NEMA VIŠE CVEĆA U POEZIJI Jedan od naših najznamenitijih pesnika Dobrica Erić nedavno je u Rumi primio nagradu Srpska

knjiga za 2006. godinu. Bila je to prilika da porazgovaramo sa poetom koji, osim što piše, i obavlja urednički posao, neumorno putuje po Srbiji i Republici Srpskoj gde obilazi škole i susreće se s najmlađima. Iza vas je jedan ogroman poetski opus. Da li ste napisali svoju životnu pesmu? ■ Ne znam, to će se, možda, znati jednog dana kad ja ne budem više postojao. Inače, ja sam nisam zadovoljan, ponekad mislim da sam tek naučio da pišem. S vremena na vreme pomislim da je to ova ili ona pesma, onda napišem neku novu koja može da se ravna sa tom najboljom pre nje, tako da mislim da svoju najbolju pesmu nisam još napisao. Možda, u stvari, tu najbolju pesmu čini, recimo nekih tridesetak pesama iz mog opusa, koje će se jednom naći u jednoj knjizi. To bi bila moja životna knjiga. Na čemu trenutno radite, kakvi su vam budući književni planovi? ■ Imam nameru da napišem nekoliko knjiga za decu u prozi, da ispričam svoje detinjstvo pomešano nekako uporedo sa detinjstvom današnje dece, mojih unuka, da napišem nešto o tome šta smo mi voleli, šta oni danas vole, kolika je razlika i kolike su sličnosti. Sličnosti su vrlo male, a razlike su strašno velike. Naše detinjstvo je bilo jako siromašno, ali je bilo veselo, vedro, puno nade, radoznalosti. Na početku smo mislili da je svet do brda, da nema dalje ništa, pa kad smo se popeli na brdo svet se proširivao. Deca sad imaju beskrajne prozore kroz koje mogu videti ceo svet. Nema više ni želje ni radoznalosti. Ja ne znam šta bi oni mogli da požele još, a mogu da požele da odu u prirodu da se igraju s jaganjcima, da trče za zečevima, da skakuću po potočićima, da beru cveće po livadama, da se valjaju po zemlji, da vide travu i cveće koje može da bude veće od njih, da se u njemu kriju. To je ono što deca mogu još da požele, a to im je uskraćeno. Tu počinje siromaštvo detinjstva. Uz pesništvo, već godinama ste i urednik u Srpskoj knjizi. Ne krijete svoju nostalgiju za Jugoslavijom...

glasjavnosti. Tada sam imao nade. Nešto tako lepo ljudi ružnog duha i ružne duše nisu mogli da gledaju da opstane. vidim da ni one neće na svaki cvet. ali to su samo suze od kojih će jednog dana da se rascvetaju vesele i vedre pesme. da nema više cveća u poeziji. 13. U podnaslovu te knjige stoji "Suze za buduće pesme". Posvađali su narode i naterali ih da izginu a onda su došli da nas mire i da nam uzmu sve i jednima i drugima. okamenjene suze. 02:57:37 Angelina » Сачувана Angelina Urednik Heroj clan Dobrica Erić (1936) « Одговор #19 послато: Јул 01. http://arhiva.rs/arhiva/2006/12/13/srpski/K06121203. Pčela na sreću zna koji je cvet zatrovan i koji nije za nju.2006. To su nesrećne. zemljom koja je bila najlepša zemlja na Balkanu. 02:56:30 » * . onako kako su vremena prolazila ja sam shvatao i shvatam da su to večite. Kako nosite taj epitet? ■ Naravno. Ima cvetova koji ne mede. 2010. Posmatrajući pčele. već naših starih guslara iz doba Višnjića. počevši od Republike Srpske. da razgali. strašne pesme. Tešana Podrugovića i ostalih. da bude lakše da preživi ako se može preživeti. M. Pesma pokušava i ovoga puta da nešto učini. a neće ga više biti ni na planeti zemlji ako se ovako nastavi. Slovite u neku ruku za narodnog pesnika.12. u Evropi. a možda i u svetu.■ Ja sam veliki nostalgičar za Jugoslavijom. onakve kakve sam ja pisao i koje na mene liče. da pomogne. Kad bi čovek naučio nešto od pčela to bi bilo dobro. Pre moje zbirke "Deca sa zlatom lipe u kosi" ja sam pre deset godina. njihovog bombardovanja pisao pesme koje sam sakupio u knjizi "Razapeta zemlja". Sad sam dodao još neke pesme koje će se uskoro naći u njenom desetom izdanju. M. a možda i šire. ali ne u duhu narodnih pevača. Međutim.shtml « Последња измена: Јул 01. Tu nema nektara i pčela tu ne sleće. 2010.

On je od nje stvorio kontinent. radila.. Nisam tražio pomoć od suza.Ван мреже Пол: Поруке: 5894 DANAS JE NEČASNO BITI ČASTAN Srbija je nekad danju živela. možda najveći u srpskoj poeziji". Zanimljivo je i zapažanje Nikole Koljevića: "Dobrica Erić je prvi raspevani pesnik Srbije na Istoku koji je opevao prekodrinsku Srbiju na Zapadu". Zadužbinarsko društvo "Prvi srpski ustanak" objavilo je knjigu izabranih rodoljubivih pesama Dobrice Erića "Prestupne godine".. Isus Hristos je sad moja Zemlja Srbija". Hteo sam da kažem da su to "isplakane" a ne "ispevane" pesme. dokoliči. kažnjeni i poniženi od drugih. Oni zbog kojih plačemo raduju se našim suzama i trude se da plačemo još više. Strašnije je što je skoro polovina Srba priznala . ali i da istaknem svoju ljudsku i pesničku nadu da će se te suze jednoga dana pozlatiti i pretvoriti u prave pesme.. Reč je o pesniku za koga je Dušan Radović rekao: "Gruža je bila nevelika dok nije rodila pesnika Dobricu Erića. Nije najgore to što smo nabeđeni. s večeri vodila ljubav i družila se. a moto: "Moja zemlja je razapeta – na krstu od četiri strane sveta". "suze-pesme". Podnaslov knjige "Razapeta zemlja" koja je doživela deset izdanja i dobila petnaest nagrada glasi: "Suze Za Buduće Pesme". Nagrada će pesniku bitu uručena danas u Orašcu. pisac više desetina knjiga poezije i proze za odrasle i decu. učila. naš poznati pesnik. pa pesmom pokušavam da ubedim i druge. Ja sam prvo sebe ubedio da će taj dan doći. a noću spavala. dobitnik je nagrade Zadužbinarskog društva "Prvi srpski ustanak" – "Odzivi Filipu Višnjiću" za rodoljubivo pesništvo. a noću se provodi. Utešno deluju stihovi: "Moja Zemlja Srbija je sad Isus Hristos.. Sada danju spava. banči do zore… Dobrica Erić (1936).

banči do zore i srlja u sunovrat. ući ćemo u Evropu. Šta nam valja činiti? ■ Moramo se pribrati. kažnjava i ponižava. Sada danju spava. radila.svoju nepostojeću krivicu i počela i sama sebe da okrivljuje. vino. ali nema čobanice ni stada. i drveće. Pribrati se od . U jednoj pesmi kažete: "Al’ ja se ipak ponosim što sam Srbin". vrata. sve manje je ratara u selima i na njivama. drvo koje lista. lavež pasa. šta je i odakle je. nego ova koja sad jeste. i polje puno cveća. cvet. seljanka storučica. kapije". i "pečate crvenim voskom prozore. ostarila nam je i umorila se seljanka storučica. i Morava. Za takav život nema opravdanja ni izgovora. i psi koji laju po zapuštenim voćnjacima. to je moja Srbija. šljiva. a noću se provodi. doduše.. mleko. ■ Danas je nečasno biti častan. besmisleni su svi razlozi. više ona iz mog detinjstva i mladosti. sve manje mleka i vina. "prekrajaju tapije". I tako. hodajući naglavce. "Udaraju međe". I ono malo mladih što ostane u selima. nacionalno osećanje i obeležje kod nas i kod nekih drugih naroda i to se mora satanizovati.. Da li je to Srbija? Jeste. ostaje još samo da naučimo da hodamo na rukama. s večeri vodila ljubav i družila se. Srbija je nekada drugačije živela? ■ Srbija je nekad danju živela. a eto i to nam se dogodilo. a noću spavala. dokoliči. sabrati i izdržati. Morava. stideći se čak i da kaže za sebe ko je. Sve je još tu. učila. zahvaćeno je istom boleštinom i uništava se na isti način. to je neka nova vrsta ludila. Sve se izvrće naglavce. To je najteža nacionalna bolest koja se jednom narodu može dogoditi. To je staromodno. Ostarila i posustala velikomučenica Srbija. U Vašim pesmama su: pšenica.

ne može nikad doneti sreću ni . ili plakati. možemo da sačuvamo jedino u pesništvu? ■ Sačuvali smo ih mi u pesništvu. brojanicu u stihovima sa 433 čvorića "Kosovski venac". bar. iako ta pesma i plač mnogima paraju uši. U pesmi "Molitva" kažete: "Samouk s perom. Kad Srbi pretvore Sinđelićevu glavu u bukliju. Ono o čemu su pre trideset godina srpski pesnici i srpski narod smeli samo da sanjaju i spominju u simbolima. Pesmu "Zvezda nad Čegrom" napisao sam pre trideset i više godina. mastionicu. a nedouk s mačem. sabrati se među sobom i izmiriti sa nama sadašnjima. i izdržati sve što čovek pojedinac i cela nacija mora i može da izdrži. Pesnik Branko Miljković reče: "Ko ne sluša pesmu. ako hoće da preživi i dočeka ozarenje. bivšima i budućima.bunila u kojem smo se našli. to je metafora. testiju. A ono što je toliko ušlo u pesništvo jednog naroda. po svoj prilici. knjigu njihovih i mojih suza. "Deca sa zlatom lipe u kosi" i lirsku istoriju Srba od Starih Slovena do danas. To je pesnički simbol. ■ Evropa se raduje našim suzama. sada se ipak može glasno i jasno pevati. Pesme naše ne voli. predodređen sam jedino da plačem". kadionicu. ni drugo. oni su više u našim pesmama nego pod kosmetskim nebom. Skoro trećina moje knjige "Razapeta zemlja" posvećena je Kosovu i Metohiji. ali suze naše joj prijaju. A naše molitve čuje Onaj koji sve čuje i koji će ih i uslišiti. Mnogi naši i strani pesnici pevali su i pevaju o Kosovu i Metohiji. Kosovo i Metohiju. u vreme kad se Stevan Sinđelić i drugi srpski junaci nisu smeli ni spomenuti. slušaće oluju'. ali tek onda kada svi budemo govorili istu molitvu. da li je to patriotizam ili kič? ■ Ni jedno. A pre svega i više od svega – Srbi se moraju voleti i rađati. i tako ćemo ga sačuvati u pesništvu. Napisao sam i tužnu knjigu o deci s Kosmeta.

spokojstvo nekom drugom narodu koji mu je to oteo. Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu! Kriv sam što sam neko a ne niko i netko Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu . Prkosna pesma Ja rab Božji Srbin sa prosedom bradom izjavljujem dragovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom. Zoran Radisavljević Politika. 16.2008.02.

doduše poretko i što se krstim ovako s tri prsta! Kriv sam što jesam a treba da nisam Kriv sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo. smejem se i psujem a ponekad i lajem Kriv sam i priznajem da ne znam što znam i da znam što ne znam Kriv sam. i da završim s najvećom krivicom (pre nego što se zacenem od smeha). kriv sam tvrdoglavac što sam Pravoslavac i Svetosavac i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha! Kriv sam i grešan dakle što postojim i kad već postojim i još drsko stojim što bar ne priznam da ne postojim! Ako to priznam da sačuvam glavu izgubiću časni krst i krsnu slavu Ako ne priznam crno mi se piše ceo svet će na moju Zemlju da kidiše Rulje bivših ljudi lopova i golja čopori robota i drugih monstruma kidisaće na moje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma . umesto u travu Kriv sam što se drznuh protiv krivde kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu! Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom Kriv sam što pevam.

spolja to ste vi .iznutra! Moj dušmanine sa hiljadu ruku s hiljadu slugu i sluškinja laži ubrao si mi sunce ko jabuku i radost čistu ko bulka u raži Moji će potomci piti jed i čemer a tvoji već piju gorku medovinu za krvav novac kojim puniš ćemer rasprodajući moju đedovinu Usud će ti ludačku košulju obući i tada će se malo razdaniti ili će planeta od sramote pući i sve nas u isti ambis sahraniti! Mnogo ste važne Zemljo moja mila Ti i Tvoje sestre Istina i Pravda čim se na vas digla ovolika sila čim su na vas zinule krivda i nepravda. jabuke i šljive. Pa evo priznajem i to za spas roda Ja više ne postojim skinite me s liste Ja sam od sad samo vazduh.oko koje kao najlepše odive cvetaju trešnje. Rulje bivših ljudi ubica i golja . svetlost i voda tri elementa koja vam koriste A ovo što pred vama govori i hoda to je ono što vi od mene stvoriste! Moja ružna slika ozverena lika koju umnožavate u večeri i jutra to je slika vaše svesti i podsvesti to nisam ja.

poplave. zemljotresa. lakše ću umreti Zašli ste mnogo u noć poodmaklu ali uzalud ćete linčovati najgostoljubiviji narod na planeti (zbog čega ćete goreti u paklu) jer Ljudsko Srce čudo nad čudima neće da se primi u vašim grudima! Mi se ne plašimo smrti crne vuge već ropskog života i bolesti duge Smrt je česta pojava međ nama Srbima kao što su proleće. jabuke i šljive. leto. farmeri koji Ti čereče sinove i kćeri Mora da su čule belosvetske bande da imaju zlatna srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi. jesen. Gospodo tužioci suci i dželati ispisali ste mi svoje zapovesti po zenicama najfinijem staklu što teže živim. zima I nije strašnija pogotovu danju od suše.čopori robota i drugih monstruma palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje kao najlepše odive cvetaju lipe. mraza kad je čovek sretne na svome imanju okađene duše i svetla obraza. Šta će ovde džihadlije krstaši. Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rođenoj kući al ne može mi niko zabraniti .

. požurite što pre me razapnete. Ja ću da gledam a vi zažmurite inače će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica Samo.da pevam i da se smejem umirući a to se vama više ne događa ni kad svadbujete ni kad vam se rađa! Poštedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina ko vaši praoci što su mog Praoca Isusa Hrista Nazarećanina.