka do 1 m. sluz. jedic. belancevina. deci.i Gelsemillm semperllircl1s Aiton.

jelsa . joskovina. jecam viSeredae. erna josa.k. joSie. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. jevia. bijelo f ito. zbog cega kora. jalSa. jeemi.JOVA. 367 Ekslrak( i z jecmenog slada se jos iaklSe vari. uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila. cim se oziedi. jea. jahovina. . erna joha. lORA . JOVA. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens. jesika.. JOHA. raste pored reka i potoka. ima i emodina i malo masnog ulja. jeia. s lieno hras tovoj kori. Sa tzv. jeemen. U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin. jovovina. jecmak. ehla. CRNA lOVA. jeja. . - Betulaceae Do 20 m visoko drvo. CRNA JOVA. jacmica!k. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . JOSIKA Alnus glutinosa Gealrtn. jeeam ozimac. Narodna imcna: arpa. jeusa. Spravija se u farmaceut- skoj industriji p oseboim nac inom. jacmen. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). ozimae. jah. Druga narodna imena: eifa.

kakaovog masIa). .. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii. angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza.. kao. ton i k (tonicna vina) .i diu ret i k.Kakao je izvrsna h ran a.n o). Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase. KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. KAKAOVAC PRAVI. sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a. cimeta. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca.J e k a u prasku i aromatika. onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta. 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla. jos cesce. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be. vanile. dodavanjem alkalnih karbonata. Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine. 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. do 0. meda i dr. ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i I kostica .ovag orvenila.35 kofeina. a jos viSe fosfata (do 6'io). U 5emenu ima 1-3'/' tebromina. ako 2'io tao rdna. Malo je otrovan i brzo se eliminise. K a k a 0 ve l ju s k e . karanfilica.k a (1-3 g dnev. kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. Teobromin je tip direktnih diureti. a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. na pri· mer. P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a.K KAKAO. kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme. Ako ·ih u pasti ima vise.Slerculiaceae. . dodatka m. najmanje 150. Teobromin. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa. 5 tim u I a n 5. 3-5% ka·ka. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. tako da se ima tacna doza za jedan obrok. Upotreba. jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) . . slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. KAKAO-BOB.

3 . 2 .OSTATAK MEZOKARPA. 3 . 2 . 7 .V1JUGAVI KOTILEDONI.STABAOCE.POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 . 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI.CELlI!! SA SLUZI .ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA. D .ENDOKARP.OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I).SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI. . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON.MEZOKARP. CE o 6 .UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 . F. B" .NII OMOTAC.SEME TIP CRIOLLO . F .KuRENCIC.SUDOVNI SNOPIC. 4 . E I E~ .ENDOSPERM . C . CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B .SEMENI OMOTAC . I D. 4 . G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I .. 0.MICERLIHOVO TELASCE. C .PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE.SEME TIP KALABACILO.Ml. .A KAKAO : A _ GRANA S LISCEM. 2 .SEME TIp FERISTERO C .UNUTRA.NEOUUSTENO SEME.

(ljuske). Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade.RE LIM PLODOVIMA stranama. sun· KALINA U CVETU 1 SA ({. tonik i erneliens.kakaov ~aj. na kratklm dr~kama. suvim. Plod je okrugla. pra ~ka od cokoJade. upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti. . U slu~ajevima ka~ lj a. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. jer deluju kao blago sredstvo. bronhltisa. globula.370 LECENJE BIUEM Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. beli. erna i sjajna bobica. g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni. Listovi su uski. svecica. katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. Raste po toplim. jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. U mnogim zemljama pije se . rede i plod. elipti~ni. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga. mirisni. proliva i plikova u ustima . KALINA Ligustrum vulgare L. masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela. ~anim .Oleaceae Sib visok clo 4 m. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) . List i kora. ·i sakupljeni u vr~ne evas ti.

obraslo mekim dlakama. Arg. koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. . razgra· nato. U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida. zimolez. sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen. pasji samba!k. bisemi cvijet. Sterilni rastvor kamfora (2S or. kozje gro!(!e.ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik. kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. bijeli jorgovan.Lauraeeae (japanski kanfor. pasjakovina. Brzo vetri. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa. Cvetovi su vrlo lepi. lfi· serovo drvo. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. - Ranuneulaeeae Trajna zeljasta biljka. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. Sadrli floroglucinolske derivate. Stablo je uspravno. To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. pas·leskovina. terpentinsko ulje). visoka 40--80 em. KAMALA Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. erna boba.. neprika. pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. siba. biser. zimozelen. zimzelen. KANDILKA Aquilegia vulgaris L. meokovac. pasja leska. Cveta od m'a ja d o jula. herba et succus). KANDlLKA 371 Narodnn Imena: bijeli jergovan. jer sarna kamala deluje laksantno. KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. . kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo. mrle~a. Raste po sumama. lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju). kamfor. golo. kozjaoica. kamfor· njak. zimolozina. kalinica. ponekad ruZicas·ti i vise. zelenika.KAMALA. kozjak. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. ljubi~asti ili beli. svib. zinlaslika. livadama i kamenjaru. od koga potifu lekovitost i otrovnost kan· . KAl\!FOR . Upotrebljava se seme. zimolist. sibovina. piskovina.Euphorbiaeeae.

goli. Ima vrlo evrstu. naspramni. karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0. kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja). za znojenje. tamnozutih. kome i druge bolesti. duguljasto-jajasti. a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima. kan· dilijca. a najviSe po napustenim njivama. . to su zlezde 5 uljem. . Narodna Imena: asibaear.t ani n a u kome preovladuje kate· hinski. opekotina. grli· cek. BOGORODICNA TRAVA. Cela biljika je otrovna. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka. rutozida.372 LECBNTI! BlUBM dilke. sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena.Ima 9-11'/0 mesovitog . oporog.stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. Lis tic i su 1-3 em dugaeki. Berba. bez drske.5%. srednja rosapast. popina ikapica. skorbuta. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja. karakteristicno tackasti. . a najviSe seme. pet koso jajastih.4-0. zvonce. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. sadrli 0. po obodu nes10 zupea· KANDILKA . zveckavac. nagorkog i aromaticnog uk usa. svetlozelene boje.Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina. estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena.1-0. Cveta od maja do septembra. antocijana. ervenu boju hiperi. cin. visoka 30-100 em. U semenu ima mas· nog Uil.\ TRAVA Hypericum perforatum L. razgranatu stabljiku.ja. sa pet listica easice. srmenik. kokotieek. oko 0. jace izlueivanje mokrace. hrlica. :tUTA KANTARIJA.Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj.2'10 etarskog ulja. smole. holina. zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum). uglastu. orlicek.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. Upotreba. .8 em siroki. Sastav. Rasprostranjenost. hemoroida. kampavka. GOSPIN. Droga je svoJstvenog mirisa.Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. v.Raste svuda. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. trolistJnjak. za zarascivanje rana i . . a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei. KANTARION. pakujac.

ivanjciea. vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje. kariofilina. VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. krvavae.Caryophyl. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane.U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga . KARAMFIU. KARAMFIL. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. ivanova trava. zasekn iea. 14 do 24% etarskog uLja. GAROFAN. opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. vraiji beg. »Kontarionov zejtin. prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) . gospino zelje. a iznutra protiv bolova jetre. 'kantarijon. 2. pljuskaviea. gume. marina ruCica. smaknez. vaniH-na. tantur. bogorodicina ruka.i da vino ispari. KLINCIC. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). smiealjka. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. proliva itd. 1. veterinu i kozmetologiju. gorae. antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a. Iseedi se i proeedi da bude bistro. z&. KARANFIL.lC.ARANPIL. KARAMFIL. trava od izdati.sekliva treva. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za· . poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu. KARANFIC. . zvekae. - Myrtaceae Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva .. gospin evet. zvoncae. posekotine. . 373 kao antiseptik. trava od poseka.. 10--13°/. izda· tljivica. KARANFILIC. KLINCIC. voska ~ oko 3'/.. l!potreblja. :luta metlica. greotaljka. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu. bljuzgavae. gorcan . KLINCAC Eugenia caryophyllata Thrunb. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). Sadde ogromnu kohbnu. tanina. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. pa se ddi na vodenoj par. smole. KARAVIUE. U evetu ima saponozida. :lucernea. poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. !eluca. ruti kantarion .. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina. KARANPlLIC . »Fitoncide«). Narodna hnena.

dakle.C. arabica ne potJiCe liz Arabije. liberica Hiem. U svojoj postojbini. Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa. isti s lueaj kao i sa cajem. a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan. unistila sve kulture arapske kafe na Javi. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. otpor· niju vrstu kafe. . dugotrajan i snaiaD. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica. C. arabica. C. god. proizvodaci su poceli traZiti drugu. Kafa je na· zvana araops kom. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. jer ulje . KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. nego iz juine Etiopije. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2. . Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana.kao analgetik i kaustik. . Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. Berba. u zemljama oko juznog dela Crvenog mora.Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. laku. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. tada najveeih trgovaca u svetu.000 m) od one iz nizija. aromatik i ekscitans za varenje. KARANFILIC SA POPRECNIM PRESEKOM I UZDU2NlM tin velike antiseptitne moei. Stimulans . da· kle. Poreklo. Kafa traZi duboku. ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. Ulazi u sastav mnogih voda.te et Maton - Zingiberaceae Tropska biljka od koje se koristi seme. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica. He· mileia vastatri. KARDAMOM Elettaria cardamomum Whi.ktura i sl.374 I.Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. jedna paraz·ittska gljivica. a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine.ECBNJE BIUBM . Gajenje. dovoljno vlaznu zemlju. stomahik. : i . gde raste divlje.. visoko oko 5 m. u zubar· stvu sluii . Kad je 1868. ostavi se da plod sazri i da se ljuska . maJo :dm· zeleno drvo.ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa. Jaok i postojan kOI'igens.>:. za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. pasta i pilula za negu mba i u & ta. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita. tin..

starosti. Zrna ne smeju biT! plesniva. ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. mrko. Stara kafa se viSe ceni od nove. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. naroeito na njegove julne pokrajine. da jasno z von e. tesko. a s druge ispupeeno.Dve tn.nog omotaea«. da su glatka.Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern.8% kofe~na. Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. Proizvodnja. Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. finoca i aroma pnene kafe. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine. naborana. Pri tome se proizvodi isparljivo. Ocenjlvanje kvallteta. . . na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. Glavne izvozne luke su Rio Santos. 5-70/0 secera. 7-14 mm duo gaoko. gola. Kvasac je posebnog. U drugim krajevima. izveju. kad su teska.Zrelo seme (Coffeae se· men). . zelenkasto iii nasmede. sivkasto-zu6kasto. . 8-120/0 vlage. sa rena i sl. drobna masa sivo-smed:e boje. Nepnena. Dejstvo i upotreba. eistoci. a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme . Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama. Kvasac vrlo brzo izaziva . ispari voda. 10-11% mas t i. KVASAC Saccharomyces cerevisiae Meyen - Saccharomycetaceae Kvasac je meka.. . pa se onda drvo trese. s jedne strane raYno. karamelizu· ju se seceri. zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. sreani analeptik. u trijeru oeiste. oljus te. kad se baoe na gomilu. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . nagrizena.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. Droga.7 do 1. pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe.k ome ima acetona. vlalna. homogenosti i sl. razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom. do 400/0 celuloze . furfurala. Sastav. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g. suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome. ali neosusen plod. rukom se bere zreo. sjajna. ana} vise kao osveZavajuCi napitak. laka.Kafa se ceni po mirisu.Nepdena kafa ima 0. Ne lepi se za prste. oblika i boje. protiv proliva i raznrh trovanja.. Zrno je ovalno. ukusu. prijatnog. u . Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . 1iurfurilnog alkohola. sircetne kiseline. v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n. furana.KVASAC 375 osusi.

ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. okrugllil. neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze. En z i m i.ih. zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je. U suvom kvascu ima oko 5()O/. Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske. dobijen takode od sVeZeg. . . pro· teaza. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. Pro ti d i.376 LECI!NJ1! BIUl!M vrenje ~ecernih ras tvora. gl~kogenaza. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k. Naden je i tripeptid gluta'lion. koji nemaju terapijski zna/:aj. DiE (v. 5. Vi tam i n i. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline. takode. i B2 . u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). Sastav. ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. Feax inactivata). . Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata.i malo yitarnma A. n u k 1e 0 prole ide. jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih.Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin.i:d. . Lip i d i. . arnilaza. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca. poglavlje 0 vitaminima). preventivne i kurativne vamos'li.Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine. vitamine i raienu gJavnicu). nukleozidaza. osobito B. Sadrl. koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. .Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. maltaza. G lie i d i. 4. C. dekstrinaza. loptastih. zimaza (alkoholaza. pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. vii ami n a i pro v Jt ami n a. jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. proteina. 2. Kvasac je vrlo vai. moze se o/:uvati godinu dana. Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I. 1 i P ida i g 1 i c ida. 6. 1. u pepelu kvasca ima je 52-55%.Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0).an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. vih gIjiwca. lipaza. Kad je dobro za~ticen od vI age. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata). 3. kvarenje i raspadanje pilula. Sastoji se iz sFtnih.Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a. glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. . Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir.Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina. pomalo jajastih celija. pro tid a.

000 kg ploda. pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim. azotnim i kalijumovim l1ubrivom. Extraeturn Faeeis. Biljoka je visoka I do 1. Sazrevanje je septembra i oktobra. na vrhu nose piramida:lan stilopod. . dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac.1%).Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji. i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0). Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima.377 Upotreba. Kao oj u plodovima drugib ~titarica. 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. sJi(~an . . Jzgled droge_ . . Prolecna setva je bolja. 5 primamih rebara su :luckasti. a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's. Po~to je seme sitno. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0.2 mm ~iroki i 0. zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana. gladak.20"10. preliv. Kelina ima i. ·kvas.k a sirovina za ekstrakciju kiselina. Daje se po 2 do 3 ka~ike . pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. kvasnica. pivski kvasac. kvasna gljivica. furunkuloze.Prinos sa hektara je 600-1. ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. zelenkasto-ml'k. 0.100/0. slufi kao najbolja masa za izradu pilula. oko 10/0. Gajenje I berba_ .k vasca dnevno 'Posle jela. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. u Wtovima 0.Glavni lekoviti sastojak je k e loj n. .~nja Umbelliferae zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora. olova kvasovka. a <I sekundarna mrka.81. kao i sam Iwasac ako je steriHzovan. go.90-1. cev okrek. Kela je dvogod.8-1. podseca na mrkvu. ali nejednako. a U stabljikama i 'korenju sasvim malo.20-1'10.5 m i svojim izgledom.5 mm dugacki. Sastav. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje. Seje se u jesen na dubinu 1. pivarski kvasae. Merikarp je plan-konveksan. osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima.Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj.5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo. zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova.Zreli izvijeni plodovi svega 2-2. i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju. Visnagin je kelinu (0.0 mm debeli. oko 0. kva~ KELA Ammi visnaga L.

morae. Raste kao korov -svuda po livadama. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 . selekcionisana i boljeg kvaliteta. Stabljika je razgranata.500 kg. a rodi oko 1. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana. Severozapadna Evrapa. naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. Na hektar treba oko 10 kg -semena. anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih. ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke. - Umbelliferae Kim je dvogodi~nja biljka. maglovitih. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno. visoka 50--90 cm. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. tmurnih. prvi medu ~titono~ama . KIM Carum carvi L.378 Ll!CI!N11! BILJl!M Upotreba. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L. vlaZnih i I kiOOvitih zemalja severozapadne Evrope. najvi~ po KlM PLOD STiTARICA planinskim.Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. na~ kim. Kim procveta vet u aprilu. a pradaja je uvek obezbedena. . Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. eel a hiljka je mirFsna. . jer je ona eista.( 40 cm.

KUMIN. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. E .k i galaktagog u c>l>liku caja. njevenih i zdrobljenih plodova.KIM 379 Sastav.Kao i ostali plodovi stitarica. D . bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. Upotreba. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. hlebu i picima u zemljama Zapadne. 4 2 5 6 Q • D SHl!MA POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke. Aqua carmirzativae. Daje se i kao eupeptik.KIM. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz.MORAe. . oko 2eN. voska. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon .KORlJANDAR. n 1 n a. . boje i kalcijum-oksalata. zatim . Glavni sastojci ulja su .k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10).i ma malo dihidrokarvona. secera. karveola i dihidrokar· veola.kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). Severne i Srednje Evrope. Etarsko ulje od kima je bistra. celuloze.5"10. Pe. A B . Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek. smole. kobasicarskim praizvodima. pela ostaje oko 7. najviSe 9"10. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle . i kim je k arm ina t i v. .'ela protiv gasova i nadimanja. koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. do 8"10 t a.KUKUTA. Spiritus Carvi m dr. sluzi. jer sadl-ze mnogo protida. Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10). razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa. C .Glavni sastojak . a narocito z a c i n. ANGELlKA. Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. bel a n ~ e v i n e. diureti. F . digestiv.

Narodna irnena: bela cemena. Tvrde. poljski 'mm (Or. mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja. koprov. Dobro nacinjen infuz (»caj «) je vrlo prijatan napitak koji osvezava. To ndkako ne Ciniti. Treba ga poparili kljucalom vodom. karun. dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima. . kimin. KINE SKI ILl RUSKI CAJ Thea sinensis L. podstice na rad. moraoom. a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog. kamilicom. teIo i duh« da moze podneti veM. jer ga mi uvozimo. komin. smesta poklopiti i posIe 5. pre svega sa anisom. pitomi kim. slab diuretik itd. povoljno uliee zbog ikofeina. a to je ~teta. kimijen. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari. nanom. Pogotovu u otvorenom Ioncu. Daje se i IkilO tonik.k nap or (dejstvo kofeina). ndkodIjivog jedinjenja. Caj je protuotrov.felin). kuminak.380 LECBNJ1! BlUBM Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva. Kod nas je u potreba kima neznatna. kao slimuIans. jel'. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. dakIe. a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se. nadrafuje i jaca . KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. krccne. odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. . osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima. a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. Uzivanje caja u svetu razviJo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. s jedne slrane. caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje. Zimi se njim Ijudi greju. ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. Na~i planinci treba da gaje kim. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen. kmin. Caj se ne sme kUllali. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti.Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. 'mmelj.10 minuta pili. divlji kumin.

avijaticarima. kofein ga na· draiuje. uopste.KINESKI lU RUSKI CAl 381 HRONICNO TROVANJE CAJEM TEIZAM - U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. slabljenje ltd. dosadne zatvore. te~ko varenje.CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. B .POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa. nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. eovek postaje lucidniji. guo bljenje apetita. caj je manje opasan od kafe. jer kofein deluje suprotno alkoholu . Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost. CAJ DELUJE NA MOZAK. Korejoi i Japanci gaje kombuhu.TRN NA OBODU USTA. Engleskoj . radnicima. SRCE.DLAKE 200 PUTA UVECANE SportisNma. a drugi riarodi piju jak caj . jer ih bodri i krepi. Ipak. soferima i drugim osobama Caj pomaie. osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja. . Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom. D . severnoj Africi oj drugde. zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli. pamcenja i razume· vanja i. jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina. ManclZurci. tj. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna. a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga. intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. Zeleni. UST KINESKOG CAJA: A . ra~ireni oso· bite u Kini. Na osladenom caju Rusi. C . Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja. Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu. javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem.

U caju ima \jo~ i gume. vaska. Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill . Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi. ali sva nernaju isti terapijski znaeaj. pre svega. usled eega se i rad s rca poboljsava. povecava ventil acij u pluca. 8. Cajev tan in je -sme~a epi1 katehina i ga-\okatehina.1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli. kofein i tanini (. dobija se zdrava i pitka voda. Caj je vaian prot!votrov.ode n 0 g e k s t r a k t a. masti i drugih balastnih materija_ Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v . Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1. . kuvana voda je neukusna i vecina osoba ne moze da je pije.382 L1!CENJP. srdobolja (d<izeruterija). ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. Za poslednj<ih 150 godina u caju je nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja. U zelenom caj-u ima v. za jaeanje organizma itd. opekotina. SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea. v 1age sme biti n a j vis e 'JO/. Prema tome. moraju ±mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja. Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok. 0.Zato ga svaka apoteka. OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA? Ma. A dalje od puteva pije se ~to se stigne. upale sluzruice i 'koze.nikatinske i pantotenske kiseline. zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu. proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina.ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj.0 b a fen i. B I . To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus. pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca. Otrovanom. jer po onoj mudroj narodnoj izreci . caj '. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate· zavan Hi bojadisan caj). jezera i bara. a pre svega Crveni krst. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe). stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina i njihovih derivata. BILJEM Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje. srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva. jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce . kolera i dr. u nufdi i voda iz reka. jer drliZi respiratorni centar. U zelenam caju ima vitamina C. KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010.ge ta- . jaei i bolji. pepeo je zelen od man g a n a. B 2 . nerastvorljiva mtka tela. trimetilksantina).34% tan ina. Kuvanje vode je najpouzdaniji nacin sterilizacije.opore. Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina.. a p e pel a n i vis e od 6. usled eega je srem rad pravilniji. rotina. dekstrina. teo f iii n a. malo teo b r 0min a. .5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. Medu tim. a den ·i n a i k san tin a. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu dok kJjuea.bolje je zlo spreciti nego leciti«. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen.5~/o ni man j e od 5%. Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda.vane kao caj.

tzv. caj 5e pakuje odmah posle pdenja.aja varnije mBije. otporne na bolesti i ~tetocine. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. nepovoljne klimalske i druge nepogode itd. jedne peroksidaze. I e p I j i v 0. nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'. dok je j 0 ~ m I a k. Da hi imao sto bolju aromu.aja vee. Thea Tasters. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'. ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'. koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. neprijalan miris. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje. jer je ~rebalo godinu i . premda se lekovita vrednost caja OSIIli. n 0.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte. 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo.kofein. s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'. budaY. jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje. odnosno prijem caja. citronelola.lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida.aja nego rezultati. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i.aja potrosi u svetu za uZivanje. za vreme fermenlacije. Odabiranje.va prvenstveno na kofeinu. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine. deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu. ali se vrednost I'. tj. oplemenjivanje I'.! CAJ 383 nina. podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu. U cajevom listu ima tea z e. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji.INESKI ILl RUSK..aja na planlaZama je vrlo slozeno. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. Traie 5e sorte 5 mnogo mca. zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan. pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. a vrlo malo za lek.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u. gus lO.aja ne celli sarno po kolil'. pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t. a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. vrlo malo geraniola i dr. vrlo osetijiNe i vicne probate caja. enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. ono ide u nekoli'ko pravaca. Ne'kada~nji »karavanski. a sasvim malo kao lek. nje. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. ali pre svega se cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina. e m i r i s c a j a. DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti . a u crnom caju. v rio a rom a til'.. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji. prema tinoei mirisa i ukusa. on se ip. a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola.mi meroljiv.K.

. gips. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe . Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta.). berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju). ni kofeina i dr. jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se . zemlja. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan. glina i dr..Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider. hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima. Uvek se proba sarno nezasla~en caj. grancice i druge primese. Fi· noca arome je drugacija. a. rufa. dlakavost. H~ce je veee. direktno 51! \'ezuje na vunu. s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to. grafit i sl. jer manje drazi. jasen. 6. a s kiselJinama se povrati na zuto. odsustvom idioblasta. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. lupom i mikroskopom.384 LECBNJB BIUEM po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. Pa J. aromalicniii i bo/ji nego infuz (c. je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje.20. FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama. kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja. Na primer. Pekoe sa Souchong cajcm. Pregled ouiima . razvijenosl vlakana oj dr. zova. 1. Cesto ga oboje karamelom. 3. jer nllje u modi. Vellcina listova.me. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. pomaio oporag ukusa.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava. tvr· c1e. Tako se mogu poznati i drske. vimja. Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR). Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak.bere li~ce. tremja. Z arne n j i van j e U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd. S. 'llgodnog. zilavije. jagoda itd. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana. U nas je nepoznat. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta. Osim toga. raz· aim taninskim ekstraktima i sl. B 0 j e: indigo.). hro· mno zutilo.aJj) od mea. 2. 4. tm. lepe f ute boje kao zlato. evet se skoro ne maze faIsafikovati. kao i sva ka druga skupa droga. crvenomrk infuz. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom. ali se i to moze dokazati. prisustvo iii odsustvo idioblasta.i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. Nerna oi poznatu arom'll caja. aromaticnog mirisa i nagonkog. voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna. i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. alkohol pozuti. . na primer. posto sadrii manje kofeioa (0.

ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. k. Spominje se na 2. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). svilasto dlakav. uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku. ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena. godi· ne. . lIlajbolji moreplovci i trgovci.K[N ESK[ u. Mongolski kan poklonio je 1638. poceli su Holan.) RUSK) CAJ 385 BURNA JE ISTORlJA CAJA Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . god. a isto tako i IS e C e r. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. s belim ta6kamal. Tada je caj bio vrlo skup. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e. lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije. kao sto kafane tote sarno ·kafu. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. Mong olije i Sibira.ca.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. feizma.je zlo.500 god.jdZjnica«.. god. tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. Ipak. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. drugi put u maju (Soucllong) i Ire- . a i od ka. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. pre nase ere. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje.000 javnih cajara. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek.:sen a iz Kine u Japan. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren. U Englesku je uvezen 1665.qje toCe sarno eaj. primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3. Nazivali su ga i »karavanski caj«. jer je sve dotle bio v r l o s k u p. U Japanu je u XV ve.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. Hol a nc1ani. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata.A. onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma.

Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke. potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. Zatim se pusta struja top log vazduha. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. ali cemo navesti sarno najvainije momente. bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja. proseje. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno.i. .s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin. 1. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. tj. • PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA 1ma vise nac!ina prerade. gardenija i sl. z e len i.386 6i put u julu (Congou. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca.da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. Zatim ga rasire da se ohladi. izvadi. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. izdufe se i roba ima mnogo otpadaka.) i ostavi 'i zvesno vreme. sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju). posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata.i j e. rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu. jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . zavija i razvija. pa se ukloni. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. Zatirn l5e SUS1 j prz. Odmah posle toga. 150r- . vee se odmah brzo isprli. jed n a I e p I j i'V a mas a. baci u kazan za prlenje. 2.Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim . z uti iii c r v e n i c! a j. osusi nad zarorn. Ponovo se razvi:je. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo. posle fer men t a e . dalcle. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a. a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. razvija i ponovo uvija i razvija. skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. U nas se najviSe trosi erni c!aj.k orpama da s v e n e. same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. I to je jedan od raz. oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara. inac!e listovi omatore. lisce se grej e. C r n i c a j. Berba se mora vrSiti blagovremeno. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. Rasiri . ali jos vise od vestine prerade. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina. Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i. Zatim se u v i j a metlu dlanovima. ne razara se hlorofil. To se ponavlja nekoliko puta. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta). poslednjd kvalitet).loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. LI!CI!N1B BIL1BM P e k 0 e taj .

ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom. na Cejlonu. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen. U Indiji. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste. Indiji. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie. vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete. . vide se jakom lupom. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog.U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva. zatubas1'o-siljast. 'krive iii zguZvane . Caj je postao prava kulturna bilj. i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu.trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa. agrotehni. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_ OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a.ka. razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast.k om i svim drugim is. Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu.KINESKI ILl RUSK! CAJ 387 tira.k a i suptropska zeml. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU. ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. Ca.k omade mrkocrne boje. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni. ispi-ruje i pakuje. JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. NajviSe se gaji u Ki-ni. UvidajuCi sve veCi maeaj caja. . nego je ceo. na Cejlonu. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. U Indonezijoj oj drugim zem1jama. KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. Zato se na to polaze mnogo pafnje. su~en u kratku drsku. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone. Dr mi. Javi. pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. na velike plan1afe. po obodu soitno reokasto-zupeast. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga. orezivanje se vrsi svakih 15 dana.i je osobitog. sva'ka trops.

list mu je upola sitniji i grana se od zemlje. Hladnoeu lakse podnosi. to je v·r lo briZ· Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove. Caj ima naizmenicne. Rusiji oko Batumija (1848). u driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea. SVETSKA PROIZVOONJA CAJA Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja. Prvi je nizi.388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA LECBNJE BrUBM Caj je verovatno poreklom 1Z Asama. ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv. KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO? Caj je vrlo otporno. dakle. a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika. is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama. rene do 10 m etara visoko. lake se caj gaji u Kini od pamtiveka. gde je gajenje novijeg datum a. Austra· liji. 00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA? Caj st rada od duge suse. jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste 3-5 m. trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke. Suma~ri.-uIture caj a penj u do 2. na Cejlonu (1875). lako. da oi se lisee mogro ~to lakse rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim. Brazilu itd. krupne. zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie iii pomalo ruficaste. zaSticeno od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima.5 m voderwg taloga godisnje. izrazito kiselo zemljiste. a oni od Thea assamica su viSe j aljas·t:i i clio 25 em dugi. u t 0 1 i k 0 s e ~ a j vis e c e n i. na Cejlonu. vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria jasmin . Na Hima<lajima se J. struenim potkresivanje~ u od· redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise mladog liSea. .j see m 1a c:I e. Inace. Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki. u Indonezi· ji. gde temperatura pada ispod OOC.no. Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama. pod stalnim nadzorom stru~njaka . Kvalitet raste s porastom vi sine planine. S planina je ~aj bolji nego iz nizija. tamnozelene. c3ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. velik u vlaznost vazduha. Naprotiv. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra. Plod j e drvenasta. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi. Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i Th ea assamica. Caj izis kuj e najmanje 1.000 m.. a mnogo kasnije u Japanu. u ·kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi. isti s lu ~aj kao s kafom. Jav·i. Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u Indij i (1840) . Burme i 5a ostIVa Hajnana. jer u k 0 1 i k 0 j e l . peskovi to.

U listu ima do 12<>/0 tanina. . elagne i galne . Deluje sHeno ipekakuarti . ~esto perasto deljeni. tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i. OSObllO u Julu kad cveta. saponozida i rnasnih jedinjenja.. PAJASEN. RUS Ailanthus glandulosa Desf. 389 KISELO DRVO. KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina. poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. ~eS ce mesajuci.KISELO DRVO. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata. dugat'ki do 50 em. i do 210 mgOfo vitamina C. list. blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 . pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). Lislovi su 1a bIlJka. Sirnarubaceae u: iz istoene Azije. . drli 24 sata. AJLANTUS. Do 30 ~ visoko drvo. MORSKI JASEN. Upotre. oksikumarinsJoog heterozida.kiseline. SMRDUlVO DRVO . SMRDLJIVO DRVO. Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom. U nas se sadi. siri jak i neprijatan miris. flavonoida. U kori ima katehinskog tanina.

.Kicicu treba brati dok je u evetu. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i.390 LI!CENJE BIUEM Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta. vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. gorke deteline i kore od gorke . skoro sedece. . golo.Kicica je dobar gorak tonik. visoko od 30 do 40 em. a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama. gotovo eetvrtasto. Cveta celog leta. retko. manje u cvetu. vodenog ekstrakta. zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. mesHmieno U ogromnirn koliehnama. 1. a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima. eritarurozid. Sastav. Gorak stomahik: po 20 g 'ki~ice.Kicica je vrlo gorka. fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. KANTARIJA CRVENA Gentinaceae Erythraea centaurium Pel's .000). Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1.000 do 1 : 3. do 4 em dugacko. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice.ima 3-5 nerava. KICICA. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece.r a z i d. TRAVA - on GROZNICE. praska. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. Droga. Jacina gorcine droge je od 1: 2. u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u . a isto to eint i sa stokom.postelju. protiv groznice. vina i tinkture. lin· cure i blafenag ckalja. Berba. idirota. drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. trave-ive.Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k . naspramno. . Lis c e je sirno. (Centaurium umbellatum GiI Hb. . Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce. Rasprostranjenost. njime se trlj a. . duguljasto-jajasto. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu.6 do 10/0 a~kaloida.500. golo.Raste svuda. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo. tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice.) KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja. petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. suplj e. po rubu celo. sjajno. lincure. a nije otrovna. medu kojima je glavni gencijanin. pri vrhu razgranato. Nadeno je oko 0. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. protiv smetnji u organirna za varenje. cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita. Upotreba. a najmanje u listu. s labokrvnost'i itd. S tab 1 0 je cvrsto. eritrocentaurozid i dr. mala. GORCICA. Da bi odstranio razne insekte.pomorandze. Svojstva_ . .

postaj'll rdasto-Ijubicaste. Zelenih plodova ne sme biti.Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen. . gorke de teline. vrlo otporan. . Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne.Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje.ljivo odsece ostrim makazama. kao pod I. od centum = stotma i aurum = ZIMO. mala semenCina. pa~njacima. Jeee. a pIi dnu dva prs\jena.. BOROVICA 391 2. okru· glaste i m e 5 nat e. KLEKA. . '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna. jer se uVe'k mnogo trafi. Oupressineae K1eka je zimzelen. 'kinin. Suva droga se lak ~e c i '5. . VENIA. ervena kicica. 'gorko zelje. Kod nas je ima mnogo. ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. a po drugima. kamilice.Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena. . Kicica se ne sme cupati. od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje. sunceni evit. a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama. OCaj. groroicavka. pa cak i iskorenjena. Ima i privredni znacaj. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee. OI'IlO zelje. BOROVICA Juniperus communis L. Opomcnal . manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m.koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. Alrilovog ucitelja. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. Prve godine su bobice ze· lene. Za~~ta u P?r0dl. gorka kio!ica. VENJA.o da cim se ru· korn ·u hvati. Na taj oacin. Protiv gasova. kiticica.nice. kantiliee i majkine du~ice . nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai. drago evi. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee. ta:l<. Igliee. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. nane i maHenjaka. jezernica. svedre. Is~orija . jer se zelene kasni je moraju odstraniti. mali stoz. latnik. ~uplji.Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. tj. a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici. nane. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno .KLEKA. nadimanja: po 20 g kiiCiee. Druge godine pocinju tamniti.t1i nflgo sirova. na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. dupcJ(~. Berba. a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. lak~i su. Po jedni. Naro~ imena: ger. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje. . dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz. gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm.Plod dozreva tek druge godine. zlatna ruc. ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. Poroaju se po mrkoj boji . Droga. po ~ to n is'll lekovite. rna. grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom. .

Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu'. One su kaa kost tvrde. G .SEME . iz Srbije i Bosne. zatim aromatienag.~_:2 1 G F - KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD. A 1 ¥. M i r is a je svojstvenag.r e z ina z n' m s e.k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo .392 U!CBNJI! BlUl!M Mezokarp je mek i pun. ~up1ja J cesta je ucrvIjana. docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni. tupo piramidalne. m r . pri dnu su srasle za mezokarp. prijama balsamienog. Sastav. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a . svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta.k ret a m.:. Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska. SVeZa droga je meka i meS'Ilata. a u 'k usa najpre slatkog.a u kojirn su velike (do 1 rnm). stara je krta. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. jajasto-duguljaste.

Ulaze u sastav diureticnih eajeva. .Cela biljka. Diuretlcni cajevi: I.. Aetheroleum fructus Juniper!. obi· cna borovica. kantarion. smrekinje.ka. ~eli~im kop. moraca i kima.Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla. i izvoze. 3. voska. Po 25 g klekinja. odaju miris na klekinje. zubace i idirota. kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova. smrekovina. erna smrekinja. da osteti bubrege i dr. erna smrekva. .. Raste najviSe u grm lju . smrekovina. a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne- . Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode. KOZLAC.. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. klekoV'ina. boroviee. ast· me.. organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. 393 jer saddi do 2. za s~omak. a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje. ola'k§ava i-skaSljavanje . JO<>/o smole. kao pod I. smrekva.~pn~ li·s.k.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru. Zato. kao pod I. jakim krtolama. borovac. kova za tovlJenJe. smrkva. brika. reumatizma i slicI1ih bol esti. 2110jenje i s1. . zove i ploda od anisa. smrca. protiv nazeba. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava. a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba. korena od zeojeg trna. pe. Po 25 g klekinja. klekinje. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§. Upot!~b~. Juniper! llgnwn. len ·i kiciea. rastavica. gonoreje. smricka. osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. Inace. 2. grana i korena kleke. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja. za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli. KOZALAC. vodene bolesti.KOZlAe. U malim dozama elarsko ulje kle·ke. sipurka i sitniee. Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. Klekinje. Rano u prolece izbij e njegovo k. Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi).. skoJ med'lOI~1. zida .Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. smri. Ima jo§ i oko. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere. smrijekinja. fenja . smrek. brinje. smreka. Od kJekinja se izraduje sok. gume. smrec. zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida. inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. tamna.ce .Zenim u okJip1ce. kad se zagreju.. kaslja. trnju. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. VINO I R~I(JJA Arum maculatum L - Araceae Dugovecna zeljasta biljka sa. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti. . u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era.50. KOZALAe .. Ostala narodna imena: barovica. smnca. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva. lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. pored ostalog.

. Uk u sa je gorkog. List raznih vrsta koke je raznog oblika. kravos. Otrovnost susenjem izvetri. 2lmijdn ce~a lj. grlo. KOKA Erythoxylon Coca Lam. ka·lenda r . a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne. majasil. pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima. zmij ski kukuruz. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. Druga narodna imena: aronae. Truksilini su ot· rovi za sree. masti. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. obolele desni. kacja kuruza.ldka'l ni anestetik za oei. 'kozas-li. zrninae.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca.5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina .GJavni nerv se vrlo jako istice. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama. t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. Na nalicju je list svetHje boje. Sekundarni nervi cine gustu mrezu.7-2.ca. kacje zelje. toplog i Ijutog. . malo etal'skog ulja. teleca stopa. nos. zakcr zlik. ali su svi oni jajasto-duguljasti. Gaj.Kokin list sadrfi 0. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). Ne z.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao . bleja. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. smole. Kozlae .Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. psihieko stanje I i opasan otrov. Lmaju skroba kao i krompir.394 LECENIE BlUEM prijatan u kus. Erythroxylaceae Koka je zimzelen grm.krajeva prenesena je kas:nije na Javu. po obodu eeli. . zmijino groZde. natragulja. povracanje i &1. ali je to opasno sredstvo. vi. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne. savitljivi. Upotreba. zmij in kolomboc. a ixnutra proHv ~ tueanja. gujin kuruz. lisionjak. zmijin kuruz . Kokain je vrlo jak juCi euforiju. koz lic. fitosterola dr. Ako dode do njegove r esorpcije. J ava je danas glavni proizvodac koke. . beriket.se upo treblj ava sarno kao narodni lek. Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n. konjska blitva. a 2-4 em ~ iroki. Iz tih . Cejlon i dru· ge trops ke krajeve. tanki. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku. gastralgija. knegic. voska. a mirisa prijamog na caj. onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· koje ·traZe kokainomaru. 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. 4-8 em dugacki. majasil-treva . . Jzgled Usta. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska i k oka. zmiji!l1a trava.:ira u stomaku. mali strkae. kozJee. ali cvrsH. Sastav.sok 2-4 m. bula. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom.

na dugackim. hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. Opomena! . Medutim. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med. Godine 1941. U k usa je najpre malo sluzavog. Prema podacima UN. puteva i dr.s liene detelini. - Papilionaceae Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka. steze i sl. . Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja. Droge s kumarlnskim heterozldJrna. u raastima i melemima. kao lek koji ublaZuje bolove.List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara! KOKOTAC. ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja. Ima 1istove . 's lucajevi teskih. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K. anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji.rhovi granOica biljke u cvetu. Tropakokain je manje otrovan od kokaina. za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. ZDRALJIKA Melilotus officinalis (Moo.KOKOTAC. Stabljika je prava i vrlo razgranata. vinograda. Kontrola. god . Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi. Cvetovi su zuti. tera vodu. koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na. Upotrebljava se kao narodni lek spolja.raste svuda i redovan je sastojak sena. pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca.Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija. tanina i dr. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. sarno su po obodu zupcasti. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. Cveta preko celog leta. grceva dece itd.) Lam. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka). ZDRALJlKA 395 Zbog opijuma. . Jos u starom veku sluiila je. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida.Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin. jer prilikom susenja nastupa fermentacija. suvog liUa). Raste i izvan Evrope. aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. Sabiraju se ". Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe. zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. Osim kumarina. Kokotac je trava koja kod nas . U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. zbog cega ova ne moze da se zgru~a. agJiikon gor- . nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. 'kao ·i druge opojne droge. lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva. dosta zbi~enim grozdovima.

ne bi se moralo vekovima cekati.396 LECBNIE BIUEM kog ukusa. ne sme se potcenjdvati. i Cola acuminata Schott. de· se tine kilometara na dan. NoseCi ogromne terete na glavama. nokata trava.stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju neobicno izdrzljivi. U tropskoj Af· rici kola ima ogromnu va'lnost. mrku. prirodnih proizvoda koje je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina. ne oseeajuei umor. hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. zed. ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je belcu uvek bio ncshva tljiv. iuti kokotac. Suvu. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. noktec. razni ka~uni (Orchis).) Desr. farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll . To je uskogrudo i netacno. (zu ta zdralji'ka. MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin· ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po· cinju od nas. Slicnog mirisa i ukusa. na primer. konjska detelina. kokotac (Melilotus otticinalis). kao.. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od najdavnijih vremena. orlov nokat. klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro zdravlje.. 5vinduh. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza.kova naroda druge boje koze. prevrelu oni neee podiei sa zemlje. p~enicica. mala pototna gra~ka) j M. veliilci zuti kokotac. Narodno iskustvo. teret. crnci . Na primeru kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i vremena kako nije trebalo raditi. kao kod nas dinar. na kolu sve do kraja proslog veka. (bela kominika. Schwn. zdralika. Bern i fva6u sarno potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem poznavanju hemijskog saSlava kole. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0). alb us (Mcd. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I. i sluii im za raznovrsne verske i druge ob· rede i svecanosti. lazark1nja (Asperula odorala). - Sterculiaceae KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r. micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. nokatac. zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. vodnika. pre svega . ana im je moneta. idraljika. zutka. KOLA Cola vera ·K. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina. glad. beli kokotac). a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. et End!. To je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo. kumanika.

D .~ DVA KOTILEDONA.L.N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA. SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA . H .ZENSKI CVET..PLOD. J MLADA KOu. F .K.TUCAK. G . E . c K I KOLA : A .PERlKARy.PETQKRA!( PLOD.GRANCICA U CVETU. M .PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI. KOu. B .KOu.MLADA KOu. 397 N L .BEu. 1 .arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2). I . C _ PRASNICI.

ze srca. s tabilizovanog pra ~ ka . I edino lekari. flobafen. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je ispitana i utvrden hemij ski sastav. jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. I kola je u maloj . redovno sadrie kao glavni 's astojak kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u . teenog ekstrakta. Sve do kraja XVIII veka nije se malo od kog drveta poti~e seme. Njenu upotrebu prvi su videli Portugalci u zapadnoj Afriei. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom! U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi. Kod nas se kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« .kole za ja~anje . a u vecoj otrav. da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. Tako j<! do~kl ·i do zna~aj nih radova Burkeloa. KOLA - GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja. jer u mrkoj. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu.ro~nog prolJiva). a za tim tanina. do dan as. pre pisuju ponekad ekstrakt i vino . poreklo i lekovita vrednost. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina.tak ranije. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina. od velikih doza smrt nastupa zbog para li. UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana k ola daje se u obliku alkoholature.398 LECENJE BILJEM mnogih boles!i. i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo. terapij skoj dozi lek. Deluj e i diuretieno. Medutim. jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro.tetu u Parizu od 1900. imaju kao glavni sastojak pre· . naj~e~ce kao stimulans. Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ. god. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg. tek uzabranog lekovitog bilja unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog. vina iii tinkture. iako to nije potrebno. franeuski daci. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije. To je tzv.

Kad rodoljub . Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. odlije i pije po jedna rakijska casica triput dnevno. upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama.« E. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris. sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai. Kola·vil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg cmog vina. \. . bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale.reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI· kohola (60 0/0-nog). psenica i drugo . kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente . KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : .s e izbistri i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. osobito u Rusiji. manje zlo. buke. zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda. sto se spravlja po apotekama. malo· -pomalo. Njj. dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju.ve su ostajale u korovu. poseban . Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. tj .. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. dobra promesa.ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku. osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi. jer su svi pili. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo.KOU. jecam. ostavi da . To vazi i za kolu. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno. koji osvajaju vecinu potrosaca. I. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj. tj . 2. Kola·eliksir: 50 g . 399 vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. glad i nemaslina. ostavi da 5e slegne i izbistri. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja. pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. Zato se navocti 5amo one sto se zna. on mora nam zamenu. livade nepokosene.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. neobradene i neposejanje. manje opasno sredstvo za uzi1 v anje. ton« 'i . 750 g najboJjeg cmag v-ina. zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja.j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. pre jela.

Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e. koj. u . malo saharoze.5% k 0 f e· ina i oko 0. prevrelu kol u crnci bacaju. kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. Burkelo je vrelim 900/ . g Ii k 0 z u i ok 0 I a . Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza. Sadrzi oko 1% kofeina. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili. mrku. 4. ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze. OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina. na Madagarskar. Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela.400 LECI!NII! BlUHM ' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom. oko 30'10 skroba. a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto. kao da je radeno sa sVeZim semenkama. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. enzima. lozovace iii vinjaka od 55% alkohola .07% teo b rom ina. na J avu i u Brazoil.nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt. m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. Maurici~us. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. betaina i malo masti. 5. 3. God·ine 1911. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene. ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa. GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike.i su delimieno slobodni. vanilom ili drugim aromaticnim drogama.c r v e nil o. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. ne upotrebljavaju. koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. Go· dine 1896. kolakatehina i kola-crvenilo. Crnci zapadne tropske Afr. za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa.. a delom vezani. skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. jer staru. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina. Umesto sirupa moze se upotremt i med. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Kola 1ma 1-2. odakle su pre· nesene u Indiju. ali ne mrkoorveno. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele. Cejlon. t1umbimm.

PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle. Mestimi~no se sve vge gaje ili. na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno. sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. Duga~ki su 20-40 mm.Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja.il!i d~vljeg kestena. ali se pri tom sredstva ne biraju. upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj. ve~ta~ki razmnozavaju. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. Berba. bez mirisa. Kotiledoni su veorna tvrdi. jer se zbog njih vode ratovi.KOLA 401 Kon~in~inu. okrugla~ti. a na prelomu je crvenomrke boje. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao. Oporog i nagorkog ukusa. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto. n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni. bolje reci. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole.ispod zita«. do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. postojbine raznih vrsta 'kola. plankonveksni. a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje. Kolumbiju. a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko. jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom. . po povr~ini ne~to malo rapavi. jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju. gor~e KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv. KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha . Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike. To su privredni ratovi. sarno da se d~e do cilja. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. Radi se . gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti. a 15-30 mm ~iroki. on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae. Meksiko i dr. .

.• 402 KOMBUHA LBCENJE BD. zbirnica. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. tao nina i kofeina . muska konopija.jos i malo alkohola. zenska 'kudeija. a najvise pored puteva. DIVLJI PELIN. UMJET Artemisia vulgaris L. prvoj.kiseline). Gaji se na zaseeerenom t aju . jer sadrli. izbomiea. seme· njajka. Deluje osveZavajuee. cma konoplja. - Compositae Komonika je dugovetna zeljasta brljka. pitome konoplje. - Cannabinaeeae Zrelo seme od nase obitne. evetocice.ve« stavi se u tasu smlatenog. koja lImo korov raste svuda. mandiurska. Upotrebijava se kao pelen. koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske . kao blago sredstvo za tis· eenje. semenjak. to je najupadljivija razHka od pravog pelena. poskon. Ponekad se traZe sarno listovi. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan. konople. gl'snica. konop. vitamina K i dru· gih sastojaka. ugijene. stabljata. edestin). beLka. belica. domaee konoplje. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina. sluzi. nakiseo i osvezavajuei ukus. ernojka.ka. zivica. nesto viSe glikuronske . semenjata. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba. i pored neprevreiog seeera.kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. konaplje. oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. KONOPUA Cannabis sativa L. trnica. Narodna imena za biljku: alja. kudelja.JBM Japanska. mletne i sireetne kiseline. semenjaka. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica. a na nalitju beli i vrlo dlakavi. KOMOTLJIKA. beiojka. Manje je gorka i aromatitna od peiena. kudeija. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. Za iensku stabljiku: zenska konoplja. Za musku stabljiku: bela ikonopija. prvica. TRLOMET. KOMONIKA. Malo parte »glji. eRNI PELIN. Sadrli i nesto vitamina B. iz· birnjata.

konopina. U etarskom ulju ima cineola. Plod je sitna I k ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. - Verbcnaceae Mm~e ~a bIber. KONOPWIKA zdo belieasti i vunasti. odozgo tamnozeleni i bez dlaka. gorkih materija. lupanja srca. eetvorouglaste. vltlJlve. Narodna lmena: divlji biber. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot. Ko~?pIJ lk. Konopljika se sadi i kao ukras .iv l1egoba varenja hrane. neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja). LI~ce Je sheno konoplji. nesaIllice.vrl~ razgranata. im a 5-7 duguljastih listica. . Cveta leti. otocka ko. vrlo rasprostranjen u primorju. odo. Do 2 m visok grm. Cvetovi su sitni. straha i drugih Ziveanih obo. Stablo je pravo. kora mu je sivozu6kasta. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola). .a Je . ljubicasti (rede ruiicasti iii beli). cistila. noplika. poljski biber.4% etarskog ulja. s labe i sa. grane su belieaste. Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). tanina. alkaloida. . osobito jufnom. o~tra ~ibika. udruZeni u guste vr~ne cvasti. naspram no. SadrZi oko 0. velika konopljika. narocito plodovi. ljenja.KONOPUlKA ~ 403 KONOPUIKA Vitex agnus castus L. heterozida agnozida.

toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. tera na mokrenje itd. Sastav. . kozasti . iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. a na nalitju mutni. Rizom puzi p L itko u zemlji. Pra§ak izaziva krjanje. temjanuga. Sabira se u avgustu. Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. slu'li. nagorkog. toplog.0 g kao infuz) . . sjajni.' VH!. mrko-erven sa sivom nijansom. ~eeera. tamnjanite. terpena I seskviterpena. Droga. - Ari·s tolochiaceae Trajna zelj asta. skroba. s liea tamnozeleni. Rasprostranjcnost. 10-15% bornH-aeetata. menegled.Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a. Danas je kopitnjak nacpu~ten. gihta. KOPITNJAK Etarsko ulje je mrko obojeno. ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. Ostala narodna Imena: gorski kopitae. osobito bukove. slicnog biberu i kamforu. mastJiea. Dug je oko 1 decimetar. mrezasti. temjanice.Kopitnjak je vrlo stari lek.404 L1!CI!NII! BIUl!M KOPITNJAK. smole. Mirisa i ukusa je jakog. aromatitnog.zne tamne ~ume. kopito. mala biljka. katin drat. Cveta aprila i maja. donekle tetvorouglast. Ijutog. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol). organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida. Cvetovi su purpurno·lamnomodri. protiv poViratne grozniee. Stoka ne pase kopitnjak. . KOPITNIK Asarum europaeum L.5-1. . a deb eo 1-2 mm. gijas. 15-20% metil-eugenola. kopitnica. tamnjanac. za kijanje itd. ka~lja. tanina. krij'll se na bazi listova. Upotreba. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). 2-3% azaril-aldehida. tlankovit. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju). Riwm se mora ~to brZe osu~iH. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. Listovi su u obliku kopila. te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane. kopitnjatic. obit no prezimljuju.

Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma. . ZARA Urlica dioca L. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga. Sastav. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja. VELIKA KOPRIVA. s luzi. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana. . z d r a V 0. belog pranja. a . Zato njega treba brati. na tavan. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. Upotreba. u sobu Hi negde drugde pod krov.000 mg 'lare i peku. verovanja. VELIKA KOPRIVA. protiv opadanja kose i proliv peruti. iSijasa i neuralgije. Treba brati sarno mlado. koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije. . soc n 0. Hlorofil iz kopnive . fitosterola .kt iz trave (hel'be. celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive. najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee. Rezultati su bili vrlo povoljni. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma.. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila. mnogo so11 (IS-2oot. Pred ovaj rat. jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave. cesto prevrcuCi. krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo).u speSno se daje protiv raznih zaraza.KOPRIVA. pa sto brie osusiti u tankom sloju. karotena. - Urticaceae K~riva je ?osadan . jos ce~cc. nego rastresito !ito pre preneti u susaru.. cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. nadzemni deo biljke) ili. a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). najcesce raste. inace. . Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. pepela) i hi 0r of i I a. mnogo viotamina C i K.U listu dma tan ina. rnravlje. zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije.narocito za vreme rata. kao sto varosani !rose spanae. preventivno sredstvo i hrana. URA 405 KOPRIVA. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). Cenili su je jos Rimljani. voska i Jcremene . a i protiv drugih anemija. Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana. iz korena upotrebljavaju se za porast kose.Kopriva je narodni Iek. sam lis t. sujeverja 1 obicaji. Caj iii alkoholni ekstra. Caj od koprive daje se protiv proliva.vima dobro poznat. Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem.k iseline. 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. sireetne i maslacne Idseline. koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. Iecitina.

Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. ostaviti jedan dan da svene da manje zali.koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. Svajcarska. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka . razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja. kao predohrana. osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. npr. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti. zucnih oboljenja i dr. treba je pokesiti. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. pogotovu sa mnogo dece. nove vrece oct vgestruke debele hartije. pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom. list koprive treba dobro nabiti u ciste. jo~ hde i bolje. poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. vode. -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. na razmaku 40 x 40 cm. 3. zutice. 5. naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive. karnena ·u be~ici i vodene bolesti. Najvge je traZe SAD. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci. i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. kao hranu u ob1iku povrea. uglavnom preventivl1o. cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju. Traznja koprivinog lista sve je veca. Nemacka i Svedska. 2. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. 1. 6. ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka. 4. protiv malokrvnosti. .. Cim se pokosi. danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila. Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise. Domacinstva. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci. kao. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. rute groznice. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1. kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka.406 U!CBNJl! BlUEM Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke. Cim u prolece izraste za pedalj visoko. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka.eliksir zivota«. nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. jer je sarno mlad list dobar. .5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I. kala-azara. Kopriva se moze lSeja1i ali.

zove. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ. poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode.n u p a ~ u zap c eI e. 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine.Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. Cveta pocetkom leta. neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical. a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog. ali malo slabije. a gorn}i su sitniji. doda 25 g kamilice. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c . pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. Ostala narodna imena: koprva. na dugim dr~karna i vrlo izrezani. izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. visoka 50-80 cm. Ostavlja 5 do 7% pepela. rastavica. poklopi. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista. 9. ldpe i topolovih pupoIjaka.hiSierik. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) . pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje. ostavi 8 sati. geraniola i dr.JatkHa i piva. ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. a11t. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom.KORIJANDAR 407 7. U ulju ima jos i· pinena. a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. Cvasti su bele. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka. jer sadrfi mnogo belancevine i masti. Sastav. . peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode. stimulans i digestiv. s. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode. Upotreba. zegavica. a narocito zeleni plodovi. Cela biljka. 10. a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. obicna kopriva. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda.Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a.i andrum sativum L - Umbelhiferae Kod nas se gaji. limonena. paklopi. vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1 ljika. KORIJANDAR Cor. perasto deljeni i duguljasti. doda po 20 g cveta surutice. sastavljene od sitnih cvetova. a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. dva merikarpa cvrsto spojena). akruglasii. Linalol se upotrebljava za pro- . pitoma kopriva. borneola. sladunjavog ukusa. Donj. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. . zeza. listovi su krupni. 8. ostavi da prokljuca. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera. kad se trljaju medu prstima. pasja kupina. 'peciva. stomahik.

~ije su grane naspramne. Na hektaru rodi oko 1.Korijandar se gaji u SSSR. ·Rasprostranjenost. korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. sjajne. Berba. do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata. I kor. a donekle i cimet. Gajenje. Korijandar ne bira zemlju. ki~nee. Nema~koj. ~v rste. Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek. Istorija. . visoka 30-90 em. upadljive. pljosnate. koriandol. ervene.i. a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta.i ohladi. kornikovee. oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi).400 kg ploda.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. bodljikava biljka. filave. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. sitnoj.000 kg korijandra godBnje. - Liliaeeae Trajna. opere. paprie. cimavica. Manje je osetljiv od anasona. ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). Gaji se kao i kim i ostale ~titare. Malti. dok ima rose. papriea. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber. korijander. riandula. Spominje se i u Bibliji (l\. Egiptu. korion. ali ~esto strada od mrazeva. Italiji. Odavno se gaji u Rusij'i. Narodna Irnena: zivica. iseee i osuSi. jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi. Holandiji. god. . propustljivoj. KOSTRIKA. pre na~e en::). pravi listov.Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. VEPRINA. dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. Sam Maroko izvozi oko 3. ocisti od adventivnog korenja. spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll.Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni. droga. Osu~eni l1izom jc elankovit.omi s pupoljcima u lako zemlji~te u . Zreli plodovi su vrlo lepe. . Indiji i SAD. Su~enjem . Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje.000. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea.408 LECBNIE BIUEM izvodnju linalil-acetata. Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine. svetloj §umi U martu se sade ri:r. 6-8 mm debeo.drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode . toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa. Engleskoj. SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. ali bolje uspeva na kre~noj. Maroku. vrlo otporna zimzelena. ko. Plodove donosi od oktobra do maja. Gajenje I berba. korijandr.i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. Kad se 1 ka~ika sitno 7.

objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta). aderuna. KUMOR. kostrika. lobodika. i's cedi. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri. KRASTAVICA.ke. persuna. a donekle i saponozida. razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. iscedi. zimozelen. pektina.10 g ekstrakta od kostrike. fHosterol.MURKA Cucumis sativus L. veprinac. osobito protiv ojeda. Prisustvo kalijum-rutrata. lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa. ceprlika. tmobor. eesanja. . ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. pasja kita. §eceri i kalijum-nitrat.VUGOREK. enzima i raznih soli. vampiraea. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze. Mesani diureticni ca. divlji simsir. la.KRASTAVAC. scepkovina. paklopi. leprin. pirokatehol i neki drugi fenoli. peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode. smoetarsko ulje. Upotreba. KUKUMAR. §pargle i celera se pome§a. UGORAK. kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice. jezevac. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze. poklopi i posle 12 cas ova ocedi. breberina. tanin. KRASTAVICA. - Cucurbi1aceae U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija. KOSTRlKA ostavi 2 sata. holin. usled svral:la. posle 12 sati ocedi. karotena. KRASTAVAC. U kozmetici prave tzv. kasljiear. popari 1 litram kljueale vode. 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu. miSji tm. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike. Druga narodna imena: bobice. Saponozid. 409 Za§t1ta. popari 1 litrom kljueale vode. arginina. KUKUMAR .j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca. veprika. . Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. trigonelina. Sastav. . vitamina C. I k otoro§ka. ocedi. metlika. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0. zelenika. hajduCice. ves-prinjak.

krona). (divljd '~jdljan. Lilium martagon L. bijela bogga.KRAJCARICA. Krompir je.k ida§nji hleb. U severnim. lir. Slicnog hemijskog sastava . zanbak. DIKINO OKO Bellis perennis L - Compositae Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta. naboj i 51.) . (boikalie. trava od fuei. Vekovima su prosveceni i mipredni . TRATICNICA. ·kukuruzu. jecmu. ciganske min au· §ice) i dr. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. KROMPIR Solanum tuberosum L - Solanaceae Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina. pWloglavica.410 LECBNJI! BIUBM KRASUUAK. 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja. u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. posle ot· krica Amerike. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir. to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. krstic. dakle. zlata!l1. pelrovaca. liljan. BELA RADA. gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_ KRIN. pirineu i drugim zitima. oveja trava. liUa. promrzlina i ozleda. gde ne uspeva kukuruz. turska Calma). leluja. beli zuJj. vojniako bilje. bijeli lijer. BELl UIUAN Lilium candidum L - L'iliaeeae Trajna zeljasta biljka.i upotrebe. visoka 80--120 em. Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha. list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. NOVCIC. lilj. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba. beli zambak. kren. bela liJija. IZLatnoglav. istog sastojka kao u p§eniei. poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno. limbar. Ono §to je za nas sva. rec1e oka. (fucena trava. petrov krst. zilj. petrov evet. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. bela lilja. re~io problem gladi u Evropi. Druga narodna !mena: bela aleluja. :claroglav. veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea. Lilium earniolieum Bernh. opekotina. a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. BELl KRIN. zuti krin. hladnim i via· znim evropskim zemljama. .

Pravi krompir·bal« .govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan. »Tja. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«.. rodoJjubi. zivo se zaino teresovase kakav je to evet.kulturna biljka.spitivanje. Nasi star. odakle je krompir poreklom.KROMPIR 411 ljudi. ~ta da ti kaZem kako je bilo. pored ostalog. nisu nista radHi i sl. godine.su mogH ratovati. Tih eks. iii stranci ako hoee da im se malo narugaju. Evropljani su zatekli gajeni krom. gladni seljaci su se stalno bllnili. Sve prisutne zene vIas tel ina.na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke. gde je krompir glavna narodna hrana. prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. u Franeuskoj se.u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. bal na kraljevskom dvoru. S gladnom vojskom kraljevi n. sa visokih ameriekih planina. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. reCi ce: »Vive la France et les . gleska oko 1585. Medutim. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike. bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo. nije to uvek tako bilo. U Evropu je donesen oka 1580. pir.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat. tek on je ueinio svoje.l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. na primer. bio proneo glas da . kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio . Poole Spanije upmnala ga je En. oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn. onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. jer su sve zelele da imaju isti ukras. kad neko hoee da s e nasali. vodiIi bor. To . jer se tame seje mnogo krompira. Francuz Francuzu.ko jede krompir. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka.700. Tako. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne. novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616. Znao je 13 varijeteta. kad dodu na bal. kost. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. i pocelo blagostanje. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi. sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja. Kako je to bilo. aH je . Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus.krompir jos dugo posle toga bio takva ret. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje.' pa jos ·i pre ovoga rata. 0 . I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj. na primer. U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao . »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni. Dolaskom u eile. prestali su glad i skorbut. ·balu«. dobiee gubu«. u dvoru u Parizu). godine.k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. radoznale kao i sve druge zene. a danas ih je poznato preko 1. Tako i dan as.

glutamina. ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma. 2. Plebs se lecio kako je znao i umeo. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. 1% mineralnih soli. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce . i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. U njemu je naden ovaj vitamin. i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi. jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa.5% pek~ina. lIsled jednostrane ishrane konzervama. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira. gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . a ~esto i p r v a porn 0 C. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. do 0. iako je vrlo ukusna kao hrana. dete zaspi. vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. • Evropska tapiokae. U njemu ima u proseku: 75"0 vode. krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. 0. smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina. ne stvori se mehur ni rana. limunove.reci ce vam svaka starija zena. Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. 17-23"10 skroba.412 LECBNIB BIUBM pommes de terre [rit es«. takode nema vi tao mina C. Covel< blizak prirodi. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. histidina.. odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira. . Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. Bol limine. asparagina. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije. i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. pa donekle i dejstvu vitamina C. makaronama i drugom suvom hranom. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino.iabu~ne. vitamina C i B. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma. istina u malim kOlicinama. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu. ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. U osu~enom krompiru nema vitamina C. koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku.4% secera. Kao i sve ostale vitaminske sirovine. 10' 0 celuloze. . pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. U mineralnim solima preovladuje kalijum.15 0' 0 masnog ulja. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. . ger~lom. arginina i lizina. leucina. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo. pasuljem. bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri. 2% azotnih jedinjenja. fizickoj zastiti pektina i skroba. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna.la od moje babe kad 5am bila dete. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva).

bolova £I donjem delu Irbuha. kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage. akulnog zapa lj enja zglobova. so /anein. za proiZ\'odnju dekstrina. naprotiv. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid. CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . kristalnog §ecera. dij etetskih hranljivih preparata. koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). skrob pada na dno. sakupi se na §to nizoj temperaturi. Za apreti:ramje platna. Industrija alkohola. Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. potro§i se najvge skroba. Krompirov skrob. Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. re(!e i odraslima. koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba. pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum). Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara). nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. jer zita imaju mnogo vi§e I belaneevin e (oko 8'10). proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. K rom p i r m 07. . uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . upale pit/ca. i uop§te u tekstilnoj indus lri ji. krompirovo bra§no«. paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. Rede. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima. samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. Solanina ima i u mladom krompiru. u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova.n i sm e§u §ecera. e bit i i 0 t r 0 v. s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba. aikohola. ISlO tako. kao isolanin. iii kako se cesto neispravno naziva . Kao tezi od vode. ali u vrlo malim kolieinama. najvge se razvila u umerenom po jasu. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje. K rompir se dobro opere i ocisti. glikoze. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . dok. koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. Ijoskavae (Physalis alkekengi). bronhitisa. osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija. koji hidrolizom takode daje solanidi. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid . jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. gde se gaj i najvise krompira. Kad se krompir d rfi na 's uneu. Deci. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a.KROMPIR 413 U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub.uku.

uloga. duvana. na trenicu. ne§kodljiv. Za to vreme ne jede niSta drugo. krompir. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina. korun. pa rna i proklijao (is tina. cesta povraeanja. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. midrijaza (§irenj e zenice. tatuie. - Euphorbiaceae Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. opekotine. vojska je bila puna simulanata. pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. Da bi otrov biD §to jaci. ·rasak. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira. namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo.kristalnog praSka. kesten. krtula. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina. KROTON Croton tiglium L. ramnozu i galaktozu.ja su: glavobolje. upotrebljavali su i presan krompir. crvenilo i m e h u r 0 v e. Problem je jo§ u proucavanju. tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. Od njega se dobija masno ulje. Poziti vno se zna da je to labilno je di. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma. krtola. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. leka ·i .otrova. lzolovan je u obliku belog . mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli. a svaki obrok zaliva pivom. »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«. Eto ne§to malo 0 krompiru. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku .414 LI!CI!NJI! BIUEM solanidin i tri §ecera: glikazu.nelim krompirom §estori.lz- .njenje. maIo duvana iii piavog ·kamena. zabusanata. Pored kukolja. 'krumpi-r. grunbir zemljak. Narodnn imena: burbulka. narocito u I svetskom ratu.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika. tatula i velebilje). kumpir. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir. proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje. podzemljica. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. ricinusa. Znaci trovan. od koj ih su dvojica umrla. krtulja.ce.k akvu svrhu. dakle. kako se i u kojoj kolicini upotrebi. bezazlenoj biljci. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali. zima·k. i op§ta potBtenost. proliv. pasulja. divizme. pneumonije itd. ·slieno kao pr. kolike. Na koZi izaziva toplinu. Uop§te. kJrumpiS. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele. mlecike i drugih biljaka. Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je. klice se moraju prethodno potpuno odstraniti). SluiZokoza je jo§ osetljivija_ . postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme<iu hrane.dakle. krurnpijer. jednoj obicnoj. kompijer. ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi . kome se daje i u . Nekad u Austriji. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende. jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno.

). (Hepatica triboa Gilib. . KRSTASTI KOPITNJAK. . acrstasti kopitnjak. Cvetovi su plavi. duli·leb. na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. . ma~ka. Cveta u aprilu i maju. Oni su sjajni. Opomena. zbog ~ega ~iljka. koje se Cesto za· vr~ava smreu. OPUTINA Polygala amara L. sumarica. na tankim dr~kama. koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija po