PRI^AM TI PRI^U

druga zbirka tekstova za nastavu po~etnog ~itawa i pisawa u 1. razredu osnovne {kole

Vodi~
zadatak crtamo i bojimo pi{emo u svesci govorna ve`ba re{avamo glumimo doma}i zadatak re~nik

Kako je lepo znati ~itati!

Kako je lepo znati ~itati! Ne treba mami dosa|ivati, ne treba baku pitati: Ho}e{ li mi, bako, ovo pro~itati? Ne treba moliti sestricu: Pro~itaj mi jo{ jednu stranicu! Ne treba moliti, ne treba pitati, nego uzeti i pro~itati!
Valentin Berestov

Ko ti je ~itao dok nisi nau~io da ~ita{ sam? Za{to je lepo znati ~itati? Re{i ukr{tenicu.
1. Pojeo Crvenkapu, a napisao i azbuku.

2. 4. 3. 5.

1.

2. Onaj koji mnogo ~ita ste}i }e... 3. Ima{ ga u kwizi, ima{ ga na nozi, slast je svakoj kozi. 4. Crvene glavice vire iz travice. 5. Pri~e u kojima se pojavquj u prin~evi, princeze, a`daje.
3

Ovde zapisuj nazive kwiga i pri~a koje ti neko preporu~i. Kada ih pro~ita{, oboj kru`i} ispred naslova.

1. @aba

~ita novine

@aba ~ita novine

Ovo je stih.

NAJNOVIJE VESTI!!!

Sedi `aba sama na listu lokvawa: od `arkoga sunca {titom se zaklawa. Da novine ~ita, to vam slika ka`e, al ne mo` da na|e {to joj o~i tra`e. Znate ve} o ~emu `abe brigu vode: ho}e li se skoro odseliti rode.
Jovan Jovanovi} Zmaj

Ovo je pesma pod nazivom @aba ~ita novine . Jedan red u pesmi zove se stih.
Gde je `aba sedela? [ta je radila? [ta je to `aba `elela da pro~ita u novinama? [ta ti najvi{e voli{ da ~ita{ u novinama i ~asopisima? Nau~i pesmu napamet.
6

Recitovawe
Brzalice
Navrh vr{~i}a rumena jabuka... Navrh brda vrba mrda...

Svaka svraka skaka na dva kraka...

Izgovori glasno stihove napisane velikim slovima. Stihove napisane malim slovima izgovori tiho. SEDI @ABA SAMA na listu lokvawa: OD @ARKOGA SUNCA {titom se zaklawa. Izgovori prvu strofu ove pesme na vi{e na~ina: veselo tu`no upla{eno.

Napi{i kako bi trebalo da glase stihovi: Dok napoqu ki{a kr~ka i u loncu pasuq sipi, u {erpi se dete br~ka, u koritu kafa kipi.
Du{an Radovi}

Zec i vuk
Na jednoj {umskoj stazi sretnu se vuk i zec. Zec se uspravi na zadwe noge i re~e vuku: Je li, mom~e, {ta tra`i{ ovde? Vuk se upla{i i po~e mucati: Ja ... ovaj ... izvinite... Ama {ta ti meni ovaj, onaj ? ! Govori odmah, ili }u ti i{~upati u{i! re~e zec qutito. Po{ao sam da tra`im pe~urke za ru~ak jedva ~ujno re~e vuk. Jao, mustro, znam ja tebe... Daj li~nu kartu naredi zec. Vuk se jo{ vi{e upla{i i po~e mucati: Nemam, majke mi! A ima{ li bar |a~ku kwi`icu? pita zec daqe. Imao sam, ~asna re~, pojeo mi je poqski mi{! Mnogo la`e{, drugar! nakostre{i se zec.
8

Jao, ne la`em, {kole mi! Nemoj me pojesti, bi}u dobar! molio je vuk. Zecu bi `ao, zato ga malo povu~e za uvo i re~e: Be`i mi s o~ij u i da te vi{e nisam video! Sre}an {to je ostao `iv, vuk naglava~ke ulete u jedan `bun i izgubi se u {umi.
Toma Slavkovi}

Ovo je pri~a pod nazivom Zec i vuk. Mesto radwe u ovoj pri~i je: _____________________ Napi{i {ta je u ovoj pri~i sme{no. Oboj kru`i}e kako je nazna~eno. Zec i vuk su se sreli na morskoj obali. Vuk je rekao zecu da mu je poqski mi{ pojeo |a~ku kwi`icu. Vuk je po{ao da tra`i {umske jagode za ru~ak. Odglumi ovu pri~u sa dru{tvom iz odeqewa.

ta~no

neta~no

Re~i sa suprotnim zna~ewem

Ne{to je gorko, Ne{to je hrapavo, Ne{to je slabo, Ne{to je te{ko, ne{to je slatko! ne{to je glatko! ne{to je jako! ne{to je lako!

Pove`i re~i koje imaj u suprotno zna~ewe. veseo vru} sit mra~an lep debeo suv duga~ak ru`an hladan svetao mr{av gladan tu`an kratak mokar

10

Hajde da se mewamo!
Ako ti meni da{ ne{to veliko, ja }u tebi dati ne{to malo. Ti meni novo, ja }u tebi staro. Ti daj pola, ja }u celo. Ti meni brzo, ja tebi _____________ . Ako ja tebi dam tanko, ti meni _____________ .

Ti meni suvo, ja tebi _____________ . Ti meni debelo, ja tebi ___________ . Ako ti dam lako, ti meni daj _______ . Ako ti dam slatko, ti meni daj _____ . Ja }u tebi dati ne{to sme{no, a ti meni ne{to ____________ . Ako se ja spu{tam, ti po~ni da se _____________ .
Du{an Radovi}

Napi{i pri~u po slikama. [ta misli{, kako se sve zavr{ilo? Ako `eli{, ilustruj kraj pri~e.

11

Petao i boje
Jedno popodne nacrtao Voja petla, ali je zaboravio da ga oboji. Po|e taj petao u {etwu po dvori{tu. Sretne ga kuca i pita: Za{to ti {eta{ tako neobojen? Pogleda petao u vodu. I zaista kuca istinu govori. Ne `alosti se, kazala je kuca. Idi kod bojica, one }e ti pomo}i. Ode petao bojicama i zamoli ih: Bojice, bojice, pomozite mi! Dobro, re~e Crvena Boja i oboji mu ~etkicom krestu i podbradak. A Plava Boja velika pera na repu. Zelena krila. A @uta grudi. Obojeni petao pope se na tarabu. E, sad si pravi petao, re~e kuca. Petao radosno zapeva: Kukuriku!
Narodna pri~a

Glavni lik ove pri~e je ________. U pri~i se pomiwu i ovi likovi:

___________________________.
Da li si ti nekad zaboravio da uradi{ ne{to va`no. Ispri~aj i napi{i kako se to dogodilo. Kako je petao izgledao na kraju pri~e? Nacrtaj ga.

Prepi{i dopuwalku pisanim slovima, a onda je ilustruj. Po dvori{tu ~eprkao, s koko{kama {etao, pravio se mnogo va`an jedan beli __ __ __ __ __ .

12

Hvalisavi ze~evi
Hvalili se ze~i}i u zelenoj travici. Jedan rek: Tako mi ne otpala ruka, ne bojim se vuka. Drugi rek: Majka da me `iva ne gleda, ne bojim se medveda. Tre}i rek: Tako mi kupusova struka, ne bojim se lisice, kopca ni bauka. Uto ne{to {u{nulo negde ispod grana, razbegli se ze~evi na stotinu strana.
Napi{i ~ime bi se ti pohvalio.
Ovo je strofa.

I ovo je strofa.

Dva stiha ili vi{e wih ~ine strofu.

Ova pesma ima ____ strofa. Ova pesma ima ____ stihova.
13

Desanka Maksimovi}

Deset gu{~i}a
Izvela guska svoje gu{~i}e da {etaj u. [ESTO upalo u rupu i prevrnulo se! A voditi deset gu{~i}a nije nimalo SEDMO lovilo gliste, pa u blato lako. Ga-ga-ga ga~e guska. Budite glavu zabolo! svi uz mene; ne odvajajte se! OSMO iz zemqe iskopalo mrava! A gu{~i}i kao da nemaj u u{i. DEVETO pojurilo da mu ga otme! JEDNO za bubom potr~alo! DESETO poletelo da uzme mrava! DRUGO se za leptirom zaletelo! I svi su gakali. TRE]E po{lo da proguta neko Guski je zaista te{ko. Gu{~i}a je staklo! ta~no deset, a ona se jadna sa svima ^ETVRTO se uvuklo u koprive raspravqa sama. Preveo sa ukrajinskog D. \uri{i} i pi{ti! PETO kqunom kami~ak gurnulo!

14

Pro~itaj pri~u i podvuci re~i u kojima se nalaze slova ~ i }. Napi{i za{to guski nije bilo lako da gu{~i}e vodi u {etwu. Kako se ti i tvoji drugovi pona{ate kada sa u~iteqicom ili u~iteqem krenete u {etwu, u bioskop, u pozori{te, u park, na izlet...? Prepoznaj gu{~e koje se krije iza senke. Pored senke svakog gu{~eta napi{i odgovaraju}i broj. Seti se {ta koje gu{~e radi u pesmi.

15

Mudri dedica
Bila je zima. Napoqu je padao sneg. Baka, {}u}urena pored pe}i, re~e dedi: Idi u {umu i nacepaj drva. Deda je obukao bundu, na glavu je stavio veliku {ubaru, na ruke vunene rukavice, a na noge obuo gumene ~izme. Sa sekirom na ramenu po{ao je u {umu. [uma je bila gusta, a sneg dubok. Deda je sekirom udarao po drve}u i sam govorio: Ovo je tanko, ovo je predebelo, e ovo }u... I sekirom udari jako po drvetu. Odjednom se za~u neko mumlawe. Ko to tamo lupa? A deda }e na to: Ko to tamo mumla? Iza stabla se pojavio medved i zamumlao na dedu:

16

 Za{to me budi{ iz zimskog sna? Sad }u da te pojedem! Prvo me, medo, probaj da li sam ukusan, pa me onda pojedi! [ta }e{ prvo: nogu, ruku ili glavu? Daj ruku! Deda mu je bacio vunenu rukavicu. Medved je zagrizao rukavicu i bacio je. Ruka ti ni{ta ne vaqa! Daj glavu! Deda mu je bacio {ubaru. Medved je probao {ubaru, pa i wu bacio.

I glava ti ni{ta ne vaqa! Daj nogu, mo`da }e ona biti ukusnija. Deda je medvedu bacio ~izmu. Medved je zagrizao ~izmu i rekao: Fuj, deda, mnogo si gadan, ni{ta ne vaqa{, ne}u da te pojedem! Deda je odsekao drvo, vratio se ku}i i ispri~ao baki kako je prevario medveda. Baka ga je potap{ala po ramenu i rekla: Ti si moj mudri dedica!
Narodna pri~a
{}u}uriti se skupiti se, zgr~iti se od hladno}e ili od straha mudar pametan

Vreme radwe u ovoj pri~i je ____________________. Mesto radwe u pri~i je ____________________. Likovi u ovoj pri~i su: ____________________. Prepri~aj pri~u. Napi{i kako je deda prevario medveda.
17

Kako korwa~e u~e

Mala korwa~a zaspi ~im u razred do|e. Posle toga ni minut ne pro|e, a druga mala korwa~a zaspi tako|e. I tre}a. I ~etvrta. I za wom peta. I posledwa, {esta. Za toliko malih korwa~a u razredu ima mesta. Tako, posle kratkog vremena, svi u~enici spavaju u punoj ti{ini. A u~iteqica ne zna {ta da ~ini. Ona je mudra: zato ni{ta ne poku{ava. @muri neko vreme, a onda i sama se uspava. Posle, kada se svi probude, ~as se zavr{ava.
Gvido Tartaqa

[ta misli{, kakvi su |aci korwa~e iz ove pesme? Objasni. Pomozi u~iteqici korwa~i. Predlo`i joj {ta da uradi da male korwa~e ne bi spavale na ~asu.
18

Pa~ja {kola
Jeste l' ~uli, kumo Verujte, bez {ale Otvara se {kola Za pa~i}e male. Tako je i bilo Verujte, bez {ale Otvorila s' {kola Za pa~i}e male. Svi pa~i}i do{li, Na skamijam' stoje; Stari patak metn Nao~are svoje. Sve ih je upis U katalog, male, Pa ih je proziv Verujte, bez {ale. Pa se onda {et S ozbiqno{}u krutom; U~io ih, u~io i kwigom i prutom. U~io ih, u~io Od srede do petka, Al' se nisu odmakli Daqe od po~etka. Nije bilo uspeha U~iteqskom trudu, Cela muka wegova Ostade zaludu. Ni{ta vi{e ne nau~i Pa~urlija ta, Nego {to je i pre znala. Ga, ga, ga, ga, ga!
Jovan Jovanovi} Zmaj

skamija {kolska klupa iz starih vremena

Na osnovu sadr`aja ove pesme napi{i pri~u koja }e se tako|e zvati Pa~ja {kola.
19

Re~i sa sli~nim zna~ewem

Nije nego
Jedan u~enik i jedan |ak, jedan nosio vre}u, drugi nosio xak. Bila je tama, bio je mrak, jedan je bio sna`an, a drugi jak.
Ko je nosio vre}u, a ko xak? Ko je bio sna`an, a ko jak? Podvuci istom bojom re~i sa sli~nim zna~ewem. Prona|i u sijalici re~i koje imaju sli~no zna~ewe. Napi{i re~i koje imaj u sli~no zna~ewe: ku~e ________ drum ________ Re{i rebus. kazati ________ zamrznut ________

__________________
Pove`i re~i koje imaj u sli~no zna~ewe. tata galama idem radostan buka razli~ito kazao rekao druga~ije hodam veseo otac

20

{ija

pero naliv brz dar sat mio d poklon penk rag alo vrat ~aso hitar vnik

hitar brz __________________ __________________ __________________ __________________ __________________

Pas i ma~ka
Petja je imao vodene boje, a @ewa drvene. Petja je naslikao psa i wegovu ku}icu, a @ewa je nacrtala ma~ku i veliko drvo. Petjin pas spazi ma~ku, zalaja i poj uri je. Ma~ka sko~i na drvo. @ewa re~e: Ba{ dobro {to sam nacrtala to drvo!
L. Filipova

Ilustruj ovu pri~u.

21

Seti se {ta smo nau~ili

@aba ~ita novine Sedi `aba sama na listu lokvawa: od `arkoga sunca {titom se zaklawa. Da novine ~ita, to vam slika ka`e, al ne mo` da na|e {to joj o~i tra`e. Znate ve} o ~emu `abe brigu vode: ho}e li se skoro odseliti rode.
Jovan Jovanovi} Zmaj

stih strofa pesma

Pas i ma~ka Petja je imao vodene boje, a @ewa drvene. Petja je naslikao psa i wegovu ku}icu, a @ewa je nacrtala ma~ku i veliko drvo. Petjin pas spazi ma~ku, zalaja i pojuri je. Ma~ka sko~i na drvo. @ewa re~e: Ba{ dobro {to sam nacrtala to drvo!
L. Filipova

Pri~a
Glavni lik u pri~i Mesto radwe u pri~i Vreme radwe u pri~i

Re~i sa suprotnim zna~ewem

Re~i sa sli~nim zna~ewem

mali
22

veliki

sat

~asovnik

2. Igra

Igra
Potreban ti je komad krede da kredom nacrta{ krug. Potreban je i jedan tvoj drug koji se zove Mi}a. Podigni jednu nogu, a na drugu usko~i u krug. To isto da uradi i onaj tvoj drug koji se zove Mi}a. Onda ramenom u rame tup i ramenom u rame bup. Sve dok ne izbaci iz kruga on tebe ili ti onog svog druga ako se on zove Mi}a. Za{to ba{ mora da bude Mi}a? Ne mora. Igra se zove: boj petli}a.
Arsen Dikli}

Odigraj igru Boj petli}a s drugom ili drugaricom. Opi{i svoju omiqenu igru. Napi{i nazive igara koje voli{ da igra{.

24

Kroja~ica i makaze
Ostala je Jasna sama kod ku}e. U fioci stola na{la je makaze i odmah rekla: Igra}u se kroja~ice. Prvo je Jasna sekla hartij u, zatim jedno par~e krpe, a onda je po~ela da secka svoju haqinicu. A kad je do{la mama, Jasna je odmah rekla: Mamice, ne}u vi{e da se igram kroja~ice. Ne}e{ vi{e da se igra{ kroja~ice?! A za{to? Zato {to su makaze nevaqale. Ja sam se wima lepo igrala kroja~ice, a onda su se one posva|ale sa mnom, sko~ile na moju haqinicu i {tric, {tric ... isekle je.
Dragan Luki}

Sigurno ti se nekada dogodilo da napravi{ {tetu u igri. Napi{i kako je to bilo.

Ove dve zagonetke imaj u isto re{ewe. ^ik pogodi koje! Dva brata, jedan pupak. Zeva li zeva, a jezik nema.
25

Ne}e uvek da bude prvi

MAMA: Decoooo! Do|ite! SIN: Molim, mama? K]I: Evo me, mama! MAMA: Ko }e od vas dvoje da poli`e iz ~inije fil za tortu {to sam pravila? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! K]I: Uvek si ti prvi! SIN: U! Pa vikni ti prva. Ko je prvi, taj je pobednik. MAMA: Dobro, dobro! Ne sva|ajte se! Ko }e da pojede ovu polovinu pomoranxe {to mi je ostala od torte? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! K]I: Opet on! Ne}u! Za{to uvek on? SIN: Odmah kuka{, k da sam ti ja kriv {to sporo vi~e{! MAMA: Dobro, a ko }e da ode u podrum za drva? ( Ti{ina.) [ta je sad? (Ti{ina.) [ta je, Milice? (Ti{ina.) [ta je, Vlado? SIN: Ne}u da Milica ka`e da uvek ja prvi vi~em... Eto, pu{tam joj neka i ona jednom bude prva, nisam ja toliko brbqiv. Ovaj tekst je napisan tako da se po wemu mo`e glumiti. Re~i u zagradi pokazuju glumcima kako treba da se pona{aju.
Napravite malo pozori{te u odeqewu i odglumite ovaj tekst.
Aleksandar Popovi}

Lica u ovom tekstu su: ________, ________ i ________. [ta misli{, kako se pona{ao sin u ovoj pri~i? Napi{i za{to tako misli{.

26

Mati
Labudi}i mali Jo{ ne mogu znati Koliko im vredi Wina dobra mati. Ona brigu brine. Bdi o wima svima. Kraj sebe ih vodi, Na le|a ih prima. No}u ih pokriva Perjem svojih krila Da joj ne ozebe Porodica mila. Kad ih kogod dirne, Ne zna {ta je {ala, Ta za wih bi mati Glavu svoju dala. Materina qubav Nije prazna bajka Vi bar, deco, premi{qajte [ta vam vredi majka.
Jovan Jovanovi} Zmaj

Baka i oni drugi

Strina te voli kad je slu{a{ a stric te voli kad si vredan deda te voli kad u sportu postigne{ uspeh izvanredan ujna te voli kad si miran i kad se ni s kim ne potu~e{ ujak te voli kad se okupa{ i kad se posle lepo obu~e{ tetka te voli kad si u~tiv te~a kad u~i{ dobro u {koli jedino baka ne tra`i ni{ta baka te voli jer te voli.
Vlada Stojiqkovi}

Ko tebe voli? Opi{i tu qubav.

u~tiv pristojan; lepo vaspitan

Kako mama brine o labudi}ima? [ta sve ona radi? Kako jo{ mame na ovom svetu brinu o svojoj deci?
27

Pisawe velikog slova

Ja sam Neda Doki}. @ivim u Beogradu. Moja mama se zove Qiqa, a tata Qubi{a. Imam brata Zorana. U subotu smo slavili Zoranov ro|endan. Do{li su nam tetka Mira i te~a Miroslav iz Ni{a. Ja sam se igrala sa sestrom od tetke Tawom.
Napi{i svoje ime i prezime i naziv mesta u kojem `ivi{.

Veliko slovo pi{emo: na po~etku re~enice, kad pi{emo ime i prezime, kad pi{emo ime naseqa. Kada se potpisuje{, prvo napi{i svoje ime, a onda prezime. Vuk Karaxi} Prokupqe Srbija Dunav Marko Mari} Zlatibor Bajina Ba{ta

Napi{i imena i prezimena nekih svojih drugova i drugarica.

Napi{i nazive nekih mesta koja si posetio.

28

^etiri devoj~ice
Ide mama ulicom i vodi ~etiri devoj~ice. Mama ka`e: Kupi}u jednu ta{nu. ^etiri devoj~ice ka`u: I ~etiri ta{nice! I ~etiri ta{nice! Mama ka`e: Kupi}u jedan veliki ~e{aq. ^etiri devoj~ice ka`u: I ~etiri ~e{qi}a! I ~etiri ~e{qi}a! Mama ka`e: Kupi}u jednu veliku maramu. ^etiri devoj~ice ka`u: I ~etiri male marame! I ~etiri male Veveri~in poklon marame! Mama ka`e: [ta, zar ~okoladu? Veverica majka Kupi}u jednu riba}u ~etku. I to sinu svome? kupila u gradu ^etiri devoj~ice nisu ni{ta rekle... malom sinu svome Da, al ~okoladu
Dragan Luki}

jednu ~okoladu.

s le{nikom, dabome.
Gvido Tartaqa

[ta su devoj~ice tra`ile da mama i wima kupi ? Za{to su }utale kada je mama rekla da }e da kupi ~etku?

[ta misli{, za{to je mama kupila ba{ ~okoladu s le{nicima? Ako `eli{, ilustruj pesmu.
29

Po__tovan__ susede!
Veo__a sa __ zabr__nut zbog pona__awa va __eg __a~ora Vasje koj__ je, po __to su na__ balkon__ spojen__, u __ao u __oj stan gde je uspeo da pokvar __ ko__pjuter. Sada __u ne rade tr__ slova, pa pored najboqe voqe ne __ogu da p __ __e__ svoje pr __~e. B__lo b __ dobro da __to stro`e kazn__te va __eg __a~ora Vasju, te da __u ubudu}e zabran __te da prelaz __ s balkona na balkon. Va__ sused, kw__`evn__k Andrej Usa~ov Napi{i KL ili KR tako da dobije{ re~ koja ne{to zna~i. __ __ ub Pro~itaj pismo, a onda u wemu ispravi gre{ke.
Koja je slova pokvario ma~or Vasja? Za{to je Vasja pokvario ba{ ta slova?

__ __ astavac __ __ iker __ __ evet __ __ ackalica __ __ ov __ __ ovn

__ __ izaqke __ __ ilo __ __ u{ka __ __ una __ __ upa

30

Sa mnom ima neka gre{ka

Sa mnom ima neka gre{ka lice mi se stalno sme{ka he-he Bez razloga i bez veze usta mi se sama keze ho-ho I kad ne}em i kad ho}em moram da se zakiko}em hi-hi Nestrpqiv sam, jedva ~ekam da se malo zacerekam hu-hu Postalo je zbiqa stra{no: smejem se k lud na bra{no ha-ha.
Vlada Stojiqkovi}

Prona|i u pesmi re~i koje govore o tome kako se de~ak smeje i prepi{i ih.

_____________ Sme{ka se, _____________ _____________ _____________ _____________

Prona|i u pesmi dve re~i koje nisu pravilno napisane i podvuci ih. Napi{i ih pravilno.

________________, _______________
[ta misli{ o smehu? Da li je zaista stra{no ako se mnogo i ~esto smeje{?

Objasni {ta zna~i izraz Smeje se k lud na bra{no .

Napi{i sastav na temu Bilo mi je sme{no. Ilustruj ga.

31

Obave{tajne re~enice
Prkosna kru{ka
Pored puta kru{ka `uta n a visokoj stoji grani . obave{tajna Poku{ali mali{ani, p oku{ao mrki meda, poku{ali svi odreda, p re vremena, jo{ za leta, re~enica da je skinu sa drveta . Al' se kru{ka nije dala . Sve je redom obrukala . A na kraju nije {ala sa grane je sama pala .
Nikola Jeremi}

Pro~itaj ponovo prvu re~enicu. O ~emu nas ona obave{tava?

Obave{tajnim re~enicama neko nas o ne~emu obave{tava. Na kraju obave{tajne re~enice pi{emo ta~ku.

Kru{ka raste na drvetu. obave{tajna re~enica

slovo re~ re~enica

Napi{i obave{tajne re~enice o tome ko je sve poku{ao da s drveta skine kru{ku. Napi{i nekoliko obave{tajnih re~enica. Sam izaberi o ~emu }e{ nas obavestiti.
32

Apoteka
Mali Sima nagovara Olgu, svoju seku, da otvore zajedno novu apoteku. Olga ima kola~a i raznih bombona. Bolesnik }e biti Sima, apotekar ona. Apoteku smestili na sandu~i} mali: Po`urite kupci, Olga robu hvali. Nije dugo ~ekala, evo ide Sima, za tu robu kupaca uvek dosta ima. Prvo zub ga boleo, pa bolovi razni i sve malo-pomalo apoteku prazni. Al' se Olga doseti kud Sima navija, pa mu re~e: Izvinite, bolesna sam i ja.
Bogdan Popovi}

Objasni {ta je to apoteka. Ko je u pesmi bio bolesnik, a ko apotekar? [ta su im bili lekovi? Za{to je Olga re{ila da se razboli? Nacrtaj u svesci Siminu i Olginu apoteku. U pesmi Apoteka Olga je bila kobajagi apotekarka, a Sima kobajagi bolestan. [ta si ti u nekoj igri kobajagi bio ?
33

Pri~a o malom prstu

Maloj deci je dosadno. Protiv de~ije dosade izmi{qene su igra~ke. Jedna igra~ka su makaze. Makazama se mogu se}i: kwige, haqine i prsti. Druga igra~ka je ~eki}. ^eki}em se mogu kucati: ekseri, zidovi i tako|e prsti. Tre}a igra~ka su {ibice. [ibicama se mogu izgoreti: haqine, prostirke i opet prsti. Deca su mala, a prsti su najmawi. Bio je tako jednom jedan prst i zvao se \ura. Imao je mnogo bra}e. Jednom su bra}a povela \uru u fioku. \ura je i{ao posledwi i prikle{tio je nokat. Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vru}e. I \ura se ispekao. Tre}i put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a \ura se izbo.
34

\uro, \uro, nisi ti vaqda najgori prst?! Jeste! Kad treba da se ~a~ka nos hajde ti, \uro. Kad treba u hladnu vodu guraj \uru. A kad treba zamo~iti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi prsti, a ne \ura. Tog \uru imaju sva deca. To je onaj peti, najmawi.
Du{an Radovi}

Koje su igra~ke izmi{qene protiv de~je dosade? [ta se \uri dogodi kad ga bra}a negde povedu? Koje jo{ poslove obavqa \ura? Pove`i naziv sa odgovaraju}im prstom.

Prsti
Prvi prst je palac pravi radoznalac. Drugi pravo ka`e i nikad ne la`e. A sredwi je tre}i on je ponajve}i. ^etvrti domali prstenom se hvali. A mali} je najmawi, najslabiji, najtawi. ^emu tebi slu`i \ura, a ~emu ostali prsti?

mali prst domali prst palac

sredwi prst

Re{i zagonetku.

ka`iprst

Pet grana sa suprotnih strana dobro se sla`u i poma`u.

Stanka Salonski

35

Upitne re~enice
Pitawe
Pita Bata ma~ka: Zna{ li {ta je ta~ka ? A ma~ak mu `ut, namrgo|en, qut, repom dao znak da on nije |ak.
Tihomir Prodanovi}

upitna re~enica

Pro~itaj ponovo uokvirenu re~enicu. Bata je tom re~enicom pitao ne{to svog ma~ka.

Re~enice kojima ne{to pitamo nazivamo upitnim re~enicama. Na kraju upitne re~enice pi{emo upitnik (?).
Postavi nekoliko pitawa Batinom ma~ku.

Pitam se, pitam se...

Da li se ka`e 9 i 5 su 13, ili9 9 i 5 je 13? Ka`e se 9 i 5 jesu 14. [ta mo`e da padne na vodu, a da se ne pokvasi?
akneS

Za{to vatrogasac nosi crvene tregere?

undaps en um aD enolatnap

36

[ta bi `eleo da zna{ o svom najboqem drugu ili drugarici? Postavi im nekoliko pitawa.

Radoznali sused
Pisao neki ~ovek pismo svome prijatequ. Pored wega je sedeo drugi ~ovek. Sve vreme mu je zavirivao preko ramena. ^itao je {ta ovaj pi{e. To je dosadilo ~oveku. On se doseti, pa napisa i ovo: Oprosti, ne mogu ti daqe pisati. Pored mene sedi nekakav prostak. On stalno zaviruje u ovo {to ti pi{em. Kad je sused to pro~itao, uvredio se i qutito rekao: Ti si prostak! Niko ne gleda u to {to pi{e{!
Narodna pri~a

Kome je ~ovek pisao pismo? [ta je sused za to vreme radio? Kako ga je onaj koji je pisao pismo nadmudrio? Napi{i re~ koja ima sli~no zna~ewe kao re~ sused. ____________________ Napi{i sastav ~iji }e naslov biti Bio sam radoznao.
37

Da li mi verujete
Umivao se jedan de~ak svakoga dana bez prestanka, pa su mu u{i rasle, porasle, pa mu je ko`a postala tanka. Da li mi verujete? Majka je stalno vikala dosta al' on je hteo, on je hteo... Umivao se svakog dana pa se odjednom razboleo. Da li mi verujete? Do{ao jedan lekar strog, pa ka`e: Tako mi prsluka mog, voda je kriva! Zabrawujem mu da se umiva! Da li mi verujete?
Du{an Radovi}

[ta se de~aku doga|alo zato {to se svakoga dana umivao? [ta mu je rekla majka? [ta mu je savetovao lekar? Da li veruje{ da je sve ba{ ovako bilo? Za{to?

Podvuci u pesmi upitne re~enice. Prona|i u osmosmerki i zaokru`i re~i: sapun, ~e{aq, voda, kada, pe{kir, {ampon, makaze, tu{. T M H F P X ^ N Z U E U V A A P O N C Q W S A @ A D A G I Z R Z F @ ] N L E U

E [ K

A M O S A

\ M K Q

@ ]
38

X W [

Zapovedne re~enice
Mama ka`e
Po~nem da se umivam, mama ka`e: zapovedna re~enica Umij se ! Po~nem da se izuvam, mama ka`e: Izuj se! Kad sednem za sto, mama ka`e: Sedi! Kad po~nem da jedem, mama ka`e: Jedi!
Laslo Bla{kovi}

Pro~itaj ponovo uokvirenu re~enicu. [ta je mama zapovedila detetu? Podvuci i ostale re~enice koje na kraj u imaju isti znak.

Kako je mama na lep{i na~in mogla da ka`e detetu {ta `eli? Koje je ~arobne re~i mama mogla da upotrebi?

_______, umij se! _______, izuj se! _______, sedi! _______, jedi! Na kraju zapovednih re~enica pi{emo uzvi~nik (!).
[ta ti sve u~iteqica ili u~iteq govore da uradi{? Napi{i nekoliko zapovednih re~enica koje od wih ~uje{. [ta ti sve govore roditeqi? Napi{i nekoliko wihovih zapovednih re~enica.
39

Seti se {ta smo nau~ili

Pisawe velikog slova

Do{la nam je u posetu Na|a Luki} iz Kwa`evca.

na po~etku re~enice li~no ime prezime ime naseqa

slovo re~ re~enica

k r u{k a kru{ka Kru{ka je `uta.

Re~enice obave{tajne upitne zapovedne . ? ! Deca se igraju. Ho}e{ li sladoled? Kupi mi ~okoladu!
40

3. Gde

god na|e{ zgodno mesto, tu drvo posadi

Sadi drvo
Gde god na|e{ zgodno mesto, tu drvo posadi! A drvo je blagorodno, pa }e da nagradi. Nagradi}e izobiqem hlada, roda svog. Nagradi}e bilo tebe, bilo brata tvog.
Jovan Jovanovi} Zmaj

Napi{i sastav na temu: Moje omiqeno drvo. U opisivawu omiqenog drveta mogu ti pomo}i slede}a pitawa: Koje je to drvo? Gde se ono nalazi? Kako to drvo izgleda? Opi{i wegovo stablo, grane, li{}e. Ako drvo ima plodove, opi{i ih. Kako se brine{ o wemu? Kada odlazi{ do wega? [ta tamo radi{? Za{to voli{ to drvo?

[umar
Kada {uma tu`no je~i, ili kad je ne{to boli, il' kad ima kijavicu, wen {umar je bri`no le~i, jer je iz dna du{e voli k najboqu drugaricu.
Jablan [umarevi}

Re{i rebus. Objasni {ta zna~i re~ koja je re{ewe ovog rebusa.
42

Kad prole}e do|e

Kad prole}e do|e, sunce svima ne{to lepo pokloni. [umi i livadi nove zelene haqine. Pticama vedro nebo i radosni cvrkut. Leptirima cvetne livade i nova krila. @ivotiwama {iroka poqa i {ume i mnogo hrane. A ~oveku pokloni sve to i mnogo, mnogo radosti. Za{to? Zato {to onda sve `ivo na zemqi po~ne da: gugu~e, zuji, kvoca, klik}e, kukuri~e, kokoda~e, laje, pij u~e, pi{ti, }u}ori, cvr~i, ~avrqa, cvrku}e, {i{ti, peva, {apu}e i tepa... Sunce tada, kao u~iteq, svakome zada neki zadatak. Ko spava da se probudi. [to je tmurno da se razvedri. Ko je zimovao u rupi da proviri. Ko je gladovao da se najede. [to je posa|eno da proklija. [to je na drvetu da prolista. [to je u jajetu da prokquvi. Kad prole}e do|e, sve naboqe po|e.
Bo`idar Timotijevi}

Podvuci re~i u tekstu koje govore o tome {ta ko po~ne da radi u prole}e. Izaberi vi{e od pet, a mawe od deset podvu~enih re~i. [ta bi voleo da sunce pokloni tebi? Ilustruj.

Re{i zagonetku. Beli zvon~i} iz snega zvoni i javqa zimi da se ukloni.

Stanka Salonski

_______________________
43

Vetar seja~
Vetar duva kao lud, a Nada se smeje, mama ka`e: On sad svud putem cve}e seje. Dograbio semewe sa livade zelene, raspukao balon~i} `utome masla~ku.

44

Bulkama je oteo sitno crno seme, seje, seje, livade da budu {arene.

Vetar duva kao lud, a Nada se smeje, neka mu je sre}an put kada cve}e seje.
Mira Ale~kovi}

Svakoj strofi daj naslov i ilustruj je. Napi{i kako sve vetar duva?

fiju~e,________________________________________________________

45

Jesewa pesma
Sve je po{lo naopa~ke za vrapce i ma~ke, kad je jesen oka~ila svoje `ute zna~ke, kad je vetar zapevao novembarske ta~ke... Pa`wa! Pa`wa! Velika jesewa kupoprodaja! Prodajemo suncobrane kupujemo ki{obrane! Prodajemo staro li{}e kupujemo pahuqice. Prodajemo trotinete kupujemo sanke! Kupujemo {ubare prodajemo ma{ne!

46

Proda}emo sokne kupi}emo rukavice. Proda}emo sejalice kupi}emo grejalice. Proda}emo sladoled popi}emo ~aj! Jer: Sve je po{lo strmoglavce za ptice i cve}e, kad je sunce odustalo na krov da nam sle}e. Kao da je `uto quto, kao da nas ne}e!
Du{an Radovi}
strmoglavce naopako, zlo, r|avo

Plavom bojom podvuci ono {to se u jesen prodaje. Crvenom podvuci ono {to se kupuje. Kome je sve u jesen po{lo naopa~ke ? Za{to? Za koga je sve po{lo strmoglavce u jesen? Za{to? [ta misli{, u kom godi{wem dobu }e svima iz pesme biti boqe? Objasni. Koje je tvoje omiqeno godi{we doba? Za{to? Napi{i o tome sastav.
47

Senica i drvo
U mome dvori{tu `ivi drvo. Wegova kapa je zelena i ogromna, a struk mu je uzan i hrapav. Na drvo slete senica. Ona je {arena i vesela i ima malo rumeno oko. Naro~ito se ponosi zlatnim percima koja se kao dukat `ute na wenim krilcima. [ta ho}e{?, upita drvo. Ho}u da se nastanim u tvom hladu, re~e senica pomirqivo. Ne mo`e!, namrgodi se drvo. Senica odlete. Sutradan je padala ki{a. Zatim je sinulo sunce. Posle su odnekud dopuzale gusenice. One su halapqive. Drvo ne mo`e da ih se oslobodi. Jedu gusenice. Grickaju. Kvare kapu drveta. Upomo}! Senice, upomo}!, povika drvo. Senica je dobra. ^ula je drvo, pa je doletela i odmah se dala na posao.
48

Kquc! Kquc! Sve je mawe gusenica. [arena senica je o~istila zelenu kapu, posle je o~istila kquni} i {arena perca. Drvo je tada upita: [to se ne nastani{ kod mene? Senica se malo ne}kala, se}aj u}i se kako je nekada bila odbijena. Ali je ipak svila gnezdo na drvetu. Od toga dana `ive slo`no u mome dvori{tu drvo sa zelenom kapom i senica sa zlatnim percima.
Petar Stoki}

Restorani za ptice
Svaku mrvu hleba, koja ti ne treba, daj ptici na grani, gladnu je nahrani. Nek na svakoj grani budu restorani.
Bo`idar Timotijevi}

Podvuci u tekstu upitne re~enice. Kako senica poma`e drvetu? Kako drvo poma`e senici?

Kako, po tvom mi{qewu, izgleda restoran za ptice? Opi{i ga. Nacrtaj restoran za ptice koji si zamislio.

49

Prole}e
Opet kre}e prole}e s pesmom kroz moj kraj. Do|e lasta, do|e roda, za`ubori bistra voda i polete zmaj. Topli dani, sun~ani, izmenili svet. I gle, svuda naokolo, gde je bilo grawe golo, osuo se cvet. Vredne p~ele po~ele da skupqaju med. Snega nema, zima nije, bacili smo bundu, skije loptin sad je red!
Voja Cari}

Prepi{i iz pesme re~i koje se rimuj u.

________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________

________ ________ ________ ________ ________ ________ ________ ________

Kako sun~ani topli dani mewaj u svet? Napi{i o tome sastav. Ilustruj deo pesme koji ti se najvi{e dopada.

50

Qubi~ica
Qubi~ice, lepotice, digni glavu iz travice! Lepa ti je boja plava i krunica mirisava. Podigni se, ne stidi se!
Stanko Rakita

Podvuci zapovedne re~enice iz ove pesme i prepi{i ih. Koje godi{we doba najavquje qubi~ica? Koji jo{ cvet najavquje to godi{we doba? Nacrtaj buket od cvetova koji najavquj u prole}e.

51

Ko je kriv
Upitala baba unuku: Za{to ti je tako prqava keceqa? To su jagode krive, bako. Stavila sam ih u xep, a one su mi uprqale kecequ. Za{to su ti prqava kolena i ruke? To je Azorka kriva! Provukla se ispod tarabe i po~ela da laje na mene: Av, av! Provuci se ispod tarabe! I ja sam se provukla. A za{to si tako razbaru{ena? To je vetar kriv, bako. Tr~ala sam, a on je j urio za mnom. Sakrila sam se pod grmom, a on me i tamo na{ao. Podvukla sam se pod stepenice, ali me je i tamo otkrio. Ja nimalo nisam kriva! A po va{em mi{qewu, deco, ko je svemu kriv?
L. Vladesku

Prona|i re~i koje se krij u u keceqama.

S P A

T E V R A

O J E GA D

Razmisli i napi{i ko je svemu kriv. Objasni.

52

Napi{i sastav sa naslovom Jedan moj nesta{luk. Pitawa koja ti mogu pomo}i u pisawu: 9 Kada se to dogodilo? Gde se dogodilo? Ko je sve u tome u~estvovao? Kako si se ose}ao ti, a kako ostali u~esnici?

Slikovnica
Na livadi na{oj kada do|u laste, od cve}a i trava slikovnica raste. Slikovnica divna od zvon~i}a plava, ogwice, masla~ka i vi`qastih trava. U wenome krilu prepelica spava, praporcima rose no} je ulep{ava. Svakoga je jutra vetri} prelistava.
Mom~ilo Te{i}

[ta je u ovoj pesmi slikovnica? Napi{i re~i iz pesme koje pokazuj u {ta se sve u slikovnici nalazi. Nacrtaj jednu stranu te slikovnice.
53

Re~i sa umawenim zna~ewem

Mali `ivot
Dok neko PIJE ja pijuckam. Dok neko GRIZE ja samo grickam. I tako malo, sitno `ivuckam.
Du{an Radovi}

Dok neko PEVA ja pevuckam...

Re~ {oqica ozna~ava malu {oqu. To je re~ sa umawenim zna~ewem.

Odgovori na pitawa.

[ta pije{? _________________ [ta pijucka{? _________________ [ta grize{? _________________ [ta gricka{? _________________ [ta peva{? _________________ [ta pevucka{? _________________
54

Ja sam ~udo video

Pu` se s bikom tu~e, Koza kola vu~e, Mrav brkove su~e, Kow na grani spava, Zec put preorava, Muva tovar nosi, Vuk na putu prosi, Roda `abu slu`i, Mi{ se s ma~kom dru`i.
[aqiva narodna pesma

Koje bi ~udo ti voleo da vidi{? Opi{i ga. Napi{i re~i sa umawenim zna~ewem:

pu` koza mrav kow zec

pu`i} ____________ ____________ ____________ ____________

muva roda `aba mi{ krava

____________ ____________ ____________ ____________ ____________

55

Ptica i drvo
Spustila se ptica na drvo, zacvrkutala ne{to i uskoro odletela. ^ekalo je drvo pticu i razmi{qalo kad }e se ptica vratiti i dopevati svoj u pesmu. Ali, ptice nije bilo. Me|utim, posle nekog vremena ptica je ponovo doletela i zacvrkutala. I sutradan je do{la nose}i u kqunu slamku.
Nepoznat autor

Smisli i napi{i {ta se dogodilo posle. Zaokru`i na crte`u sve ono {to ptica koristi kad pravi gnezdo. Pro~itaj {ta pi{e u pletenici.

56

Zanimqivosti
Da li zna{ da...
Iz kwige Tatjane Rodi} S decom oko sveta, 2. deo, Kreativni centar , Beograd 2006

Staro hrastovo drvo mo`e da obezbedi hranu, skloni{te i hlad za mnogo razli~itih `ivotiwa, od kojih su najbrojniji insekti. Hrast pustiwak je vrsta drveta koja na povr{ini stabla ima za{titni sloj plutu. Taj sloj mo`e se pa`qivo skidati svakih deset godina. Portugalija je najve}i proizvo|a~ plute na svetu. Od plute se prave razli~iti predmeti. Zmija od zapu{a~a Potrebno je sedam ili vi{e zapu{a~a od plute, konac, igla. Nani`ite zapu{a~e na konac (neka vam neko stariji pomogne ), a na prvom zapu{a~u nacrtajte zmijine o~i i usta ili ih nacrtajte na papiru. Isecite ih i zalepite na zapu{a~.
Prona|i i pro~itaj jo{ neku zanimqivost o biqkama i `ivotiwama.
57

Crtanka
Daj mi dve-tri ~iste hartije al iste i jednu olovku da nacrtam plovku. Daj mi `utu boj u da obojim proju pa }u wome zatim Sunce da pozlatim. I plava mi treba za komadi} neba ona }e da doda vodu radi broda. Daj mi posle plave zelenu zbog trave i zbog skoro trista na drvetu lista. Sad crvenu novu zbog crepa na krovu i zbog jednog lica i zbog lubenica. Daj mi boju belu zbog cveta za p~elu a i posle wega zbog dve grudve snega. Daj mi boju crnu da nacrtam srnu da obojim ma~ku da udarim ta~ku.
Stevan Rai~kovi}

58

Svaka strofa u pesmi Crtanka ima po ____ stiha. Podvuci u pesmi re~i koje se rimuj u. Odgovori na pitawa o tome {ta ko radi na livadi.

Ko ska~e? __________________________________________________________ Ko leti? __________________________________________________________ Ko mili? __________________________________________________________ Ko peva? __________________________________________________________ [ta se zeleni? _____________________________________________________ [ta miri{e? _______________________________________________________
Izaberi i zaokru`i u pesmi ~etiri strofe koje ti se najvi{e dopadaj u. Ilustruj ih.

59

Re~i sa uve}anim zna~ewem

I od ve}eg ima ve}e, i od ja~eg ima ja~e.
ku}ica pti~ica

ku}a

ptica

ku}erina

pti~urina

Re~ ku}erina ozna~ava veliku ku}u. To je re~ sa uve}anim zna~ewem.

60

Kakva treba da je glava za pojedina znawa

Za mala znawa potrebna je glava mala i jo{ mawa. Za znawa ve}a i glava treba da je ne{to ve}a. Za najve}a znawa dovoqna je glava koju ima Vawa.
Bo`idar Timotijevi}

Zaokru`i re~i iz ran~ine koje imaju uve}ano zna~ewe.

sun|er~ina olovka prozor~ina {umetina planina kamen~ina kamion~i} {umica `aba avion `abetina nogetina planin~ina kamion~ina slon

[ta misli{, kakva treba da bude glava za najve}a znawa?

61

Seti se {ta smo nau~ili

Koje se re~i rimuj u? Pove`i re~i sa slikom onako kako je zapo~eto.

red svet prvo bela voda ta~ka

Vrabac je mali da peva, zato cvrku}e! Vrabac je sitan da ska~e, zato skaku}e!
Du{an Radovi}
umawenim i

Re~i sa

uve}anim zna~ewem

pti~ica 62

ptica

pti~urina

4. Prijateq

se u nevoqi poznaje

Golub i p~ela
Jednog letweg dana po{la je p~ela na potok da se napije vode. Sletela je na jedan kamen i po~ela da pije. Omakla se s kamena, pala u vodu i po~ela da se davi. To je video golub s grane. Otkinuo je kqunom jedan list s drveta i bacio ga p~eli. P~ela se popela na list, krila su joj se osu{ila i ona je odletela. Drugog dana do{ao je lovac u {umu. Opazio je goluba na grani, pa nani{anio pu{kom na wega. Videla to p~ela i sletela lovcu na ruku. Boje}i se da ga p~ela ne ujede, lovac je mahnuo rukom i golub je odleteo.
Narodna pri~a

Pogledaj slike i naslove. Razmisli o tome kako treba da budu pore|ani. Upi{i u kru`i}e brojeve (1, 2, 3, 4) po redosledu doga|aja. Naslove po redu prepi{i u svesku.

Golub u nevoqi

Ko dobro ~ini, dobrim mu se vra}a

P~ela u nevoqi

Objasni {ta zna~i kad ka`emo: Prijateq se u nevoqi poznaje. Kako je golub pomogao p~eli? Kako je p~ela pomogla golubu? Prepri~aj pri~u Golub i p~ela .
64

Golub poma`e p~eli

Razumqiva pesma
o id e , k a l Po a sr vq
s m o ta g.

Pri~aju po svetu Kako je pu` spor A nemaju pojma Da je mudar stvor [to da pu{ta korak I proliva znoj [to da `uri ku}i Kad je ve} u woj
Dragomir \or|evi}

svi

m a je d r a e brn i

Na{ Jova ku}icu

Na{ Jova ku}icu, uvuk se pod krov. Otud viri vi~u}i: Sad sam ja garov! Ko mi pri|e, uje{}u ga, tako preti Jova. Al' se niko ne boji od novog garova.
Jovan Jovanovi} Zmaj

g,

za sob o t ra

Za{to je pu` mudar stvor? Da li zna{ jo{ neke `ivotiwe koje svoju ku}u nose sa sobom? Objasni {ta zna~i re~enica: Svoja ku}ica, svoja slobodica .

Sigurno si nekada u igri pravio ku}icu. Kako je izgledala? Opi{i je.

65

Car i skitnica
Lica: CAR, SKITNICA, STRA@AR i jo{ mnogo stra`ara. (Doga|a se u dvorcu. Car sedi na stolici za quqawe i quqa se. ) STRA@AR: Presvetli care, uhvatili smo jednu skitnicu koji je prelazio preko va{e carske livade. CAR: Dovedite ga. (Stra`ari uvode skitnicu.) STRA@AR: Evo ga, care, to je skitnica. CAR (skitnici): Ko si ti i {ta nosi{ ispod kabanice? SKITNICA: Ja sam putuj u}i svira~, presvetli care. Ovo je moja frula. (Pokazuje frulu.) CAR: Koje{ta! Kakav svira~, kakva frula! Ko ima koristi od toga? SKITNICA: Pa, presvetli care, ima. Qudi se vesele, `ene se raduj u, deca se zadovoqno smej u kada ~uju prijatnu muziku.
66

CAR: Koje{ta! Kakva muzika, kakva radost! SKITNICA: Radost, presvetli care! ^ovek mora da se smeje i da se raduje da bi bio sre}an. CAR: Koje{ta! Kakva sre}a! [ta je to? I zar ta {upqa stvar sa rupicama vredi ne{to?!

SKITNICA: Vredi, presvetli care! Ova frula je ~arobna. Ona vredi vi{e nego dvorac, vi{e nego imawe... CAR: Koje{ta! Vi{e nego dvorac!... Je li ta frula od zlata? SKITNICA: Ne, nije. CAR: Je li od srebra? SKITNICA: Ne, nije. CAR: Je li od slonove kosti? SKITNICA: Ne, nije. CAR: Kako je onda ~arobna? SKITNICA: Tako, presvetli care: onaj koji je nosi i svira u wu slobodan je. On donosi i drugima lepotu: srne i divqi kowi pozdravqaj u ga kada pro|e {umom i svaka livada kojom svira~ kora~a lep{a je od carske. CAR: Koje{ta! Izbacite prostaka napoqe!

(Skitnica prinosi frulu usnama i po~iwe da svira. Mnogo stra`ara ulazi i umesto skitnice dohvate cara i, zajedno sa stolicom, izguraju ga napoqe, uz vesele uzvike. Zatim se vra}aju, posedaju ukrug oko skitnice i slu{aju wegovu svirku na fruli. )

Zavesa
Laza Lazi}

Obi~nom olovkom podvuci u tekstu one re~i koje govore o tome {ta glumci treba da rade. Crvenom bojom podvuci jednu obave{tajnu re~enicu. Zelenom podvuci jednu upitnu re~enicu. Plavom podvuci jednu zapovednu re~enicu. Podelite uloge u odeqewu i ~itajte tekst po ulogama.
67

Lisica i gavran
Gavran je negde na{ao pove}i komad sira i, stoje}i na grani drveta, dr`ao je ~vrsto sir u kqunu. Lisica to opazi i po{to se privukla drvetu, po~e da hvali gavrana. Ti si veoma lepa ptica re~e ona i ima{ prekrasno perje! Niko na svetu ne bi bio tako savr{en kao ti, samo kada bi umeo da peva{! Ovo je basna. Basne su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi.
Kako je lisica hvalila gavrana? [ta je lisica navela kao jedini gavranov nedostatak? Kako se gavran ose}ao zbog toga? [ta je uradio? Sigurno te je nekada neko nadmudrio kao lisica gavrana. Kako je to bilo? Kako si se tada ose}ao?
68

Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kqun i zagrakta. Sir mu ispade iz kquna, lisica zgrabi plen i pobe`e. E, moj gavrane mislila je ona ima{ ti i sjaja i glasa, ali nema{ pameti.
Narodna basna

Napi{i jo{ neke osobine: lisice gavrana

_______________ lukava _______________ _______________

_______________ naivan _______________ _______________

Slavujak
Lepo peva slavujak u zelenoj {umici, na tananoj gran~ici. Otud idu tri lovca da streqaju slavuja. On se wima molio: Nemojte me streqati, ja }u vama pevati u zelenoj ba{tici, na rumenoj ru`ici! Uhvati{e tri lovca i odne{e slavuja, metnu{e ga u dvore da im drage veseli. Ne}e slavuj da peva, nego ho}e da jada. Odne{e ga tri lovca i pusti{e u luge. Stade slavuj pevati: Te{ko drugu bez druga i slavuju bez luga!
Narodna pesma

Gde je slavuj pevao? Kako se ose}ao? Za{to slavuj nije hteo da peva dok je bio zarobqen? Objasni {ta zna~e stihovi: Te{ko drugu bez druga i slavuju bez luga. Podvuci i prepi{i iz teksta re~i sa umawenim zna~ewem. Pored svake napi{i re~ sa uve}anim zna~ewem. slavujak slavuj~ina _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________
69

Deda i repa
Poseja deda repu. Izrasla repa golema, pregolema. Stane deda repu iz zemqe ~upati povuci, potegni, i{~upati ne mo`e. Pozove deda u pomo} babu. Baba za dedu, deda za repu povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove baba u pomo} unuku. Unuka za babu, baba za dedu, deda za repu povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove unuka u pomo} kucu. Kuca za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove kuca u pomo} macu. Maca za kucu, kuca za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu povuci, potegni, i{~upati ne mogu. Pozove maca u pomo} mi{a. Mi{ za macu, maca za kucu, kuca za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu povuci, potegni, i{~upaju repu.
Ruska narodna pri~a

Za{to deda nije mogao sam da i{~upa repu? Ko je koga pozvao u pomo}?

deda ________, baba ________, ________ kucu, kuca ________, ________ mi{a.
[ta je od ovoga zaista moglo da se dogodi? [ta nije? Seti se ne~ega {to nisi mogao da uradi{ sam. Ko ti je tada pomogao? Kako?

70

Dva druga
I{la {umom dva druga, a pred wih isko~i medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ni{ta mu drugo ne ostade baci se na zemqu i pretvara{e se da je mrtav. Medved pri|e i po~e da ga wu{i, a ovaj prestade da di{e. Medved mu owu{i lice, pomisli da je mrtav, pa ode. Kad se medved udaqio, onaj drug si|e s drveta i stade se smejati: Deder, reci mi {ta ti je medved {aputao na uho? Rekao mi je da su lo{i oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove.
Lav Tolstoj

[ta su u~inila dva druga kada je pred wih isko~io medved? Kako se pona{ao medved kada je pri{ao ~oveku koji je le`ao? [ta zna~i re~enica: Lo{i su oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove? Podvuci upitnu re~enicu u tekstu. Napi{i kako bi ti postupio da si se na{ao u sli~noj situaciji.
71

R|ava {ala
Bilo jedno ~oban~e. Ono je mislilo da sme lagati u {ali, pa stane jednom vikati: Vuci! Vuci! Pomagajte, qudi! Kad su mu drugi ~obani dotr~ali u pomo}, ono im se smejalo kako ih je prevarilo. Jedanput zaista do|u vuci, a ono opet stade vikati: Vuci! Vuci! Pomagajte, qudi! Ali mu sad ~obani nisu do{li u pomo} jer su mislili da ih opet vara. Vuci mu napadnu ovce i mnoge pokoqu. Ko jedanput sla`e, drugi put mu se ne veruje.
Narodna pri~a
r|av lo{ ~oban~e osoba koja ~uva stoku

Prepri~aj pri~u R|ava {ala. Zaokru`i ov~icu ispred poslovice koja odgovara ovoj pri~i. Lepa re~ gvozdena vrata otvara. La`ovu ne veruju ni kada istinu govori.

Napi{i sastav na temu Jednom sam se i ja r|avo na{alio.

72

Dva jarca
Preko dubokog potoka namestili qudi brvno. Srela se na brvnu dva jarca. Skloni se! viknu jedan. Skloni se ti, ja ne}u! re~e drugi. E, da vidimo ko }e se skloniti! re~e prvi i savi rogove spreman na bitku. I drugi se isto tako narogu{i. Grunu{e rogovima jedan drugoga i oba pado{e u vodu.
Narodna pri~a

Dve koze
Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze be{e stena uspravna kao zid. Ispod wih duboka provalija. Zamisli{e se koze: {ta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza le`e i opru`i se po zemqi, a druga pa`qivo pre|e preko we. Tako obe odo{e `ive i zdrave svojim putem.
Dositej Obradovi}

Jarci i koze imali su sli~an problem. Ko ga je pametnije re{io? Za{to tako misli{? Po ~emu su sli~ne ove dve basne? Po ~emu su razli~ite? Izaberi temu o kojoj `eli{ da pi{e{. Jednom sam bio/bila tvrdoglav/tvrdoglava Jednom sam pametno postupio/postupila
73

Guske

Tekst: Gvido Tartaqa

Jedna guska rekla drugoj guski da je guska. Jesi guska i ponavqam: guska.

Naquti se druga guska. Woj da jedna guska ka`e da je guska?! I viknu prvoj guski: Gusko! Zar ti, jedna guska, da meni ka`e{ guska?

A prva opet: Jesi! Ba{ si guska, guska, guska. Tako su se raspravqale sve do no}i kasne, jer guske me|u sobom te{ko se objasne.

Ovo je strip.
Objasni {ta je sve sme{no u ovom stripu. Napi{i sastav na temu Posva|ao/posva|ala sam se.
74

Brodi}
Po{li da {etaju @abica, Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara. I{li, i{li i do{li do bare. Hajde da se kupamo!, re~e @abica i sko~i u vodu. Mi ne umemo da plivamo, reko{e Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara. Kreke-he-he! Kreke-he-he!, nasmeja se @abica. A {ta onda umete? Uvredili se Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara, pa su se zamislili. Mislili mislili, pa smislili. Ode Pile i donese listi}. Mi{i} orahovu qusku. Mrav dovu~e slamku. A Bubamara kon~i}. I otpo~e rad: u qusku udenu{e slamku, kon~i}em priveza{e listi} i napravi{e brodi}! Gurnu{e brodi} u vodu. U{li svi u brodi} i otplovili! @abica virnu iz vode da se opet nasmeje, ali je brodi} ve} daleko otplovio nije mogla da ga stigne!
Napisao: Vladimir Sutejev, prevod s ruskog: Vera Kusicki i Petar Antonovi}

Za{to su se uvredili Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara? Od ~ega su napravili brod? U ~emu je `aba pogre{ila? [ta misli{, kako se ose}ala na kraj u pri~e? Prepri~aj pri~u Brodi}. Smisli druga~iji kraj.
75

Jabuka
Na brdu je raslo drvo. Na wemu je visila rumena jabuka. Nai{ao je lopov. Popeo se na drvo i kad je hteo da dohvati jabuku, grana se zatresla i jabuka je rekla: Nisam ja za tebe. Otkinula se, pala na zemqu i po~ela da se kotrqa nizbrdo. S proplanka su jabuku videli ~obani. Gle, lepe jabuke! Nastala je sva|a oko toga ko j u je prvi ugledao. Svi potr~e prema woj. A jabuka re~e: Nisam za vas. Skrene naglo i otkotrqa se daqe. Kotrqala se tako jabuka, kotrqala i nai{la na dva putnika. Videli je i jedan i drugi, i pomislili: Lepe li jabuke! Uze}u je, ali da ne vidi moj saputnik! A jabuka re~e: Nisam za vas. Skrene i otkotrqa se daqe preko livade. Na livadi je spavao de~ak,
76

a devoj~ica je sedela pokraj wega. Ugledala je jabuku i rekla: O divne li jabuke! Probudi}u brata, pa }emo je zajedno pojesti. A jabuka se nasme{ila: Ja sam za vas. I dokotrqala se devoj~ici u krilo.
Dragan Luki}

Pa`qivo pogledaj sli~ice detaqe sa gorwe slike. Prona|i ih na gorwoj slici. Ispod svakog detaqa napi{i koga ili {ta on predstavqa.

Objasni za{to je jabuka lopovu, ~obanima i putnicima rekla: Nisam ja za vas . Za{to je jabuka htela da ostane kod devoj~ice u krilu?
77

Seti se {ta smo nau~ili

Pove`i pri~u sa odgovaraju}om poslovicom. Lisica i gavran R|ava {ala Golub i p~ela Prijateq se u nevoqi poznaje. Mudrog je te{ko prevariti. La`ovu ne veruju ni kada istinu govori.

Pove`i slike junaka iz pri~a s naslovom pri~e.

Deda i repa

Brodi}

Golub i p~ela

Lisica i gavran

78

5. Pri~am

ti pri~u

Tri lovca
Bila tri lovca, dvojica nisu imala oru`je, a tre}i je bio bez pu{ke. Po|u oni jednom u lov i krenu tri zeca. Dva zeca uteko{e, a tre}eg nisu ubili. Onoga {to nisu ubili, uzmu i ponesu ku}i. Do|u pred jednu ku}u koja nije imala ni zidova ni temeqa ni krova. Pozovu doma}ina, koji nije bio tu, i reko{e: Daj nam nekakav lonac da skuvamo zeca. Doma}in re~e: Imam tri lonca. Dva su razbijena, a tre}i nema dna. Ba{ dobro! reko{e lovci. Uzmu onaj lonac {to nije imao dna i u wemu skuvaj u zeca kojeg nisu ubili, slatko se najedu i odu.
[aqiva narodna pri~a

Ovo je jedna {aqiva re~enica:

Slane kru{ke rastu u bakinom hodniku. Smisli i napi{i tri {aqive re~enice.

Da li su lovci pojeli zeca? Za{to tako misli{? [ta je u ovoj pri~i {aqivo?
80

Prona|i u tekstu gre{ke. Prepi{i ga ispravno. Gledala sam kako se pe~e hleb u mesari. Bila sam sva crna od bra{na. Mama je morala sun|erom da mi o~etka odelo. Donela mi je ~a{u punu slatkog hleba. Polako sam pij uckala i gledala film. Ubrzo mi se prispavalo jer je film bio qubazan.

Sun~ev pjeva~
U topli letwi dan sjedi cvr~ak na ulazu svoje tamne rupe, svoje drage ku}ice, i pjeva svoju beskrajnu sun~anu pjesmu. Pjeva cvr~ak o tome kako se u rano svitawe, puno jutarwe rumeni, bude ptice i cvrkutawem do~ekuju sunce, pjeva o podnevu kad zlatna p{enica {umi i vrapci se sva|aju u zelenim kro{wama, o svje`em ve~eru kad cvjetovi {ire krunice i o~ekuju rosu. Pri~a cvr~ak u pjesmi i to kako se mrav znoji vuku}i slamku mnogo puta ve}u od sebe, i to kako je ju~e jedna stra{no velika gove|a noga stala upravo ispred wegove rupe, a on je pobjegao duboko pod zemqu i srce mu je bilo mawe od makova zrna. Pored cvr~kove rupe wegov susjed, zlovoqni srditi hr~ak, nezadovoqan gun|a: Pjevaj samo, pjevaj, lakomislena glavo, presje{}e ti brzo tvoja pjesma. Zar ne vidi{ kako se crni oblaci di`u iznad planine. Hej, hej, cvrk-cvrk, oblaci }e se razi}i i opet }e biti sunca pjevaj u}i mu odgovara cvr~ak. Zbiqa, zbiqa, je li to istina? pripita{e ga sa grane vrapci, upla{eni od nepogode. Hm, kakva istina! qutito im odgovori hr~ak. Naletje}e takva oluja
81

koja }e bestraga odnijeti sve `ito s poqa i ja }u onda ~itavu zimu gladovati. A i vi ne}ete boqe pro}i, prokleti kradqivci. Pokupiste svu p{enicu, pa meni ba{ ni{ta ne}e ostati. Hej, hej, poslije oluje sunce uvijek veselije sija i nebo postaje qep{e od modrih razli~aka u poqu pjeva cvr~ak. Gle, modrih razli~aka! Kakva mi je to qepota u tim tvojim razli~cima, kad se oni ne jedu?! Zar je lijepo ono {to se ne mo`e pojesti? gun|a hr~ak. Hvala ti, mali moj prijatequ slete do cvr~kove rupe jedna bri`na grlica hvala ti {to me hrabri{ lijepim vremenom, jer djeca su mi jo{ mlada, pa se bojim da ne nastradaj u u oluji. Dok su oni tako razgovarali, oblak ve} bije{e zaklonio sunce. Sijevnu prva zelenkasta stra{na muwa. Eto, ka`em ti ja zakuka hr~ak udari}e takve bujice i poplave, koje }e uni{titi sve {to se nalazi u poqu. A voda }e prodrijeti u moj u rupu,
82

ovla`i}e `ito koje sam qetos ukra... hm, ovaj ... skupio, i ono }e jo{ prije zime istrunuti... Jao, jao, propa{}e onda cio svijet. Kakve bujice, kakve poplave nasmija se raspjevani cvr~ak. I poslije najbujnije ki{e {eve }e se opet dizati u plavo nebo, wihova pjesma ispuni}e cijeli svijet, a zlatni masla~ak opet }e se radovati suncu, pijan od svoje qepote.

 Oh, oh, sun~ani pjeva~u, kako je veselo srce moje od tih tvojih rije~i zadihano uskliknu jedan mrav `urno silaze}i niz vitku vlat p{enice. Znate, moja su bra}a daleko na putu, pa se sve bojim kakve nesre}e. Oh, oh, bude li tako kao {to ti ka`e{, pokloni}u ti najzrelije i najve}e p{eni~no zrno. Planina se zamra~i, muwe u~esta{e i prve te{ke kapqe udari{e o zemqu.

Jato ~voraka `urno preletje nisko nad samim klasjem. Po~iwe smak svijeta zlurado progun|a hr~ak gledaju}i upla{eno vrapce {}u}urene u kro{wi stare kru{ke, usred poqa. Kad se ja ponovo vratim iz svoje rupe, vas vi{e ne}e biti u `ivotu i onda su sva `ita svijeta moja. To re~e i nestade ga pod zemqom. Oho-ho, oho-ho, ali }e nas osvje`iti ovaj pqusak zapjeva cvr~ak. Do vi|ewa, svi koji me poznajete i ~ujete, moram malko da sklonim glavu. I on se uvu~e u svoj u rupu tek toliko da ga ki{na kap ne bi udarila u glavu, pa je ushi}en gledao kako blistave muwe paraju oblake. Uop{te, to je bila wegova slaba strana da je u`ivao gledaju}i muwe. Sve }e se opet na dobro svr{iti kad to cvr~ak veli pomisli{e i vrapci, i mravi, i jedna {arena bubamara, skrivena pod listom ma}uhice.
83

Plaha qetwa ki{a za~as pro|e poqem, oblaci se razi|o{e, a sunce se razli poqima kao zlatna rijeka. Ugledav{i ponovo sunce, koje je ra|alo radost u wegovu srcu, cvr~ak prvi izi|e iz skloni{ta i zapjeva svoju najqep{u pjesmu u po~ast suncu. I svi osjeti{e da je to zanosna pjesma dobrom suncu, koje se uj utru di`e iznad drve}a na brijegu. Za{umi p{enica talasaju}i se kao more, vrapci se radosno razlijeti{e na sve strane, osmijehnu se modri razli~ak, uvjeren da je wegov cvijet dio samog neba, pa ~ak i vje~ito zlovoqni hr~ak osjeti kako mu se po licu razlijeva bla`enstvo i hitro pobje`e u rupu da to ne bi ko vidio. Na vlatu p{enice, iznad samog cvr~ka pjeva~a, zadivqen je slu{ao jedan mrav, zaboraviv{i trenutno kud ono bija{e po{ao.
Branko ]opi}

Prona|i i podvuci jednom bojom ono {to govori cvr~ak. Drugom bojom podvuci hr~kove re~i. Koji se likovi pojavquj u u ovoj pri~i? Koji su likovi glavni? Napi{i osobine koje ima cvr~ak. A koje ima hr~ak?

Prona|i u osmosmerki i zaokru`i ove re~i: hr~ak, ptice, vrapci, cvr~ak, mrav, grlica, bubamara. C L H A X O Z P T I C E B [ Q \ @ I H U O Z I F L R B ] [ C V R ^ A K F P O G A M F Z A D H K A H O R F D Z R \ D V A R M A D

84

Tu`ibaba
TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu! U^ITEQICA: Dobro, dobro, vrati}e ti je... Sedi. DE^AK (ismeva tu`ibabu {apatom ): Molim, u~iteqice, molim u~iteqice... TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on me ismeva... U^ITEQICA: Nemoj, Popovi}u, da ga ismeva{... TU@IBABA (kezi se): Eeee! DE^AK: Tu`ibabo! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja tu`ibaba! U^ITEQICA: Nisi ti tu`ibaba, sedi samo... TU@IBABA (obra}a se de~aku ): E, eto vidi{ da nisam! DE^AK: Nisi ti tu`ibaba ti si tu`ideda! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja tu`ideda! U^ITEQICA: Nije mogu}e!... Popovi}u, Popovi}u, budi miran! TU@IBABA: Eeee... U~iteqica ti je rekla da bude{ miran! DE^AK: Nisi ti tu`ibaba, ni tu`ideda ti si ni{ta! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja ni{ta! U^ITEQICA: A {ta ti wemu ka`e{? TU@IBABA: I on je ni{ta!...
85

U^ITEQICA: E, pa u redu... Sedite sada i budite mirni. TU@IBABA (Seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta }e de~ak da u~ini; de~ak ne reaguje, {to tu`ibabu nervira. Odjednom sko~i. ): Molim, u~iteqice, on me gleda! U^ITEQICA: [ta ka`e{? TU@IBABA (pla~no): Molim, on me stalno ovako gleda! (Okre}e se prema de~aku i kezi se. ) Bee!
Du{an Radovi}

Objasni za koga se ka`e da je tu`ibaba. [ta ti misli{ o takvoj deci? Re{i ukr{tenicu. 1. Tap{awe na kraj u predstave 2. Ode}a koju glumci nose u predstavi 3. Spu{ta se na kraju predstave 4. [ije glumcima kostime 5. Kupuje se na blagajni pozori{ta 6. Mu{karac je glumac, a `ena je... 7. Onaj koji {apu}e glumcima 8. Osoba koja re`ira predstavu
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Napravite malo pozori{te u odeqewu i odglumite ovu pri~u.

86

9. U

Predlog
Predla`em svima, re~e majmun Trta, da be`imo no}as iz zoolo{kog ________ . Kada je to ~uo, odu{evqen sav, iz kaveza odmah isko~i i _________. I ja sam, brate, ovde dugo ~amila. Ho}u na Terazije, progovori _________. Hajdemo u Ko{utwak, prostran je i zelen. Pove{}u i lane!, riknu tata _________. [ta se to de{ava? Kakav je to zvuk? ^ekajte i mene, zamoli ih _________. Kada nas uhvate, prebi}e nam rebra! Al' krenu}u i ja, mirno re~e _________. Ja }u vas predvoditi! Tad povisi ton bar pet tona te`ak jedan velik _________. I Dunav je dobar, mada nije Nil... Upla{i}u alase, re~e _________. Ovde je ve} dosadno. Meni predlog prija, izgovori lukava, sre}na teta _________. Mo`da sam ja glupa, ali ~emu `urka ako nije prisutna i gospo|a _________. Ali tad odjednom `agor naglo presta. No}ni ~uvar viknu: Svi na svoja _________.
Nedeqko Popadi}

Ova pesma ima __ strofa. Svaka strofa ima po __ stiha. U pesmi se pomiwu dve reke. Podvuci wihove nazive. Izaberi jednu od `ivotiwa koje se pomiwu u pesmi. Napi{i {ta zna{ o woj. Nacrtaj je.
87

Bajka o labudu
@ivela je na vrhu planine mala Sne`ana, kraqica zime. Na no`icama je imala cipelice od srebra, bila je ogrnuta belim pla{tom poprskanim sne`nim zvezdicama, a na glavi nosila ledenu kapu koja se prelivala u bezbroj boja kad sun~ev zrak na wu padne. Kraqici zime nije bilo hladno ni na vrhu planine. Spavala je u sne`nom gnezdu, goli{ava se vaqala po smetovima, loptala se po ceo dan sa pahuqicama, vozila se po jezeru na jednoj crnoj ptici tu`no oborene glave. Kako je Sne`ana bila vrlo mala, mogla je sasvim udobno da joj sedne na krilo. Sletele su na to jezero i druge ptice, divqe patke i guske, ali one su bile isuvi{e male da bi maloj kraqici zime mogle slu`iti umesto ~am~i}a. ^esto je Sne`ana mislila za{to li je crna pti~ica tu`na, za{to uvek obara glavu, pa je jednom upita:
88

Moj crni ~am~i}u, za{to si uvek toliko tu`an? Mala kraqice, odve} sam sad uzbu|ena i ne mogu ti re}i {ta me ti{ti prozbori najzad ptica ali dove~e do|i opet na obalu, pa }e{ ~uti. Celoga dana Sne`ana je bila nemirna, jedva ~ekaju}i da padne no}. Kad se smrklo, oti{la je na obalu jezera gde je crna ptica ve} ~ekala. Skrivena u no}i, ispovedala se tiho kraqici zime. Sve je oko mene belo: i drve}e, i nebo, i zveri, i ti, mala kraqice, samo sam ja od no}i crwa. Zato me mori tuga. ^uv{i to, Sne`ana radosno re~e: Kad ti je to jedina nevoqa, ~am~i}u, ne brini! U~ini}u da postane{ i ti beo. Zaplovi no}as na sredinu jezera i ~ekaj. Posle ovoga kraqica je oti{la do

ledene kule me|u stewem, gde je `ivela Srebrna zvezda, majka svih pahuqica. Mogla joj je zapovediti, ali Srebrna zvezda je bila vrlo stara, pa je Sne`ana zbog toga umiqato zamoli: Dobra Srebrna zvezdo, ti koja si jo{ mojoj majci ode}u tkala, po{aqi no}as na pticu {to stoji sred jezera jato pahuqica i pokrij wima zauvek weno crno perje. U~ini da se sutra probudi sva bela kao sneg moga prestola.

Tako je molila Sne`ana, a crna ptica je uzdrhtalo ~ekala nasred jezera. Kad bi oko pono}i, san savlada pticu, ona polo`i glavu na krilo i ostade tako nepomi~na. A istoga ~asa pade jato pahuqica i svu je zaveja, te u trenu postade bela kao sneg na prestolu kraqice zime. Ujutru Sne`ana opazi da vodom plovi beli labud, prvi na svetu. Drugi su se posle toga ra|ali i umirali, ali taj prvi jo{ i sad `ivi i po istom jezeru vozi Sne`anu, kraqicu zime.
Desanka Maksimovi}

Ovo je bajka.
Prona|i i podvuci re~enice kojima se opisuje izgled Sne`ane, kraqice zime. Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o tome kako se Sne`ana zabavqala. Za{to je labud bio nesre}an? Kako mu je Sne`ana pomogla?
89

Divno ~udo
Imam jedno me~e, me~e, Svu mi zimu kesten pe~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako me~e Kesten pe~e. Imam jedno prase, prase, Crvene ga ~izme krase. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako prase ^izme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo! Imam jedno ma~e, ma~e, [to mi krpi stare hla~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase ^izme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo!

90

Imam pa{~e Xeni, Xeni, ^im prst dignem, ono {eni. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako {eni pa{~e Xeni, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase ^izme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo!

Imam jedno lu~e, lu~e, Za kosu me stalno vu~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako lu~e Kosu vu~e, Kako {eni Pa{~e Xeni, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase ^izme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo!
Jevrejska narodna pesma

Koje ti se od ~uda iz ove pesme najvi{e dopada? Za{to? Smisli i ti neko ~udo. Ako `eli{, mo`e{ i da ilustruje{ to ~udo.
91

Princeza na zrnu gra{ka

Bio jednom jedan princ koji je hteo da se o`eni princezom, ali pravom pravcatom princezom. Tako je obi{ao ceo svet da bi je na{ao, ali mu se svud ispre~ilo ne{to na putu. Princeza je bilo mnogo, ali da li su to bile prave pravcate princeze, nije mogao nikako da doku~i, jer je uvek bilo ne~eg {to mu je smetalo. Vratio se ku}i sav poti{ten, jer je `eleo da se o`eni pravom princezom. Jedne ve~eri bilo je strahovito nevreme: sevalo je i grmelo, ki{a je pqu{tala, jednom re~ju bilo je u`asno. Tada neko zakuca na kapij u dvorca, a stari kraq po|e da otvori. A napoqu je stajala jedna princeza. Ali kako je izgledala od ki{e i ru`nog vremena! Voda joj je curila s kose i odela i slivala se u vrhove cipela, pa na pete opet izlazila a ona je tvrdila da je prava pravcata princeza!
92

To }emo ve} doznati, pomisli stara kraqica, ali ne re~e ni{ta, ve} ode u spava}u sobu i stavi zrno gra{ka na dno posteqe; zatim uze dvadeset du{eka i stavi ih preko zrna gra{ka, a odozgo jo{ dvadeset perina od gu{~jeg perja.

Tu je trebalo da preno}i princeza. Ujutru je zapita{e kako je spavala. O, vrlo r|avo, re~e princeza. Gotovo cele no}i nisam ni trenula. Ko zna {ta je bilo u toj posteqi? Le`ala sam na ne~em tvrdom, tako da sam po celom telu modra i zelena. To je stra{no. Tako su se uverili da je ona prava princeza, jer je kroz dvadeset du{eka i dvadeset perina od paperja osetila zrno gra{ka. Toliko ne`an nije mogao biti niko osim prave pravcate princeze! Kraqevi} je uze za `enu, jer je sad znao da uzima pravu pravcatu princezu, a zrno odne{e u muzej, gde se i sada mo`e videti, ako ga neko nije uzeo.
Hans Kristijan Andersen

Objasni kako je kraqica proverila da je princeza prava. Smisli jo{ neki na~in na koji se mo`e proveriti da li je neka princeza prava. Koji je tvoj omiqeni lik iz bajke? Objasni za{to.

93

Seti se {ta smo nau~ili

Ako ispravno spoji{ re~i i tako sa~ini{ pravilnu re~enicu, dove{}e{ princa do onog koga voli.
a`dajom

hteo je divno
koji
princ

da se o`eni

princezom, ali

cvr~kom

planine

jednom

vrhu na Sne`ana

Bio dvaput

tri lovca

94

pravom,

tu`ibabom

~udo
jedan

pravcatom
zom nce pri

6. To

je tek onako

To je tek onako
To je samo tek onako, To je samo {ala. Gde bi deca mala Na kwizi jahala! A jedno se i uvuklo U kwigu pa viri, Takve slavne kolibe Nemaju pastiri. I ako je {ala, Al na dobro ciqa Jer }e kwiga deci Da postane zbiqa.
Jovan Jovanovi} Zmaj

Magarac i kwige
Nesta{ni de~aci, male razbibrige, pitali magarca da li voli kwige. Magarac za ~asak kao da se smeo, pa rekao deci: Jo{ ih nisam jeo!
M. Barjaktarevi}

Nau~i pesmu napamet.

^emu sve kwiga slu`i deci iz ove pesme? Se}a{ li se ~emu je tebi kwiga slu`ila dok nisi znao da ~ita{? Objasni ~emu kwige stvarno slu`e. Koja je tvoja omiqena kwiga? Za{to?
96

Igra~ke
Legoland U celom svetu poznate su lego-kocke koje je konstruisao danski proizvo|a~ igra~aka Kirk Kristijansen 1932. godine. U gradu Bilundu nalazi se park u kojem su gra|evine, pejza`i, prevozna sredstva i sve ostalo napravqeni od lego-kocaka. Makete u parku namewene su deci razli~itog uzrasta. Danas qudi iz celog sveta dolaze da vide taj park. U svetu su poznate ~e{ke drvene igra~ke: lutke, automobili, `eleznice Izra|uju se i drvene marionete za pozori{ta.

Aborixini su izmislili bumerang, koji ima oblik latini~nog slova V i pravi se od drveta. Kada se baci u vazduh, leti i vra}a se onome ko ga je bacio. Aborixini su ga koristili za vreme lova da bi oborili `ivotiwu, a danas slu`i za igru i zabavu.

Opi{i svoju omiqenu igra~ku. Mo`e{ i da je nacrta{.

97

Stra{an slu~aj
Tata se jo{ nije vratio s posla. Mama je oti{la u radwu da kupi hleb. A Rile se igrao sam u stanu. Uskoro se dogodio jedan stra{an slu~aj u sobi. Rile se upla{io od tog slu~aja i popeo na krevet. Sklup~ao se na krevetu kao mi{ i sakrio se ispod pokriva~a. Sve igra~ke i sve stvari u sobi odjednom su nestale. ^ak je i krevet s Riletom nestao... Kao da ih je ne{to progutalo. Uskoro se mama vratila. Upalila je svetiqku i sve stvari, pa i Rile, opet su bili na svojim mestima.
B. Timotijevi}

Napi{i sastav na temu Jednom sam se upla{io.

98

[ta je bilo to {to je progutalo sve u sobi, pa ~ak i Rileta? Za{to se Rile upla{io? [ta bi ti uradio da si bio na Riletovom mestu?

Uputstvo
Kafenom ka{i~icom sr~ite kafu Supenom ka{ikom jedite supu Ka{ikom za obu}u kusajte ~izme patike cokule sandale japanke papu~e za pla`u papu~e za ku}u i ostalu obu}u
Vladimir Andri}

Poku{aj da objasni{ {ta je to uputstvo. ^emu slu`i uputstvo? Gde sve mo`e{ da ga pro~ita{? Napi{i i ti jedno uputstvo.
99

Odgovor
(odlomak) Do{lo jednom pile velikom petlu i po~elo mu dosa|ivati pitawima: Za{to roda ima dug kqun i jo{ du`e noge, a ja sasvim male? Ostavi me na miru! Za{to zec ima duge u{i, a ja nemam nikakve? Ne dosa|uj mi! Za{to ma~e ima lepu dlaku, a ja samo `uto paperje? Mani me se! Za{to ku~ence zna da vrti repom, a ja uop{te nemam rep? ]uti! Za{to jare ima lepe ro{~i}e, a ja nemam ni ru`ne? Prekini! Be`i! ozbiqno se naqutio petao.
Sergej Mihalkov

Ko u ovoj pri~i izgovara upitne re~enice? Kome ti naj~e{}e postavqa{ pitawa? Da li si zadovoqan odgovorima koje dobija{?

____________________________

Ko u ovoj pri~i izgovara zapovedne re~enice? ____________________________

Na koje pitawe nisi dobio odgovor, a `eleo bi da ga sazna{?

100

Ku}a
U Evropi se grade razli~ite vrste ku}a.

U Gr~koj se zbog vru}ine podi`u ku}e s malim prozorima i debelim, potpuno belim zidovima.

U Norve{koj, u kojoj rastu mnoge jelove i brezove {ume, ku}e se grade od drveta.

Mnoge zgrade u Parizu su od kamena, s krovovima od lima.

U Amsterdamu sve se gradi od opeke. Opeka se pravi od gline ispe~ene u pe}ima.

Napi{i sastav na temu Moja ku}a. Neka ti pitawa koja slede pomognu u pisawu. Gde se nalazi tvoja ku}a? Kako izgleda kraj u kojem se ona nalazi? Kako izgleda tvoja ku}a? Koliko u woj ima prostorija? Koje su to prostorije? Ko jo{ s tobom `ivi u ku}i? Kako izgleda tvoje omiqeno mesto u ku}i? Opi{i ga. [ta tamo radi{? Za{to je to tvoje omiqeno mesto? Prona|i i pro~itaj neku zanimqivost o tome kako se grade ku}e. Kakve sve ku}e jo{ postoje?

101

Rva~i
Od rvawa nema lep{eg sporta: svaki mi{i} k trospratna torta. Rva~ slona obori iz prve ko se rve taj ne jede mrve.
B. Timotijevi}

Napi{i nazive sportova koje zna{. Koji je tvoj omiqeni sport? Za{to? Za{to je va`no baviti se sportom?

Sportisti koriste: tegove, klizaqke, kopqe... Napi{i na linijama {ta jo{ koriste sportisti.

102

[ta je na kraju
[ta je na kraj u? Na kraju neba, na kraj u mora, na kraj u. [ta je na kraj u deca bi htela da znaj u. Zato jedu, zato spavaj u, Zato rastu br`e od kaputa. [ta je na kraj u srede? ^etvrtak. A {ta na kraj u ~etvrtka? Petak. Na kraju svih krajeva? Uvek je jedan novi po~etak. Krajevi se potro{e. Po~eci uvek traju. Po~etak eto {ta je na kraj u!
Du{an Radovi}

Kako se ose}a{ sada, kada je kraj {kolske godine blizu? ^ega }e{ se lepog iz {kole se}ati za vreme raspusta? Ko }e ti najvi{e nedostajati?
103

LEKTIRA

Jovan Jovanovi} Zmaj

Izbor iz poezije
Svet
Ala j lep Ovaj svet, Onde potok, Ovde cvet; Tamo wiva, Ovde sad, Eno sunce, Evo hlad! Tamo Dunav, Zlata pun, Onde trava, Ovde xbun. Slavuj pesmom Quqa lug. Ja ga slu{am I moj drug.
106

Ala su to grdne muke

Ala su to grdne muke, Tako gledat u jabuke! Jabuke su tako blizu, Samo usta da zagrizu. A lepe su, rumene su, A slatke su, medene su, Samo ruke da su du`e Kad bi mogle da se pru`e! Ala da je trska kaka, Il udica i pecaqka Ili vetar da nasrqa, Pa da koju dokotrqa. Ala su to grdne muke, Tako gledat u jabuke!

Jovanka ba{tovanka
Kud pogleda{ Svuda ^uda. Ova ki{a Ba{ je luda, [to ba{ sada Tako pada Kad Jovanka, Ba{tovanka, Radenica Vredna, `iva, Vrt zaliva. Padaj, ki{o, Gore s neba, Padaj onda Kada treba: Kad Jovanka, Ba{tovanka, Svoje lene Dane slavi, Pak po celu Nedeqicu Vrt zaliti Zaboravi.

Dete i leptir
Dete Leptiri}u, {aren~i}u, Hodi k meni amo! Evo imam lepu ru`u, Omiri{i samo. Leptir Ja bih do{ , al se bojim Kakve igle klete, Stisnu}e{ me, probo{}e{ me, P onda zbogom svete! Dete Ne}u, lepko, ne}u, lepko, @ivota mi moga. Samo ho}u da izbrojim Kolko ima{ noga. Leptir E, pa to ti mogu kazat I izdaqe malko: Leptir ima {est no`ica, A sad zbogom, ranko!
107

Ne}e ma~ka da se sigramo

Ala je to ma~ka! Ceo dan je grdim; Al sad mi je do{lo Da se ve} rasrdim! Nosim je ovamo, Nosim je onamo, Poka`em joj kwigu: Hajde da ~itamo! U kwizi su slike Ona i ne gledi Pa kad ne}e{ da ~ita{, A ti malo predi! Ne}e ni da prede A jo{ kako ume. [to god re~em ~ini se Ko da ne razume. Ogrnem joj }ebe, Strese ga sa sebe. Ja joj pru`im lutku, Ona je ogrebe. Ako ho}e{, evo ti Moj {e{iri} mali! Tek joj metnuh na glavu, A ona ga svali. Pa zar vredi takav stvor Da se s wime dru`im... Do{lo mi je, bogami, Da je majci tu`im!

Pera kao doktor

Gospodine doktore, Zvala sam vas amo, Lutka mi je bolesna, Gledajte je samo, Pipnite joj ~elo, Meni se bar ~ini, U`asno je vrelo. Doktor sedi uko~en Sa ozbiqnim mirom, Pipa bilo lutkino Pa drma {e{irom: Influenca velika, Al umreti ne}e. Nemojte je qubiti, Da na vas ne pre|e. Lek }u joj propisati, Pra{ak svakog sata, Uz to nek je protrqa Va{a baba Nata. Limunadu pravite U velkim ~a{ama, Ako joj se ne pije Popi}u je s vama.

108

Pod ambrelom
Napoqu je ki{a, A malena Lela U sobi je svojoj Ambrel razapela. Pod ambrelom stoji, Pa kroz prozor gledi. Eto, tak s radi Kad se ambrel {tedi.

[ta ja vidim
Mala deca; mala la|a; malo more; Malo jedro i katarka nad wom gore. Malo vetra; mali vali; mala luka; Mala krma; mala muka; mala ruka. Sve je malo, te izgleda kao {ala; Kad je tako, nek i pesma bude mala.

Napomena materi
Na{a mala Juca Sa stolice muca: Mati, mati, mati, Znas kolko je sati? Zdlavo mnogo kuca, Tleba da se luca; Gladna sam vec i ja, Gladna je i kuca.
109

Desanka Maksimovi}

Izbor iz poezije
Lutke ra~unaju
Svako ve~e ja se mu~im Svoje lutke da nau~im: Nek se zna, Jedan i jedan Da su dva. One lepo ruke skrste I gledaju moje prste, Kako brojim: Da se zna, Jedan i jedan Da su dva. Poslu{ne su moje lutke, Sve u klupi sede }utke; Svaka `eli Ve} da zna, Jedan i jedan Da su dva. Ali, {ta }u, sve su glupe Iako su vrlo skupe, jer nijedna Da mi zna, Jedan i jedan Da su dva.

U snu deca rastu

U snu rastu brda, planine i reke, u snu nebo raste i {ume daleke. U snu rastu zveri, u snu rastu vrapci i malene laste. U snu rastu zvezde, i cve}e i trava, i detence raste kada slatko spava.

110

Baka
Neko voli da ima lutke i pajace, dobo{e i trube; neko voli `ive ku~i}e i mace, koke i golube. A ja bih vam volela od svega najvi{e da imam tri bake. Prva bi mi pri~ala pri~e svakojake i napamet pesme u~ila me lake. Druga bi me branila kad me mama kara i ~itala umesto mene iz bukvara. I vazdan bi sa mnom igrala se tre}a igara {to ih se iz detiwstva se}a.

Dete u torbi
U curice Tawe kako jutro svane, sve su ruke mawe, sve su noge tawe, mo`e cela Tawa u torbu da stane. Tawa ne}e hleba, Tawa ne}e mleka, Tawa mrzi ~orbu, mrzak joj je kupus, mrski joj krompiri, povazdan bi jela samo ~okolade, pila limunade. Stavi je u torbu, jedva }e i per~in iz we da joj viri.

111

Paukova quqa{ka
Zaspala je malo paukova mama, on u {umu klis! Quqa{ku istiha splete pa se wiha: uvis, uvis! Gledale ga ptice tako navrh `ice, zastao im dah. Gledali ga mravi u zelenoj travi, pa ih bilo strah. Opazi ga cve}e kako kroz zrak {e}e, zaplaka uglas: [ta }e, {ta }e biti ako prsnu niti, a pau~i} tras?!
112

Jare i vuci
Igrala se koza s belim jaretom, svojim detetom: Burence, burence, ba{ si debelo! Da ne do|u samo vuci u selo! A u blizini, iza bunara, ~u~ala stra{na dva vuka stara, pa se zakle{e: Glave nam stare, ukra{}emo joj belo jare. To su ~uli lovci negde iz mraka, pa pripucali iz pu{aka. A vuci od straha, deco draga, pobegli u no} bez glasa i traga.

U gostima
Pozvao je maj sve bube na ~aj, od ose do p~ele da se provesele, tihe bubamare, leptire, bumbare, i livadske popce, i rudare rovce. Spremio je maj sudove za ~aj, izneo u poqe raznobojne {oqe, pozla}ene kupe, ~uturice skupe, i rumene zdele, i kr~age bele. Sipao je maj svakom med u ~aj, u crvene lale, u zvon~i}e male, u hajdu~ku travu, peruniku plavu, u `ute quti}e, da zasladi pi}e. Popio je svak, i leptiri} lak, ~aja pola litre, zasvirale citre, za~ula se truba svira~ica buba, iz obli`weg `buna zapevala `una.

113

Ze~ije uho
^uje zeka iz daqine kad u {umi vrabac kine, kad u travi tr~i mrav, kada ni~e kupus plav, kada tiho pu`i} peva, zevalica kada zeva.

Oblak
Oblak {aqe ki{icu, da zalije ba{ticu, napoji krompire, {to iz zemqe vire, pa da ih u nedequ pe~emo u pepelu. Oblak {aqe ki{icu, da poraste {umica, da je brsti kozica, pa da mleka da, puna litra dva. Oblak {aqe ki{icu, da napoji zemqicu, da kukuruz rodi, da de~ici godi, da bude ka~amaka i mleka i kajmaka.

Koke i mede
Sele koke na sedalo, malo me~e to gledalo, pa duboko uzdahnulo, kroz celu se {umu ~ulo: Lepo li bi bilo, brate, mesto {to se koke jate, da tu krupne kru{ke zru, pa sve redom otpadnu u krioce medvedu.

114

Mom~ilo Te{i}

Lek
Razbole se lisica, su{i se k grana. Le~ili je bri`qivo nekoliko dana. Ali bolest neznana sve je ja~e ste`e, zato lisac ze~eve u fijaker pre`e.

Izbor iz poezije
Kobajagi pesma
Ne{to }u vam, kobajagi, re}i: Guska lo`i, kobajagi, pe}i, Krava pere, kobajagi, lonce, Ma~ka prede, kobajagi, konce, Kow pulover, kobajagi, plete, A slon sobu, kobajagi, mete.

Tegla
Mama, mama!, mala Neda sa stolice tiho zva, sa police sko~ila je tegla sama, puna meda i prsla je sva...

Da ti, draga, na|em lek pre}i }u sto gora i odva`no preplivat dvesta plavih mora... Krupne suze lisici pado{e u krilo: Kad bih gusku pojela lak{e bi mi bilo...

115

Brojawe
Da li znate, qudi moji, da bez gre{ke zna da broji ~ak do deset Mi}a da izbroji ~ak do deset pomo}u prsti}a? Kad mu ka`u: Daqe, sine? tad obu}u svoju skine odmah s nogu Mi}a jer mu treba, za brojawe, jo{ deset prsti}a.

Prvi leptir
Poleteo kroz zrak prvi leptiri}, leptiri}. Plavi cvet mu ponudio {e{iri}, {e{iri}. A on re~e: Ba{ ti hvala, cvete plav, cvete plav.

Hrabro dete
Da je Ra{a hrabro dete zna u selu svak, ne pla{i ga sivi vrabac, skakavac, ni rak. Sklone mu se i koko{ke kada vikne: I{! Pobeg je ispred wega ~ak i jedan mi{.
116

Vi{e volim lepr{ati gologlav, gologlav...

^ime se ko brani
Zubima se brani vepar, Srna be`i kao vetar. O{tre nokte ma~ka ima, Vo se brani rogovima. Je` bodqikav kaput ima Da prkosi du{manima. ^elo ovna tvrdo li je, Mo`e vuka da ubije. Lukavstvom se brani lija, A otrovom {arka zmija. @aba vrlo ve{to roni, Pred rodom se u vir skloni.

Zimsko cvetawe
Kad padaju pahuqice, procvetaju kabanice, de~je kape, ki{obrani, {qive, jele, i jablani, i brkovi i repovi... Od tog cve}a nema roda, samo voda, voda, voda...

^eda i sneg
No}as pade tanak sneg na livade i na breg. U sneg gleda prvi put mali ^eda osmehnut: Braca Simo, vre}u daj, da skupimo {e}er taj.

Odjek
Lajao je Cule ceo letwi ~as, od zida se nekog odbijao glas. Najzad re~e Cule: Onaj tamo pas ima na svem svetu najru`niji glas!

Jabuka
Upla{i se Brana ko da pu~e top. Nasme{i se Luka: Pogledaj, sa grane pala je jabuka }op!

117

Grigor Vitez

U gostima kod kume {ume

[uma nas je zvala, Pozive nam slala, Rekla crnom kosu; Zovi decu! To su Moji gosti najmiliji, Najvedriji, naj~iliji! A kos na vrh hrasta stao, zvi`dukom nas dozivao: Ovde nam je, deco, raj, Pozdravqa vas stari gaj. I jo{ s neba {eva javqa: Tu je sunca, tu je zdravqa! Ostavite {kolu, stan, Do|ite na ~itav dan.

Izbor iz poezije
Iza brda plava
Iza brda plava Mi{ crveni spava, Mi{a ma~ka quqa, posteqa ga `uqa, ne mo`e da le`i, dlaka mu se je`i. Bje`i, mijo, bje`i!

Po{ao ded Petar

Po{ao ded Petar da ustavi vetar kapom, {tapom, i prutom, al se vetar ne da i obori deda.
118

Zalazak sunca
^ude se ptice, ~ude se ptice: Nestalo sunce iz {umice Pobjeglo s livada i sa wiva Gdje se to skriva? Da li ko zna? Da li ko zna? Ja sam ga vidjela: Ja! Ja! Ja! Nekud se preko gora `urilo Onda je klonulo, U more se zatim zagwurilo I utonulo... [to }emo raditi? [to }emo raditi? Ko }e iz mora sunce vaditi? I sve su ptice tu`ne bile, ^ak su i pjesmu zaboravile.

Lastavica
Lastavice, gdje si bila? U dalekom svijetu. A {to si nam donijela? Proqe}e na repu A kako si putovala? U kabini aviona. Koliko te put stajao? Oko dva-tri miliona. Gdje }e{ sada stanovati? Tu pod krovom. Je l u onom starom stanu? Ne, u novom.
119

Narodne uspavanke
Uspavanke su narodne pesme koje se pevaj u deci pred spavawe da bi lak{e zaspala.

Quqa, quqa quqa{ka

Quqa, quqa, quqa{ka na Moravi kru{ka, odbi joj se su{ka, te udari Du{ka; Du{ko se zaplaka od udara laka. Odmah do|e tetka, kola~e da {qepka, da ih deca gutaj u, pa da posle spavaj u. Quqa, quqa, qu{ka, na Moravi kru{ka.

Nuna, nuna, nuna~a

Nuna, nuna, nuna~a, slatka s medom poga~a, mesila je teta~a, pa svom ~edu davala, da bi ga uspavala.

Ninaj, ninaj, Simana Ninaj, ninaj, drago moje

Ninaj, ninaj, Simana moga sina Milana; nek mi Milan spava, o an|elim sawa. An|eli ga ~uvaju, pesmice mu pevaju.
120

Ninaj, ninaj, drago moje! Ninaj, ninaj da spavamo, da ujutru poranimo, da cvije}a naberemo, na{e dvore okitimo.

[aqive narodne pesme

Medvedova `enidba
Danas jeste subota, E pa {ta, e pa {ta! Sutra jeste nedeqa, Jeste da, jeste da! @eni}emo medveda, E pa {ta, e pa {ta! Kraj golema jezera, Jeste da, jeste da! Zec kolo vodio, Iju-ju, iju-ju! ]uran barjak nosio, Pu}-puru}, pu}-puru}! Bele guske igrale, Trapa-trap, trapa-trap! Koko{ka se pela, Na ~andiji snela, ^andija se sru{ila I pesma se svr{ila.

Mi{ poseja proju

Mi{ poseja proju Po je`evu poqu. Narasla je proja, Mi{u do kolena, @abi do ramena. Mi{ sazove mobu, Da mu po`we proj u, I zakoqe mrava Debeloga brava!

Ja sam ~udo video

Pu` i vo se tuku, Koze kola vuku, Sviwa brke su~e, Ma~ke ra~un u~e, Kow na grani spava, Zec put preorava, Vuk na drumu prosi, A mrav bure nosi, Roda `abe slu`i, Mi{ se s ma~kom dru`i.

121

Zagonetke
(lubenica) (mrak) (zubi) (pe~urka)

Poslovice
Na mla|ima svet ostaje. Ispeci, pa reci. Bez muke nema nauke. Jedan ~ovek ne mo`e sve znati. Dogovor ku}u gradi. Drvo se na drvo naslawa, a ~ovek na ~oveka. Ko radi, ne boji se gladi. Svoja ku}ica, svoja slobodica.
(u{i)

Brzalice
Le`i kuja `uta ukraj `uta puta... Klup~i}em }u te, kalem~i}em }e{ me... Devet puta reci bensvreci... Svaka svraka skaka na dva kraka. ^etiri ~av~i}a na ~an~i}u cij u~u...
122

(zvezde)

Puna {kola |aka niotkuda vrata. Dva lokvawa oko pawa. U gorici na jednoj no`ici. Bele koke ispod strehe vire. Nit {u{nu, nit bu{nu, a u ku}u do|e. Puna tepsija zlatnih kola~i}a. ^etiri brata jednu kapu nose.
(sto)

[aqive narodne pri~e

Ti }e{, sinko, svirati
Kad je nekakav ~ovek polazio nekud na put, kom{ije i poznanici navale oko wega, pa je dan veli donesi mi ovo, drugi veli donesi mi ono, a ni jedan ne daje novaca. Onda nekakvo dete izi|e preda w i pru`iv{i mu paru, re~e: Uzmi ovu paru, molim te, pa mi kupi i donesi sviralu. A ~ovek mu na to odgovori: Ti }e{, sinko, svirati!

Kako se medvjed prevario

Izi{av{i medvjed rano u prole}e iz svoje jame, ugleda drijen |e je ucvatio, a ostala drveta jo{ i ne misle da cvate, pa pomisli da }e drijen tako i sazreti prije svij u ostalijeh drveta, pak se izvali poda w da ~eka. I tako le`e}i on|e i ~ekaj u}i da drewine sazre, ostalo sve vo}e sazri i pro|e.

123

Klin-~orba
Do{ao soldat nekoj ba bi u ku }u i za iskao da mu da {togod da je de, a ba ba mu ka zala da ne ma ni{ta u ku }i za jelo. Onda soldat re~e: A ti mi daj bar lo nac i ma lo vode da na ~inim klin-~orbu. Baba mu to da, a sol dat uzme lo nac i met ne u we ga gvozdeni klin, pa na lije vode i sta vi na va tru. Kad se voda ugreje, on za i{te od ba be malo soli i ba ba mu da, te je po soli. Kad vo da uzavri, soldat zai{te malo bra{na. Baba mu i to da de, samo da vi di od ~u da kakva }e to bi ti klin-~orba. Soldat saspe bra{no u onu vo du i dobro prome{a, a po tom zai{te jedno jaje, te i we ga razbije i sta vi u lo nac. Onda jo{ za i{te malo masti, kojom ~orbu zamasti, pa ski ne lonac s va tre, klin izvadi napoqe, a klin- ~orbu u slast po jede.

124

Pustio bih ja wega

Nekakav Tur~in svrne s pu ta u po tok da se napije vode, pa ga uhva ti hajduk, a on on da stade dozivati svoga druga koji je ostao na pu tu: Hodi, uhvatio sam haj duka! Drug mu od govori: Kad si ga uhva tio, a ti ga do vedi ovamo. Onda mu on ka `e: Ali ne }e da ide! Drug mu na to re~e: Ako ne }e da ide, a ti ga pu sti. A on mu od govori: Pustio bih ja we ga, ali ne }e on me ne!

125

SADR@AJ

Vodi~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Kako je lepo znati ~itati!, Valentin Berestov . . . . . . . . . . 3 1. @ABA ^ITA NOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 @aba ~ita novine, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Recitovawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Zec i vuk, Toma Slavkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Re~i sa suprotnim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Petao i boje, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Hvalisavi ze~evi, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . 13 Deset gu{~i}a, ukrajinska pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Mudri dedica, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1617 Kako korwa~e u~e, Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Pa~ja {kola, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Re~i sa sli~nim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Pas i ma~ka, L. Filipov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2. IGRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Igra, Arsen Dikli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Kroja~ica i makaze, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Ne}e uvek da bude prvi, Aleksandar Popovi} . . . . . . . . . . 26 Mati, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Baka i oni drugi, Vlada Stojiqkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Pisawe velikog slova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 ^etiri devoj~ice, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Po{tovani susede!, Andrej Usa~ov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

126

Sa mnom ima neka gre{ka, Vlada Stojiqkovi} . . . . . . . . . . 31 Obave{tajne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Apoteka, Bogdan Popovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Pri~a o malom prstu, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Upitne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Radoznali sused, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Da li mi verujete, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Zapovedne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 3. GDE GOD NA\E[ ZGODNO MESTO, TU DRVO POSADI . 41 Sadi drvo, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Kad prole}e do|e, Bo`idar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . . . 43 Vetar seja~, Mira Ale~kovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4445 Jesewa pesma, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4647 Senica i drvo, Petar Stoki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Prole}e, Voja Cari} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Qubi~ica, Stanko Rakita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Ko je kriv, L. Vladesku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Slikovnica, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Re~i sa umawenim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Ja sam ~udo video, {aqiva narodna pesma . . . . . . . . . . . . . 55 Ptica i drvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Zanimqivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Crtanka, Stevan Rai~kovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Re~i sa uve}anim zna~ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Kakva treba da je glava za pojedina znawa, Bo`idar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

127

4. PRIJATEQ SE U NEVOQI POZNAJE . . . . . . . . . . . . . . . 63 Golub i p~ela, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Razumqiva pesma, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Car i skitnica, Laza Lazi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6667 Lisica i gavran, narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Slavujak, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Deda i repa, ruska narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Dva druga, Lav Tolstoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 R|ava {ala, narodna pri~a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Dva jarca, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Dve koze, Dositej Obradovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Guske, Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Brodi}, Vladimir Sutejev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Jabuka, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 5. PRI^AM TI PRI^U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Tri lovca, {aqiva narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Sun~ev pjeva~, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8184 Tu`ibaba, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8586 Predlog, Nedeqko Popadi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Bajka o labudu, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . 8889 Divno ~udo, jevrejska narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . 9091 Princeza na zrnu gra{ka, Hans Kristijan Andersen . . 9293 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 6. TO JE TEK ONAKO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 To je tek onako, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Igra~ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

128

Stra{an slu~aj, Bo`idar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Uputstvo, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Odgovor, Sergej Mihalkov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Ku}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Rva~i, Bo`idar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 [ta je na kraju, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 LEKTIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Jovan Jovanovi} Zmaj : Izbor iz poezije . . . . . . . . . . . 106109 Desanka Maksimovi}: Izbor iz poezije . . . . . . . . . . . 110114 Mom~ilo Te{i}: Izbor iz poezije . . . . . . . . . . . . . . . 115117 Grigor Vitez: Izbor iz poezije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118119 Narodne uspavanke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 [aqive narodne pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Zagonetke, poslovice, brzalice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 [aqive narodne pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123125

129

PRI^AM TI PRI^U
druga zbirka tekstova za nastavu po~etnog ~itawa i pisawa u 1. razredu osnovne {kole
prvo izdawe autori ilustrovao recenzenti Zorica Stojanovi} Zorica Vukajlovi} Nino Maqevi} prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet, Beograd Tatjana Ja{in-Mojse, profesor razredne nastave, O[ Mladost, Vr{ac Sne`ana Ili}, profesor razredne nastave, O[ U`i~ka republika, Novi Beograd Violeta Babi} Du{an Pavli} Andrej Vojkovi} Slobodan Miladinov Neboj{a Miti} Kreativni centar
Gradi{tanska 8 Beograd Tel. / faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

lektor grafi~ko oblikovawe tipografsko oblikovawe priprema za {tampu izdava~

urednik za izdava~a {tampa tira` copyright

Slavica Markovi} mr Qiqana Marinkovi} Publikum 15.000 Kreativni centar, 2008

CIP , 37.016:003-028.31(075.2)(076) , : : 1. / [ , ; ]. - : , 2008 ( : ). - 130 . : . ; 23 22 cm. - ( : : ( )) ( ) . 15.000.

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u prvom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00181/2008-06.

ISBN 978-86-7781-627-8 ISBN 978-86-7781-628-5 ( ) 1. , [] COBISS.SR-ID 149522700