Elektrostatika

Elektrino polje u homogenom, linearnom i izotropnom dielektriku

U ovakvoj sredini koja se konstantnom dielektrinom r karakterie r propustljivou, vektori D i E su vezani jednostavnom relacijom:

r r D = E
Maksvelov postulat se moe pisati u obliku:

r r r r E dS = E dS = Q
S S

r r Q E dS =
S

Ovo je formalno identino sa Gausovim zakon za polje u vakuumu, s tim to je 0 zamenjeno sa .

Poto ovo vai za osnovni zakon elektrostatike, oigledno je da e i svi ostali zakoni i obrasci za elektrostatike veliine u homogenim (linearnim i izotropnim) dielektricima biti identini onima za vakuum, uz uslov da se 0 zameni sa = 0 r

V=

1 4 0 r

dV
r

V0

Q Q0 C= = r = C 0 r U U0
Za takasta naelektrisanja:

Q E0 E= = 2 4 0 r r r 1 Q1Q2 F0 F= = 2 4 0 r r r 1

r U homogenom dielektriku, indukcija D je nezavisna od dielektrine propustljivosti. Ovo se lako moe utvrditi na primeru polja takastog naelektrisanja:

r r r 1 Qr D = E = 0 r E = r 2 0 4 r
Poto se i najsloenije polje moe smatrati kao geometrijski zbir elementarnih polja to ih stvaraju elementarna takasta naelektrisanja, ovaj zakljuak ima opti karakter.

Granini uslovi na razdvojnoj povrini dva dielektrika

S

r n1

r D1

Osobine dielektrika na razdvojnoj povrini se menjaju skokovito, pa se oekuje r r i diskontinuitet vektora D i E pri prelazu iz jedne u drugu sredinu.

r D2

r n2

Neka je Gausova povrina cilindrina. Primenimo na nju Maksvelov postulat, imajui u vidu da na razdvojnoj povrini nema slobodnih naelektrisanja. Ako h tei nuli, fluks vektora indukcije se svodi samo na flukseve kroz osnovice valjka:

r r r Ako se uvede zajedniki jedinini vektor n1 = n2 = n , onda je:

S

r r r r r r D dS = D1 n1 S + D2 n2 S = 0

r r r r D1 n = D2 n
D1n = D2 n

odnosno:

1. uslov

Normalne komponente vektora elektrine indukcije s jedne i druge strane granine povrine su jednake. r Ponaanje tangencijalnih komponenata l1 jaine elektrinog polja se moe lako odrediti ako se teorema o bezvrtlonom karakteru primeni na elementarnu pravougaonu konturu ABCD. r l2

r r r Ako je l1 = l2 = l , prethodna relacija je:

ABCD

r r r r r r E dl = E1 l1 + E2 l2 = 0

r r r r E1 l = E2 l

Jednaina moe biti zadovoljena samo ako su tangencijalne komponente vektora polja jednake:

E1tg = E2tg

2. uslov

r r Poto u linearnim i izotropnim dielektricima vai veza D = E, 1. uslov se moe napisati u formi:

1 E1n = 2 E2 n

3. uslov

Normalne komponente vektora jaine polja skokovito se menjaju pri prolasku kroz graninu povrinu.

Granini uslov 2 se moe napisati u formi:

D1tg

D2tg

4. uslov

Tangencijalne komponente vektora elektrine indukcije se skokovito menjaju kroz graninu povrinu. E1tg E2tg r tg1 = tg 2 = 1 E1

E1n

E2 n

1 2
r E2

tg1 1 = tg 2 2
Pri prelazu iz sredine vee dielektrine propustljivostu u sredinu manje dielektrine propustljivosti linije polja se priklanjaju ka normali.

Tube fluksa elektrine indukcije

r D

Q1
S1 Q

S0

Q2
S2

Pod tubom fluksa elektrine indukcije podrazumeva se deo prostora u polju koji zahvata cevasta povrina formirana od linija vektora elektrine indukcije. Tube fluksa polaze od slobodnih naelektrisanja i zavravaju r na njima prolazei kroz dielektrik bez prekidanja. Fluks vektora D je isti u svim poprenim presecima jedne tube.

Na svojim krajevima tuba se oslanja na slobodna naelektrisanja jednakih koliina, ali suprotnih znakova: Primena Maksvelovog postulata na zatvorenu povrinu koja se sastoji od povrina S1, S2 i S0 daje:
S 0 + S1 + S 2

r r D dS = Q1 + Q2

Kako je fluks kroz omota S0 jednak nuli, a i fluksevi kroz povrine S1 i S2 u unutranjosti provodnika su jednaki nuli (u unutranjosti provodnika nema polja), to je:

Q1 = Q2

Primeri polja u nehomogenim dielektricima

Ravan kondenzator sa dva sloja dielektrika

S0

1 < 2

r D

1 < 2

r E

Maksvelov postulat primenjen na zatvorenu povrinu S0 koja obuhvata pozitivnu elektrodu:

S0

r r D dS = D1S = Q

d1

d2

gde je Q slobodno naelektrisanje obuhvaene elektrode. Odavde je:

D1 = Q / S D2 = Q / S

Analogno, za dielektrik 2:

Vektor elektrine indukcije ima isti intenzitet u oba dielektrika:

D1 = D2 = D = Q / S =
Polje vektora elektrine indukcije je homogeno u celom prostoru izmeu elektroda. Poto su oba dielektrika linearna i izotropna, jaine polja u pojedinim slojevima su:

E1 =

E2 =

Polje je jae u sredini sa manjom dielektrinom konstantom. Potencijalna razlika izmeu elektroda kondenzatora je:

Q d1 d 2 U = E1d1 + E2 d 2 = + S 1 2

Kapacitivnost ovog kondenzatora je:

Q C1C2 C= = U C1 + C2
gde su:

S C1 = 1 d1

S C2 = 2 d2

Sve se deava kao da su dva kondenzatora vezana na red.

r D

r E

Izmeu elektroda se nalazi blok od homogenog dielektrika, ije su povrine paralelne elektrodama, ali su od njih odvojene vazdunim prostorom. Ovo je ravni kondenzator sa tri sloja dielektrika, a problem se reava na analogan nain kao i prethodni.

r E

r D S1 Q1

1
S

S1

S2

Q2

S2

Kako svaka elektroda predstavlja ekvipotencijalnu povrinu, napon na elekrodama je isti za oba dela kondenzatora, pa je i jaina polja ista:

U E1 = E2 = E = d

Kako se radi o linearnim i izotropnim dielektricima, to su elektrine indukcije u dielektricima:

D1 = 1 E

D2 = 2 E

U sredini u kojoj je vea dielektrina konstanta, vei je i intenzitet vektora elektrine indukcije. Na delu elektrode S1 koji se nalazi u dodiru sa dielektrikom 1, koliina slobodnih naelektrisanja je:

Q1 = D1S1 = 1 E S1
Na delu elektrode S2 koji se nalazi u dodiru sa dielektrikom 2, koliina slobodnih naelektrisanja je:

Q2 = D2 S 2 = 2 E S 2

Ukupno naelektrisanje elektrode je:

U Q = Q1 + Q2 = ( 1S1 + 2 S 2 )E = ( 1S1 + 2 S 2 ) d Q S1 S2 C = = 1 + 2 U d d

Kapacitivnost ovakvog kondenzatora je:

Koaksijalni vod sa dva koncentrina sloja dielektrika

2 1
R2
Kad se unutranji i spoljanji provodnik voda opterete po povrini podunom gustinom naelektrisanja Q', iz razloga simetrije vektor elektrine indukcije e imati isti intenzitet u svim takama na istom rastojanju r od ose voda. Nek je Gausova povr valjak ije su krune osnovice poluprenika r normalne na osu voda, a omota je koaksijalni cilindar aksijalne duine h.

R1
R

r Primenom Maksvelovog postulata, fluks vektora D se svodi samo na fluks kroz omota, pa je:

D 2 r h = Qh
Odnosno:

Q D= 2 r

R1 r R2

Na graninoj cilindrinoj povrini poluprenika R' elektrina indukcija ima isti intenzitet sa obe strane granine povrine. Jednaine polja u dvema dielektinim sredinama su:

E1 =

E2 =

Na graninoj povrini, jaina elektrinog polja se skokovito menja.

Potencijalna razlika izmeu elektroda voda je:

U = E dr = E1 dr + E2 dr
R1 R1 R

R2

R2

dr Q = + 2 1 R1 r 2 2
R

R2

dr r

Q = 2

1 R 1 R2 ln R + ln R 1 2 1

dok je poduna kapacitivnost:

Q 2 C = = 1 R 1 R2 U ln + ln 1 R1 2 R

Energija i sile u elektrostatikom polju

Energija kondenzatora
2

1 Svako elektrostatiko polje sadri odreenu koliinu energije koja je jednaka radu koji je izvren u procesu uspostavljanja polja. Pretpostavimo da u poetku elektrode nisu bile naelektrisane. Ako se sa elektrode 1 na elektrodu 2 prenese elementarna koliina naelektrisanja dq, elektrode e se opteretiti malim i po znaku suprotnim koliinama naelektrisanja, i uspostavie se polje malog intenziteta.

Ponavljanjem postupka, naelektrisanja na elektrodama e rasti, samim tim i jaina polja, kao i potencijalna razlika izmeu elektroda. U bilo kom trenutku, ova potencijalna razlika je odreena koliinom naelektrisanja na elektrodama i kapacitivnou kondenzatora:

q u= C
Prilikom prenoenja naelektrisanja dq moraju se savladati sile elektrostatikog polja i protiv njih izvriti odreeni rad:

q dA = u dq = dq C
Ukupan rad koji je potrebno izvriti da bi se kondenzator opteretio koliinom naelektrisanja Q je:

1 1Q A = q dq = C 0 2 C
Q

Prema zakonu o odranju energije, ovaj rad se transformie u energiju elektrostatikog polja kondenzatora:

1Q 1 1 2 W= = QU = C U 2 C 2 2

Energija sistema naelektrisanih tela

Nek se sistem sastoji od N elektroda koje su optereene koliinama naelektrisanja Q1, Q2, ...Qi,..., QN i imaju potencijale V1, V2, ..., Vi,..., VN. Pretpostavka: u procesu optereivanja, naelektrisanja na provodnicima rastu srazmerno svojim konanim vrednostima. Ako je koeficijent srazmernosti, koji se menja od 0 do 1, obeleen sa x, naelektrisanje na pojedinim elektrodama u nekom trenutku je:

x Q1 , xQ2 , ... , xQi , ... , xQN

Poto izmeu naelektrisanja i potencijala postoji linearna zavisnost, potencijali provodnika u istom trenutku e biti:

x V1 , xV2 , ... , xVi , ... , xVN

Da bi se sa nivoa nultog potencijala na sve provodnike donele elementarne koliine naelektrisanja dqi = Qi dx , potrebno je protiv sila polja izvriti rad:

dA = x Vi Qi dx
i =1

Rad koji se izvri tokom celog procesa optereivanja je:

1 N A = Vi Qi x dx = Vi Qi 0 2 i =1 i =1
1

Elektrostatika energija sistema je jednaka ovom radu (pod pretpostavkom da nije bilo nikakvih gubitaka):

1 N W = Vi Qi 2 i =1

Lokalizacija energije u elektrostatikom polju

Elektrostatika energija se moe izraziti i preko jaine polja i elektrine indukcije. Razmatramo ravni kondenzator izmeu ijih elektroda je homogeno polje. Napon i optereenje na oblogama kondenzatora su:

U = Ed

Q = S = D S

Na osnovu ovoga je sada izraz za energiju kondenzatora:

1 1 1 W = QU = D E S d = D E V 2 2 2
gde je V=Sd zapremina prostora izmeu elektroda, tj. prostora u kom postoji polje. Ovaj izraz ima poseban znaaj jer ukazuje da je energija lokalizovana u polju, koje je njen oslonac. Svaki element zapremine dV u polju sadri koliinu energije:

1 dW = D E dV 2

Zapreminska gustina energije je:

r Poto je u linearnom i izotropnom dielektriku D = E , zapreminska gustina energije se moe jo i odrediti preko:

dW 1 w= = DE dV 2 r

1 1 2 2 w= E = D 2 2
Izraz za energiju ravnog kondenzatora je:

W = wV
U optem sluaju, kad polje nije homogeno, izraz za elektrostatiku energiju se moe pisati u formi zapreminskog integrala:

1 W = w dV = D E dV 2 V V

Sile u elektrostatikom polju

Primena Kulonovog zakona za odreivanje sile izmeu naelektrisanih tela dovodi do gotovo nepremostivih tekoa matematike prirode. Razmatra se ravni kondenzator ije se elektrode nalaze na kratkom rastojanju x. Ako se elektrode opterete naelektrisanjem, izmeu njih e delovati sila privlaenja F koju je potrebno odrediti. Q

Q
r F

Energija optereenog kondenzatora je:

gde je

1 Q2 W= 2 C S C = 0 x

dx

Ako se pretpostavi da je rastojanje elektroda poveano za dx, a da je naelektrisanje elektroda ostalo nepromenjeno, energija kondenzatora e se poveati jer je smanjena kapacitivnost. Taj prirataj energije iznosi:

1 Q2 1 Q2 1 Q2 (x + dx ) dW = x= dx 2 0 S 2 0 S 2 0 S
Ovo poveanje energije je nastalo na raun rada koji je izvrila mehanika sila F' savladavajui silu privlaenja elektroda F= F' za vreme elementarnog pomeraja. Prema zakonu o odranju energije, rad sile F' je jednak poveanju energije kondenzatora:

F dx = dW

dW F = dx

a elektrostatika sila koja deluje na desnu elektrodu je:

1 Q2 F = F = 20 S

Sila je ravnomerno rasporeena po celoj povrini elektroda. Povrinska gustina sile ima apsolutnu vrednost:

F 1 Q2 1 P= = = DE 2 S 20 S 2
Elektrostatike sile su vrlo male i mogu se koristiti samo u elektrinim merenjima i nekim specijalnim primenama. Karakter ovih sila je takav da imaju tendenciju da pomeranjem elektroda smanje energiju optereenog sistema na minimum.

Kretanje naelektrisane estice u vakuumu pod dejstvom elektrinog polja

Ako se naelektrisanje mase m i koliine elektriciteta Q nalazi u el. polju u vakuumu, na njega e delovati mehanika sila:

r r F =QE

ije su projekcije:

Fx = Q E x , Fy = Q E y , Fz = Q E z
Pretpostavimo da je u svim fazama kretanja brzina estice manja od brzine svetlosti, pa se kretanje odvija po Drugom Njutnovom zakonu:

r r dv m =QE dt

Ova vektorska jednaina se moe razloiti na tri skalarne jednaine:

dv y dv x dvz m = Q Ex , m = Q Ey , m = Q Ez dt dt dt

Odnosno, kako se projekcije brzine odreuju na osnovu:

v x = dx / dt , v y = dy / dt , v z = dz / dt
to se prethodni sistem jednaina moe napisati u sledeem obliku:

d 2x d2y d 2z m 2 = Q Ex , m 2 = Q E y , m 2 = Q Ez dt dt dt
r Kada su poznati vektor jaine polja E ( x, y, z ) , poetna brzina estice r v0 ( x0 , y0 , z0 ) i poetne koordinate x0 , y0 , z0 , integraljenjem sistema jednaina mogu se odrediti j-ne kretanja, brzine i trajektorija estice. Kada se estica kree pod dejstvom polja, sile polja vre rad koji se transformie u kinetiku energiju estice. Rad sila polja na putu po kojem se kree naelektrisana estica (od take A do take B) je:
B r r r r A = F dl = Q E dl = Q(VA VB ) B A A

Neka su vA i vB brzine estice u krajnjim takama puta. Tada je prirataj kinetike energije na posmatranom putu:

1 2 1 2 WkB WkA = mvB mv A 2 2

i ovaj prirataj energije mora biti jednak radu elektrinog polja:

1 2 2 m vB vA = Q(VA VB ) 2
Ako je poetna brzina 0, a krajnja v, onda je:

1 2 mv = Q(VA VB ) 2

2Q (VA VB ) v= m

Brzina estice zavisi samo od razlike potencijala poetne i krajnje take.