P. 1
Pocetnica 4 - Pricam Ti Pricu

Pocetnica 4 - Pricam Ti Pricu

|Views: 2,967|Likes:
Published by Marija Kondic

More info:

Published by: Marija Kondic on Aug 19, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/05/2014

pdf

text

original

PRI^AM TI PRI^U

druga zbirka tekstova za nastavu po~etnog ~itawa i pisawa u 1. razredu osnovne {kole

Vodi~
zadatak crtamo i bojimo pi{emo u svesci govorna ve`ba re{avamo glumimo doma}i zadatak re~nik

2

Kako je lepo znati ~itati!
Kako je lepo znati ~itati! Ne treba mami dosa|ivati, ne treba baku pitati: „Ho}e{ li mi, bako, ovo pro~itati?¤ Ne treba moliti sestricu: „Pro~itaj mi jo{ jednu stranicu!¤ Ne treba moliti, ne treba pitati, nego uzeti i pro~itati!
Valentin Berestov

Ko ti je ~itao dok nisi nau~io da ~ita{ sam? Za{to je lepo znati ~itati? Re{i ukr{tenicu.
1. Pojeo Crvenkapu, a napisao i azbuku.

2. 4. 3. 5.

1.

2. Onaj koji mnogo ~ita ste}i }e... 3. Ima{ ga u kwizi, ima{ ga na nozi, slast je svakoj kozi. 4. Crvene glavice vire iz travice. 5. Pri~e u kojima se pojavquj u prin~evi, princeze, a`daje.
3

Ovde zapisuj nazive kwiga i pri~a koje ti neko preporu~i. Kada ih pro~ita{, oboj kru`i} ispred naslova.

4

1. @aba

~ita novine

@aba ~ita novine
Ovo je stih.

NAJNOVIJE VESTI!!!

Sedi `aba sama na listu lokvawa: od `arkoga sunca {titom se zaklawa. Da novine ~ita, to vam slika ka`e, al’ ne mo`’ da na|e {to joj o~i tra`e. Znate ve} o ~emu `abe brigu vode: ho}e li se skoro odseliti rode.
Jovan Jovanovi} Zmaj

Ovo je pesma pod nazivom @aba ~ita novine . Jedan red u pesmi zove se stih.
Gde je `aba sedela? [ta je radila? [ta je to `aba `elela da pro~ita u novinama? [ta ti najvi{e voli{ da ~ita{ u novinama i ~asopisima? Nau~i pesmu napamet.
6

Recitovawe
Brzalice
Navrh vr{~i}a rumena jabuka... Navrh brda vrba mrda...

Svaka svraka skaka na dva kraka...

Izgovori glasno stihove napisane velikim slovima. Stihove napisane malim slovima izgovori tiho. SEDI @ABA SAMA na listu lokvawa: OD @ARKOGA SUNCA {titom se zaklawa. Izgovori prvu strofu ove pesme na vi{e na~ina: veselo tu`no upla{eno.

Napi{i kako bi trebalo da glase stihovi: Dok napoqu ki{a kr~ka i u loncu pasuq sipi, u {erpi se dete br~ka, u koritu kafa kipi.
Du{an Radovi}

7

Zec i vuk
Na jednoj {umskoj stazi sretnu se vuk i zec. Zec se uspravi na zadwe noge i re~e vuku: – Je li, mom~e, {ta tra`i{ ovde? Vuk se upla{i i po~e mucati: – Ja ... ovaj ... izvinite... – Ama {ta ti meni „ovaj, onaj¤ ? ! Govori odmah, ili }u ti i{~upati u{i! – re~e zec qutito. – Po{ao sam da tra`im pe~urke za ru~ak – jedva ~ujno re~e vuk. – Jao, mustro, znam ja tebe... Daj li~nu kartu – naredi zec. Vuk se jo{ vi{e upla{i i po~e mucati: – Nemam, majke mi! – A ima{ li bar |a~ku kwi`icu? – pita zec daqe. – Imao sam, ~asna re~, pojeo mi je poqski mi{! – Mnogo la`e{, drugar! – nakostre{i se zec.
8

– Jao, ne la`em, {kole mi! Nemoj me pojesti, bi}u dobar! – molio je vuk. Zecu bi `ao, zato ga malo povu~e za uvo i re~e: – Be`i mi s o~ij u i da te vi{e nisam video! Sre}an {to je ostao `iv, vuk naglava~ke ulete u jedan `bun i izgubi se u {umi.
Toma Slavkovi}

Ovo je pri~a pod nazivom Zec i vuk. Mesto radwe u ovoj pri~i je: _____________________ Napi{i {ta je u ovoj pri~i sme{no. Oboj kru`i}e kako je nazna~eno. Zec i vuk su se sreli na morskoj obali. Vuk je rekao zecu da mu je poqski mi{ pojeo |a~ku kwi`icu. Vuk je po{ao da tra`i {umske jagode za ru~ak. Odglumi ovu pri~u sa dru{tvom iz odeqewa.

ta~no

neta~no

9

Re~i sa suprotnim zna~ewem
Ne{to je gorko, Ne{to je hrapavo, Ne{to je slabo, Ne{to je te{ko, ne{to je slatko! ne{to je glatko! ne{to je jako! ne{to je lako!

Pove`i re~i koje imaj u suprotno zna~ewe. veseo vru} sit mra~an lep debeo suv duga~ak ru`an hladan svetao mr{av gladan tu`an kratak mokar

10

Hajde da se mewamo!
Ako ti meni da{ ne{to veliko, ja }u tebi dati ne{to malo. Ti meni novo, ja }u tebi staro. Ti daj pola, ja }u celo. Ti meni brzo, ja tebi _____________ . Ako ja tebi dam tanko, ti meni _____________ .

Ti meni suvo, ja tebi _____________ . Ti meni debelo, ja tebi ___________ . Ako ti dam lako, ti meni daj _______ . Ako ti dam slatko, ti meni daj _____ . Ja }u tebi dati ne{to sme{no, a ti meni ne{to ____________ . Ako se ja spu{tam, ti po~ni da se _____________ .
Du{an Radovi}

Napi{i pri~u po slikama. [ta misli{, kako se sve zavr{ilo? Ako `eli{, ilustruj kraj pri~e.

11

Petao i boje
Jedno popodne nacrtao Voja petla, ali je zaboravio da ga oboji. Po|e taj petao u {etwu po dvori{tu. Sretne ga kuca i pita: „Za{to ti {eta{ tako neobojen?¤ Pogleda petao u vodu. I zaista – kuca istinu govori. „Ne `alosti se¤, kazala je kuca. „Idi kod bojica, one }e ti pomo}i.¤ Ode petao bojicama i zamoli ih: „Bojice, bojice, pomozite mi!¤ „Dobro¤, re~e Crvena Boja i oboji mu ~etkicom krestu i podbradak. A Plava Boja – velika pera na repu. Zelena – krila. A @uta grudi. Obojeni petao pope se na tarabu. „E, sad si pravi petao¤, re~e kuca. Petao radosno zapeva: „Kukuriku!¤
Narodna pri~a

Glavni lik ove pri~e je ________. U pri~i se pomiwu i ovi likovi:

___________________________.
Da li si ti nekad zaboravio da uradi{ ne{to va`no. Ispri~aj i napi{i kako se to dogodilo. Kako je petao izgledao na kraju pri~e? Nacrtaj ga.

Prepi{i dopuwalku pisanim slovima, a onda je ilustruj. Po dvori{tu ~eprkao, s koko{kama {etao, pravio se mnogo va`an jedan beli __ __ __ __ __ .

12

Hvalisavi ze~evi
Hvalili se ze~i}i u zelenoj travici. Jedan rekô: „Tako mi ne otpala ruka, ne bojim se vuka“. Drugi rekô: „ Majka da me `iva ne gleda, ne bojim se medveda“. Tre}i rekô: „Tako mi kupusova struka, ne bojim se lisice, kopca ni bauka“. Uto ne{to {u{nulo negde ispod grana, razbegli se ze~evi na stotinu strana.
Napi{i ~ime bi se ti pohvalio.
Ovo je strofa.

I ovo je strofa.

Dva stiha ili vi{e wih ~ine strofu.
Ova pesma ima ____ strofa. Ova pesma ima ____ stihova.
13

Desanka Maksimovi}

Deset gu{~i}a
Izvela guska svoje gu{~i}e da {etaj u. [ESTO upalo u rupu i prevrnulo se! A voditi deset gu{~i}a nije nimalo SEDMO lovilo gliste, pa u blato lako. – Ga-ga-ga – ga~e guska. – Budite glavu zabolo! svi uz mene; ne odvajajte se! OSMO iz zemqe iskopalo mrava! A gu{~i}i kao da nemaj u u{i. DEVETO pojurilo da mu ga otme! JEDNO za bubom potr~alo! DESETO poletelo da uzme mrava! DRUGO se za leptirom zaletelo! I svi su gakali. TRE]E po{lo da proguta neko Guski je zaista te{ko. Gu{~i}a je staklo! ta~no deset, a ona se jadna sa svima ^ETVRTO se uvuklo u koprive raspravqa sama. Preveo sa ukrajinskog D. \uri{i} i pi{ti! PETO kqunom kami~ak gurnulo!

14

Pro~itaj pri~u i podvuci re~i u kojima se nalaze slova ~ i }. Napi{i za{to guski nije bilo lako da gu{~i}e vodi u {etwu. Kako se ti i tvoji drugovi pona{ate kada sa u~iteqicom ili u~iteqem krenete u {etwu, u bioskop, u pozori{te, u park, na izlet...? Prepoznaj gu{~e koje se krije iza senke. Pored senke svakog gu{~eta napi{i odgovaraju}i broj. Seti se {ta koje gu{~e radi u pesmi.

15

Mudri dedica
Bila je zima. Napoqu je padao sneg. Baka, {}u}urena pored pe}i, re~e dedi: – Idi u {umu i nacepaj drva. Deda je obukao bundu, na glavu je stavio veliku {ubaru, na ruke vunene rukavice, a na noge obuo gumene ~izme. Sa sekirom na ramenu po{ao je u {umu. [uma je bila gusta, a sneg dubok. Deda je sekirom udarao po drve}u i sam govorio: „Ovo je tanko, ovo je predebelo, e ovo }u...“ I sekirom udari jako po drvetu. Odjednom se za~u neko mumlawe. – Ko to tamo lupa? A deda }e na to: – Ko to tamo mumla? Iza stabla se pojavio medved i zamumlao na dedu:

16

– Za{to me budi{ iz zimskog sna? Sad }u da te pojedem! – Prvo me, medo, probaj da li sam ukusan, pa me onda pojedi! [ta }e{ prvo: nogu, ruku ili glavu? – Daj ruku! Deda mu je bacio vunenu rukavicu. Medved je zagrizao rukavicu i bacio je. – Ruka ti ni{ta ne vaqa! Daj glavu! Deda mu je bacio {ubaru. Medved je probao {ubaru, pa i wu bacio.

– I glava ti ni{ta ne vaqa! Daj nogu, mo`da }e ona biti ukusnija. Deda je medvedu bacio ~izmu. Medved je zagrizao ~izmu i rekao: – Fuj, deda, mnogo si gadan, ni{ta ne vaqa{, ne}u da te pojedem! Deda je odsekao drvo, vratio se ku}i i ispri~ao baki kako je prevario medveda. Baka ga je potap{ala po ramenu i rekla: – Ti si moj mudri dedica!
Narodna pri~a
{}u}uriti se ‡ skupiti se, zgr~iti se od hladno}e ili od straha mudar ‡ pametan

Vreme radwe u ovoj pri~i je ____________________. Mesto radwe u pri~i je ____________________. Likovi u ovoj pri~i su: ____________________. Prepri~aj pri~u. Napi{i kako je deda prevario medveda.
17

Kako korwa~e u~e
Mala korwa~a zaspi ~im u razred do|e. Posle toga ni minut ne pro|e, a druga mala korwa~a zaspi tako|e. I tre}a. I ~etvrta. I za wom peta. I posledwa, {esta. Za toliko malih korwa~a u razredu ima mesta. Tako, posle kratkog vremena, svi u~enici spavaju u punoj ti{ini. A u~iteqica ne zna {ta da ~ini. Ona je mudra: zato ni{ta ne poku{ava. @muri neko vreme, a onda i sama se uspava. Posle, kada se svi probude, ~as se zavr{ava.
Gvido Tartaqa

[ta misli{, kakvi su |aci korwa~e iz ove pesme? Objasni. Pomozi u~iteqici korwa~i. Predlo`i joj {ta da uradi da male korwa~e ne bi spavale na ~asu.
18

Pa~ja {kola
„Jeste l' ~uli, kumo – Verujte, bez {ale – Otvara se {kola Za pa~i}e male.¤ Tako je i bilo – Verujte, bez {ale – Otvorila s' {kola Za pa~i}e male. Svi pa~i}i do{li, Na skamijam' stoje; Stari patak metn ô Nao~are svoje. Sve ih je upis ô U katalog, male, Pa ih je proziv ô – Verujte, bez {ale. Pa se onda {et ô S ozbiqno{}u krutom; U~io ih, u~io i kwigom i prutom. U~io ih, u~io Od srede do petka, Al' se nisu odmakli Daqe od po~etka. Nije bilo uspeha U~iteqskom trudu, Cela muka wegova Ostade zaludu. Ni{ta vi{e ne nau~i Pa~urlija ta, Nego {to je i pre znala. Ga, ga, ga, ga, ga!
Jovan Jovanovi} Zmaj

skamija ‡ {kolska klupa iz starih vremena

Na osnovu sadr`aja ove pesme napi{i pri~u koja }e se tako|e zvati „Pa~ja {kola¤.
19

Re~i sa sli~nim zna~ewem
Nije nego
Jedan u~enik i jedan |ak, jedan nosio vre}u, drugi nosio xak. Bila je tama, bio je mrak, jedan je bio sna`an, a drugi jak.
Ko je nosio vre}u, a ko xak? Ko je bio sna`an, a ko jak? Podvuci istom bojom re~i sa sli~nim zna~ewem. Prona|i u sijalici re~i koje imaju sli~no zna~ewe. Napi{i re~i koje imaj u sli~no zna~ewe: ku~e – ________ drum – ________ Re{i rebus. kazati – ________ zamrznut – ________

_________—_________
Pove`i re~i koje imaj u sli~no zna~ewe. tata galama idem radostan buka razli~ito kazao rekao druga~ije hodam veseo otac

20

{ija

pero naliv brz dar sat mio d poklon penk rag alo vrat ~aso hitar vnik

hitar — brz _________—_________ _________—_________ _________—_________ _________—_________ _________–_________

Pas i ma~ka
Petja je imao vodene boje, a @ewa drvene. Petja je naslikao psa i wegovu ku}icu, a @ewa je nacrtala ma~ku i veliko drvo. Petjin pas spazi ma~ku, zalaja i poj uri je. Ma~ka sko~i na drvo. @ewa re~e: — Ba{ dobro {to sam nacrtala to drvo!
L. Filipova

Ilustruj ovu pri~u.

21

Seti se {ta smo nau~ili…
@aba ~ita novine Sedi `aba sama na listu lokvawa: od `arkoga sunca {titom se zaklawa. Da novine ~ita, to vam slika ka`e, al’ ne mo`’ da na|e {to joj o~i tra`e. Znate ve} o ~emu `abe brigu vode: ho}e li se skoro odseliti rode.
Jovan Jovanovi} Zmaj

stih strofa pesma

Pas i ma~ka Petja je imao vodene boje, a @ewa drvene. Petja je naslikao psa i wegovu ku}icu, a @ewa je nacrtala ma~ku i veliko drvo. Petjin pas spazi ma~ku, zalaja i pojuri je. Ma~ka sko~i na drvo. @ewa re~e: — Ba{ dobro {to sam nacrtala to drvo!
L. Filipova

Pri~a
• Glavni lik u pri~i • Mesto radwe u pri~i • Vreme radwe u pri~i

Re~i sa suprotnim zna~ewem

Re~i sa sli~nim zna~ewem

mali
22

veliki

sat

~asovnik

2. Igra

Igra
Potreban ti je komad krede da kredom nacrta{ krug. Potreban je i jedan tvoj drug koji se zove Mi}a. Podigni jednu nogu, a na drugu usko~i u krug. To isto da uradi i onaj tvoj drug koji se zove Mi}a. Onda ramenom u rame tup i ramenom u rame bup. Sve dok ne izbaci iz kruga on tebe ili ti onog svog druga ako se on zove Mi}a. Za{to ba{ mora da bude Mi}a? Ne mora. Igra se zove: boj petli}a.
Arsen Dikli}

Odigraj igru Boj petli}a s drugom ili drugaricom. Opi{i svoju omiqenu igru. Napi{i nazive igara koje voli{ da igra{.

24

Kroja~ica i makaze
Ostala je Jasna sama kod ku}e. U fioci stola na{la je makaze i odmah rekla: – Igra}u se kroja~ice. Prvo je Jasna sekla hartij u, zatim jedno par~e krpe, a onda je po~ela da secka svoju haqinicu. A kad je do{la mama, Jasna je odmah rekla: – Mamice, ne}u vi{e da se igram kroja~ice. – Ne}e{ vi{e da se igra{ kroja~ice?! A za{to? – Zato {to su makaze nevaqale. Ja sam se wima lepo igrala kroja~ice, a onda su se one posva|ale sa mnom, sko~ile na moju haqinicu i {tric, {tric ... isekle je.
Dragan Luki}

Sigurno ti se nekada dogodilo da napravi{ {tetu u igri. Napi{i kako je to bilo.

Ove dve zagonetke imaj u isto re{ewe. ^ik pogodi koje! Dva brata, jedan pupak. Zeva li zeva, a jezik nema.
25

Ne}e uvek da bude prvi
MAMA: Decoooo! Do|ite! SIN: Molim, mama? K]I: Evo me, mama! MAMA: Ko }e od vas dvoje da poli`e iz ~inije fil za tortu {to sam pravila? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! K]I: Uvek si ti prvi! SIN: U! Pa vikni ti prva. Ko je prvi, taj je pobednik. MAMA: Dobro, dobro! Ne sva|ajte se! Ko }e da pojede ovu polovinu pomoranxe {to mi je ostala od torte? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! K]I: Opet on! – Ne}u! – Za{to uvek on? SIN: Odmah kuka{, k ô da sam ti ja kriv {to sporo vi~e{! MAMA: Dobro, a ko }e da ode u podrum za drva? ( Ti{ina.) [ta je sad? (Ti{ina.) [ta je, Milice? (Ti{ina.) [ta je, Vlado? SIN: Ne}u da Milica ka`e da uvek ja prvi vi~em... Eto, pu{tam joj neka i ona jednom bude prva, nisam ja toliko brbqiv. Ovaj tekst je napisan tako da se po wemu mo`e glumiti. Re~i u zagradi pokazuju glumcima kako treba da se pona{aju.
Napravite malo pozori{te u odeqewu i odglumite ovaj tekst.
Aleksandar Popovi}

Lica u ovom tekstu su: ________, ________ i ________. [ta misli{, kako se pona{ao sin u ovoj pri~i? Napi{i za{to tako misli{.

26

Mati
Labudi}i mali Jo{ ne mogu znati Koliko im vredi Wina dobra mati. Ona brigu brine. Bdi o wima svima. Kraj sebe ih vodi, Na le|a ih prima. No}u ih pokriva Perjem svojih krila Da joj ne ozebe Porodica mila. Kad ih kogod dirne, Ne zna {ta je {ala, Ta za wih bi mati Glavu svoju dala. Materina qubav Nije prazna bajka – Vi bar, deco, premi{qajte [ta vam vredi majka.
Jovan Jovanovi} Zmaj

Baka i oni drugi
Strina te voli kad je slu{a{ a stric te voli kad si vredan deda te voli kad u sportu postigne{ uspeh izvanredan ujna te voli kad si miran i kad se ni s kim ne potu~e{ ujak te voli kad se okupa{ i kad se posle lepo obu~e{ tetka te voli kad si u~tiv te~a kad u~i{ dobro u {koli jedino baka ne tra`i ni{ta baka te voli jer te voli.
Vlada Stojiqkovi}

Ko tebe voli? Opi{i tu qubav.
u~tiv ‡ pristojan; lepo vaspitan

Kako mama brine o labudi}ima? [ta sve ona radi? Kako jo{ mame na ovom svetu brinu o svojoj deci?
27

Pisawe velikog slova
Ja sam Neda Doki}. @ivim u Beogradu. Moja mama se zove Qiqa, a tata Qubi{a. Imam brata Zorana. U subotu smo slavili Zoranov ro|endan. Do{li su nam tetka Mira i te~a Miroslav iz Ni{a. Ja sam se igrala sa sestrom od tetke Tawom.
Napi{i svoje ime i prezime i naziv mesta u kojem `ivi{.

Veliko slovo pi{emo: • na po~etku re~enice, • kad pi{emo ime i prezime, • kad pi{emo ime naseqa. Kada se potpisuje{, prvo napi{i svoje ime, a onda prezime. Vuk Karaxi} Prokupqe Srbija Dunav Marko Mari} Zlatibor Bajina Ba{ta

Napi{i imena i prezimena nekih svojih drugova i drugarica.

Napi{i nazive nekih mesta koja si posetio.
28

^etiri devoj~ice
Ide mama ulicom i vodi ~etiri devoj~ice. Mama ka`e: – Kupi}u jednu ta{nu. ^etiri devoj~ice ka`u: – I ~etiri ta{nice! I ~etiri ta{nice! Mama ka`e: – Kupi}u jedan veliki ~e{aq. ^etiri devoj~ice ka`u: – I ~etiri ~e{qi}a! I ~etiri ~e{qi}a! Mama ka`e: – Kupi}u jednu veliku maramu. ^etiri devoj~ice ka`u: – I ~etiri male marame! I ~etiri male Veveri~in poklon marame! Mama ka`e: [ta, zar ~okoladu? Veverica majka – Kupi}u jednu riba}u ~etku. I to sinu svome? kupila u gradu ^etiri devoj~ice nisu ni{ta rekle... malom sinu svome Da, al’ ~okoladu
Dragan Luki}

jednu ~okoladu.

– s le{nikom, dabome.
Gvido Tartaqa

[ta su devoj~ice tra`ile da mama i wima kupi ? Za{to su }utale kada je mama rekla da }e da kupi ~etku?

[ta misli{, za{to je mama kupila ba{ ~okoladu s le{nicima? Ako `eli{, ilustruj pesmu.
29

Po__tovan__ susede!
Veo__a sa __ zabr__nut zbog pona__awa va __eg __a~ora Vasje koj__ je, po __to su na__ balkon__ spojen__, u __ao u __oj stan gde je uspeo da pokvar __ ko__pjuter. Sada __u ne rade tr__ slova, pa pored najboqe voqe ne __ogu da p __ __e__ svoje pr __~e. B__lo b __ dobro da __to stro`e kazn__te va __eg __a~ora Vasju, te da __u ubudu}e zabran __te da prelaz __ s balkona na balkon. Va__ sused, kw__`evn__k Andrej Usa~ov Napi{i KL ili KR tako da dobije{ re~ koja ne{to zna~i. __ __ ub Pro~itaj pismo, a onda u wemu ispravi gre{ke.
Koja je slova pokvario ma~or Vasja? Za{to je Vasja pokvario ba{ ta slova?

__ __ astavac __ __ iker __ __ evet __ __ ackalica __ __ ov __ __ ovn

__ __ izaqke __ __ ilo __ __ u{ka __ __ una __ __ upa

30

Sa mnom ima neka gre{ka
Sa mnom ima neka gre{ka lice mi se stalno sme{ka he-he Bez razloga i bez veze usta mi se sama keze ho-ho I kad ne}em i kad ho}em moram da se zakiko}em hi-hi Nestrpqiv sam, jedva ~ekam da se malo zacerekam hu-hu Postalo je zbiqa stra{no: smejem se k ô lud na bra{no ha-ha.
Vlada Stojiqkovi}

Prona|i u pesmi re~i koje govore o tome kako se de~ak smeje i prepi{i ih.

_____________ Sme{ka se, _____________ _____________ _____________ _____________

Prona|i u pesmi dve re~i koje nisu pravilno napisane i podvuci ih. Napi{i ih pravilno.

________________, _______________
[ta misli{ o smehu? Da li je zaista stra{no ako se mnogo i ~esto smeje{?

Objasni {ta zna~i izraz Smeje se k ô lud na bra{no .

Napi{i sastav na temu „Bilo mi je sme{no”. Ilustruj ga.
31

Obave{tajne re~enice
Prkosna kru{ka
Pored puta kru{ka `uta n a visokoj stoji grani . obave{tajna Poku{ali mali{ani, p oku{ao mrki meda, poku{ali svi odreda, p re vremena, jo{ za leta, re~enica da je skinu sa drveta . Al' se kru{ka nije dala . Sve je redom obrukala . A na kraju – nije {ala – sa grane je sama pala .
Nikola Jeremi}

Pro~itaj ponovo prvu re~enicu. O ~emu nas ona obave{tava?

Obave{tajnim re~enicama neko nas o ne~emu obave{tava. Na kraju obave{tajne re~enice pi{emo ta~ku.

Kru{ka raste na drvetu. obave{tajna re~enica

• slovo • re~ • re~enica

Napi{i obave{tajne re~enice o tome ko je sve poku{ao da s drveta skine kru{ku. Napi{i nekoliko obave{tajnih re~enica. Sam izaberi o ~emu }e{ nas obavestiti.
32

Apoteka
Mali Sima nagovara Olgu, svoju seku, da otvore zajedno novu apoteku. Olga ima kola~a i raznih bombona. Bolesnik }e biti Sima, apotekar ona. Apoteku smestili na sandu~i} mali: „Po`urite kupci“, Olga robu hvali. Nije dugo ~ekala, evo ide Sima, za tu robu kupaca uvek dosta ima. Prvo zub ga boleo, pa bolovi razni i sve malo-pomalo apoteku prazni. Al' se Olga doseti kud Sima navija, pa mu re~e: „Izvinite, bolesna sam i ja“.
Bogdan Popovi}

Objasni {ta je to apoteka. Ko je u pesmi bio bolesnik, a ko apotekar? [ta su im bili lekovi? Za{to je Olga re{ila da se razboli? Nacrtaj u svesci Siminu i Olginu apoteku. U pesmi Apoteka Olga je bila kobajagi apotekarka, a Sima kobajagi bolestan. [ta si ti u nekoj igri kobajagi bio ?
33

Pri~a o malom prstu
Maloj deci je dosadno. Protiv de~ije dosade izmi{qene su igra~ke. Jedna igra~ka su makaze. Makazama se mogu se}i: kwige, haqine i prsti. Druga igra~ka je ~eki}. ^eki}em se mogu kucati: ekseri, zidovi i tako|e prsti. Tre}a igra~ka su {ibice. [ibicama se mogu izgoreti: haqine, prostirke i opet prsti. Deca su mala, a prsti su najmawi. Bio je tako jednom jedan prst i zvao se \ura. Imao je mnogo bra}e. Jednom su bra}a povela \uru u fioku. \ura je i{ao posledwi i prikle{tio je nokat. Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vru}e. I \ura se ispekao. Tre}i put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a \ura se izbo.
34

\uro, \uro, nisi ti vaqda najgori prst?! Jeste! Kad treba da se ~a~ka nos – hajde ti, \uro. Kad treba u hladnu vodu – guraj \uru. A kad treba zamo~iti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi prsti, a ne \ura. Tog \uru imaju sva deca. To je onaj peti, najmawi.
Du{an Radovi}

Koje su igra~ke izmi{qene protiv de~je dosade? [ta se \uri dogodi kad ga bra}a negde povedu? Koje jo{ poslove obavqa \ura? Pove`i naziv sa odgovaraju}im prstom.

Prsti
Prvi prst je palac pravi radoznalac. Drugi pravo ka`e i nikad ne la`e. A sredwi je tre}i – on je ponajve}i. ^etvrti – domali prstenom se hvali. A mali} je najmawi, najslabiji, najtawi. ^emu tebi slu`i \ura, a ~emu ostali prsti?

mali prst domali prst palac

sredwi prst

Re{i zagonetku.

ka`iprst

Pet grana sa suprotnih strana dobro se sla`u i poma`u.
Stanka Salonski

35

Upitne re~enice
Pitawe
Pita Bata ma~ka: – Zna{ li {ta je ta~ka ? A ma~ak mu `ut, namrgo|en, qut, repom dao znak da on nije |ak.
Tihomir Prodanovi}

upitna re~enica

Pro~itaj ponovo uokvirenu re~enicu. Bata je tom re~enicom pitao ne{to svog ma~ka.

Re~enice kojima ne{to pitamo nazivamo upitnim re~enicama. Na kraju upitne re~enice pi{emo upitnik (?).
Postavi nekoliko pitawa Batinom ma~ku.

Pitam se, pitam se...
Da li se ka`e 9 i 5 su 13, ili9 9 i 5 je 13? – Ka`e se 9 i 5 jesu 14. [ta mo`e da padne na vodu, a da se ne pokvasi?
akneS –

Za{to vatrogasac nosi crvene tregere?
undaps en um aD – enolatnap

36

[ta bi `eleo da zna{ o svom najboqem drugu ili drugarici? Postavi im nekoliko pitawa.

Radoznali sused
Pisao neki ~ovek pismo svome prijatequ. Pored wega je sedeo drugi ~ovek. Sve vreme mu je zavirivao preko ramena. ^itao je {ta ovaj pi{e. To je dosadilo ~oveku. On se doseti, pa napisa i ovo: „Oprosti, ne mogu ti daqe pisati. Pored mene sedi nekakav prostak. On stalno zaviruje u ovo {to ti pi{em”. Kad je sused to pro~itao, uvredio se i qutito rekao: „Ti si prostak! Niko ne gleda u to {to pi{e{!”
Narodna pri~a

Kome je ~ovek pisao pismo? [ta je sused za to vreme radio? Kako ga je onaj koji je pisao pismo nadmudrio? Napi{i re~ koja ima sli~no zna~ewe kao re~ sused. ____________________ Napi{i sastav ~iji }e naslov biti „Bio sam radoznao”.
37

Da li mi verujete
Umivao se jedan de~ak svakoga dana bez prestanka, pa su mu u{i rasle, porasle, pa mu je ko`a postala tanka. — Da li mi verujete? Majka je stalno vikala „dosta” al' on je hteo, on je hteo... Umivao se svakog dana pa se odjednom razboleo. — Da li mi verujete? Do{ao jedan lekar strog, pa ka`e: — Tako mi prsluka mog, voda je kriva! Zabrawujem mu da se umiva! — Da li mi verujete?
Du{an Radovi}

[ta se de~aku doga|alo zato {to se svakoga dana umivao? [ta mu je rekla majka? [ta mu je savetovao lekar? Da li veruje{ da je sve ba{ ovako bilo? Za{to?

Podvuci u pesmi upitne re~enice. Prona|i u osmosmerki i zaokru`i re~i: sapun, ~e{aq, voda, kada, pe{kir, {ampon, makaze, tu{. T M H F P X ^ N Z U E U V A A P O N C Q W S A @ A D A G I Z R Z F @ ] N L E U

E [ K

A M O S A

\ M K Q

@ ]
38

X W [

Zapovedne re~enice
Mama ka`e
Po~nem da se umivam, mama ka`e: zapovedna re~enica — Umij se ! Po~nem da se izuvam, mama ka`e: — Izuj se! Kad sednem za sto, mama ka`e: — Sedi! Kad po~nem da jedem, mama ka`e: — Jedi!
Laslo Bla{kovi}

Pro~itaj ponovo uokvirenu re~enicu. [ta je mama zapovedila detetu? Podvuci i ostale re~enice koje na kraj u imaju isti znak.

Kako je mama na lep{i na~in mogla da ka`e detetu {ta `eli? Koje je ~arobne re~i mama mogla da upotrebi?

_______, umij se! _______, izuj se! _______, sedi! _______, jedi! Na kraju zapovednih re~enica pi{emo uzvi~nik (!).
[ta ti sve u~iteqica ili u~iteq govore da uradi{? Napi{i nekoliko zapovednih re~enica koje od wih ~uje{. [ta ti sve govore roditeqi? Napi{i nekoliko wihovih zapovednih re~enica.
39

Seti se {ta smo nau~ili…
Pisawe velikog slova

Do{la nam je u posetu Na|a Luki} iz Kwa`evca.
na po~etku re~enice li~no ime prezime ime naseqa

slovo re~ re~enica

k r u{k a kru{ka Kru{ka je `uta.

Re~enice obave{tajne upitne zapovedne . ? ! Deca se igraju. Ho}e{ li sladoled? Kupi mi ~okoladu!
40

3. Gde

god na|e{ zgodno mesto, tu drvo posadi

Sadi drvo
Gde god na|e{ zgodno mesto, tu drvo posadi! A drvo je blagorodno, pa }e da nagradi. Nagradi}e izobiqem hlada, roda svog. Nagradi}e bilo tebe, bilo brata tvog.
Jovan Jovanovi} Zmaj

Napi{i sastav na temu: Moje omiqeno drvo. U opisivawu omiqenog drveta mogu ti pomo}i slede}a pitawa: • Koje je to drvo? • Gde se ono nalazi? • Kako to drvo izgleda? Opi{i wegovo stablo, grane, li{}e. • Ako drvo ima plodove, opi{i ih. • Kako se brine{ o wemu? • Kada odlazi{ do wega? • [ta tamo radi{? • Za{to voli{ to drvo?

[umar
Kada {uma tu`no je~i, ili kad je ne{to boli, il' kad ima kijavicu, wen {umar je bri`no le~i, jer je iz dna du{e voli kô najboqu drugaricu.
Jablan [umarevi}

Re{i rebus. Objasni {ta zna~i re~ koja je re{ewe ovog rebusa.
42

Kad prole}e do|e
Kad prole}e do|e, sunce svima ne{to lepo pokloni. [umi i livadi nove zelene haqine. Pticama vedro nebo i radosni cvrkut. Leptirima cvetne livade i nova krila. @ivotiwama {iroka poqa i {ume i mnogo hrane. A ~oveku pokloni sve to i mnogo, mnogo radosti. Za{to? Zato {to onda sve `ivo na zemqi po~ne da: gugu~e, zuji, kvoca, klik}e, kukuri~e, kokoda~e, laje, pij u~e, pi{ti, }u}ori, cvr~i, ~avrqa, cvrku}e, {i{ti, peva, {apu}e i tepa... Sunce tada, kao u~iteq, svakome zada neki zadatak. – Ko spava da se probudi. – [to je tmurno da se razvedri. – Ko je zimovao u rupi da proviri. – Ko je gladovao da se najede. – [to je posa|eno da proklija. – [to je na drvetu da prolista. – [to je u jajetu da prokquvi. Kad prole}e do|e, sve naboqe po|e.
Bo`idar Timotijevi}

Podvuci re~i u tekstu koje govore o tome {ta ko po~ne da radi u prole}e. Izaberi vi{e od pet, a mawe od deset podvu~enih re~i. [ta bi voleo da sunce pokloni tebi? Ilustruj.

Re{i zagonetku. Beli zvon~i} iz snega zvoni i javqa zimi da se ukloni.
Stanka Salonski

_______________________
43

Vetar seja~
Vetar duva kao lud, a Nada se smeje, mama ka`e: „On sad svud putem cve}e seje. Dograbio semewe sa livade zelene, raspukao balon~i} `utome masla~ku.

44

Bulkama je oteo sitno crno seme, seje, seje, livade da budu {arene“.

Vetar duva kao lud, a Nada se smeje, neka mu je sre}an put kada cve}e seje.
Mira Ale~kovi}

Svakoj strofi daj naslov i ilustruj je. Napi{i kako sve vetar duva?

fiju~e,________________________________________________________

45

Jesewa pesma
Sve je po{lo naopa~ke za vrapce i ma~ke, kad je jesen oka~ila svoje `ute zna~ke, kad je vetar zapevao novembarske ta~ke... — Pa`wa! Pa`wa! Velika jesewa kupoprodaja! Prodajemo suncobrane – kupujemo ki{obrane! Prodajemo staro li{}e – kupujemo pahuqice. Prodajemo trotinete – kupujemo sanke! Kupujemo {ubare – prodajemo ma{ne!

46

Proda}emo sokne – kupi}emo rukavice. Proda}emo sejalice – kupi}emo grejalice. Proda}emo sladoled – popi}emo ~aj! Jer: Sve je po{lo strmoglavce za ptice i cve}e, kad je sunce odustalo na krov da nam sle}e. Kao da je `uto quto, kao da nas ne}e!
Du{an Radovi}
strmoglavce ‡ naopako, zlo, r|avo

Plavom bojom podvuci ono {to se u jesen prodaje. Crvenom podvuci ono {to se kupuje. Kome je sve u jesen po{lo naopa~ke ? Za{to? Za koga je sve po{lo strmoglavce u jesen? Za{to? [ta misli{, u kom godi{wem dobu }e svima iz pesme biti boqe? Objasni. Koje je tvoje omiqeno godi{we doba? Za{to? Napi{i o tome sastav.
47

Senica i drvo
U mome dvori{tu `ivi drvo. Wegova kapa je zelena i ogromna, a struk mu je uzan i hrapav. Na drvo slete senica. Ona je {arena i vesela i ima malo rumeno oko. Naro~ito se ponosi zlatnim percima koja se kao dukat `ute na wenim krilcima. „[ta ho}e{?“, upita drvo. „Ho}u da se nastanim u tvom hladu“, re~e senica pomirqivo. „Ne mo`e!“, namrgodi se drvo. Senica odlete. Sutradan je padala ki{a. Zatim je sinulo sunce. Posle su odnekud dopuzale gusenice. One su halapqive. Drvo ne mo`e da ih se oslobodi. Jedu gusenice. Grickaju. Kvare kapu drveta. „Upomo}! Senice, upomo}!“, povika drvo. Senica je dobra. ^ula je drvo, pa je doletela i odmah se dala na posao.
48

Kquc! Kquc! Sve je mawe gusenica. [arena senica je o~istila zelenu kapu, posle je o~istila kquni} i {arena perca. Drvo je tada upita: „[to se ne nastani{ kod mene?“ Senica se malo ne}kala, se}aj u}i se kako je nekada bila odbijena. Ali je ipak svila gnezdo na drvetu. Od toga dana `ive slo`no u mome dvori{tu drvo sa zelenom kapom i senica sa zlatnim percima.
Petar Stoki}

Restorani za ptice
Svaku mrvu hleba, koja ti ne treba, daj ptici na grani, gladnu je nahrani. Nek na svakoj grani budu restorani.
Bo`idar Timotijevi}

Podvuci u tekstu upitne re~enice. Kako senica poma`e drvetu? Kako drvo poma`e senici?

Kako, po tvom mi{qewu, izgleda restoran za ptice? Opi{i ga. Nacrtaj restoran za ptice koji si zamislio.

49

Prole}e
Opet kre}e prole}e s pesmom kroz moj kraj. Do|e lasta, do|e roda, za`ubori bistra voda i polete zmaj. Topli dani, sun~ani, izmenili svet. I gle, svuda naokolo, gde je bilo grawe golo, osuo se cvet. Vredne p~ele po~ele da skupqaju med. Snega nema, zima nije, bacili smo bundu, skije – loptin sad je red!
Voja Cari}

Prepi{i iz pesme re~i koje se rimuj u.

________ — ________ ________ — ________ ________ — ________ ________ — ________

________ — ________ ________ — ________ ________ — ________ ________ — ________

Kako sun~ani topli dani mewaj u svet? Napi{i o tome sastav. Ilustruj deo pesme koji ti se najvi{e dopada.

50

Qubi~ica
Qubi~ice, lepotice, digni glavu iz travice! Lepa ti je boja plava i krunica mirisava. Podigni se, ne stidi se!
Stanko Rakita

Podvuci zapovedne re~enice iz ove pesme i prepi{i ih. Koje godi{we doba najavquje qubi~ica? Koji jo{ cvet najavquje to godi{we doba? Nacrtaj buket od cvetova koji najavquj u prole}e.

51

Ko je kriv
Upitala baba unuku: – Za{to ti je tako prqava keceqa? – To su jagode krive, bako. Stavila sam ih u xep, a one su mi uprqale kecequ. – Za{to su ti prqava kolena i ruke? – To je Azorka kriva! Provukla se ispod tarabe i po~ela da laje na mene: „Av, av! Provuci se ispod tarabe!“ I ja sam se provukla. – A za{to si tako razbaru{ena? – To je vetar kriv, bako. Tr~ala sam, a on je j urio za mnom. Sakrila sam se pod grmom, a on me i tamo na{ao. Podvukla sam se pod stepenice, ali me je i tamo otkrio. Ja nimalo nisam kriva! A po va{em mi{qewu, deco, ko je svemu kriv?
L. Vladesku

Prona|i re~i koje se krij u u keceqama.

S P A

T E V R A

O J E GA D

Razmisli i napi{i ko je svemu kriv. Objasni.
52

Napi{i sastav sa naslovom „Jedan moj nesta{luk”. Pitawa koja ti mogu pomo}i u pisawu: 9• Kada se to dogodilo? • Gde se dogodilo? • Ko je sve u tome u~estvovao? • Kako si se ose}ao ti, a kako ostali u~esnici?

Slikovnica
Na livadi na{oj kada do|u laste, od cve}a i trava slikovnica raste. Slikovnica divna od zvon~i}a plava, ogwice, masla~ka i vi`qastih trava. U wenome krilu prepelica spava, praporcima rose no} je ulep{ava. Svakoga je jutra vetri} prelistava.
Mom~ilo Te{i}

[ta je u ovoj pesmi slikovnica? Napi{i re~i iz pesme koje pokazuj u {ta se sve u slikovnici nalazi. Nacrtaj jednu stranu te slikovnice.
53

Re~i sa umawenim zna~ewem
Mali `ivot
Dok neko PIJE ja pijuckam. Dok neko GRIZE ja samo grickam. I tako malo, sitno `ivuckam.
Du{an Radovi}

Dok neko PEVA ja pevuckam...

Re~ {oqica ozna~ava malu {oqu. To je re~ sa umawenim zna~ewem.
Odgovori na pitawa.

[ta pije{? _________________ [ta pijucka{? _________________ [ta grize{? _________________ [ta gricka{? _________________ [ta peva{? _________________ [ta pevucka{? _________________
54

Ja sam ~udo video
Pu` se s bikom tu~e, Koza kola vu~e, Mrav brkove su~e, Kow na grani spava, Zec put preorava, Muva tovar nosi, Vuk na putu prosi, Roda `abu slu`i, Mi{ se s ma~kom dru`i.
[aqiva narodna pesma

Koje bi ~udo ti voleo da vidi{? Opi{i ga. Napi{i re~i sa umawenim zna~ewem:

pu` koza mrav kow zec

— — — — —

pu`i} ____________ ____________ ____________ ____________

muva roda `aba mi{ krava

— — — — —

____________ ____________ ____________ ____________ ____________
55

Ptica i drvo
Spustila se ptica na drvo, zacvrkutala ne{to i uskoro odletela. ^ekalo je drvo pticu i razmi{qalo kad }e se ptica vratiti i dopevati svoj u pesmu. Ali, ptice nije bilo. Me|utim, posle nekog vremena ptica je ponovo doletela i zacvrkutala. I sutradan je do{la nose}i u kqunu slamku.
Nepoznat autor

Smisli i napi{i {ta se dogodilo posle. Zaokru`i na crte`u sve ono {to ptica koristi kad pravi gnezdo. Pro~itaj {ta pi{e u pletenici.

56

Zanimqivosti
Da li zna{ da...
Iz kwige Tatjane Rodi} S decom oko sveta, 2. deo, Kreativni centar , Beograd 2006

Staro hrastovo drvo mo`e da obezbedi hranu, skloni{te i hlad za mnogo razli~itih `ivotiwa, od kojih su najbrojniji insekti. Hrast pustiwak je vrsta drveta koja na povr{ini stabla ima za{titni sloj – plutu. Taj sloj mo`e se pa`qivo skidati svakih deset godina. Portugalija je najve}i proizvo|a~ plute na svetu. Od plute se prave razli~iti predmeti. Zmija od zapu{a~a Potrebno je sedam ili vi{e zapu{a~a od plute, konac, igla. Nani`ite zapu{a~e na konac (neka vam neko stariji pomogne ), a na prvom zapu{a~u nacrtajte zmijine o~i i usta ili ih nacrtajte na papiru. Isecite ih i zalepite na zapu{a~.
Prona|i i pro~itaj jo{ neku zanimqivost o biqkama i `ivotiwama.
57

Crtanka
Daj mi dve-tri ~iste hartije al’ iste i jednu olovku da nacrtam plovku. Daj mi `utu boj u da obojim proju pa }u wome zatim Sunce da pozlatim. I plava mi treba za komadi} neba ona }e da doda vodu radi broda. Daj mi posle plave zelenu zbog trave i zbog skoro trista na drvetu lista. Sad crvenu novu zbog crepa na krovu i zbog jednog lica i zbog lubenica. Daj mi boju belu zbog cveta za p~elu a i posle wega zbog dve grudve snega. Daj mi boju crnu da nacrtam srnu da obojim ma~ku da udarim ta~ku.
Stevan Rai~kovi}

58

Svaka strofa u pesmi Crtanka ima po ____ stiha. Podvuci u pesmi re~i koje se rimuj u. Odgovori na pitawa o tome {ta ko radi na livadi.

Ko ska~e? __________________________________________________________ Ko leti? __________________________________________________________ Ko mili? __________________________________________________________ Ko peva? __________________________________________________________ [ta se zeleni? _____________________________________________________ [ta miri{e? _______________________________________________________
Izaberi i zaokru`i u pesmi ~etiri strofe koje ti se najvi{e dopadaj u. Ilustruj ih.

59

Re~i sa uve}anim zna~ewem
I od ve}eg ima ve}e, i od ja~eg ima ja~e.
ku}ica pti~ica

ku}a

ptica

ku}erina

pti~urina

Re~ ku}erina ozna~ava veliku ku}u. To je re~ sa uve}anim zna~ewem.
60

Kakva treba da je glava za pojedina znawa
Za mala znawa potrebna je glava mala i jo{ mawa. Za znawa ve}a i glava treba da je ne{to ve}a. Za najve}a znawa dovoqna je glava koju ima Vawa.
Bo`idar Timotijevi}

Zaokru`i re~i iz ran~ine koje imaju uve}ano zna~ewe.

sun|er~ina olovka prozor~ina {umetina planina kamen~ina kamion~i} {umica `aba avion `abetina nogetina planin~ina kamion~ina slon

[ta misli{, kakva treba da bude glava za najve}a znawa?
61

Seti se {ta smo nau~ili…
Koje se re~i rimuj u? Pove`i re~i sa slikom onako kako je zapo~eto.

red svet prvo bela voda ta~ka
Vrabac je mali da peva, zato cvrku}e! Vrabac je sitan da ska~e, zato skaku}e!
Du{an Radovi}
umawenim i

Re~i sa

uve}anim zna~ewem

pti~ica 62

ptica

pti~urina

4. Prijateq

se u nevoqi poznaje

Golub i p~ela
Jednog letweg dana po{la je p~ela na potok da se napije vode. Sletela je na jedan kamen i po~ela da pije. Omakla se s kamena, pala u vodu i po~ela da se davi. To je video golub s grane. Otkinuo je kqunom jedan list s drveta i bacio ga p~eli. P~ela se popela na list, krila su joj se osu{ila i ona je odletela. Drugog dana do{ao je lovac u {umu. Opazio je goluba na grani, pa nani{anio pu{kom na wega. Videla to p~ela i sletela lovcu na ruku. Boje}i se da ga p~ela ne ujede, lovac je mahnuo rukom i golub je odleteo.
Narodna pri~a

Pogledaj slike i naslove. Razmisli o tome kako treba da budu pore|ani. Upi{i u kru`i}e brojeve (1, 2, 3, 4) po redosledu doga|aja. Naslove po redu prepi{i u svesku.

Golub u nevoqi

Ko dobro ~ini, dobrim mu se vra}a

P~ela u nevoqi

Objasni {ta zna~i kad ka`emo: Prijateq se u nevoqi poznaje. Kako je golub pomogao p~eli? Kako je p~ela pomogla golubu? Prepri~aj pri~u Golub i p~ela .
64

Golub poma`e p~eli

Razumqiva pesma
o id e , k a l Po a sr vq
s m o ta g.

Pri~aju po svetu Kako je pu` spor A nemaju pojma Da je mudar stvor [to da pu{ta korak I proliva znoj [to da `uri ku}i Kad je ve} u woj
Dragomir \or|evi}

svi

m a je d r a e brn i

Na{ô Jova ku}icu
Na{ô Jova ku}icu, uvukô se pod krov. Otud viri vi~u}i: „Sad sam ja garov!“ „Ko mi pri|e, uje{}u ga“, tako preti Jova. Al' se niko ne boji od novog garova.
Jovan Jovanovi} Zmaj

g,

za sob o t ra

Za{to je pu` mudar stvor? Da li zna{ jo{ neke `ivotiwe koje svoju ku}u nose sa sobom? Objasni {ta zna~i re~enica: Svoja ku}ica, svoja slobodica .

Sigurno si nekada u igri pravio ku}icu. Kako je izgledala? Opi{i je.
65

Car i skitnica
Lica: CAR, SKITNICA, STRA@AR i jo{ mnogo stra`ara. (Doga|a se u dvorcu. Car sedi na stolici za quqawe i quqa se. ) STRA@AR: Presvetli care, uhvatili smo jednu skitnicu koji je prelazio preko va{e carske livade. CAR: Dovedite ga. (Stra`ari uvode skitnicu.) STRA@AR: Evo ga, care, to je skitnica. CAR (skitnici): Ko si ti i {ta nosi{ ispod kabanice? SKITNICA: Ja sam putuj u}i svira~, presvetli care. Ovo je moja frula. (Pokazuje frulu.) CAR: Koje{ta! Kakav svira~, kakva frula! Ko ima koristi od toga? SKITNICA: Pa, presvetli care, ima. Qudi se vesele, `ene se raduj u, deca se zadovoqno smej u kada ~uju prijatnu muziku.
66

CAR: Koje{ta! Kakva muzika, kakva radost! SKITNICA: Radost, presvetli care! ^ovek mora da se smeje i da se raduje da bi bio sre}an. CAR: Koje{ta! Kakva sre}a! [ta je to? I zar ta {upqa stvar sa rupicama vredi ne{to?!

SKITNICA: Vredi, presvetli care! Ova frula je ~arobna. Ona vredi vi{e nego dvorac, vi{e nego imawe... CAR: Koje{ta! Vi{e nego dvorac!... Je li ta frula od zlata? SKITNICA: Ne, nije. CAR: Je li od srebra? SKITNICA: Ne, nije. CAR: Je li od slonove kosti? SKITNICA: Ne, nije. CAR: Kako je onda ~arobna? SKITNICA: Tako, presvetli care: onaj koji je nosi i svira u wu — slobodan je. On donosi i drugima lepotu: srne i divqi kowi pozdravqaj u ga kada pro|e {umom i svaka livada kojom svira~ kora~a lep{a je od carske. CAR: Koje{ta! Izbacite prostaka napoqe!

(Skitnica prinosi frulu usnama i po~iwe da svira. Mnogo stra`ara ulazi i umesto skitnice dohvate cara i, zajedno sa stolicom, izguraju ga napoqe, uz vesele uzvike. Zatim se vra}aju, posedaju ukrug oko skitnice i slu{aju wegovu svirku na fruli. )

Zavesa
Laza Lazi}

Obi~nom olovkom podvuci u tekstu one re~i koje govore o tome {ta glumci treba da rade. Crvenom bojom podvuci jednu obave{tajnu re~enicu. Zelenom podvuci jednu upitnu re~enicu. Plavom podvuci jednu zapovednu re~enicu. Podelite uloge u odeqewu i ~itajte tekst po ulogama.
67

Lisica i gavran
Gavran je negde na{ao pove}i komad sira i, stoje}i na grani drveta, dr`ao je ~vrsto sir u kqunu. Lisica to opazi i po{to se privukla drvetu, po~e da hvali gavrana. — Ti si veoma lepa ptica – re~e ona – i ima{ prekrasno perje! Niko na svetu ne bi bio tako savr{en kao ti, samo kada bi umeo da peva{! Ovo je basna. Basne su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi.
Kako je lisica hvalila gavrana? [ta je lisica navela kao jedini gavranov nedostatak? Kako se gavran ose}ao zbog toga? [ta je uradio? Sigurno te je nekada neko nadmudrio kao lisica gavrana. Kako je to bilo? Kako si se tada ose}ao?
68

Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kqun i zagrakta. Sir mu ispade iz kquna, lisica zgrabi plen i pobe`e. — E, moj gavrane – mislila je ona ima{ ti i sjaja i glasa, ali nema{ pameti.
Narodna basna

Napi{i jo{ neke osobine: lisice gavrana

_______________ lukava _______________ _______________

_______________ naivan _______________ _______________

Slavujak
Lepo peva slavujak u zelenoj {umici, na tananoj gran~ici. Otud idu tri lovca da streqaju slavuja. On se wima molio: „Nemojte me streqati, ja }u vama pevati u zelenoj ba{tici, na rumenoj ru`ici!“ Uhvati{e tri lovca i odne{e slavuja, metnu{e ga u dvore da im drage veseli. Ne}e slavuj da peva, nego ho}e da jada. Odne{e ga tri lovca i pusti{e u luge. Stade slavuj pevati: „Te{ko drugu bez druga i slavuju bez luga!“
Narodna pesma

Gde je slavuj pevao? Kako se ose}ao? Za{to slavuj nije hteo da peva dok je bio zarobqen? Objasni {ta zna~e stihovi: Te{ko drugu bez druga i slavuju bez luga. Podvuci i prepi{i iz teksta re~i sa umawenim zna~ewem. Pored svake napi{i re~ sa uve}anim zna~ewem. slavujak — slavuj~ina _________________ — _________________ _________________ — _________________ _________________ — _________________ _________________ — _________________
69

Deda i repa
Poseja deda repu. Izrasla repa golema, pregolema. Stane deda repu iz zemqe ~upati – povuci, potegni, i{~upati ne mo`e. Pozove deda u pomo} babu. Baba za dedu, deda za repu – povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove baba u pomo} unuku. Unuka za babu, baba za dedu, deda za repu – povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove unuka u pomo} kucu. Kuca za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu – povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove kuca u pomo} macu. Maca za kucu, kuca za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu – povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove maca u pomo} mi{a. Mi{ za macu, maca za kucu, kuca za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu – povuci, potegni, i{~upaju repu.
Ruska narodna pri~a

Za{to deda nije mogao sam da i{~upa repu? Ko je koga pozvao u pomo}?

deda — ________, baba — ________, ________ — kucu, kuca — ________, ________ — mi{a.
[ta je od ovoga zaista moglo da se dogodi? [ta nije? Seti se ne~ega {to nisi mogao da uradi{ sam. Ko ti je tada pomogao? Kako?

70

Dva druga
I{la {umom dva druga, a pred wih isko~i medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ni{ta mu drugo ne ostade – baci se na zemqu i pretvara{e se da je mrtav. Medved pri|e i po~e da ga wu{i, a ovaj prestade da di{e. Medved mu owu{i lice, pomisli da je mrtav, pa ode. Kad se medved udaqio, onaj drug si|e s drveta i stade se smejati: „Deder, reci mi {ta ti je medved {aputao na uho?“ „Rekao mi je da su lo{i oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove.“
Lav Tolstoj

[ta su u~inila dva druga kada je pred wih isko~io medved? Kako se pona{ao medved kada je pri{ao ~oveku koji je le`ao? [ta zna~i re~enica: Lo{i su oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove? Podvuci upitnu re~enicu u tekstu. Napi{i kako bi ti postupio da si se na{ao u sli~noj situaciji.
71

R|ava {ala
Bilo jedno ~oban~e. Ono je mislilo da sme lagati u {ali, pa stane jednom vikati: „Vuci! Vuci! Pomagajte, qudi!” Kad su mu drugi ~obani dotr~ali u pomo}, ono im se smejalo kako ih je prevarilo. Jedanput zaista do|u vuci, a ono opet stade vikati: „Vuci! Vuci! Pomagajte, qudi!” Ali mu sad ~obani nisu do{li u pomo} jer su mislili da ih opet vara. Vuci mu napadnu ovce i mnoge pokoqu. Ko jedanput sla`e, drugi put mu se ne veruje.
Narodna pri~a
r|av ‡ lo{ ~oban~e ‡ osoba koja ~uva stoku

Prepri~aj pri~u R|ava {ala. Zaokru`i ov~icu ispred poslovice koja odgovara ovoj pri~i. Lepa re~ gvozdena vrata otvara. La`ovu ne veruju ni kada istinu govori.

Napi{i sastav na temu „Jednom sam se i ja r|avo na{alio”.
72

Dva jarca
Preko dubokog potoka namestili qudi brvno. Srela se na brvnu dva jarca. – Skloni se! — viknu jedan. – Skloni se ti, ja ne}u! — re~e drugi. – E, da vidimo ko }e se skloniti! – re~e prvi i savi rogove spreman na bitku. I drugi se isto tako narogu{i. Grunu{e rogovima jedan drugoga i oba pado{e u vodu.
Narodna pri~a

Dve koze
Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze be{e stena uspravna kao zid. Ispod wih duboka provalija. Zamisli{e se koze: {ta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza le`e i opru`i se po zemqi, a druga pa`qivo pre|e preko we. Tako obe odo{e `ive i zdrave svojim putem.
Dositej Obradovi}

Jarci i koze imali su sli~an problem. Ko ga je pametnije re{io? Za{to tako misli{? Po ~emu su sli~ne ove dve basne? Po ~emu su razli~ite? Izaberi temu o kojoj `eli{ da pi{e{. Jednom sam bio/bila tvrdoglav/tvrdoglava Jednom sam pametno postupio/postupila
73

Guske

Tekst: Gvido Tartaqa

Jedna guska rekla drugoj guski da je guska. Jesi guska i ponavqam: guska.

Naquti se druga guska. Woj da jedna guska ka`e da je guska?! I viknu prvoj guski: Gusko! Zar ti, jedna guska, da meni ka`e{ – guska?

A prva opet: Jesi! Ba{ si guska, guska, guska. Tako su se raspravqale sve do no}i kasne, jer guske me|u sobom te{ko se objasne.

Ovo je strip.
Objasni {ta je sve sme{no u ovom stripu. Napi{i sastav na temu „Posva|ao/posva|ala sam se”.
74

Brodi}
Po{li da {etaju @abica, Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara. I{li, i{li – i do{li do bare. „Hajde da se kupamo!“, re~e @abica i sko~i u vodu. „Mi ne umemo da plivamo“, reko{e Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara. „Kreke-he-he! Kreke-he-he!“, nasmeja se @abica. „A {ta onda umete?“ Uvredili se Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara, pa su se zamislili. Mislili – mislili, pa smislili. Ode Pile i donese listi}. Mi{i} – orahovu qusku. Mrav dovu~e slamku. A Bubamara – kon~i}. I otpo~e rad: u qusku udenu{e slamku, kon~i}em priveza{e listi} – i napravi{e brodi}! Gurnu{e brodi} u vodu. U{li svi u brodi} i otplovili! @abica virnu iz vode da se opet nasmeje, ali je brodi} ve} daleko otplovio … nije mogla da ga stigne!
Napisao: Vladimir Sutejev, prevod s ruskog: Vera Kusicki i Petar Antonovi}

Za{to su se uvredili Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara? Od ~ega su napravili brod? U ~emu je `aba pogre{ila? [ta misli{, kako se ose}ala na kraj u pri~e? Prepri~aj pri~u Brodi}. Smisli druga~iji kraj.
75

Jabuka
Na brdu je raslo drvo. Na wemu je visila rumena jabuka. Nai{ao je lopov. Popeo se na drvo i kad je hteo da dohvati jabuku, grana se zatresla i jabuka je rekla: – Nisam ja za tebe. Otkinula se, pala na zemqu i po~ela da se kotrqa nizbrdo. S proplanka su jabuku videli ~obani. – Gle, lepe jabuke! Nastala je sva|a oko toga ko j u je prvi ugledao. Svi potr~e prema woj. A jabuka re~e: – Nisam za vas. Skrene naglo i otkotrqa se daqe. Kotrqala se tako jabuka, kotrqala i nai{la na dva putnika. Videli je i jedan i drugi, i pomislili: „Lepe li jabuke! Uze}u je, ali da ne vidi moj saputnik!“ A jabuka re~e: – Nisam za vas. Skrene i otkotrqa se daqe preko livade. Na livadi je spavao de~ak,
76

a devoj~ica je sedela pokraj wega. Ugledala je jabuku i rekla: – O divne li jabuke! Probudi}u brata, pa }emo je zajedno pojesti. A jabuka se nasme{ila: – Ja sam za vas. I dokotrqala se devoj~ici u krilo.
Dragan Luki}

Pa`qivo pogledaj sli~ice — detaqe sa gorwe slike. Prona|i ih na gorwoj slici. Ispod svakog detaqa napi{i koga ili {ta on predstavqa.

Objasni za{to je jabuka lopovu, ~obanima i putnicima rekla: Nisam ja za vas . Za{to je jabuka htela da ostane kod devoj~ice u krilu?
77

Seti se {ta smo nau~ili…
Pove`i pri~u sa odgovaraju}om poslovicom. Lisica i gavran R|ava {ala Golub i p~ela Prijateq se u nevoqi poznaje. Mudrog je te{ko prevariti. La`ovu ne veruju ni kada istinu govori.

Pove`i slike junaka iz pri~a s naslovom pri~e.

Deda i repa

Brodi}

Golub i p~ela

Lisica i gavran

78

5. Pri~am

ti pri~u

Tri lovca
Bila tri lovca, dvojica nisu imala oru`je, a tre}i je bio bez pu{ke. Po|u oni jednom u lov i krenu tri zeca. Dva zeca uteko{e, a tre}eg nisu ubili. Onoga {to nisu ubili, uzmu i ponesu ku}i. Do|u pred jednu ku}u koja nije imala ni zidova ni temeqa ni krova. Pozovu doma}ina, koji nije bio tu, i reko{e: – Daj nam nekakav lonac da skuvamo zeca. Doma}in re~e: – Imam tri lonca. Dva su razbijena, a tre}i nema dna. – Ba{ dobro! – reko{e lovci. Uzmu onaj lonac {to nije imao dna i u wemu skuvaj u zeca kojeg nisu ubili, slatko se najedu i odu.
[aqiva narodna pri~a

Ovo je jedna {aqiva re~enica:

Slane kru{ke rastu u bakinom hodniku. Smisli i napi{i tri {aqive re~enice.

Da li su lovci pojeli zeca? Za{to tako misli{? [ta je u ovoj pri~i {aqivo?
80

Prona|i u tekstu gre{ke. Prepi{i ga ispravno. Gledala sam kako se pe~e hleb u mesari. Bila sam sva crna od bra{na. Mama je morala sun|erom da mi o~etka odelo. Donela mi je ~a{u punu slatkog hleba. Polako sam pij uckala i gledala film. Ubrzo mi se prispavalo jer je film bio qubazan.

Sun~ev pjeva~
U topli letwi dan sjedi cvr~ak na ulazu svoje tamne rupe, svoje drage ku}ice, i pjeva svoju beskrajnu sun~anu pjesmu. Pjeva cvr~ak o tome kako se u rano svitawe, puno jutarwe rumeni, bude ptice i cvrkutawem do~ekuju sunce, pjeva o podnevu kad zlatna p{enica {umi i vrapci se sva|aju u zelenim kro{wama, o svje`em ve~eru kad cvjetovi {ire krunice i o~ekuju rosu. Pri~a cvr~ak u pjesmi i to kako se mrav znoji vuku}i slamku mnogo puta ve}u od sebe, i to kako je ju~e jedna stra{no velika gove|a noga stala upravo ispred wegove rupe, a on je pobjegao duboko pod zemqu i srce mu je bilo mawe od makova zrna. Pored cvr~kove rupe wegov susjed, zlovoqni srditi hr~ak, nezadovoqan gun|a: – Pjevaj samo, pjevaj, lakomislena glavo, presje{}e ti brzo tvoja pjesma. Zar ne vidi{ kako se crni oblaci di`u iznad planine. – Hej, hej, cvrk-cvrk, oblaci }e se razi}i i opet }e biti sunca – pjevaj u}i mu odgovara cvr~ak. – Zbiqa, zbiqa, je li to istina? – pripita{e ga sa grane vrapci, upla{eni od nepogode. – Hm, kakva istina! – qutito im odgovori hr~ak. – Naletje}e takva oluja
81

koja }e bestraga odnijeti sve `ito s poqa i ja }u onda ~itavu zimu gladovati. A i vi ne}ete boqe pro}i, prokleti kradqivci. Pokupiste svu p{enicu, pa meni ba{ ni{ta ne}e ostati. – Hej, hej, poslije oluje sunce uvijek veselije sija i nebo postaje qep{e od modrih razli~aka u poqu – pjeva cvr~ak. – Gle, modrih razli~aka! Kakva mi je to qepota u tim tvojim razli~cima, kad se oni ne jedu?! Zar je lijepo ono {to se ne mo`e pojesti? – gun|a hr~ak. – Hvala ti, mali moj prijatequ – slete do cvr~kove rupe jedna bri`na grlica – hvala ti {to me hrabri{ lijepim vremenom, jer djeca su mi jo{ mlada, pa se bojim da ne nastradaj u u oluji. Dok su oni tako razgovarali, oblak ve} bije{e zaklonio sunce. Sijevnu prva zelenkasta stra{na muwa. – Eto, ka`em ti ja – zakuka hr~ak – udari}e takve bujice i poplave, koje }e uni{titi sve {to se nalazi u poqu. A voda }e prodrijeti u moj u rupu,
82

ovla`i}e `ito koje sam qetos ukra... hm, ovaj ... skupio, i ono }e jo{ prije zime istrunuti... Jao, jao, propa{}e onda cio svijet. – Kakve bujice, kakve poplave – nasmija se raspjevani cvr~ak. – I poslije najbujnije ki{e {eve }e se opet dizati u plavo nebo, wihova pjesma ispuni}e cijeli svijet, a zlatni masla~ak opet }e se radovati suncu, pijan od svoje qepote.

– Oh, oh, sun~ani pjeva~u, kako je veselo srce moje od tih tvojih rije~i – zadihano uskliknu jedan mrav `urno silaze}i niz vitku vlat p{enice. – Znate, moja su bra}a daleko na putu, pa se sve bojim kakve nesre}e. Oh, oh, bude li tako kao {to ti ka`e{, pokloni}u ti najzrelije i najve}e p{eni~no zrno. Planina se zamra~i, muwe u~esta{e i prve te{ke kapqe udari{e o zemqu.

Jato ~voraka `urno preletje nisko nad samim klasjem. – Po~iwe smak svijeta – zlurado progun|a hr~ak gledaju}i upla{eno vrapce {}u}urene u kro{wi stare kru{ke, usred poqa. – Kad se ja ponovo vratim iz svoje rupe, vas vi{e ne}e biti u `ivotu i onda su sva `ita svijeta moja. To re~e i nestade ga pod zemqom. – Oho-ho, oho-ho, ali }e nas osvje`iti ovaj pqusak – zapjeva cvr~ak. – Do vi|ewa, svi koji me poznajete i ~ujete, moram malko da sklonim glavu. I on se uvu~e u svoj u rupu tek toliko da ga ki{na kap ne bi udarila u glavu, pa je ushi}en gledao kako blistave muwe paraju oblake. Uop{te, to je bila wegova slaba strana da je u`ivao gledaju}i muwe. – Sve }e se opet na dobro svr{iti kad to cvr~ak veli – pomisli{e i vrapci, i mravi, i jedna {arena bubamara, skrivena pod listom ma}uhice.
83

Plaha qetwa ki{a za~as pro|e poqem, oblaci se razi|o{e, a sunce se razli poqima kao zlatna rijeka. Ugledav{i ponovo sunce, koje je ra|alo radost u wegovu srcu, cvr~ak prvi izi|e iz skloni{ta i zapjeva svoju najqep{u pjesmu u po~ast suncu. I svi osjeti{e da je to zanosna pjesma dobrom suncu, koje se uj utru di`e iznad drve}a na brijegu. Za{umi p{enica talasaju}i se kao more, vrapci se radosno razlijeti{e na sve strane, osmijehnu se modri razli~ak, uvjeren da je wegov cvijet dio samog neba, pa ~ak i vje~ito zlovoqni hr~ak osjeti kako mu se po licu razlijeva bla`enstvo i hitro pobje`e u rupu da to ne bi ko vidio. Na vlatu p{enice, iznad samog cvr~ka pjeva~a, zadivqen je slu{ao jedan mrav, zaboraviv{i trenutno kud ono bija{e po{ao.
Branko ]opi}

Prona|i i podvuci jednom bojom ono {to govori cvr~ak. Drugom bojom podvuci hr~kove re~i. Koji se likovi pojavquj u u ovoj pri~i? Koji su likovi glavni? Napi{i osobine koje ima cvr~ak. A koje ima hr~ak?

Prona|i u osmosmerki i zaokru`i ove re~i: hr~ak, ptice, vrapci, cvr~ak, mrav, grlica, bubamara. C L H A X O Z P T I C E B [ Q \ @ I H U O Z I F L R B ] [ C V R ^ A K F P O G A M F Z A D H K A H O R F D Z R \ D V A R M A D

84

Tu`ibaba
TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu! U^ITEQICA: Dobro, dobro, vrati}e ti je... Sedi. DE^AK (ismeva tu`ibabu {apatom ): Molim, u~iteqice, molim u~iteqice... TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on me ismeva... U^ITEQICA: Nemoj, Popovi}u, da ga ismeva{... TU@IBABA (kezi se): Eeee! DE^AK: Tu`ibabo! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja tu`ibaba! U^ITEQICA: Nisi ti tu`ibaba, sedi samo... TU@IBABA (obra}a se de~aku ): E, eto vidi{ da nisam! DE^AK: Nisi ti tu`ibaba – ti si tu`ideda! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja tu`ideda! U^ITEQICA: Nije mogu}e!... Popovi}u, Popovi}u, budi miran! TU@IBABA: Eeee... U~iteqica ti je rekla da bude{ miran! DE^AK: Nisi ti tu`ibaba, ni tu`ideda – ti si ni{ta! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja ni{ta! U^ITEQICA: A {ta ti wemu ka`e{? TU@IBABA: I on je ni{ta!...
85

U^ITEQICA: E, pa u redu... Sedite sada i budite mirni. TU@IBABA (Seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta }e de~ak da u~ini; de~ak ne reaguje, {to tu`ibabu nervira. Odjednom sko~i. ): Molim, u~iteqice, on me gleda! U^ITEQICA: [ta ka`e{? TU@IBABA (pla~no): Molim, on me stalno ovako – gleda! (Okre}e se prema de~aku i kezi se. ) Bee!
Du{an Radovi}

Objasni za koga se ka`e da je tu`ibaba. [ta ti misli{ o takvoj deci? Re{i ukr{tenicu. 1. Tap{awe na kraj u predstave 2. Ode}a koju glumci nose u predstavi 3. Spu{ta se na kraju predstave 4. [ije glumcima kostime 5. Kupuje se na blagajni pozori{ta 6. Mu{karac je glumac, a `ena je... 7. Onaj koji {apu}e glumcima 8. Osoba koja re`ira predstavu
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Napravite malo pozori{te u odeqewu i odglumite ovu pri~u.
86

9. U

L

O

G

E

Predlog
„Predla`em svima¤, re~e majmun Trta, „da be`imo no}as iz zoolo{kog ________ .¤ Kada je to ~uo, odu{evqen sav, iz kaveza odmah isko~i i _________. „I ja sam, brate, ovde dugo ~amila. Ho}u na Terazije¤, progovori _________. „Hajdemo u Ko{utwak, prostran je i zelen. Pove{}u i lane!¤, riknu tata _________. „[ta se to de{ava? Kakav je to zvuk? ^ekajte i mene¤, zamoli ih _________. „Kada nas uhvate, prebi}e nam rebra! Al' krenu}u i ja¤, mirno re~e _________. „Ja }u vas predvoditi!¤ Tad povisi ton bar pet tona te`ak jedan velik _________. „I Dunav je dobar, mada nije Nil... Upla{i}u alase¤, re~e _________. „Ovde je ve} dosadno. Meni predlog prija¤, izgovori lukava, sre}na teta _________. „Mo`da sam ja glupa, ali ~emu `urka ako nije prisutna i gospo|a _________.¤ Ali tad odjednom `agor naglo presta. No}ni ~uvar viknu: „Svi na svoja _________¤.
Nedeqko Popadi}

Ova pesma ima __ strofa. Svaka strofa ima po __ stiha. U pesmi se pomiwu dve reke. Podvuci wihove nazive. Izaberi jednu od `ivotiwa koje se pomiwu u pesmi. Napi{i {ta zna{ o woj. Nacrtaj je.
87

Bajka o labudu
@ivela je na vrhu planine mala Sne`ana, kraqica zime. Na no`icama je imala cipelice od srebra, bila je ogrnuta belim pla{tom poprskanim sne`nim zvezdicama, a na glavi nosila ledenu kapu koja se prelivala u bezbroj boja kad sun~ev zrak na wu padne. Kraqici zime nije bilo hladno ni na vrhu planine. Spavala je u sne`nom gnezdu, goli{ava se vaqala po smetovima, loptala se po ceo dan sa pahuqicama, vozila se po jezeru na jednoj crnoj ptici tu`no oborene glave. Kako je Sne`ana bila vrlo mala, mogla je sasvim udobno da joj sedne na krilo. Sletele su na to jezero i druge ptice, divqe patke i guske, ali one su bile isuvi{e male da bi maloj kraqici zime mogle slu`iti umesto ~am~i}a. ^esto je Sne`ana mislila za{to li je crna pti~ica tu`na, za{to uvek obara glavu, pa je jednom upita:
88

– Moj crni ~am~i}u, za{to si uvek toliko tu`an? – Mala kraqice, odve} sam sad uzbu|ena i ne mogu ti re}i {ta me ti{ti – prozbori najzad ptica – ali dove~e do|i opet na obalu, pa }e{ ~uti. Celoga dana Sne`ana je bila nemirna, jedva ~ekaju}i da padne no}. Kad se smrklo, oti{la je na obalu jezera gde je crna ptica ve} ~ekala. Skrivena u no}i, ispovedala se tiho kraqici zime. – Sve je oko mene belo: i drve}e, i nebo, i zveri, i ti, mala kraqice, samo sam ja od no}i crwa. Zato me mori tuga. ^uv{i to, Sne`ana radosno re~e: – Kad ti je to jedina nevoqa, ~am~i}u, ne brini! U~ini}u da postane{ i ti beo. Zaplovi no}as na sredinu jezera i ~ekaj. Posle ovoga kraqica je oti{la do

ledene kule me|u stewem, gde je `ivela Srebrna zvezda, majka svih pahuqica. Mogla joj je zapovediti, ali Srebrna zvezda je bila vrlo stara, pa je Sne`ana zbog toga umiqato zamoli: – Dobra Srebrna zvezdo, ti koja si jo{ mojoj majci ode}u tkala, po{aqi no}as na pticu {to stoji sred jezera jato pahuqica i pokrij wima zauvek weno crno perje. U~ini da se sutra probudi sva bela kao sneg moga prestola.

Tako je molila Sne`ana, a crna ptica je uzdrhtalo ~ekala nasred jezera. Kad bi oko pono}i, san savlada pticu, ona polo`i glavu na krilo i ostade tako nepomi~na. A istoga ~asa pade jato pahuqica i svu je zaveja, te u trenu postade bela kao sneg na prestolu kraqice zime. Ujutru Sne`ana opazi da vodom plovi beli labud, prvi na svetu. Drugi su se posle toga ra|ali i umirali, ali taj prvi jo{ i sad `ivi i po istom jezeru vozi Sne`anu, kraqicu zime.
Desanka Maksimovi}

Ovo je bajka.
Prona|i i podvuci re~enice kojima se opisuje izgled Sne`ane, kraqice zime. Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o tome kako se Sne`ana zabavqala. Za{to je labud bio nesre}an? Kako mu je Sne`ana pomogla?
89

Divno ~udo
Imam jedno me~e, me~e, Svu mi zimu kesten pe~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako me~e Kesten pe~e. Imam jedno prase, prase, Crvene ga ~izme krase. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako prase ^izme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo! Imam jedno ma~e, ma~e, [to mi krpi stare hla~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase ^izme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo!

90

Imam pa{~e Xeni, Xeni, ^im prst dignem, ono {eni. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako {eni pa{~e Xeni, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase ^izme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo!

Imam jedno lu~e, lu~e, Za kosu me stalno vu~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako lu~e Kosu vu~e, Kako {eni Pa{~e Xeni, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase ^izme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo!
Jevrejska narodna pesma

Koje ti se od ~uda iz ove pesme najvi{e dopada? Za{to? Smisli i ti neko ~udo. Ako `eli{, mo`e{ i da ilustruje{ to ~udo.
91

Princeza na zrnu gra{ka
Bio jednom jedan princ koji je hteo da se o`eni princezom, ali pravom pravcatom princezom. Tako je obi{ao ceo svet da bi je na{ao, ali mu se svud ispre~ilo ne{to na putu. Princeza je bilo mnogo, ali da li su to bile prave pravcate princeze, nije mogao nikako da doku~i, jer je uvek bilo ne~eg {to mu je smetalo. Vratio se ku}i sav poti{ten, jer je `eleo da se o`eni pravom princezom. Jedne ve~eri bilo je strahovito nevreme: sevalo je i grmelo, ki{a je pqu{tala, jednom re~ju bilo je u`asno. Tada neko zakuca na kapij u dvorca, a stari kraq po|e da otvori. A napoqu je stajala jedna princeza. Ali kako je izgledala od ki{e i ru`nog vremena! Voda joj je curila s kose i odela i slivala se u vrhove cipela, pa na pete opet izlazila — a ona je tvrdila da je prava pravcata princeza!
92

„To }emo ve} doznati“, pomisli stara kraqica, ali ne re~e ni{ta, ve} ode u spava}u sobu i stavi zrno gra{ka na dno posteqe; zatim uze dvadeset du{eka i stavi ih preko zrna gra{ka, a odozgo jo{ dvadeset perina od gu{~jeg perja.

Tu je trebalo da preno}i princeza. Ujutru je zapita{e kako je spavala. „O, vrlo r|avo“, re~e princeza. „Gotovo cele no}i nisam ni trenula. Ko zna {ta je bilo u toj posteqi? Le`ala sam na ne~em tvrdom, tako da sam po celom telu modra i zelena. To je stra{no.“ Tako su se uverili da je ona prava princeza, jer je kroz dvadeset du{eka i dvadeset perina od paperja osetila zrno gra{ka. Toliko ne`an nije mogao biti niko osim prave pravcate princeze! Kraqevi} je uze za `enu, jer je sad znao da uzima pravu pravcatu princezu, a zrno odne{e u muzej, gde se i sada mo`e videti, ako ga neko nije uzeo.
Hans Kristijan Andersen

Objasni kako je kraqica proverila da je princeza prava. Smisli jo{ neki na~in na koji se mo`e proveriti da li je neka princeza prava. Koji je tvoj omiqeni lik iz bajke? Objasni za{to.

93

Seti se {ta smo nau~ili…
Ako ispravno spoji{ re~i i tako sa~ini{ pravilnu re~enicu, dove{}e{ princa do onog koga voli.
a`dajom

hteo je divno
koji
princ

da se o`eni

princezom, ali

cvr~kom

planine

jednom

vrhu na Sne`ana

Bio dvaput

tri lovca

94

pravom,

tu`ibabom

~udo
jedan

pravcatom
zom nce pri

6. To

je tek onako

To je tek onako
To je samo tek onako, To je samo {ala. Gde bi deca mala Na kwizi jahala! A jedno se i uvuklo U kwigu pa viri, Takve slavne kolibe Nemaju pastiri. I ako je {ala, Al’ na dobro ciqa — Jer }e kwiga deci Da postane zbiqa.
Jovan Jovanovi} Zmaj

Magarac i kwige
Nesta{ni de~aci, male razbibrige, pitali magarca da li voli kwige. Magarac za ~asak kao da se smeo, pa rekao deci: „Jo{ ih nisam jeo!“
M. Barjaktarevi}

Nau~i pesmu napamet.

^emu sve kwiga slu`i deci iz ove pesme? Se}a{ li se ~emu je tebi kwiga slu`ila dok nisi znao da ~ita{? Objasni ~emu kwige stvarno slu`e. Koja je tvoja omiqena kwiga? Za{to?
96

Igra~ke
Legoland – U celom svetu poznate su lego-kocke koje je konstruisao danski proizvo|a~ igra~aka Kirk Kristijansen 1932. godine. U gradu Bilundu nalazi se park u kojem su gra|evine, pejza`i, prevozna sredstva i sve ostalo napravqeni od lego-kocaka. Makete u parku namewene su deci razli~itog uzrasta. Danas qudi iz celog sveta dolaze da vide taj park. U svetu su poznate ~e{ke drvene igra~ke: lutke, automobili, `eleznice… Izra|uju se i drvene marionete za pozori{ta.

Aborixini su izmislili bumerang, koji ima oblik latini~nog slova V i pravi se od drveta. Kada se baci u vazduh, leti i vra}a se onome ko ga je bacio. Aborixini su ga koristili za vreme lova da bi oborili `ivotiwu, a danas slu`i za igru i zabavu.

Opi{i svoju omiqenu igra~ku. Mo`e{ i da je nacrta{.
97

Stra{an slu~aj
Tata se jo{ nije vratio s posla. Mama je oti{la u radwu da kupi hleb. A Rile se igrao sam u stanu. Uskoro se dogodio jedan stra{an slu~aj u sobi. Rile se upla{io od tog slu~aja i popeo na krevet. Sklup~ao se na krevetu kao mi{ i sakrio se ispod pokriva~a. Sve igra~ke i sve stvari u sobi odjednom su nestale. ^ak je i krevet s Riletom nestao... Kao da ih je ne{to progutalo. Uskoro se mama vratila. Upalila je svetiqku i sve stvari, pa i Rile, opet su bili na svojim mestima.
B. Timotijevi}

Napi{i sastav na temu „Jednom sam se upla{io”.
98

[ta je bilo to {to je progutalo sve u sobi, pa ~ak i Rileta? Za{to se Rile upla{io? [ta bi ti uradio da si bio na Riletovom mestu?

Uputstvo
Kafenom ka{i~icom sr~ite kafu Supenom ka{ikom jedite supu Ka{ikom za obu}u kusajte ~izme patike cokule sandale japanke papu~e za pla`u papu~e za ku}u i ostalu obu}u
Vladimir Andri}

Poku{aj da objasni{ {ta je to uputstvo. ^emu slu`i uputstvo? Gde sve mo`e{ da ga pro~ita{? Napi{i i ti jedno uputstvo.
99

Odgovor
(odlomak) Do{lo jednom pile velikom petlu i po~elo mu dosa|ivati pitawima: – Za{to roda ima dug kqun i jo{ du`e noge, a ja sasvim male? – Ostavi me na miru! – Za{to zec ima duge u{i, a ja nemam nikakve? – Ne dosa|uj mi! – Za{to ma~e ima lepu dlaku, a ja samo `uto paperje? – Mani me se! – Za{to ku~ence zna da vrti repom, a ja uop{te nemam rep? – ]uti! – Za{to jare ima lepe ro{~i}e, a ja nemam ni ru`ne? – Prekini! Be`i! – ozbiqno se naqutio petao.
Sergej Mihalkov

Ko u ovoj pri~i izgovara upitne re~enice? Kome ti naj~e{}e postavqa{ pitawa? Da li si zadovoqan odgovorima koje dobija{?

____________________________

Ko u ovoj pri~i izgovara zapovedne re~enice? ____________________________

Na koje pitawe nisi dobio odgovor, a `eleo bi da ga sazna{?
100

Ku}a
U Evropi se grade razli~ite vrste ku}a.

U Gr~koj se zbog vru}ine podi`u ku}e s malim prozorima i debelim, potpuno belim zidovima.

U Norve{koj, u kojoj rastu mnoge jelove i brezove {ume, ku}e se grade od drveta.

Mnoge zgrade u Parizu su od kamena, s krovovima od lima.

U Amsterdamu sve se gradi od opeke. Opeka se pravi od gline ispe~ene u pe}ima.

Napi{i sastav na temu Moja ku}a. Neka ti pitawa koja slede pomognu u pisawu. • Gde se nalazi tvoja ku}a? • Kako izgleda kraj u kojem se ona nalazi? • Kako izgleda tvoja ku}a? • Koliko u woj ima prostorija? • Koje su to prostorije? • Ko jo{ s tobom `ivi u ku}i? Kako izgleda tvoje omiqeno mesto u ku}i? Opi{i ga. [ta tamo radi{? Za{to je to tvoje omiqeno mesto? Prona|i i pro~itaj neku zanimqivost o tome kako se grade ku}e. Kakve sve ku}e jo{ postoje?

101

Rva~i
Od rvawa nema lep{eg sporta: svaki mi{i} kô trospratna torta. Rva~ slona obori iz prve — ko se rve taj ne jede mrve.
B. Timotijevi}

Napi{i nazive sportova koje zna{. Koji je tvoj omiqeni sport? Za{to? Za{to je va`no baviti se sportom?

Sportisti koriste: tegove, klizaqke, kopqe... Napi{i na linijama {ta jo{ koriste sportisti.

102

[ta je na kraju
[ta je na kraj u? Na kraju neba, na kraj u mora, na kraj u. [ta je na kraj u – deca bi htela da znaj u. Zato jedu, zato spavaj u, Zato rastu br`e od kaputa. [ta je na kraj u srede? ^etvrtak. A {ta – na kraj u ~etvrtka? Petak. Na kraju svih krajeva? Uvek je jedan novi po~etak. Krajevi se potro{e. Po~eci uvek traju. Po~etak — eto {ta je na kraj u!
Du{an Radovi}

Kako se ose}a{ sada, kada je kraj {kolske godine blizu? ^ega }e{ se lepog iz {kole se}ati za vreme raspusta? Ko }e ti najvi{e nedostajati?
103

LEKTIRA

Jovan Jovanovi} Zmaj

Izbor iz poezije
Svet
Ala j’ lep Ovaj svet, Onde potok, Ovde cvet; Tamo wiva, Ovde sad, Eno sunce, Evo hlad! Tamo Dunav, Zlata pun, Onde trava, Ovde xbun. Slavuj pesmom Quqa lug. Ja ga slu{am I moj drug.
106

Ala su to grdne muke
Ala su to grdne muke, Tako gledat u jabuke! Jabuke su tako blizu, Samo usta da zagrizu. A lepe su, rumene su, A slatke su, medene su, Samo ruke da su du`e – Kad bi mogle da se pru`e! Ala da je trska kaka, Il’ udica i pecaqka – Ili vetar da nasrqa, Pa da koju dokotrqa. Ala su to grdne muke, Tako gledat u jabuke!

Jovanka ba{tovanka
Kud pogleda{ Svuda ^uda. Ova ki{a Ba{ je luda, [to ba{ sada Tako pada Kad Jovanka, Ba{tovanka, Radenica Vredna, `iva, Vrt zaliva. Padaj, ki{o, Gore s neba, Padaj onda Kada treba: Kad Jovanka, Ba{tovanka, Svoje lene Dane slavi, Pak po celu Nedeqicu Vrt zaliti Zaboravi.

Dete i leptir
Dete Leptiri}u, {aren~i}u, Hodi k meni amo! Evo imam lepu ru`u, Omiri{i samo. Leptir Ja bih do{ ô, al’ se bojim Kakve igle klete, Stisnu}e{ me, probo{}e{ me, P’ onda zbogom svete! Dete Ne}u, lepko, ne}u, lepko, @ivota mi moga. Samo ho}u da izbrojim Kol’ko ima{ noga. Leptir E, pa to ti mogu kazat I izdaqe malko: Leptir ima {est no`ica, – A sad zbogom, ranko!
107

Ne}e ma~ka da se sigramo
Ala je to ma~ka! Ceo dan je grdim; Al’ sad mi je do{lo Da se ve} rasrdim! Nosim je ovamo, Nosim je onamo, Poka`em joj kwigu: „Hajde da ~itamo!“ U kwizi su slike Ona i ne gledi „Pa kad ne}e{ da ~ita{, A ti malo predi!“ Ne}e ni da prede A jo{ kako ume. [to god re~em ~ini se Ko da ne razume. Ogrnem joj }ebe, Strese ga sa sebe. Ja joj pru`im lutku, Ona je ogrebe. „Ako ho}e{, evo ti Moj {e{iri} mali!“ Tek joj metnuh na glavu, A ona ga svali. Pa zar vredi takav stvor Da se s wime dru`im... Do{lo mi je, bogami, Da je majci tu`im!

Pera kao doktor
„Gospodine doktore, Zvala sam vas amo, Lutka mi je bolesna, Gledajte je samo, Pipnite joj ~elo, Meni se bar ~ini, U`asno je vrelo.“ Doktor sedi uko~en Sa ozbiqnim mirom, Pipa bilo lutkino Pa drma {e{irom: „Influenca velika, Al’ umreti ne}e. Nemojte je qubiti, Da na vas ne pre|e. Lek }u joj propisati, Pra{ak svakog sata, Uz to nek je protrqa Va{a baba Nata. Limunadu pravite U vel’kim ~a{ama, Ako joj se ne pije – Popi}u je s vama.“

108

Pod ambrelom
Napoqu je ki{a, A malena Lela U sobi je svojoj Ambrel razapela. Pod ambrelom stoji, Pa kroz prozor gledi. Eto, tak s’ radi Kad se ambrel {tedi.

[ta ja vidim
Mala deca; – mala la|a; – malo more; Malo jedro i katarka nad wom gore. Malo vetra; – mali vali; – mala luka; Mala krma; – mala muka; – mala ruka. Sve je malo, te izgleda kao {ala; Kad je tako, nek i pesma bude mala.

Napomena materi
Na{a mala Juca Sa stolice muca: – Mati, mati, mati, – Znas kol’ko je sati? Zdlavo mnogo kuca, Tleba da se luca; Gladna sam vec i ja, Gladna je i kuca.
109

Desanka Maksimovi}

Izbor iz poezije
Lutke ra~unaju
Svako ve~e ja se mu~im Svoje lutke da nau~im: Nek se zna, Jedan i jedan Da su dva. One lepo ruke skrste I gledaju moje prste, Kako brojim: Da se zna, Jedan i jedan Da su dva. Poslu{ne su moje lutke, Sve u klupi sede }utke; Svaka `eli Ve} da zna, Jedan i jedan Da su dva. Ali, {ta }u, sve su glupe Iako su vrlo skupe, jer nijedna Da mi zna, Jedan i jedan Da su dva.

U snu deca rastu
U snu rastu brda, planine i reke, u snu nebo raste i {ume daleke. U snu rastu zveri, u snu rastu vrapci i malene laste. U snu rastu zvezde, i cve}e i trava, i detence raste kada slatko spava.

110

Baka
Neko voli da ima lutke i pajace, dobo{e i trube; neko voli `ive ku~i}e i mace, koke i golube. A ja bih vam volela od svega najvi{e da imam tri bake. Prva bi mi pri~ala pri~e svakojake i napamet pesme u~ila me lake. Druga bi me branila kad me mama kara i ~itala umesto mene iz bukvara. I vazdan bi sa mnom igrala se tre}a igara {to ih se iz detiwstva se}a.

Dete u torbi
U curice Tawe kako jutro svane, sve su ruke mawe, sve su noge tawe, mo`e cela Tawa u torbu da stane. Tawa ne}e hleba, Tawa ne}e mleka, Tawa mrzi ~orbu, mrzak joj je kupus, mrski joj krompiri, povazdan bi jela samo ~okolade, pila limunade. Stavi je u torbu, jedva }e i per~in iz we da joj viri.

111

Paukova quqa{ka
Zaspala je malo paukova mama, on u {umu – klis! Quqa{ku istiha splete pa se wiha: uvis, uvis! Gledale ga ptice tako navrh `ice, zastao im dah. Gledali ga mravi u zelenoj travi, pa ih bilo strah. Opazi ga cve}e kako kroz zrak {e}e, zaplaka uglas: — [ta }e, {ta }e biti ako prsnu niti, a pau~i} – tras?!
112

Jare i vuci
Igrala se koza s belim jaretom, svojim detetom: „Burence, burence, ba{ si debelo! Da ne do|u samo vuci u selo!” A u blizini, iza bunara, ~u~ala stra{na dva vuka stara, pa se zakle{e: „Glave nam stare, ukra{}emo joj belo jare”. To su ~uli lovci negde iz mraka, pa pripucali iz pu{aka. A vuci od straha, deco draga, pobegli u no} bez glasa i traga.

U gostima
Pozvao je maj sve bube na ~aj, od ose do p~ele da se provesele, tihe bubamare, leptire, bumbare, i livadske popce, i rudare rovce. Spremio je maj sudove za ~aj, izneo u poqe raznobojne {oqe, pozla}ene kupe, ~uturice skupe, i rumene zdele, i kr~age bele. Sipao je maj svakom med u ~aj, u crvene lale, u zvon~i}e male, u hajdu~ku travu, peruniku plavu, u `ute quti}e, da zasladi pi}e. Popio je svak, i leptiri} lak, ~aja pola litre, zasvirale citre, za~ula se truba svira~ica buba, iz obli`weg `buna zapevala `una.

113

Ze~ije uho
^uje zeka iz daqine kad u {umi vrabac kine, kad u travi tr~i mrav, kada ni~e kupus plav, kada tiho pu`i} peva, zevalica kada zeva.

Oblak
Oblak {aqe ki{icu, da zalije ba{ticu, napoji krompire, {to iz zemqe vire, pa da ih u nedequ pe~emo u pepelu. Oblak {aqe ki{icu, da poraste {umica, da je brsti kozica, pa da mleka da, puna litra dva. Oblak {aqe ki{icu, da napoji zemqicu, da kukuruz rodi, da de~ici godi, da bude ka~amaka i mleka i kajmaka.

Koke i mede
Sele koke na sedalo, malo me~e to gledalo, pa duboko uzdahnulo, kroz celu se {umu ~ulo: Lepo li bi bilo, brate, mesto {to se koke jate, da tu krupne kru{ke zru, pa sve redom otpadnu u krioce medvedu.

114

Mom~ilo Te{i}

Lek
Razbole se lisica, su{i se k ô grana. Le~ili je bri`qivo nekoliko dana. Ali bolest neznana sve je ja~e ste`e, zato lisac ze~eve u fijaker pre`e.

Izbor iz poezije
Kobajagi pesma
Ne{to }u vam, kobajagi, re}i: Guska lo`i, kobajagi, pe}i, Krava pere, kobajagi, lonce, Ma~ka prede, kobajagi, konce, Kow pulover, kobajagi, plete, A slon sobu, kobajagi, mete.

Tegla
„Mama, mama!“, mala Neda sa stolice tiho zva, „sa police sko~ila je tegla sama, puna meda i prsla je sva...“

„Da ti, draga, na|em lek pre}i }u sto gora i odva`no preplivat dvesta plavih mora...“ Krupne suze lisici pado{e u krilo: „Kad bih gusku pojela lak{e bi mi bilo...“

115

Brojawe
Da li znate, qudi moji, da bez gre{ke zna da broji ~ak do deset Mi}a – da izbroji ~ak do deset pomo}u prsti}a? Kad mu ka`u: „Daqe, sine?“ tad obu}u svoju skine odmah s nogu Mi}a – jer mu treba, za brojawe, jo{ deset prsti}a.

Prvi leptir
Poleteo kroz zrak prvi leptiri}, leptiri}. Plavi cvet mu ponudio {e{iri}, {e{iri}. A on re~e: „Ba{ ti hvala, cvete plav, cvete plav.

Hrabro dete
Da je Ra{a hrabro dete zna u selu svak, ne pla{i ga sivi vrabac, skakavac, ni rak. Sklone mu se i koko{ke kada vikne: „I{!“ Pobegô je ispred wega ~ak i jedan mi{.
116

Vi{e volim lepr{ati gologlav, gologlav...“

^ime se ko brani
Zubima se brani vepar, Srna be`i kao vetar. O{tre nokte ma~ka ima, Vo se brani rogovima. Je` bodqikav kaput ima Da prkosi du{manima. ^elo ovna tvrdo li je, Mo`e vuka da ubije. Lukavstvom se brani lija, A otrovom {arka zmija. @aba vrlo ve{to roni, Pred rodom se u vir skloni.

Zimsko cvetawe
Kad padaju pahuqice, procvetaju kabanice, de~je kape, ki{obrani, {qive, jele, i jablani, i brkovi i repovi... Od tog cve}a nema roda, samo – voda, voda, voda...

^eda i sneg
No}as pade tanak sneg na livade i na breg. U sneg gleda prvi put mali ^eda osmehnut: „Braca Simo, vre}u daj, da skupimo {e}er taj“.

Odjek
Lajao je Cule ceo letwi ~as, od zida se nekog odbijao glas. Najzad re~e Cule: „Onaj tamo pas ima na svem svetu najru`niji glas!“

Jabuka
Upla{i se Brana ko da pu~e top. Nasme{i se Luka: „Pogledaj, sa grane pala je jabuka – }op!“

117

Grigor Vitez

U gostima kod kume {ume
[uma nas je zvala, Pozive nam slala, Rekla crnom kosu; Zovi decu! To su Moji gosti najmiliji, Najvedriji, naj~iliji! A kos na vrh hrasta stao, zvi`dukom nas dozivao: Ovde nam je, deco, raj, Pozdravqa vas stari gaj. I jo{ s neba {eva javqa: Tu je sunca, tu je zdravqa! Ostavite {kolu, stan, Do|ite na ~itav dan.

Izbor iz poezije
Iza brda plava
Iza brda plava Mi{ crveni spava, Mi{a ma~ka quqa, posteqa ga `uqa, ne mo`e da le`i, dlaka mu se je`i. Bje`i, mijo, bje`i!

Po{ao ded Petar
Po{ao ded Petar da ustavi vetar kapom, {tapom, i prutom, al’ se vetar ne da i obori deda.
118

Zalazak sunca
^ude se ptice, ~ude se ptice: Nestalo sunce iz {umice Pobjeglo s livada i sa wiva Gdje se to skriva? Da li ko zna? Da li ko zna? Ja sam ga vidjela: Ja! Ja! Ja! Nekud se preko gora `urilo Onda je klonulo, U more se zatim zagwurilo I – utonulo... [to }emo raditi? [to }emo raditi? Ko }e iz mora sunce vaditi? I sve su ptice tu`ne bile, ^ak su i pjesmu zaboravile.

Lastavica
Lastavice, gdje si bila? U dalekom svijetu. A {to si nam donijela? Proqe}e na repu A kako si putovala? U kabini aviona. Koliko te put stajao? Oko dva-tri miliona. Gdje }e{ sada stanovati? Tu pod krovom. Je l’ u onom starom stanu? Ne, u novom.
119

Narodne uspavanke
Uspavanke su narodne pesme koje se pevaj u deci pred spavawe da bi lak{e zaspala.

Quqa, quqa quqa{ka
Quqa, quqa, quqa{ka na Moravi kru{ka, odbi joj se su{ka, te udari Du{ka; Du{ko se zaplaka od udara laka. Odmah do|e tetka, kola~e da {qepka, da ih deca gutaj u, pa da posle spavaj u. Quqa, quqa, qu{ka, na Moravi kru{ka.

Nuna, nuna, nuna~a
Nuna, nuna, nuna~a, slatka s medom poga~a, mesila je teta~a, pa svom ~edu davala, da bi ga uspavala.

Ninaj, ninaj, Simana Ninaj, ninaj, drago moje
Ninaj, ninaj, Simana moga sina Milana; nek mi Milan spava, o an|elim’ sawa. An|eli ga ~uvaju, pesmice mu pevaju.
120

Ninaj, ninaj, drago moje! Ninaj, ninaj da spavamo, da ujutru poranimo, da cvije}a naberemo, na{e dvore okitimo.

[aqive narodne pesme
Medvedova `enidba
Danas jeste subota, E pa {ta, e pa {ta! Sutra jeste nedeqa, Jeste da, jeste da! @eni}emo medveda, E pa {ta, e pa {ta! Kraj golema jezera, Jeste da, jeste da! Zec kolo vodio, Iju-ju, iju-ju! ]uran barjak nosio, Pu}-puru}, pu}-puru}! Bele guske igrale, Trapa-trap, trapa-trap! Koko{ka se pela, Na ~andiji snela, ^andija se sru{ila – I pesma se svr{ila.

Mi{ poseja proju
Mi{ poseja proju Po je`evu poqu. Narasla je proja, Mi{u do kolena, @abi do ramena. Mi{ sazove mobu, Da mu po`we proj u, I zakoqe mrava – Debeloga brava!

Ja sam ~udo video
Pu` i vo se tuku, Koze kola vuku, Sviwa brke su~e, Ma~ke ra~un u~e, Kow na grani spava, Zec put preorava, Vuk na drumu prosi, A mrav bure nosi, Roda `abe slu`i, Mi{ se s ma~kom dru`i.

121

Zagonetke
(lubenica) (mrak) (zubi) (pe~urka)

Poslovice
Na mla|ima svet ostaje. Ispeci, pa reci. Bez muke nema nauke. Jedan ~ovek ne mo`e sve znati. Dogovor ku}u gradi. Drvo se na drvo naslawa, a ~ovek na ~oveka. Ko radi, ne boji se gladi. Svoja ku}ica, svoja slobodica.
(u{i)

Brzalice
Le`i kuja `uta ukraj `uta puta... Klup~i}em }u te, kalem~i}em }e{ me... Devet puta reci bensvreci... Svaka svraka skaka na dva kraka. ^etiri ~av~i}a na ~an~i}u cij u~u...
122

(zvezde)

Puna {kola |aka niotkuda vrata. Dva lokvawa oko pawa. U gorici na jednoj no`ici. Bele koke ispod strehe vire. Nit {u{nu, nit bu{nu, a u ku}u do|e. Puna tepsija zlatnih kola~i}a. ^etiri brata jednu kapu nose.
(sto)

[aqive narodne pri~e
Ti }e{, sinko, svirati
Kad je nekakav ~ovek polazio nekud na put, kom{ije i poznanici navale oko wega, pa je dan veli — donesi mi ovo, drugi veli — donesi mi ono, a ni jedan ne daje novaca. Onda nekakvo dete izi|e preda w i pru`iv{i mu paru, re~e: — Uzmi ovu paru, molim te, pa mi kupi i donesi sviralu. A ~ovek mu na to odgovori: — Ti }e{, sinko, svirati!

Kako se medvjed prevario
Izi{av{i medvjed rano u prole}e iz svoje jame, ugleda drijen |e je ucvatio, a ostala drveta jo{ i ne misle da cvate, pa pomisli da }e drijen tako i sazreti prije svij u ostalijeh drveta, pak se izvali poda w da ~eka. I tako le`e}i on|e i ~ekaj u}i da drewine sazre, ostalo sve vo}e sazri i pro|e.

123

Klin-~orba
Do{ao soldat nekoj ba bi u ku }u i za iskao da mu da {togod da je de, a ba ba mu ka zala da ne ma ni{ta u ku }i za jelo. Onda soldat re~e: — A ti mi daj bar lo nac i ma lo vode da na ~inim klin-~orbu. Baba mu to da, a sol dat uzme lo nac i met ne u we ga gvozdeni klin, pa na lije vode i sta vi na va tru. Kad se voda ugreje, on za i{te od ba be malo soli i ba ba mu da, te je po soli. Kad vo da uzavri, soldat zai{te malo bra{na. Baba mu i to da de, samo da vi di od ~u da kakva }e to bi ti klin-~orba. Soldat saspe bra{no u onu vo du i dobro prome{a, a po tom zai{te jedno jaje, te i we ga razbije i sta vi u lo nac. Onda jo{ za i{te malo masti, kojom ~orbu zamasti, pa ski ne lonac s va tre, klin izvadi napoqe, a klin- ~orbu u slast po jede.

124

Pustio bih ja wega
Nekakav Tur~in svrne s pu ta u po tok da se napije vode, pa ga uhva ti hajduk, a on on da stade dozivati svoga druga koji je ostao na pu tu: — Hodi, uhvatio sam haj duka! Drug mu od govori: — Kad si ga uhva tio, a ti ga do vedi ovamo. Onda mu on ka `e: — Ali ne }e da ide! Drug mu na to re~e: — Ako ne }e da ide, a ti ga pu sti. A on mu od govori: — Pustio bih ja we ga, ali ne }e on me ne!

125

SADR@AJ

Vodi~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Kako je lepo znati ~itati!, Valentin Berestov . . . . . . . . . . 3 1. @ABA ^ITA NOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 @aba ~ita novine, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Recitovawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Zec i vuk, Toma Slavkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8‡9 Re~i sa suprotnim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Petao i boje, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Hvalisavi ze~evi, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . 13 Deset gu{~i}a, ukrajinska pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Mudri dedica, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16‡17 Kako korwa~e u~e, Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Pa~ja {kola, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Re~i sa sli~nim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Pas i ma~ka, L. Filipov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Seti se {ta smo nau~ili… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2. IGRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Igra, Arsen Dikli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Kroja~ica i makaze, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Ne}e uvek da bude prvi, Aleksandar Popovi} . . . . . . . . . . 26 Mati, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Baka i oni drugi, Vlada Stojiqkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Pisawe velikog slova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 ^etiri devoj~ice, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Po{tovani susede!, Andrej Usa~ov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

126

Sa mnom ima neka gre{ka, Vlada Stojiqkovi} . . . . . . . . . . 31 Obave{tajne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Apoteka, Bogdan Popovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Pri~a o malom prstu, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Upitne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Radoznali sused, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Da li mi verujete, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Zapovedne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Seti se {ta smo nau~ili… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 3. GDE GOD NA\E[ ZGODNO MESTO, TU DRVO POSADI . 41 Sadi drvo, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Kad prole}e do|e, Bo`idar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . . . 43 Vetar seja~, Mira Ale~kovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44‡45 Jesewa pesma, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46‡47 Senica i drvo, Petar Stoki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Prole}e, Voja Cari} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Qubi~ica, Stanko Rakita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Ko je kriv, L. Vladesku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Slikovnica, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Re~i sa umawenim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Ja sam ~udo video, {aqiva narodna pesma . . . . . . . . . . . . . 55 Ptica i drvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Zanimqivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Crtanka, Stevan Rai~kovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Re~i sa uve}anim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Kakva treba da je glava za pojedina znawa, Bo`idar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Seti se {ta smo nau~ili… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

127

4. PRIJATEQ SE U NEVOQI POZNAJE . . . . . . . . . . . . . . . 63 Golub i p~ela, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Razumqiva pesma, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Car i skitnica, Laza Lazi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66‡67 Lisica i gavran, narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Slavujak, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Deda i repa, ruska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Dva druga, Lav Tolstoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 R|ava {ala, narodna pri~a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Dva jarca, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Dve koze, Dositej Obradovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Guske, Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Brodi}, Vladimir Sutejev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Jabuka, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Seti se {ta smo nau~ili… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 5. PRI^AM TI PRI^U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Tri lovca, {aqiva narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Sun~ev pjeva~, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81‡84 Tu`ibaba, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85‡86 Predlog, Nedeqko Popadi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Bajka o labudu, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . 88‡89 Divno ~udo, jevrejska narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . 90‡91 Princeza na zrnu gra{ka, Hans Kristijan Andersen . . 92‡93 Seti se {ta smo nau~ili… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 6. TO JE TEK ONAKO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 To je tek onako, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Igra~ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

128

Stra{an slu~aj, Bo`idar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Uputstvo, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Odgovor, Sergej Mihalkov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Ku}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Rva~i, Bo`idar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 [ta je na kraju, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 LEKTIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Jovan Jovanovi} Zmaj : Izbor iz poezije . . . . . . . . . . . 106‡109 Desanka Maksimovi}: Izbor iz poezije . . . . . . . . . . . 110‡114 Mom~ilo Te{i}: Izbor iz poezije . . . . . . . . . . . . . . . 115‡117 Grigor Vitez: Izbor iz poezije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118‡119 Narodne uspavanke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 [aqive narodne pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Zagonetke, poslovice, brzalice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 [aqive narodne pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123‡125

129

PRI^AM TI PRI^U
druga zbirka tekstova za nastavu po~etnog ~itawa i pisawa u 1. razredu osnovne {kole
prvo izdawe autori ilustrovao recenzenti Zorica Stojanovi} Zorica Vukajlovi} Nino Maqevi} prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet, Beograd Tatjana Ja{in-Mojse, profesor razredne nastave, O[ „Mladost“, Vr{ac Sne`ana Ili}, profesor razredne nastave, O[ „U`i~ka republika“, Novi Beograd Violeta Babi} Du{an Pavli} Andrej Vojkovi} Slobodan Miladinov Neboj{a Miti} Kreativni centar
Gradi{tanska 8 Beograd Tel. / faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

lektor grafi~ko oblikovawe tipografsko oblikovawe priprema za {tampu izdava~

urednik za izdava~a {tampa tira` copyright

Slavica Markovi} mr Qiqana Marinkovi} Publikum 15.000 ŸKreativni centar, 2008

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:003-028.31(075.2)(076) СТОЈАНОВИЋ, Зорица Причам ти причу : др уга збирка текстова за наставу почетног читања и писања : у 1. разреду основне школе / [аутори Зорица Стојановић, Зорица Вукајловић ; илустровао Нино Маљевић]. - Београд : Креативни центар, 2008 (Београд : Публикум). - 130 стр. : илустр. ; 23 х 22 cm. - (Српски је зик : за први разред основне школе : (рад по комплексном поступку)) (Креативна школа) Подаци о ауторима преузети из колофона. Тираж 15.000.

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u prvom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00181/2008-06.

ISBN 978-86-7781-627-8 ISBN 978-86-7781-628-5 (за издавачку целину) 1. Вукајловић, Зорица [аутор] COBISS.SR-ID 149522700

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->