Elektrostatika

Električno polje u homogenom, linearnom i izotropnom dielektriku
U ovakvoj sredini koja se konstantnom dielektričnom r karakteriše r propustljivošću, vektori D i E su vezani jednostavnom relacijom:

r r D = εE
Maksvelov postulat se može pisati u obliku:

r r r r ∫ ε E dS = ε ∫ E dS = Q
S S

r r Q ∫ E dS =
S

ε

Ovo je formalno identično sa Gausovim zakon za polje u vakuumu, s tim što je ε0 zamenjeno sa ε.

Pošto ovo važi za osnovni zakon elektrostatike, očigledno je da će i svi ostali zakoni i obrasci za elektrostatičke veličine u homogenim (linearnim i izotropnim) dielektricima biti identični onima za vakuum, uz uslov da se ε0 zameni sa ε = ε 0ε r

V=

1 4 π ε 0ε r

ρdVρ
r

=

V0

εr

Q Q0 C= = ε r = C 0ε r U U0
Za tačkasta naelektrisanja:

Q E0 E= = 2 4 π ε 0ε r r εr 1 Q1Q2 F0 F= = 2 4 π ε 0ε r r εr 1

Ovo se lako može utvrditi na primeru polja tačkastog naelektrisanja: r r r 1 Qr D = ε E = ε 0ε r E = r 2 0 4π r Pošto se i najsloženije polje može smatrati kao geometrijski zbir elementarnih polja što ih stvaraju elementarna tačkasta naelektrisanja. indukcija D je nezavisna od dielektrične propustljivosti.r U homogenom dielektriku. . ovaj zaključak ima opšti karakter.

Granični uslovi na razdvojnoj površini dva dielektrika ∆S r n1 r D1 η Osobine dielektrika na razdvojnoj površini se menjaju skokovito. imajući u vidu da na razdvojnoj površini nema slobodnih naelektrisanja. pa se očekuje r r i diskontinuitet vektora D i E pri prelazu iz jedne u drugu sredinu. r D2 r n2 Neka je Gausova površina cilindrična. Primenimo na nju Maksvelov postulat. fluks vektora indukcije se svodi samo na flukseve kroz osnovice valjka: . Ako ∆h teži nuli.

r ∆l2 .r r r Ako se uvede zajednički jedinični vektor n1 = −n2 = n . onda je: S r r r r r r ∫ D ⋅ dS = D1 ⋅ n1 ∆S + D2 ⋅ n2 ∆S = 0 r r r r D1 ⋅ n = D2 ⋅ n D1n = D2 n odnosno: 1. r Ponašanje tangencijalnih komponenata ∆l1 jačine električnog polja se može lako odrediti ako se teorema o bezvrtložnom karakteru primeni na elementarnu pravougaonu konturu ABCD. uslov Normalne komponente vektora električne indukcije s jedne i druge strane granične površine su jednake.

r r r Ako je ∆l1 = −∆l2 = ∆l . 1. uslov se može napisati u formi: ε 1 E1n = ε 2 E2 n 3. . uslov Normalne komponente vektora jačine polja skokovito se menjaju pri prolasku kroz graničnu površinu. uslov r r Pošto u linearnim i izotropnim dielektricima važi veza D = ε E. prethodna relacija je: ABCD r r r r r r ∫ E ⋅ dl = E1 ⋅ ∆l1 + E2 ⋅ ∆l2 = 0 r r r r E1 ⋅ ∆l = E2 ⋅ ∆l Jednačina može biti zadovoljena samo ako su tangencijalne komponente vektora polja jednake: E1tg = E2tg 2.

Granični uslov 2 se može napisati u formi: D1tg ε1 = D2tg ε2 4. E1tg E2tg r tgα1 = tgα 2 = α1 E1 E1n E2 n ε1 ε2 r E2 α2 tgα1 ε 1 = tgα 2 ε 2 Pri prelazu iz sredine veće dielektrične propustljivostu u sredinu manje dielektrične propustljivosti linije polja se priklanjaju ka normali. uslov Tangencijalne komponente vektora električne indukcije se skokovito menjaju kroz graničnu površinu. .

Tube fluksa polaze od slobodnih naelektrisanja i završavaju r na njima prolazeći kroz dielektrik bez prekidanja. .Tube fluksa električne indukcije r D ∆Q1 S1 Q S0 ∆Q2 S2 −Q Pod tubom fluksa električne indukcije podrazumeva se deo prostora u polju koji zahvata cevasta površina formirana od linija vektora električne indukcije. Fluks vektora D je isti u svim poprečnim presecima jedne tube.

a i fluksevi kroz površine S1 i S2 u unutrašnjosti provodnika su jednaki nuli (u unutrašnjosti provodnika nema polja). to je: ∆Q1 = − ∆Q2 . S2 i S0 daje: S 0 + S1 + S 2 r r ∫ D ⋅ dS = ∆Q1 + ∆Q2 Kako je fluks kroz omotač S0 jednak nuli. ali suprotnih znakova: Primena Maksvelovog postulata na zatvorenu površinu koja se sastoji od površina S1.Na svojim krajevima tuba se oslanja na slobodna naelektrisanja jednakih količina.

Primeri polja u nehomogenim dielektricima .

Ravan kondenzator sa dva sloja dielektrika S0 ε1 < ε 2 r D ε1 < ε 2 r E Maksvelov postulat primenjen na zatvorenu površinu S0 koja obuhvata pozitivnu elektrodu: S S0 r r ∫ D ⋅ dS = D1S = Q d1 d2 gde je Q slobodno naelektrisanje obuhvaćene elektrode. Odavde je: d D1 = Q / S D2 = Q / S Analogno. za dielektrik 2: .

Potencijalna razlika izmeñu elektroda kondenzatora je: Q  d1 d 2  U = E1d1 + E2 d 2 =  +   S  ε1 ε 2   . jačine polja u pojedinim slojevima su: E1 = D ε1 E2 = D ε2 Polje je jače u sredini sa manjom dielektričnom konstantom.Vektor električne indukcije ima isti intenzitet u oba dielektrika: D1 = D2 = D = Q / S = η Polje vektora električne indukcije je homogeno u celom prostoru izmeñu elektroda. Pošto su oba dielektrika linearna i izotropna.

Kapacitivnost ovog kondenzatora je: Q C1C2 C= = U C1 + C2 gde su: S C1 = ε 1 d1 S C2 = ε 2 d2 Sve se dešava kao da su dva kondenzatora vezana na red. .

ali su od njih odvojene vazdušnim prostorom. a problem se rešava na analogan način kao i prethodni. Ovo je ravni kondenzator sa tri sloja dielektrika. čije su površine paralelne elektrodama. .r D r E Izmeñu elektroda se nalazi blok od homogenog dielektrika.

pa je i jačina polja ista: U E1 = E2 = E = d . napon na elekrodama je isti za oba dela kondenzatora.r E r D S1 Q1 ε1 S ε1 S1 ε2 S2 Q2 ε2 S2 Kako svaka elektroda predstavlja ekvipotencijalnu površinu.

Kako se radi o linearnim i izotropnim dielektricima. to su električne indukcije u dielektricima: D1 = ε 1 E D2 = ε 2 E U sredini u kojoj je veća dielektrična konstanta. Na delu elektrode S1 koji se nalazi u dodiru sa dielektrikom 1. količina slobodnih naelektrisanja je: Q2 = D2 S 2 = ε 2 E S 2 . količina slobodnih naelektrisanja je: Q1 = D1S1 = ε 1 E S1 Na delu elektrode S2 koji se nalazi u dodiru sa dielektrikom 2. veći je i intenzitet vektora električne indukcije.

Ukupno naelektrisanje elektrode je: U Q = Q1 + Q2 = (ε 1S1 + ε 2 S 2 )E = (ε 1S1 + ε 2 S 2 ) d Q S1 S2 C = = ε1 + ε 2 U d d Kapacitivnost ovakvog kondenzatora je: .

R1 R′ r .Koaksijalni vod sa dva koncentrična sloja dielektrika ε2 ε1 R2 Kad se unutrašnji i spoljašnji provodnik voda opterete po površini podužnom gustinom naelektrisanja Q'. iz razloga simetrije vektor električne indukcije će imati isti intenzitet u svim tačkama na istom rastojanju r od ose voda. Nek je Gausova površ valjak čije su kružne osnovice poluprečnika r normalne na osu voda. a omotač je koaksijalni cilindar aksijalne dužine h.

Jednačine polja u dvema dielektičnim sredinama su: E1 = D ε1 E2 = D ε2 Na graničnoj površini. fluks vektora D se svodi samo na fluks kroz omotač.r Primenom Maksvelovog postulata. jačina električnog polja se skokovito menja. pa je: D 2π r h = Q′h Odnosno: Q′ D= 2π r R1 ≤ r ≤ R2 Na graničnoj cilindričnoj površini poluprečnika R' električna indukcija ima isti intenzitet sa obe strane granične površine. .

Potencijalna razlika izmeñu elektroda voda je: U = ∫ E dr = ∫ E1 dr + ∫ E2 dr R1 R1 R′ R2 R′ R2 dr Q′ = + ∫ 2π ε 1 R1 r 2π ε 2 R′ Q′ ∫ R2 R′ dr r Q′ = 2π  1 R′ 1 R2    ε ln R + ε ln R′   1 2  1  dok je podužna kapacitivnost: Q′ 2π C′ = = 1 R′ 1 R2 U ln + ln ε 1 R1 ε 2 R′ .

Energija i sile u elektrostatičkom polju .

i uspostaviće se polje malog intenziteta. Pretpostavimo da u početku elektrode nisu bile naelektrisane. elektrode će se opteretiti malim i po znaku suprotnim količinama naelektrisanja. . Ako se sa elektrode 1 na elektrodu 2 prenese elementarna količina naelektrisanja dq.Energija kondenzatora 2 1 Svako elektrostatičko polje sadrži odreñenu količinu energije koja je jednaka radu koji je izvršen u procesu uspostavljanja polja.

ova potencijalna razlika je odreñena količinom naelektrisanja na elektrodama i kapacitivnošću kondenzatora: q u= C Prilikom prenošenja naelektrisanja dq moraju se savladati sile elektrostatičkog polja i protiv njih izvršiti odreñeni rad: q dA = u dq = dq C Ukupan rad koji je potrebno izvršiti da bi se kondenzator opteretio količinom naelektrisanja Q je: 1 1Q A = ∫ q dq = C 0 2 C Q 2 . U bilo kom trenutku. kao i potencijalna razlika izmeñu elektroda. samim tim i jačina polja. naelektrisanja na elektrodama će rasti.Ponavljanjem postupka.

ovaj rad se transformiše u energiju elektrostatičkog polja kondenzatora: 1Q 1 1 2 W= = QU = C U 2 C 2 2 2 .Prema zakonu o održanju energije.

.. obeležen sa x.. Pretpostavka: u procesu opterećivanja... xV2 .. . xVN .Energija sistema naelektrisanih tela Nek se sistem sastoji od N elektroda koje su opterećene količinama naelektrisanja Q1... koji se menja od 0 do 1.Qi.. naelektrisanja na provodnicima rastu srazmerno svojim konačnim vrednostima... V2...... Q2. VN. . xQN Pošto izmeñu naelektrisanja i potencijala postoji linearna zavisnost. xVi . xQi . . QN i imaju potencijale V1. . Vi.. Ako je koeficijent srazmernosti.. potencijali provodnika u istom trenutku će biti: x V1 . xQ2 ... naelektrisanje na pojedinim elektrodama u nekom trenutku je: x Q1 . .. . . . . .

Da bi se sa nivoa nultog potencijala na sve provodnike donele elementarne količine naelektrisanja dqi = Qi dx . potrebno je protiv sila polja izvršiti rad: dA = ∑ x Vi Qi dx i =1 N Rad koji se izvrši tokom celog procesa opterećivanja je: 1 N A = ∑ Vi Qi ∫ x dx = ∑ Vi Qi 0 2 i =1 i =1 1 N Elektrostatička energija sistema je jednaka ovom radu (pod pretpostavkom da nije bilo nikakvih gubitaka): 1 N W = ∑ Vi Qi 2 i =1 .

Svaki element zapremine dV u polju sadrži količinu energije: 1 dW = D E dV 2 . Razmatramo ravni kondenzator izmeñu čijih elektroda je homogeno polje. prostora u kom postoji polje.Lokalizacija energije u elektrostatičkom polju Elektrostatička energija se može izraziti i preko jačine polja i električne indukcije. Napon i opterećenje na oblogama kondenzatora su: U = Ed Q =η S = D S Na osnovu ovoga je sada izraz za energiju kondenzatora: 1 1 1 W = QU = D E S d = D E V 2 2 2 gde je V=Sd zapremina prostora izmeñu elektroda. koje je njen oslonac. tj. Ovaj izraz ima poseban značaj jer ukazuje da je energija lokalizovana u polju.

zapreminska gustina energije se može još i odrediti preko: dW 1 w= = DE dV 2 r 1 1 2 2 w= ε E = D 2 2ε Izraz za energiju ravnog kondenzatora je: W = wV U opštem slučaju. kad polje nije homogeno.Zapreminska gustina energije je: r Pošto je u linearnom i izotropnom dielektriku D = ε E . izraz za elektrostatičku energiju se može pisati u formi zapreminskog integrala: 1 W = ∫ w dV = ∫ D E dV 2 V V .

Ako se elektrode opterete naelektrisanjem.Sile u elektrostatičkom polju Primena Kulonovog zakona za odreñivanje sile izmeñu naelektrisanih tela dovodi do gotovo nepremostivih teškoća matematičke prirode. Razmatra se ravni kondenzator čije se elektrode nalaze na kratkom rastojanju x. Q −Q r F′ Energija opterećenog kondenzatora je: gde je 1 Q2 W= 2 C S C = ε0 x x dx . izmeñu njih će delovati sila privlačenja F koju je potrebno odrediti.

Taj priraštaj energije iznosi: 1 Q2 1 Q2 1 Q2 (x + dx ) − dW = x= dx 2ε 0 S 2ε 0 S 2ε 0 S Ovo povećanje energije je nastalo na račun rada koji je izvršila mehanička sila F' savladavajući silu privlačenja elektroda F= −F' za vreme elementarnog pomeraja. energija kondenzatora će se povećati jer je smanjena kapacitivnost. Prema zakonu o održanju energije.Ako se pretpostavi da je rastojanje elektroda povećano za dx. a da je naelektrisanje elektroda ostalo nepromenjeno. rad sile F' je jednak povećanju energije kondenzatora: F ′dx = dW ⇒ dW F′ = dx a elektrostatička sila koja deluje na desnu elektrodu je: 1 Q2 F = −F ′ = − 2ε0 S .

Površinska gustina sile ima apsolutnu vrednost: F 1 Q2 1 P= = = DE 2 S 2ε0 S 2 Elektrostatičke sile su vrlo male i mogu se koristiti samo u električnim merenjima i nekim specijalnim primenama.Sila je ravnomerno rasporeñena po celoj površini elektroda. . Karakter ovih sila je takav da imaju tendenciju da pomeranjem elektroda smanje energiju opterećenog sistema na minimum.

Kretanje naelektrisane čestice u vakuumu pod dejstvom električnog polja .

Fz = Q E z Pretpostavimo da je u svim fazama kretanja brzina čestice manja od brzine svetlosti. m = Q Ey . m = Q Ez dt dt dt . na njega će delovati mehanička sila: r r F =QE čije su projekcije: Fx = Q E x . pa se kretanje odvija po Drugom Njutnovom zakonu: r r dv m =QE dt Ova vektorska jednačina se može razložiti na tri skalarne jednačine: dv y dv x dvz m = Q Ex . polju u vakuumu.Ako se naelektrisanje mase m i količine elektriciteta Q nalazi u el. Fy = Q E y .

z0 ) i početne koordinate x0 . integraljenjem sistema jednačina mogu se odrediti j-ne kretanja. brzine i trajektorija čestice.Odnosno. m 2 = Q Ez dt dt dt r Kada su poznati vektor jačine polja E ( x. Kada se čestica kreće pod dejstvom polja. y0 . v z = dz / dt to se prethodni sistem jednačina može napisati u sledećem obliku: d 2x d2y d 2z m 2 = Q Ex . Rad sila polja na putu po kojem se kreće naelektrisana čestica (od tačke A do tačke B) je: B r r r r A = ∫ F ⋅ dl = Q ∫ E ⋅ dl = Q(VA − VB ) B A A . m 2 = Q E y . sile polja vrše rad koji se transformiše u kinetičku energiju čestice. kako se projekcije brzine odreñuju na osnovu: v x = dx / dt . z0 . y0 . z ) . početna brzina čestice r v0 ( x0 . y. v y = dy / dt .

Neka su vA i vB brzine čestice u krajnjim tačkama puta. Tada je priraštaj kinetičke energije na posmatranom putu: 1 2 1 2 WkB − WkA = mvB − mv A 2 2 i ovaj priraštaj energije mora biti jednak radu električnog polja: 1 2 2 m vB − vA = Q(VA − VB ) 2 Ako je početna brzina 0. a krajnja v. onda je: ( ) 1 2 mv = Q(VA − VB ) ⇒ 2 2Q (VA − VB ) v= m Brzina čestice zavisi samo od razlike potencijala početne i krajnje tačke. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful