P. 1
Kom Otpad i Reciklaza

Kom Otpad i Reciklaza

|Views: 163|Likes:

More info:

Published by: jkjflajfljlfjadlsjfl on Aug 26, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/02/2013

pdf

text

original

Sections

  • 2. ZNA&ENJE OSNOVNIH IZRAZA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM /9/
  • 3. VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA /10/
  • 4. ANALIZA POSTOJE@EG STANJA I INFRASTRUKTURA /12/
  • 5. KLJU&NI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
  • 6. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
  • 7. TEHNI&KI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
  • 8. SOCIJALNI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/
  • 10. INTEGRALNI SISTEM UPRAVLJANJA OTPADOM
  • 11. UPRAVLJANJE OTPADOM U JUŽNOJ I JUGOISTO&NOJ SRBIJI
  • REGION NIŠ
  • GRAD NIŠ
  • OPŠTINA ALEKSINAC
  • OPŠTINA DOLJEVAC
  • REGION PROKUPLJE
  • GRAD PROKUPLJE
  • REGION PIROT
  • GRAD PIROT
  • OPŠTINA DIMITROVGRAD
  • OPŠTINA BELA PALANKA
  • REGION LESKOVAC
  • GRAD LESKOVAC
  • Opština Medve9a
  • OPŠTINA VLASOTINCE
  • OPŠTINA CRNA TRAVA
  • Opština Crna Trava
  • Opština Vladi in Han
  • REGION VRANJE
  • GRAD VRANJE
  • OPŠTINA SURDULICA
  • OPŠTINA BUJANOVAC
  • Opština Bujanovac
  • OPŠTINA BOSILEGRAD
  • LITERATURA

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu južne i jugoisto ne Srbije
Bratimir Neši dipl. inž. zaštite životne sredine

Niš, Decembar 2010.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

Sadržaj
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Uvod .............................................................................................................................. 3 Zna enje osnovnih izraza u oblasti upravljanja otpadom ..................................... 6 Vrste i klasifikacija otpada .......................................................................................... 9 Analiza postoje(eg stanja i infrastruktura ............................................................... 19 Klju ni principi upravljanja otpadom ..................................................................... 22 Opcije upravljanja otpadom ..................................................................................... 23 Tehni ki aspekti upravljanja otpadom .................................................................... 26 Socijalni aspekti upravljanja otpadom ..................................................................... 28 Odgovornosti institucija i pravni okviri za upravljanje otpadom u Republici Srbiji ...................................................................................... 30 10. Integralni sistem upravljanja otpadom .................................................................. 36 11. Upravljanje otpadom u južnoj i jugoisto noj Srbiji ................................................ 46 12. Postoje(i kapaciteti reciklažne industrije u južnoj i jugoisto noj Srbiji ............ 48 Region Niš ............................................................................................................. 48 Grad Niš ..................................................................................................... 48 Opština Aleksinac ..................................................................................... 52 Opština Svrljig ........................................................................................... 54 Opština Ražanj .......................................................................................... 55 Opština Merošina ...................................................................................... 56 Opština Doljevac ....................................................................................... 57 Opština Gadžin Han ................................................................................ 58 Region Prokuplje .................................................................................................. 64 Grad Prokuplje .......................................................................................... 64 Opština Žitora9a ....................................................................................... 65 Opština Blace ............................................................................................. 66 Opština Kuršumlija ................................................................................... 67 Region Pirot ........................................................................................................... 69 Grad Pirot .................................................................................................. 69 Opština Dimitrovgrad .............................................................................. 71 Opština Bela Palanka ................................................................................ 72 Opština Babušnica .................................................................................... 73 Region Leskovac ................................................................................................... 74 Grad Leskovac ........................................................................................... 74 Opština Medve9a ...................................................................................... 74 Opština Lebane ......................................................................................... 74 Opština Vlasotince ................................................................................... 74 Opština Crna Trava .................................................................................. 75 Opština Vladi in Han ............................................................................... 75 Opština Bojnik ........................................................................................... 77
1

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

Region Vranje ........................................................................................................ 78 Grad Vranje ............................................................................................... 78 Opština Surdulica ...................................................................................... 79 Opština Bujanovac .................................................................................... 79 Opština Preševo ........................................................................................ 80 Opština Bosilegrad ................................................................................... 80 Opština Trgovište ..................................................................................... 81 13. Zaklju ak ................................................................................................................... 82 Literatura ................................................................................................................... 83

2

pogodne za dalje koriš(enje. Arhuska konvencija odnosi se na dostupnost informacija. godine. i usvojena je 25. organskih rastvara a. Pre nagle industrijalizacije. To je kompleksan zadatak. Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba gra9ana sve više poja ava problem komunalnog otpada. Problem komunalnog otpada je izražen u svim gradovima naše planete. gra9evinski otpad (šut. bez posebne 3 . Prilikom izrade plana upravljanja komunalnim otpadom potrebno je obezbediti aktivno u eš(e javnosti u svim fazama donošenja odluka i u procesu usvajanja dokumenata. tretmana i odlaganja komunalnog vrstog otpada /1/. komercijalnih ustanova (uklju uju(i bolnice) i institucija. saglasno prinicipima Arhuske konvencije /2/. Upravljanje komunalnim otpadom obuhvata funkcije sakupljanja. otpad se smatra jednim od najzna ajnijih ekoloških problema savremenog sveta. pi(em i robom za dužu upotrebu. koji (e nakon upotrebe postati otpad. vrsti otpad se deli na komunalni. juna 1998. UVOD =ovek je jedino bi(e na planeti koje stvara otpad. zanatskih radnji. Ve(ina zemalja u regionu je potpisala ili ratifikovala Arhusku konvenciju /3/. održanoj u gradu Arhusu. transporta. zeleni otpad iz parkova i groblja i ostatke od iš(enja ulica. =ovek je svojim aktivnostima odlu uju(i inilac u promeni životne sredine. na ina života. socijalnog okruženja. Komunalni vrsti otpad po definiciji uklju uje otpad iz doma(instva. ostataka hrane. Koli ina sme(a raste. Ipak. mešoviti otpad sa gradilišta). koji zahteva odgovaraju(e organizacione kapacitete i saradnju izme9u brojnih zainteresovanih strana u privatnom i javnom sektoru /1/. godine na etvrtoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“. Za upravljanje vrstim komunalnim otpadom glavnu odgovornost ima lokalna vlast. zemlja. za rešenje problema komunalnog otpada brinula se sama priroda. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva komunalni (opštinski) vrsti otpad. Naša civilizacija proizvodi sve više otpada i ništa ne ukazuje na skore promene ovog trenda. Pove(ava se koli ina upakovane robe. /2/.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 1. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake države. u toj smeši se javlja i ve(a koli ina opasnih materija: živa iz baterija. Nastajanje komunalnog otpada zavisi od stepena industrijskog razvoja. ameri ki ekolozi su izneli podatak da samo grad Njujork dnevno izbacuje 24. zahvaljuju(i tehnološkom napretku i razvoju ekološke svesti. a ambalaža pove(ava koli inu otpada. baštenski otpad. reciklaže. administrativnih ustanova. Lokalni plan upravljanja otpadom mora biti usaglašen sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Republike Srbije. pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN/ECE). u eš(e javnosti u donošenju odluka i dostupnost pravosu9a u vezi sa pitanjima koja se ti u životne sredine. pija ni otpad. i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom. Uporedo sa ovim. staklene ambalaže. potrošnje i dr. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sli an otpadu iz doma(instva: neopasni otpad iz industrijskih. Seljaci su svoje proizvode donosli direktno sa njiva i polja na stolove. a cena njegovog rešenja iznosi mnogo milijardi dolara /4/ Primera radi. starog papira. koja sadrži vredne metale.000 tona razli itog sme(a /4/. borba protiv otpada postaje mnogo uspešnija. Ta smeša se sastoji od razli ite starudije. nezamenljivih za 9ubrenje zemljišta. komercijalni i bezopasni industrijski otpad. Sve te aktivnosti su povezane sa zadovoljavanjem životnih potreba. životnog standarda. boja i lakova za zaštitu drveta. jer se pove(ava potreba za hranom. Zbog sve ve(ih koli ina i štetnosti po okolinu. oktobra 2001. ponovne upotrebe. Konvencija je stupila na snagu 30. Veliki deo potreba je stvoren vešta ki i pitanje je da li nam je potreban toliki broj razli itih proizvoda. fosfor-karbonati iz fluorecentnih lampi i toksi ne hemikalije iz sredstava za iš(enje. plastike. Prema poreklu. /3/.

biljna ulja. Kada te supstance stignu u gornje slojeva atmosfere. pojavila se prva aluminijumska konzerva od 355 ml. Ako se poredi po masi. proizvedeno je u SAD više od 70 milijardi konzervi za gazirane napitke. kada su nema ki nau nici osvojili njegovu proizvodnju. Aluminijum je po eo da se primenjuje od 1820. Jedan od razloga je i što se roba u Njujork dovozi sa udaljenosti i do nekoliko hiljada kilometara. kad je aluminijum upotrebljen za igra ku Napoleonovog sina. Približno polovina tog pakovanja sadrži hlorna jedinjenja. Tako stalno raste i udeo plastike u komunalnom otpadu. sa niskim procentom seoskog stanovništva. Mada neupu(eni ovek može pomisliti da postoji samo jedna vrsta plastike. danas ine 22% ukupne prodaje bezalkoholnih pi(a u SAD. Otpaci od vo(a i povr(a. Slede(i korak je izrada konzervi u plasti noj ambalaži. Godine 1985. iji je rok trajanja kra(i od godinu dana. a njena zapremina itavih 50% celokupnog komunalnog otpada /4/. Proizvodnja ovih ambalažnih materijala troši oko 3% ukupnog nacionalnog energetskog budžeta /4/. godine staklena ambalaža u industriji osvežavaju(ih napitaka je preovladavala. Za poslednjih 30 godina udvostru ila se upotreba ambalaže.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije prerade i pakovanja. sredstva za iš(enje. koje imaju razli ite uloge: da daju oblik. moraju biti laka i biološki neaktivna. U SAD više od polovine svog proizvedenog papira i stakla i oko jedne tre(ine plasti nih masa koristi se proizvode. zna ajno pove(ava otpatke u vidu upotrebljene ambalaže. Njujor ani proizvode 9 puta ve(u koli inu otpada od svoje mase. Tako. elasti nost i hermeti nost. Od 1981. Udeo plastike u proizvodnji ambalaže je po ev od 60-tih godina prošlog veka naglo porastao. reklama i trgova ke mreže. skloni lakom truljenju. bez obzira što smanjuje organske otpatke u doma(instvu. plasti na ambalaža se danas proizvodi nekoliko puta više nego aluminijumska i svih neobojenih metala zajedno. Napici. njegova primena je neprekidno rasla. to više raste potreba za robom koja se direktno doprema u doma(instva. Amerikanci oko jedne desetine od cene robe pla(aju za njenu ambalažu. Do 1975. godinu u SAD je iznosila 26 milijardi dinara /4/. Nažalost. A takva ishrana. U industrijski razvijenim zemljama masa ambalaže ini oko 30%. Jedan jedina boca za ke ap sastoji se od 6 vrsta plastike. godine. mnogo ve(u nego nerazvijene zemlje. sladoleda i dr. – plasti na /4/. godine odnos se promenio u korist plasti ne i aluminijumske ambalaže za jednokratnu upotrebu. koji se koristi za uvanje “brze” hrane u toplom stanju. Što se više žena upošljava u komercijalnim firmama. Tada je njegova cena iznosila 1200$ po kilogramu i bio je skuplji od zlata. Prose ni Amerikanac odbacuje oko 300 kg ambalaže godišnje. Uvo9enje jeftine petrohemijske proizvodnje i novih tehnologija najavili su vek plastike. Planirana suma za ambalažu za 1987. Dvolitarske plasti ne boce. sa velikom produkcijom roba proizvode i veliku koli inu otpada. predstavljene prvi put 1978. Od tog vremena. metal i plastika. Razli iti poluproizvodi i gotovi prozvodi sve više istiskuju doma(u kuhinju. Konzerve gaziranih napitaka ine 5% komunalnog otpada /4/. Industrijski razvijene zemlje. Podaci iz 1986. godine pokazuju da se na abalažu u SAD trošilo više nego što je iznosila ista dobit farmera. pakovanja supa. Danas je teško na(i ove proizvode u klasi noj staklenoj ambalaži. od kojih je 66% bilo proizvedeno od aluminijuma /4/. malo je procesa koji omogu(avaju dobijanje više od jedne vrste plastike istovremeno. zatim slede staklo. Njena prodaja raste po stopi od 5% godišnje. koristili su se kao 9ubrivo za zemljište /4/. ustvari postoji 46 razli itih tipova plastike. a sada se na ove konzerve troši 22% ukupnog aluminijuma koji uvozi SAD. Godine 1983. parfimerijski proizvodi danas imaju plasti nu ambalažu. Veliku ekološku opasnost nosi proces koji se primenjuje za dobijanje materijala. Boce za ke ap. Papir predstavlja 50% ambalaže. 4 . a gra9ani Manile – 2. gustinu. tj.5 puta. jaki sun evi zraci ih probijaju. pa je za o uvanje svežine i lepog izgleda robe potrebno koristiti mnogo više i trajnije ambalaže /4/. godine. Koli ina sme(a se pove(ava zbog velike koli ine ambalaže i materijala koji se koriste u reklamne svrhe /4/.

000 tona /8/. U Vojvodini prose na godišnja produkcija komunalnog otpada iznosi preko 900. U Srbiji takva ispitivanja nisu vršena /7/. Australija) živi sedmina stanovnika sveta. U Njujorku je 1996. godine po stanovniku nastajalo približno 390 kg komunalnog otpada godišnje /6/. Dnevna i godišnja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od države do države. Prema podacima potvr9enim za 160 opština Srbije (bez Kosova). 5 . Ukupna koli ina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3.500. u kontrolisanom odlaganju gotovo sa 49%. Procenjuje se da je masa generisanog komunalnog otpada po stanovniku od 0.000 t otpada dnevno. godine po stanovniku nastajalo više od 400 kg otpada godišnje /4/. U ovu koli inu je uklju en otpad iz doma(instava. Sadašnje stanje u Republici Srbiji (kao i u mnogim zemljama u tranziciji) je veoma teško proceniti.200. Ali. Hlor je u stanju da uništi ozonski omota .000 t/god. tj. a u nekontrolisanom odlaganju svega sa 6% /5/. sakupljanjem otpada od strane komunalaca je obuhva(eno oko 70% stanovnika. Prema podacima dobijenim od strukovnog udruženja KOMDEL.000 m3/god. sprovo9enja kategorizacije otpada.3 – 1. a bazirana je na podacima komunalnih preduze(a. kao i gra9evinski otpad /7/. i 2.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije izbacuju(i atome hlora. Japan. u naprednim tehnologijama upravljanja otpadom (reciklaža i obrada otpada) razvijene države u estvuju sa više od 80% u ukupno recikliranom i obra9enom otpadu. Ona u razvijenim zemljama iznosi 1. pošto se sakupljanje otpada u seoskim podru jima ne vrši. procenjuje se da se u Srbiji na zvani ne deponije odlaže priblžno 6. ta nije vo9enja evidencije o koli inama. Oni proizvode tre(inu svetskog komunalnog otpada. oko 5 miliona stanovnika. komercijalni otpad i neopasan industrijski otpad.2 – 0. Godišnji prirast nastalog otpada u zemljama EU iznosi 1%. što je nešto niže nego u zemljama centralne i isto ne Evrope. a u srednje razvijenim i nerazvijenim 0. koji štiti zemlju od ultraljubi astog zra enja /4/. Zapadna Evropa. U razvijenim zemljama sveta (SAD.57 kg/dan. naro ito sastava.4 kg/dan po stanovniku. Razlog je nedostatak podataka o kvantitativnoj i kvalitativnoj analizi otpada. utvr9ivanja karakteristika.7 kg/dan po stanovniku. Pouzdani podaci o karakteristikama otpada utvr9uju se na osnovu višegodišnjih ispitivanja po utvr9enoj metodologiji uz primenu važe(ih standarda. ali i medicinski otpad iz bolnica i zdravstvenih ustanova. U zemljama zapadne Evrope je 1992.

otpad koji nije podložan bilo kojim fizi kim.).otpad koji se sastoji. Integralno upravljanje otpadom – uklju uje brojne klju ne elemente i partnere u procesu donošenja odluka. tretman ili odlaganje otpada i utvr9uju uslovi postupanja sa otpadom na na in koji obezbe9uje najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu. betona. osim transfer stanica i skladištenja otpada pre tretmana ili ponovnog iskoriš(enja (period kra(i od tri godine) ili skladištenja otpada pre odlaganja (period kra(i od jedne godine).baterija ili akumulator koji se ne može ponovo koristiti i predstavlja otpad. otpad od rušenja i gra9enja (otpad od keramike. nije biološki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji može da dovede do zaga9enja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi.svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se iskoristi u prvobitne svrhe. hemijskim ili biološkim promenama. izvoz i tranzit. izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje.termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termi ki tretira radi odlaganja.gra9evinski otpad uklju uje: zemlju od iskopa. Ambalažni otpad . Anaerobna digestija – proces u kojem se biorazgradivi materijal razgra9uje u odsustvu kiseonika. skladištenje. Dozvola . Gra3evinski otpad i otpad od rušenja . uvoz.mesto za odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje gde se otpad odlaže uklju uju(i: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvo9a odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka). Ko-insineracija (ko-spaljivanje) .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 2. elika. Biorazgradivi otpad – bilo koji otpad koji se može podvrgnuti anaerobnoj ili aerobnom razlaganju. osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma. plastika i dr. ukupno izluživanje i sadržaj zaga9uju(ih materija u otpadu i ekotoksi nost izluženih materija moraju biti u dozvoljenim granicama. 6 . a posebno ne smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda. Insineracija (spaljivanje) otpada . gvož9a. ne rastvara se. transport. Istrošena baterija ili akumulator . kao i otpadni asfalt i beton. papir i karton. ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje. kao što je hrana ili baštenski otpad. a namenjena je tretmanu odnosno recikliranju. Deponija .rešenje nadležnog organa kojim se pravnom ili fizi kom licu odobrava sakupljanje. sadrži ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zaga9uju(im materijama. Inertni otpad . Industrijski otpad . stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada. ZNA&ENJE OSNOVNIH IZRAZA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM /9/ • • • • • • • • • • • • • • POPs otpad .termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju sa ili bez iskoriš(enja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga termi ki tretman otpada.otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija. EU Direktive – pravne instrukcije EU koje povezuju sve zemlje lanice i moraju biti implementirane kroz zakonodavstvo zemalja lanica u propisanim rokovima. koriš(enje raznih opcija upravljanja otpadom sa lokalnim sistemom održivog upravljanja gde svaki korak u procesu upravljanja otpadom predstavlja deo celine.

dezinficijenasa i ambalaže. nakon završetka životnog ciklusa. akutna otrovnost. socijalnim i ekološkim ciljevima održivog razvoja. Otpadna vozila . kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava sli an otpadu iz doma(instava. u smislu ove Strategije. ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimi no bave trgovinom.svaka materija ili predmet sadržan u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje. prerade. organski je peroksid. 7 • • • • • • • • • • • • • . prikolica. kao što su hidrauli na ulja. u kontaktu sa vazduhom osloba9a zapaljive gasove. mešavine ulje. vu enih mašina. Odlaganje otpada – bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogu(nosti regeneracije.voda i emulzije. otpadnih guma. u skladu sa zakonom. a kada je otpad proizveden postupanje sa njim na na in koji aktivno doprinosi ekonomskim. autobusa. motorna.sva mineralna ili sinteti ka ulja ili maziva. smanjenje koli ine otpada koja se proizvodi. sadrži toksi ne supstance sa odloženim hroni nim delovanjem. uklju uju(i i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. kao i hemijskog otpada iz zdravstvenih ustanova i veterinarskih organizacija. uslugama. ulja ili te nosti za izolaciju ili prenos toplote. preko sakupljanja. patoanatomskog.otpad koji po svom poreklu. otpada od elektri nih i elektronskih proizvoda. Otpad od elektri ne i elektronske opreme . infektivnog.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije • • • • Komercijalni otpad . a obuhvata i leševe uginulih životinja. kamiona. farmaceutskog i laboratorijskog otpada. turbinska ulja ili druga maziva. rekreacijom ili zabavom.kretanje otpada (istrošenih baterija i akumulatora. sportom. Opasan otpad . transporta i tretmana. drugih mašina i ure9aja i ostali sli ni proizvodi.). kao i ekotoksi ne karakteristike). u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne supstance. kancelarijskim poslovima. Posebni tokovi otpada .motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik želi da odloži ili je njihov vlasnik nepoznat. ostala mineralna ili sinteti ka ulja.otpadna elektri na i elektronska oprema i ure9aji. zapaljivost. do odlaganja na deponiju. infektivnost. sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost. Otpad . letelica. istrošenosti ili drugih razloga. kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji. otpadnog ulja. Otpad životinjskog porekla . Medicinski otpad . namerava ili mora da odbaci.otpad koji nastaje u preduze(ima. poljoprivrednih i gra9evinskih mašina. otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja.nastaje u klanicama.gume od motornih vozila (automobila. kao i uljni ostaci iz rezervoara. postrojenjima za preradu mesa i objektima za uzgoj i držanje životinja. Kompostiranje – tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama.). koje vlasnik odbacuje ili namerava da odbaci zbog ošte(enja. sklonost koroziji.otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede. direktnog ponovnog koriš(enja ili upotrebe alternativnih izvora energije u skladu sa D listom (Zakon o upravljanju otpadom. Otpadna ulja .otpad iz doma(instava. lan 5. Održivo upravljanje otpadom – efikasno koriš(enje materijalnih resursa. osim otpada iz doma(instva i industrijskog otpada. koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena. reciklaže. brodska ulja.heterogena mešavina komunalnog otpada.otpad koji nema karakteristike opasnog otpada. Poljoprivredni otpad . sklonost oksidaciji. Neopasan otpad . u cilju stvaranja komposta. motorcikala i dr. Ponovna upotreba – upotreba proizvoda koji se mogu koristiti više puta kao što je ambalaža za višekratnu upotrebu. šumarstva. Komunalni otpad . u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima. prehrambene i drvne industrije. Otpadne gume .

zajedni ki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja održivog sistema upravljanja otpadom. odnosno preduzetnik. Transport otpada . baštenski otpad. Centar za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada – mesto odre9eno odlukom lokalnih samouprava. ijom aktivnoš(u nastaje otpad i/ili ijom aktivnoš(u prethodnog tretmana. transfer stanice. Sakupljanje otpada – aktivnost sistematskog sakupljanja otpada. transporta.prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar. Tretman otpada – obuhvata fizi ke.stacionarna tehni ka jedinica za skladištenje. na koje gra9ani donose materijal pogodan za reciklažu. tretmana i odlaganja otpada. osim u energetske svrhe. u skladu sa sporazumom koji zaklju uju te jedinice lokalne samouprave. Redukcija otpada – prioritetna akcija za postizanje što je mogu(e ve(eg smanjenja otpada. razvrstavanja i/ili mešanja otpada radi transporta za dalji tretman ili odlaganje. kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada. Regionalni centri za upravljanje otpadom – centri u regionima za upravljanje otpadom koji sadrže: regionalnu deponiju.privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada. olakšanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklaže i uklju uje ponovno iskoriš(enje i reciklažu otpada. kabaste predmete (nameštaj. Proizvo3a otpada – privredno društvo. tretman ili odlaganje otpada. Region za upravljanje otpadom – prostorna celina koja obuhvata više susednih jedinica lokalne samouprave koje. bela tehnika). Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada – tehnološka linija za izdvajanje korisnih reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada Postrojenje za upravljanje otpadom . mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada. prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. Transfer stanica – mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje. • • • • • • • • • • 8 . Skladištenje otpada . centre za sakupljanje reciklabilnog otpada. koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika. skladištenja. postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada.prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu. uklju uju(i i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije • • • • • Postrojenje za insineraciju – bilo koja stacionarna ili mobilna tehni ka jedinica ili oprema odre9ena za termi ki tretman otpada sa ili bez koriš(enja toplote proizvedene sagorevanjem. Reciklaža . koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnološku celinu. termi ke. postrojenje za kompostiranje. Upravljanje otpadom – sprovo9enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. preduze(e ili drugo pravno lice. hemijske ili biološke procese uklju uju(i i razvrstavanje otpada.

akvakulture. hemijskim ili biološkim promenama. kartona. pulpe. inertan i opasan. namerava ili mora da odbaci. šumarstva. koncentracije ili fizi ke. radioaktivnost. lepkovi. Neopasan otpad je otpad koji. Komunalni otpad je otpad iz doma(instava (ku(ni otpad). u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba9a otrovne supstance. krznarske i tekstilne industrije Otpadi od rafinisanja nafte. institucijama i drugim organizacijama. kancerogenost. uslugama. infektivnost. VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA /10/ Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje. sportom. koje se u celini ili delimi no bave trgovinom. kao i ekotoksi ne karakteristike). osim jalovine i prate(ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma. sklonost koroziji. Vrste otpada su: komunalni otpad (otpad iz doma(instva). Tabela 1. eksplozivnost). pre iš(avanja prirodnog gasa i piroliti kog tretmana uglja Otpadi od neorganskih hemijskih procesa Otpadi od organskih hemijskih procesa Otpadi od proizvodnje. rekreacijom ili zabavom.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 3. za razliku od opasnog otpada. ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje. u kontaktu sa vazduhom osloba9a zapaljive gasove. uklju uju(i i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. zaptiva i i štamparska mastila Otpadi iz fotografske industrije Otpadi iz termi kih procesa Otpadi od hemijskog tretmana površine i zaštite metala i drugih materijala. Inertan otpad je otpad koji nije podložan bilo kojim fizi kim. ne rastvara se. zapaljivost. komercijalni otpad i industrijski otpad. Sažeti prikaz kataloga otpada koji je potpuno usaglašen sa katalogom otpada EU /11/ Indeksni broj 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 Mesto i poreklo nastanka otpada Otpadi koji nastaju od istraživanja. kancelarijskim poslovima. i fizi kog i hemijskog tretmana minerala Otpadi iz poljoprivrede. zbog svoje koli ine. osim otpada iz doma(instva i industrijskog otpada. zapaljivost. U zavisnosti od opasnih karakteristika koje uti u na zdravlje ljudi i životnu sredinu. otpad može biti: neopasan. pripreme i prerade hrane Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira. ne poseduje ni jednu od karakteristika opasnog otpada (akutna ili hroni na toksi nost. snabdevanja i upotrebe premaza (boje. sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. organski je peroksid. sadržaj zaga9uju(ih materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugrožavati zakonom propisani. sklonost oksidaciji. iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma. Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima. ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. sadrži toksi ne supstance sa odloženim hroni nim delovanjem. Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija. lakovi i staklene glazure). nije biološki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji može da dovede do zaga9enja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi. panela i nameštaja Otpadi iz kožne. infektivnost. Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu. formulacije. hidrometalurgija obojenih metala 9 . i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost. akutna otrovnost. hortikulture. lova i ribolova. kao i zdravlje životinja. hemijske i biološke prirode.

Otpad se razvrstava prema Katalogu otpada koji je uskla9en s Evropskim katalogom otpada (European List of Waste/European Waste Catalog). Zakon o upravljanju otpadom zahteva da otpad bude opisan na na in koji omogu(ava sigurno rukovanje i upravljanje predmetnim otpadom. prvenstveno. podeljenih u 20 grupa. 10 . U okviru svake podgrupe dat je šestocifreni kôd (indeksni broj) za svaku vrstu otpada posebno. otpad tako9e treba da ima i neophodne karakteristike u cilju identifikacije svih njegovih osobina zna ajnih za dalje pravilno rukovanje. prema Katalogu otpada. uklju uju(i i opasan otpad i potpuno je usaglašen sa katalogom otpada EU. materijalima ili procesima. da svoje aktivnosti sprovode bez uticaja na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. materijali za filtriranje i zaštitne tkanine. koji je ura9en da stvori jasan sistem za klasifikaciju otpada unutar EU. koje se ozna avaju dvocifrenim brojevima. podaci prikupljeni na ovaj na in treba da osiguraju da se otpadom upravlja u skladu s uslovima koji se daju u postupku izdavanja dozvola za odre9ene delatnosti upravljanja otpadom. integrisanim (IPPC) dozvolama. Vrste otpada u Katalogu otpada ozna ene su isklju ivo šestocifrenim indeksnim brojevima. Katalog otpada se povremeno dopunjava i ažurira. Katalog stvara osnovu za sve nacionalne i me9unarodne obaveze izveštavanja o otpadu kao što su obaveze vezane za dozvole za upravljanje otpadom. uklju uju(i odvojeno sakupljene frakcije Otpad se. ako nije druga ije specificirano Otpadi koji nisu druga ije specificirani u katalogu Gra9evinski otpad i otpad od rušenja (uklju uju(i i iskopanu zemlju sa kontaminiranih lokacija) Otpadi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi i životinja i/ili s tim povezanog istraživanja (isklju uju(i otpad iz kuhinja i restorana koji ne dolazi od neposredne zdravstvene zaštite) Otpadi iz postrojenja za obradu otpada. Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih vrsta otpada. U okviru Kataloga. Pored ovog koda i njemu odgovaraju(eg opisa. nacionalne baze podataka o otpadu i transport otpada. Svaka od navedenih grupa sadrži podgrupe koje su ozna ene sa etiri cifre. razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. Posebno. U Katalogu otpada je sistematizovano više od 800 vrsta otpada. otpad je sistematizovan. sredstava za hla9enje i potisnih gasova (osim 07 i 08) Otpadi od ambalaže. ali i prema tipu otpada. Sve ovde zahtevane informacije su neophodne da omogu(e svim vlasnicima u lancu upravljanja otpadom.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke površinske obrade metala i plastike Otpadna ulja i otpadi te nih goriva (osim jestivih ulja i onih u grupama 05. krpe za brisanje. Grupe i podgrupe upu(uju na odgovaraju(u vrstu otpada. kao i da bilo koja promena vlasništva otpada bude propra(ena odgovaraju(om dokumentacijom koja obavezno uklju uje indeksni broj otpada. apsorbenti. prema delatnostima u okviru kojih je generisan. U Katalogu otpada odre9uju se indeksni brojevi za svaki opasan i neopasan otpad. pogona za tretman otpadnih voda van lokacije nastajanja i pripremu vode za ljudsku potrošnju i koriš(enje u industriji Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi). 12 i 19) Otpadi od organskih rastvara a. Registru izvora zaga9ivanja životne sredine i drugoj zakonskoj regulativi.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 1. Ovaj kôd se ne koristi za otpadnu koru koja nastaje u nekim drugim aktivnostima. Nazivi grupa i podgrupa u Katalogu otpada vrlo su važni u postupku odre9ivanja ispravnog klju nog broja. prethodno je potrebno utvrditi: delatnost u toku koje je otpad generisan. odnosno proces ili aktivnost u okviru delatnosti. sadržaj opasnih materija u otpadu i opasnosti koje su povezane s otpadom. na in. održavanju šuma i parkova. U Katalogu otpada. kao i postupku razvrstavanja. tj. opis otpada. Primer. u toku koje je otpad generisan. Indeksni broj 03 01 01 – „Otpadna kora i pluta” upotrebljava se samo za otpadnu koru i plutu koji poti u iz procesa prerade drveta ili proizvodnje plo a i nameštaja. U nekim slu ajevima potrebno je zanemariti naziv grupe i podgrupe kako bi bio odabran optimalan indeksni broj na drugom mestu u Katalogu. odnosno delatnost. vode(i ra una o grupi i podgrupi. sastav otpada. Ovo važi i u slu ajevima kada ne postoji nikakvo konkretno upu(ivanje na termin „kora” osim u Grupi 03 Kataloga otpada. jer se identifikacija otpada vrši ISKLjU=IVO na nivou šestocifrenog indeksnog broja. Prikaz kataloga otpada sa grupom. a etvorocifreni na podgrupu. jer on daje jasniji i ta niji opis otpada. Pri odre9ivanju indeksnog broja otpada uvek treba koristiti onaj indeksni broj iji opis što ta nije prikazuje karakteristike otpada. podgrupama i indeksnim brojevima /11/ U cilju preciznog izbora odgovaraju(eg indeksnog broja iz Kataloga otpada. 11 . Izborom takvog indeksnog broja osigurava se pravilno upravljanje tom vrstom otpada. proces ili aktivnost u toku koje je generisan otpad. npr. dvocifreni indeksni brojevi naj eš(e ukazuju na grupu.

1. u zavisnosti od stepena proizvodnje. U okviru utvr9ene grupe prona(i odgovaraju(u podgrupu. pre(i na korak br. Na primer. Grupu 08. laboratorijske hemikalije i gasove. ili 13 . rashladni i potisni gasovi. eksplozive. Isto tako. treba odrediti odgovaraju(u grupu (od 01 do 12 ili 17 do 20) prema koraku 1. Odrediti indeksni broj.12. katalizatore. aktivnosti mogu biti klasifikovane u više grupa. Važno je napomenuti da se odvojeno sakupljeni ambalažni otpad (uklju uju(i i mešani) uvek klasifikuje u podgrupu 15 01. iako je delatnost pravilno opisana. prona(i opis delatnosti industrijskog procesa. treba odrediti odgovaraju(i šestocifreni indeksni broj otpada. Me9utim. U grupi 14. uklju uju(i i komunalni ili sli an otpad. kao što je na primer. se daje prednost kod svakog dugog porekla rastvara a. Grupi 14. U koraku broj 3. Otpad i materijali koji nisu direktno vezani s pojedinim procesom nalaze se na drugom mestu u Katalogu. pre(i na korak br. osim iz komunalnog otpada. nije mogu(e na(i u njima baš svaku vrstu proizvedenog otpada. jer u Katalogu. Ako postoji. kod rastvara a koja proizlaze iz proizvodnje. treba potražiti odgovaraju(i opis otpada u grupama 13.. U ovoj grupi dat je niz razli itih vrsta otpada uklju uju(i podgrupe za stara vozila. 3. U grupi 20 klasifikovan je komunalni otpad. u zavisnosti od procesa/aktivnosti u toku koje je otpad proizveden. a ne 20 01 (pa ak iako je ambalažni otpad izdvojen iz komunalnog i pripada grupi 20). U koraku broj 4. prona(i odgovaraju(u podgrupu i ta ne indeksne brojeve u njoj. Potražite zatim indeksni broj sa poslednjim ciframa 99 u odgovaraju(oj podgrupi i odrediti indeksni broj. U grupi 13. ukoliko je delatnost opisana u grupama 01 . Koriste(i ve( prikupljene informacije o otpadu. filterski materijali. Odrediti indeksni broj a ako ne postoji odgovaraju(i. uz izuzetak koriš(enja indeksnih brojeva koji se završavaju brojem 99. kao i pripreme vode namenjene ljudskoj upotrebi i vode za industrijsku upotrebu. Isto tako. formulacije. pored otpada iz njihove proizvodnje i mogu se primeniti na mnogo delatnosti. i 15. potrebno je obratiti pažnju i na to. U koraku broj 2. U grupi 15. treba potražiti odgovaraju(i opis otpada u grupi 16.. kao i grupe 08 (otpad iz upotrebe premaza). u drugim grupama postoje bolji i detaljniji opisi tog otpada (videti poglavlje o komunalnom otpadu). 14. potrebno je prvo prona(i odgovaraju(u delatnost u grupama od 01 – 12 ili 17 – 20 u zavisnosti od delatnosti iz kojeg je otpad potekao. U cilju pravilnog odre9ivanja indeksnog broja za svaku vrstu otpada opisan je postupak sa detaljno razjašnjenim pojedina nim koracima. Potrebno je u grupama 01 do 12. treba pregledati ceo Katalog. a grupa 19 otpade koji su nastali kao ostaci iz procesa tretmana otpada i otpadnih voda. otpad iz proizvodnje automobila može biti naveden i u grupi 12 (otpadi od oblikovanja i fizi ke i mehani ke površinske obrade metala i plastike). navedena su otpadna ulja i otpad od te nih goriva. 12 . Ako ne postoji odgovaraju(i. nabavke i koriš(enja hemikalija najpre treba pogledati grupu 07. otpad od iš(enja rezervoara. treba znati da. potrebno je utvrditi dodatne podatke. apsorbenti i zaštitne tkanine. Ali. 2. otpad od elektri ne opreme. u grupi 17 navodi se gra9evinski otpad koji se može primeniti na sve delatnosti. vatrostalni otpad i nekoriš(ene i na drugom mestu nenavedene hemikalije. ali samo pod uslovom da se sli an materijal ne pojavljuje konkretno u podgrupama iz grupa 01 – 12. U slu aju nedoumice. i u grupi 11 (otpadi od hemijskog tretmana površine i zaštite metala i drugih materijala). 4. Odrediti indeksni broj. proizvodnja automobila. oksidativne materije. Grupa 18 obuhvata indeksne brojeve otpada generisanog pri zaštiti zdravlja ljudi i životinja. Treba znati. npr. Ako ne postoji odgovaraju(i. treba pogledati kod rastvara a koja se javljaju u bojama i lepkovima. da grupe 06 – 08 obuhvataju razli ite vrste otpada vezanih za koriš(enje hemikalija i premaza.15. baterije. Sav ambalažni otpad uvek treba upisati u poglavlje 15. bez obzira na delatnost u kojoj je nastao. pre(i na korak br. Na primer. navedena je ambalaža. U koraku br. U slu aju složenih industrijskih procesa. Neke od indeksnih brojeva je mogu(e primeniti za neku drugu delatnost. navedena su rastvara i. jer je mogu(e da se bolji opisi otpada nalaze na drugom mestu na listi. nekim vrstama komunalnog otpada treba odrediti indeksni broj koji nije u Grupi 20. detaljan opis otpada. a u okviru nje odgovaraju(i opis otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Otpad treba opisati na na in koji omogu(ava sigurno upravljanje istim.

propratni opis. uvek se moraju klasifikovati u podgrupu 15 01. Na primer: „20 03 01 – mešani komunalni otpad” koji se generiše u industriji treba da ima propratni pisani opis koji bi može da glasi: „Opšti neopasan otpad iz industrije koji se sastoji isklju ivo od prehrambenog otpada iz restorana (papira. tako i za sve one koji su uklju eni u transport. da je odobreno i da se vrši u skladu sa zahtevima iz dozvola za upravljanje otpadom. zanatstva i sli an otpad iz proizvodnih pogona i institucija. a neki na postupke zbrinjavanja. zajedno sa utvr9enom grupom i podgrupom. Koriš(enje ovog indeksnog broja je prihvatljivo pri odre9enim uslovima.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Indeksni brojevi koji se završavaju cifrom „99” u celom katalogu su opisani kao „otpad koji nisu druga ije specificirani”. Ovu grupu ine indeksni brojevi koji ozna avaju razli ite vrste komunalnog otpada. jer je na drugom mestu u Katalogu mogu(e na(i indeksni broj koji bolje odražava karakteristike tog otpada. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. I pored ovih izuzetaka. kao i mešanje sa drugim materijalima.. U Katalogu otpada komunalni otpad je prikazan u grupi „20”: Komunalni otpadi (ku(ni otpad i sli ni komercijalni i industrijski otpadi). kada se u dokumentima pored ovog koda dodaje dodatni. istog Zakona. koji treba da što detaljnije opiše mogu(e komponente mešovitog otpada. Katalog otpada sadrži samo jedan indeksni broj za obi ni mešani komunalni otpad: „20 03 01 – mešani komunalni otpad” koji se može koristiti za otpad iz doma(instava. iako zaista po definiciji mogu biti komunalni otpad. ali se u njemu mogu na(i i manje koli ine opasnog 13 . a ne „20 01 02 – Staklo”– zbog toga što u opisu iz 15 01 stoji opis „ambalaža (uklju uju(i posebno sakupljenu ambalažu u komunalnom otpadu) ”. Ovi indeksni brojevi se koriste u slu ajevima kada nije mogu(e odrediti indeksni broj primenom koraka od 1 do 3. komunalni otpad jeste otpad iz doma(instava (ku(ni otpad). Mešanje je dozvoljeno samo u slu aju da je ono deo procesa prerade. opasnih vrsta otpada me9usobno. važi i za komunalni otpad. kako za proizvo9a e otpada. što ta nije odražava svojstva otpada. Pored toga. od kojih neki od njih upu(uju na postupke reciklaže. Ova zabrana mešanja važi. Mešani komunalni otpad se ne smatra opasnim (u Katalogu „20 03 01 – mešani komunalni otpad” nije ozna en zvezdicom). Kodovi „99” obuhvataju previše širok raspon vrsta otpada da bi se mogli koristiti za nedvosmisleno opisivanje otpada i zato se njihova primena uslovljava obaveznim prate(im detaljnim opisom otpada i njegovih karakteristika koje upu(uju na specifi nosti koje se moraju primeniti za pravilno upravljanje. Pri postupcima izdavanja dozvola za upravljanje otpadom koriš(enje ovih indeksnih brojeva nije mogu(e bez detaljnijeg opisa. Osnovni princip odre9ivanja indeksnog broja otpada da uvek treba koristiti onaj kôd. mešanje opasnih i neopasnih otpada treba izbegavati svuda gde je to mogu(e. ambalažni otpad odvojeno prikupljeni iz komunalnog otpada (uklju uju(i smeše otpada od razli itih ambalažnih materijala). tretman i odlaganje otpada. treba ozna iti indeksnim brojem koji se ne nalazi u grupi 20. kartona i plasti nih pakovanja) i ostataka od iš(enja podova. neke vrste otpada. Zakonom je zabranjeno mešanje opasnih i neopasnih vrsta otpada. tj. ” Ovaj opis je vrlo zna ajan u propratnim dokumentima i odgovornost je proizvo9a a ovog otpada. uslužnih delatnosti. iji detaljni opis. Me9utim. Ovaj opis treba da osigura pravilno postupanje navedenim otpadom. Upravljanje ovom vrstom otpada je regulisano lanom 43. Za staklene flaše odvojene iz komunalnog otpada ispravan indeksni broj je „15 01 07 – Staklena ambalaža”. Prema definiciji iz Zakona o upravljanju otpadom. uklju uju(i odvojeno sakupljene frakcije”. dok je za 20 01 opis opštiji i glasi „odvojeno sakupljene frakcije (osim 15 01)”. metala. kako bi se spre ilo svako potencijalno zaga9enje životne sredine ili uticaja na zdravlje ljudi koji mogu da se jave zbog neadekvatnog upravljanja neprecizno navedenim vrstama otpada. ali i za otpad iz prodavnica. ukoliko je po svojstvima i sastavu sli an onome iz doma(instava. Proizvo9a i otpada treba periodi no da izvrše reviziju tokova njihovog otpada u skladu s opštim uputstvima dobre prakse upravljanja otpadom.

fluorescentne cevi i drugi otpad koji sadrži živu” i ozna en je zvezdicom kao opasan otpad. Ako mešani komunalni otpad sadrži fluorescentne cevi u koli ini takvoj da ga to po sastavu ili koli ini ini druga ijim od otpada iz doma(instava. ovaj indeksni broj se ne sme primenjivati ukoliko je opasni otpad namerno pomešan s neopasnim kako bi se sa njime upravljalo dalje kao neopasnim. a uz neke od njih su dodata i pojašnjenja odnosno uobi ajeni. kancelarijski papir.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije otpada. ali ne ambalaža Opis Druga bela tehnika Drugi elektronski otpad Plastika Ode(a i obu(a Ostali tekstil Ulje 20 01 35* / 20 01 36 20 01 35* / 20 01 36 20 01 39 20 01 10 20 01 11 20 01 25 / 20 01 26* 14 Indeksni broj zavisi da li u . Pravna lica su prema Zakonu o upravljanju otpadom. indeksni broj 20 03 01 se ne može primeniti. svakodnevni nazivi. Me9utim. dužna da odvajaju opasne otpade na mestu nastanka i njime upravljaju u skladu sa zakonom. mešane konzerve Ostali otpadni metal Aluminijumska folija Frižideri i zamrziva i Indeksni broj 15 01 07 20 01 02 20 01 01 20 01 01 20 01 01 15 01 01 15 01 04 20 01 40 20 01 40 20 01 23* / 20 01 36 Ali ne napuštena vozila Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže odre9ene hlorofluorougljovodonike ili ne Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže opasne materije ili ne Indeksni broj zavisi da li u sebi sadrže opasne materije ili ne Kutije od valovitog kartona i druga ambalaža Novine. U takvim slu ajevima prihvatljivo je da te male koli ine opasnog otpada ne(e usloviti promenu klasifikacije mešanog komunalnog otpada. indeksni brojevi i opis pojedinih vrsta komunalnog otpada /11/ Kategorija Staklene flaše i tegle od zelenog. odnosno. Tada se za opasne komponente moraju odrediti posebni indeksni brojevi. Ako se fluorescentne cevi sakupljaju kao deo aktivnosti održavanja zgrada. Ove indeksne brojeve treba koristiti kad god je to mogu(e: Tabela 2. otpadu se može dodeliti indeksni broj 20 03 01. ukoliko je koli ina dodatog opasnog otpada tolika da opis više nije ta an. Da bi se otpad iz industrijskih i zanatskih pogona mogao smatrati mešanim komunalnim otpadom. Tada se itav otpad mora smatrati i ozna iti kao opasan. eli ne. on mora po svom sastavu i karakteristikama biti sli an otpadu iz doma(instava. odgovaraju(i indeksni broj iz Kataloga otpada je „20 01 21* . osim ako se opasne komponente mogu ponovo odvojiti. braon ili bezbojnog stakla ili mešane Ravno staklo Papir Mešani papir i karton Knjige Papirna i kartonska ambalaža Aluminijumske. Ako je mala koli ina opasnog otpada iz doma(instava pomešana s drugim mešanim neopasnim otpadom. Kategorije. U nastavku se nalazi lista indeksnih brojeva koji se koriste za pojedine vrste komunalnog otpada.

jer ve(e koli ine ne mogu biti komunalni otpad. podrazumeva isklju ivo otpad iz doma(instava i sli an otpad Ovaj indeksni broj treba izbegavati jer se radi o nespecificiranom otpadu Gra9evinski otpad i otpad od rušenja 17 01 07 20 03 01 20 03 99 Ostaci od iš(enja ulica Kabasti otpad Obi an mešani otpad iz doma(instva Odba ena vozila Gume Otpad sa pijaca Otpad od iš(enja septi kih jama 20 03 03 20 03 07 20 03 01 16 01 04* / 16 01 06 16 01 03 20 03 02 20 03 04 Prvi indeksni broj koristiti ako vozila još uvek sadrže opasne zaga9uju(e materije Efluent Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita. Za jestiva ulja upotrebiti 20 01 25 Samo zeleni otpad Drugi otpad koji se može kompostirati Drvo Nameštaj 20 02 01 20 02 01 / 20 01 08 20 01 37* / 20 01 38 20 01 38 Radi jasno(e isklju uje se s liste komunalnog otpada (zna i ne bi trebalo koristiti broj 20 02 03). 15 . a drugi ako je na bazi organskih rastvara a Ovaj klju ni broj treba koristiti za mešavine cigle i betona i sl. termin koji se esto primenjuje. Zakona o upravljanju otpadom. Ovaj indeksni broj. Gra9evinski šut 17 01 07 Mešani materijali–otpad iz doma(instva i sl. Najve(a koli ina otpada iz zdravstvene zaštite nije infektivni otpad. odnosno medicinskim i veterinarskim otpadom. Infektivni ili klini ki otpad. Indeksni brojevi za otpade koji nastaju u zdravstvenoj zaštiti ljudi i životinja su navedeni u poglavlju 18. nije kategorija u Katalogu. Kataloga otpada. ali se može definisati kao otpad koji predstavlja rizik od infekcije ili telesno ošte(enje i predstavljen je sa nekoliko indeksnih brojeva. regulisano je lanom 56. Fluorescentne cevi Akumulatori – automobilski Baterije – ne automobilske Boja 20 03 01 20 01 21* 20 01 33* 20 01 34 20 01 28 / 20 01 27* Prvi indeksni broj koristiti ako je boja na bazi vode.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije sebi sadrže opasne materije ili ne.

u višekomornim vozilima.otpadi ije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. ali treba da budu dodatno opisani npr.citotoksi ni i citostati ni lekovi”. bušenje ušiju ili probadanje tela (body piercing). u zasebnim ambalažama (npr. U cilju lakšeg i efikasnijeg tretmana otpada u postrojenju za tretman otpada ili njegovog pravilnog odlaganja sakuplja i i transporteri su dužni da obezbede odvojeni transport pojedinih vrsta otpada. on može da se obavi na više na ina: 1. kao i mešanje opasnih vrsta otpada prilikom sakupljanja i transporta. Zakona o upravljanju otpadom. Ukoliko je farmaceutski otpad prikupljen kao frakcija pri prikupljanju komunalnog otpada i predstavlja lekove koje su korisnici odbacili izvan ustanova zdravstvene zaštite se ozna avaju sa kodovima „20 01 31* . zabranjeno mešanje opasnog i neopasnog otpada. razvrstavanja i/ili mešanja otpada radi transporta. transfer stanice ili postrojenja za tretman ili odlaganje. njemu se moraju dodeliti kodovi opasnog otpada. prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada. odnosno „20 01 32 .otpadi ije sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. Ukoliko se otpad transportuje jednim vozilom. kao što su oni upotrebljeni od strane dijabeti ara su otpad zdravstvene zaštite i treba da budu ozna eni kodovima iz poglavlja 18. u odvojenim odeljcima ili 16 . Otpadi od ljudske i životinjske higijene ne odnose se na zdravstvenu zaštitu i ne trebaju da budu ozna eni indeksnim brojevima iz poglavlja 18.lekovi druga iji od onih navedenih u 20 01 31”. Treba imati na umu da ukoliko je otpad iz zdravstvene zaštite proglašen opasnim otpadom. na primer: otpad od ženske higijene iz prodavnica i kancelarija. Oni otpadi koji jesu infektivni. a transport otpada je prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar. treba da bude ozna en kodom „20 01 99 – ostale frakcije koje nisu druga ije specificirane”. odnosno do centra za sakupljanje.otpadi ije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog spre avanja infekcije”. Farmaceutski otpad koji nastaje u zdravstvenoj zaštiti ljudi i životinja se ozna ava slede(im indeksnim brojevima: 18 01 08* za otpadne lekove za ljudsku upotrebu. Treba napomenuti da je Zakonom o upravljanju otpadom. odnosno 18 02 08. Sakupljanje otpada predstavlja aktivnost sistematskog sakupljanja. u skladu sa zakonom. otpad od ženske higijene koji ne poti e od zdravstvene zaštite i ne podleže zahtevima vezanim za infektivnost i oštri predmeti koji ne proizilaze iz aktivnosti zdravstvene zaštite.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Ukoliko otpad zahteva specijalizovan tretman ili uklanjanje (uklju uju(i termi ku obradu ili spaljivanje) zbog rizika od infekcije. Sakupljanje i transport otpada su regulisani lanom 35. 2. kao „18 01 03 * . sa njim se mora postupati na za to predvi9eni na in. za druge vrste lekova iz humane i animalne zdravstvene zaštite. Drugi oštri predmeti. u skladu sa Zakonom. kao i materije koje se pri tome koriste (koje ne proizilaze iz zdravstvene zaštite) tako9e treba ozna avati sa kodom 20 01 99. odnosno 18 02 07* za otpadne lekove od le enja životinja ukoliko oni pripadaju grupama citotoksi nih i citostati nih lekova i 18 01 09. zbog rizika infekcije treba ozna iti kao „18 02 02* . buradima). preuzimaju otpad od proizvo9a a ili vlasnika i transportuju ga do postrojenja za upravljanje otpadom. na primer tetoviranje. Oni otpadi koji nemaju karakteristike infektivnosti spadaju u neinfektivni medicinski otpad i treba da budu ozna eni kao „18 02 03 . Lica koja vrše sakupljanje i/ili transport otpada. kao i pse(i izmet iz kanti za prikupljanje. Životinjski leševi koji proizilaze iz veterinarske delatnosti spadaju u otpad iz zdravstvene zaštite. skladištenje.

ali koli ina odvojene frakcije nije dovoljna da promeni prirodu otpada. akumulatori). osim zbijenosti. kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada. Otpadi koji ne podležu bilo kakvom tretmanu ili postupcima koji menjaju osnovna fizi ka ili hemijska svojstva otpada. u centrima za sakupljanje. moraju da zadrže iste indeksne brojeve i opise kao otpad koji je bio izvorno prikupljen. tretman ili odlaganje otpada. pe( za spaljivanje ili postrojenje za kompostiranje. transfer stanicama i drugim lokacijama u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. U slu aju koriš(enja jednokomornih vozila za transport iste vrste otpada od razli itih vlasnika. koja zajedno sa gra9evinskim delom ini tehnološku celinu. ali opis mora da sadrži sve opise utovarenog otpada. Lokacija za skladištenje treba da bude adekvatno tehni ki opremljena za privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada. Svaka od transportovanih vrsta otpada treba da ima svoj poseban indeksni broj iz Kataloga koji je dobio na mestu svog nastanka i koji se unosi zajedno s odgovaraju(im detaljnim opisima pojedinih transportovanih vrsta otpada u navedene dokumente. odnosno vlasnik otpada mora da klasifikuje otpad pre njegove predaje sakuplja u ili transporteru. U ovom poglavlju obuhva(eni su slede(i otpadi i na ini obrade otpada: spaljivanje ili piroliza. osim otpada iz doma(instva. Ukoliko pri sakupljanju i transportu otpada dolazi i do promene vlasništva otpada na drugo lice ili preduze(e. kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada. regeneracija ulja. 17 . anaerobni tretman. Po pravilu. Skladištenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo9a a ili vlasnika otpada. Ovo se odnosi i na mešovite otpade gde se neke komponente odvajaju u postrojenju. jedan kôd se može koristiti. Proizvo9a . Pri prijemu otpada u skladište. preuzima se indeksni broj otpada zajedno sa opisom za svaku vrstu i kao takav se uva do novog transporta. rezanje metal (usitnjavanje). Postrojenje za upravljanje otpadom je stacionarna tehni ka jedinica za skladištenje. fizi ko/hemijski tretman. kôd mora da postoji za svaku vrstu otpada posebno. mehani ki tretman. može se koristiti. U ovim dokumentima obavezno treba upisati odgovaraju(i indeksni broj. Dokument o kretanju otpada treba da sadrži odgovaraju(i indeksni broj i opis otpada. odnosno Dokument o kretanju opasnog otpada. U svakom slu aju. u jednokomornim vozilima ako su otpadi sami po sebi odvojene jedinice (npr. Ako je otpad potpuno pomešan.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 3. stabilizacija/solidifikacija/vitrifikacija otpada i procedne vode sa deponija otpada. prera9eni otpad prilikom napuštanja postrojenja treba da bude ozna en odgovaraju(im kodom iz poglavlja 19. tako da kôd i opis ostaju isti. na primer. Dokument o kretanju otpada treba da bude popunjen za svakog vlasnika otpada posebno. aerobni tretman. u kojima treba zabeležiti bilo kakve razlike u karakteristikama pojedinih tovara otpada. Ako se natovareni otpadi ipak mogu razdvojiti i zasebno prera9ivati ili deponovati. Mnoge vrste otpada se dostavljaju u postrojenja za upravljanje otpadom na dalji transfer ili obradu pre njihovog završnog uklanjanja. kao i odgovaraju(i opis za svaki tovar otpada koji je utovaren na vozilo. opis u Dokumentu o kretanju treba da da detaljne opise svih vrsta otpada koji ine posebne delove višestrukog sakupljanja. prerade ili trajnog odlaganja. Ukoliko se otpad na bilo koji na in tretira na postrojenju za upravljanje otpadom. remedijacija zemljišta i podzemnih voda.

18 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Važno je naglasiti da podpoglavlja poglavlja 19 nemaju nikakvu vezu sa metodama i vrstama obrade materijala klasifikovanih u drugim poglavljima Kataloga otpada. ovog priloga. Otpadi koji se tretiraju na mestu nastanka (osim ako to nije posebno postrojenje za upravljanje otpadom) se ne ozna avaju sa kodovima iz poglavlja 19. ve( indeksni broj treba da se odredi primenom šeme date u poglavlju 2. pisani opis koji je deo dokumenta o kretanju mora da uklju i opis otpada pre obrade. kao i na osnovu rezultata ispitivanja otpada ovlaš(ene stru ne organizacije za ispitivanje otpada. U takvim slu ajevima. npr. su po svojoj prirodi vrlo široki. Klasifikacija otpada vrši se odre9ivanjem indeksnog broja na osnovu na ina i po postupku opisanom u ta ki 1. „19 02 03 prethodno izmešani otpadi koji se sastoje samo od neopasnog otpada”. u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom. Neki opisi otpada dati u poglavlju 19. kao i da sažeto prikaže detalje o izvršenoj obradi.

Broj stanovnika od 7.38%).87 kg komunalnog otpada/dan ili 318 kg/godišnje. pelene za jednokratnu upotrebu (3. Sakupljanje je organizovano pretežno u urbanim oblastima. Na osnovu rezultata tih merenja može se usvojiti da gradsko stanovništvo generiše prose no 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan. Komunalni otpad jeste otpad iz doma(instava (ku(ni otpad). Na slici 1. ANALIZA POSTOJE@EG STANJA I INFRASTRUKTURA /12/ Postoje(e stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakterišu nepouzdani i nepotpuni podaci o koli ini generisanja komunalnog otpada.374 tona otpada. U Beogradu se dnevno generiše 1. dok je 43% seoskog stanovništva. dok seosko stanovništvo prose no generiše 0. tekstil (5. organski otpad (baštenski otpad i ostali biorazgradivi otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada. Najve(i broj lokalnih samouprava ima mehanizaciju i vozila za sakupljanje otpada. postoji nedostatak odgovaraju(e opreme.7 kg otpada/stanovniku/dan. pri emu je ostali biorazgradivi otpad sa 37. Koli ine komunalnog otpada na godišnjem nivou su prora unate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim samoupravama. kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma(instva. stanovnik Republike Srbije generiše 0. dok ruralne oblasti su znatno slabije pokrivene. dat je prikaz morfološkog sastava komunalnog otpada u Srbiji. zatim slede staklo (5. Na osnovu popisa.73%.65%) i metal (1. jer se za sakupljanje koriste razli ite 19 .34%). papir (5. Ukupni otpad od plastike ini ukupno 12. gradsko stanovništvo ini 57%.23%. me9utim. Slika 1.44%).443.183 proizvodi godišnje oko 2. Morfološki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji /12/ Prema morfološkom sastavu otpada. dok ukupna koli ina kartona iznosi 8.62% oko tri puta zastupljeniji od baštenskog otpada.25%).2 kg otpada/stanovniku.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 4. Procenjeno je da se u Republici Srbiji organizovano sakuplja oko 60% komunalnog otpada.374. U proseku.

Zemljište na kojem se deponije nalaze je naj eš(e u svojini Republike Srbije. =a ku. odnosno iskoriš(enja otpada je nedovoljan. procednih voda. a promene ovakvog stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih na ina postupanja sa otpadom. ve( prvenstveno zavise od mogu(nosti pojedinih lokalnih samouprava. godine. limenke i dr. ne postoje postrojenja za biološki tretman komunalnog otpada. Odlaganje otpada na deponije je jedini na in organizovanog postupanja sa otpadom. PET. Iako je prisutan visok sadržaj organske komponente u komunalnom otpadu. neodgovaraju(i raspored posuda. Ne postoji kontrolisano odvo9enje deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji. ne mogu se o ekivati bez zna ajnih materijalnih sredstava. Izuzetak ini jedno postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada. Rekovac i Para(in). Novom Sadu i sporadi no u drugim lokalnim samoupravama u Republici Srbiji. u Republici Srbiji još uvek svaka lokalna samouprava ima sopstvenu deponiju . Komunalni otpad koji se organizovano sakuplja odlaže se na 164 zvani no registrovane. Crna Trava. frekvenciji punjenja i pražnjenja kontejnera i kapacitetu vozila. Organizacija kretanja vozila kao i raspored kontejnera se pretežno bazira na slobodnoj proceni i ranijoj praksi. namenjenim za sakupljanje razli itih vrsta otpada (metal. što može dovesti do požara ili eksplozije. Jedino ekonomski opravdano rešenje je formiranje regionalnih centara za upravljanje otpadom u okviru kojih (e se otpad sakupljen iz više opština tretirati na postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada i ostatak odlagati na regionalnim deponijama.smetlište. staklo. centri za odvojeno sakupljanje otpada na drugoj lokaciji i dr. stakla i metala u posebno ozna ene kontejnere. pa do obi nih kamiona i traktora sa prikolicom. 20 . Beogradu. U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje. gde se pojedine vrste komunalnog otpada sakupljaju u posebnim kontejnerima. Kapacitet postoje(ih deponija – smetlišta je u ve(ini opština ve( popunjen. i opštine: Smederevska Palanka. a ne na odgovaraju(im analizama zasnovanim na broju gravitiraju(eg stanovništva. Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti pre iš(avaju i to može ugroziti podzemne i površinske vode i zemljište zbog visokog sadržaja organskih materija i teških metala. nedostatak odgovaraju(ih vozila za transport otpada. reciklaža ne funkcioniše u praksi. Vladi in Han i Bojnik) i Jagodini (Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Jagodina. deponijskog gasa itd. Suprija. Medve9a.). Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraženi u svim lokalnim samoupravama i aktivnosti na uvo9enju integralnog sistema se ne odvijaju istim intenzitetom. Ovakvi regioni (e implementirati principe integralnog sistema upravljanja otpadom za duži vremenski period. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada za sada postoji u Novom Sadu. plastike itd.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije vrste vozila: od vozila za sakupljanje otpada sa presom za sabijanje otpada i autopodiza a za velike kontejnere. dok ve(ina deponija ne zadovoljava ni minimum tehni kih zahteva. Postoji više registrovanih postrojenja za reciklažu PET-a. U nekim lokalnim samoupravama poslovi sakupljanja otpada ugovorom su povereni privatnom sektoru. papir. Mada je primarna reciklaža u Srbiji propisana zakonom i predvi9a odvajanje papira. nerešeno pitanje transporta otpada iz zdravstvenih ustanova i nekih privrednih subjekata. Osim regionalnih sanitarnih deponija u Leskovcu (Obuhva(ene lokalne samouprave: grad Leskovac i opštine: Lebane. Vlasotince. sortiranje i reciklaža otpada. U okviru sakupljanja i transporta komunalnog otpada može se posebno izdvojiti: neodgovaraju(i broj i struktura posuda za sakupljanje otpada. Sakupljanje komunalnog otpada u Republici Srbiji obavljaju uglavnom javna komunalna preduze(a iji su osniva i lokalne samouprave. metala. U Republici Srbiji ne postoje postrojenja za insineraciju komunalnog otpada. Postoje(i stepen reciklaže. neodgovaraju(a u estalost transporta otpada. Ne postoji sistematski monitoring emisija. opštinske deponije. Ovakav nekoherentni sistem ne može adekvatno da funkcioniše. neodgovaraju(e rute kretanja vozila. kao što je utvr9eno i u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. Centri za odvojeno sakupljanje otpada postoje u Leskovcu.

Što se ti e mehanizacije za ravnanje i zbijanje otpada na deponijama. van kontrole javnih komunalnih preduze(a. odakle se otpad jednostavno baca kipovanjem iz kamiona. Do decembra 2009. u prvom redu. potoka. predvi9eno je zatvaranje i rekultivacija postoje(ih smetlišta i izgradnja regionalnih sanitarnih deponija.481 prema poslednjem izveštaju inspekcije iz 2009. jame i vrta e gde je iš(enje prakti no nemogu(e. odlaže se oko 40% generisanog komunalnog otpada u Republici Srbiji. godine formirani regioni za upravljanje otpadom su u nekim slu ajevima druga ije organizovani od predloga datog u Nacionalnoj strategiji iz 2003. nedostatka sredstava za proširenje sistema sakupljanja otpada. U ve(ini slu ajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama i posledica su. Deponije-smetlišta sa najve(im rizikom po životnu sredinu i zdravlje ljudi su one koje se nalaze na udaljenostima manjim od 100 m od naselja (12 deponija) ili na udaljenostima manjim od 50 m od obale reke. Pored ovih. godine. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Republici Srbiji još uvek se odnose na obezbe9ivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje osnovnih usluga. niti imaju potrebne dozvole. Takve deponije su naj eš(e nedostupne za uklanjanje. divlje deponije se esto formiraju duž saobra(ajnica u putnom pojasu. a ima ih 4. pri emu dolazi do emisije zaga9uju(ih materija. od kojih je ve(i procenat na kosinama nasipa puteva. Ve(ina lokalnih samouprava još uvek nisu postigle dogovore. naj eš(e se koriste buldožeri. 21 .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Oko 70% svih aktivnih deponija-smetlišta nije predvi9eno prostorno-planskim dokumentima i za njih nije ura9ena studija o proceni uticaja na životnu sredinu. sa centrima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. godine. Za deponovanje se koriste i prirodne depresije. niti potpisale sporazume odnosno ugovore oko formiranja regiona za upravljanje otpadom. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. kao što su sakupljanje. ali i loše organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou. Na divlje deponije. dok se na 10 deponija za sabijanje otpada koriste kompaktori. Na smetlištima esto dolazi do samopaljenja. Na više deponija mehanizacija se povremeno uslužno iznajmljuje. godine. jezera ili akumulacije (25 deponija. od kojih se 14 deponija nalazi na samoj obali vodotoka). transport i sanitarno odlaganje otpada.

Ponovna upotreba . Odlaganje otpada . pre nego pravne.ponovni tretman otpada radi koriš(enja kao sirovine u proizvodnji istog ili razli itog proizvoda 4.Hijerarhija predstavlja redosled prioriteta u upravljanju otpadom: 1. stvaranje otvorenog i fleksibilnog tržišta za usluge upravljanja otpadom i uvek kad je mogu(e. Pritom se ne misli na region kao administrativnu celinu. Ostali principi: princip najprakti nijih opcija rešenja za životnu sredinu. Princip hijerarhije u upravljanju otpadom . razvoj novih mera. Prevencija stvaranja otpada i redukcija . odgovornost proizvo9a a. treba koristiti ekonomske instrumente.minimizacija koriš(enja resursa i smanjenje koli ina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada 2. na bazi politike i principa upravljanja otpadom na nacionalnom nivou uvažavaju(i druge regionalne strategije i planove. Princip predostrožnosti . vode(i ra una o ravnoteži izme9u principa blizine i ekonomi nosti.Princip predostrožnosti zna i da “ukoliko postoji mogu(nost ozbiljne ili nepovratne štete. Reciklaža . Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom . Princip održivog razvoja . sa ciljem da se sa uva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i budu(e generacije. u cilju iniciranja i podsticanja promena koje su u skladu sa strateškim ciljevima. odlaganje otpada deponovanjem. princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom. princip hijerarhije u upravljanju otpadom. Prilikom izbora lokacija postrojenja za tretman i lokacije za odlaganje otpada treba poštovati princip blizine. Princip zaga3iva pla a .ukoliko ne postoji drugo odgovaraju(e rešenje. Regionalno upravljanje otpadom podrazumeva da odre9ene regije treba da razviju svoje strateške planove za upravljanje otpadom.Održivi razvoj je uskla9eni sistem tehni ko-tehnoloških. Koraci ka dostizanju održivog razvoja uklju uju: ja anje postoje(ih mera. postizanje i održavanje efektivne ravnoteže izme9u ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine. princip primene najprakti nijih opcija za životnu sredinu i princip odgovornosti proizvo9a a.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 5. odsustvo pune nau ne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera spre avanja degradacije životne sredine u slu aju mogu(ih ili postoje(ih zna ajnih uticaja na životnu sredinu”. i to: princip održivog razvoja. prihvatanje ve(e pojedina ne odgovornosti za životnu sredinu i aktivnije u eš(e javnosti u procesima donošenja odluka.ponovno koriš(enje proizvoda za istu ili drugu namenu 3.Princip zaga9iva pla(a zna i da zaga9iva mora da snosi ukupne troškove nastale ugrožavanjem životne sredine. pove(anu integraciju interesa za životnu sredinu u ostale sektorske politike. ve( interesno povezanu grupu opština koje u zajedni kom pristupu rešavanju problema upravljanja otpadom pronalaze interes dugoro ne saradnje.iskoriš(enje vrednosti otpada primenom razli itih tehnologija tretmana 5. princip zaga9iva pla(a. Iskoriš(enje . da bi se izbegao neželjeni uticaj transporta otpada na životnu sredinu. princip predostrožnosti. ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomi nosti. razumnosti i racionalnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti. KLJU&NI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Brojni su klju ni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i implementacije nacionalne strategije upravljanja otpadom. 22 .Princip blizine zna i da otpad treba tretirati ili odložiti što je mogu(e bliže ta ki njegovog nastajanja.

plastika). Uvo9enjem propisa o ambalaži u EU.Neki proizvodi su specifi no dizajnirani da budu koriš(eni više puta. izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada. bilo za istu ili drugu namenu. tretmana do odlaganja. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovaraju(e rešenje otpad treba odložiti na deponiju. Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada najefektivnije rešenje za životnu sredinu. propisi o zaštiti životne sredine definišu strožije uslove za odlaganje otpada. ali delimi no. sli an 23 . preko izrade. Tipi ne komponente sistema reciklaže otpada u cilju iskoriš(enja materijala i izdvajanja korisnog otpada su: izdvajanje razli itih komponenti na izvoru nastajanja otpada (iz doma(instva. Smanjenje otpada na izvoru . uštede u energiji i sirovinama i smanjenje troškova odlaganja. Svakako najzna ajniji od njih su: drasti no smanjenje koli ina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odložiti na sanitarne deponije.primarna reciklaža). institucija. priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje (papir. kartona. Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda. Razlozi za potrebu pove(anog iskoriš(avanja otpada su višestruki: saznanje o ograni enim prirodnim resursima i potrebi racionalnog koriš(enja onoga ime se raspolaže. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada. O redukciji se mora razmišljati svaki put kada se donosi odluka o koriš(enju resursa. teško(e pri obezbe9enju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklažu kao jednu od mogu(nosti smanjivanja potreba za novim deponijama. proizvodi se mogu preraditi za iste ili sli ne namene. pomo(u aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. transporta. budu(i da se. Kompostiranje . Me9utim. proizvodi i materijali mogu biti iskoriš(eni ponovo. s obzirom da se time postiže: smanjenje troškova za proizvo9a e i potroša e. pa je neophodno da se reciklažom smanji obim otpada koji se odlaže na deponiju. razlaganje vlažne. radnji. ve( u fazi projektovanja. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastajanja. vrste organske materije. primena principa naplate stvarnih troškova odlaganja otpada zaga9iva u . otpad se dalje može iskoristiti kroz reciklažu ili kompostiranje. ili za dobijanje energije. mlevenje (staklo).proizvo9a u otpada. do transporta i plasmana proizvoda. tj. Ukoliko ta mogu(nost ne postoji.Prakti no je nemogu(e dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaža zna ajnija u domenu industrijuskog ili komunalnog otpada. U drugim slu ajevima. ekološki i ekonomski efekti. tamo gde dalje smanjenje nije prakti no primenljivo. sakupljanje na ulici ili u centrima gde se sakuplja reciklabilan otpad . razvoj novih proizvodnih tehnologija i postupaka koriš(enja otpada i ispitivanje tržišta za plasman reciklabilnih proizvoda. papira. minimizacije. Ukoliko se želi održivi sistem upravljanja otpadom. presovanje (metal). baštenskog otpada. Odluka o izboru najpogodnije opcije za tretman se donosi kroz analizu životnog ciklusa otpada sadrži i karakteristike sredine i lokacije na kojoj otpad nastaje.Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom. preko sakupljanja. postoji podsticaj proizvo9a ima da razmotre primenu ambalaže za višestruku upotrebu.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 6. Važni uslovi koji uti u na odluku o iskoriš(avanju ili odlaganju otpada su: pove(ani zahtevi za ekološki bezbednim uklanjanjem otpada što ima za posledicu ve(e troškove odlaganja.Kompostiranje se definiše kao brzo. Ponovna upotreba . Kao proizvod dobija se koristan materijal. ime se vek koriš(enja deponija produžava i zna ajno usporava proces iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz deponija. Potroša i tako9e treba da aktivno u estvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalaže. redukcija otpada nije opcija koja se može odabrati u nedostatku drugih. pakovanja. Redukcija mora biti osmišljena kroz celokupni životni ciklus proizvoda. otpada od hrane. i u jednom i u drugom slu aju ostvaruju izuzetno zna ajni tehni ki. Reciklaža .

24 . Spaljivanje otpada . S obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije. spaljivanje otpada sa iskoriš(enjem energije treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih rešenja koja treba razviti u slede(em periodu.Tehnologija spaljivanja otpada predstavlja oksidaciju zapaljivih materija sadržanih u otpadu. uz nadoknadu. Piroliza . Anaerobna digestija . prema propisima EU. prvenstveno mora spaljivati u postrojenjima projektovanim za tu namenu. prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike. Proizvo9a i opasnog otpada mogu imati sopstvena postrojenja za spaljivanje ili otpad mogu slati kompaniji koja vrši spaljivanje u ime proizvo9a a otpada. Otpadna voda. U principu. Infektivni medicinski otpad se. mogu se razlikovati tri varijante pirolize: niskotemperaturna do 500°C. U cilju održivog sistema upravljanja otpadom. Na taj na in je kona ni rezultat fermentacije otpada u ve(ini slu ajeva sli an aerobnom kompostiranju.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije humusu. Iskustva pokazuju da iako se organski materijal sa deponije može uspešno transformisati u kompost. Spaljivanje se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada. a smanjuje se udeo vrste i te ne faze. To zna i da je spaljivanje zna ajan i koristan na in redukcije otpada. ekonomska opravdanost iskoriš(enja energije nije uvek prihvatljiva na prvi pogled. ulje i vrsta faza bogata ugljenikom. Prema rasponu temperatura pri kojima se odvijaju. koji nema neprijatan miris i koji se može koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljišta ili kao 9ubrivo. kompost i voda. biorazgradivog dela vrstog otpada u gasove sa visokim udelom metana može se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije u reaktoru. metala i plastike) uti e da potencijalni potroša i postaju nevoljni da ga koriste. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru.i do 10 puta ve(i. nastala procesom tretmana. Dimni gasovi se koriste za grejanje ili dobijanje elektri ne energije. Sa druge strane. kompostiranje je dobilo na zna aju kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada. kontaminacija (posebno od estica stakla. a energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se može iskoristiti za dobijanje toplotne i/ili elektri ne energije. Zato se organski otpad za kompostiranje mora razdvajati na izvoru i pre odlaganja na deponiju. Me9utim. Tokom procesa dolazi do termi kog razlaganja organskih materija u otpadu.Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri povišenoj temperaturi i u odsustvu vazduha. ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. koja treba da rezultira u vra(anju izvesnog dela uloženih sredstava. Piroliti ki plin se obi no spaljuje. Prednosti su slede(e: krajnji proizvod ima izvesnu tržišnu vrednost. Istovremeno se ne isklju uje mogu(nost primene metode autoklaviranja na licu mesta posle ega sledi odlaganje na komunalnu deponiju. pri emu nastaju piroliti ki gas. i treba znati da su investicioni i operativni troškovi postrojenja za spaljivanje u skladu sa propisima EU visoki. Procesom razlaganja nastaju biogas. Kvalitet kompostiranog proizvoda je važan ukoliko za njega postoji tržište. generalno mnogo viši od troškova odlaganja otpada na sanitarne deponije komunalnog otpada . a i skladištenje krajnjeg proizvoda može biti problem za sebe. Kada je spaljivanje sa iskoriš(enjem energije najprakti nija opcija za životnu sredinu.Razlaganje organskog. ponovnu upotrebu i reciklažu. i dugoro no se mogu izbe(i problemi koji prate odlaganje otpada na deponije. kompostiranje se sprovodi u dva nivoa: sakupljanje i izdvajanje organskih komponenti (kuhinjski otpad i baštenski otpad) za kompostiranje na kompostnim poljima ili u posebnim postrojenjima (naj eš(e regionalnog tipa) i promocija samostalnog kompostiranja „u svom dvorištu” kroz edukaciju i uspostavljanje malih bunkera za kompostiranje. Pove(anjem temperature reakcije pove(ava se i udeo piroliti kog plina u produktima reakcije. Tržište za dobijeni proizvod nije uvek osigurano. se pre iš(ava i jedan deo može se vratiti u proces. Spaljivanje otpada sa iskoriš(enjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji zna i redukciju. neophodno je razmotriti mogu(nost kombinovanog dobijanja toplotne i elektri ne energije u cilju pove(anja efikasnosti procesa. ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja. srednjetemperaturna od 500°C do 800°C i visokotemperaturna viša od 800°C.

adsorpciju. otpad iz rafinerija. što zna i da je za komunalni otpad potreban predtretman. Cilj solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti imobilišu tako da ne mogu biti izluženi u okolinu. gde visoke temperature i dugo vreme zadržavanja obezbe9uju potpuno sagorevanje otpada. To je ujedno i glavna prednost plazma postupka. Zbog visoke temperature procesa dolazi do vitrifikacije šljake nastale u procesu. u prometu ili upotrebi. a koji nema svojstva opasnih materija i ne može se prera9ivati odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo.Razvijeni su alternativni sistemi tretmana. utrošene rastvara e. Solidifikacija se primenjuje za tretman te nog otpada i muljeva koji sadrže teške metale i opasan otpad. Otpad kao gorivo . U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog razlaganja organskih molekula. Naj eš(i primer je proizvodnja cementa. Na deponijama se odlažu odre9eni tipovi otpada za koje je deponija projektovana.Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji dozvoljavaju koriš(enje otpada visoke toplotne mo(i umesto konvencionlanog goriva. mineralizaciju. Fizi ko-hemijski tretmani otpada .000°C. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih materija iz otpada i topljenja neorganskih materija. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja. Deponije namenjene za odlaganje opasnog otpada se projektuju sa posebnim tehni kim zahtevima.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Gasifikacija . Ovakav sistem je izuzetno skup i još uvek je vrlo malo u primeni. redukciju. odnosno rada.Fizi ko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju. Ovim procesom postižu se temperature 5. deponije za odlaganje inertnog otpada i deponije za odlaganje opasnog otpada. Solidifikacija je termin koji se koristi za širok opseg tretmana koji menjaju fizi ko-hemijske osobine otpada sa ciljem da se u ine pogodnim za odlaganje na deponiju. sanitarne deponije koje predstavljaju sanitarno-tehni ki ure9en prostor na kome se odlaže otpad koji kao materijal nastaje na javnim površinama. Odlaganje otpada na deponije . jonske izmene.000°C do 15. u procesu proizvodnje. Plazma proces . Gas dobijen na ovaj na in se može spaljivati ili iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. Opasan otpad koji se odlaže na ovakvim deponijama mora biti prethodno tretiran u skladu sa propisima. 25 . mesno koštano brašno i dr. Tipi ni otpad koji se spaljuje u ovim procesima uklju uje komunalni otpad. Deponije su neophodne u svakoj izabranoj opciji tretmana.Postoje tri tipa deponija za odlaganje otpada: deponije za odlaganje neopasnog otpada. tako da se mogu upotrebiti kao dodatak gra9evinskom materijalu ili se mogu bezbedno odložiti. jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odložiti. oksidaciju. kao što je plazma proces (energija oslobo9enja elektri nim pražnjenjem u inertnoj atmosferi). gume. solidifikaciju. Proizvod reakcije je mešavina gasova. iz razloga što gorivo mora biti relativno homogenog sastava.Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu vazduha ili vodene pare u cilju dobijanja gorivih gasova. reversne osmoze i druge fizi ko-hemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada. što gotovo u potpunosti eliminiše štetne emisije. destilaciju. u doma(instvima. Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju. Direktiva EU o spaljivanju otpada tako9e propisuje dozvoljene grani ne vrednosti emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva. Gasifikacija još nije raširen postupak tretmana otpada. Za odlaganje neopasnog otpada koriste se tzv. Termoelektrane i gradske toplane koje služe za snabdevanje gradova toplotnom energijom tako9e mogu predstavljati zna ajnu infrastrukturu za sagorevanje otpada.

Na deponiju neopasnog otpada može se odložiti samo: komunalni otpad posle separacije. neopasni otpad bilo kog porekla koji ispunjava kriterijume za prihvat otpada na deponiju za neopasan otpad. ovlaš(enih sakuplja a i lica koja vrše tretman. ime se obezbe9uje potpuna zaštita životne sredine. pored ostalih elemenata.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 7. Posebno je važno doneti nove kriterijume za vrednovanje i izbor lokacija za deponije u skladu sa EU Direktivom 99/31/ES o deponijama. Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada se postavlja na prostoru pored deponije. kao i postrojenja za kompostiranje. kriterijumi i smernice za njihovu izgradnju moraju biti planirane prostornim planovima. baliraju ili presuju i dalje transportuju u postrojenja koja su specijalizovana za reciklažu takvih reciklabilnih materijala. Ukoliko iskoriš(enje gasa nije ekonomi no. što (e se ta no utvrditi nakon potpisivanja me9uopštinskih sporazuma i donošenja regionalnih planova upravljanja otpadom. Projekti deponija moraju biti uskla9eni sa EU direktivom o deponijama. Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada su mesta namenjena razvrstavanju i privremenom skladištenju posebnih vrsta otpada. mora da ima i postrojenje za tretman procednih voda. Regionalne deponije su deponije za neopasan otpad. Ovi centri imaju zna ajnu ulogu u ukupnom sistemu upravljanja otpadom jer služe kao veza izme9u jedinice lokalne samouprave i gra9ana. utovaruje u ve(a vozila i transportuje na dalji tretman u regionalni centar. Transfer stanica je mesto na kojem se komunalni otpad istovaruje iz vozila za sakupljanje otpada. Regionalnim planovima upravljanja otpadom (e ta no biti definisano upravljanje otpadom u skladu sa direktivama EU i smernicama iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Poželjno je pretovar vršiti direktno iz vozila za sakupljanje u vozila za transport. U gradovima je potrebno odrediti lokacije centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada. Izdvojeni reciklabilni materijali se melju. postrojenje za selekciju reciklabilnog otpada. Transport otpada vozilom ve(eg kapaciteta znatno smanjuje troškove transporta na ve(u udaljenost. tok otpada uklju uje i njegov prolazak kroz transfer stanicu. stabilizovan i nereaktivan. pripremu i pretovar otpada namenjenog transportu u regionalni centar za upravljanje otpadom. treba ga spaljivati na licu mesta. Transfer stanice (e biti odre9ene u regionalnim planovima upravljanja otpadom. Postavlja se tehnološka linija za automatsko i/ili manuelno razvrstavanje otpada. dok (e se kona ne lokacije odabrati nakon obavljenih istražnih radova i sprovo9enja postupka procene uticaja na životnu sredinu. U okviru centra može biti izgra9ena i deponija za inertni otpad u skladu sa propisima. s obzirom da je postoje(i pravilnik zastareo. S obzirom na koncept upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Kao transfer stanice mogu se koristiti i lokacije postoje(ih deponija komunalnog otpada koje je neophodno sanirati prema odobrenim projektima sanacije. transfer stanice. Deponija se oprema sistemom za sakupljanje deponijskih gasova. Potencijalne lokacije regionalnih centara za upravljanje otpadom. Osnovni ciljevi u izradi regionalnog koncepta upravljanja otpadom su racionalno koriš(enje prostora kao resursa i smanjenje troškova upravljanja otpadom. ili samo aerobni tretman otpada u postrojenju ili kompostnom polju smeštenom pored deponije. gde bi gra9ani sami donosili svoj otpad. ako grani ne vrednosti zaga9uju(ih materija ne prelaze grani ne vrednosti za neopasan otpad. Ovim predlogom se ne isklju uju druge varijante udruživanja. pregleda uz eventualno izdvajanje kabastog otpada. kratko zadržava. što ini potrebnu infrastrukturu za upravljanje komunalnim otpadom. Transfer stanice su mesta za privremeno skladištenje. Udruživanjem opština radi zajedni kog upravljanja otpadom uspostavi(e se sistem regionalnih centara koji obuhvataju regionalnu deponiju za komunalni otpad. Lokacije za postavljanje centara kojima se obezbe9uje sprovo9enje mera za odvojeno sakupljanje otpada treba da obezbede jedinice lokalne 26 .Postrojenje za kompostiranje ili anaerobnu digestiju može obuhvatati kompletan mehani ko-biološki tretman otpada. TEHNI&KI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Predvi9eno je osnivanje regionalnih centara za upravljanje otpadom. prethodno tretirani opasan otpad. Regionalna deponija.

538. pod uslovima utvr9enim zakonom i sklapanjem sporazuma izme9u skupština jedinica lokalne samouprave. na in donošenja odluka u slu aju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom. 2.000 367. uz saglasnost ministarstva.000 33. Tabela 3. Regionalni plan upravljanja otpadom može se doneti i za teritorije opština na kojima živi manje od 200. odnosno drugog pravnog ili fizi kog lica u obavljanju gore navedene delatnosti. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom definisane su obaveze lokalnih samouprava i to: jedinica lokalne samouprave je dužna da organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim (odnosno inertnim i neopasnim otpadom) na svojoj teritoriji.778. Primarna selekcija otpada (e se postepeno uvoditi.000 2.367.000 2. u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalnih samouprava. udružene jedinice lokalne samouprave su u obavezi da izrade regionalni plan upravljanja otpadom. Projektovane koli ine otpada na godišnjem nivou u tonama /12/ Vrsta otpada Komunalni otpad Otpad iz doma instva Komercijalni i otpad iz institucija 2010. Istovremeno. Sanacija odlagališta otpada treba da se sprovodi u skladu sa usvojenim zakonima koji su usaglašeni sa zahtevima direktiva EU.000 418.084.000 817.000 607.000 2.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije samouprave.747. Potrebna je stalna kampanja i edukacija gra9ana o potrebi i zna aju primarne selekcije.000 693.000 Ambalaža Biorazgradivi komunalni otpad Opasan komunalni otpad 27 .000 stanovnika. Postupak izrade i donošenja regionalnog plana ure9uje se sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave.000 1.000 1. dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu zajedni ki upravljati otpadom. 2. potrebno je raditi na sanaciji postoje(ih deponija .smetlišta koje predstavljaju rizik po životnu sredinu.000 2019.000 stanovnika po prethodno izra9enoj studiji opravdanosti za donošenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo.000 2. 3. odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. kao i druga pitanja od zna aja za organizaciju i sprovo9enje upravljanja otpadom. jedinica lokalne samouprave u obavezi je da donese lokalni plan upravljanja otpadom i obezbedi uslove za njegovo sprovo9enje.451.000 2014.000 490. Sporazum tako9e definišu prava i obaveze komunalnog preduze(a. kojim se ure9uju me9usobna prava i obaveze u obezbe9ivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na podru jima tih jedinica lokalne samouprave. u narednom periodu.049. ukoliko im je to zajedni ki interes.785.000 28.268. jedinica lokalne samouprave dužna je da. Regionalni plan upravljanja otpadom definiše zajedni ke ciljeve u upravljanju otpadom i donosi ga skupština dve ili više jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno živi najmanje 200.000 25.

podrška doprinosu korisnika za samoorganizovanjem lokalnog sakupljanja otpada i implementaciji rada u sklopu sistema upravljanja otpadom. u eš(e korisnika u upravljanju otpadom kroz razli ite aktivnosti i socijalne uslove radnika na upravljanju otpadom. sa odgovornoš(u za upravljanje otpadom i sprovo9enje zakona na svim nivoima. Profesionalna obuka bi(e primarni cilj u kratkoro nom periodu radi osiguranja da i osoblje koje radi u oblasti upravljanja otpadom bude tehni ki kompetentno za svoj položaj. Obuka kadrova . podsticanje rukovanja i odlaganja otpada koji doprinose efektivnosti i efikasnosti komunalnih usluga. zaposlenih u državnim organima na svim nivoima u skladu sa nadležnostima. i edukativne mere o negativnim uticajima neodgovaraju(eg sakupljanja otpada na zdravlje stanovništva i životnu sredinu i vrednost efektivnog odlaganja. kroz obrazovanje u školama i kroz razne kampanje. 28 . ekonomsko planiranje i budžeti. da informiše stanovništvo o njihovim odgovornostima kao proizvo9a ima otpada i njihovim pravima u odnosu na usluge upravljanja otpadom. stepenu do kojeg oni razvrstavaju otpad i stepenu neovlaš(enog odlaganja. SOCIJALNI ASPEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM /12/ Socijalni aspekt upravljanja otpadom se odnosi na: na ine koriš(enja materijala. Na njihov odnos se može pozitivno uticati kroz kampanje razvijanja javne svesti. Neophodna je profesionalna obuka u slede(im oblastima upravljanja otpadom: pravni i zakonodavni okvir. a posebno kod dece i mladih ljudi. zdravlje ljudi i sigurnost. odnosno njihov interes i volju za pla(anjem usluga sakupljanja. uklju uju(i i kompanije iz privatnog sektora. finansijski sistem i ra unovodstvo.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 8. generisanje i odlaganje otpada i ostale potrebe i zahteve upravljanja otpadom. priprema tendera. licenciranje i monitoring. kroz medije. zaštite zdravlja radnika na upravljanju otpadom i poboljšanju njihove socioekonomske sigurnosti. Principi socijalnog aspekta su: orijentacija upravljanja otpadom prema stvarnim potrebama i zahtevima stanovništva za uslugama. razvoju politike i nastavnog programa. što (e doprineti smanjenju siromaštva. osigurati adekvatnu tehni ku i profesionalnu kompetentnost na svim nivoima u institucijama i organizacijama. Takva kampanja treba. Stru na lica iz oblasti upravljanja otpadom moraju pomo(i uspostavljanju obrazovanja. Njihov stav uti e ne samo na karakteristike nastajanja otpada. Cilj obuke kadrova i razvijanja javne svesti je stvaranje preporuka za akcije koje (e: pove(ati nivo svesti najšireg stanovništva o problemima životne sredine. ime se stvara podloga za budu(e akcije i održivo upravljanje otpadom. obrazovanje i razvijanje javne svesti. razvoju „zelene ekonomije” i integrisanju u društvo romske populacije koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina. tako9e. nastajanje otpada je u velikoj meri u vezi sa odnosom ljudi prema otpadu: njihovom na inu koriš(enja materijala i rukovanju otpadom.Klju no poboljšanje upravljanja otpadom je potreba za razvijanjem sposobnosti profesionalaca koji rade u industriji i uvo9enja tehnika i tehnologija u obrazovanje budu(ih profesionalaca u oblasti otpada. ve( tako9e i na efektivne zahteve na usluge sakupljanja otpada. praksa i postupci separacije otpada. Implementacijom Strategije upravljanja otpadom i sprovo9enjem novog zakonskog okvira o upravljanju otpadom. razvijanje javne svesti stanovništva o problemima i prioritetima vezanim za upravljanje otpadom i promovisanje efektivnih ekonomskih zahteva (pla(anje) za usluge sakupljanja i odlaganja otpada. njihovom interesu za smanjenje i minimizaciju otpada. Ovo (e uklju iti zahteve za obuku kadrova koji se nalaze u svim kompanijama koje se bave otpadom i kadrova koji su odgovorni za upravljanje otpadom u ministarstvima ili lokalnoj samoupravi. Nastajanje otpada kod stanovništva je primarno funkcija njihove potrošnje a time i njihovih socio-ekonomskih karakteristika. Javna svest o otpadu i životnoj sredini se mora razvijati. U isto vreme. Razvoj ljudskih resursa za odgovaraju(e i održivo upravljanje otpadom se može podeliti u tri glavne oblasti: profesionalna obuka kadrova (uklju uju(i i obuku proizvo9a a otpada). o ekuje se otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje ve(eg broja radnika.

praksa i postupci upravljanja opasnim otpadom (opasnim otpadom iz doma(instava. Gra9ani moraju da imaju pristup informacijama. Kampanje razvijanja javne svesti podsti u individualne potroša e da pomognu dostizanje održivog upravljanja otpadom kroz smanjenje nastajanja otpada.Ustanovljavanje politike o razvijanju javne svesti radi uklju enja problema životne sredine i otpada je obaveza ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave na svim nivoima. ovi pojedinci postaju u esnici u realizaciji raznih inicijativa u upravljanju otpadom. ali jednostavne poruke. kroz svakodnevni kontakt sa otpadom. reciklaža ili odlaganje otpada na pouzdan na in ukoliko nema druge mogu(nosti. Sprovo9enje zakonodavstva koje se odnosi na javnost. U kasnijem dobu. bude provokativna. kao što je zabrana izbacivanja otpada na ilegalna smetlišta je drugi mehanizam za razvijanje javne svesti koji mora biti razvijen. Sa druge strane. isti e individualne akcije.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije praksa i postupci individualnog kompostiranja. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovništvo za prihvatanje odgovornijeg odnosa prema otpadu i da postupaju sa otpadom na održiv na in. nego omogu(avanjem opštih informacija. tretman i odlaganje. praksa i postupci upravljanja medicinskim otpadom.). važno je i razvijati poverenje izme9u organa državne uprave i gra9ana. Ovo omogu(ava mehanizam za javno oglašavanje loše prakse i ljudi koji su u inili ve(e prekršaje. što je i ozvani eno usvajanjem Zakona o potvr9ivanju konvencije o dostupnosti informacija. Ova politika zahteva da sve kompanije koje se bave otpadom u svoje ugovore uklju e i kampanju za razvijanje javne svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom. troškove opštine za remedijaciju (koji se nadokna9uju iz poreza i naplata od gra9ana). Posebna pažnja se mora obratiti na razvijanje svesti o potrebi održivog upravljanja opasnim otpadom i s tim u vezi potrebi za izgradnjom infrastrukture u vidu postrojenja za skladištenje. Tako9e je važno da predložena poboljšanja budu razmatrana uz u eš(e javnosti. na po etku kampanje. stekne poverenje stanovništva. razdvajanje otpada za reciklažu i u eš(e u lokalnim radionicama o upravljanju otpadom. Neophodna je jaka povezanost izme9u nadležnih za sprovo9enje zakona i lica za sprovo9enje kampanje. Lokalna kampanja treba da: koristi sve oblike medija. kupovinu proizvoda napravljenih od reciklabilnih materijala. kao što je redukcija na izvoru. javna svest se više razvija striktnom primenom zakona. 29 . sa podrškom postoje(ih stru njaka. Efikasno obrazovanje i motivacija u osnovnoj školi (e imati dugoro ne efekte na ponašanja pojedinaca. koristi sveobuhvatne. koristi jednostavne ciljane poruke. ponovna upotreba otpada. ambalažom od hemikalija itd. Suštinski je neophodno pokazati javnosti uticaj pogrešnog odlaganja otpada na životnu sredinu i kona no na njihovo zdravlje i dugoro no. U ve(ini slu ajeva. kao i da (e poboljšanja u praksi upravljanja otpadom doneti povra(aj sredstava iz poreza kroz princip zaga9iva pla(a. Razvijanje javne svesti . u eš(u javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija). Posebna pažnja mora biti posve(ena školama. Tu je veoma zna ajna uloga inspektora uz kampanju sa vrstom porukom koja se odnosi na kazne za prekršioce zakona.

skladištenje i reciklažu. ekonomske instrumente za sprovo9enje upravljanja otpadom i uti u na razvijanje javne svesti u društvu. Koordinira poslove upravljanja otpadom od zna aja za autonomnu pokrajinu i prati stanje. 30 . Dve ili više opština mogu zajeni ki obezbediti i spovoditi upravljanje otpadom ukoliko je to njihov zajedni ki interes. Nadležni organi i organizacije za upravljanje otpadom su: Ministarstvo. Ministarstvo: Razvija i predlaže Strategiju upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije. Nadležni organ autonomne pokrajine. Istraživanje tržišta sekundarnih sirovina. Koordinira poslove upravljanja otpadom od zna aja za Republiku i prati stanje. Priprema propise i tehni ke standarde. preko svojih nadležnih organa: Razvija i donosi lokalni plan upravljanja otpadom. Ure9uje.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 9. mogu(nosti za lociranje objekata za deponovanje. Obezbe9uje programe. U estvuje u donošenju odluka za izgradnju postrojenja za tretman i kona no odlaganje opasnog otpada. iniciraju razgovore zainteresovanih strana u ciju uspostavljanja partnerstva u upravljanu otpadom. Ure9uje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. Daje mišljenje u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima. Uspostavlja informacioni sistem o otpadu na teritoriji autonomne pokrajine. Jedinica lokalne samouprave. Uspostavlja informacioni sistem o otpadu na teritoriji Republike. Agencija za zaštitu životne sredine. Vrši i druge poslove utvr9ene posebnim zakonom. izvoz i tranzit otpada. studije i analize tehni ko tehnoloških mogu(nosti koriš(enja sekundarnih sirovina. Nadležni organ autonomne pokrajine: Usvaja planove upravljanja otpadom za više opština na svojoj teritoriji. Usvaja planove upravljanja otpadom za više opština. Ovlaš(ena laboratorija za ispitivanje otpada. obezbe9uje. Vo9enje podataka o raspoloživim i potrebnim koli inama sekundarnih sirovina i baze podataka o sekundarnim sirovinama. Izdaje dozvole propisane zakonom i vodi odgovaraju(e registre. Agenicija za zaštitu životne sredine u oblasti upravljanja otpadom obavlja slede(e poslove: Pra(enje stanja i kontrolu koriš(enja sekundarnih sirovina. organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim otpadom na svojoj teritoriji. Izdaje dozvole za uvoz. U estvuje u razvijanju i predlaganju Strategije upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Vrši funkcije u skladu sa me9unarodnim ugovorima i sporazumima. Daje mišljenja u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima. ODGOVORNOSTI INSTITUCIJA I PRAVNI OKVIRI ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U REPUBLICI SRBIJI /12/ Vlada i Nacionalna skupština obezbe9uju zakonski okvir za održivo upravljanje otpadom.

unapre9enje obrazovanja obukom kadrova i razvijanjem svesti. turizma. Davanje mišljenja o na inu kategorizacije otpadaka na sekundarne sirovine i komunalni otpad. opreme. sadržina izveštaja o strateškoj 31 . o uvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune. ponovnu upotrebu i reciklažu otpada. saobra(aja. broj 135/04) doneti su slede(i propisi kojima se ure9uje upravljanje posebnim tokovima otpada. promovisanje i upotrebu proizvoda. Osnovni propisi kojima se ure9uje upravljanje otpadom u Republici Srbiji su: 1) Zakon o potvr3ivanju Bazelske konvencije o prekograni nom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju („Službeni list SRJ – Me9unarodni ugovori”. Zakona o Vladi. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine usvojen je Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. primenu posebnih pravila ponašanja u upravljanju otpadom od njegovog nastanka do odlaganja. spre avanje. 3) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. lovstva. poljoprivrede. izvoz i tranzit otpada. uklju uju(i i nove zakone kojima se ure9uje upravljanje otpadom. br. broj 53/06). upravljanja vodama. godine). 135/04. kontrolu. 2) Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. sektorskim politikama u pripremi i donošenju drugih planova i programa u oblasti prostornog i urbanisti kog planiranja ili koriš(enja zemljišta. godine). industrije. smanjivanje i sanaciju svih oblika zaga9ivanja životne sredine. odnosno ambalažom i ambalažnim otpadom. uvoz. na osnovu Ustava Republike Srbije. raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bi(a. broj 135/04) ure9uje odnos politike zaštite životne sredine sa ostalim. tehnologije i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu. Sprovodi edukaciju stanovništva o mogu(nostima i na inu recikliranja otpadaka. izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS”. zakon i 72/09 – dr. Ovim zakonima obezbe9uju se uslovi za uspostavljanje i razvoj integralnog sistema upravljanja otpadom. celovitosti. broj 2/99) obezbe9uje me9unarodno usaglašene mehanizme i instrumente za kontrolu prekograni nog kretanja otpada. osnivanje Agencije i Fonda. Ostvaruje saradnju sa doma(im i me9unarodnim stru njacima i ekspertima. ribarstva. pristup informacijama i u eš(e javnosti u donošenju odluka. a u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. a kojima se uspostavlja okvir za usvajanje budu(ih razvojnih projekata. 36/09. upravljanja otpadom. Utvr9eni su uslovi. 60/08 i 8/10) i Uredba o na inu i postupcima upravljanja otpadom koji sadrži azbest („Službeni glasnik RS”. Novi zakonodavni okvir za upravljanje otpadom uspostavljen je donošenjem seta zakona u oblasti zaštite životne sredine (2004. prostorija i drugih uslova za vršenje ispitivanja Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju stru ne organizacije za ispitivanje otpada („Službeni glasnik RS”. na in i postupak vršenja strateške procene uticaja odre9enih planova i programa na životnu sredinu u okviru njihove pripreme i usvajanja. zakon) ure9uje integralni sistem zaštite životne sredine koji ine mere. Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa me9u kojima i propis kojim su utvr9eni uslovi koje moraju da ispunjavaju stru ne organizacije za ispitivanje otpada u pogledu kadrova. procesa. uslovi i instrumenti za održivo upravljanje i o uvanje prirodne ravnoteže.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Karakterizaciju i kategorizaciju otpadaka. odnosno ambalažom i ambalažnim otpadom (2009. broj 60/09). 36/09 – dr. telekomunikacija. šumarstva. kao i sa specijalizovanim agencijama. i to: Uredba o upravljanju otpadnim uljima („Službeni glasnik RS”. br. izdvajanje sekundarnih sirovina i koriš(enje otpada kao energenta. Tako9e. odnosno spre avanje ili smanjenje nastajanja. broj 60/08). energetike.

Na osnovu ovog zakona doneta je Uredba o utvr3ivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”. broj 108/08) koja propisuje. isklju uju(i deponije inertnog otpada) podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu januar 2013. finansiranje upravljanja otpadom. koji sadrži naro ito mere i dinamiku prilago9avanja rada postoje(eg postrojenja i aktivnosti uskla9enog sa odredbama ovog zakona do 31. godine. uslove i postupak izdavanja dozvola. godine. vodoprivrede. životnu sredinu ili materijalna dobra. postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada iji kapacitet prelazi 3 t/h. Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg interesa.000 t. izveštavanje. da operater postrojenja za odlaganje i reciklažu životinjskih trupla i životinjskog otpada sa kapacitetom tretmana ve(im od 10 t/dan.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije proceni. br. poljoprivrede. kao i za projekte koji se planiraju na zašti(enom prirodnom dobru i u zašti(enoj okolini nepokretnog kulturnog dobra. godine. odnosno u eš(e javnosti u postupku ocene tog izveštaja. Ovaj zakon je usaglašen sa odgovaraju(om direktivom EU. 135/04 i 36/09) ure9uje postupak procene mogu(ih zna ajnih uticaja odre9enih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu. vrste aktivnosti i postrojenja. a podrazumeva sprovo9enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja. postrojenja za odlaganje neopasnog otpada kapaciteta preko 50 t/dan i deponije koje primaju više od 10 t otpada/dan ili ukupnog kapaciteta koji prelazi 25. decembra 2015. obaveze podnosilaca zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju ili rekonstrukciju objekta. 32 . energetike. ili prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati zna ajan uticaj na životnu sredinu ili ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruženju. izme9u ostalog. u skladu sa ovim zakonom. dužni su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu nadležnom za izdavanje dozvola. a programom mera predvide dinamiku prilago9avanja rada postrojenja uskla9enog sa odredbama ovog zakona za period do 31. planiranje upravljanja otpadom. kao i u eš(e javnosti u postupku izrade ili odobravanja tih projekata. uklju uju(i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. tretmana i odlaganja otpada. transporta. broj 36/09) ure9uje vrste i klasifikaciju otpada. i uklju ivanje. godine – mart 2011. a operater postrojenja za upravljanje otpadom (odlaganje ili ponovno iskoriš(enje opasnog otpada sa kapacitetom koji prelazi 10 t/dan. nadzor i druga pitanja od zna aja za spre avanje i kontrolu zaga9ivanja životne sredine. prekograni no kretanje otpada. turizma. (2) operateri postoje(ih postrojenja za upravljanje otpadom. upravljanje posebnim tokovima otpadom. 4) Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”. Procena uticaja vrši se za projekte u oblasti industrije. proizvo9a otpada dužan je da obezbedi uklanjanje privremeno uskladištenog otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu. skladištenja. njegova verifikacija. subjekte. godine – decembar 2013. podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu oktobar 2010. šumarstva. Zakonom o upravljanju otpadom propisani su rokovi za uskla9ivanje poslovanja pravnih i fizi kih lica sa odredbama ovog zakona i to: (1) proizvo9a i otpada u postoje(im postrojenjima za koje se u skladu sa posebnim zakonom izdaje integrisana dozvola dužni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju. odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. 6) Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”. a u slu aju da je u tom postrojenju izvršeno privremeno skladištenje otpada. proširenje kapaciteta. 5) Zakon o integrisanom spre avanju i kontroli zaga3ivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”. odnosno pravna i fizi ka lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom. upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti. rudarstva. saobra(aja. broj 135/04) ure9uje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi. nadzor i druga pitanja od zna aja za upravljanje otpadom. promenu tehnologije.

upotrebu i koriš(eni ambalažni materijal. broj 12/95) koji ure9uje na in postupanja sa pojedinim otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija. pakovanja i uvanja otpada – sekundarnih sirovina koje se mogu koristiti ili doradom. izvrši(e se najkasnije do 2015. u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i rekultivacije neure9enih deponija. izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije decembra 2012. 53/93-dr. (5) odlaganje.zakon. kao i druga pitanja od zna aja za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. reciklaže. godine doneta je i primenjuje se Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železni kom saobra aju („Službeni glasnik RS”. broj 53/02) bliže propisuje uslove i na in obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom i železni kom saobra(aju.zakon. 67/93-dr. odnosno dekontaminacija ure9aja koji sadrže RSV i odlaganje RSV iz tih ure9aja. broj 66/91. tj. uvoznika. 25/96. prerade ili regeneracije otpadnih materija. broj 55/01) koji propisuje bliže uslove i na in razvrstavanja. s tim što (e se. Na osnovu Ustava Republike Srbije. Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu propisani su rokovi od 12 do 18 meseci za prilago9avanje (1) proizvo9a a. a druge obaveze bi(e odre9ene posebnim propisom. decembra 2012. broj 36/09) ure9uje uslove zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet. prevozu. Pravilnik o na inu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija („Službeni glasnik RS”. bez obzira na poreklo. br. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zaga3ivanja životne sredine. na in vo9enja evidencija o vrstama i koli inama opasnih materija u proizvodnji. 7) Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS”. (3) jedinica lokalne samouprave dužna je da: u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neure9enih deponija na svom podru ju koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona. pakera/punioca i isporu ioca u pogledu: organizacije preuzimanja ambalažnog otpada i obezbe9enja prostora za sakupljanje. Primenjuje se na uvezenu ambalažu. usluga. merama pripreme i merama za otklanjanje posledica („Službeni glasnik RS”. broj 60/94). godine. a poti u iz tehnoloških procesa proizvodnje. ekonomske instrumente. zaklju enja ugovora sa operaterom za komunalni ambalažni otpad i ambalažni otpad koji nije 33 . na in sanitarno-tehni kog ure9enja deponija radi zaštite životne sredine. (4) proizvo9a i i uvoznici elektri nih i elektronskih proizvoda dužni su da upravljanje otpadom od elektri nih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31. 26/96 i 101/05). skladištenju i odlaganju i daje kategorizacija otpada u skladu sa Bazelskom konvencijom. Tako9e. 83/92. 48/94dr. kao i uslove i na in prestanka koriš(enja deponije. godine. a u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine iz 1991. Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da važi Zakon o postupanju sa otpadnim materijama („Službeni glasnik RS”. do donošenja novih podzakonskih propisa na osnovu Zakona o upravljanju otpadom. potrošnje ili drugih delatnosti i uz ovaj pravilnik odštampan je Katalog otpada i liste otpada koje su usaglašene sa propisima EU. broj 54/92) koji propisuje kriterijume za lociranje deponija otpadnih materija. u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje. primenjivati Pravilnik o uslovima i na inu razvrstavanja.zakon. godine. upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom. do donošenja novih podzakonskih propisa. prometu. tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji. pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina („Službeni glasnik RS”. razvrstavanje i privremeno skladištenje ambalažnog otpada. stavlja u promet i sav ambalažni otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Srbije. upotrebi. odnosno preradom. 53/95 i 135/04): Pravilnik o kriterijumima za odre3ivanje lokacije i ure3enje deponija otpadnih materija („Službeni glasnik RS”. ambalažu koja se proizvodi. primenjiva(e se i propisi doneti na osnovu ranije važe(eg Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”. u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U Okvirnoj direktivi o otpadu zemlje lanice se obavezuju da naprave plan upravljanja otpadom. kao i na in odlaganja opreme koja je zaga9ena sa PCB. 2000/76/EC promoviše sakupljanje i odlaganje mineralnih maziva ili industrijskih otpadnih ulja koja se ne mogu više koristiti za originalnu upotrebu. a nema snabdeva a. drže ili uklanjaju opasne otpade. tako što (e zaklju iti ugovor sa operaterom ili sam obezbediti ponovno iskoriš(enje. iskoriš(enja i pravilnog odlaganja opasnog otpada. ozna avanje podataka na ambalaži koju stavljaju u promet a koji se odnose na mogu(nost ostavljanja ambalažnog otpada neposredno na mestu nabavke ili naknadnog besplatnog vra(anja. a nije usaglašena sa osnovnim zahtevima koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet. Direktiva Saveta 96/59/EC o odlaganju PCB i PCT ima za cilj da definiše kontrolisani na in postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili. ponovnu upotrebu i 34 . Zakonodavstvo Evropske Unije u oblasti upravljanja otpadom obuhvata slede e: Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu 75/442/EEC.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije komunalni otpad ili pribavljanja dozvole za sopstveno upravljanje ambalažnim otpadom. Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zaga9enja. Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja dopunjena direktivama 1987/101/EEC. može da bude u prometu najduže dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. a nije izvršena njena dekontaminacija. 91/692/EEC. vode i zemljišta uzrokovano insineracijom ili ko-insineracijom otpada. Direktivom se definiše da privredni subjekti koji proizvode. i koji mora da obezbedi upravljanje tim ambalažnim otpadom koji nije komunalni otpad. Odlaganje primene ovog zakona predvi9eno je za (1) proizvo9a a i uvoznika ambalaže koji su dužni da svoje poslovanje koje se odnosi na ozna avanje ambalaže usklade u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/EEC o baterijama i akumulatorima koji sadrže opasne supstance uvodi mere za odlaganje i kontrolu odlaganja istrošenih baterija i akumulatora koji sadrže opasne materije u cilju smanjenja zaga9enja teškim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora. dostavljaju nadležnim organima na njihov zahtev tražene podatke iz registra. Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada (zamenjuje: Direktivu 84/429/EC o redukciji zaga9enja vazduha iz postoje(ih insineratora komunalnog otpada. Direktiva Saveta 2000/53/EC o istrošenim vozilima uspostavlja mere za prevenciju nastajanja otpada od istrošenih vozila tako što stimuliše sakupljanje. Direktiva 2001/42/EEC o proceni uticaja odre9enih planova i programa na životnu sredinu. 2006/12/EC uspostavlja sistem za koordinisano upravljanje otpadom u EU sa ciljem da se ograni i proizvodnja otpada. radi spre avanja rizika po ljudsko zdravlje. Direktivu 89/369/EC o redukciji zaga9enja vazduha iz novih insineratora komunalnog otpada i Direktivu 94/67/EC o insineraciji opasnog otpada) i ima za cilj da postavi standarde za smanjenje zaga9enja vazduha. Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/EC i 166/2006/EC ima za cilj uspostavljanje upravljanja. (2) krajnjeg korisnika koji uvozi ili kupuje ambalažu ili ambalažne sirovine za potrebe sopstvene delatnosti. obezbe9enje upravljanja ambalažnim otpadom. (2) ambalažu koja je proizvedena pre stupanja na snagu ovog zakona. Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama ima za cilj da se uvo9enjem strogih tehni kih zahteva redukuju negativni efekti odlaganja otpada na životnu sredinu. reciklažu ili odlaganje ambalažnog otpada.

83/29/EES i 91/692/EES (dalje dopunjena Uredbom 1882/2003/ES) odnosi se na spre avanje i progresivno smanjenje do uklanjanja. šestovalentni hrom. dopunjena Direktivama 82/883/EES (dalje dopunjena uredbom 807/2003/ES). godine. da minimizira uticaje otpada od ambalaže na životnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u EU koje mogu da spre e konkurenciju. zaga9enja uzrokovanog otpadom iz industrije titan dioksida. vegetacije. Zemlje lanice moraju preduzeti potrebne korake za inspekciju. 1882/2003/EC implementira strategiju EU o otpadu od ambalaže i ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalaže. januara 2008. Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu dopunjena Direktivom 2005/20/EC. živa. Direktiva 2002/95/ES o ograni avanju koriš(enja nekih opasnih supstanci u elektri noj i elektronskoj opremi i Direktiva 2002/96/EC o otpadu od elektri ne i elektronske opreme imaju za cilj ograni avanje koriš(enja nekih opasnih supstanci u elektri noj i elektronskoj opremi. Uredba 1013/2006 o prekograni nom kretanju otpada reguliše nadzor i kontrolu prekograni nog kretanja otpada. odnosno promociju ponovne upotrebe. ulja) u cilju zaštite životne sredine. uzorkovanje i monitoring otpada pri prekograni nom kretanju. 2004/12/EC.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije reciklažu njihovih komponenata (baterije. Direktiva 86/278/EEC o zaštiti životne sredine i posebno zemljišta u slu aju koriš(enja sekundarnih 9ubriva u poljoprivredi definiše upotrebu muljeva iz postrojenja za tretman otpadnih voda u poljoprivredi u cilju prevencije zaga9enja zemljišta. Odluka Komisije 2001/524/EC o objavljenim referencama standarda EN 13428:2000. EN 13430:2000. Odluka Komisije 2001/171/EC od 19 februara 2001 o uslovima za smanjenje koncentracije teških metala u staklenoj ambalaži utvr9enih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. Odluka Komisije 2005/270/EC od 22 marta 2005 o uspostavljanju obrazaca koji se odnose na baze podataka iz Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/ES o ambalaži i ambalažnom otpadu. Direktiva 78/176/EES o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid. polibromovani bifenoli i polibromovani difenili u elektri noj i elektronskoj opremi moraju biti zamenjeni drugim materijama. ljudi i životinja. EN 13429:2000. 35 . Zemlje koje primenjuju ovu Uredbu dužne su da odrede odgovaraju(e ovlaš(ene organizacije za transport otpada. gume. olovo. reciklaže i iskoriš(enja elektri ne i elektronske opreme u cilju redukcije koli ine otpada. EN 13431:2000 i EN 13432:2000 u Službenom glasniku Evroske zajednice u vezi sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. Odluka Komisije 1999/177/EC o uslovima za smanjenje koncentracije teških metala u plasti im gajbama i paletama utvr9enih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu. Uredba 1774/2002 o otpadu životinjskog porekla propisuje tehnološke postupke prerade otpada životinjskog porekla. kadmijum. Propisana je obaveza da od 1. akumulator.

INTEGRALNI SISTEM UPRAVLJANJA OTPADOM Slika 3.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 10. Regionalna podela po Nacionalnoj strategiji /13/ 36 .

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 4. Mreža deponija i transfer stanica po Nacionalnoj strategiji /13/ 37 .

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 5. Mreža centara za reciklažu po Nacionalnoj strategiji /13/ 38 .

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 6. Mreža centara za kompostiranje po Nacionalnoj strategiji /13/ 39 .

Mreža centara za insineraciju po Nacionalnoj strategiji /13/ Sve lokalne samouprave obuhva(ene integralnim sistemom upravljanja otpadom imaju svoje lokalne stru ne organizacije .javna komunalna preduze(a koja. po osnovu zakonske regultative.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Slika 7. 40 .

Sve lokalne samouprave oskudevaju po pitanju opreme. a nema ni dovoljno druge opreme . sakupljaju uglavnom individualno od strane siromašnijih slojeva stanovništva.neškodljivog zbrinjavanja. razmatranju i definisanju metoda i postupaka tretmana vrstog otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije vrše delatnost upravljanja otpadnim materijama. Polazni princip predstavlja stalno smanjivanje koli ine tzv. me9utim. zastarelu mehanizaciju kojoj je odavno istekao rok upotrebe. prinu9eni su da se brinu o celokupnom otpadu koji nastaje na podru ju. 2) koristiti (što je više mogu(e). tako da se otpad esto odvozi i obi nim kamionima. pa se otpad iznosi samo sa gradskog podru ja. velike organizacione probleme. uz istovremenu uštedu životnog prostora i zaštitu životne sredine. U seoskim podru jima otpad se naj eš(e odvozi na tzv. Ovo je ujedno i hronološki red postupaka sa otpacima u sistemu. Potom sledi koriš(enje i prerada koje bi trebalo pove(ati i time smanjiti kona ni ostatak za zbrinjavanje na deponijama.kontejnera. polaze(i od mogu(nosti za njihovo smanjivanje. obojeni metali. Koncepcija zbrinjavanja vrstog otpada u integralnom sistemu obuhvata 4 osnovna principa: 1) izbegavati (koliko god je mogu(e). Ni u jednoj nije zabeležen dovoljan broj specijalnih vozila. S obzirom na nedovoljne opštinske budžete. zaštitne opreme itd. Saglasno tome i organizacija odnošenja sme(a je otežana. sticajem mnogih okolnosti. Kružni ciklus u integralnom sistemu upravljanja otpadom /15/ 41 . može se zaklju iti da se rad komunalnih preduze(a odvija u izuzetno teškim uslovima /14/. Integralni sistem zbrinjavanja otpada je zasnovan na analizama. Otpad se u svim opštinama tretira na identi an na in: sakuplja se u razli itim sudovima (kontejnerima ili kantama) i odvozi na smetlišta. 3) tehni ki preraditi (koliko je potrebno) i deponovati (što je mogu(e manje). od mesta njegovog nastanka do kona nog. neizbežnih otpadaka iz proizvodnje. Treba ista(i da se komercijalno interesantne vrste otpada: papir. po životnu sredinu i zdravlje živih bi(a . Analize su pokazale da efikasno iskoriš(enje otpada može zna ajno smanjiti potrebe za primarnim sirovinama i energentima. a njihov dalji tretman je nekontrolisan i kre(e se uglavnom u okviru ’’crnog’’ tržišta. biranjem optimalnih puteva tretmana vrstog otpada. Njihova nadležnost odnosi se isklju ivo na komunalni otpad. ’’divlje deponije’’ ili se nekontrolisano spaljuje. Slika 8. dok su sela sasvim nepokrivena bilo kakvim organizovanim odnošenjem otpada. stari akumulatori itd. gvož9e.

Tabela 4.Koristi od zamene primarnih sirovina sekundarnim sirovinama /17/ KORIST Ušteda energije (%) Smanjeno zaga9enje vazduha (%) Smanjeno zaga9enje vode (%) Smanjeno stvaranje kabastog otpada (%) Smanjena potrošnja vode (%) Papir 74 74 35 58 MATERIJALI Staklo 32 20 80 50 &elik 74 85 76 97 40 42 .Elementi integralnog sistema zbrinjavanja otpada /16/ Nastajanje otpada je faza u kojoj odre9eni materijal prestane da služi svojoj svrsi i postane balast korisniku. mesto i frekvenciju sakupljanja i izdvajanje korisnih sirovina. odlaganja i eventualne prerade (primarno razvrstavanje na mestu nastajanja). obrade i kona nog deponovanja. Sakupljanje je faza koja predstavlja operaciju u kojoj nadležne službe ili sami gra9ani odnose privremeno odloženi otpad na dalju preradu ili kona no odlaganje. . sastav i sezonska kolebanja otpadaka odre9uju metode skladištenja. transporta. sakupljanje obuhvata skladištenje. Kona no odlaganje je poslednja faza u integralnom sistemu pri emu se može odlagati ostatak od prerade ili po etni otpad. deponijski gas).Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije U integralnom sistemu zbrinjavanja otpada mogu(e je prepoznati 6 funkcionalnih elemenata: NASTAJANJE OTPADA PRIVREMENO ODLAGANJE SAKUPLJANJE TRANSFER I TRANSPORT PRERADA I KORIŠ ENJE KONA NO ODLAGANJE Slika 4. Kona no odlaganje podrazumeva i eventualnu eksploataciju odloženog otpada (na primer. Prerada je faza koja predstavlja najsloženiju operaciju u integralnom sistemu a sastoji se od: sortiranja. Generalno posmatrano. direktne prerade i ponovnog koriš(enja. pripreme. . Privremeno odlaganje je faza odbacivanja koriš(enog materijala koja se sastoji od rukovanja. Ova faza predstavlja kriti an faktor u integralnom sistemu zbrinjavanja otpada. Koristi od uvo9enja sekundarnih sirovina u proizvodnju odnosno koristi od zamene primarnih sirovina sekundarnim date su u tabeli 4. sakupljanja. jer koli ina.

i Likvidacione postupke ija je svrha eliminisanje celokupne mase otpada. MOGU NOSTI PRERADE OTPADA UZ ISKORIŠ ENJE SIROVINA I ENERGIJE 1. Pored toga što zna ajno doprinosi zaštiti životne sredine.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Sve metode tretmana otpada mogu se podeliti na: Utilizacione postupke. ISKORIŠ ENJE ENERGIJE KORIŠ ENJE TOPLOTE SAGOREVANJA OTPADA ZA GREJANJE I PROIZVODNJU ELEKTRI NE ENERGIJE TRANSFORMACIJA U GORIVO PROCESIMA: PIROLIZE. . ISKORIŠ ENJE PONOVNO KORIŠ ENJE PROIZVODA KORIŠ ENJE SEKUNDARNIH SIROVINA VRA ANJEM U PROIZVODNI PROCES KORIŠ ENJE SEKUNDARNIH SIROVINA U DRUGIM PROCESIMA 2. LIKVEFAKCIJE.). ija je svrha maksimalno iskoriš(enje energije i sirovina iz otpada (Kao što je prikazano u tabeli 4. termi ka prerada sa iskoriš(enjem toplote itd. bez iskoriš(enja energije i sirovina. ISKORIŠ ENJE DEPONIJA KORIŠ ENJE DEPONIJSKOG GASA ZA GREJANJE I PROIZVODNJU ELEKTRI NE ENERGIJE OTKOPAVANJE DEPONIJA RADI ISKORIŠ ENJA SEKUNDARNIH SIROVINA Slika 10. kompostiranje.Mogu nosti prerade otpada uz iskoriš enje energije i sirovina /18/ Za ponovno koriš(enje materijala i energije doma(a i me9unarodna stru na javnost koristi naziv Reciklaža ili Recikliranje. GASIFIKACIJE I FERMENTACIJE 3.. kao što su: ponovno koriš(enje razvrstanih reciklabilnih materijala. 43 .

Eksploatacija deponija u tom ciklusu odnosi se na: sakupljeni otpad koji se ne(e iskoriš(avati. esteti nost i bezbednost po životnu sredinu i ljudsko zdravlje i na in odnošenja. uz maksimalno smanjenje deponija i rekultivaciju zaga9enog zemljišta. istovar i pražnjenje na mestu za preradu ili odlaganje. ostatak posle prerade otpada i materijal koji se više ne može reciklirati. naziva se pokretni sistem sakupljanja otpada. Ove posude se koriste za odlaganje otpada pre organizovanog sakupljanja i odnošenja. a zatim vra(aju na svoju ili drugu lokaciju. Primarni cilj recikliranja je maksimalno mogu(e iskoriš(enje otpadnih materijala. Koli ina navedenog inertnog otpada ne sme da pre9e 5% od ukupne koli ine otpada koji se stvara. Kada se koriste manje posude i vre(e za privremeno odlaganje otpada koje se zatim prazne ili utovaruju u posebna vozila za transport. plansko odlaganje. Grani ne vrednosti emisije i imisije postavljaju stroge zahteve pri projektovanju. Emisija zaga9uju(ih komponenata zavisi od tehnologije procesa. Na taj na in gra9ani imaju mogu(nost da sami vrše sortiranje pojedinih vrsta otpadaka koji se mogu reciklirati ime se skra(uje put otpada do ponovnog koriš(enja. Rukovanje. Sakupljanje otpada zavisi od: tipa opreme za privremeno odlaganje i sakupljanje. na deponijama otpada je dozvoljeno odlagati samo inertni materijal koji se dalje ne reciklira odnosno ne može se reciklirati ni na koji na in. Evropska zajednica je donela zakon o deponijama. tipa sistema sakupljanja i opšte metodologije sakupljanja otpada. Kompaktorima se otpad sabija u posude ili balira i smešta u posebne posude. Ure9ena deponija predstavlja sanitarno i tehni ki ure9en prostor na kome se vrši kontrolisan prijem otpada. Posle sortiranja otpada izdvojeni reciklabilni materijali se transportuju do fabrika u kojima se prera9uju. celokupni sistem se naziva nepokretni ili stacionarni sistem sakupljanja otpada. U zavisnosti od vrste posude a zbog smanjenja optere(enja i opasnosti na ovim poslovima treba da bude uposleno više radnika za opsluživanje. te nih i gasovitih zaga9uju(ih komponenata. utovar.2005. Na osnovu ovog zakona od 01.01. Rukovanje na mestu nastanka otpada predstavlja iznošenje otpada iz svih vrsta objekata koriš(enjem posuda za otpad i plasti nih vre(a i odlaganje u odgovaraju(e ve(e posude. izgradnji i eksploataciji ure9aja i postrojenja za uklanjanje i koriš(enje otpada. Sistem sakupljanja otpada može biti pokretni i nepokretni. dalji transfer ili deponovanje. Troškovi nastali potpunijim postupkom zaštite životne sredine pokrivaju se koriš(enjem izdvojenih reciklabilnih materijala. uz smanjenje troškova naknadnog sortiranja i pove(anja kvaliteta recikliranih materijala i proizvoda. Troškovi proizvodnje i eksploatacije ovakvih posuda su viši u odnosu na konvencionalne ali je ceo sistem sakupljanja isplativiji. razastiranje. odlaganje i tretman otpada na izvoru pre sakupljanja je drugi od 6 funkcionalnih elemenata u integralnom sistemu upravljanja otpadom. sabijanje i prekrivanje inertnim materijalom. u sklopu kojih se nalaze i ure9aji za sabijanje otpada (kompaktori). Kontrola emisije obuhvata merenje koncentracije vrstih.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije reciklaža se primenjuje i slu ajevima kada jedan od slede(ih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa: cena sirovine kao rezultat udaljenosti izvora ili deficitarnosti sirovina i cena uklanjanja otpada u zavisnosti od karaktera otpada. Elementi koji moraju biti razmotreni pri izboru posuda su: tip posude koja se koristi. Sakuplja je odgovoran za prevoz vozila. mesta i na ina stvaranja kao i propisa vezanih za uklanjanje i uništavanje otpada. kontrolisano sakupljanje otpadnih (procednih) voda i njihovo pre iš(avanje pre kona nog ispuštanja u recipijent i kontrolisano usmeravanje i odvo9enje deponijskog gasa. Pokretni sistem se naj eš(e koristi u okviru velikih komercijalnih i industrijskih objekata u kojima su predvi9eni veliki kontejneri. lokacija posude. eksploatacionih karakteristika postrojenja i tehni kog stanja ure9aja u okviru postrojenja. U okviru ovog sistema vozila za sakupljanje kruže od jedne 44 . Sistem sakupljanja kojim se posude za privremeno odlaganje otpada odvoze do mesta za obradu. U velikom broju zemalja proces organizovane reciklaže otpada doveo je do razvoja novih tipova posuda za privremeno odlaganje.

U bliskom narednom periodu kao imperativ se name(e razdvajanje otpada po mestu nastanka. odnosno industrijski. predstavlja sakupljanje od strane gra9ana. Nakon uspostavljanja sistema separatnog sakupljanja otpada po vrstama podru je delovanja i organizacije automatski (e se proširiti na sve mesne zajednice (gradske i seoske). na ina i uslova nastanka biti precizno definisan njegov dalji tretman. medicinski. ve( (e. zahtevaju primenu specijalnih vozila. odlagati i po potrebi dalje transportovati ili se mogu kombinovati navedeni postupci. saglasno Zakonu. Potreba za efikasnijim razvojem Srbije. stru ne. koje zavisi od tipa pretovara. nakon detaljnog sagledavanja vrste. Transfer i transport postaju neophodni kada zbog velikog rastojanja od lokacije nastajanja otpada do lokacije koriš(enja ili trajnog odlaganja. mesta. U ovom trenutku to se odnosi samo na gradsko podru je opština koje su obuhva(ene sistemom sakupljanja. kao i karakterizacija i kategorija otpada prema zakonskim propisima /18/. Osnova postupaka pretovara i daljeg transporta je mesto za pretovar. neophodno je zadovoljiti slede(e zahteve: otpad se mora transportovati uz minimalne troškove. što podrazumeva da se prethodno mora izvršiti detaljna evidencija nastanka otpada u procesima proizvodnje. vozila za transport otpada moraju biti tako projektovana da se mogu kretati savremenim saobra(ajnicama (autoputevi itd. Za dalji transport otpada koriste se: motorna vozila (kamioni). Transfer i transport otpada podrazumeva opremu i ure9aje za pretovar otpada iz manjih vozila i posuda za sakupljanje otpada u velike sabirne posude i njihov transport do lokacije za preradu i kona no odlaganje. Deo ovog otpada sigurno (e na(i svoje mesto u regionalnom sistemu. Savremena vozila su opremljena ure9ajima za sabijanje utovarenog otpada. Nabavno tržište u pogledu regionalnog sistema sakupljanja otpada podrazumeva oblasti sa kojih se otpad i ina e prikuplja. železnica kao i re ni transport. dobi(e se velika masa sirovina. izbegava se dodatna prerada a otpad se može efikasno sagorevati. direktan transport vozilima postaje ekonomski neprihvatljiv.). kategorije. zahteva efikasnije upravljanje otpadom. farmaceutski. U tom cilju je neophodno uklju ivanje uspešnih kompanija sa višegodišnjim iskustvom i vrhunskim ekspertskim znanjem u oblasti tretmana otpada. Po dolasku na zadatu lokaciju posude se prazne u vozila pri emu se razlikuje manuelni i automatizovani sistem pražnjenja. kapacitet ne sme do(i u suprotnost sa dozvoljenom nosivoš(u vozila i postupci koji se koriste za utovar i istovar vozila moraju biti jednostavni i bezbedni. prihvatljiv sa stanovišta zaštite životne sredine i sa ekonomskog stanovišta te da bi se morao uzeti u razmatranje i u našim gradovima. privreda (e dobiti izuzetno veliki zamajac a životna sredina (e biti znatno manje ugrožena i bolje zašti(ena. klani ki. zahtevanog kapaciteta pretovara. koja bi u svom sastavu imala posebne odeljke za pojedine komponente otpada. 45 . Otpad se može direktno pretovarivati u ve(e sisteme za dalji transport. opasan i drugi otpad ne(e se smeti deponovati na regionalnu deponiju. raspoložive opreme i propisa o zaštiti životne sredine. prihvatljiv istovremeno i sa stanovišta zaštite životne sredine i ekonomije. Na taj na in (e se u zna ajnoj meri smanji nezaposlenost u periodu tranzicije kroz koji Srbija trenutno prolazi. otpad mora biti zašti(en tokom transporta. nakon izdvajanja kvalitetnih materijala. nau ne i ekološke tokove. Ovim postupcima se obezbe9uje bolje iskoriš(avanje svih kapaciteta transporta. odnosno sva naseljena mesta koja gravitiraju odre9enim opštinama. Pri transportu motornim vozilima. Posebno interesantan na in sakupljanja i odnošenja otpada koji se može reciklirati (reciklabilnog otpada) a posebno opasnog otpada. Vrsta vozila za sakupljanje i transport zavisi od karakteristika otpadaka i rastojanja do sabirnog centra. što podrazumeva i uklju ivanje u svetske privredne.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije do druge lokacije za sakupljanje po posebno odre9enoj ruti. Savremene tendencije sortiranja (separacije) na izvoru. Presovanje i briketiranje zna ajno poboljšava karakteristike postoje(ih sistema za uklanjanje otpada. Veliki broj do sada izgra9enih postrojenja u svetu i planiranje novih ukazuju da je postupak uklanjanja otpadaka.

Bosilegrad Ukupan broj stanovnika 2002. Medve9a. (t/god) 91.889 49. Surdulica.968 Tabela 5.617 55. Merošina Žitora9a. 363. je napravljena na osnovu dostupnih informacija iz marta 2010.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 11. Bojnik. Bujanovac.250 100. 46 . Aleksinac.851 98. Južna i jugoisto na Srbija /13/ Tabela 5. 5. Babušnica Lebane. godine i predstavlja predlog obrazovanja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom. Crna Trava Preševo.374 18. Doljevac. Vlasotince. Kuršumlija. Bela Palanka. Svrljig. 4.596 Koli ina otpada 2009. Ražanj. Lokalna samouprava nosilac aktivnosti regionalnog centra Niš Prokuplje Pirot Leskovac Vranje Ostale opštine koje ine regionalni centar Gadžin Han. UPRAVLJANJE OTPADOM U JUŽNOJ I JUGOISTO&NOJ SRBIJI Slika 11. Vladi in Han.018 229. Planirana mreža regionalnih centara za upravljanje otpadom u južnoj i jugoisto noj Srbiji /12/ R/ B 1. Blace Dimitrovgrad. 3.044 21. Trgovište. 2.133 234.

samouprava 2002.596 68.964 1.369 1.492 Aleksinac 55.281 Bujanovac 45.560 12.956 Pirotski okrug Babušnica 14.661 Merošina 14.948 35.413 3.429 2.094 15.426 Preševo 38.759 Vlasotince 32.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Tabela 6.532 14.460 Svrljig 16.995 1.163 7.211 Medve9a 10.381 2.402 1.084 43.059 14.767 22.445 949 1.033 Ražanj 10.107 10.616 Vranje 87.) (t) (t) Nišavski okrug Grad Niš 239.041 205 291 P injski okrug Bosilegrad 8.427 Leskovac 153.030 Bela Palanka 13.028 1.156 Surdulica 21.588 Kuršumlija 20.322 1.365 3.220 1.174 24. otpada 2020.546 3.185 Lebane 24.227 1. Godine /12/ Koli ina otpada Projekcija koli ina Lokalna Broj stanovnika (popis 2009.908 Dimitrovgrad 10.248 2.872 2.269 3.432 2.222 1.647 3.811 62. Koli ine komunalnog otpada koji se godišnje proizvede u Srbiji i projekcije 2020.874 2.733 Pirot 61.238 1.284 Vladi in Han 22.227 10.222 Prokuplje 47.632 2.973 902 1.306 1.244 1.240 1.318 Topli ki okrug Blace 12.045 1.348 Doljevac 18.344 1.024 Jablani ki okrug Bojnik 12.006 2.485 Crna Trava 2.656 97.385 8.645 1.172 10.389 Gadžin Han 9.623 25.578 17.359 Trgovište 5.935 5.837 586 833 47 .855 Žitora9a 17.

Brzi Brod 75%. G. Leskovik. Ravni do. Trupale. =okot 40%. Ber inac. Se anica. Donji Matejevac. JKP Mediana je kompanija ija je osnovna delatnost održavanje higijene u gradu Nišu i upravljanje vrstim otpadom i gradskom deponijom. Hum. Kravlje. D. sa aspekta sakupljanja otpada. Manastir. usvojenim 20. Me9urovo 50%. Mramorska 10. Pasi Poljana 95%. Mezgraja. Donja Trnava. Gornja Trnava. U zavisnosti od posuda za odlaganje otpada. Radikina Bara. Bancarevo. Suvi Do 70%. Gornja Studena. Cerje. Pasja a. telefon. gradska opština Niška Banja 77%.Toponica 100%. Gornja Vrežina. Mramor. Gornji Komren 60%. Jasenovik. Niš 018/515-541 cis@jkpmediana. Vrtište. Ostrovica. Vukmanovo. Podaci o obuhva enosti grada Niša uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Mediana" Niš Adresa. Si(evo 0. Donji Komren 25%. Nikola Tesla 94%. Prva Kutina 34%. Lalinac. Donja Toponica. Popovac 64%. sanitarne i sli ne aktivnosti • 74700 =iš(enje objekata • 37100 Reciklaža metalnih odpadaka i ostataka • 37200 Reciklaža nemetalnih odpadaka i ostataka Trenuno JKP Mediana redovno vrši sakupljanje i odvoz otpada iz doma(instava (kolektivno i individualno stanovanje) i od preduzetnika iji je ukupan broj 75. podeljena na 30 rejona. Donja Studena. Rujnik. Cela teritorija grada Niša (gradsko i seosko podru je) je. Gornji Matejevac. Prosek i =ukljenik. gradska opština Medijana 100%. Lazarevo selo. =amurlija.rs Naselja obuhva ena sakupljanjem otpada (%) Gradska opština Pantelej 100%. Mal a. Miljkovac. Statutom JKP „Mediana“. razlikuju se dve grupe 48 . gradska opština Palilula 100%. =amurlija. gradska opština Crveni krst 100%. Bubanj selo 84%. Berbatovo. Gabrovac 72%. Kunovica. Rautovo. POSTOJE@I KAPACITETI RECIKLAŽNE INDUSTRIJE U JUŽNOJ I JUGOISTO&NOJ SRBIJI REGION NIŠ GRAD NIŠ Tabela 7. Donja Vrežina.11. Koritnjak.759 korisnika koji imaju svojstvo pravnog lica. Novo Selo 85%. Vrelo. Jelašnica 85%. Vele polje. Medoševac 72%.3% Naselja neobuhva ena sakupljanjem otpada Brenica. definisane su delatnosti preduze(a i to: • 90000 Odstranjivanje otpadaka i sme(a. Gornje Me9urovo. Supovac.612 kao i od 1. Oreovac. Donje Vlase. Paligrace.2009. Mramorski Potok. e-mail Tvr9ava bb. Kamenica. Paljina. Krušce.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije 12.

Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja.0 710 19. Komunalni vrsti otpad sakuplja se predvi9enom dinamikom (od svakodnevnog do sakupljanja jednom sedmi no) iz oko 3.1 m3 koji se periodicno prazne u skladu sa rejonizacijom i planom JKP-a. Niš . dok 39 seoskih naselja sa 19.1 m3.0 282 10. uglavnom u centralnom gradskom podrucju.701 kante zapremine 120 l i 1945 kontejnera zapremine 1.Gvož9e .Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije rejona: a) rejoni za sakupljanje otpada u kantama i b) rejoni za sakupljanje otpada u kontejnerima.PET ambalaža .O. Pored ovih sudova JKP Mediana prikuplja otpad i iz 1340 kontejnera zapremine 1.0 .0 13. Niš JKP “Medijana” – RJ “Recikla9žni centar”. i 54 kontejnera od 5 m3.1 m3 koji su u vlasništvu pravnih lica na teritoriji Grada Niša. Niš “RESOR” D.O. trenutno nije uklju eno u sistem sakupljanja otpada. Niš TITEKS D. Niš JKP “Medijana”.O.Folija 3.Drvo .5 m3.283 1.O. Uslugama odnošenja otpada je u potpunosti pokrivena teritorija grada Niša. na pojedinim lokacijama. Trenutno JKP Mediana (na osnovu evidencije iz marta 2010. Gadžin Han MIV. godine) prikuplja otpad iz domacinstava iz urbanog dela Grada Niša putem 37. regranulat PP i PE 2.500 kontejnera sa javnih površina i iz netipiziranih sudova iz doma(instava u zonama individualnog stanovanja.PP (polipropilen) .O.376 stanovnika.8 3.5 YU KARTON. U ruralnom delu teritorije koju pokriva JKP Mediana postoji 20 kontejnera zapremine 1. postavljeno je 250 tipskih kontejnera za PET ambalažu od 1 m3 odnosno ukupne zapremine 250 m3 i 57 tipskih kontejnera za metalnu ambalažu od po 4. sa tendencijom proširenja teritorije prikupljanja.PS 49 1.0 4. ukupne zapremine 256 m3.PE (polietilen) .5005.Prijem medicinskog otpada .Otpadno gvož9e Vrši prodaju (prihoduje) Godišnje Cena koli ine (din/kg) (t) 2. Pored sakupljanja komunalnog otpada.0 1 80.Vre(e 4. Niš NIVES D.000 8.Aluminijum . Niške Banje i još 31 naselja.palete . Informativni pregled otkupnih i prodajnih cena i firmi koje se bave prometom sekundarnih sirovina u Gradu Niš i celom Niškom regionu Naziv firme Vrši otkup Karton Papir pisani i ist Arhiva .0 92 20.O. Cevi 3.0-25. Izdvajanje sekundarnih sirovina je u za etku i realizuje se na slede(i na in: • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina romske nacionalnosti • na deponiji “Bubanj” • Organizovanim radom RJ “Reciklažni centar” u okviru JKP “Medijana” Tabela 8.

O.Rabljena ulja (trafo.Otpadno ulje . Proizvodnja uljane baze 1.Industrtijski tekstilni punilo za jastuke otpad 4. Niš 2. Niš . … .000 1.Otpadni automobilski katalizatori .Gra9evinski 1.Prohrom elici .000 250 m3 50.300 0.Staklo 3.0001. Staklo Jugo-Impex EER.Saobra(ajne baze .Otpad od gvož9a .500 1.Otpadno drvo 1. Leže(i policajci SNG Company.O. Otpadno drvo NEIMAR PROJEKT. Drveni opiljci .Otpadni elektroliti .0-15.Aluminijum .5-50 10. Plastika .PVC 1.1 7. Drvo . Niš .Elektri ni otpad .Bronza i mesing . Opekarski proizvod 4. Proizvodi od Niš industrijskog otpada – papu e.Drveni opiljci 2.500 1.000 m3 5. Niš masti .Industrijska maziva i Jugo-Impex. Asfalt 3. motorna) . EUROMITEKS.Bakar 2. Niš .. Bakar . Otpadni sun9er 3.O. .Elektronski otpad 1.PE 2.motorno ulje motornog ulja Remol D.Otpadne boje i lakovi razre9iva i .Plastika .000 1.O.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Reciklaža gra9evinskog materijala .0 1. Beton PUT INŽENJERING.Fiksiri i razvija i .500 1.Otpadni antifriz 50 200. Niš materijal 2.Sve vrste kablova Delinijator 1. Prerada otpadnog .000 l 105 t 50 t 100 t 500 kg 50 t . Poliestarsko D.000 20.000 1.500 2. dekorativni jastuci.0005.Elektro kablovi . Pamu na krpa za sudove 2.

Na deponiji se ne vrši mehanizovan predtretman otpada u smislu odvajanja reciklabilnih materijala. plastike i metalnog otpada. metala. Kabasti otpad se odlaže u posebno odredjenim podru jima. sakupljene PET ambalaže. podaci su mereni samo u jednoj sezoni što ne daje realnu sliku o prose nim koli inama i sastavu pa se ove vrednosti ne mogu smatrari meritornim. promet od 80 t PET ambalaže.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije . 6 km od centra Grada. Ne postoji vaga za merenje pristiglog otpada. Reciklažni centar se nalazi u ulici Ivana Milutinovica u Nišu kao deo kompleksa JKP Mediana.Otpadni aluminijum .PP (polipropilen) PE i PP kese U okviru JKP Mediana posluje i radna jedinica Reciklažni centar koja se bavi prometom sekundarnih sirovina: ambalažnog otpada. Opština Doljevac i 23. Aleksinac “FEROS” D.. DENI PET. Deponija nije ogradjena. Na deponiji postoji sto na jama za tretman uginulih životinja i mesnih preradjevina. Bor DENI KOMERC. ru no i delimi no sortiranje otpada i sekundarnih sirovina vrši se na samom telu deponije.O. Tako9e.O. Na preostalih 50% kompleksa je formirano telo deponije. je ostvaren promet od 120 t PET ambalaže a 2009. sa površinom (u državnom vlasništvu) od 5.08 ha. koji se nalazi na teritoriji i KO Niš i KO Doljevac.. preko koga se razastire i sabija sloj inertnog materijala u slojevima od oko 0. vec se otpad registruje u m3.O. Aleksinac “Kuzman” D. Merošina . Tako isplanirani i nabijeni slojevi ine visinu ukupnog sloja od 30 m'.” D. što se odvozi van deponije.Bakar .000 500 18 80 30 ‘”Maksi-Co. Opština Niš. na preko 80% otkupljenog dela (gde su rešeni pravno-imovinski odnosi). opremljena je potrebnom komunalnom infrastrukturom.. Lokacija gradske deponije je na lokalitetu Bubanj. U toku 2003.gvož9e .25 ha.000 Gvož9e Aluminijum 1.Mesing . Deponija je u eksploataciji od 1967. godine izvršena je kona na eksproprijacija zauzetog zemljišta deponije.30 – 0.O.Otpadni akumulatori .5 ha. Svi 51 .O.. ne vrši se prikupljanje i precišcavanje procednih voda.Otpadni bakar 80. izuzev dela tela deponije. Zatvorene površine nisu rekultivisane.Otpadno gvož9e . RJ poseduje balirku (presu) ORWAK 5070 HDC sa radnim pritiskom od 200bara i mlinom za PET maksimalnog kapaciteta 300 kg/h. Upravna zgrada koja se nalazi na lokaciji deponije. Ne postoje ta ni podaci o koli inama i sastavu otpada jer se ne vrši merenje odloženog otpada.50 m' sa nabijanjem buldožerom. od ega skoro 8 ha pripada KP ''Curlina''. Prostire se na površini od 31. Na deponiji se nalazi radionica za popravku kontejnera i izradu metlica za cišcenje gradskih površina. KP ''Bubanj''.O. Tokom 2008 god. gde se vrši odvajanje: papira.O. godine. Pravno-imovinski odnosi nisu regulisani na oko 50% zaokruženog kompleksa. sada Opština Palilula. Grubo.50 m'.PE (polietilen) . po proceni kontrolnih lica na deponiji koji su prisutni 24 h dnevno. Procene su uglavnom na bazi zapremine vozila za transport otpada ali zapunjenost vozila varira zavisno od vrste i gustine sakupljenog otpada tako da ti podaci se ne mogu smatrati ta nim. Ne postoje kanali za odvod atmosferskih voda . Aleksinac “STRATO PLUS” D. Tehnologija odlaganja otpada je slojevito razastiranje i delimicno sabijanje slojeva i prekrivnog sloja inertnog materijala (šut i zemlja).O. ne postoji sistem za otplinjavanje. Deponovanje otpada vrši se u slojevima otpada od 0.

Trnjane. Bovan. OPŠTINA ALEKSINAC Tabela 8. Si(ina. Kraljevo. Prikupljanje i evakuacija otpada vrši se i sa javnih površina u navedenim naseljima kao i sa obala Bovanskog jezera posebno u toku letnje sezone. Golešnica. Bobovište. a od 2007. Vukanja. Kamenica. godine donošenjem Odluke o dopuni Odluke o komunalnom uredenju. gradskog zelenila. Tešica. Deligrad. Aleksina ki 18220 Aleksinac rudnik i Vakup 33. JKP ''Komunalne usluge“ je do 2007. Dašnica. Veliki Drenovac. =ukurovac. Skupština Grada je na sednici održanoj 26. Moravac. Beli Breg. Trenutno se evakuacija vrši iz Aleksinca. Vukašinovac. Lužane. Mozgovo. E-mail Naselja koja nisu obuhva ena sakupljanjem otpada 52 . naselja Aleksina ki Rudnik. Donji Adrovac. M. u Naselja obuhva ena sakupljanjem otpada (%) Knjaza Miloša 29. Nozrina.2% stanovnika Žitkovac. Subotinac. i treba izgraditi novu sanitarnu deponiju.2003.6% 018/804-510 stanovnika opštine. Drenovac. Donji Ljubeš. sa svim zakonski propisanim merama zaštite životne sredine. Katun. Vrelo. Adresa. Vitkovac. Bankovac. Gornji Adrovac.000 doma(instava i oko 800 privrednih subjekata. Šuri(.4%. Gredetin. godine redovno vršilo evakuaciju otpada iz 5. Aleksinac. ime bi bilo obuhva(eno 39. U toku godine se kontinuirano. Lipovac. uz primenu tehnicko-tehnoloških rešenja. ne duži od tri godine.12.net proširenju na Žitkovac i Kraljevo. Rsovac. Moravski Bujmir. Vr(enovica. Srezovac. teritorija sa koje (e se vršiti evakuacija proširena je na naselja Kraljevo.8%. 66. Donji Krupac.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije kapaciteti postojece lokacije su gotovo iscrpljeni i na lokaciji se. Podaci o obuhva enosti opštine Aleksinac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Komunalne usluge" Aleksina ki Bujmir. Kulina. naselja Žitkovac i naselja Vakup. služba za organizovano hvatanje pasa i ma aka lutalica i prikupljanje PET ambalaže. otpad može odlagati još veoma kratak period. što trenutno iznosi oko 6. Rutevac. Kapacitet deponije u Aleksincu je ograni en pa nije mogu(e pove(ati broj korisnika. Prekonozi. Gornja Šeš anica. Postojecu deponiju treba hitno sanirati i zatvoriti u skladu sa pozitivnim doma(im i EU propisima. Belja. Porodin. Bradarac. Delatnost JKP-a obuhvata: održavanje cistoce. Draževac. Gornji Krupac. Pr(ilovica. Loznac. 60. Donje Suhotno. Prugovac. Lo(ika. Gornji Ljubeš. Koprivnica. Krušje. pijacna usluga i grobarske usluge. Ljupten. Korman. Gornje Suhotno. Dobrujevac. Greja . Jakovlje. blizu postoje(e. Jasenje. Glogovica. Radevce. Stanci.348 doma(instava i 633 privredna subjekta sa teritorije grada Aleksinca. telefon. Donja Peš anica. godine donela Odluku o pristupanju sanaciji postoje(e gradske deponije u Nišu. Stublina. naselja Aleksina ki Rudnik i dela naselja Žitkovac. =esta. fax: 018/804-034 Doneta je odluka o jkpkomusl@neobee. Vakup i Žitkovac (celo naselje). Crna Bara. Proširenje teritorije sa koje se prikuplja otpad mogu(e tek kad se formira regionalna deponija.

5-2 JKP '' Komunalne usluge'' Aleksinac takodje poseduje univerzalnu vertikalnu presu balirka ''Tehnix'' UVPB . ta nije izme9u autoputa E-75 Beograd – Niš i lokalnog puta za rudnik uglja.10 hektara. godine) predmetna lokacija potvr9ena je kao deponija. zatvoriti i rekultivisati). a posredno na put E-75 Beograd – Niš. Generalnim planom Aleksinca (koji je usvojen 2005.1 m3 (180 u urbanom delu opstine i 10 u ruralnom delu)..O.O.Bakar .10 zapremine 0. sabijanje i prekrivanje slojem zemlje. Komunalni vrsti otpad sakuplja se predvi9enom dinamikom (od svakodnevnog do sakupljanja jednom sedmi no) iz oko 3. Izdvajanje sekundarnih sirovina je ekstenzivno i realizuje se na sledeci nacin: • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera • Sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a sekundarnih sirovina uglavnom romske nacionalnosti na smetlištu Tabela 10. 1 kontejnera zapremine 7 m3 i 67 kontejnera za PET ambalažu ukupne zapremine 67 m3.. Gradska deponija se nalazi na padini brda Breg. Ista je neposredno oslonjena na put R-214. koje su popunjene i koje treba odmah sanirati.O. Ukupna koli ina otpada koja se deponuje u toku godine je oko 7.. Na deponiji se buldožerom vrši razastiranje. Deponija vrstog komunalnog otpada ''Lutvina esma'' u blizini naselja Aleksina ki Rudnik prema kategorizaciji lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU.500 tona.O. Presa je smeštena u delu prostora (20 m2) bivšeg autoservisa u ulici 22.D.. iz 190 kontejnera zapremine 1. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Prema podacima nadležnog JKP-a. 53 . Navedena deponija je površine 4. dok se samo smetlište gde se vrši odlaganje otpada prostire na površini od oko 2 hektara. Aleksinac “Kuzman” D. 21 u Aleksincu.500 m3 ili oko 2. U pomenutom delu objekta se vrši sortiranje i presovanje PET ambalaže dok se betonski plato od oko 30 m2 koristi za smeštaj balirane ambalaže.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije obimu koji odgovara mogu(nostima Opštine i JKP.Stakleni krš Neograni ene 1.O. Otpad se prikuplja oko 250 radnih dana godišnje.. iz 23 kontejnera zapremine 5 m3.500 netipiziranih kanti zapremine do 140 l. sprovodi uklanjanje otpada sa divljih deponija.Mesing . Aleksinac “FEROS” D.3 m3. spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite. u podru ju zvanom „Lutvina esma’’. Aleksinac “STRATO PLUS” D.O. godine. prosecna dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju je 25 do 30 m3. Trenutna popunjenost površine tela deponije iznosi preko 90%. Lokacija deponije definisana je Generalnim urbanisti kim planom Aleksinca usvojenim 1987. Delimi no je ogra9ena ži anom ogradom.O. Greja Vrši otkup Vrši prodaju (Prihoduje) Godišnje koli ine (t) Cena (din/kg) . Informativni pregled otkupnih i prodajnih cena firmi koje se bave prometom sekundarnih sirovina /20/ Naziv firme “Maksi’Co.”D. decembra br.O. 4 km severozapadno od grada.Gvož9e . Bor “SRPSKA FABRIKA ZA RECIKLAŽU” A.

MZ Lukovo. • Hidrant. 54 . MZ Gulijan. Podaci o obuhva enosti opštine Svrljig uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKSP "Svrljig" Adresa. iš(enja javnih površina i stambene delatnosti. Nisu sprovedene nikakve aktivnosti u cilju smanjenja koli ine i zapremine otpada. telefon. • Telefonski priklju ak.200 domacinstava i oko 80 privrednih subjekata. klani ne industrije. održavanja groblja i javnog zelenila. Lokalnim ekološkim akcionim planom opštine Aleksinac (usvojen 2006) predvi9ena je izrada projektne dokumentacije za sanaciju i rekultivaciju i proširenje deponije po sanitarnim uslovima za potrebe opštine Aleksinac do po etka rada Regionalne sanitarne deponije. rasejavanje otpada po susednim parcelama. godine ''Elaborat sanacije i rekultivacije postojeceg smetlišta u Aleksincu'' i ''Prethodnu analizu uticaja sanitarne deponije u Aleksincu''. MZ Bu um. industrije. MZ Burdimo. MZ Radmirovac. Svrljig 018/821-046 e-mail: jkspsvrljig@ptt. tako da gradnja sanitarne deponije nije mogu(a. E-mail Radetova br. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven samo Svrljig i to 100% gradske populacije što trenutno iznosi oko 2. 27. zdravstvenih ustanova. mada je poznato da prema nacionalnim propisima i propisim EU nije dozvoljeno zajedni ko odlaganje tih vrsta otpada. Na deponiji je odlagan otpad iz doma(instava. MZ Izvor. Ukupan broj zaposlenih u JKSP Svrljig je 46 stalno zaposlenih i 7 na odre9eno vreme. Odlaganje otpada vrši JKP “Komunalne usluge“ Aleksinac svakodnevno prema slobodnom prostoru na deponiji uz razastiranje i prekrivanje zemljom jednom u dve do tri nedelje buldožerom marke TG 90. U opštini Svrljig postoji samo jedno Javno komunalno-stambeno preduzece „Svrljig“ koje se bavi pružanjem usluga iz oblasti vodovoda i kanalizacije. • Vodovodni priklju ak. Od tog broja petoro stalno zaposlenih radnika radi na sakupljanju otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Institut ''Kirilo Savi('' DD Beograd uradio je 1996. a 1997. OPŠTINA SVRLJIG Tabela 11. gra9evinski otpad. godine ''Regulacioni plan kompleksa sanitarne deponije vrstog komunalnog otpada za grad Aleksinac'' koji su kao dokumenti prevazi9eni jer je skoro kompletan prostor na kome je predvideno formiranje sanitarne deponije (u produžetku tada postojeceg smetlišta) korišcen za deponovanje otpada. pijezometra za kontrolu kvaliteta otpadnih voda. što je dovelo do niza propratnih pojava kao što su stvaranje požara i dima. MZ Lozan. MZ Šljivovik. Ugradena su 3. školskih ustanova. Sadašnje stanje ukazuje na to da (e eksploatacija deponije na takav na in biti mogu(a još najviše dve godine. odnosno zajedno organski i neorganski otpad. opasan i bezopasan otpad. Na gradskoj deponiji nalaze se slede(i infrastrukturni objekti: • Elektri ni priklju ak sa rasvetom. negativan vizuelni aspekt itd. poljoprivrede. MZ Guševac. pove(anje broja glodara i ptica. MZ Vlahovo. MZ Prekonoga. MZ Popšica. MZ Slivje. • =uvarska kuca i rampa. Na napred navedenoj lokaciji je u višegodišnjem periodu odlagan otpad mešovitog sastava. MZ \urinac.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko naselje Svrljig 85% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada MZ Beloinje. sakupljanja i transporta otpada. MZ Željevo.

000 m3. U odnosu na ukupnu površinu Opštine Ražanj. Ograda oko deponije postoji. što se odnosi na mesnu zajednicu Ražanj (obuhva(enost MZ Ražanj 100%). Sakupljanje sme(a. Vitoševac. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu koji obuhvata svaku ulicu u naselju i to tokom godine jednom nedeljno.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Jedinica za iznošenje otpada u okviru JKSP Svrljig. u zavisnosti od potreba. na postoje(oj deponiji. Organizovano odlaganje otpada na toj lokaciji vrši se još od 1980. Maletina. Smilovac. Pretrkovac. OPŠTINA RAŽANJ Tabela 12. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Varoš. zelenih i rekreativnih površina 4. deponija “Tijovac” spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite. godine i iz godine u godinu koli ina otpada na godišnjem nivou je sve ve(a. Praskov e. Nema uvarske službe.1 m3 (51 kom.8 ha sa mogu(nošcu proširenja na 5. Skorica. mo(i (e se deponovati otpad još 30 godina. Grabovo. Pardik. Pogrebne i prate(e usluge 55 . U seoskim podru jima ne postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. E-mail Partizanska 68 37215 Ražanj. iznosi 90%. Jednom mese no traktor guseni ar TG 110 u vlasništvu JKSP-a. Šetka. Podgorac. JKSP „Svrljig“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. Novi Bra in. starih stvari i otpadaka 3. Trenutno se odlaganje komunalnog otpada iz grada Svrljiga vrši na lokaciji “TijovacMacka glava”. 037/841-116 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Ražanj je organizovanim prikupljanjem komunalnog vrstog otpada obuhva(ena sa 10% od ukupnog stanovništva. 260 radnih dana godišnje. koje su popunjene i koje treba odmah sanirati. Na poslovima sakupljanja i transporta otpada trenutno je angažovano 5 radnika. vrši planiranje po postoje(em sloju otpada na komunalnoj deponiji. Na osnovu dokumentacije o sanaciji gradske deponije Svrljig (Glavni projekat sanacije gradske deponije u Opštini Svrljig – PRVA FAZA). Nije prisutan ni jedan oblik obrade otpadnog materijala. Delatnost JKP “Komunalac’’ obuhvata: 1. Poslon. U skladu sa kategorizacijom lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU.000 kom. Stari Bra in. U odnosu na površinu iznosi 97%. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. što iznosi 3%. a u sezoni eš(e. Lipovac. Deponija je površine 1. Ure9ivanje i održavanje parkova. U odnosu na broj stanovnika. Ure9ivanje gra9evinskog zemljišta 5. zatvoriti i rekultivisati). Podaci o obuhva enosti opštine Ražanj uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ''Komunalac’' Ražanj Adresa.77 ha i trenutnom zapreminom otpada od 24. u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JKSP-a. =ubura. Proizvodnju i distribuciju vode 2. telefon. iz kanti (1. Rujište. Deponija se nalazi pored regionalnog puta Svrljig – Knjaževac. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 8 m3. Ma9ere. Prema podacima nadležnog JKP-a. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina. 5 dana nedeljno tokom cele godine tj.) i kontejnera 1. nakon sanacije. Cerovo. Crni Kao. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. Ma(ija. Postoji priklju ak na javni put. ve( svako doma(instvo samostalno istovaruje otpad.). Vitoševac.

Svi zaposleni su po potrebi angažovani na administrativnim ili tehni kim poslovima evakuacije i deponovanja otpada. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Dešilovo. Za potrebe odlaganja komunalnog otpada Javno preduzece "Komunalac" iz Ražnja koristi lokalitet "Lipovac". udaljen od Ražnja oko 2 km se za ove potrebe koristi oko desetak godina i veli ine je oko 2. Vlasni ki odnosi nad zemljištem deponije nisu rešeni tj. Ukupna pokrivenost stanovnika opštine evakuacijom otpada je 13. Prema Nacionalnoj strategiji. odnosno u periodu do 5 godina. Batušinac. moci (e se deponovati otpad u projektnom periodu od još 10 godina.00 m.suve doline.000 m3. Ovaj prostor. deponija opštine Ražanj svrstana je u kategoriju K4. JP „Komunalac“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. Gradište. Deponija je formirana u uzvodnom delu jaruge . dok je širina promenljiva i kre(e se od 20 100 m. zemljište. Debljina sloja odloženog otpada je razlicita i kre(e se do 4. Dnevna koli ina otpada koja se generiše kre(e se od 5 do 8 m3. duga ka je oko 300 m. Obla insko Jezero. a materijal se naknadno razastire buldožerom. Na osnovu dokumentacije o sanaciji gradske deponije Ražanj. Biljeg.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Osniva JP Komunalac je Opština Ražanj i u radnom odnosu je 18 stalno zaposlenih radnika. Gornja Rasova a. ali još nije oformljena gra9evinska parcela niti izvršena prenamena zemljišta. Jugbogdanovac. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Azbresnica. iz 31 kontejnera zapremine 1. Prema podacima nadležnog JP-a. Kostadinovac. E-mail Cara Lazara 21.5%. Brest. Dudulajce.0 ha. Postoje(a dokumentacija o sanaciji gradske deponije Ražanj sugeriše da upravljanje otpadom u budu(em periodu treba biti okrenuto ka regionalnom udruživanju. ime se omogu(ava njeno korišcenje do po etka rada regionalne deponije. telefon. Nisu sprovedene nikakve aktivnosti u cilju smanjenja koli ine i zapremine otpada. Krajkovac.1 m³ i 15 kontejnera za PET ambalažu ukupne zapremine 16. na postoje(oj deponiji.Konvaluk. Na poslovima administriranja. odnosno prose no oko 60 m. nakon sanacije. 56 . Balajnac. Donja Rasova a. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine.Lipovac. tako da se deponija povremeno ravna. sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 8 radnika. odnosno 260 radnih dana godišnje. na lokaciji smetlišta je otkupljeno. koja je u periodima obilnih kiša podložna buji nom toku padavinskih voda. Ukupna koli ina otpada odloženog u prethodnom periodu je procenjena na oko 5. 18252 Merošina 018/ 891-400 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Merošina. Bali evac. površine oko 2 ha. Jovanovac. Dev a. Deponovanje se uglavnom vrši centralno. Arbanasce. Deponija je izduženog oblika. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven samo Ražanj i to oko 90% populacije samog mesta što trenutno iznosi oko 460 doma(instava i oko 40 privrednih subjekata. Bu i(. Delimi no je ogra9ena ži anom ogradom. ali zbog kašnjenja izgradnje regionalne deponije ista se ureduje i svrstava u kategoriju K3. 5 dana nedeljno tokom cele godine. Otpad se prikuplja po odredjenoj dinamici iz oko 400 netipiziranih kanti zapremine do 140 l. odnosno dolinu jaruge uz lokalni put Ražanj . OPŠTINA MEROŠINA Tabela 13. Lepaja.5 m³. Trenutno se organizovana evakuacija otpada vrši samo iz Ražnja. Podaci o obuhva enosti opštine Merošina uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Direkcija za izgradnju opštine Merošina Adresa. u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a. Trenutna popunjenost površine tela deponije iznosi preko 90%. Aleksandrovo 7 %.

deponija u Merošini spada u kategoriju K4 (zvani ne deponije – smetlišta koja ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite i koje treba odmah sanirati. kao i poslovnih zgrada i prostorija u Merošini i naselju ’’Obla insko jezero“. sme(a.1 m³ (15 kom. Ograda oko deponije ne postoji. 018/810-327 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Pukovac. Brest. Mramorsko brdo 93%.sakupljanjem od strane neformalnih sakuplja a uglavnom romske nacionalnosti sekundarnih sirovina iz uli nih kontejnera i na smetlištu. Orljane. stambenih zgrada u društvenoj i privatnoj svojini. Prema podacima nadležnog JKP-a. Na poslovima sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 3 radnika kojima su pridružena još 2 radnika po ugovoru. U skladu sa kategorizacijom lokacija deponovanja datoj u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU. =ubura. Padina. OPŠTINA DOLJEVAC Tabela 14.). Nije prisutan ni jedan oblik obrade otpadnog materijala. Rožina. 3 dana nedeljno tokom cele godine. Surlina.300 m2 sa trenutno ispunjenim kapacitetom od 25-30%. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. drugih otpadaka i fekalija sa javnih površina i dvorišta. južno od Merošine. Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ koje je osnovano odlukom Skupštine Opštine Merošina. Mramorsko brdo i naselje Obla insko jezero gde se trenutno sakuplja otpad od oko 550 domacinstava (manje od 15% stanovništva Opštine) i oko 10 privrednih subjekata. U ve(ini seoskih podru ja ne postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. Rusna 35 %. Izdvajanje sekundarnih sirovina je ekstenzivno i realizuje se na slede(i na in . Mekiš. telefon. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada periodi no po programu. JP „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala i nema podatke o tome. Ukupan broj zaposlenih u Javnom preduze(u „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“ je 35 stalno zaposlenih radnika. Organizovano odlaganje otpada na toj lokaciji vrši se još od 1970. odnosno 156 dana/god. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Knežica. Nema uvarske službe. U opštini Merošina. Doljevac. A 2009. godine SO Merošina prihvatila je ponudu niškog JKP Mediana o vršenju usluge sakupljanja. Perutina. Ko ane. Jedinica za iznošenje otpada u okviru JP „Direkcija za izgradnju opštine Merošina“. Belotinac. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini su pokrivena naselja Merošina. iz nekategorisanih kanti (245 kom.). zatvoriti i rekultivisati). Šarlinac. Deponija je površine 4. ve( svako doma(instvo samostalno istovaruje otpad. godine. Podaci o obuhva enosti opštine Doljevac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "DOLjEVAC" Doljevac Adresa. se bavi pružanjem usluga “iznošenja. 57 . u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a. Šainovac. =e ina. Aleksandrovo. iz kanti zapremine 210 l i iz kontejnera 1.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Obla ina. Klisura. „25“ Maj 65 %. Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 5 m3. deponovanja. E-mail Doljevac. Trenutno se odlaganje komunalnog otpada iz Merošine vrši na lokaciji koja se nalazi 3 km. Postoji priklju ak na javni put. =apljinac. transporta i deponovanja komunalnog otpada na podru ju Opštine Merošina.

OPŠTINA GADŽIN HAN Tabela 15. Miloša Obili(a bb. Podaci o obuhva enosti opštine Gadžin Han uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JP Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti opštine Gadžin Han Adresa. Gornje Vlase. održavanje uli ne rasvete u naseljima. Krastav e. Koprivnica. Sem e. Miljkovac. Prose na godišnja koli ina otpada koja se generiše je oko 14. Šebet U oblasti komunalnih delatnosti u Gadžin Hanu posluje Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“.880 doma(instava i oko 700 privrednih subjekata. koje zapošljava cetrdeset radnika i poseduje mehanizaciju za obavljanje delatnosti: održavanje lokalnih i nekategorisanih puteva za normalno odvijanje saobra(aja. Sklopljene ugovore sa JKP trenutno ima 2500 doma(instava i oko 117 privrednih subjekata. Ovsinjinac.3% stanovništva (13 od 16 naselja) što trenutno iznosi oko 4. osnovano 1993. Gadžin Han. Uslugom organizovanog sakupljanja otpada u opštini je pokriveno i oko 150 privrednih subjekata. U seoskim podru jima takodje postoji organizovano prikupljanje komunalnog otpada. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine. Donji Dušnik. kanti (1 000 kom. Mali Kr imir. iš(enje i održavanje ulica i postoje(e kanalizacione mreže. Odlaganje sakupljenog komunalnog otpada iz opštine Doljevac. održavanje grobalja. Novo Selo.). Gornji Barbeš. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriven je Gadžin Han i još 22 naselja u opštini (od ukupno 34 naselja) sa 9. ure9enje slobodnog prostora i zelenih površina. pružanje komunalnih usluga gra9anima i obavljanje drugih poslova u oblasti javne higijene u Gadžin Hanu. administriranja. 58 . telefon. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Gare. Toponica. 018/861-271. Ravna Duzbrava. Taskovi(i. 018/861-274 direkcija@gadynhan. sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 25 radnika u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JKP-a. E-mail Gadžin Han. Marina Kutina. Kaletinac. Prema podacima nadležnog JKP-a.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije U oblasti komunalnih delatnosti u Doljevcu posluje Javno komunalno preduze(e Doljevac. =agrovac. Sopotnica. koje zapošljava 38 radnika i izme9u ostalih aktivnosti vrši delatnosti iš(enja i održavanja ulica.300 m³. odnosno 260 radnih dana/god. Jagli je. Gornje Dragovlje. Selija. Dukat.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Veliki Vrtop. 5 dana nedeljno tokom cele godine. Duga Poljana. nadležno JKP vrši na gradskoj deponiji u Nišu. iz kontejnera 1. Pokrivenost naselja i sela je 60%. Li je. Vilandrica. Na poslovima organizacije. JKP „Doljevac“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala.1 m3 postavljenih na pojedina nim lokacijama u okolnim naseljima. Mali Vrtop. Jedinica za iznošenje otpada u okviru Javnog komunalnog preduzeca Doljevac. god. pružanje komunalnih usluga gra9anima i obavljanje drugih poslova u oblasti javne higijene u Doljevcu i ostalim naseljima u Opštini.) i kontejnera 1. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina. Veliki Kr imir. Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. Organizovanim sakupljanjem otpada u opštini je pokriveno je 92. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu iz nekategorisanih posuda.330 stanovnika što predstavlja oko 89% populacije opštine.1 m³ (93 kom.

Danas. • Društveno . Prose na dnevna koli ina otpada koja se generiše je oko 6 m3. 5 dana nedeljno tokom cele godine. • Ponovno koriš(enje i recikliranje otpada: Podrška u razvijanju tehni kih rešenja i ekonomskih mehanizma za u eš(e svih subjekata u sistemu odvojenog sakupljanja reciklabilnog otpada. Odlaganje sakupljenog komunalnog otpada iz opštine Gadžin Han. obavlja poslove iznošenja ku(nog otpada po programu koji obuhvata 23 naselja u opštini i to dva puta nedeljno iz kontejnera zapremine 1. ponovnom koriš(enju ili njegovom tretmanu. U opštini se ne vrši promet sekundarnih sirovina. za ljude u i van kompanije. nevladino i neprofitno udruženje.1 m³. Na poslovima sakupljanja i odvoženja otpada trenutno je angažovano 3 radnika u skladu sa usvojenom dinamikom na nivou JP-a.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Jedinica za iznošenje otpada u okviru Javnog preduzeca „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“. osnovano na neodre9eno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine. prose na dnevna koli ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju varira u toku godine i pove(ava se u periodu sezone. 260 dana/god. Javno preduze(e „Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti“ ne vrši odgovaraju(a merenja koli ina otpada po vrsti otpadnog materijala. Misija Udruženja je: razvoj i ja anje regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja objedinjavanjem aktivnosti privrednih subjekata koji se bave upravljanjem otpadom. Od po etka osnovna delatnost privrednog društva je bio promet obojenim metalima. u odnosu na delatnost kojom se bavi sadrži 3 osnovna 59 . Sistem sakupljanja otpada ne uslovljava korisnike da vrše razdvajanje otpada na mestu nastajanja. zagovaranje zdravstvene i socijalne zaštitu individualnih sakuplja a sekundarnih sirovina. promocija recikliranja. na teritoriji jugoisto ne Srbije.Klaster ’’RECIKLAŽA JUG’’ – Niš /21/. Stvaranje uslova za razvoj mikro i malih preduze(a u ovoj oblasti. Udruženje . osnovano je 1990.o. • Javno–Privatno partnerstvo: Definisanje. • Razvoj javne svesti: Uspostavljanje i razvoj programa i sistema informisanja. godine po inje sa otkupom i recilkiranjem otpadnog materijala. najboljim dostupnim tehnikama i primerima dobre prakse razvijenih zemalja. poboljšanje položaja i zaštita prava marginalizovanih društvenih grupa. obrazovanja i pove(anja uticaja javnog mnjenja. Prema podacima nadležnog JP-a. JUGO-IMPEX d. sakupljanja i tretmana otpada i obezbe9enje funkcionalne i ažurirane baze podataka o reciklaži na regionalnom nivou. naro ito reciklažom. selekcije i ponovnog koriš(enja. nadležno JP vrši na gradskoj deponiji u Nišu. razvoj i sprovo9enje mera za ja anje partnerstva izme9u javnih i privatnih preduze(a u sektoru upravljanja otpadom.odgovorno poslovanje: uspostavljanja viših standarda življenja. uz održavanje profitabilnosti kompanije. je dobrovoljno.o. Od ukupno 175 kontejnera koji su raspore9eni u 23 naselja u opštini 42 se nalaze u Gadžin Hanu. Specifi ni ciljevi udruženja su: • Minimizacija otpada: Smanjiti koli ine otpada po stanovniku koje treba odložiti na deponiju. godine u Nišu. u opštini Gadžin Han. 1994. • Uticaj na životnu sredinu i društveno okruženje: zaštita i unapre9enje stanja životne sredine iskoriš(avanjem vrednosti otpada kao sekundarne sirovine u procesima upravljanja otpadom koji se baziraju na doma(em zakonodavstvu. • Obuka: Uspostavljanje i razvoj specijalnih programa obuke i ja anje kapaciteta lanica klastera. /21/. • Nadzor i kontrola: Uspostavljanje i razvoj kontinualnog nadgledanja sekundarnih sirovina i posebnih tokova otpada (koli ina i sastav otpada).

U sastavu kompanije je kompletno opremljen reciklažni centar u Jagodini na površini od 1ha. Sara9ujemo sa individualnim sakuplja ima. Kompanija u estvuje na sajmovima ekologije i energetike i predstavlja potpuno novu fabriku za reciklažu elektri nog i elektronskog otpada. Maksi co je jedan od najve(ih izvoznika na jugu Srbije i zaposljava 56 radnika. njihova obrada i recikliranje i prodaja dobijenih poluproizvoda i proizvoda. Osnovna delatnost je reciklaža obojenog metala i svih vrsta plastike. – Niš /21/. odnosno skladištenje i tretman vašeg elektronskog otpada. sreder i dve prese za baliranje. separator kapaciteta 500t mese no. Prednost ovog reciklažnog centra je blizina koridora 10 i sopstveni železni ki kolosek. aluminijuma. To zna i da smo smo ovlaš(eni da preuzmemo vaš EE otpad i izdamo vam odgovaraju(i knjigovodstveni dokument o upravljanju EE otpadom. sa najnovijim linijama za reciklažu rashladnih uredjaja. god. Sekundarna delatnost preduze(a je prodaja toplo valjanih limova iji je proizvodja eli ana iz Makedonije Maxst steel. d.R je preduze(e licencirano za sakupljanje i transport.o. MAKSI CO ALEKSINAC /21/. Jedna od primarnih delatnosti privrednog društva Jugo-Impex d. te najsavremenijom linijom za preradu kompjuterske opreme. Mašinski park ine 3 seckalice. je razvio resurse koji se bave odvajanjem. Recikliranje kao odgovor na sve ve(i problem u skladištenju i manipulaciji otpada i sve ve(i nedostatak prirodnih nalazišta obojenih metala. gvož9a. i kao takav zauzima zapaženo mesto na doma(em tržištu obojene metalurgije. sve vrste elektronskog otpada uklonimo iz prirode.o.o. klasifikacijom i pripremom otkupljenih sirovina za reciklažu.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije sektora: otkup i reciklaža otpadnog materijala.o. od vlade Republike Srbije. Niš je otkup sekundarnih sirovina. U sastavu reciklažnog centra je postrojenje za preradu otpadnih kablova. prerada i promet obojenih metala i projektovanje i izvo9enje radova i trgovina opremom za grejanje i klimatizaciju. postaje sve ve(i prioritet u svetu i kod nas. je kompanija posve(ena o uvanju sredine u kojoj živimo ve( 20 godina. osnovan je 2003. JUGO-IMPEX E.R. Jugo-Impex d..o. vodeni sistem HERBOL za odvajanje 2 vrste plastike. Kompanija je osnovana 2004 godine u Nišu. kablova i monitora.E. Usluge uklju uju i besplatan odvoz ure9aja mase ve(e od 30 kg na celom podru ju Republike Srbije.. Otkup obuhvata sve vrste otpadnog materijala izra9enog od bakra i legura bakra. kroz siguran. preduze(ima i lokalnim samoupravama. Osnovna delatnost je prerada otpadnog gvozdja i aluminijuma. Naša misija je da. zapošljava 52 radnika. efikasan i društveno odgovoran proces. god u Aleksincu. U sastavu Maksi co su i dva sabirno otkupna centra u Nišu i Negotinu. Kao preduze(e koje se bavi otkupom i reciklažom sekundarnih sirovina još od 1994. Kompletna proizvodnja se odvija u reciklažnom centru u Donjem Adrovcu.E. Od 2007 poseduje sertifikat ISSO 9001. U pogonu se na jednom mestu od recikliranog mateijala dobija nov 60 .o. ERECIKLAŽA je fabrika opremljena specijalizovanim ameri kim linijama za reciklažu CRT monitora. Za sve vrste otpadnih elektri nih i elektronskih ure9aja ukupne mase ve(e od 50 kg (odnosi se na ukupni zbir masa svih ure9aja i opreme koje predajete ) možete naru iti besplatan odvoz za koji smo dužni da ga preuzmemo i odvezemo u roku od 14 dana od dana prijema zahteva. Jugo Impex E. televizora i svih vrsta panela.o. se bavi reciklažom a posebnu pažnju poklanja zaštiti životne sredine i kao rezultat toga 90% proizvoda proizvodi od recikliranog PVC I PE materijala. Reciklažom od plastike SNG proizvodi kompletnu opremu za saobra(ajnu signalizaciju. koriste(i najsavremeniju tehnologiju i mašine za preradu. Na vaš poziv dolazimo na nazna enu adresu i uklanjamo sve neispravne ili zastarele ure9aje koji vam više nisu potrebni.o. Maksi co je dobio dozvolu za reciklažu automobila u programu staro za novo. elektrostati ki sistem HAMOS jedan od najsavršenijih sistema za najfinije odvajanje metala od plastike. SNG KOMPANY /21/. koji vam omogu(ava da knjigovodstveno otpišete amortizovanu EE opremu.. Jugo-Impex d. uz najsavremeniju liniju za manuelnu demontažu IT komponenti. odnosno PVC-a i polietilena. reciklažu freona i ulja iz rashladnih ure9aja.

Pod pojmom „Nives“ podrazumevaju se tri delatnosti iz sveta polimera: 1. koja spada u jednu od najnerazvijenijih opština u Republici Srbiji. Svoja bogata iskustva o polimerima primenili smo u oblasti reciklaže i želimo da u to uverimo sve naše poslovne saradnike koji na posredan ili neposredan na in sara9uju sa nama. Za obra9enu sirovinu-regenerat našim korisnicima garantujemo proizvo9a kim sertifikatom i upotrebnim atestima izdatim od institucija nadležnih za oblast reciklaže.o. Reciklaža otpadnih sirovina od plasti nih masa. je privredno društvo za specijalnu nadogradnju komunalnih vozila. sirovina koja je dobijena obradom otpadne plastike je potpuno bezbedna i upotrebljiva. godine. "Resor" d. poseduje i sertifikat ISO14001:2004 (Environmental Menagement System . Za dobijeni poluproizvod-regenerat kakav nudimo našim klijentima garantujemo proizvo9a kim sertifikatom i nizom ovlaš(enja i upotrebnih dozvola od institucija nadležnih za oblast reciklaže. PREDUZE@E NIVES DOO – NIŠ /21/. Kompanija 2000. po poslednjim statisti kim podacima. Modernizacija i opremanje našeg kamenoloma u Crvenoj Reci kod Bele Palanke nam je u završnoj fazi. Dakle. RESOR D.o. godine otvara se Fabrika Betona u okviru novog kompleksa kompanije. Poseban akcenat stavljamo na kvalitet proizvoda i usluga.o. nabavlja nove miksere i pumpu za beton.o. Put inženjering je doneo odluku da radi reciklazu gradjevinskog otpada u svom kamenolomu i za tu namenu je investirao u samohodnu mašinu za preradu gra9evinskog otpada da bi postigao još ve(u konkurentnost u svom poslovanju. Naš moto je ZATVORIMO KRUG! Krug može biti zatvoren samo ako smo uspešni u ponovnoj upotrebi reciklirane plastike za proizvode visokog kvaliteta. kao i automatizaciju dozatora cementa. Proizvodnja filtera za pre iš(avanje vode (jedinstveni koncept). godine dobija novi softver za upravljanje proizvodnje betona. godine a 1992. Sve svoje misaone i radne potencijale usmeravamo u razvijanje prirodnih gra9evinskih materijala i modernih rešenja u gradnji. 3. frakcija i vode. Gadžin Han nalazi se na teritoriji opštine Gadžin Han. Prisutni smo na teritoriji Srbije i u državama iz okruženja. Put inženjering je svakim danom sve ja a i odgovornija kompanija koja je konkurencija i najj im kompanijama u okruženju i može da odgovori skoro na sve uslove i zahteve današnjeg tržišta u gradjevinarstvu.o. Polazna delatnost bila je distribucija polimera na emu se zasniva i dalji razvoj preduze(a. godine. O vrednosti i veli ini ovog privrednog društva govore slede(i podaci: Privredno društvo "Resor" d. 2. Preduze(e se bavi i transportom. Resor se bavi proizvodnjom i servisiranjem komunalnih i specijalnih vozilla. Sve navedeno omogu(ava Resor-u da stalno osvaja nove proizvode i usavršava postoje(e. godine proširuje svoje poslove i kupuje prvu šljunkaru na Južnoj Moravi i zapo inje sa radom separacija 2002. godine dobija današnje ime.EMS).O. 61 . Radi se o kružnom procesu – od sirovine od naizgled neupotrebljivog otpada do hemijski potpuno ispravnog i upotrebljivog poluproizvoda. je kompanija osnovana 1966. U skladu sa time posedujemo sertifikate: ISO 9001-2001 i TÜV ISO 9001:2000. Betonska baza prerasta u vode(u u gradu i proširuje svoje kapacitete.O. Distribucija širokog spektra polimera doma(ih i stranih proizvo9a a. SNG je spreman da vrši uslužnu proizvodnju po zahtevu klijenata. Sve proizvode iz našeg proizvodnog programa radimo po sopstvenoj dokumentaciji koja je nastala u projektnom birou Resor-a. PUT INŽENJERING-NIŠ /21/. U cilju o uvanja životne sredine i upravljana zaštitom životne sredine "Resor" d. pa o ekujemo da 100% kapaciteta kamenoloma proradi do kraja leta. tako da kompanija SNG ima potpuno zatvoren krug reciklaze.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije gotov proizvod. postoji od 1992.o. /21/. Gadžin Han je nastalo 1992. Fabrika Betona 2005. uslugama gradjevinske mehanizacije i specijalne opreme.

O. tj. ostatak i destilat se sakupljaju u odvojenim tankovima preko odgovaraju(ih prijemnika preko specijalno dizajnirane pumpe sa otvorenim propelerom i dvostrukim mehani kim zaptivanjem. Zatim se dalje radi obrada dok ne postane gotov proizvod. po isto(i i kvalitetu konkurentno uljima dobijenim iz sirove nafte. tako da Srbija može kona no da kaže da postoji neko ko je spreman da se bavi recikliranjem tekstilnog otpada. zaštiti životne sredine. Ovom tehnologijom se može raditi reciklaža slede(ih ulja: lubrikanti (motorna ulja. KOMPANIJA /21/. Za takve proizvode. osnovana je po etkom 2010. DENIPET D.5 pa se može bezbedno koristiti za ovu primenu. Niteks Niš i Diva Divani Vranjska Banja. Postupak obuhvata: predobradu.O. je osnovana 1992.1 mm Hg. Svrha ovog tretmana je da se poboljša boja dobijenog baznog ulja. ulja za menja e). ulja za podmazivanje). godine i njena osnovna delatnost je proizvodnja tekstila za ku(nu upotrebu. otpadima sekundarnih sirovina. godine i njena glavna delatnost je otkup i reciklaža PET ambalaže. Kompanija se bavi otkupom PET ambalaže i sara9uje sa komunalnim preduze(ima. Jedno od prihvatljivijih rešenja je postrojenje za destilaciju tankog filma pod visokim vakuumom. Aleksinac. U ovom koraku glina apsorbuje tragove aromati nih jedinjenja i oksidovanog ulja prisutnih u uljanoj bazi.O. Po pozivu kompanija vrši otkup PET ambalaže i to svih raspoloživih koli ina PET ambalaže u Srbiji. piva ili vode. iz Merošine je u procesu dobijanja dozvola potrebnih za reciklažu ulja. U skladu sa uspostavljenim parametrima u tankoslojnom upariva u. Misija kompanije je da zajedno sa partnerima o isti Srbiju od PET ambalaže koriste(i najmoderniju evropsku reciklažnu tehnologiju. gde se vrši otparavanje vode zagrevanjem na 130 °C. brušenje. naša kompanija je dobila zvani ni sertifikat od strane instituta "Vunil" iz Leskovca. Cene su garantovane ugovorom. destilat se prebacuje u reaktor za izbeljivanje tretmanom sa 2 % aktivne aluminijumske gline. otvorena nova radna mesta i podsticanje inovacija. gašenje. proizvo9a ima PET ambalaže. Uzimaju(i u obzir injenicu da tekstilni otpad jako veliki problem. i izbeljivanje. kapaciteta prerade sirovog ulja 12. Planiramo da uvezemo postrojenje za reciklažu motornog ulja koje bi bilo postavljeno u Merošini.O.O. proizvo9a ima sokova.turbinska. 62 .1 mm Hg i temperaturom od 310°C uz dovod ulja od 500 litara na sat. Ako je neophodno. ime se ostvaruje ušteda energije. 18 km od Niša. ulja za menja e) i termi ki fluidi. hidrauli ne te nosti (fluidi). isparavanje iz tankog sloja. Od prikupljenog ulja planira se dobijanje uljane baze od koje bi se napravilo novo ulje za vozila.o. Na ovaj na i težimo ka smanjenju koli ine otpada na lokalnim deponijama. Zatim se dodaju agensi za koagulaciju a temperatura podiže na 250 – 260 °C kako bi se izdvojile lakše isparive komponente ulja. Otkupljeno rabljeno ulje se skladišti u rezervoare odakle se crpi u sud za predobradu. Fabrike iji tekstilni otpad trenutno koristimo su slede(e: Grammer Sistem d. U prvoj fazi otpad koji primamo je sortiran po sastavu i veli ini.5 tona dnevno.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije KOMPANIJA EUROMITEKS D.o. Uveli smo razne vrste tekstilnog otpada kao repromaterijala za ve(inu naših proizvoda. Na 260°C zagrejano ulje se prebacuje u drugi sud sa vakuumom i pritom sprovedeno dva puta kroz mehani ki separator. mi smo zainteresovani za formiranje reciklažnog centra u Nišu ili u okolini Niša. izolaciona ulja i rashla9iva i (transformatorska ulja. Ovaj proces se izvodi pod vakumom koji se postiže vodenom vakuum pumpom 10 HP / 1440 o/min pri emu se postiže vakuum od 650 – 700 mm Hg. /21/. Ovde se odstranjuje 50 – 60% ugljenih estica ( a9i). valjanje. pritiskom od od 0. te nosti za obradu metala (se enje. presovanje.O. Nalazi se u Merošini u ulici Industrijska 2. U tehnologiji tankog filma rN vrednost utrošene gline je 7. REMOL D. U budu(nosti. on se prvo mora pripremiti cirkulacijom vru(eg ulja na temperaturi 310 – 330°C i pod vakuumom od 0. pre nekoliko godina po eli smo da se bavimo recikliranjem tekstilnog otpada. deponijama ili privatnim sakuplja ima. gde bi sav tekstilni otpad iz regiona mogao da se prikuplja i reciklira. Pre nego se ulje dovede do tankoslojnog upariva a. /21/. Odatle se do tankoslojnog upariva a postavljaju izmenjiva toplote kako bi se grejao dovod ulja.

Coca-Cola). Ukupan zahtev za gradska vozila je 4 ton/mes. Kompanija trenutno ima potpisana dva ugovora – jedan za sakupljanje i jedan za distribuciju. 2-5 cm). Postavljanje kontejnera u blizini kafi(a. i time stvaraju nelegalnu konkurenciju Bio King-u. transportnih kontejnera utovariva za utovar stakla na liniju za preradu. Fabrika prera9uje samo staklene boce i tegle. Fabrika zapošljava 13 radnika i poseduje veliki broj kamiona. Bio King filtrira ulje pre isporuke za Austriju. Fabrika sara9uje i sa fabrikama koje proizvode alkoholna i bezalkoholna pi(a a koje recikliraju svoje polomljene boce (Knjaz Miloš. ketering kompanije i velike pekare. s obzirom da obezbe9uje malo podsticaja za bio-dizel. Ulje se sakuplja u buradima od 30 i 60 litara koje obezbe9uje Bio King. 2 cm. Zakon obavezuje generatore da daju otpadno ulje licenciranim sakuplja ima besplatno. najefikasnija je saradnja sa pojedina nim sakuplja ima. tako da Bio King ne pla(a otpadno ulje. U jednom trenutku kompanija je imala kontejnere i u Nišu. bio-dizel se meša sa regularnim dizelom. ali se suo avaju sa niskim otkupnim cenama stakla i zbog toga esto ne žele da sakupljaju. Distribucija: Bio King je prvobitno kupio deo opreme za preradu otpadnog ulja. i snabdeva JKP vozila sa 2 tone biodizela mese no na probnoj bazi. u Popovcu. i manje koli ine iz restorana i hotela. Karlsberg. obezbedio malu asistenciju u zapo injanju poslovanja. Mnogi generatori jednostavno predaju ulje. U Aleksincu je fabrika postavila oko desetak kontejnera za primarnu selekciju staklenog otpada. jer ljudi su skloni da bacaju sav otpad u kontejnere. Sakupljanje: Bio King ima sporazum sa Bio Oil Austria. Tržišta: srpska fabrika za reciklažu izvozi celokupnu koli inu sakupljenog stakla izvan Srbije jer doma(e tržište ne postoji. SRPSKA FABRIKA ZA RECIKLAŽU STAKLA /22/. tako9e predstavlja problem ako ne postoje opšte namene kontejnera u blizini. Postoje i neki pregovori sa opštinom Niš za obezbe9enje prostora Bio Kingu za sakupljanje ulja u zamenu za bio-dizel. Sakupljanje: Fabrika sakuplja staklo uglavnom preko individualnih sakuplja a. godine. melje.30€/L. Bio King planira da proširi sakupljanje i pokrije otprilike južni deo ili polovinu Srbije. a privatizovana u 2004. Tako9e sakuplja i od OMV-a. bolnice. ali postoji odre9eni broj neregistrovanih sakuplja a koji su spremni da ga plate (12-15 RSD/L). za snabdevanje jestivim otpadnim uljem iz južne Srbije. Fabrika ima problema sa JKP u vezi dozvole za postavljanje kontejnera. i otkupljuje ulje po ceni od 0.Aleksinac Materijal: staklo Koli ina: 30. a ponekad i po boji. Po zakonu EU zemlje moraju dodavati biodizel u sav dizel prodat na tržištu (10%). a preuzimaju se po potrebi. ali je bilo nekih problema usled vandalizma oko kontejnera i bili su prisiljeni da prestanu. Kontejneri za stakleni otpad su posebni kontejneri (5m3) sa otvorom na dnu za pražnjenje i mogu se podi(i skip-kamionom odnosno auto-podiza em. Bio Oil je ustupio Bio King-u kamion za sakupljanje. a ne prozorsko ili medicinsko staklo. partneri su u potrazi za finansijskom asistencijom kako bi instalirali tank od 3-4 tone i pumpu.000 tona / godišnje (kapacitet) Pregled: srpska fabrika za reciklažu (Srpske Fabrike za reciklažu) je osnovana 1987. Fabrika prikuplja. Tako9e sara9uju sa razli itim kompanijama za reciklažu stakla i planiraju da rade sa firmama specijalizovanim za sakupljanje staklenog otpada.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije BIO KING /22/. Bio King sara9uje sa opštinom Niš. i to u saradnji sa opštinom. 63 . isti i sortira po veli ini staklo (1 cm. Glavni izvori su studentske menze. Greja . Na osnovu dosadašnjih iskustava. u blizini Niša je jedini licencirani sakuplja jestivog otpadnog ulja za bio dizel u južnoj Srbiji. Srbija nema ovaj zahtev.

Žitni Potok. odvoženje i kona no zbrinjavanje vrši(e se na regionalnoj sanitarnoj deponiji ‘’Željkovac’’ u Leskovcu. motokultivatorom i dva putni ka vozila.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION PROKUPLJE GRAD PROKUPLJE Tabela 16. od skoro je kulminirao.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselje Trnova ki put. Preduze(e "Porr Werner Weber" ima svoja predstavništva u Nišu. Zato se esto javljao problem neredovnog izbacivanja. koji su do sada radili u Javnom komunalnom preduze(u "=isto(a" i da uloži novac u opremu i prona9e deponiju na kojoj (e deponovati otpad. a dešavalo se da jedno ispravno vozilo bude u funkciji 24 sata. Donja Re ica. jednim kamionom istilicom. Važno je da kupac ove usluge mora da preuzme 60 od 125 radnika JKP „Gradska isto(a“. Osnivanjem zajedni kog preduze(a. a zbog teške finansijske situacije ne postoji mogu(nost da se zamene. Potpisana su dva ugovora: o poveravanju iznošenja sme(a sa teritorije opštine Prokuplje u narednih 25 godina i o osnivanju zajedni kog preduze(a ‘‘Porr-Verner i Veber Prokuplje d. Vozila i oprema su potpuno dotrajali. telefon. Pasja a. jednom cisternom. koje (e se tim poslom baviti. raspisali su konkurs za prodaju usluge iznošenja sme(a. Prema konkursu. Gornja Draginja. na kraju se došlo na ideju da se delatnost izbacivanja sme(a proda.) Adresa. Nadležni se nadaju da (e se prodajom ove usluge rešiti problem i opština i preduze(e osloboditi velikih troškova remonta starih vozila. Mala Plana. Po uslovima konkursa novi strateški partner prokupa ke opštine mora(e da zadrži 60 radnika. odnosno ustupi nekom zainteresovanom preduze(u kojem (e opština Prokuplje kao osniva biti partner. Donja Trnava. Carina. i ostala manja sela 45% JKP ''=isto(a'' je snabdevena sa: etiri kamiona sme(ara. buldožerom. Do sada se korstilo smetlište koje je kraj gradskog stadiona. jednim kamionom. jer smetlište koje se koristi je pred zatvaranjem. Gra9ani (e 64 . kako bi se izbacilo svo 9ubre. E-mail Topli ki upravni okrug XXI Srpske Divizije 19 Prokuplje 027/322-673 cisto. Donja Stražava. jednim torpedom. Velika Plana. Kruševica. a vozila za utovar sme(a su stara preko trideset godina i gotovo neupotrebljiva.o. izme9u ostalog da u roku od tri meseca obezbedi kompletnu opremu za izbacivanje sme(a i da na nekoj regularnoj deponiji vrši istovar. Iako je problem izbacivanja sme(a uvek postojao. Ovaj postupak. Gornja Stražava. pomo(i (e se da grad bude istiji kao i da se postupanje sa otpadom uskladi sa standardima EU. Leskovcu i Jagodini. Pošto ne postoji druga mogu(nost. potencijalni kupac je u obavezi.o. Babin Potok. Donja Draginja 55%. Plehane ku(e.”.prok@nadlanu. jer Prokuplje nema deponiju i uvek je imalo problem sa izbacivanjem sme(a. Beloljin. tri traktora. koju je do sada obavljala "=isto(a". odnosno prodaja usluge iznošenja sme(a najviše je sprovedena.o. Berilje. Javno komunalno preduze(e "Gradska isto(a" iz Prokuplja i prokupa ka opština kao osniva . Podaci o obuhva enosti grada Prokuplja uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "=isto(a" (Porr-Werner-Weber Prokuplje d. Iznošenje sme(a. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Mesna kancelarija Džigolj. Na osnovu prethodno objavljenog konkursa do kraja meseca uslugu izbacivanja sme(a u Prokuplju trebalo bi da preuzme austrijsko privatno preduze(e "Porr Werner Weber" pošto je potpisan ugovor o saradnji. Novo Selo.o. ali je ono odavno van upotrebe.

Prose na koli ina sakupljenog kartona iznosi 3 t/mese no. Studenac 70 % JKP ‘’Žitora9a’’ sakuplja slede(e reciklabilne materijale: PET ambalažu. LDPE kese i vre(e i papir i karton. PET i ostali plasti ni materijali su bili potpuno odvojeni od ostalog sme(a. Otkup balirane PET ambalaže iz Žitora9e vršila je kompanija Greentech po ceni od 16 RSD/kg. \ubrište se za to vreme raširilo do samih ku(a a naslage su narasle na više metara. Žitora9a. OPŠTINA ŽITORAMA Tabela 17. Konjarnik. Ovo „rešenje”. Zladovac. Dubovo. a da se projektuje nova deponija sa savremenim ure9ajima za selektovanje i reciklažu otpada. mada su koli ine zna ajno ve(e u letnjem periodu – u prva dva meseca sakupljeno je 5-6 tona PET ambalaže. Opština Žitora9a je zapo ela svoje aktivnosti na polju reciklaže. Tada je odlu eno da se. sme(e istovaruje kraj napuštenog korita reke Toplice i da se zatrpava zemljom. iii) Aleksandar Plus. Re ica. Ovo je bilo prvo zapažanje predstavnika JKP-a ali je tako9e bilo primetno da je sortiranje bolje u gradu nego na selu. kompanija iz Šapca ponudila je 12 RSD/kg za nesortiranu a 13 RSD/kg za sortiranu PET ambalažu. i ii) ista i ulica su ukazivali na to da je grad istiji. Toponica. a onda kada njegovim žiteljima došlo gotovo do ku(a. me9utim. Asanovac. Glašinac. Pre ovog programa nisu imali aktivnosti i kredita u oblasti reciklaže sli nih USAID-inicijativi i sjajnoj ideji i inicijativa. U svim reciklažnim kontejnerima. predstavnici JKP-a i opštinski zvani nici su primetili prvi pozitivan uticaj: i) radnici JKP-a primetili da ima 6070% manje PET ambalaže u obi nim klasi nim kontejnerima. \akus. nalaze se i porodi ne ku(e i škole. Ostale ponude su bile: i) lokalna kompanija koja je radila sa najlonom i tvrdom plastikom ponudila je 8 RSD/kg. Podina. Smrdi(. Iako su opština i grad mali a koli ina sakupljenog otpada je mnogo manja od sakupljenih koli ina u drugim opštinama. 027/362834 Naselja obuhva(ena Naselja neobuhva(ena sakupljanjem sakupljanjem otpada otpada (%) (%) Žitora9a 30 % Jasenica. Kare. Badnjevac. Oko deponije. Pejkovac. kompaktor i mlin a opština je kasnije finansirala nabavku dodatnih 70 kontejnera. USAID donacija obezbedila je 50 reciklažnih kontejnera za PET ambalažu. Donje Crnatovovo. Držanovac. što je ukazivalo na širu ekološku svest gra9ana koja nije bila vezana samo za jednostavno recikliranje. Sme(e iz Prokuplja prvobitno je odvoženo u atar susednog sela Babin Potok. Predstavnici JKP-a su tako9e postavili i poseban kontejner za sortiranje 65 . ak i u slu ajevima gde su samo bili postavljeni reciklažni kontejneri. a nedaleko su i zgrade opštine i policije. Stara Božurna. telefon. Vlahovo. Volj inac. Jedino (e novi izdatak biti naknada za odvoženje sme(a. u saradnji sa USAID CRDA programom koji je implementirala organizacija Mercy Corps u južnoj Srbiji. Samarinovac. Gornje Crnatovo. Gornji Drenovac. Na po etku programa je sprovodena medijska kampanja za informisanje javnosti o programu i tražena je saradnja sa romskom populacijom. Prose ne sakupljene koli ine iznose oko 1 t/mese no PET ambalaže. Grudaš. oni su se pobunili. a cene (emo zadržati na dosadašnjem nivou. E-mail Topli kih Heroja 51.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije dobiti nove propisne kante i kontejnere. ii) Slovena ka kompanija je ponudila 10 RSD/kg za neograni ene koli ine. Lukomir. U prva dva meseca su sakupili 5-6 tona PET ambalaže. Podaci o obuhva enosti opštine Žitora3a uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Žitora9 a" Adresa. trajalo je skoro tri decenije. privremeno.

Sibinica.). Stubal. Sakupljanje: Žitora9a trenutno ima 120 kontejnera za reciklažu.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije LDPE plasti nih vre(a i kesa. 8-10% opštine). Jošanica. pa su zaposleni u prodavnicama i javnost tako9e razdvajali i ovu vrstu reciklabilnog materijala. Podaci o obuhva enosti opštine Blace uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada sakupljanjem otpada (%) Blace 40 % Alabana. iako u stvarnosti to verovatno nije slu aj. na uglu u blizini prodavnica. Opština Blace je zapo ela sa reciklažnim aktivnostima još 2006. transport je možda najve(a prepreka. Pridvorica. Kompanija Greentech je ponudila ve(u cenu za PET sortiran po boji. godine u saradnji sa USAID CRDA programom koji je bio implementiran od strane organizacije Mercy Corps u južnoj Srbiji. tako da je reciklaža potpuno volonterska pošto nema finansijskih podsticaja za stanovništvo na selu – oni prepoznaju zbrinjavanje otpada kao problem i spremni su na saradnju kako bi ga rešili. Što se ti e romske populacije (500 pojedinaca. jer oni nisu razdvajali PET po vrsti i boji a seckanjem svog plasti nog otpada zajedno. Tržišta: JKP Žitora9a balira sakupljenu PET ambalažu i prodaje kompaniji Greentech.com . oni bili spremni da neposredno sakupljaju reciklabilne materijale za JKP. Greentech pla(a najvišu cenu. Draguša. a u nekim selima postoje samo reciklažni kontejneri. Grgure. Prebreza. Džepnica. Svra e. Drešnica. Blace poseduje male ži ane kontejnere za selekciju plasti nih reciklabilnih materijala širom gradske teritorije. Suvaja 60 %. Tipi no. Višeselo. Kaševar. (To je i logi no. ine ga neupotrebljivim za mnoga tržišta. Popova. Blace 027/371-236(580) jkpblace@nadlanu. i sakupljanje se vrši i u gradu i na selu. Iako imaju mlin. U stvari. Njihov program je jedinstven. Opština je organizovala medijsku kampanju na po etku zapo etih aktivnosti a reakcija javnosti je bila veoma pozitivna. Rašica. jer troškovi prevoza prevazilaze prihode od reciklirane plastike. Suvi Do. Pove(anje sakupljanja: U vezi sa idejama za pove(anje sakupljenih koli ina. ovo se ne dešava u poslednje vreme. OPŠTINA BLACE Tabela 18. Veruje se da sada oko 90% gra9ana u opštini vrši separaciju plasti nog otpada. smanjuje se njegova tržišna vrednost. Pretrešnja. =ungula. ne koristite ga jer mogu dobiti bolju cenu za balirani PET. Pre ovog programa u Blacu nije bilo nikakvih reciklažnih aktivnosti. Kasnije je JKP kupila dodatnih 20 kontejnera. Iako postoje i neki potencijalne lokalni kupci. Možda bi angažovanjem izvesnog broja Roma sa platama i obezbe9ivanjem socijalne koristi. 66 Operate r JKP "Blace" Adresa. telefon. Vrbovac. E-mail Vojvode Putnika bb. oni imaju vrlo malo normalnih kontejnera u selima (10-15 ukupno za celu opštinu). ili u najgorem slu aju. Blace je jedinstveno po tome što su kontejneri postavljeni u selima i u gradu. Grant USAIDa je obezbedio 50 reciklažnih kontejnera i presu pritiska od 40 tona. Me9uhana. S po etka su bile prijavljene i periodi ne kra9e PET ambalaže iz kontejnera ali sa obzirom na trenutnu nisku otkupnu cenu. Kutlovac. Šiljomana. Gra9ani u ovom malom gradu izgleda da dobrovoljno i marljivo vrše razdvajanje plasti nog otpada. \urevac. Lazarevac. jer tako9e sakupljaju PET ambalažu u selima a pored toga u selima se ne napla(uje mese ni ra un za usluge JKP-a. predstavnici JKP-a su spomenuli mogu(nost pla(anja privatnih sakuplja a za PET. Barbatova. Trbunje. oni vrše sakupljanje ali uz niske cene koje su minimalne.

ali su u pitanju male koli ine. a kad je ne na9u na smetlištu. Katastrat. OPŠTINA KURŠUMLIJA Tabela 19. Teritorija opštine Kuršumlija je ogromna a ovo preduze(e nema dovoljno vozila i zaposlenih da kontroliše o iš(ene deponije. Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena E-mail sakupljanjem otpada (%) sakupljanjem otpada (%) Topli ki upravni Markovi(e. ne dozvoljavaju(i odlaganje sme(a. koje se spaljuju. Sme(e se dovozi u otvorenim kamionima i prosipa se putem. Žegrove. a nismo mi jedini koji ovde odlažu sme(e. traktorima. sve do ku(a. Prakti no ne postoji finansijska podrška za reciklažu plastike. Planovi u vezi deponije: Predstavnici JKP Blace tvrde da imaju jednu od retkih deponija u Srbiji koja je u skladu sa gra9evinskim i operativnim standardima Evropske Unije. U letnjem periodu. Podaci o obuhva enosti opštine Kuršumlija uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Adresa. JKP Blace sakuplja samo karton. prva je ponovo formirana. Žitelji isti u da imaju velike probleme od kada je 9ubrište u njihovoj blizini. Vetar. Katastrat. sa primarnim benefitom koji poti e od smanjenja deponovanih koli ina otpada na deponiji. Kad je loše vreme. Tražili su da se deponija sanira i preseli na neku drugu lokaciju. JKP upošljava 2 radnika na sakupljanju i 3 radnika koji rade jendom nedeljno na presi. Rasadnik Markovi(e. pogotovo što ovde sme(e odlažu i preduze(a "Kopaonik" i "Planinka". ne obra(aju(i pažnju na upozorenja.Ba(oglava. deponija. Po njihovom mišljenju. i onda ne može da se diše od smrada.co Banja. m Mikuljana 40 %. U poslednjih godinu dana Javno komunalno preduze(e "Toplica" o istilo je 26 divljih deponija na teritoriji kuršumlijske opštine. Juli br. ali su gradjani ponovo na istim mestima po eli da odlažu sme(e. Okolina je puna kesa koje vetar raznosi i nekoliko kilometara daleko. Kuršmlija Panti(e. i da to traje ve( sedam godina.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Sakupljanje: U kontejnerima u gradu. Prolom jpkdtoplica@gmail. 2. frezama. Rasadnik 1. kamionima i samo ga prosipaju pored puta. Traženo je da se sme(e odmah zatrpava zemljom. ima više plastike pa presa više radi. Ljudi nesavesno odlažu razno sme(e gde stignu. Meštani kuršumlijskih sela Ba(oglave. Rudare. Dovoze se i gume. Karton se prodaje romskoj firmi “Papir Servis.” u Prokuplju. a u JKP "Toplica" kažu da je nemogu(e spre iti gra9ane da masovno odlažu sme(e na nedozvoljenim mestima. Smetlište zauzima površinu od oko dva hektara. Pošto nisu naišli na razumevanje nadležnih. meštani su blokirali prilaz i nisu dozvoljali odlaganje sme(a. Selišta i Mirnice su danima blokirali put koji vodi ka gradskoj deponiji. Postoji i projekat da se kompleksu deponije pridoda i postrojenje za selekciju sakupljenog otpada (budžet je odobren i kompanija je izabrana). nije adekvatno ure9ena. ali JKP Toplica nije u mogu(nosti da to obavi. Gotovo polovina ovih deponije je ponovo formirana. zatim vojska i privatna lica. 67 Operate r JKPD "Toplic a" . okrug 1. 7. Ba(oglava. a okolo su privatna imanja. separacija je bila odli na. Bolni ki Potok. blato ili sneg. 027/381-427 %. Rasadnik 2. onda pustoše žitarice na okolnim njivama. Rasadnik 2. Komunalno preduze(e nema mogu(nost da preseli deponiju. JKP ‘‘Toplica‘‘ (e morati da na o iš(enim deponijama uvede dežurstvo i da gra9ane kaznama spre i da bacaju sme(e na ovim lokacijama. Ovde se bacaju i uginule životinje i ostaci iz mesara a iznad 9ubreta leti veliki broj gavranova traže(i hranu. Veljkovi(e 60 Bolni ki Potok. =im se o isti jedna deponija i pre9e se na drugu. Odvoze ga kolima. Panti(e. gavranovi i druge životinje raznose sme(e po okolini. Veljkovi(e. Ra a. onda se 9ubre baca ispred deponije. pa vetar. ptice i druge životinje raznose sme(e i ugrožavaju zdravlje meštana. Radi se o zvani noj deponiji sa slojem gline i organizovanim sakupljanjem deponijskog gasa. Tržišta: JKP Blace prodaje svoju baliranu plastiku kompaniji Greentech. Merdare. telefon.

i interesantan primer koji prikazuje prirodu trgovine sekundarnim materijalima me9u srpskim sakuplja ima i reciklerima. je ugovoreni dobavlja za Ecorec (Holcim) koji pokriva južnu Srbiju. osnovanom u saradnji sa USAID-om. on je u mogu(nosti da sortira gume u Holcim-u. i sakupljaju(i sve dostupne gume. Firma sakuplja karton. osnivanja manjih preduze(a.Državni fond Vlade Holandije u saradnji sa organizacijom WASTE CONSULTANTS i Društvom za unapre9enje romskih naselja u Prokuplju zapo eli su realizaciju projekta . Kako je agenciji Beta izjavio predstavnik te firme Markos Forijani radi se o velikoj investiciji u izgradnju mini pogona za proizvodnju briketa od bioloških materija na bazi biljnog i životinjskog otpada. koji pokriva njegove troškove transporta. Mirko sakuplja gume besplatno. U zamenu. putuju(i u jedan grad ili region. 68 . Osim obezbe9enja posla za Rome. prodavnice guma i auta su onda mogle da dostave gume cementarama i ne pla(aju sakuplja u. primenjivih u proizvodnji. a zatim proizvodi finalni proizvod od toaletnog papira. u prošlosti. On obi no organizuje jednu pošiljku nedeljno. a ostatak transportuje u Holcim. Što se ti e distribucije. Kompanija Auto-Mirko iz Prokuplja sakuplja otpadne gume za energetsku reciklažu u fabrici cementa Holcim u Popovcu kod Para(ina a bavi se i protektiranjem auto-guma. Kompanija je osnovana još 1974. fabrike guma su pla(ale 30 €/toni guma za odlaganje. Prokuplje (e biti prvi grad u Srbiji koji (e se uklju iti u taj jedinstveni energetski evropski projekat. URVIS.servisa. karton daje Umka-Niš-u u zamenu za velike rolne toaletnog papira. ali i za zagrevanje.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije AUTO-MIRKO PROKUPLJE /22/. Projekat podrazumeva pomo( romskoj populaciji koja se i ina e bavi prikupljanjem sekundarnih sirovina i koja (e mo(i da institucionalizuje svoju delatnost kroz osnivanje firmi gde (e ste(i stalno zaposlenje. Prema re ima Ane Sajnberg. njihovog pravnog uobli avanja i omogu(avanja dobijanja podsticajnih sredstava i kredita. sakuplja e otpada i korisnike. odnosno gra9ane koji (e pla(ati te usluge. a u zamenu imaju dozvolu za sakupljanje ukupnog ambalažnog otpada koji se generiše u veleprodaji. preduze(a za prikupljanje otpada i reciklažu. ovaj projekat (e u jedinstvenu celinu objediniti javna komunalna preuze(a.Upravljanje vrstim otpadom prema evropskim standardima. SARADNJA PROKUPLJA I VLADE HOLANDIJE /22/. ITALIJANI GRADE FABRIKU ZA RECIKLAŽU BIOLOŠKOG OTPADA /22/ Predstavnici italijanske firme "Mega pelat tim" iz Milana najavili su ju e da (e u Prokuplju graditi pogon za reciklažu biološkog otpada. Budu(i finansijeri izgradnje fabrike za reciklažu biološkog otpada u Prokuplju naglasili su da u tom kraju postoje resursi koji (e omogu(iti proizvodnju bioloških briketa. Mirko transportuje gume do Holcim-a. PROKUPLJE /22/.Prokuplju i Pirotu u narednih 30 meseci. Auto Mirko sakuplja od 5-12 tona otpadnih guma nedeljno. je mala firma koja upošljava uglavnom hendikepitrana lica..inkubator centru u Prokuplju. godine. oni trguju svojim proizvodima sa lokalnim veleprodajama. i to od vulkanizerskih i auto. ali kada su cementare dobile dozvole da ko-obra9uju gume. i uzme neke od njih za svoju osnovnu delatnost. realizacija ovog projekta sprovodi(e se u dve opštine u Srbiji . Firma je locirana u Biznis. jednu koli inu sakupljenih guma koristi za proizvodnju guma sa novom gaze(om trakom (osnovna delatnost). predstavnice organizacije WASTE CONSULTANTS.

Rosoma . Sopot. a manju koli inu na ve(u daljinu usvojeno je od strane svih opština u pirotskom okrugu. što iznosi 35% stanovništva: Gnjilan. 321-181 jpk. Ržana. Vranište. Planinica. godine zajedno sa programom približavanja Evropskoj Uniji. Pirot 010/331-170. Ragodeš. Tanasko Raji(. Berilovac. Bela Palanka i Babušnica. Kale. Crnoklište. Brlog. Bela. Lukanja. Dobri do. Sukovo. Pr evac. P0etrovac. telefon. Gostuša. Planinica Krupac. Cerev del. Gradišnica. Tigrovo naselje. Držina. Stanica. Kumanovo. Berilovska kapija. \eram. Pasja . Dimitrovgrad. Šurgin. Obrenovac. Belo polje. Trnjana. Topli do. Oreovica. Gradište. 70 naseljenih mesta. Pakleštica. Jelovica. Orlja. Tija Bara. Radin Do. Podaci o obuhva enosti grada Pirota uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Javno preduze(e "Komunalac" Adresa. G. Barje iflik. Sre(kovac. Kostur. =iniglavci. Rudinje. Kamik. Crn evo.ve(u koli inu otpada transportovati na manju daljinu.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Sve gradske i prigradske mesne zajednice. Cerova. Vis. koje obuhvata opštine Pirot. Berovica. E-mail Vojvode Miši(a 50. Slavinja.prito@nadlanu. na teritoriji opštine Pirot. 69 .Držina. Ransica. Pokrovenik. za podru je Pirotskog okruga. Nova bolnica Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sve seoske mesne zajednice. koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2003. Veliki Jovanovac. Krupac. Primenom principa . Vlasi. Beg Baš a. planirana je jedna regionalna sanitarna deponija. jedan reciklažni centar i jedna transfer stanica. Mirkovci. Jalbotina. Izvor. što iznosi 65% stanovništva: Nova mala.. Koprivštica. Veliki suvodol. Bazovik. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom. Temska. Blato. Osmi semptembar. Milojkovac. Rsovci. Prisjan. Sinja glava. Ponor. Zaskovci. Stani enje. Osmakovo. Poljska Ržana. Dojkinci. Mali suvodol. Vojnegovac. Nišor. V.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION PIROT GRAD PIROT Tabela 20. Slavonija. Novi zavoj. Veliko selo. da lokacija regionalne sanitarne deponije bude u centru okruga.

834 Broj domO instava obuhva enih sistemom sakupljanja i transporta otpada 11. 70 . Tabela 21. Uporedo sa ovim aktivnostima neophodno je i potpisati me9uopštinski sporazum o upravljanju deponijom a nakon toga i dobiti sve potrebne dozvole. urbanog gradskog podru ja (oko 13000 doma(instava. koje je dobilo ponudu na tenderu.971 14. bi(e zamenjeni novim. pored potoka.381 15. dok su izvan sistema ostala prigradska i seoska naselja. O ekuje se da se me9uopštinski sporazum potpiše do kraja godine. ime se formiraju brojne divlje deponije. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom za opštinu Dimitrovgrad predvi9ena je izgradnja transfer stanice. puta ili direktno u reku.734 11. Stari kontejneri koji (e se remontovati i pripremiti za sela. Preduze(e Blok Signal iz Niša. godine. odvajanja sekundarnih sirovina) i stepen popunjenosti postoje(e deponije. U toku je izgradnja regionalne deponije. u okviru upravljanja vrstim otpadom pokriva iznošenje sme(a iz užeg gradskog jezgra od 98%. U seoskim naseljima ne postoji organizovan na in odvoženja vrstog otpada.500 2.186 2.800 17. a deponija bi po ela sa radom na prole(e 2011. Me9utim. nepostojanje tretmana i selekcije industrijskog otpada. Urgentan problem predstavlja sanacija i stanje (neuslovna lokacija. JKP Komunalac je preuzelo klju eve svih objekata na Regionalnoj sanitarnoj deponiji i trenutno tamo radi služba obezbe9enja i održavaju se instalacije. do po etka rada deponije postoji još niz poslova koje treba obaviti.748 105.781 Broj pravnih subjekata obuhva enih sistemom sakupljanja i transporta otpada 923 235 139 133 1. dok (e kante za sme(e beslatno biti podeljenje gra9anstvu u naseljima u kojima nema kontejnera. Naj eš(e se otpad odlaže u jame.295 1. danas je dostavilo manju koli inu kanti i kontejnera. U proceduri nabavke je kupovina kompaktora a potrebno je srediti i prostor za rasvrstavanje i sortiranje otpada. 73 ustanove i 220 industrijskih objekata). To zna i da su završeni svi poslovi koji su bili predvi9eni ugovorom izme9u Evropske delegacije i opštine Pirot sa izvo9a em radova Alpinom. Podaci o stanovništvu u regionu Pirot Broj stanovnika ukupnN Pirot Bela Palanka Babušnica Dimitrovgrad Ukupno 63.430 JKP “Komunalac“ Pirot. Najpre je neophodno izgraditi odnosno asfaltirati pristupni put do deponije ija je vrednost oko 20 miliona dinara. JP "Komunalac" programskom obavezom preduze(a u narednih mesec dana pribavi(e 200 kontejnera i 1000 kanti za sme(e.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Transfer stanica je mesto do kojeg se doprema otpad radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na drugo mesto radi tretmana ili odlaganja. koja je na lokaciji proširenja Industrijskog parka Pirot. Procenat uklanjanja otpada je 100%.

drvna industrija. Smilovci. Izatovci. U sadašnjem trenutku koristi se 302 metalna kontejnera zapremine po 1. Pored otpada iz doma(instava prikuplja se i komercijalni otpad pre svega otpad iz prodavnica. telefon. Prtopopinci. Organizovano prikupljanje otpada trenutno se sprovodi samo na teritoriji grada Dimitrovgrada. Prikupljanjem otpada danas je obuhva(eno oko 7000 stanovnika. ali nema nužne prate(e objekte koji su uslov za o uvanje životne sredine i dalje sanitarno ispravno odlaganje otpada. hotela. Barje. Bilo. dok su naselja Gradinje. zemljoradni ka zadruga. Kamenica. Skrvenica. JKP Komunalac pokriva teritoriju od oko 195 hektara. Ba evo. Donji Krivodol. Sakupljanjem. Željuša i Gojn Dol delimi no obuhva(ena pružanjem komunalne usluge. Paskašija.1 m3. Moinci. Beleš. Kusa Vrana. Boljev Dol. Gornja Nevlja. Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Naselja: Banski Dol. godine otpad se prikupljao i iz privrednih organizacija (gumarska industrija. udaljenu 3 km severoisto no od grada. restorana. Vrap a. Podaci o obuhva enosti opštine Dimitrovgrad uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ‘’Komunalac’’ Adresa. Otpad sa ovog podru ja se sakuplja u kontejnerima i plasti nim kesama itd. Navedeni objekti odlažu otpad u kontejnere koji su predvi9eni za otpad iz doma(instava. Prema zakonskim parametrima lokacija deponije je odgovaraju(a. Gulenovci. poslovnih objekata. odvoženje i deponovanje otpada na podru ju opštine Dimitrovgrad. danas one ne rade. Do 2000. Grapa. Dragovita. Radejna. Poganovo. benzinskih pumpi. transporta i odlaganja gradskog otpada sa podru ja grada Dimitrovgrada. jer nemaju organizovano odvoženje sme(a. banaka. Lukavica. Slivinica. preko svojih organa i inspekcijskih službi vrši kontrolu i nadzor nad sprovo9enjem zakona i propisa u oblasti postupanja sa otpadom. konfekcija). pa zbirno ovo iznosi 20% ukupne površine opštine Dimitrovgrad. pa se ono nekontrolisano baca i stvaraju se divlje deponije naj eš(e pored re nih tokova. Peta inci.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko jezgro Dimitrovgrada je obuhva(eno 100%. odvozom i deponovanjem komunalnog sme(a obuhva(eno je oko 90% stanovništva administrativne opštine Dimitrovgrad (ssa 9000) stanovnika. vrši uvid i kontrolu rada JKP Komunalac. Opštinska uprava Dimitrovgrada ure9uje i obezbe9uje uslove za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti i ure9uje na in organizovanja poslova u vršenju komunalnih delatnosti na teritoriji opštine Dimitrovgrad. na taj na in što je osniva JKP Komunalac. oko1450 doma(instva. Brebevnica. Gronji Krivodol. 71 . Planinca. E-mail Dimitrovgrad Balkanska 30 010/361-689 komdmg@ptt. Viso ki Odorovci. Verzar. Trnski Odorovci i Senokos 80% ukupne površine opštine Dimitrovgrad JKP Komunalac vrsti otpad sakuplja vozilima-autosme(arima i odvozi na gradsku deponiju. Vlkovija. Mazgoš. I ovde se javlja veliki problem u seoskim naseljima. tj. Donja Nevlja. obavlja i druge poslove radi stvaranja uslova za zadovoljavanje potreba stanovništva opštine Dimitrovgrad u oblasti komunalnih usluga pre svega organizovano sakupljanje. Iskrovci. Pra a. Javno preduze(e Komunalac je nadležno za obavljanje delatnosti prikupljanja. Petrlaš.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA DIMITROVGRAD Tabela 22. U službi za iznošenje sme(a zaposleno je ukupno 10 radnika (3 voza a i manipulanata). Bra(evci. Pražnjenje posuda za prikuljanje otpada vrši se dva puta nedeljno.

72 . Tipove ovih sudova odre9uje i nabavlja JKP Komunalac uz saglasnost sa opštinskim organom uprave nadležnim za komunalne delatnosti.7 miliona evra. a u ostalim naseljeima. Sekundarne sirovine zajedno sa sme(em se deponiju na gradsku deponiju ili su odložene na divljim deponijama. uz pretpostavku da je stepen kompaktiranja 4. Na teritoriji opštine Dimitrovgrad nije zastupljeno kompostiranje i anaerobna digestija kao na ini tretiranja otpada. ovo preduze(e raspolaže i koristi 302 kontejnera. Podaci o obuhva enosti opštine Bela Palanka uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater Adresa. Kontejneri su locirani na mestima koja su predvi9ena tehni kom dokumentacijom po kojoj je objekat izgra9en. =iflik. Prema ovom podatku. Moklište. Na teritoriji opštine Dimitrovgrad ne postoji postrojenje za spaljivanje otpada.Crvena Reka. plazma tehnologija. nedeljna zapremina otpada iznosi oko 140m³/nedeljno. zapremine 1100 litara. Ukupan iznos japanske pomo(i Srbiji u toku istog perioda je viši od 200 miliona evra. 100 kontejnera i 30 specijalnih kontejnera za reciklažu. koja imaju mali broj stanovnika Gradsko naselje Bela Palanka i rasuta su na 57% nedostupnom terenu. Registrovano je povremeno prisustvo. Dolac.200 evra Javnom komunalnom preduze(u “Komnis” iz Bele Palanke kao podršku unapre9enju ekoloških usluga nabavkom istilice. koji su postavljeni na betonskim platoima raspore9enim na ta no utvr9enim i projektovanim lokacijama. je 6. OPŠTINA BELA PALANKA Tabela 23.280 m³/god.com Japanska donacija za o uvanje životne sredine opštine Bela Palanka . Posude za ku(no i uli no sme(e su tipizirane. ne postoji ekonomska isplativost organizovanog sakupljanja. Ako se usvoji srednji koeficijent iskoriš(enosti kapaciteta vozila od 80%. I ostali na ini za tretiranje otpada (piroliza. telefon. pa na taj na in zapremina otpada (u rastresitom stanju) koja se godišnje prikupi na teritoriji grada Dimitrovgrad iznosi oko 7. Insineracija otpada kao na in tretiranja otpada nije zastupljen. E-mail Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada 43% . god. maksimalni nedeljni kapacitet iznosi oko 176 m³. neutralizacija. Na podru ju nema registrovanih preduze(a koja se bave organizovanim sakupljanjem i otkupom sekundarnih sirovina. odvoza i deponovanja sme(a Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) JKP "Komnis" Srpskih vladara 51. soldifikacija) nisu zastupljeni.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Dva puta nedeljno na teren izlaze specijalna vozila (sa ure9ajem za kompaktiranje) zapremine 11 m3 koja imaju jednu turu prikupljanja i odvoženja otpadaka. naro ito u prole(e i u letnjem periodu prisustvo neorganizovanih sakuplja a sa podru ja susednih opština.Vlada Japana je donirala 69. Uklju uju(i ovu donaciju. Prema podacima dobijenim od JKP Komunalac. 018/855-057 komnisbp@yahoo. Na podru ju opštine Dimitrovgrad ne postoji organizovano izdvajanje i sakupljanje sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada. ukupan iznos japanske pomo(i kroz projekte za osnovne potrebe stanovništva (POPOS) u Srbiji od 1999.

sa doma(eg tržišta bi moglo da se nabavi oko 11. 686737 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Gradsko jezgro Babušnica 95% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Donji Striževac. trotoara i peša kih staza.000 tona istrošenih guma. Vojnici. Modra Stena. Fabrika Tigar Tehni ka guma od gumenog reciklata izra9uje visokokvalitetne podloge za oblaganje sportskih terena i de ijih igrališta. TIGAR PIROT Pripremama za pokretanje savremenog pogona za reciklažu. kao i saobra(ajnu signalizaciju. Donje Krnjino. Draginac. Fabrika za reciklažu guma i izrada proizvoda smanji(e troškove u "Tigru". Zvonce .70%. jer (e za dvosmenski rad biti potrebno oko 13. "Tigar" i britanski investicioni fond "Greenhous" postigli su inicijalni sporazum o strateškom partnerstvu u programu prerade istrošenih guma. Grn ar. nedavno osvojenom tehnologijom ne samo da se ide u susret zakonskoj regulativi Evropske Unije u ovoj oblasti. Gornje Krnjino. Gor inci. što je još važnije. Od potencijalnih zaga9iva a životne sredine. U taj posao britanski fond bi trebalo da uloži oko 40 miliona evra.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA BABUŠNICA Tabela 24.000 tona. rešava jedan od najve(ih ekoloških problema kako u svetu. E-mail 7. što nije dovoljno. Podaci o obuhva enosti opštine Babušnica uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP ‘’Komunalac’ Adresa. tako i u našoj zemlji. Resnik. ve( se. telefon. a prema prvim procenama. Ljubera9a. Bratiševac. Zavidince. Vava. Aleksandrovac. Du evac. Kambelevac. Sura evo. juli 20 010/685-364. dotrajalih auto-guma za iju je razgradnju u prirodi potrebno više od 150 godina. Veliko Bonjince. 73 . a po etak je planiran za mart naredne godine. Sto. korporacija Tigar još jednom potvr9uje visok nivo ekološke svesti. Novom. tako da (e najve(i deo sirovina verovatno biti iz uvoza. reciklažom i daljom preradom reciklata nastaju višenamenski proizvodi.

E-mail Sime Poga arevi(a 3. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija.o. E-mail Sime Poga arevi(a 3. Adresa.o. telefon. 16000 Leskovac 016/245-302. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Grad Leskovac 62% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Grad Leskovac 38% OPŠTINA MEDVEMA Tabela 26.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION LESKOVAC GRAD LESKOVAC Tabela 25. Podaci o obuhva enosti opštine Vlasotince uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerAdresa.o.o. E-mail Sime Poga arevi(a 3. Adresa. E-mail Sime Poga arevi(a 3. 16000 Leskovac 016/245-302. telefon. telefon.o. 16000 Leskovac 016/245-302. 16000 Leskovac 74 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Vlasotince 34% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Vlasotince 66% . Podaci o obuhva enosti grada Leskovca uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. Podaci o obuhva enosti opštine Medve3a uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. Podaci o obuhva enosti opštine Lebane uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. telefon.com Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Lebane 34% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Lebane 66% OPŠTINA VLASOTINCE Tabela 28. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. Adresa.o.com Naselja koja nisu Naselja obuhva(ena obuhva(ena sakupljanjem sakupljanjem otpada (%) otpada Opština Medve9a 38% Opština Medve9a 62% OPŠTINA LEBANE Tabela 27.

kao na primer žutica. 016/245-302.o. Sanacija i rekultivacija „divljih deponija“ komunalnog vrstog otpada je jedan od najviših prioriteta grada Leskovca i kompanije PWW Leskovac. telefon. na inu postupanja i 75 . Adresa. Podaci o obuhva enosti opštine Vladi in Han uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d.o. grad Leskovac je rekorder u Republici Srbiji. na teritoriji grada Leskovca je izgra9en i pušten u rad prvi centar za reciklažu otpada. Crna Trava i Vladi in Han) /15/ je prvi imao hrabrosti da po ne sa prakti nom primenom Nacionalne strategije upravljanja otpadom tako što je inicirao potpisivanje prvog me9uopštinskog sporazuma koji je bio uvod u formiranje prvog regiona za upravljanje otpadom u Republici Srbiji.o.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Weber Leskovac d. Sve ne isto(e upija zemlja a mi pijemo vodu iz podzemnih bunara.o. Vlasotince. dolazi do zaga9enja atmosfere. Me9utim. Sa oko 200 . obradivog zemljišta.o. a ne zna se da li je prljaviji grad ili selo. zemljišta i podzemnih voda i smanjenja i ugrožavanja plodnog. Otpad na „divljim deponijama“ ima sve predispozicije za pojavu zaraznih bolesti. Medve9a. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. lokalna samouprava i kompanija PWW Leskovac su se zalagale i zalažu se za spre avanje stvaranja divljih deponija. stare navike se teško menjaju pa i dalje nemilosrdno bacaju sme(e u reke i potoke a omote od pesticida deponuju u susednu njivu. Divljih deponija je bilo bukvalno na svakom (ošku. Zbog velike brige da ne izbije neka zaraza. 16000 Leskovac 016/245-302. 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija.co m OPŠTINA CRNA TRAVA Tabela 29.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Vladi in Han 21% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Vladi in Han 79% Grad Leskovac sa okolnim opštinama (Lebane.. telefon. E-mail Sime Poga arevi(a 3.divljih deponija’’. ’’Željkovac’’ je prva regionalna sanitarna deponija u Republici Srbiji koja je izgra9ena i puštena u rad a nalazi se na teritoriji grada Leskovca. na svojoj teritoriji. E-mail Sime Poga arevi(a 3. Lakše im je da bace u njivu nego u kontejner. 16000 Leskovac 016/245-302.o. Jedemo povr(e sa njiva pored kojih su deponije. Svako selo ima jednu ili više deponija. Tako9e se planira i realizacija programa obavezne edukacije stanovništva o otpadu (posebno opasnom). 281-424 pwwleskovac@pwwsrbija. Adresa. što je redovna pojava me9u gra9anima koji žive pored deponija.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Opština Crna Trava 13% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Opština Crna Trava 87% OPŠTINA VLADI&IN HAN Tabela 30. Tako9e. Podaci o obuhva enosti opštine Crna Trava uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater PorrWernerWeber Leskovac d. Leskova ka sela su tek nedavno dobila kontejnere i uslugu odvoženja sme(a.

Od strane Skupštine Grada Leskovca kompaniji PWW Leskovac je poverena komunalna delatnost sakupljanja i odvoženja komunalnog otpada na osnovu Ugovora o obavljanju komunalnih delatnosti kao i izgradnji i eksploataciji regionalne sanitarne deponije i reciklažnog centra i Odluke o održavanju isto(e Grada Leskovca. Avgusta 2006. vozila i radnu snagu. presa.O.5 milijardi eura a ima oko 10. Osnovne delatnosti kompanije PORR AG su: niskogradnja. U ovom trenutku firma PORR-WERNER&WEBER Leskovac D.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije obavezi razvrstavanja otpada na mestu nastanka i uspostavljanje jasno definisanog sistema kaznenih mera za generatore otpada u slu aju neadekvatnog postupanja. Obe kompanije imaju sedište u glavnom gradu Austrije . je od prvog dana krenula sa ulaganjem velikih sredstava u neophodnu opremu. 76 .Be u.O. projektovanje i izgradnja autoputeva. plasti ni otpad – reciklaža ili baliranje i prodaja. godine potpisan je ugovor izme9u Skupštine opštine Leskovac i austrijskog konzorcijuma PORR-WERNER&WEBER a u oktobru iste godine osnovana je firma PORRWERNER&WEBER Leskovac D.O. Konzorcijum PORR-WERNER&WEBER u skladu sa svim važe(im propisima i standardima Evropske Unije i Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Vlade Republike Srbije upravlja reciklažnim centrom.O. linija za sortiranje otpada i opreme za reciklažne centre i transfer stanica. planiranim akcijama i predlozima za poboljšanje tehnologije zbrinjavanja sakupljenih otpadaka. redovno informisanje javnosti preko elektronskih i štampanih medija o postignutim rezultatima. i priprema projekte za izgradnju transfer stanica i ostalih prate(ih objekata i postrojenja neophodnih za savremeno zbrinjavanje vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada u Republici Srbiji.O. infrastrukture.O. PORR-WERNER&WEBER predstavlja konzorcijum austrijskih kompanija PORR AG i WERNER & WEBER. Tako9e se vrši raspodela besplatnih kanti zapremine 140 litara i kontejnera zapremine 1100 litara fizi kim licima. raspodelu i postavljanje dodatnih sudova i kontejnera za odlaganje i sakupljanje sortiranih otpadaka. sanitarnom deponijom. godini kompanija je ostvarila promet u visini od 2.O. PORR-WERNER&WEBER Leskovac D. tunela. Prate(e aktivnosti koje su sastavni deo napred navedenog projekta obuhvataju: edukaciju fizi kih i pravnih lica za sortiranje otpada. u skladu sa odlukama opštinskih skupština i potpisanim ugovorima sakuplja i odvozi komunalni vrsti i neopasni industrijski otpad u svim opštinama jablani kog okruga. Ova firma je aktivirana po etkom oktobra 2007. uklju ivanje svih zainteresovanih opština iz jablani kog i p injskog okruga u integralni sistem upravljanja otpadom. formiranje katastra komunalnog vrstog otpada u opštini Leskovac. Samo u 2006. zbrinjavanje otpada i komunalne usluge. moderno zbrinjavanje sakupljenog otpada u reciklažnom centru: papir/karton – energetska reciklaža ili baliranje i prodaja. je srpsko-austrijsko joint venture društvo odnosno društvo sa zajedni kim ulaganjima. sanitarnih deponija.O. godine i poverena joj je delatnost sakupljanja. metalni otpad – baliranje ili pakovanje i prodaja. Naši ciljevi su da zajedno sa našim partnerima u jablani kom okrugu uspostavimo evropske standarde u zaštiti životne sredine tako što (emo na najsavremeniji na in i sa vrhunskom opremom vršiti zbrinjavanje vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada. biološki otpad – materijalna/energetska reciklaža i prodaja. visokogradnja. mostova. Kompanija WERNER & WEBER predstavlja jednog od najve(ih evropskih proizvo9a a komunalne opreme. odvoženja i prerade vrstog komunalnog i neopasnog industrijskog otpada.000 motivisanih upošljenika. Radi ostvarenja postavljenih ciljeva firma PORR-WERNER&WEBER Leskovac D.

016/821-298 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Bojnik i Dragovac 60% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Kosan i(. OPŠTINA BOJNIK Tabela 31.baliranje i prodaja. Pridvorica.Jedinstvo‘‘ Adresa. \in9uša. reciklažna dvorišta za otkup sekundarnih sirovina. saradnja sa Regionalnom privrednom komorom. tekstilni otpad . E-mail 11. stakleni otpad . reciklaža postoje(ih opštinskih i divljih deponija. brigade BB. Lapotince 40% 77 . uvo9enje me9unarodnih standarda ISO 14000 i ISO 18000. telefon. saradnja sa Upravom za zaštitu životne sredine opštine Leskovac. Podaci o obuhva enosti opštine Bojnik uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP .reciklaža i prodaja. elektronski otpad – pakovanje i prodaja. saradnja sa republi kom i opštinskom ekološkom inspekcijom. saradnja sa svim zainteresovanim pravnim i fizi kim licima. saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u Leskovcu.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije gra9evinski otpad – reciklaža i prodaja. gumeni otpad – pakovanje i prodaja za energetsku reciklažu. saradnja sa UNDP u Leskovcu.. saradnja sa Centrom za razvoj jablani kog i p injskog okruga.

78 .000 od ukupno 67.200 kontejnera od po 1. Procedne vode se skupljaju i tretiraju sedimentacijom i aeracijom. Ima i 4 kamionadizalice.1 m3. E-mail Sime Poga arevi(a 97 017/421-811 jkpkomrad@ptt. JKP “KOMRAD” izražava potrebu za dodatnih 30 velikih kontejnera od po 7 m3 za gradsko i prigradsko podru je grada Vranja. 1-2 rezervnih. od po 2 m3. ukupno 73%. što ini 65% ukupnog stanovništva na opštini. Svi ostali su 18 do 27 godina starosti.rs Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Vranje i Vranjska banja 67% Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sva sela okoline Vranja i pojedini delovi grada(obod grada) gde nema izgra9ene infrastukture. Prekrivanje slojem zemlje se vrši u redovnim intervalima. i 7 kontejnera od po 7 m3. Samo 90% gradskog i prigradskog stanovništva (oko 60. a pre iš(ena voda ponovo ubrizgava u deponiju.. kao i jednu hidrauli ku presu za sabijanje i baliranje plastike i papira. Nisu izrazili potrebu za dodatnom opremom za primarnu selekciju.000 gradskog i prigradskog stanovništva) je pokriveno uslugama prikupljanja otpada. Od septembra 2002.1 m3 za pokrivanje 100% gradskog i prigradskog podru ja (za postavljanje tamo gde nema kontejnera. za zamenu uništenih kontejnera i uve(anje broja kontejnera tamo gde ih ima). Nedostaje kolska vaga tako da nema preciznih podataka o otpadu. Sada se na Meterisu odlaže otpad iz Vranja a predvi9en životni vek deponije je do 2014.000). Ova smetlišta predstavljaju opasnost za životnu sredinu. Samo tri od njih su novijeg datuma. Nemaju planove za pokrivanje seoskog stanovništva (25. JKP poseduje opremu na gradskoj deponiji Meteris: jedan novi kompaktor i jedan novi kašikar/skip. Prime(eno je da je površina deponije popunjena za nekih 40-45%. U gradu Vranju postavili su nešto kontejnera za prikupljanje PET boca: 2 kom.000 kanti od po 120 l za potrebe grada Vranja. Takodje prikupljaju otpad iz kanti doma(e izrade ili boksova iz doma(instava ili samo vre(e sa sme(em /23/. Podaci o obuhva enosti grada Vranja uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JKP "Komrad" Adresa. Otpad se sabija. a ostali izmedju 23 i 36. Deponija Meteris ima oblogu na dnu sa zaštitnim geomembranama. od kojih je jedan u upotrebi 7 godina. Talog se deponuje. Tako9e izražavaju potrebu za dodatnih pet kamiona za prikupljanje sme(a. tj. od kojih 10 aktivnih. u posedu JKP. 23% Vranje: ima oko 11 kamiona za prikupljanje sme(a. nekih 6 km od centra grada. dva kamiona-dizalice kao i tri traktora. pokrivaju(i skoro 1. JKP je postavio 320 kontejnera od po 1. Oko 80% pokrivenog stanovništva stvarno pla(a usluge za odlaganje otpada JKP “KOMRAD”. telefon. 1.000). Druge opštine odlažu svoj otpad na ilegalna smetlišta koja nisu u skladu sa ekološkim standardima. na opštini Vranje radi nova gradska sanitarna deponija na lokaciji Meteris. Sa ovom dodatnom opremom nameravaju da unaprede postoje(i sistem prikupljanja otpada i da uve(aju stopu prikupljanja otpada na 100% gradske i prigradske populacije (67. kao i 10.5 hektar.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije REGION VRANJE GRAD VRANJE Tabela 32. Nema sredstava iz budžeta za rešavanje ovih nedostataka.

com Bujanovac: JKP “Komunalac” ima 4 komunalna vozila i 1 kamion-dizalicu.Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA SURDULICA Tabela 33. Vlasina i Klisura. Vlasina. Dikava. Izražavaju potrebu za novih 5. tj.1 m3. B. Imaju jedan buldožer na postoje(oj deponiji/smetlištu za sabijanje i razgrtanje otpada. pozajmljuju jedan otvoreni kamion od 4 m3 i jedan kašikar/skip iz drugih odseka JKP. i 26 kontejnera od po 1. kao i 21 kontejner od 5 m3. Koriste jedan buldožer na bazi ugovora. Izražavaju potrebu za dva nova komunalna vozila od po 6 m3 sa vibracionom plo om. plus oko 2. u posedu industrijskog/privrednog sektora. Sa ovom opremom pokrivaju urbanu zonu 100%. u posedu javnih organizacija. Postavili su 146 kontejnera od po 1. telefon. za potrebe izmeštanja otpada na gradsku deponiju. Božica.co m Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Surdulica. Masurica. Masurica. Alakince.1 m3. Polje. od ega 50 kom. za razgrtanje otpada na postoje(oj gradskoj deponiji. Ma katica(reka-rudnik). JKP “Komunalac” prikuplja papir i želi da prikuplja plastiku. Tri od etiri komunalna vozila su donacije novijeg datuma (oko 250. Suhi Dol.500 seoskog u selima Alakince. i uve(anje pokrivenosti uslugama sa 61% na 70%.000 seoskih stanovnika od ukupno 31. Takodje. Vu edolce 30% 3 Surdulica: u upotrebi su 3 komunalna vozila od po 9 m . Božica. JKP “Vodovod” nije izrazio potrebu za dodatnom opremom za primarnu selekciju /23/. PET. Zagužanje. godine. uklju uju(i dodatnih oko 2. Dugojnica. Sa ovom opremom (e uve(ati prikupljanje otpada u selima sa sadašnjih 0% na 64% (oko 20. telefon. E-mail Srpskih Vladara 67 017/815-148 kalifer2@gmail.000 kanti od po 120 l za zamenu svih starih i dela kanti doma(e izrade. VlasinaStojkovi(a. Kijevac. Podaci o obuhva enosti opštine Bujanovac uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Operater JP "Komunalac" Adresa. što ini 61% ukupnog stanovništva. Izražavaju potrebu za 30 kontejnera od po 1 m3 za primarnu selekciju /23/.914). " Suvojnica. Operater OPŠTINA BUJANOVAC Adresa. =etvrto komunalno vozilo je suviše staro i nije u upotrebi. 79 .500 seoskih stanovnika 2008. 12 komada za javne organizacije. 100 novih kontejnera od po 1. Leskova Bara. Donje Romanovce. Draince. Palja. za javne organizacije. Topli Dol. Piskavica. a 50 kom. 28 komada za industriju/privredu.000 eura) kao i kamion-dizalica. Jelašnica. Surkovica 70% Tabela 34.300). Danjino selo. Klisura. JKP “Vodovod” pokriva 100% gradskog stanovništva (10. Takodje im je potrebno 10 novih kontejnera od po 5 m3. E-mail Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Sva seoska naselja 60% Kara9or9a Petrovi(a bb Opština Bujanovac Bujanovac 40% 017/651-000 lelica1209@yahoo. Binovce. "Vodovod Drum.000 kanti od po 120 l u posedu doma(instava (neke od njih su doma(e izrade). Sa ovom opremom. za zamenu 50 od ukupno 146 postoje(ih starih kontejnera. za postavljanje u selima. od ega 106 komada za doma(instva. JKP je postavilo 87 kontejnera od po 1. kao i 4. 28% opštine.1 m3. za industriju/privredu a 5 kom. Podaci o obuhva enosti opštine Surdulica uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/ Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada JP Kalabovce.1 m3. od ega 16 kom. Kostroševci. i drugo.

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA PREŠEVO

Tabela 35. Podaci o obuhva enosti opštine Preševo uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Naselja obuhva(ena Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) sakupljanjem otpada (%) JKP Ul. 15 novembar, =.Šehu, Oraovica, Crnotince, Raince, “Moravica” S.Kova evi(, I.Seferi, Miratovac, Žuince, Buštranje, Kumanovska, Omladinaska, Strezovce, Reljane Gilanska, K-Zozi 65% 35% Preševo: JKP “Moravica” ima dva komunalna vozila sa vibracionom plo om i dva traktora za prikupljanje vrstog otpada. Postavili su 55 kontejnera od po 1,1 m3, od ega 1 kom za industriju, 7 kom. za javne organizacije, 47 kom. za doma(instva (delimi no u gradu Preševu a delimi no u okolnim selima). Za ukupno 2.500 doma(instava u gradu Preševu postavili su 1500 kanti od po 80 l, 800 kom. metalnih buradi, 180 kom. ostalih boksova. Izražavaju potrebu za 1.000 novih kanti od po 80 l za doma(instva i 50 kontejnera od po 1,1 m3 za industriju/javne organizacije, samo radi unapredjenja postoje(eg sistema prikupljanja otpada u gradu Preševu koji je pokriven 100% (15.000 stanovnika). Seosko podru je sa ukupno 34.000 stanovnika je trenutno pokriveno oko 12% (4.000 stanovnika). Izražavaju potrebu za dodatnih 1.000 kanti od po 80 l i 80 kontejnera od po 1,1 m3 da bi uve(ali prikupljanje sme(a u seoskom podru ju sa 12% na 50% (oko 17.000). Za potrebe ovog uve(anja, takodje su im potrebna dva dodatna komunalna vozila od po 8 m3. Nemaju opremu za primarnu selekciju i nemaju nikakve planove s tim u vezi. Jednom u svaka tri meseca iznajmljuju jedan buldožer za potrebe razgrtanja i sabijanja otpada na postoje(oj deponiji/smetlištu /23/. Operater OPŠTINA BOSILEGRAD Adresa, telefon, E-mail Omladinska 50/G 017/668-343

Tabela 36. Podaci o obuhva enosti opštine Bosilegrad uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Operater JP "Usluga" Adresa, telefon, E-mail Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada Dobri Dol, Radi(evci, Rogljinci 35%

Dobrodolski potok bb Bosilegrad i selo Raj ilovci 017/877-226, 65% 063/409031 jpusluga@ptt.rs Bosilegrad: Postoji jedan (delimi no polomljen) traktor za prikupljanje otpada. Kada on ne radi, što se esto dešava, pozajmljuju otvoreni kamion iz drugog odseka JKP “Usluga”. Prikupljaju otpad iz 35 boksova doma(e izrade (ili vre(a) postavljenih za industriju/privredu, i 15 boksova doma(e izrade (vre(a) u javnim organizacijama. Takodje prikupljaju otpad iz 800 kom. kanti i boksova doma(e izrade, u posedu doma(instava. Sa ovom opremom pokrivaju ukupno gradsko stanovništvo (100 % od 2.702) i 400 od ukupnog broja seoskog stanovništva (6 % od 7.229). O ekuju da dobiju jedno komunalno vozilo od 5-10 m3 kao donaciju 2008. Sa ovim novim komunalnim vozilom, kao i novih 1.400 kanti od po 120 l i novih 120 kontejnera od po 1,1 m3, uve(anje prikupljanje otpada na seoskom podru ju sa 6 % na 28 % (2.000 od 7.229), tj. Ukupno 47%. Za razgrtanje otpada i nasipanje zemljom imaju jedan skip na deponiji/smetlištu. Takodje, za potrebe razgrtanja i sabijanja otpada pozajmljuju jedan buldožer iz drugih odseka JKP s vremena na vreme. Nemaju planove za primarnu selekciju /23/.

80

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije OPŠTINA TRGOVIŠTE

Tabela 37. Podaci o obuhva enosti opštine Trgovište uslugom sakupljanja i transporta komunalnog otpada /19/
Naselja koja nisu obuhva(ena sakupljanjem otpada JP Vodeni ište, Donja Trnica, "Komunalac" Šajince, Novo Selo, Donji Stajevac 55% Opština Trgovište je takodje dobila podršku od istih GTZ Projekata upravljanja komunalnim otpadom 2006. godine. U to vreme se organizovano prikupljanje komunalnog otpada vršilo samo u naselju Trgovište (1.864 stanovnika, tj.. 29% od ukupnog stanovništva u opštini), a ne i u drugim naseljima, uprkos postoje(im potrebama. Same usluge javnog komunalnog preduze(a su bile na vrlo niskom nivou, uprkos postojanju kamiona za sme(e koji nisu dovoljno koriš(eni. Zbog nedostatka kontejnera, otpad se odlagao na ilegalnim smetlištima, što je uticalo na rad javnog komunalnog preduze(a. O ekivalo se da (e nabavka novih 30 kontejnera od po 1,1 m3 u oktobru 2006. rezultirati smanjenjem ilegalnog odlaganja sme(a na smetlišta i olakšati rad javnog komunalnog preduze(a. Kontejneri su postavljeni u Trgovištu i drugim centrima: Radovnica, Donji Stajevac, Šajince i Novo Selo. Direktni korisnici su stanovnici navedenih naselja, tj. približno 3.000 osoba, što ini oko 47% opštinskog stanovništva. Takodje je u upotrebi 14 kontejnera od po 1,1 m3, koji treba da se zamene. JKP “Komunalac” ima jedno komunalno vozilo od 5 m3. Izražavaju potrebu za dodatnih 40 kontejnera od po 1,1 m3, 60 kanti od po 120 l, i još jednim komunalnim vozilom od 5 m3. Tako (e uve(ati pokrivenost uslugama prikupljanja sme(a sa sadašnjih 47 % (3.000 stanovnika) na 79% (5.000 stanovnika u svih pet naselja). Nemaju opremu na postoje(oj deponiji ili za potrebe primarne selekcije. Takodje izražavaju potrebu za 10 kontejnera od po 1 m3 za prikupljanje PET boca /23/. Operater EKOPLAST - Privatna kompanija “EkoPlast“ iz opštine Vladi in Han (na putu Vladi in Han – Surdulica u selu Žitora9e zapo ela je separatno prikupljanje PET, papira/kartona i folija u gradu Vladi in Han i nekim naseljima duž puta Vladi in Han – Surdulica, u gradu Surdulici i gradu Vranju. EkoPlast je postavio oko 22 kontejnera od po 1 m3 za PET u Vladi inom Hanu, 33 kontejnera od po 1,1 m3 u Vranju. Oni su postavljeni u aprilu 2007. godine. U selima Alakince i Belo Polje u opštini Surdulica, Eko Plast je postavio oko 25-30 boksova za prikupljanje PET. EkoPlast ima ugovore sa kompanijama “Rosa”, selo Vlasina (opština Surdulica), “Heba”, opština Bujanovac, i “Knauf“ iz sela Belo Polje (opština Surdulica) da prikuplja njihovu otpadnu plastiku, foliju i PET. Na njihovom dvorištu za reciklažu radi hidrauli ka presa od 15 t. PET se izdvaja po boji /23/. Adresa, telefon, E-mail Kralja Petra I Kara9or9evi(a 4 064/3455618 Naselja obuhva(ena sakupljanjem otpada (%) Trgovište, \ekarce, Kozji Dol i Radovnica 45%

81

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

13. ZAKLJU&AK
Zbog sve ve(ih koli ina i štetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznajnijih ekoloških problema savremenog sveta. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake države, i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnom ekonomijom /24/. Prema poreklu, vrsti otpad se deli na komunalni, komercijalni i bezopasni industrijski otpad. Uobi ajeno je da se otpad urbanih sredina i komercijalni otpad jednim imenom naziva komunalni (opštinski) vrsti otpad. Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba gra9ana sve više poja ava problem komunalnog vrstog otpada. Koli ina sme(a raste, jer se pove(ava potreba za hranom, pi(em i robom za dužu upotrebu. Pove(ava se koli ina upakovane robe, a ambalaža pove(ava koli inu otpada. Dnevna i godišnja masa komunalnog otpada po stanovniku razlikuje se od države do države. Ona u razvijenim zemljama iznosi 1,4 kg/dan po stanovniku, a u srednje razvijenim i nerazvijenim 0,2 – 0,7 kg/dan po stanovniku. Godišnji prirast nastalog otpada u zemljama EU iznosi 1%. Ukupna koli ina otpada u Srbiji se procenjuje na oko 3.500.000 m3/god., odnosno 2.200.000 t/god., a bazirana je na podacima komunalnih preduze(a. Uticaj vrstog komunalnog otpada na životnu sredinu je višestruko negativan, a primarni razlozi za to u Srbiji su: nedovoljna pokrivenost opštine uslugama JKP-a, što uslovljava formiranje divljih deponija, neure9enost glavnih deponija, kao i niska svest gra9ana o o uvanju životne sredine. Samim tim, na teritoriji opština se stvaraju divlje deponije koje se nekontrolisano šire, javlja se prenatrpanost glavne deponije otpadom, a sve je to izvor potencijalnih zaraznih bolesti stanovništva i zaga9enosti svih sektora životne sredine: vazduha, zemljišta i vode. Sa problemima komunalnog otpada ovek se sre(e još od anti kih vremena. U srednjem veku je sa razvojem gradova nastala prava kriza sme(a. Rešenje ove krize je na9eno u odre9ivanju posebnih mesta za bacanje sme(a van gradskih zidina. Kada su se zbog velikog broja deponija smanjile slobodne površine oko gradova za njihov dalji rast, a neprijatni mirisi su postali nepodnošljivi, prešlo se na skladiranje sme(a u jame, a kasnije na spaljivanje otpada. Danas je u potpunosti preovladala ideja da otpad ne treba uništavati, ve( ga treba koristiti. Spaljivanje otpada je ekološki štetno, a ekonomski neisplativo, pošto se radi o sirovini koja sadrži niz korisnih komponenti. Saglasno Evropskom zakonodavstvu, savremeni pristup problemu otpada podrazumeva sistem upravljanja, koji se sastoji u smanjivanju (izbegavanju, minimiziranju), iskoriš(enju (reciklaži), ponovnoj upotrebi, obradi i odlaganju otpada na na in bezbedan po okolinu. Sistem upravljanja otpadom tako9e podrazumeva održivi razvoj, predostrožnost, na elo blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom, odgovornost proizvo9a a opreme i da svako moralno i materijalno odgovara za otpad koji proizvodi (princip: “zaga9iva pla(a”). Upravljanje komunalnim vrstim otpadom se danas, dakle, sastoji u sakupljanju, transportu, reciklaži, ponovnoj upotrebi, tretmanu i trajnom odlaganju na sanitarnim deponijama dela komunalnog vrstog otpada koji se ne može iskoristiti niti dalje tretirati.

82

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije

LITERATURA
1. M. Ili(, M. Trumi(, Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova. 2. Z. Isoski, D. Todi(, D. Dodi(, Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz primenu Arhuske kovencije, EKOIST '06, Sokobanja, 04-07.2006., Zbornik radova. 3. B.V. Sano kin, Problema tverdeh betoveh othodov v gorodah: puti rešenif, pravovoe regulirovanie, Ekaterinburg 2000, http://www.poluchi5.ru/013711-1.html 4. Brošura: „Šta treba znati o otpadu?“, http://www.ekomrezabih.net.pdf 5. Strateški okvir za politiku upravljanja otpadom, http://www.recyu.org 6. Analiza postoje(e prakse u upravljanju komunalnim otpadom uklju uju(i lokacije za odlaganje otpada, http://www.recyu.org.yu.pdf 7. Neši( Bratimir, Osnovni model (koncept) regionalnog upravljanja komunalnim otpadom u regionu Prokuplje, PWW Srbija, Niš 2010. 8. Neši( Bratimir, Detaljni opis tehni ko-tehnološkog rešenja (sa aspekta zaštite životne sredine) za integralni sistem upravljanja otpadom na teritoriji regionalnog centra Smederevo (grad Smederevo i opština Kovin), PWW Srbija, Niš 2010. 9. Na in i postupak klasifikacije otpada, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 10. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 11. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003. 12. Neši( Bratimir, Plan integralnog upravljanja otpadom u proširenom regionu Jagodina, PWW Srbija, Niš 2010. 13. Neši( Bratimir, Generalna prezentacija kompanije PWW Srbija, PWW Srbija, Niš 2010. 14. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji regiona Leskovac, PWW Srbija, Niš, 2007. 15. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji regiona Jagodina, PWW Srbija, Niš 2007. 16. Neši( Bratimir, Koncept integralnog upravljanja otpadom na teritoriji opštine Smederevska Palanka, PWW Srbija, Niš 2010. 17. Podaci o obuhva(enosti gradova i opština u Republici Srbiji uslugama sakupljanja i transporta otpada, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. 18. Lokalni ekološki akcioni plan opštine Aleksinac, SO Aleksinac, Aleksinac 2006. 19. Regionalni plan upravljanja otpadom za grad Niš i nišavski okrug, gradska uprava Niš, Niš, 2010. 20. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010, NGO Tree House, Krusevac, 2010. 21. Studija izvodljivosti regionalnog upravljanja otpadom u P injskom okrugu, Centar za razvoj Jablani kog i P injskog okruga, Leskovac, 2008. 22. Markovi( Nikola, Upravljanje komunalnim vrstim otpadom, Tehni ki fakultet, Bor 2007. 23. Internet www.eko.vojvodina.sr.gov.yu.htm www.netnovinar.org/netnovinar/dsp_page.cfm?articleid=988&specialsection=ART_FULL&pag eid=502&PSID=4255

83

Upravljanje komunalnim otpadom i potencijali za reciklažu na primeru južne i jugoisto ne Srbije Priprema i dizajn: TPC Kal a BI-43 Obrenovi(eva bb 18000 Niš Srbija Tel/fax: +381 (0)18 522 788 514 360 514 361 Email: centar@protecta.rs Tiraž: 200 primeraka 84 .org.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->