P. 1
Dobrica Eric i Prkosna Pesma

Dobrica Eric i Prkosna Pesma

|Views: 56|Likes:
Published by velanacsinisa
cxc
cxc

More info:

Published by: velanacsinisa on Aug 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/05/2013

pdf

text

original

NEMA VIŠE CVEĆA U POEZIJI Jedan od naših najznamenitijih pesnika Dobrica Erić nedavno je u Rumi primio nagradu Srpska

knjiga za 2006. godinu. Bila je to prilika da porazgovaramo sa poetom koji, osim što piše, i obavlja urednički posao, neumorno putuje po Srbiji i Republici Srpskoj gde obilazi škole i susreće se s najmlađima. Iza vas je jedan ogroman poetski opus. Da li ste napisali svoju životnu pesmu? ■ Ne znam, to će se, možda, znati jednog dana kad ja ne budem više postojao. Inače, ja sam nisam zadovoljan, ponekad mislim da sam tek naučio da pišem. S vremena na vreme pomislim da je to ova ili ona pesma, onda napišem neku novu koja može da se ravna sa tom najboljom pre nje, tako da mislim da svoju najbolju pesmu nisam još napisao. Možda, u stvari, tu najbolju pesmu čini, recimo nekih tridesetak pesama iz mog opusa, koje će se jednom naći u jednoj knjizi. To bi bila moja životna knjiga. Na čemu trenutno radite, kakvi su vam budući književni planovi? ■ Imam nameru da napišem nekoliko knjiga za decu u prozi, da ispričam svoje detinjstvo pomešano nekako uporedo sa detinjstvom današnje dece, mojih unuka, da napišem nešto o tome šta smo mi voleli, šta oni danas vole, kolika je razlika i kolike su sličnosti. Sličnosti su vrlo male, a razlike su strašno velike. Naše detinjstvo je bilo jako siromašno, ali je bilo veselo, vedro, puno nade, radoznalosti. Na početku smo mislili da je svet do brda, da nema dalje ništa, pa kad smo se popeli na brdo svet se proširivao. Deca sad imaju beskrajne prozore kroz koje mogu videti ceo svet. Nema više ni želje ni radoznalosti. Ja ne znam šta bi oni mogli da požele još, a mogu da požele da odu u prirodu da se igraju s jaganjcima, da trče za zečevima, da skakuću po potočićima, da beru cveće po livadama, da se valjaju po zemlji, da vide travu i cveće koje može da bude veće od njih, da se u njemu kriju. To je ono što deca mogu još da požele, a to im je uskraćeno. Tu počinje siromaštvo detinjstva. Uz pesništvo, već godinama ste i urednik u Srpskoj knjizi. Ne krijete svoju nostalgiju za Jugoslavijom...

http://arhiva.shtml « Последња измена: Јул 01. Ima cvetova koji ne mede. Nešto tako lepo ljudi ružnog duha i ružne duše nisu mogli da gledaju da opstane. Posmatrajući pčele. Tu nema nektara i pčela tu ne sleće. a neće ga više biti ni na planeti zemlji ako se ovako nastavi. Tada sam imao nade.2006. Pesma pokušava i ovoga puta da nešto učini. zemljom koja je bila najlepša zemlja na Balkanu. okamenjene suze. Međutim. M. To su nesrećne. vidim da ni one neće na svaki cvet. 02:56:30 » * . 13. već naših starih guslara iz doba Višnjića.glasjavnosti. da nema više cveća u poeziji. da razgali. Sad sam dodao još neke pesme koje će se uskoro naći u njenom desetom izdanju.12. da pomogne. Slovite u neku ruku za narodnog pesnika. Posvađali su narode i naterali ih da izginu a onda su došli da nas mire i da nam uzmu sve i jednima i drugima. u Evropi. da bude lakše da preživi ako se može preživeti. počevši od Republike Srpske. ali to su samo suze od kojih će jednog dana da se rascvetaju vesele i vedre pesme. a možda i u svetu. 02:57:37 Angelina » Сачувана Angelina Urednik Heroj clan Dobrica Erić (1936) « Одговор #19 послато: Јул 01. 2010. U podnaslovu te knjige stoji "Suze za buduće pesme". Pre moje zbirke "Deca sa zlatom lipe u kosi" ja sam pre deset godina. strašne pesme. Kako nosite taj epitet? ■ Naravno.rs/arhiva/2006/12/13/srpski/K06121203. Kad bi čovek naučio nešto od pčela to bi bilo dobro. M. Pčela na sreću zna koji je cvet zatrovan i koji nije za nju. a možda i šire. ali ne u duhu narodnih pevača. njihovog bombardovanja pisao pesme koje sam sakupio u knjizi "Razapeta zemlja". Tešana Podrugovića i ostalih.■ Ja sam veliki nostalgičar za Jugoslavijom. onakve kakve sam ja pisao i koje na mene liče. onako kako su vremena prolazila ja sam shvatao i shvatam da su to večite. 2010.

Nagrada će pesniku bitu uručena danas u Orašcu. Nisam tražio pomoć od suza. a noću se provodi. naš poznati pesnik. radila. "suze-pesme". Podnaslov knjige "Razapeta zemlja" koja je doživela deset izdanja i dobila petnaest nagrada glasi: "Suze Za Buduće Pesme". On je od nje stvorio kontinent. Zadužbinarsko društvo "Prvi srpski ustanak" objavilo je knjigu izabranih rodoljubivih pesama Dobrice Erića "Prestupne godine". dokoliči. Ja sam prvo sebe ubedio da će taj dan doći.Ван мреже Пол: Поруке: 5894 DANAS JE NEČASNO BITI ČASTAN Srbija je nekad danju živela. s večeri vodila ljubav i družila se. učila. Oni zbog kojih plačemo raduju se našim suzama i trude se da plačemo još više. Zanimljivo je i zapažanje Nikole Koljevića: "Dobrica Erić je prvi raspevani pesnik Srbije na Istoku koji je opevao prekodrinsku Srbiju na Zapadu".. Reč je o pesniku za koga je Dušan Radović rekao: "Gruža je bila nevelika dok nije rodila pesnika Dobricu Erića. banči do zore… Dobrica Erić (1936). Strašnije je što je skoro polovina Srba priznala .. Hteo sam da kažem da su to "isplakane" a ne "ispevane" pesme. a moto: "Moja zemlja je razapeta – na krstu od četiri strane sveta". možda najveći u srpskoj poeziji". Sada danju spava.. kažnjeni i poniženi od drugih. ali i da istaknem svoju ljudsku i pesničku nadu da će se te suze jednoga dana pozlatiti i pretvoriti u prave pesme. pa pesmom pokušavam da ubedim i druge.. pisac više desetina knjiga poezije i proze za odrasle i decu. Isus Hristos je sad moja Zemlja Srbija". dobitnik je nagrade Zadužbinarskog društva "Prvi srpski ustanak" – "Odzivi Filipu Višnjiću" za rodoljubivo pesništvo. Nije najgore to što smo nabeđeni. a noću spavala. Utešno deluju stihovi: "Moja Zemlja Srbija je sad Isus Hristos.

svoju nepostojeću krivicu i počela i sama sebe da okrivljuje. i "pečate crvenim voskom prozore. vino. i Morava. mleko. više ona iz mog detinjstva i mladosti. i polje puno cveća. Da li je to Srbija? Jeste. lavež pasa. to je neka nova vrsta ludila. zahvaćeno je istom boleštinom i uništava se na isti način. to je moja Srbija. ■ Danas je nečasno biti častan. i drveće. a noću spavala. radila. dokoliči. To je staromodno. kapije". ali nema čobanice ni stada. učila. banči do zore i srlja u sunovrat.. ostarila nam je i umorila se seljanka storučica. sve manje je ratara u selima i na njivama. sve manje mleka i vina.. cvet. besmisleni su svi razlozi. a noću se provodi. Pribrati se od . seljanka storučica. Morava. šljiva. kažnjava i ponižava. vrata. s večeri vodila ljubav i družila se. I ono malo mladih što ostane u selima. Za takav život nema opravdanja ni izgovora. doduše. Šta nam valja činiti? ■ Moramo se pribrati. Sve je još tu. stideći se čak i da kaže za sebe ko je. ući ćemo u Evropu. i psi koji laju po zapuštenim voćnjacima. sabrati i izdržati. To je najteža nacionalna bolest koja se jednom narodu može dogoditi. šta je i odakle je. I tako. Ostarila i posustala velikomučenica Srbija. Sada danju spava. hodajući naglavce. U jednoj pesmi kažete: "Al’ ja se ipak ponosim što sam Srbin". nego ova koja sad jeste. Sve se izvrće naglavce. ostaje još samo da naučimo da hodamo na rukama. "prekrajaju tapije". Srbija je nekada drugačije živela? ■ Srbija je nekad danju živela. drvo koje lista. U Vašim pesmama su: pšenica. a eto i to nam se dogodilo. "Udaraju međe". nacionalno osećanje i obeležje kod nas i kod nekih drugih naroda i to se mora satanizovati.

iako ta pesma i plač mnogima paraju uši. Napisao sam i tužnu knjigu o deci s Kosmeta. testiju. Pesnik Branko Miljković reče: "Ko ne sluša pesmu. A pre svega i više od svega – Srbi se moraju voleti i rađati. možemo da sačuvamo jedino u pesništvu? ■ Sačuvali smo ih mi u pesništvu. ne može nikad doneti sreću ni . "Deca sa zlatom lipe u kosi" i lirsku istoriju Srba od Starih Slovena do danas. A ono što je toliko ušlo u pesništvo jednog naroda. to je metafora.bunila u kojem smo se našli. kadionicu. Pesme naše ne voli. ili plakati. Kad Srbi pretvore Sinđelićevu glavu u bukliju. slušaće oluju'. Skoro trećina moje knjige "Razapeta zemlja" posvećena je Kosovu i Metohiji. ako hoće da preživi i dočeka ozarenje. Kosovo i Metohiju. i izdržati sve što čovek pojedinac i cela nacija mora i može da izdrži. A naše molitve čuje Onaj koji sve čuje i koji će ih i uslišiti. mastionicu. po svoj prilici. bar. sada se ipak može glasno i jasno pevati. u vreme kad se Stevan Sinđelić i drugi srpski junaci nisu smeli ni spomenuti. brojanicu u stihovima sa 433 čvorića "Kosovski venac". ali suze naše joj prijaju. ■ Evropa se raduje našim suzama. predodređen sam jedino da plačem". da li je to patriotizam ili kič? ■ Ni jedno. ali tek onda kada svi budemo govorili istu molitvu. Ono o čemu su pre trideset godina srpski pesnici i srpski narod smeli samo da sanjaju i spominju u simbolima. oni su više u našim pesmama nego pod kosmetskim nebom. Pesmu "Zvezda nad Čegrom" napisao sam pre trideset i više godina. Mnogi naši i strani pesnici pevali su i pevaju o Kosovu i Metohiji. sabrati se među sobom i izmiriti sa nama sadašnjima. ni drugo. a nedouk s mačem. i tako ćemo ga sačuvati u pesništvu. bivšima i budućima. U pesmi "Molitva" kažete: "Samouk s perom. knjigu njihovih i mojih suza. To je pesnički simbol.

Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu! Kriv sam što sam neko a ne niko i netko Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu .2008. Prkosna pesma Ja rab Božji Srbin sa prosedom bradom izjavljujem dragovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom.02. Zoran Radisavljević Politika. 16.spokojstvo nekom drugom narodu koji mu je to oteo.

smejem se i psujem a ponekad i lajem Kriv sam i priznajem da ne znam što znam i da znam što ne znam Kriv sam. i da završim s najvećom krivicom (pre nego što se zacenem od smeha).doduše poretko i što se krstim ovako s tri prsta! Kriv sam što jesam a treba da nisam Kriv sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo. kriv sam tvrdoglavac što sam Pravoslavac i Svetosavac i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha! Kriv sam i grešan dakle što postojim i kad već postojim i još drsko stojim što bar ne priznam da ne postojim! Ako to priznam da sačuvam glavu izgubiću časni krst i krsnu slavu Ako ne priznam crno mi se piše ceo svet će na moju Zemlju da kidiše Rulje bivših ljudi lopova i golja čopori robota i drugih monstruma kidisaće na moje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma . umesto u travu Kriv sam što se drznuh protiv krivde kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu! Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom Kriv sam što pevam.

jabuke i šljive.oko koje kao najlepše odive cvetaju trešnje.iznutra! Moj dušmanine sa hiljadu ruku s hiljadu slugu i sluškinja laži ubrao si mi sunce ko jabuku i radost čistu ko bulka u raži Moji će potomci piti jed i čemer a tvoji već piju gorku medovinu za krvav novac kojim puniš ćemer rasprodajući moju đedovinu Usud će ti ludačku košulju obući i tada će se malo razdaniti ili će planeta od sramote pući i sve nas u isti ambis sahraniti! Mnogo ste važne Zemljo moja mila Ti i Tvoje sestre Istina i Pravda čim se na vas digla ovolika sila čim su na vas zinule krivda i nepravda. svetlost i voda tri elementa koja vam koriste A ovo što pred vama govori i hoda to je ono što vi od mene stvoriste! Moja ružna slika ozverena lika koju umnožavate u večeri i jutra to je slika vaše svesti i podsvesti to nisam ja. Rulje bivših ljudi ubica i golja . Pa evo priznajem i to za spas roda Ja više ne postojim skinite me s liste Ja sam od sad samo vazduh. spolja to ste vi .

mraza kad je čovek sretne na svome imanju okađene duše i svetla obraza.čopori robota i drugih monstruma palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje kao najlepše odive cvetaju lipe. zima I nije strašnija pogotovu danju od suše. jabuke i šljive. zemljotresa. farmeri koji Ti čereče sinove i kćeri Mora da su čule belosvetske bande da imaju zlatna srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi. poplave. Gospodo tužioci suci i dželati ispisali ste mi svoje zapovesti po zenicama najfinijem staklu što teže živim. leto. Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rođenoj kući al ne može mi niko zabraniti . lakše ću umreti Zašli ste mnogo u noć poodmaklu ali uzalud ćete linčovati najgostoljubiviji narod na planeti (zbog čega ćete goreti u paklu) jer Ljudsko Srce čudo nad čudima neće da se primi u vašim grudima! Mi se ne plašimo smrti crne vuge već ropskog života i bolesti duge Smrt je česta pojava međ nama Srbima kao što su proleće. Šta će ovde džihadlije krstaši. jesen.

požurite što pre me razapnete. . Ja ću da gledam a vi zažmurite inače će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica Samo.da pevam i da se smejem umirući a to se vama više ne događa ni kad svadbujete ni kad vam se rađa! Poštedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina ko vaši praoci što su mog Praoca Isusa Hrista Nazarećanina.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->