P. 1
Vincansko pismo

Vincansko pismo

5.0

|Views: 3,107|Likes:
Published by Nenad Zivkovic

More info:

Published by: Nenad Zivkovic on Jun 05, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/20/2015

pdf

text

original

VINČANSKO PISMO Tekst po istoimenoj knjizi prof. dr. Radivoja Pešića Dipl. ing.

Vladimir Milović

Uvod Prof. dr. Radivoje Pešić (1931.-1993.), profesor arheologije na univerzitetima u Beogradu i Rimu, bio je autor mnogih značajnih naučnih radova na poljima etrurskologije i paleolingvistike. Radovi profesora Pešića, bazirani na najnovijim arheološkim iskopavanjima u XX veku, na području Podunavlja, sa važnim lokalitetima u Vinči i Banjici kod Beograda, u Lepenskom Viru kod Đerdapa, kao i na teritorijima Rumunije i Bugarske, na poljima paleo-lingvistike doveli su do revolucionarnog otkrića, koje iz temelja menja našu predstavu o korenima i o starosti ljudske pismenosti uopšte. Natpisi na fragmentima grnčarije pronađene na arheološkim lokalitetima u Podunavlju, ne samo da su nastali u petom milenijumu pre nove ere (dakle pre 7.000 godina), nego je to pismo već bilo azbučno, dakle linearno. Uobičajeno prihvaćeno mišljenje u današnjoj nauci je da su Grci svoje pismo naučili od Feničana. Otkriće profesora Pešića pokazuje da je to pismo već odavno bilo u upotrebi, kod naroda nastanjenog u Podunavlju. Ovo pismo je potpuno odgovaralo etrurskom pismu, a takodje je većim delom bilo podudarno i sa feničanskim pismom, od koga je nastao grčki alfabet. To bi značilo da su Feničani primili svoje pismo od naroda iz Podunavlja. Drugi problem obuhvata poreklo Etrurščana, za koje se po Herodotu, ocu istorije, smatra da su stigli sa područja današnje Anadolije, naselivši teritorije današnje severne Italije izmedju XV i X veka pre naše ere. Do sada se smatralo da su Etrurci ovu seobu izvršili morskim putem, što profesor Pešić obara ukazujući na istovetnost pisama etrurskog i mnogo starijeg podunavskog, iz čega izvodi zaključak da su Etrurci naselili Italiju kopnenim putem, ponevši sa sobom pismo naučeno u kontaktu sa narodima Podunavlja.

Kultura Lepenskog Vira Arheološko nalazište Lepenski Vir, nalazi se na obali Dunava u području Đerdapa. Na početku arheoloških istraživanja 1965. godine, niko nije ni slutilo da je ovo mesto nekada bilo sedište jedne od najsloženijih i najblistavijih kultura praistorije. Tek nakon dve godine postalo je jasno, o kakvom se monumentalnom nalazištu radi. Ispod naselja prvih zemljoradnika i stočara iz razdoblja od 5300. do 4800. godine pre naše ere, otkriveni su spomenici od ogromnog značaja, koji će promeniti našu predstavu o praistoriji, a koji su se nalazili u sedam velikih sukcesivno građenih naselja lovaca, ribolovaca i skupljača hrane, podizanih jedni na drugima. Pronađeni artefakti u vidu brojnih staništa, grobova koji odslikavaju neobične pogrebne rituale, raznih alata i nakita od kamena, kosti i rogova, monumentalne kamene skulpture, kao i pločice sa ureznaim znacima nalik na pismena, ukazivali su da su prvobitne, lovačko-sakupljačke zajednice, koje su naseljavale terasu pokraj Lepenskog Vira, uspostavile složene društvene odnose, osnovale arhitekturu osobenog stila i modelovale monumentalne skulpture od ogromnih oblutaka. U arheološkim iskopavanjima koja su usledila u narednom periodu, do 1971. godine otkriveno je još desetak nalazišta u Podunavlju, u okolini Đerdapa, sa obeležjima kulture Lepenskog Vira, koja su ukazivala na to da je Lepenski Vir predstavljao centar jedne osobene i dugotrajne kulture, koja danas u nauci s pravom nosi ime kulture Lepenskog Vira. Složenost pogrebnih rituala ukazuje na to da su prastanovnici Lepenskog Vira veliki značaj posvećiveli kultu predaka, a položaj ognjišta u arhitektonskim celinama takođe ukazuje na gajenje kulta vatre. Na osnovu činjenice da su neki pojedinci sahranjivani po posebnim ritualima, zaključuje se da su dotični uživali posebne povlastice, ne na osnovu privatnog vlasništva, već na osnovu onih znanja i sposobnosti pojedinca koji su od vitalnog značaja za opstanak zajednice.

Azbuka Lepenskog Vira U naseljima Lepenskog Vira (Ib-e) nađeni su brojni predmeti na kojima su ugravirane zagonetne predstave i znaci, slične koordinatnom sistemu, skicama predela, slovima i brojkama. Njihov smisao odgonetnuo je profesor Pešić u svome radu “Bukvar Lepenskog Vira”, u kome analizom i izvođenjem od ovih znakova, dobija čitav sistem slova kojima su zabeležena određena zapažanja. Na osnovu pronalazaka koji svedoče o mezolitskoj kulturi Lepenskog Vira, zaključuje se da je ova razvijena kultura, bila bazirana na poimanju sveta njenih nosilaca, koje je bivalo ugrađeno u sve njihove tvorevine. Lepenci su u svemu što su za sobom ostavili insistirali na vezi između čoveka i kosmosa. Ta veza građena je na osnovu utvrđenih zakonitosti, koje uvek slede svoj univerzalni princip, koji predstavlja materijalizaciju duha. Svi izgrađeni objekti, sadržavali su u sebi suprotnosti. U svakom objektu graditelji su tražili i nalazili pomirenje ovih suprotnosti kroz sklad, što možemo kasnije da nađemo u Pitagorinoj školi. Korišćena su tri osnovna znaka, različita po formi, ali stalno prisutna u različitim kombinacijama, koji nose sposobnost da u zavisnosti od ugla posmatranja i svetlosti menjaju svoju formu, nudeći nove sadržaje. Ovi znakovi su najčešće raspoređeni kraj ognjišta, u skupinama po sedam, ali i više. Povezani su sa žrtvenikom, koji je zauzimao centralno mesto u staništu, ali i sa celom naseobinom, kao i sa izgledom čitave okoline. Ova tri osnovna znaka imaju oblike:      Igrom svetla i senki, u zavisnosti od doba dana, dolazi do spajanja i razdvajanja ovih znakova, kao i promene forme u odnosu na poziciju posmatranja, što im opet daje novu sadržinu. Ovi znaci na ovaj način prolaze kroz tri osnovne operacije: spajanje, razdvajanje i komponovanje, bez dodavanja novih elemenata. Na taj način, iz tih operacija ističe čitav niz znakova posebnih oblika. Ova tri osnovna znaka, na opisani način grade 48 znakova, koji su sada već sposobni za komunikaciju. Ako se izvrši prirodan raspored ovih znakova i dodeli im se njihova brojna vrednost, dobićemo jedan instrument koji su nam Lepenci ostavili u embrionu, dovoljno nametljiv da pobudi naše interesovanje i razmišljanje.

Azbuka Lepenskog Vira iz VII i VI milenijuma pre naše ere Uporedimo li ove znake makar ovlaš sa semitskim, feničanskim, lidijskim, hebrejskim, ili etrurskim pismom, bez teškoća možemo među njima prepoznati mnogobrojne, dobijene gore navedenim operacijama nad znacima pronađenim u Lepenskom Viru. Pri tome ne treba da zaboravimo ni glagolicu i ćirilicu. Neverovatna podudarnost iz pisama ovih civilizacija i pisma koje proizilazi iz znakova lepenske kulture, svedoči o mogućnosti jedinstvenog izvora nadahnuća za stvaranmje pisama različitih drevnih civilizacija.

Vinčansko pismo Arheološka istraživanja na lokalitetu Vinča kod Beograda, bila su započeta još 1908. godine, da bi se u više navrata protegla do 1934. godine. U novije vreme nastavljena su istraživanja na ovom značajnom lokalitetu u periodu od 1978. do 1983. godine. Pored toga pronađeni su i drugi lokaliteti, koji po vremenu nastanka i sadržajem pripadaju ovoj kulturi, pa su po najvećem i prvom nalazištu poneli naziv vinčanska kultura. Vinčanska kultura cvetala je u periodu od 6000. do 3500. godine pre nove ere. Karakteristični za ovu kulturu su znaci urezivani na keramičkim posudama. Profesor Miloje Vasić (1910.), glavni istraživač nalazišta Belo brdo kod Vinče u početnom periodu, naglasio je da se radi o pismenima, međutim nije ulazio u dublju analizu. M. A. Georgijevski (1940.) je izvršio sistematizaciju fragmenata vinčanske keramike sa urezanim slovima i natpisima i zaključio da se ovi natpisi mogu podeliti u tri grupe na: znakove svojine, znakove radionice i natpise. Po daljem istraživanju, budući istraživači naglašavaju da ove zaključke Gregorijevskog treba pratiti sa opreznošću i rezervom (J. Todorović, 1961.). U međuvremenu se broj pronađenih artefakata uvećao na oko 300 komada, što je već predstavljalo dobru osnovu za jednu dovoljno solidnu analizu, koja bi mogla da pruži pravu sliku o pismenosti ove civilizacije. Dr. Todorović objavljuje 1969. godine rad pod naslovom “Written Signs in the Neolithic Cultures of the Southeastern Europe”, u kome je sistematizovao i mnogo šire analizirao ovaj materijal, proširen sa nalazima u Rumuniji i Bugarskoj, i na taj način ukazao na izuzetnu ozbiljnost ovih arheoloških nalaza. Tako je dr. Jovan Todorović ovim svojim prilogom, dao jedan od najozbiljnijih prikaza neolitske pismenosti sa arheološkog aspekta. Međutim, evo već preko 30 godina od objave ovoga rada, lingvisti su ostali potpino nezainteresovani za jedno lingvističko blago, koje svetu otkriva ne samo nove stranice istorije pismenosti, već menja i hronologiju i mesto porekla i rađanja svetske pismenosti. Prihvatimo li najmlađi podatak analize C-14 metodom za utvrđivanje starosti, za poreklo pismenosti od pre 3500. godine pre nove ere, koji odgovara arheološkom nalazištu na Banjici, koje pripada najmlađem nalazištu vinčanske kulture, uočićemo odmah da je vinčansko pismo starije od protosumerskog piktografskog pisma, koje se do sada smatralo prvim svetskim pismom, za oko 400 godina. Iz toga sledi da je neophodno izvršiti korekciju datiranja prvog svetskog pisma, kao i mesta njegovog nastanka. (Vidi uporednu tabelu nastanka pisama na kraju teksta.) Prema materijalu koji nam obilno dokumentovano nudi arheološko otkriće vinčanske kulture, a posebno obilje materijala dobijenog sa lokaliteta Banjica, koji je sastavni deo Beograda, Banjicu možemo smatrati prvom školom pismenosti, odakle je pisana reč krenula u svet. Mada se radi o različitom vidu komunikacije, vinčansko pismo ne može da se odvoji od lepenske pismenosti, ne samo radi istog podneblja nastanka, nego i zbog mnogih drugih faktora koji ih povezuju. Klasifikacijom i analizom znakova vinčanskog pisma, ustanovljeno je da ovo pismo raspolaže sa nekoliko verzija svojih znakova. Od većeg broja znakova izdvojeno je 57 karakterističnih. Od toga broja 14 znakova je moguće prepoznati kao vokale. Međutim, ponovljena analiza, pokazala je da se radi o 5 vokala, dok ostali znaci predstavljaju njihove verzije. I među konsonantima, se od ukupno 43 mogu uočiti varijante, tako da se dolazi do rezultata da vinčansko pismo ima azbuku od 26 slova. Pored slova, u vinčanskom pismu nailazimo i na ligature, koje su takođe veoma prepoznatljive.

Vokali vinčanskog pisma Ligature vinčanskog pisma

Konsonanti vinčanskog pisma

Zatim je profesor Pešić analizu vinčanskog pisma proširio poređenjem između klasifikovanih znakova sa poznatim drevnim pismima. Ta poređenja su dala sledeće rezultate: 1- 1pismo Brahmi (Indija) sadrži 5 istih slova 2- 2kritsko linearno pismo A, sadrži 4, a linearno B 2 ista slova 3- 3zapadnosemitsko pismo ima 8, a starofeničansko 10 istih slova 4- 4kiparsko ima 9, palestinsko 7, starogrčko 12, dok anglosaksonsko runsko ima 4 ista slova 5- 5u azbuci srpske ćirilice ima 20 sličnih slova, a u glagolici 7 6- 6najinteresantniji je rezultat poređenja vinčanskog i etrurskog pisma, koji su identični. Pronađeni artefakti ukazuju na to da vinčanska slova nisu služila samo da bi označila radionicu, ili majstora, nego su nosila trajna saopštenja. Široko rasprostranjena upotreba pisma, dokaz je da je ono služilo za komunikaciju, da je bilo sistematizovano, a jasnoća urezanih slova govori o sigurnoj, uvežbanoj ruci pisara. Pregled razvoja pisma u predhrišćanskoj eri 1. Protosumersko piktografsko 3100. g. pre n.e. 2. Egipatsko piktografsko 3000. g. pre n.e. 3. Akadsko klinopisno 2500. g. pre n.e. 4. Protoindijsko piktografsko 2200. g. pre n.e. 5. Kritsko piktografsko 2000. g. pre n.e. 6. Kritsko linearno 1800. g. pre n.e. 7. Biblosko slogovno 1800. g. pre n.e. 8. Protosemitsko slogovno 1800. g. pre n.e. 9. Hetsko klinopisno 1600. g. pre n.e. 10. Hetsko piktografsko 1600. g. pre n.e. 11. Protosinajsko slogovno 1600. g. pre n.e. 12. Protofeničko slogovno 1600. g. pre n.e. 13. Protopalestinsko slogovno 1600. g. pre n.e. 14. Kipro-minojsko 1500. g. pre n.e. 15. Kinesko piktografsko 1400. g. pre n.e. 16. Feničansko slogovno 1100. g. pre n.e. 17. Drevnohebrejsko 900. g. pre n.e. 18. Grčko abecedno 900. g. pre n.e. 19. Etrursko (Rašansko) 900. g. pre n.e. 20. Anatolijsko abecedno 700. g. pre n.e. 21. Kiparsko slogovno 700. g. pre n.e. 22. Latinsko 600. g. pre n.e. 23. Iberijsko 300. g. pre n.e. 24. Koptsko 100. g. pre n.e. Godine nastanka pisama u ovom pregledu, treba shvatiti kao orijentacione, s obzirom na neusaglašenost izvora. Pregled ne prikazuje spisak svih poznatih pisama, nastalih u predhrišćanskoj eri, već samo ona najkarakterističnija i najpoznatija, koja nam ovde pomažu da jasnije sagledamo nastanak i razvoj vinčanskog pisma.

Podeđenje etrurskog, latinskog i vinčanskog pisma ETRURSKO LATINSKO VINČANSKO Zaključak Iz navedenih podataka proističe da su svi ostali drevni narodi, u većoj ili manjoj meri, direktno ili indirektno, preuzimali znakove za svoje pismo od vinčanskog. Neki znaci su pri tome preneti sa svojim identičnim oblikom, neki su stilizovani, dok su neki preuzeli samo nadahnuće. U svakom slučaju, vinčansko pismo predstavljalo je izvor pismenosti za mnogobrojne civilizacije, ili su pod njegovim uticajem nastala brojna pisma, s obzirom na njegovu najraniju pojavu. Rezultati dosadašnjih istraživanja, ukazuju na to da su Banjica i Vinča za sada najstariji centri svetske pismenosti. Tu istu školu u isto vreme, možemo pronaći i na područjima Rumunije i Bugarske, ali u svakom slučaju Lepenski Vir, možemo smatrati praizvorom pismenosti od 6.000 do 7.000 godina pre naše ere. To su dokumentovala dosadašnja istraživanja. Možemo da očekujemo da će nova istraživanja da donesu nove rezultate, ali u ovom momentu već predstoje široke i suštinske korekcije istorije ranih civilizacija, naročito u pogledu nastanka pismenosti.

Pored učinjenih napora mnogih naučnih radnika na internacionalnom planu, kao i nedvosmislenih postignutih rezultata na poljima arheologije, gramatologije i glotohronologije u novije vreme, ova nova saznanja se teškom mukom probijaju do svojih zasluženih pozicija, kroz politikom skoro dogmatizovane zvanične naučne stavove. Tako neki sledbenici zvanične nauke, uporno odbijaju da prihvate najnovije zaključke, trudeći se svim snagama da pobiju nepobitne činjenice, zloupotrebljavajući zdrav naučni skepticizam, mizionistički se grčevito držeći za ustaljene postojeće stavove, kao da i oni ne mogu da podležu reviziji uz odgovarajuće dokaze. Pri tome se često uopšte ne uzimaju u obzir najnovija arheološka istraživanja, a zastarele hronologije zloupotrebljavaju se kako bi se omalovažili ili odbacili najnoviji istraživački napori. Ne želimo da verujemo u nesporazume između gramatologije i arheologije, koje su međusobno upućene jedna na drugu. Glotohronologija predstavlja mladu nauku, koja je međutim od velike pomoći arheologiji, jer predstavlja još jedan pouzdan indikator za utvrđivanje hronologije arheoloških nalaza.

FENIČANSKO

LATINSKO

VINČANSKO VINČANSKO

ĆIRILIČNO

LATINSKO

Znači da u cilju razotkrivanja istine, koji bi trebalo da predstavlja sveti cilj svake naučne grane, nije poželjno brkati definicije. Jer ono što za arheologiju predstavlja definicija znakova svojine, za gramatologiju označava znake pisma. Na kraju krajeva, teorija o znacima i simbolima veoma je razvijena, bogata, jasna i dostupna. Ne bi bilo pogodno donositi sud o pismu isključivo na osnovi arheoloških merila. Arheološka merila zasnovana su na određenom aspektu, dok se gramatološka merila zasnivaju na mnogim aspektima. Natpis na statui nađenoj u Vinči, ne bi bilo prihvatljivo deklarisati kao znak svojine. Natpis na steni kod Sitova, nemoguće je prihvatiti kao neku slučajnost, nesvesnu pojavu, nastalu potpuno neorganizovano. Takvih nalaza ima isuviše, a znaci pisma korišćeni na njima, pokazuju isuviše sličnosti da bi se mogli deklarisati kao slučajni i bez značenja. Ti zapisi i natpisi, nisu mogli nastati slučajno, niti neorganizovano i nesvesno, nego iz čiste svesti iz koje je nastalo i slovo kao fonetski znak, baš kao i čitava azbuka. Napomena Kao izvor informacija za ovaj prikaz poslužila je odlična knjiga profesora Radivoja Pešića, sastavljena od zaostavštine njegovih rukopisa. Knjiga je štampana dvojezično, na srpskom i na engleskom jeziku i obiluje detaljnim podacima kao i brojnim ilustracijama. Drugi deo izvora koji se odnose na Lepenski Vir, potiče iz materijala sa interneta. Literatura • VINČANSKO PISMO i drugi gramatološki ogledi, Radivoje Pešić Izdavač: PEŠIĆ I SINOVI, Beograd 2001. e-mail: dimitri@drenik.net ISBN: 86-7540-006-3 • Lepenski Vir, Dragoslav Srejović

• •

Umetnost Lepenskog Vira, Dragoslav Srejović, Ljubinka Babović http://www.yurope.com/people/nena/Vir/

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->