Elektrostatika

Električno polje u homogenom, linearnom i izotropnom dielektriku
U ovakvoj sredini koja se konstantnom dielektričnom r karakteriše r propustljivošću, vektori D i E su vezani jednostavnom relacijom:

r r D = εE
Maksvelov postulat se može pisati u obliku:

r r r r ∫ ε E dS = ε ∫ E dS = Q
S S

r r Q ∫ E dS =
S

ε

Ovo je formalno identično sa Gausovim zakon za polje u vakuumu, s tim što je ε0 zamenjeno sa ε.

Pošto ovo važi za osnovni zakon elektrostatike, očigledno je da će i svi ostali zakoni i obrasci za elektrostatičke veličine u homogenim (linearnim i izotropnim) dielektricima biti identični onima za vakuum, uz uslov da se ε0 zameni sa ε = ε 0ε r

V=

1 4 π ε 0ε r

ρdVρ
r

=

V0

εr

Q Q0 C= = ε r = C 0ε r U U0
Za tačkasta naelektrisanja:

Q E0 E= = 2 4 π ε 0ε r r εr 1 Q1Q2 F0 F= = 2 4 π ε 0ε r r εr 1

Ovo se lako može utvrditi na primeru polja tačkastog naelektrisanja: r r r 1 Qr D = ε E = ε 0ε r E = r 2 0 4π r Pošto se i najsloženije polje može smatrati kao geometrijski zbir elementarnih polja što ih stvaraju elementarna tačkasta naelektrisanja.r U homogenom dielektriku. . indukcija D je nezavisna od dielektrične propustljivosti. ovaj zaključak ima opšti karakter.

Ako ∆h teži nuli. Primenimo na nju Maksvelov postulat. imajući u vidu da na razdvojnoj površini nema slobodnih naelektrisanja.Granični uslovi na razdvojnoj površini dva dielektrika ∆S r n1 r D1 η Osobine dielektrika na razdvojnoj površini se menjaju skokovito. fluks vektora indukcije se svodi samo na flukseve kroz osnovice valjka: . r D2 r n2 Neka je Gausova površina cilindrična. pa se očekuje r r i diskontinuitet vektora D i E pri prelazu iz jedne u drugu sredinu.

r ∆l2 .r r r Ako se uvede zajednički jedinični vektor n1 = −n2 = n . uslov Normalne komponente vektora električne indukcije s jedne i druge strane granične površine su jednake. onda je: S r r r r r r ∫ D ⋅ dS = D1 ⋅ n1 ∆S + D2 ⋅ n2 ∆S = 0 r r r r D1 ⋅ n = D2 ⋅ n D1n = D2 n odnosno: 1. r Ponašanje tangencijalnih komponenata ∆l1 jačine električnog polja se može lako odrediti ako se teorema o bezvrtložnom karakteru primeni na elementarnu pravougaonu konturu ABCD.

uslov se može napisati u formi: ε 1 E1n = ε 2 E2 n 3. . uslov r r Pošto u linearnim i izotropnim dielektricima važi veza D = ε E. uslov Normalne komponente vektora jačine polja skokovito se menjaju pri prolasku kroz graničnu površinu. 1. prethodna relacija je: ABCD r r r r r r ∫ E ⋅ dl = E1 ⋅ ∆l1 + E2 ⋅ ∆l2 = 0 r r r r E1 ⋅ ∆l = E2 ⋅ ∆l Jednačina može biti zadovoljena samo ako su tangencijalne komponente vektora polja jednake: E1tg = E2tg 2.r r r Ako je ∆l1 = −∆l2 = ∆l .

Granični uslov 2 se može napisati u formi: D1tg ε1 = D2tg ε2 4. . uslov Tangencijalne komponente vektora električne indukcije se skokovito menjaju kroz graničnu površinu. E1tg E2tg r tgα1 = tgα 2 = α1 E1 E1n E2 n ε1 ε2 r E2 α2 tgα1 ε 1 = tgα 2 ε 2 Pri prelazu iz sredine veće dielektrične propustljivostu u sredinu manje dielektrične propustljivosti linije polja se priklanjaju ka normali.

Fluks vektora D je isti u svim poprečnim presecima jedne tube. Tube fluksa polaze od slobodnih naelektrisanja i završavaju r na njima prolazeći kroz dielektrik bez prekidanja. .Tube fluksa električne indukcije r D ∆Q1 S1 Q S0 ∆Q2 S2 −Q Pod tubom fluksa električne indukcije podrazumeva se deo prostora u polju koji zahvata cevasta površina formirana od linija vektora električne indukcije.

S2 i S0 daje: S 0 + S1 + S 2 r r ∫ D ⋅ dS = ∆Q1 + ∆Q2 Kako je fluks kroz omotač S0 jednak nuli.Na svojim krajevima tuba se oslanja na slobodna naelektrisanja jednakih količina. to je: ∆Q1 = − ∆Q2 . a i fluksevi kroz površine S1 i S2 u unutrašnjosti provodnika su jednaki nuli (u unutrašnjosti provodnika nema polja). ali suprotnih znakova: Primena Maksvelovog postulata na zatvorenu površinu koja se sastoji od površina S1.

Primeri polja u nehomogenim dielektricima .

za dielektrik 2: .Ravan kondenzator sa dva sloja dielektrika S0 ε1 < ε 2 r D ε1 < ε 2 r E Maksvelov postulat primenjen na zatvorenu površinu S0 koja obuhvata pozitivnu elektrodu: S S0 r r ∫ D ⋅ dS = D1S = Q d1 d2 gde je Q slobodno naelektrisanje obuhvaćene elektrode. Odavde je: d D1 = Q / S D2 = Q / S Analogno.

Pošto su oba dielektrika linearna i izotropna. jačine polja u pojedinim slojevima su: E1 = D ε1 E2 = D ε2 Polje je jače u sredini sa manjom dielektričnom konstantom. Potencijalna razlika izmeñu elektroda kondenzatora je: Q  d1 d 2  U = E1d1 + E2 d 2 =  +   S  ε1 ε 2   .Vektor električne indukcije ima isti intenzitet u oba dielektrika: D1 = D2 = D = Q / S = η Polje vektora električne indukcije je homogeno u celom prostoru izmeñu elektroda.

Kapacitivnost ovog kondenzatora je: Q C1C2 C= = U C1 + C2 gde su: S C1 = ε 1 d1 S C2 = ε 2 d2 Sve se dešava kao da su dva kondenzatora vezana na red. .

čije su površine paralelne elektrodama. a problem se rešava na analogan način kao i prethodni. ali su od njih odvojene vazdušnim prostorom. .r D r E Izmeñu elektroda se nalazi blok od homogenog dielektrika. Ovo je ravni kondenzator sa tri sloja dielektrika.

napon na elekrodama je isti za oba dela kondenzatora. pa je i jačina polja ista: U E1 = E2 = E = d .r E r D S1 Q1 ε1 S ε1 S1 ε2 S2 Q2 ε2 S2 Kako svaka elektroda predstavlja ekvipotencijalnu površinu.

količina slobodnih naelektrisanja je: Q2 = D2 S 2 = ε 2 E S 2 . veći je i intenzitet vektora električne indukcije. Na delu elektrode S1 koji se nalazi u dodiru sa dielektrikom 1. količina slobodnih naelektrisanja je: Q1 = D1S1 = ε 1 E S1 Na delu elektrode S2 koji se nalazi u dodiru sa dielektrikom 2.Kako se radi o linearnim i izotropnim dielektricima. to su električne indukcije u dielektricima: D1 = ε 1 E D2 = ε 2 E U sredini u kojoj je veća dielektrična konstanta.

Ukupno naelektrisanje elektrode je: U Q = Q1 + Q2 = (ε 1S1 + ε 2 S 2 )E = (ε 1S1 + ε 2 S 2 ) d Q S1 S2 C = = ε1 + ε 2 U d d Kapacitivnost ovakvog kondenzatora je: .

iz razloga simetrije vektor električne indukcije će imati isti intenzitet u svim tačkama na istom rastojanju r od ose voda. Nek je Gausova površ valjak čije su kružne osnovice poluprečnika r normalne na osu voda. a omotač je koaksijalni cilindar aksijalne dužine h. R1 R′ r .Koaksijalni vod sa dva koncentrična sloja dielektrika ε2 ε1 R2 Kad se unutrašnji i spoljašnji provodnik voda opterete po površini podužnom gustinom naelektrisanja Q'.

jačina električnog polja se skokovito menja. Jednačine polja u dvema dielektičnim sredinama su: E1 = D ε1 E2 = D ε2 Na graničnoj površini. pa je: D 2π r h = Q′h Odnosno: Q′ D= 2π r R1 ≤ r ≤ R2 Na graničnoj cilindričnoj površini poluprečnika R' električna indukcija ima isti intenzitet sa obe strane granične površine. .r Primenom Maksvelovog postulata. fluks vektora D se svodi samo na fluks kroz omotač.

Potencijalna razlika izmeñu elektroda voda je: U = ∫ E dr = ∫ E1 dr + ∫ E2 dr R1 R1 R′ R2 R′ R2 dr Q′ = + ∫ 2π ε 1 R1 r 2π ε 2 R′ Q′ ∫ R2 R′ dr r Q′ = 2π  1 R′ 1 R2    ε ln R + ε ln R′   1 2  1  dok je podužna kapacitivnost: Q′ 2π C′ = = 1 R′ 1 R2 U ln + ln ε 1 R1 ε 2 R′ .

Energija i sile u elektrostatičkom polju .

. i uspostaviće se polje malog intenziteta. Ako se sa elektrode 1 na elektrodu 2 prenese elementarna količina naelektrisanja dq. elektrode će se opteretiti malim i po znaku suprotnim količinama naelektrisanja.Energija kondenzatora 2 1 Svako elektrostatičko polje sadrži odreñenu količinu energije koja je jednaka radu koji je izvršen u procesu uspostavljanja polja. Pretpostavimo da u početku elektrode nisu bile naelektrisane.

naelektrisanja na elektrodama će rasti. samim tim i jačina polja. ova potencijalna razlika je odreñena količinom naelektrisanja na elektrodama i kapacitivnošću kondenzatora: q u= C Prilikom prenošenja naelektrisanja dq moraju se savladati sile elektrostatičkog polja i protiv njih izvršiti odreñeni rad: q dA = u dq = dq C Ukupan rad koji je potrebno izvršiti da bi se kondenzator opteretio količinom naelektrisanja Q je: 1 1Q A = ∫ q dq = C 0 2 C Q 2 . kao i potencijalna razlika izmeñu elektroda.Ponavljanjem postupka. U bilo kom trenutku.

Prema zakonu o održanju energije. ovaj rad se transformiše u energiju elektrostatičkog polja kondenzatora: 1Q 1 1 2 W= = QU = C U 2 C 2 2 2 .

... . VN. xV2 . . Pretpostavka: u procesu opterećivanja. potencijali provodnika u istom trenutku će biti: x V1 . . xQ2 . xQi .. .. koji se menja od 0 do 1. Q2..Qi... Vi.. .. xVi . .. obeležen sa x... .. ..Energija sistema naelektrisanih tela Nek se sistem sastoji od N elektroda koje su opterećene količinama naelektrisanja Q1. naelektrisanja na provodnicima rastu srazmerno svojim konačnim vrednostima.. . xQN Pošto izmeñu naelektrisanja i potencijala postoji linearna zavisnost. V2. QN i imaju potencijale V1.. Ako je koeficijent srazmernosti. naelektrisanje na pojedinim elektrodama u nekom trenutku je: x Q1 . xVN ......

potrebno je protiv sila polja izvršiti rad: dA = ∑ x Vi Qi dx i =1 N Rad koji se izvrši tokom celog procesa opterećivanja je: 1 N A = ∑ Vi Qi ∫ x dx = ∑ Vi Qi 0 2 i =1 i =1 1 N Elektrostatička energija sistema je jednaka ovom radu (pod pretpostavkom da nije bilo nikakvih gubitaka): 1 N W = ∑ Vi Qi 2 i =1 .Da bi se sa nivoa nultog potencijala na sve provodnike donele elementarne količine naelektrisanja dqi = Qi dx .

prostora u kom postoji polje. koje je njen oslonac. tj. Razmatramo ravni kondenzator izmeñu čijih elektroda je homogeno polje. Svaki element zapremine dV u polju sadrži količinu energije: 1 dW = D E dV 2 . Napon i opterećenje na oblogama kondenzatora su: U = Ed Q =η S = D S Na osnovu ovoga je sada izraz za energiju kondenzatora: 1 1 1 W = QU = D E S d = D E V 2 2 2 gde je V=Sd zapremina prostora izmeñu elektroda. Ovaj izraz ima poseban značaj jer ukazuje da je energija lokalizovana u polju.Lokalizacija energije u elektrostatičkom polju Elektrostatička energija se može izraziti i preko jačine polja i električne indukcije.

kad polje nije homogeno. izraz za elektrostatičku energiju se može pisati u formi zapreminskog integrala: 1 W = ∫ w dV = ∫ D E dV 2 V V .Zapreminska gustina energije je: r Pošto je u linearnom i izotropnom dielektriku D = ε E . zapreminska gustina energije se može još i odrediti preko: dW 1 w= = DE dV 2 r 1 1 2 2 w= ε E = D 2 2ε Izraz za energiju ravnog kondenzatora je: W = wV U opštem slučaju.

izmeñu njih će delovati sila privlačenja F koju je potrebno odrediti. Razmatra se ravni kondenzator čije se elektrode nalaze na kratkom rastojanju x. Q −Q r F′ Energija opterećenog kondenzatora je: gde je 1 Q2 W= 2 C S C = ε0 x x dx . Ako se elektrode opterete naelektrisanjem.Sile u elektrostatičkom polju Primena Kulonovog zakona za odreñivanje sile izmeñu naelektrisanih tela dovodi do gotovo nepremostivih teškoća matematičke prirode.

energija kondenzatora će se povećati jer je smanjena kapacitivnost.Ako se pretpostavi da je rastojanje elektroda povećano za dx. Taj priraštaj energije iznosi: 1 Q2 1 Q2 1 Q2 (x + dx ) − dW = x= dx 2ε 0 S 2ε 0 S 2ε 0 S Ovo povećanje energije je nastalo na račun rada koji je izvršila mehanička sila F' savladavajući silu privlačenja elektroda F= −F' za vreme elementarnog pomeraja. Prema zakonu o održanju energije. a da je naelektrisanje elektroda ostalo nepromenjeno. rad sile F' je jednak povećanju energije kondenzatora: F ′dx = dW ⇒ dW F′ = dx a elektrostatička sila koja deluje na desnu elektrodu je: 1 Q2 F = −F ′ = − 2ε0 S .

Karakter ovih sila je takav da imaju tendenciju da pomeranjem elektroda smanje energiju opterećenog sistema na minimum.Sila je ravnomerno rasporeñena po celoj površini elektroda. Površinska gustina sile ima apsolutnu vrednost: F 1 Q2 1 P= = = DE 2 S 2ε0 S 2 Elektrostatičke sile su vrlo male i mogu se koristiti samo u električnim merenjima i nekim specijalnim primenama. .

Kretanje naelektrisane čestice u vakuumu pod dejstvom električnog polja .

polju u vakuumu.Ako se naelektrisanje mase m i količine elektriciteta Q nalazi u el. Fy = Q E y . na njega će delovati mehanička sila: r r F =QE čije su projekcije: Fx = Q E x . m = Q Ey . pa se kretanje odvija po Drugom Njutnovom zakonu: r r dv m =QE dt Ova vektorska jednačina se može razložiti na tri skalarne jednačine: dv y dv x dvz m = Q Ex . m = Q Ez dt dt dt . Fz = Q E z Pretpostavimo da je u svim fazama kretanja brzina čestice manja od brzine svetlosti.

Odnosno. Kada se čestica kreće pod dejstvom polja. sile polja vrše rad koji se transformiše u kinetičku energiju čestice. početna brzina čestice r v0 ( x0 . m 2 = Q Ez dt dt dt r Kada su poznati vektor jačine polja E ( x. m 2 = Q E y . kako se projekcije brzine odreñuju na osnovu: v x = dx / dt . z0 ) i početne koordinate x0 . z0 . Rad sila polja na putu po kojem se kreće naelektrisana čestica (od tačke A do tačke B) je: B r r r r A = ∫ F ⋅ dl = Q ∫ E ⋅ dl = Q(VA − VB ) B A A . z ) . v y = dy / dt . integraljenjem sistema jednačina mogu se odrediti j-ne kretanja. v z = dz / dt to se prethodni sistem jednačina može napisati u sledećem obliku: d 2x d2y d 2z m 2 = Q Ex . y0 . brzine i trajektorija čestice. y. y0 .

Tada je priraštaj kinetičke energije na posmatranom putu: 1 2 1 2 WkB − WkA = mvB − mv A 2 2 i ovaj priraštaj energije mora biti jednak radu električnog polja: 1 2 2 m vB − vA = Q(VA − VB ) 2 Ako je početna brzina 0. onda je: ( ) 1 2 mv = Q(VA − VB ) ⇒ 2 2Q (VA − VB ) v= m Brzina čestice zavisi samo od razlike potencijala početne i krajnje tačke. a krajnja v. .Neka su vA i vB brzine čestice u krajnjim tačkama puta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful