NEMA VIŠE CVEĆA U POEZIJI Jedan od naših najznamenitijih pesnika Dobrica Erić nedavno je u Rumi primio nagradu Srpska

knjiga za 2006. godinu. Bila je to prilika da porazgovaramo sa poetom koji, osim što piše, i obavlja urednički posao, neumorno putuje po Srbiji i Republici Srpskoj gde obilazi škole i susreće se s najmlađima. Iza vas je jedan ogroman poetski opus. Da li ste napisali svoju životnu pesmu? ■ Ne znam, to će se, možda, znati jednog dana kad ja ne budem više postojao. Inače, ja sam nisam zadovoljan, ponekad mislim da sam tek naučio da pišem. S vremena na vreme pomislim da je to ova ili ona pesma, onda napišem neku novu koja može da se ravna sa tom najboljom pre nje, tako da mislim da svoju najbolju pesmu nisam još napisao. Možda, u stvari, tu najbolju pesmu čini, recimo nekih tridesetak pesama iz mog opusa, koje će se jednom naći u jednoj knjizi. To bi bila moja životna knjiga. Na čemu trenutno radite, kakvi su vam budući književni planovi? ■ Imam nameru da napišem nekoliko knjiga za decu u prozi, da ispričam svoje detinjstvo pomešano nekako uporedo sa detinjstvom današnje dece, mojih unuka, da napišem nešto o tome šta smo mi voleli, šta oni danas vole, kolika je razlika i kolike su sličnosti. Sličnosti su vrlo male, a razlike su strašno velike. Naše detinjstvo je bilo jako siromašno, ali je bilo veselo, vedro, puno nade, radoznalosti. Na početku smo mislili da je svet do brda, da nema dalje ništa, pa kad smo se popeli na brdo svet se proširivao. Deca sad imaju beskrajne prozore kroz koje mogu videti ceo svet. Nema više ni želje ni radoznalosti. Ja ne znam šta bi oni mogli da požele još, a mogu da požele da odu u prirodu da se igraju s jaganjcima, da trče za zečevima, da skakuću po potočićima, da beru cveće po livadama, da se valjaju po zemlji, da vide travu i cveće koje može da bude veće od njih, da se u njemu kriju. To je ono što deca mogu još da požele, a to im je uskraćeno. Tu počinje siromaštvo detinjstva. Uz pesništvo, već godinama ste i urednik u Srpskoj knjizi. Ne krijete svoju nostalgiju za Jugoslavijom...

Pre moje zbirke "Deca sa zlatom lipe u kosi" ja sam pre deset godina. 02:56:30 » * . da pomogne.12. Posvađali su narode i naterali ih da izginu a onda su došli da nas mire i da nam uzmu sve i jednima i drugima. Ima cvetova koji ne mede. u Evropi. Tešana Podrugovića i ostalih. 02:57:37 Angelina » Сачувана Angelina Urednik Heroj clan Dobrica Erić (1936) « Одговор #19 послато: Јул 01. njihovog bombardovanja pisao pesme koje sam sakupio u knjizi "Razapeta zemlja". onako kako su vremena prolazila ja sam shvatao i shvatam da su to večite. M.glasjavnosti. http://arhiva. Pesma pokušava i ovoga puta da nešto učini.2006. 2010. Tu nema nektara i pčela tu ne sleće. To su nesrećne. da nema više cveća u poeziji. Pčela na sreću zna koji je cvet zatrovan i koji nije za nju. Kako nosite taj epitet? ■ Naravno. Kad bi čovek naučio nešto od pčela to bi bilo dobro. U podnaslovu te knjige stoji "Suze za buduće pesme". počevši od Republike Srpske. a možda i u svetu.■ Ja sam veliki nostalgičar za Jugoslavijom. Nešto tako lepo ljudi ružnog duha i ružne duše nisu mogli da gledaju da opstane. ali to su samo suze od kojih će jednog dana da se rascvetaju vesele i vedre pesme. Tada sam imao nade. ali ne u duhu narodnih pevača. a možda i šire. M. vidim da ni one neće na svaki cvet. okamenjene suze. 2010.rs/arhiva/2006/12/13/srpski/K06121203. Slovite u neku ruku za narodnog pesnika. Sad sam dodao još neke pesme koje će se uskoro naći u njenom desetom izdanju. a neće ga više biti ni na planeti zemlji ako se ovako nastavi. 13. onakve kakve sam ja pisao i koje na mene liče. Posmatrajući pčele. Međutim.shtml « Последња измена: Јул 01. strašne pesme. da razgali. da bude lakše da preživi ako se može preživeti. već naših starih guslara iz doba Višnjića. zemljom koja je bila najlepša zemlja na Balkanu.

a moto: "Moja zemlja je razapeta – na krstu od četiri strane sveta". On je od nje stvorio kontinent.Ван мреже Пол: Поруке: 5894 DANAS JE NEČASNO BITI ČASTAN Srbija je nekad danju živela. a noću se provodi. dobitnik je nagrade Zadužbinarskog društva "Prvi srpski ustanak" – "Odzivi Filipu Višnjiću" za rodoljubivo pesništvo. ali i da istaknem svoju ljudsku i pesničku nadu da će se te suze jednoga dana pozlatiti i pretvoriti u prave pesme.. dokoliči. Hteo sam da kažem da su to "isplakane" a ne "ispevane" pesme. Oni zbog kojih plačemo raduju se našim suzama i trude se da plačemo još više. radila. s večeri vodila ljubav i družila se.. Strašnije je što je skoro polovina Srba priznala . "suze-pesme". Podnaslov knjige "Razapeta zemlja" koja je doživela deset izdanja i dobila petnaest nagrada glasi: "Suze Za Buduće Pesme". banči do zore… Dobrica Erić (1936). učila. pisac više desetina knjiga poezije i proze za odrasle i decu. Nije najgore to što smo nabeđeni. možda najveći u srpskoj poeziji". Sada danju spava. kažnjeni i poniženi od drugih. Nagrada će pesniku bitu uručena danas u Orašcu. Zadužbinarsko društvo "Prvi srpski ustanak" objavilo je knjigu izabranih rodoljubivih pesama Dobrice Erića "Prestupne godine". Reč je o pesniku za koga je Dušan Radović rekao: "Gruža je bila nevelika dok nije rodila pesnika Dobricu Erića. Utešno deluju stihovi: "Moja Zemlja Srbija je sad Isus Hristos. Nisam tražio pomoć od suza. Zanimljivo je i zapažanje Nikole Koljevića: "Dobrica Erić je prvi raspevani pesnik Srbije na Istoku koji je opevao prekodrinsku Srbiju na Zapadu". Ja sam prvo sebe ubedio da će taj dan doći. a noću spavala.. naš poznati pesnik.. pa pesmom pokušavam da ubedim i druge. Isus Hristos je sad moja Zemlja Srbija".

To je najteža nacionalna bolest koja se jednom narodu može dogoditi. to je moja Srbija. cvet. i drveće. doduše. "prekrajaju tapije". radila. I tako. Da li je to Srbija? Jeste. stideći se čak i da kaže za sebe ko je. "Udaraju međe". To je staromodno. a noću se provodi. i psi koji laju po zapuštenim voćnjacima. učila. Srbija je nekada drugačije živela? ■ Srbija je nekad danju živela. ali nema čobanice ni stada. sabrati i izdržati. Sve se izvrće naglavce. nego ova koja sad jeste.svoju nepostojeću krivicu i počela i sama sebe da okrivljuje. šljiva. ući ćemo u Evropu. drvo koje lista. I ono malo mladih što ostane u selima. mleko. U Vašim pesmama su: pšenica. kapije". vrata. a eto i to nam se dogodilo. Ostarila i posustala velikomučenica Srbija. ■ Danas je nečasno biti častan. Pribrati se od .. kažnjava i ponižava. a noću spavala. Sada danju spava.. sve manje je ratara u selima i na njivama. ostarila nam je i umorila se seljanka storučica. i "pečate crvenim voskom prozore. zahvaćeno je istom boleštinom i uništava se na isti način. vino. Šta nam valja činiti? ■ Moramo se pribrati. seljanka storučica. hodajući naglavce. Za takav život nema opravdanja ni izgovora. Sve je još tu. U jednoj pesmi kažete: "Al’ ja se ipak ponosim što sam Srbin". više ona iz mog detinjstva i mladosti. dokoliči. banči do zore i srlja u sunovrat. Morava. to je neka nova vrsta ludila. i polje puno cveća. s večeri vodila ljubav i družila se. lavež pasa. ostaje još samo da naučimo da hodamo na rukama. besmisleni su svi razlozi. šta je i odakle je. nacionalno osećanje i obeležje kod nas i kod nekih drugih naroda i to se mora satanizovati. sve manje mleka i vina. i Morava.

To je pesnički simbol. U pesmi "Molitva" kažete: "Samouk s perom. brojanicu u stihovima sa 433 čvorića "Kosovski venac". Pesnik Branko Miljković reče: "Ko ne sluša pesmu. sada se ipak može glasno i jasno pevati. Pesmu "Zvezda nad Čegrom" napisao sam pre trideset i više godina. ali tek onda kada svi budemo govorili istu molitvu. slušaće oluju'. predodređen sam jedino da plačem". ako hoće da preživi i dočeka ozarenje. Mnogi naši i strani pesnici pevali su i pevaju o Kosovu i Metohiji. mastionicu. Kosovo i Metohiju. "Deca sa zlatom lipe u kosi" i lirsku istoriju Srba od Starih Slovena do danas.bunila u kojem smo se našli. sabrati se među sobom i izmiriti sa nama sadašnjima. a nedouk s mačem. ne može nikad doneti sreću ni . ili plakati. ali suze naše joj prijaju. bivšima i budućima. knjigu njihovih i mojih suza. to je metafora. Pesme naše ne voli. po svoj prilici. A pre svega i više od svega – Srbi se moraju voleti i rađati. Skoro trećina moje knjige "Razapeta zemlja" posvećena je Kosovu i Metohiji. i izdržati sve što čovek pojedinac i cela nacija mora i može da izdrži. da li je to patriotizam ili kič? ■ Ni jedno. kadionicu. Napisao sam i tužnu knjigu o deci s Kosmeta. Kad Srbi pretvore Sinđelićevu glavu u bukliju. Ono o čemu su pre trideset godina srpski pesnici i srpski narod smeli samo da sanjaju i spominju u simbolima. i tako ćemo ga sačuvati u pesništvu. A naše molitve čuje Onaj koji sve čuje i koji će ih i uslišiti. oni su više u našim pesmama nego pod kosmetskim nebom. u vreme kad se Stevan Sinđelić i drugi srpski junaci nisu smeli ni spomenuti. možemo da sačuvamo jedino u pesništvu? ■ Sačuvali smo ih mi u pesništvu. bar. iako ta pesma i plač mnogima paraju uši. ni drugo. testiju. A ono što je toliko ušlo u pesništvo jednog naroda. ■ Evropa se raduje našim suzama.

Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu! Kriv sam što sam neko a ne niko i netko Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu . Prkosna pesma Ja rab Božji Srbin sa prosedom bradom izjavljujem dragovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom. Zoran Radisavljević Politika. 16.02.spokojstvo nekom drugom narodu koji mu je to oteo.2008.

i da završim s najvećom krivicom (pre nego što se zacenem od smeha).doduše poretko i što se krstim ovako s tri prsta! Kriv sam što jesam a treba da nisam Kriv sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo. smejem se i psujem a ponekad i lajem Kriv sam i priznajem da ne znam što znam i da znam što ne znam Kriv sam. kriv sam tvrdoglavac što sam Pravoslavac i Svetosavac i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha! Kriv sam i grešan dakle što postojim i kad već postojim i još drsko stojim što bar ne priznam da ne postojim! Ako to priznam da sačuvam glavu izgubiću časni krst i krsnu slavu Ako ne priznam crno mi se piše ceo svet će na moju Zemlju da kidiše Rulje bivših ljudi lopova i golja čopori robota i drugih monstruma kidisaće na moje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma . umesto u travu Kriv sam što se drznuh protiv krivde kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu! Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom Kriv sam što pevam.

oko koje kao najlepše odive cvetaju trešnje. Rulje bivših ljudi ubica i golja . Pa evo priznajem i to za spas roda Ja više ne postojim skinite me s liste Ja sam od sad samo vazduh. svetlost i voda tri elementa koja vam koriste A ovo što pred vama govori i hoda to je ono što vi od mene stvoriste! Moja ružna slika ozverena lika koju umnožavate u večeri i jutra to je slika vaše svesti i podsvesti to nisam ja. spolja to ste vi . jabuke i šljive.iznutra! Moj dušmanine sa hiljadu ruku s hiljadu slugu i sluškinja laži ubrao si mi sunce ko jabuku i radost čistu ko bulka u raži Moji će potomci piti jed i čemer a tvoji već piju gorku medovinu za krvav novac kojim puniš ćemer rasprodajući moju đedovinu Usud će ti ludačku košulju obući i tada će se malo razdaniti ili će planeta od sramote pući i sve nas u isti ambis sahraniti! Mnogo ste važne Zemljo moja mila Ti i Tvoje sestre Istina i Pravda čim se na vas digla ovolika sila čim su na vas zinule krivda i nepravda.

jabuke i šljive. Gospodo tužioci suci i dželati ispisali ste mi svoje zapovesti po zenicama najfinijem staklu što teže živim. zima I nije strašnija pogotovu danju od suše.čopori robota i drugih monstruma palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje kao najlepše odive cvetaju lipe. Šta će ovde džihadlije krstaši. farmeri koji Ti čereče sinove i kćeri Mora da su čule belosvetske bande da imaju zlatna srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi. lakše ću umreti Zašli ste mnogo u noć poodmaklu ali uzalud ćete linčovati najgostoljubiviji narod na planeti (zbog čega ćete goreti u paklu) jer Ljudsko Srce čudo nad čudima neće da se primi u vašim grudima! Mi se ne plašimo smrti crne vuge već ropskog života i bolesti duge Smrt je česta pojava međ nama Srbima kao što su proleće. mraza kad je čovek sretne na svome imanju okađene duše i svetla obraza. poplave. leto. jesen. zemljotresa. Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rođenoj kući al ne može mi niko zabraniti .

da pevam i da se smejem umirući a to se vama više ne događa ni kad svadbujete ni kad vam se rađa! Poštedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina ko vaši praoci što su mog Praoca Isusa Hrista Nazarećanina. Ja ću da gledam a vi zažmurite inače će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica Samo. . požurite što pre me razapnete.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful