NEMA VIŠE CVEĆA U POEZIJI Jedan od naših najznamenitijih pesnika Dobrica Erić nedavno je u Rumi primio nagradu Srpska

knjiga za 2006. godinu. Bila je to prilika da porazgovaramo sa poetom koji, osim što piše, i obavlja urednički posao, neumorno putuje po Srbiji i Republici Srpskoj gde obilazi škole i susreće se s najmlađima. Iza vas je jedan ogroman poetski opus. Da li ste napisali svoju životnu pesmu? ■ Ne znam, to će se, možda, znati jednog dana kad ja ne budem više postojao. Inače, ja sam nisam zadovoljan, ponekad mislim da sam tek naučio da pišem. S vremena na vreme pomislim da je to ova ili ona pesma, onda napišem neku novu koja može da se ravna sa tom najboljom pre nje, tako da mislim da svoju najbolju pesmu nisam još napisao. Možda, u stvari, tu najbolju pesmu čini, recimo nekih tridesetak pesama iz mog opusa, koje će se jednom naći u jednoj knjizi. To bi bila moja životna knjiga. Na čemu trenutno radite, kakvi su vam budući književni planovi? ■ Imam nameru da napišem nekoliko knjiga za decu u prozi, da ispričam svoje detinjstvo pomešano nekako uporedo sa detinjstvom današnje dece, mojih unuka, da napišem nešto o tome šta smo mi voleli, šta oni danas vole, kolika je razlika i kolike su sličnosti. Sličnosti su vrlo male, a razlike su strašno velike. Naše detinjstvo je bilo jako siromašno, ali je bilo veselo, vedro, puno nade, radoznalosti. Na početku smo mislili da je svet do brda, da nema dalje ništa, pa kad smo se popeli na brdo svet se proširivao. Deca sad imaju beskrajne prozore kroz koje mogu videti ceo svet. Nema više ni želje ni radoznalosti. Ja ne znam šta bi oni mogli da požele još, a mogu da požele da odu u prirodu da se igraju s jaganjcima, da trče za zečevima, da skakuću po potočićima, da beru cveće po livadama, da se valjaju po zemlji, da vide travu i cveće koje može da bude veće od njih, da se u njemu kriju. To je ono što deca mogu još da požele, a to im je uskraćeno. Tu počinje siromaštvo detinjstva. Uz pesništvo, već godinama ste i urednik u Srpskoj knjizi. Ne krijete svoju nostalgiju za Jugoslavijom...

12. 2010. Pesma pokušava i ovoga puta da nešto učini. zemljom koja je bila najlepša zemlja na Balkanu.rs/arhiva/2006/12/13/srpski/K06121203. M. onakve kakve sam ja pisao i koje na mene liče.shtml « Последња измена: Јул 01. Kad bi čovek naučio nešto od pčela to bi bilo dobro. u Evropi. Međutim. Nešto tako lepo ljudi ružnog duha i ružne duše nisu mogli da gledaju da opstane. Tešana Podrugovića i ostalih. U podnaslovu te knjige stoji "Suze za buduće pesme". Tada sam imao nade. 2010. vidim da ni one neće na svaki cvet. počevši od Republike Srpske.2006. Tu nema nektara i pčela tu ne sleće. To su nesrećne. okamenjene suze. a možda i u svetu. Pre moje zbirke "Deca sa zlatom lipe u kosi" ja sam pre deset godina. Kako nosite taj epitet? ■ Naravno. njihovog bombardovanja pisao pesme koje sam sakupio u knjizi "Razapeta zemlja". 02:56:30 » * . a možda i šire. M. strašne pesme. onako kako su vremena prolazila ja sam shvatao i shvatam da su to večite. ali to su samo suze od kojih će jednog dana da se rascvetaju vesele i vedre pesme. Slovite u neku ruku za narodnog pesnika.■ Ja sam veliki nostalgičar za Jugoslavijom. Ima cvetova koji ne mede. 13. a neće ga više biti ni na planeti zemlji ako se ovako nastavi. da pomogne. Sad sam dodao još neke pesme koje će se uskoro naći u njenom desetom izdanju. već naših starih guslara iz doba Višnjića. Posvađali su narode i naterali ih da izginu a onda su došli da nas mire i da nam uzmu sve i jednima i drugima. da razgali. da nema više cveća u poeziji.glasjavnosti. http://arhiva. Posmatrajući pčele. ali ne u duhu narodnih pevača. 02:57:37 Angelina » Сачувана Angelina Urednik Heroj clan Dobrica Erić (1936) « Одговор #19 послато: Јул 01. Pčela na sreću zna koji je cvet zatrovan i koji nije za nju. da bude lakše da preživi ako se može preživeti.

. Podnaslov knjige "Razapeta zemlja" koja je doživela deset izdanja i dobila petnaest nagrada glasi: "Suze Za Buduće Pesme". naš poznati pesnik. Isus Hristos je sad moja Zemlja Srbija". učila. pa pesmom pokušavam da ubedim i druge. Nije najgore to što smo nabeđeni. a noću se provodi. ali i da istaknem svoju ljudsku i pesničku nadu da će se te suze jednoga dana pozlatiti i pretvoriti u prave pesme. On je od nje stvorio kontinent. banči do zore… Dobrica Erić (1936). dokoliči. možda najveći u srpskoj poeziji". Ja sam prvo sebe ubedio da će taj dan doći. a noću spavala.. Nagrada će pesniku bitu uručena danas u Orašcu. Zadužbinarsko društvo "Prvi srpski ustanak" objavilo je knjigu izabranih rodoljubivih pesama Dobrice Erića "Prestupne godine". Sada danju spava. Nisam tražio pomoć od suza. "suze-pesme". Reč je o pesniku za koga je Dušan Radović rekao: "Gruža je bila nevelika dok nije rodila pesnika Dobricu Erića. s večeri vodila ljubav i družila se.. pisac više desetina knjiga poezije i proze za odrasle i decu. Hteo sam da kažem da su to "isplakane" a ne "ispevane" pesme. kažnjeni i poniženi od drugih. a moto: "Moja zemlja je razapeta – na krstu od četiri strane sveta". radila.Ван мреже Пол: Поруке: 5894 DANAS JE NEČASNO BITI ČASTAN Srbija je nekad danju živela.. dobitnik je nagrade Zadužbinarskog društva "Prvi srpski ustanak" – "Odzivi Filipu Višnjiću" za rodoljubivo pesništvo. Oni zbog kojih plačemo raduju se našim suzama i trude se da plačemo još više. Strašnije je što je skoro polovina Srba priznala . Zanimljivo je i zapažanje Nikole Koljevića: "Dobrica Erić je prvi raspevani pesnik Srbije na Istoku koji je opevao prekodrinsku Srbiju na Zapadu". Utešno deluju stihovi: "Moja Zemlja Srbija je sad Isus Hristos.

kažnjava i ponižava. "prekrajaju tapije". lavež pasa. hodajući naglavce. više ona iz mog detinjstva i mladosti. Sve se izvrće naglavce. i polje puno cveća. To je najteža nacionalna bolest koja se jednom narodu može dogoditi. Srbija je nekada drugačije živela? ■ Srbija je nekad danju živela. Sada danju spava. učila. to je moja Srbija. stideći se čak i da kaže za sebe ko je.. cvet. mleko. Za takav život nema opravdanja ni izgovora. ali nema čobanice ni stada. zahvaćeno je istom boleštinom i uništava se na isti način. nacionalno osećanje i obeležje kod nas i kod nekih drugih naroda i to se mora satanizovati. ostaje još samo da naučimo da hodamo na rukama. vrata. Morava. to je neka nova vrsta ludila. i psi koji laju po zapuštenim voćnjacima. Pribrati se od . seljanka storučica. a noću spavala. a noću se provodi. sabrati i izdržati. Da li je to Srbija? Jeste. dokoliči. I tako.svoju nepostojeću krivicu i počela i sama sebe da okrivljuje. radila. Ostarila i posustala velikomučenica Srbija. i "pečate crvenim voskom prozore. U Vašim pesmama su: pšenica. šta je i odakle je. doduše. banči do zore i srlja u sunovrat. drvo koje lista. šljiva. i Morava. nego ova koja sad jeste. I ono malo mladih što ostane u selima. i drveće.. To je staromodno. Sve je još tu. ■ Danas je nečasno biti častan. s večeri vodila ljubav i družila se. kapije". besmisleni su svi razlozi. vino. sve manje je ratara u selima i na njivama. U jednoj pesmi kažete: "Al’ ja se ipak ponosim što sam Srbin". "Udaraju međe". ostarila nam je i umorila se seljanka storučica. ući ćemo u Evropu. sve manje mleka i vina. Šta nam valja činiti? ■ Moramo se pribrati. a eto i to nam se dogodilo.

Pesnik Branko Miljković reče: "Ko ne sluša pesmu. bar. A ono što je toliko ušlo u pesništvo jednog naroda. možemo da sačuvamo jedino u pesništvu? ■ Sačuvali smo ih mi u pesništvu. kadionicu. Pesmu "Zvezda nad Čegrom" napisao sam pre trideset i više godina. ne može nikad doneti sreću ni . ni drugo. iako ta pesma i plač mnogima paraju uši. A pre svega i više od svega – Srbi se moraju voleti i rađati. brojanicu u stihovima sa 433 čvorića "Kosovski venac". Napisao sam i tužnu knjigu o deci s Kosmeta. ili plakati. da li je to patriotizam ili kič? ■ Ni jedno. A naše molitve čuje Onaj koji sve čuje i koji će ih i uslišiti. ali tek onda kada svi budemo govorili istu molitvu. "Deca sa zlatom lipe u kosi" i lirsku istoriju Srba od Starih Slovena do danas. sada se ipak može glasno i jasno pevati. i tako ćemo ga sačuvati u pesništvu. bivšima i budućima. Kosovo i Metohiju. U pesmi "Molitva" kažete: "Samouk s perom. Mnogi naši i strani pesnici pevali su i pevaju o Kosovu i Metohiji. po svoj prilici. ■ Evropa se raduje našim suzama. ako hoće da preživi i dočeka ozarenje. mastionicu. sabrati se među sobom i izmiriti sa nama sadašnjima. knjigu njihovih i mojih suza. slušaće oluju'. oni su više u našim pesmama nego pod kosmetskim nebom. Kad Srbi pretvore Sinđelićevu glavu u bukliju. a nedouk s mačem. to je metafora. Ono o čemu su pre trideset godina srpski pesnici i srpski narod smeli samo da sanjaju i spominju u simbolima. ali suze naše joj prijaju. Pesme naše ne voli. i izdržati sve što čovek pojedinac i cela nacija mora i može da izdrži. Skoro trećina moje knjige "Razapeta zemlja" posvećena je Kosovu i Metohiji. u vreme kad se Stevan Sinđelić i drugi srpski junaci nisu smeli ni spomenuti. To je pesnički simbol. predodređen sam jedino da plačem".bunila u kojem smo se našli. testiju.

Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu! Kriv sam što sam neko a ne niko i netko Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu . Prkosna pesma Ja rab Božji Srbin sa prosedom bradom izjavljujem dragovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom.2008.02.spokojstvo nekom drugom narodu koji mu je to oteo. 16. Zoran Radisavljević Politika.

i da završim s najvećom krivicom (pre nego što se zacenem od smeha). umesto u travu Kriv sam što se drznuh protiv krivde kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu! Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom Kriv sam što pevam. kriv sam tvrdoglavac što sam Pravoslavac i Svetosavac i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha! Kriv sam i grešan dakle što postojim i kad već postojim i još drsko stojim što bar ne priznam da ne postojim! Ako to priznam da sačuvam glavu izgubiću časni krst i krsnu slavu Ako ne priznam crno mi se piše ceo svet će na moju Zemlju da kidiše Rulje bivših ljudi lopova i golja čopori robota i drugih monstruma kidisaće na moje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma . smejem se i psujem a ponekad i lajem Kriv sam i priznajem da ne znam što znam i da znam što ne znam Kriv sam.doduše poretko i što se krstim ovako s tri prsta! Kriv sam što jesam a treba da nisam Kriv sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo.

spolja to ste vi .oko koje kao najlepše odive cvetaju trešnje. Rulje bivših ljudi ubica i golja . Pa evo priznajem i to za spas roda Ja više ne postojim skinite me s liste Ja sam od sad samo vazduh. svetlost i voda tri elementa koja vam koriste A ovo što pred vama govori i hoda to je ono što vi od mene stvoriste! Moja ružna slika ozverena lika koju umnožavate u večeri i jutra to je slika vaše svesti i podsvesti to nisam ja.iznutra! Moj dušmanine sa hiljadu ruku s hiljadu slugu i sluškinja laži ubrao si mi sunce ko jabuku i radost čistu ko bulka u raži Moji će potomci piti jed i čemer a tvoji već piju gorku medovinu za krvav novac kojim puniš ćemer rasprodajući moju đedovinu Usud će ti ludačku košulju obući i tada će se malo razdaniti ili će planeta od sramote pući i sve nas u isti ambis sahraniti! Mnogo ste važne Zemljo moja mila Ti i Tvoje sestre Istina i Pravda čim se na vas digla ovolika sila čim su na vas zinule krivda i nepravda. jabuke i šljive.

farmeri koji Ti čereče sinove i kćeri Mora da su čule belosvetske bande da imaju zlatna srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi. Gospodo tužioci suci i dželati ispisali ste mi svoje zapovesti po zenicama najfinijem staklu što teže živim. lakše ću umreti Zašli ste mnogo u noć poodmaklu ali uzalud ćete linčovati najgostoljubiviji narod na planeti (zbog čega ćete goreti u paklu) jer Ljudsko Srce čudo nad čudima neće da se primi u vašim grudima! Mi se ne plašimo smrti crne vuge već ropskog života i bolesti duge Smrt je česta pojava međ nama Srbima kao što su proleće. leto. zima I nije strašnija pogotovu danju od suše. jabuke i šljive. mraza kad je čovek sretne na svome imanju okađene duše i svetla obraza. Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rođenoj kući al ne može mi niko zabraniti . zemljotresa. jesen.čopori robota i drugih monstruma palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje kao najlepše odive cvetaju lipe. Šta će ovde džihadlije krstaši. poplave.

da pevam i da se smejem umirući a to se vama više ne događa ni kad svadbujete ni kad vam se rađa! Poštedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina ko vaši praoci što su mog Praoca Isusa Hrista Nazarećanina. Ja ću da gledam a vi zažmurite inače će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica Samo. požurite što pre me razapnete. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful