NEMA VIŠE CVEĆA U POEZIJI Jedan od naših najznamenitijih pesnika Dobrica Erić nedavno je u Rumi primio nagradu Srpska

knjiga za 2006. godinu. Bila je to prilika da porazgovaramo sa poetom koji, osim što piše, i obavlja urednički posao, neumorno putuje po Srbiji i Republici Srpskoj gde obilazi škole i susreće se s najmlađima. Iza vas je jedan ogroman poetski opus. Da li ste napisali svoju životnu pesmu? ■ Ne znam, to će se, možda, znati jednog dana kad ja ne budem više postojao. Inače, ja sam nisam zadovoljan, ponekad mislim da sam tek naučio da pišem. S vremena na vreme pomislim da je to ova ili ona pesma, onda napišem neku novu koja može da se ravna sa tom najboljom pre nje, tako da mislim da svoju najbolju pesmu nisam još napisao. Možda, u stvari, tu najbolju pesmu čini, recimo nekih tridesetak pesama iz mog opusa, koje će se jednom naći u jednoj knjizi. To bi bila moja životna knjiga. Na čemu trenutno radite, kakvi su vam budući književni planovi? ■ Imam nameru da napišem nekoliko knjiga za decu u prozi, da ispričam svoje detinjstvo pomešano nekako uporedo sa detinjstvom današnje dece, mojih unuka, da napišem nešto o tome šta smo mi voleli, šta oni danas vole, kolika je razlika i kolike su sličnosti. Sličnosti su vrlo male, a razlike su strašno velike. Naše detinjstvo je bilo jako siromašno, ali je bilo veselo, vedro, puno nade, radoznalosti. Na početku smo mislili da je svet do brda, da nema dalje ništa, pa kad smo se popeli na brdo svet se proširivao. Deca sad imaju beskrajne prozore kroz koje mogu videti ceo svet. Nema više ni želje ni radoznalosti. Ja ne znam šta bi oni mogli da požele još, a mogu da požele da odu u prirodu da se igraju s jaganjcima, da trče za zečevima, da skakuću po potočićima, da beru cveće po livadama, da se valjaju po zemlji, da vide travu i cveće koje može da bude veće od njih, da se u njemu kriju. To je ono što deca mogu još da požele, a to im je uskraćeno. Tu počinje siromaštvo detinjstva. Uz pesništvo, već godinama ste i urednik u Srpskoj knjizi. Ne krijete svoju nostalgiju za Jugoslavijom...

zemljom koja je bila najlepša zemlja na Balkanu. 13. da bude lakše da preživi ako se može preživeti. Tada sam imao nade. http://arhiva. ali ne u duhu narodnih pevača. Tu nema nektara i pčela tu ne sleće. da nema više cveća u poeziji. Kad bi čovek naučio nešto od pčela to bi bilo dobro. 2010. Kako nosite taj epitet? ■ Naravno. Ima cvetova koji ne mede. njihovog bombardovanja pisao pesme koje sam sakupio u knjizi "Razapeta zemlja". Posvađali su narode i naterali ih da izginu a onda su došli da nas mire i da nam uzmu sve i jednima i drugima. ali to su samo suze od kojih će jednog dana da se rascvetaju vesele i vedre pesme. okamenjene suze. da pomogne.glasjavnosti. a neće ga više biti ni na planeti zemlji ako se ovako nastavi. Pre moje zbirke "Deca sa zlatom lipe u kosi" ja sam pre deset godina. a možda i šire. već naših starih guslara iz doba Višnjića. Slovite u neku ruku za narodnog pesnika.shtml « Последња измена: Јул 01. M. Pesma pokušava i ovoga puta da nešto učini. strašne pesme. onako kako su vremena prolazila ja sam shvatao i shvatam da su to večite. a možda i u svetu. Tešana Podrugovića i ostalih. Sad sam dodao još neke pesme koje će se uskoro naći u njenom desetom izdanju. 02:56:30 » * . Nešto tako lepo ljudi ružnog duha i ružne duše nisu mogli da gledaju da opstane. M. 2010. 02:57:37 Angelina » Сачувана Angelina Urednik Heroj clan Dobrica Erić (1936) « Одговор #19 послато: Јул 01. da razgali. U podnaslovu te knjige stoji "Suze za buduće pesme".2006.■ Ja sam veliki nostalgičar za Jugoslavijom. Posmatrajući pčele. počevši od Republike Srpske. Pčela na sreću zna koji je cvet zatrovan i koji nije za nju. onakve kakve sam ja pisao i koje na mene liče. To su nesrećne.12.rs/arhiva/2006/12/13/srpski/K06121203. Međutim. u Evropi. vidim da ni one neće na svaki cvet.

