Elektrostatika

Električno polje u homogenom, linearnom i izotropnom dielektriku
U ovakvoj sredini koja se konstantnom dielektričnom r karakteriše r propustljivošću, vektori D i E su vezani jednostavnom relacijom:

r r D = εE
Maksvelov postulat se može pisati u obliku:

r r r r ∫ ε E dS = ε ∫ E dS = Q
S S

r r Q ∫ E dS =
S

ε

Ovo je formalno identično sa Gausovim zakon za polje u vakuumu, s tim što je ε0 zamenjeno sa ε.

Pošto ovo važi za osnovni zakon elektrostatike, očigledno je da će i svi ostali zakoni i obrasci za elektrostatičke veličine u homogenim (linearnim i izotropnim) dielektricima biti identični onima za vakuum, uz uslov da se ε0 zameni sa ε = ε 0ε r

V=

1 4 π ε 0ε r

ρdVρ
r

=

V0

εr

Q Q0 C= = ε r = C 0ε r U U0
Za tačkasta naelektrisanja:

Q E0 E= = 2 4 π ε 0ε r r εr 1 Q1Q2 F0 F= = 2 4 π ε 0ε r r εr 1

. ovaj zaključak ima opšti karakter. Ovo se lako može utvrditi na primeru polja tačkastog naelektrisanja: r r r 1 Qr D = ε E = ε 0ε r E = r 2 0 4π r Pošto se i najsloženije polje može smatrati kao geometrijski zbir elementarnih polja što ih stvaraju elementarna tačkasta naelektrisanja. indukcija D je nezavisna od dielektrične propustljivosti.r U homogenom dielektriku.

Granični uslovi na razdvojnoj površini dva dielektrika ∆S r n1 r D1 η Osobine dielektrika na razdvojnoj površini se menjaju skokovito. Ako ∆h teži nuli. imajući u vidu da na razdvojnoj površini nema slobodnih naelektrisanja. pa se očekuje r r i diskontinuitet vektora D i E pri prelazu iz jedne u drugu sredinu. r D2 r n2 Neka je Gausova površina cilindrična. fluks vektora indukcije se svodi samo na flukseve kroz osnovice valjka: . Primenimo na nju Maksvelov postulat.

r ∆l2 . onda je: S r r r r r r ∫ D ⋅ dS = D1 ⋅ n1 ∆S + D2 ⋅ n2 ∆S = 0 r r r r D1 ⋅ n = D2 ⋅ n D1n = D2 n odnosno: 1. uslov Normalne komponente vektora električne indukcije s jedne i druge strane granične površine su jednake. r Ponašanje tangencijalnih komponenata ∆l1 jačine električnog polja se može lako odrediti ako se teorema o bezvrtložnom karakteru primeni na elementarnu pravougaonu konturu ABCD.r r r Ako se uvede zajednički jedinični vektor n1 = −n2 = n .

uslov Normalne komponente vektora jačine polja skokovito se menjaju pri prolasku kroz graničnu površinu. prethodna relacija je: ABCD r r r r r r ∫ E ⋅ dl = E1 ⋅ ∆l1 + E2 ⋅ ∆l2 = 0 r r r r E1 ⋅ ∆l = E2 ⋅ ∆l Jednačina može biti zadovoljena samo ako su tangencijalne komponente vektora polja jednake: E1tg = E2tg 2. . 1.r r r Ako je ∆l1 = −∆l2 = ∆l . uslov se može napisati u formi: ε 1 E1n = ε 2 E2 n 3. uslov r r Pošto u linearnim i izotropnim dielektricima važi veza D = ε E.

uslov Tangencijalne komponente vektora električne indukcije se skokovito menjaju kroz graničnu površinu. .Granični uslov 2 se može napisati u formi: D1tg ε1 = D2tg ε2 4. E1tg E2tg r tgα1 = tgα 2 = α1 E1 E1n E2 n ε1 ε2 r E2 α2 tgα1 ε 1 = tgα 2 ε 2 Pri prelazu iz sredine veće dielektrične propustljivostu u sredinu manje dielektrične propustljivosti linije polja se priklanjaju ka normali.

Fluks vektora D je isti u svim poprečnim presecima jedne tube. Tube fluksa polaze od slobodnih naelektrisanja i završavaju r na njima prolazeći kroz dielektrik bez prekidanja.Tube fluksa električne indukcije r D ∆Q1 S1 Q S0 ∆Q2 S2 −Q Pod tubom fluksa električne indukcije podrazumeva se deo prostora u polju koji zahvata cevasta površina formirana od linija vektora električne indukcije. .

to je: ∆Q1 = − ∆Q2 . a i fluksevi kroz površine S1 i S2 u unutrašnjosti provodnika su jednaki nuli (u unutrašnjosti provodnika nema polja).Na svojim krajevima tuba se oslanja na slobodna naelektrisanja jednakih količina. ali suprotnih znakova: Primena Maksvelovog postulata na zatvorenu površinu koja se sastoji od površina S1. S2 i S0 daje: S 0 + S1 + S 2 r r ∫ D ⋅ dS = ∆Q1 + ∆Q2 Kako je fluks kroz omotač S0 jednak nuli.

Primeri polja u nehomogenim dielektricima .

Ravan kondenzator sa dva sloja dielektrika S0 ε1 < ε 2 r D ε1 < ε 2 r E Maksvelov postulat primenjen na zatvorenu površinu S0 koja obuhvata pozitivnu elektrodu: S S0 r r ∫ D ⋅ dS = D1S = Q d1 d2 gde je Q slobodno naelektrisanje obuhvaćene elektrode. za dielektrik 2: . Odavde je: d D1 = Q / S D2 = Q / S Analogno.

Potencijalna razlika izmeñu elektroda kondenzatora je: Q  d1 d 2  U = E1d1 + E2 d 2 =  +   S  ε1 ε 2   .Vektor električne indukcije ima isti intenzitet u oba dielektrika: D1 = D2 = D = Q / S = η Polje vektora električne indukcije je homogeno u celom prostoru izmeñu elektroda. jačine polja u pojedinim slojevima su: E1 = D ε1 E2 = D ε2 Polje je jače u sredini sa manjom dielektričnom konstantom. Pošto su oba dielektrika linearna i izotropna.

.Kapacitivnost ovog kondenzatora je: Q C1C2 C= = U C1 + C2 gde su: S C1 = ε 1 d1 S C2 = ε 2 d2 Sve se dešava kao da su dva kondenzatora vezana na red.

r D r E Izmeñu elektroda se nalazi blok od homogenog dielektrika. Ovo je ravni kondenzator sa tri sloja dielektrika. a problem se rešava na analogan način kao i prethodni. čije su površine paralelne elektrodama. ali su od njih odvojene vazdušnim prostorom. .

napon na elekrodama je isti za oba dela kondenzatora.r E r D S1 Q1 ε1 S ε1 S1 ε2 S2 Q2 ε2 S2 Kako svaka elektroda predstavlja ekvipotencijalnu površinu. pa je i jačina polja ista: U E1 = E2 = E = d .

Kako se radi o linearnim i izotropnim dielektricima. Na delu elektrode S1 koji se nalazi u dodiru sa dielektrikom 1. to su električne indukcije u dielektricima: D1 = ε 1 E D2 = ε 2 E U sredini u kojoj je veća dielektrična konstanta. količina slobodnih naelektrisanja je: Q2 = D2 S 2 = ε 2 E S 2 . količina slobodnih naelektrisanja je: Q1 = D1S1 = ε 1 E S1 Na delu elektrode S2 koji se nalazi u dodiru sa dielektrikom 2. veći je i intenzitet vektora električne indukcije.

Ukupno naelektrisanje elektrode je: U Q = Q1 + Q2 = (ε 1S1 + ε 2 S 2 )E = (ε 1S1 + ε 2 S 2 ) d Q S1 S2 C = = ε1 + ε 2 U d d Kapacitivnost ovakvog kondenzatora je: .

iz razloga simetrije vektor električne indukcije će imati isti intenzitet u svim tačkama na istom rastojanju r od ose voda. a omotač je koaksijalni cilindar aksijalne dužine h. R1 R′ r .Koaksijalni vod sa dva koncentrična sloja dielektrika ε2 ε1 R2 Kad se unutrašnji i spoljašnji provodnik voda opterete po površini podužnom gustinom naelektrisanja Q'. Nek je Gausova površ valjak čije su kružne osnovice poluprečnika r normalne na osu voda.

fluks vektora D se svodi samo na fluks kroz omotač.r Primenom Maksvelovog postulata. Jednačine polja u dvema dielektičnim sredinama su: E1 = D ε1 E2 = D ε2 Na graničnoj površini. . jačina električnog polja se skokovito menja. pa je: D 2π r h = Q′h Odnosno: Q′ D= 2π r R1 ≤ r ≤ R2 Na graničnoj cilindričnoj površini poluprečnika R' električna indukcija ima isti intenzitet sa obe strane granične površine.

Potencijalna razlika izmeñu elektroda voda je: U = ∫ E dr = ∫ E1 dr + ∫ E2 dr R1 R1 R′ R2 R′ R2 dr Q′ = + ∫ 2π ε 1 R1 r 2π ε 2 R′ Q′ ∫ R2 R′ dr r Q′ = 2π  1 R′ 1 R2    ε ln R + ε ln R′   1 2  1  dok je podužna kapacitivnost: Q′ 2π C′ = = 1 R′ 1 R2 U ln + ln ε 1 R1 ε 2 R′ .

Energija i sile u elektrostatičkom polju .

Pretpostavimo da u početku elektrode nisu bile naelektrisane. Ako se sa elektrode 1 na elektrodu 2 prenese elementarna količina naelektrisanja dq.Energija kondenzatora 2 1 Svako elektrostatičko polje sadrži odreñenu količinu energije koja je jednaka radu koji je izvršen u procesu uspostavljanja polja. elektrode će se opteretiti malim i po znaku suprotnim količinama naelektrisanja. i uspostaviće se polje malog intenziteta. .

Ponavljanjem postupka. samim tim i jačina polja. U bilo kom trenutku. naelektrisanja na elektrodama će rasti. ova potencijalna razlika je odreñena količinom naelektrisanja na elektrodama i kapacitivnošću kondenzatora: q u= C Prilikom prenošenja naelektrisanja dq moraju se savladati sile elektrostatičkog polja i protiv njih izvršiti odreñeni rad: q dA = u dq = dq C Ukupan rad koji je potrebno izvršiti da bi se kondenzator opteretio količinom naelektrisanja Q je: 1 1Q A = ∫ q dq = C 0 2 C Q 2 . kao i potencijalna razlika izmeñu elektroda.

ovaj rad se transformiše u energiju elektrostatičkog polja kondenzatora: 1Q 1 1 2 W= = QU = C U 2 C 2 2 2 .Prema zakonu o održanju energije.

Ako je koeficijent srazmernosti. xVi . naelektrisanja na provodnicima rastu srazmerno svojim konačnim vrednostima.... potencijali provodnika u istom trenutku će biti: x V1 ... . . xQi .. xVN . obeležen sa x. xQN Pošto izmeñu naelektrisanja i potencijala postoji linearna zavisnost.Qi. V2. xV2 ... naelektrisanje na pojedinim elektrodama u nekom trenutku je: x Q1 .. .. koji se menja od 0 do 1. . .. ..Energija sistema naelektrisanih tela Nek se sistem sastoji od N elektroda koje su opterećene količinama naelektrisanja Q1.. VN. QN i imaju potencijale V1. Vi.. .. . .. . xQ2 .... Pretpostavka: u procesu opterećivanja.. Q2..

potrebno je protiv sila polja izvršiti rad: dA = ∑ x Vi Qi dx i =1 N Rad koji se izvrši tokom celog procesa opterećivanja je: 1 N A = ∑ Vi Qi ∫ x dx = ∑ Vi Qi 0 2 i =1 i =1 1 N Elektrostatička energija sistema je jednaka ovom radu (pod pretpostavkom da nije bilo nikakvih gubitaka): 1 N W = ∑ Vi Qi 2 i =1 .Da bi se sa nivoa nultog potencijala na sve provodnike donele elementarne količine naelektrisanja dqi = Qi dx .

Razmatramo ravni kondenzator izmeñu čijih elektroda je homogeno polje. tj. Napon i opterećenje na oblogama kondenzatora su: U = Ed Q =η S = D S Na osnovu ovoga je sada izraz za energiju kondenzatora: 1 1 1 W = QU = D E S d = D E V 2 2 2 gde je V=Sd zapremina prostora izmeñu elektroda.Lokalizacija energije u elektrostatičkom polju Elektrostatička energija se može izraziti i preko jačine polja i električne indukcije. prostora u kom postoji polje. Svaki element zapremine dV u polju sadrži količinu energije: 1 dW = D E dV 2 . Ovaj izraz ima poseban značaj jer ukazuje da je energija lokalizovana u polju. koje je njen oslonac.

zapreminska gustina energije se može još i odrediti preko: dW 1 w= = DE dV 2 r 1 1 2 2 w= ε E = D 2 2ε Izraz za energiju ravnog kondenzatora je: W = wV U opštem slučaju. izraz za elektrostatičku energiju se može pisati u formi zapreminskog integrala: 1 W = ∫ w dV = ∫ D E dV 2 V V .Zapreminska gustina energije je: r Pošto je u linearnom i izotropnom dielektriku D = ε E . kad polje nije homogeno.

izmeñu njih će delovati sila privlačenja F koju je potrebno odrediti.Sile u elektrostatičkom polju Primena Kulonovog zakona za odreñivanje sile izmeñu naelektrisanih tela dovodi do gotovo nepremostivih teškoća matematičke prirode. Q −Q r F′ Energija opterećenog kondenzatora je: gde je 1 Q2 W= 2 C S C = ε0 x x dx . Razmatra se ravni kondenzator čije se elektrode nalaze na kratkom rastojanju x. Ako se elektrode opterete naelektrisanjem.

Taj priraštaj energije iznosi: 1 Q2 1 Q2 1 Q2 (x + dx ) − dW = x= dx 2ε 0 S 2ε 0 S 2ε 0 S Ovo povećanje energije je nastalo na račun rada koji je izvršila mehanička sila F' savladavajući silu privlačenja elektroda F= −F' za vreme elementarnog pomeraja.Ako se pretpostavi da je rastojanje elektroda povećano za dx. rad sile F' je jednak povećanju energije kondenzatora: F ′dx = dW ⇒ dW F′ = dx a elektrostatička sila koja deluje na desnu elektrodu je: 1 Q2 F = −F ′ = − 2ε0 S . a da je naelektrisanje elektroda ostalo nepromenjeno. Prema zakonu o održanju energije. energija kondenzatora će se povećati jer je smanjena kapacitivnost.

Karakter ovih sila je takav da imaju tendenciju da pomeranjem elektroda smanje energiju opterećenog sistema na minimum.Sila je ravnomerno rasporeñena po celoj površini elektroda. Površinska gustina sile ima apsolutnu vrednost: F 1 Q2 1 P= = = DE 2 S 2ε0 S 2 Elektrostatičke sile su vrlo male i mogu se koristiti samo u električnim merenjima i nekim specijalnim primenama. .

Kretanje naelektrisane čestice u vakuumu pod dejstvom električnog polja .

Fy = Q E y . Fz = Q E z Pretpostavimo da je u svim fazama kretanja brzina čestice manja od brzine svetlosti. polju u vakuumu.Ako se naelektrisanje mase m i količine elektriciteta Q nalazi u el. pa se kretanje odvija po Drugom Njutnovom zakonu: r r dv m =QE dt Ova vektorska jednačina se može razložiti na tri skalarne jednačine: dv y dv x dvz m = Q Ex . m = Q Ey . na njega će delovati mehanička sila: r r F =QE čije su projekcije: Fx = Q E x . m = Q Ez dt dt dt .

z0 . z ) . y0 . v z = dz / dt to se prethodni sistem jednačina može napisati u sledećem obliku: d 2x d2y d 2z m 2 = Q Ex . kako se projekcije brzine odreñuju na osnovu: v x = dx / dt . y. y0 . brzine i trajektorija čestice. sile polja vrše rad koji se transformiše u kinetičku energiju čestice. Kada se čestica kreće pod dejstvom polja. integraljenjem sistema jednačina mogu se odrediti j-ne kretanja. početna brzina čestice r v0 ( x0 . z0 ) i početne koordinate x0 . Rad sila polja na putu po kojem se kreće naelektrisana čestica (od tačke A do tačke B) je: B r r r r A = ∫ F ⋅ dl = Q ∫ E ⋅ dl = Q(VA − VB ) B A A .Odnosno. m 2 = Q Ez dt dt dt r Kada su poznati vektor jačine polja E ( x. m 2 = Q E y . v y = dy / dt .

onda je: ( ) 1 2 mv = Q(VA − VB ) ⇒ 2 2Q (VA − VB ) v= m Brzina čestice zavisi samo od razlike potencijala početne i krajnje tačke. Tada je priraštaj kinetičke energije na posmatranom putu: 1 2 1 2 WkB − WkA = mvB − mv A 2 2 i ovaj priraštaj energije mora biti jednak radu električnog polja: 1 2 2 m vB − vA = Q(VA − VB ) 2 Ako je početna brzina 0. . a krajnja v.Neka su vA i vB brzine čestice u krajnjim tačkama puta.