Sada danju spava. "suze-pesme". naš poznati pesnik. Reč je o pesniku za koga je Dušan Radović rekao: "Gruža je bila nevelika dok nije rodila pesnika Dobricu Erića. dokoliči.Ван мреже Пол: Поруке: 5894 DANAS JE NEČASNO BITI ČASTAN Srbija je nekad danju živela. pa pesmom pokušavam da ubedim i druge.. učila. a noću spavala. ali i da istaknem svoju ljudsku i pesničku nadu da će se te suze jednoga dana pozlatiti i pretvoriti u prave pesme. možda najveći u srpskoj poeziji". Zadužbinarsko društvo "Prvi srpski ustanak" objavilo je knjigu izabranih rodoljubivih pesama Dobrice Erića "Prestupne godine". Utešno deluju stihovi: "Moja Zemlja Srbija je sad Isus Hristos. banči do zore… Dobrica Erić (1936). Podnaslov knjige "Razapeta zemlja" koja je doživela deset izdanja i dobila petnaest nagrada glasi: "Suze Za Buduće Pesme". a noću se provodi.. pisac više desetina knjiga poezije i proze za odrasle i decu. Ja sam prvo sebe ubedio da će taj dan doći. dobitnik je nagrade Zadužbinarskog društva "Prvi srpski ustanak" – "Odzivi Filipu Višnjiću" za rodoljubivo pesništvo. Nagrada će pesniku bitu uručena danas u Orašcu. Hteo sam da kažem da su to "isplakane" a ne "ispevane" pesme. s večeri vodila ljubav i družila se. Strašnije je što je skoro polovina Srba priznala . On je od nje stvorio kontinent. Zanimljivo je i zapažanje Nikole Koljevića: "Dobrica Erić je prvi raspevani pesnik Srbije na Istoku koji je opevao prekodrinsku Srbiju na Zapadu". radila. Nisam tražio pomoć od suza. Isus Hristos je sad moja Zemlja Srbija". Nije najgore to što smo nabeđeni... Oni zbog kojih plačemo raduju se našim suzama i trude se da plačemo još više. a moto: "Moja zemlja je razapeta – na krstu od četiri strane sveta". kažnjeni i poniženi od drugih.

■ Danas je nečasno biti častan. Pribrati se od . mleko. ući ćemo u Evropu. više ona iz mog detinjstva i mladosti. seljanka storučica. Morava. sve manje je ratara u selima i na njivama. dokoliči. stideći se čak i da kaže za sebe ko je. to je moja Srbija. vino. to je neka nova vrsta ludila. kapije". Ostarila i posustala velikomučenica Srbija. nacionalno osećanje i obeležje kod nas i kod nekih drugih naroda i to se mora satanizovati. kažnjava i ponižava. I ono malo mladih što ostane u selima. učila. Sada danju spava. banči do zore i srlja u sunovrat. Da li je to Srbija? Jeste. i Morava. i drveće. i psi koji laju po zapuštenim voćnjacima. zahvaćeno je istom boleštinom i uništava se na isti način. Za takav život nema opravdanja ni izgovora. šta je i odakle je..svoju nepostojeću krivicu i počela i sama sebe da okrivljuje. radila. lavež pasa. Srbija je nekada drugačije živela? ■ Srbija je nekad danju živela. doduše. ali nema čobanice ni stada. cvet. a noću spavala. "Udaraju međe". U Vašim pesmama su: pšenica. To je staromodno. nego ova koja sad jeste. a noću se provodi. i polje puno cveća. s večeri vodila ljubav i družila se. besmisleni su svi razlozi. šljiva. "prekrajaju tapije". sve manje mleka i vina. drvo koje lista. U jednoj pesmi kažete: "Al’ ja se ipak ponosim što sam Srbin". i "pečate crvenim voskom prozore. Sve je još tu. To je najteža nacionalna bolest koja se jednom narodu može dogoditi. I tako. Sve se izvrće naglavce.. Šta nam valja činiti? ■ Moramo se pribrati. sabrati i izdržati. ostarila nam je i umorila se seljanka storučica. vrata. hodajući naglavce. a eto i to nam se dogodilo. ostaje još samo da naučimo da hodamo na rukama.

i tako ćemo ga sačuvati u pesništvu. bivšima i budućima. a nedouk s mačem. Mnogi naši i strani pesnici pevali su i pevaju o Kosovu i Metohiji. kadionicu. Pesme naše ne voli. Pesmu "Zvezda nad Čegrom" napisao sam pre trideset i više godina. Skoro trećina moje knjige "Razapeta zemlja" posvećena je Kosovu i Metohiji. i izdržati sve što čovek pojedinac i cela nacija mora i može da izdrži. To je pesnički simbol. to je metafora. Pesnik Branko Miljković reče: "Ko ne sluša pesmu. Kosovo i Metohiju. knjigu njihovih i mojih suza. da li je to patriotizam ili kič? ■ Ni jedno. predodređen sam jedino da plačem". oni su više u našim pesmama nego pod kosmetskim nebom. ne može nikad doneti sreću ni . A ono što je toliko ušlo u pesništvo jednog naroda. "Deca sa zlatom lipe u kosi" i lirsku istoriju Srba od Starih Slovena do danas. sada se ipak može glasno i jasno pevati. ni drugo. iako ta pesma i plač mnogima paraju uši. U pesmi "Molitva" kažete: "Samouk s perom. brojanicu u stihovima sa 433 čvorića "Kosovski venac". ili plakati. A naše molitve čuje Onaj koji sve čuje i koji će ih i uslišiti.bunila u kojem smo se našli. slušaće oluju'. ali tek onda kada svi budemo govorili istu molitvu. testiju. po svoj prilici. sabrati se među sobom i izmiriti sa nama sadašnjima. Kad Srbi pretvore Sinđelićevu glavu u bukliju. u vreme kad se Stevan Sinđelić i drugi srpski junaci nisu smeli ni spomenuti. ali suze naše joj prijaju. ako hoće da preživi i dočeka ozarenje. Ono o čemu su pre trideset godina srpski pesnici i srpski narod smeli samo da sanjaju i spominju u simbolima. mastionicu. Napisao sam i tužnu knjigu o deci s Kosmeta. bar. možemo da sačuvamo jedino u pesništvu? ■ Sačuvali smo ih mi u pesništvu. A pre svega i više od svega – Srbi se moraju voleti i rađati. ■ Evropa se raduje našim suzama.

Zoran Radisavljević Politika.spokojstvo nekom drugom narodu koji mu je to oteo. Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu! Kriv sam što sam neko a ne niko i netko Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu . Prkosna pesma Ja rab Božji Srbin sa prosedom bradom izjavljujem dragovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom. 16.02.2008.

umesto u travu Kriv sam što se drznuh protiv krivde kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu! Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom Kriv sam što pevam.doduše poretko i što se krstim ovako s tri prsta! Kriv sam što jesam a treba da nisam Kriv sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo. smejem se i psujem a ponekad i lajem Kriv sam i priznajem da ne znam što znam i da znam što ne znam Kriv sam. kriv sam tvrdoglavac što sam Pravoslavac i Svetosavac i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha! Kriv sam i grešan dakle što postojim i kad već postojim i još drsko stojim što bar ne priznam da ne postojim! Ako to priznam da sačuvam glavu izgubiću časni krst i krsnu slavu Ako ne priznam crno mi se piše ceo svet će na moju Zemlju da kidiše Rulje bivših ljudi lopova i golja čopori robota i drugih monstruma kidisaće na moje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma . i da završim s najvećom krivicom (pre nego što se zacenem od smeha).

Rulje bivših ljudi ubica i golja . spolja to ste vi .oko koje kao najlepše odive cvetaju trešnje. svetlost i voda tri elementa koja vam koriste A ovo što pred vama govori i hoda to je ono što vi od mene stvoriste! Moja ružna slika ozverena lika koju umnožavate u večeri i jutra to je slika vaše svesti i podsvesti to nisam ja. jabuke i šljive.iznutra! Moj dušmanine sa hiljadu ruku s hiljadu slugu i sluškinja laži ubrao si mi sunce ko jabuku i radost čistu ko bulka u raži Moji će potomci piti jed i čemer a tvoji već piju gorku medovinu za krvav novac kojim puniš ćemer rasprodajući moju đedovinu Usud će ti ludačku košulju obući i tada će se malo razdaniti ili će planeta od sramote pući i sve nas u isti ambis sahraniti! Mnogo ste važne Zemljo moja mila Ti i Tvoje sestre Istina i Pravda čim se na vas digla ovolika sila čim su na vas zinule krivda i nepravda. Pa evo priznajem i to za spas roda Ja više ne postojim skinite me s liste Ja sam od sad samo vazduh.

jabuke i šljive.čopori robota i drugih monstruma palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje kao najlepše odive cvetaju lipe. jesen. Gospodo tužioci suci i dželati ispisali ste mi svoje zapovesti po zenicama najfinijem staklu što teže živim. Šta će ovde džihadlije krstaši. poplave. lakše ću umreti Zašli ste mnogo u noć poodmaklu ali uzalud ćete linčovati najgostoljubiviji narod na planeti (zbog čega ćete goreti u paklu) jer Ljudsko Srce čudo nad čudima neće da se primi u vašim grudima! Mi se ne plašimo smrti crne vuge već ropskog života i bolesti duge Smrt je česta pojava međ nama Srbima kao što su proleće. zemljotresa. leto. Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rođenoj kući al ne može mi niko zabraniti . mraza kad je čovek sretne na svome imanju okađene duše i svetla obraza. farmeri koji Ti čereče sinove i kćeri Mora da su čule belosvetske bande da imaju zlatna srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi. zima I nije strašnija pogotovu danju od suše.

požurite što pre me razapnete. . Ja ću da gledam a vi zažmurite inače će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica Samo.da pevam i da se smejem umirući a to se vama više ne događa ni kad svadbujete ni kad vam se rađa! Poštedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina ko vaši praoci što su mog Praoca Isusa Hrista Nazarećanina.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful