Umberto Eco fukoovo klatno

A tada ugledah Klatno. Na kraju duge niti privrene za svod hora kugla je ispisivala svoje iroke lukove sa velianstvenom ravnomernou. Znao sam a svako bi to morao da primeti, oaran tim tihim umom daje period njihanja uslovljen odnosom izmeu kvadrat-nog korena duine niti i onog broja koji, besmisleno za sublunarne umove, boanskim promislom na pravi nain vezuje oblik i prenik svih moguih krugova tako daje vreme njihanja kugle od jednog do drugog pola bilo rezultat tajnovite zavere meu najbezvremenijim od svih inilaca: jedinstva take o kojoj visi Klatno, dvostrukosti nje-gove apstraktne dimenzije, trostruke prirode broja , tajnog etvo-rougla korena, savrenosti kruga. I jo sam znao daje u osnovi vertikale koja prolazi kroz centar Klatna, a preko poziva cilindru sakrivenom u srcu kugle, jedan ma-gnetni ureaj obezbeivao stalnost pokreta; naprava sposobna da prevlada otpor materije, ali nije se suprotstavljala zakonu Klatna, ak mu je dozvoljavala da se razotkrije, jer u praznom prostoru bilo kakva materijalna taka koja ima teinu, obeena o nerastegljivu nit bez teine, ne trpei nikakav otpor vazduha, a bez trenja o centar klatna, ujednaeno bi se njihala kroz itavu venost. Bledi odsjaji odbijali su se od bakarne kugle ba kao da su je udarali poslednji zraci sunca prodirui kroz prozor. Kada bi, kao ne-kada, svojim vrhom dodirnula sloj vlanog peska na podu hora, ispi-sala bi pri svakoj oscilaciji laganu brazdu, koja bi se infinitezi-malno menjajui pravac svakog trenutka postepeno irila u oblik procepa, rupe, doputajui da se nasluti jedna zraea simetrija, kao skelet neke mandale, nevidljiva struktura petokrake, zvezde, mi-stine rue.TSTe, ak pre jedna mrea tragova zapisana na pro-stranstvu pustinje, koju su ostavili beskrajni lutajui karavani. Isto-rija laganih, hiljadugodinjih seoba; moda su se tako selili Atlantidi jani prakontinenta Mu u svom upornom i nezajaljivom skitanju od Tasmanije do Grenlandije, od Jarca do Raka, od Ostrva Princa Kd varda do Svalbarda. Vrh je ponavljao, iznova kazivao, u veoma krat. om vrotnenu, Sta su svo radili od jodnog do drugog ledenoj: dobu, u 9I moda i posle toga, sada ve glasnici Gospodara moda je na putu i/.modu Samoe i Zemlje, vrh u taki ravnotee doticao Agartu, Srodifite Sveta. Nasluivao sam da jedan zajedniki plan odreuje Avtilon, hiperboreju, sa junom pustinjom koja uva tajnu Ajers Ro-kn. U tom trenutku, u etiri sata popodne 23. juna, Klatno je smninjivalo brzinu pribliavajui se jednoj od krajnjih taaka ravni oscilacije, da bi zatim opet nehajno padalo prema centru, zadobilo brzinu na polovini puta, nepogreivo sekui po tajnom kvadratu sila iju je sudbinu oznaavalo. Da sam ostao due, ne oseajui kako vreme prolazi, zagledan u tu ptiiju glavicu, taj vrak koplja, taj izvrnuti lem koji je ispisivao sopslvene dijagonale u praznini, jedva dodirujui suprotne take svoje astigmatizovane krunice, postao bih rtva jedne

pripovedake iluziji! jer bi me Klatno uverilo u to daje ravan oscilacije napravila pun krug vrativi se na poetnu taku za trideset dva asa, opisujui jodnu spljotenu elipsu koja se okretala oko svog centra jednakom ugaonom brzinom, srazmerno sinusu lune irine. A kako bi se okre-tala ako bi centar klatna bio na vrhu kupole Solomonovog Hrama? Moda su Vitezovi i tamo ve pokuali. Moda se proraun, krajnji smisao, ne bi izmenio. Moda je manastirska crkva Sen-Marten-de San bila pravi Hram. U svakom sluaju eksperiment bi bio sav-ren samo na Polu, jedinom mestu na kome centar Klatna lei na pro-duetku ose oko koje se okree Zemlja, i gde bi Klatno ispunilo svoj ciklus prividno za dvadeset etiri asa. Ali to nije bilo odstupanje od Zakona, koje je uostalom Zakon i predviao, niti pak naruavanje zlatnog merila a to bi udo inilo manje dostojnim divljenja. Bio sam svestan da se Zemlja okree, i ja sa njom, i Sen-Marten-de-an i ceo Pariz sa mnom i zajedno smo se vrteli ispod Klatna koje u stvarnosti nikada nije promenilo svoju ra-van oscilovanja, jer tamo, gore, odakle je ono visilo, na beskona-nom, idealnom produetku niti, u vis prema najudaljenijim glaksi-jama nalazila se, u venosti nepokretna, vrsta Taka. Zemlja se okretala, ali mesto gde je nit bila ukotvljena, bilo je jedina nepokretna taka univerzuma. I tako, dakle, moj pogled nije bio okrenut toliko zemlji, ve tamo gore, gde se proslavljala tajna apsolutne nepominosti. Klatno t:ii ji! govorilo da ak usled sveopteg kretanja globusa, sunevog si-sloiiiii, crnih rupa i svekolike dece velike kosmike emanacije, od pr-vih oiiiiii do najlepravije materije, jedna jedina taka je ostajala lofciSto, kuite, idealna kuka, i putala univerzum da se kree okose-!)(!, A ja sam sada uestvovao u tom vrhunskom iskustvu, ja koji sam no ipak kntl.no sasvim i sa svinu;, ali mogao sam da vidim Ono, Nepo-mino, Tvriivu, Sigurnost, svetlosl. izmaglice koja nije telo, nema nbllk tuinu koliinu ili kakvou, i no vidi, ne uje, niti se uputa u imtiimjn, ulju na nokoin mostu, u nokom vremenu ili nekom pro utoru, nlj riuAit, iMloligmicJju, /.nini'.io, miftljonjo, broj, poredak, 10 'U>: mera, supstanca, venost, nije ni tama ni svetlost, nije la i nije isti-na. Tre me jedan razgovor, pedantan i hladan, izmeu jednog momka sa naoarima ijedne devojke, koja ih, naalost, nije imala. To je Fukoovo klatno, rekao je on. Prvi eksperiment u po-drumu 1851., potom u Opservatoriji, a zatim pod kupolom Panteona, sa niti dugom ezdesetsedam metara i kuglom od dvadeset osam ki-lograma. Najzad od 1855., evojeovde u manjem formatu kako visi iz one rupe gde se ukrtaju rebra svoda. I ta radi, klati se i samo to? Pokazuje nam rotaciju zemlje. Budui da taka oslonca ostaje nepomina... A zato ostaje nepomina? Zato jer taka... kako da kaem... u svojoj centralnoj taki, pazi dobro, svaka taka koja bi stajala,tano u sred taaka koje vidi, dobro, ona taka geometrijska taka ti je ne vidi, nema dimen-zije, a ono to nema dimenzije ne moe da se kree ni levo ni desno, ni dole ni gore. Dakle ne rotira. Razume? Ako taka nema dimenzije ne moe ak ni oko sebe same da se okree. tavie ni ne poseduje sebe samu... ak ni ako se zemlja okree?

Zemlja se okree ali taka ne. Ako ti se svia, tako je, ako ne tvoj problem. U redu? Ma njena stvar. alosno. Nad glavom je imala jedino stabilno mesto u kos-mosu, jedini spas od prokletstva j3ajata_rei, a smatrala je daje to Njena stvar, a ne njezina. A zatim, odmah zatim par se udaljio on, obrazovan na nekom priruniku koji mu je unitio sposobnost da se zaudi, ona inertna, neosetljiva za podrhtavanje beskonanosti, oboje ni ne primetivi u sopstvenom seanju ovaj straan susret prvi i poslednji sa Jednim Ensofom, Neizrecivim. Kako ne pasti na kolena pred samim oltarom izvesnog? Posmatrao sam sa potovanjem i strahom. U tom trenutku bio sam ubeen da je Jakopo Belbo bio u pravu. Kada mi je priao o Klatnu pripisivao sam njegove emocije estetikom buncanju, tom raku koji se bezoblian, polako nazirao u njegovoj dui, preobraava-jui korak po korak, i da on to nije primeivao, njegovu igru u stvar-nosti. Ali ako je bio u pravu to se tie Klatna, moda je i sve ostalo bilo istina, Plan, Univerzalna Zavera i moda je bilo dobro to sam doao tamo, pred sam letnji solsticijum. Jakopo Belbo nije bio lud, jednostavno je u igri, pomou Igre otkrio istinu. A meutim, doivljaj udesnog ne moe da potraje due a da se razum ne pomuti. Pokuao sam tada da odvojim pogled, idui za krivuljom koja je poev od kapitela polukruno poredanih stubova, klizila mreom svoda sve do temenog kamena, ponavljajui tajnu gotskog luka, koji no dtv.i i.' stvari na odsustvu, uzvienog li licemerja statike, i uverava 11Klubove; da guraju na gore rebra svoda, a ov pak potiskivana od te-monog kamena, da privruju stubove za zemlju, a sam luk ostajui, modulim, sve i nita, posledica i uzrok u isto vreme. Ali bilo mije jasno da zanemariti Klatno, koje se sa svoda klatilo i diviti se svodu, jtt isto Sto i ne piti od izvorske vode, a opijati se izvorom. Hor crkve Sen-Marten-de-an postojao je samo zato da bi, na tnmelju Zakona, postojalo Klatno, a ono je postojalo zato stoje posto-jalo i ovo drugo. Ne bei se od beskonanosti, rekoh sebi, beei ka drugoj beskonanosti, ne bei se od otkrivanja beskonanog, zavara-vaj ui se mogunou susreta sa neim to se razlikuje.r Jo uvek ne mogu da odvojim oi od temenog kamena luka krenuh natrake, korak po korak jer za kratko vreme od kako sam usno, nauio sam napamet put, i velike metalne kornjae koje su pro-micale pored mene bile su dovoljno uoljive da svoje prisustvo naz-nai! krajiku moga oka. Odmicao sam du naosa prema ulaznim vratima i opet, nadamnom su se nadnosile one pretee praistorijske ptico od ovetalog platna i ice, oni zloudni vilinski konjici, koje je nuka sakrivena volja postavila da vise sa tavanice glavnog broda. Doivljavao sam ih kao metafore mudrosti, mnogo znaajnijih i aluzivnijih nego to se pouni natpis pretvarao da eli da budu. Let me-zozojskih insekata i reptila, alegorija dugih seoba koje je Klatno rezi-miralo na zemlji, arhonti, perverzne emanacije, evo sputali su se prama meni, sa svojim dugim kljunovima arheopteriksa, Bregeov avion, Blerioov, Enoov i Difoov helikopter. To je u stvari ulaz u pariki* Muzej nauke i tehnike, poto se proe predvorje iz osamnaestog veka, zakoraujui u staru mana-stirsku crkvu, ukljuenu u kasniji kompleks, onako kako je nekad bila u sastavu prvobitnog manastirskog konaka. Ulazi se i prolazi zaslepljen ovom zaverom koja spaja vii univerzum nebeskih iljatih lukova i htonski svet deraa mineralnih ulja. Po podu se prostire jodna povorka automobilskih vozila, bicikala i parnih kola, odozgo prote avioni pionira, u nekim sluajevima jo eli, iako sljuteni vre-monnm, a svi zajedno pojavljuju se u dvostrukoj svetlosti, delom

pri-rodnoj a delom elektrinoj, kao pokriveni nekom patinom , nekim starim lakom za violine; ponekad ostaju skeleti, karoserije, razglobl-jono klipnjae i poluge koje prete neizrecivim torturama, okovan si kao to vidi za te ludnike krevete gde neto moe da se pokrene i za-rijo U se u meso sve dok ne prizna. A iza niza ovih starih pokretnih objekata, sada ve nepokret-nih, zaralo due, puki znakovi jednog tehnolokog ponosa koji eli da ih izloi potovanju posetilaca, nadziran sa leva jednom statuom Slobodo, skraooni modol one koju je Bartoldi projektovao za neki . (buni svol,, u sa dosne jodnom statuom I'askala, otvara se hor u kome ONoilaoljo Klatna krunio kornar nokog bolesnog entomologa kl-Jnfil.u, vilicu, lanci, pipci, krilca, noico grobye mehanikih leeva Titkniln NiiiilnmiliiM tlninliilAkn ZnimUku Uknln koje bi svi, u isto vreme, mogli da se stave u rad magneti, mono-fazni transformatori, turbine, blokovi ispravljaa, parne maine, di-namo i u dnu, iza Klatna, u zasvoenom hodniku, asirski idoli, hal-rdljski, kartaginski, veliki Baali sa nekada uarenim trbuhom, Nirn-berke device, sa svojim ogoljenim srcem od eksera, oni to su nekad bili avionski motori neopisiva povorka privienja koja metaniu pred Klatnom, kao da su deca Razuma i Svetlosti osuena da zauvek uvaju sam simbol Tradicije i Znanja. A dokoni turisti, koji plaaju svojih devet franaka na kasi i ne-deljom ulaze besplatno, mogu li, dakle, da pomisle da su stara go-spoda iz devetnaestog veka sa bradom poutelom od nikotina, zgu-vanom i umaenom kragnom, crnom leptirkom, redengotom koji zaudara na burmut, prstiju potamnelih od kiseline, pameti prokisle od akademske zavisti, petparake karikature koje bijedna drugu na-zivale er metr, te predmete postavile ispod onih lukova iz isto iz-lagakih pobuda, kako bi zadovoljili burujske poreske obveznike i radikale, da bi slavili sudbine izuzetnih i naprednih? Ne, na Sen-Marten-de-an je bio zamiljen prvo kao stareinstvo, a potom kao revolucionarni muzej, kao zbirka posebnih tajnih znanja i ti avioni, te samohodne" maine, ti elektromagnetni skeleti stajali su tamo kako bi zapodeli razgovor iji mi obrazac jo uvek izmie. Da lije trebalo da verujem, kako mije katalog licemerno govo-rio, da su taj divni poduhvat smislila gospoda iz Konventa kako bi masama uinila dostupnim jedno svetilite svekolike nauke i teh-nike, kada je bilo tako oito da je projekat isti, upotrebljene reci iste one kojim je Frensis Bejkon opisivao kuu Solomonovu njegove Nove Atlantide? Je li mogue da sam samo ja ja, Jakopo Belbo i Diotalevi da smo samo mi naslutili istinu? Te veeri sam, moda, saznao odgo-vor. Trebalo je da mi uspe da ostanem u muzeju posle zatvaranja, da saekam pono. Odakle e Oni da uu nisam znao podozrevao sam da bi preko mree parike kanalizacije neki kanal mogao da povee jednu taku muzeja sa kakvom takom u gradu, moda blizu Por St Deni ali sam znao sigurno da, ako izaem, sa te strane nikada ne bih mogao ponovo da uem. Pa sam dakle morao da se sakrijem, i ostanem unutra. Pokuao sam da se otrgnem aroliji samog prostora i da na brod gledam hladnim oima. Sada nisam vie traio neko otkrovenje, hteo sam da dobijem informaciju. Predpostavljaosamdabiudrugim dvoranama bilo teko nai gde bih mogao da izbegnem kontroli u-vara (to je njihov posao, u trenutku zatvaranja da proetaju dvora-nama,

pazei da se neki lopov gde ne pritaji), ali ovde u naosu pretr-panom vozilima, ima li boljeg mesta da se smesti putnik namernik? Sakriti se, iv, u nekom mrtvom vozilu. I previe smo igara igrali a da ne bih zaigrao jo i ovu. Hajde, junaki, rekoh sebi, ne pomiljaj vie im Znanjo: potrai pomo Nauke. 13Imamo raznovrsne i zanimljive Satne Mehanizme, i druge sprave koje koriste Prenosne Mehanizme... A po-sedujemo ak i Kue za ulna Obmanjivanja, gde sa uspe-hom obavljamo svaku vrstu Manipulacije, Tobonjih Pri-vianja, Obmana i Varki... E to su ti, sinko moj, bogatstva Kue Solomonove. (Fransis Bejkn, Nova Atlantida, ed. Roli, London, 1627, str. 41-42) Tada sam povratio samokontrolu i obuzdao matu. Morao sam da igram sa ironijom, kao to sam do pre neki dan i igrao, kako me to i samog ne bi obuzelo. Zatekao sam se u svojevrsnom muzeju i morao sam da se pokaem mudar i pametan kao pravi ljubimac Mne-mosininih keri. Pogledao sam sa samopouzdanjem avione iznad sebe: mogao bih sada da se uspentram do kabine nekog dvokrilca i saekam no kao da zaista preleem La Man, radujui se unapred Legiji asti. I rnena samih automobila na tlu zvuala su mi nekako nano i nostal-gino... Ispano Suisa 1932, privlaan i lep, nema ta. Ispadao je iz igre budui daje bio preblizu blagajne, ali bih moda i zavarao slu-benika da sam se pojavio u pumpericama, i napravio mesto kakvoj dami u krem kostimu, i labudovog vrata zaogrnutog dugim alom, sa eirom u obliku zvonca povrh muke frizure. Sitroen C 64 iz 1931 bio je dat samo u preseku, stoje dobar ogledni primerak ali alosno kao sklonite. Da i ne govorimo o ogromnim parnim kolima Kinjoa, iji je glavni deo predstavljao jedan kotao ili lonac, ko e ga ye znati. Vredelo je osvrnuti se i na desnu stranu, gde su stajali du zida oni veliki tokovi velosipeda poput puzavice u maju, pljosnate cevi dresina, sve tamo do romobila, to su budili seanje na gospodu sa cilin-drima koja su se razmilela po Bulonjskoj umi, jezdei u progres. Na suprotnoj strani od velosipeda, solidne karoserije jedna do druge, sklonita kao stvorena za sladokusce. Moda i nije bio najs-renije reenje Panhard Dinavija iz 1945, premalo bi sakrio a bio opet tesan usred svoje mekaste aerodinamike, no dolazio bi u obzir onaj duboki Peo 1909, spoljamansarda a iznutra itava spavaa so-ba. Poto jednom budem uao i utonuo u one kone naslone, niko nee vie ni da posumnja na mene. Ali nimalo nije bilo jednostavno uspeti se do njega, ba ispred posadio se jedan od uvara, na jednu klupu, biciklima okrenuvilea. A da se recimo popnem na papuicu, uz neznatnu smetnju kaputa sa krznenim okovratnikom, dok mi on, u pravim dokolonicama, drei kapu sa iritom urui, usluno otvara vrata... /a tronutak sam pikirao na Obeisan, iz 1873, prvo francusko motorno vozilo, predvidimo za clvanaost osoba. Ako je Peo predojudUM npai I iiinn, ovo ju biln flltuvu palal.a. Ali nije dolazila u obzir ni pomisao da je mogue prii a da se izbegne pozornost sviju prisutnih. Koliko je teko da se sakrije kada su sama sklonita izlo-beni eksponati. Ponovo sam proao dvoranom: kip Slobode se uzdizao, kao lua.makrokozma, a na jednoj podlozi visokoj skoro dva metra i za-miljenoj poput pramca iljastog brodskog kljuna. U samoj unutra-njosti se skrivala nekakva straara, odakle se kroz okno na pramcu gledalo pravo na dioramu njujorkog zaliva. Izvrstan poloaj za os-matranje kada

se bude smrklo, budui da moe iz senke da se nad-gleda pevnica sa leve strane kao i brod sa desne strane, dok mi lea budu zaklonjena Gramovim velikim kamenim kipom, koji gleda na druge hodnike, jer je postavljen kao to je to obiaj u poprenim laama crkvi. No pri potpunom osvetljenju uvek je moglo jasno da se vidi ima li nekoga u straari, a svaki odgovoran uvar bacio bi od-mah pogled ovamo im posetioci isprazne prostoriju, nebi li umirio sopstvenu savest. Nije mi preostalo mnogo vremena, zatvaraju u pola est. Pou-rio sa da jo jednom osmotrim hodnik. Nijedan od motora se nije po-kazivao kao zgodno sklonite. Ni velike brodske maine na desnoj strani, ostaci kakve Luzitanije koju su progutali talasi, ak ni ogromni Lenoarov plinski motor, sa svim svojim zupanicima. Pogo-tovo ne sada, kad je postajalo sve tamnije i dok je svetlost prodirala kroz siva stakla poput vodene stihije, iznova me je obuzimao strah na pomisao da se sakrijem meu ove zveri i ponovo naletim na njih u mraku, pri svetlu svoje baterijske lampe, kad iskrsnu iz tame kao posle nekog tekog zemljinog izdaha, sama utroba i kosti bez koe, dok odvratno krguu i putaju smrdljivu penu na usta. Na toj iz-lobi, koja mije postajala odvratna, a koju su inili genitaliji Dizela, vagine sa turbinom, anorganski grkljani koji su u svoje vreme blju-vali a moda e i u toku noi ponovo da bljuju plamene jezike, putali paru, pitali, ili bi pak nehajno zujali kao jelenci, pucketali kao cvrci, sred obdukcijskih prikazanja jedne isto apstraktne funk-cionalnosti, roboti spremni da mrve, reu, pomiu, lome, seku, ubr-zavaju, zapinju, eksplosivno gutaju, cilindrino tucaju, da se poput opakih lutki rastavljaju na delove, okreu volan kako sam mogao a da ne podlegnem iskuenju? Nije bilo druge nego da beim, da beim, sve je to bila ludost, upadao sam u igru zbog koje je Jakopo Belbo siao s uma, i to ja, o-vek nevernik... Ne znam da li sam neko vede uradio dobro to sam ostao. tTvakom sluaju znao bih tada samo poetak ali ne i kraj prie. Ili pak ne bih bio ovde gde sam sada, usamljen na tom breuljku dok daleko u dolini laju psi, pitajui se da lije to stvarno bio kraj ili kraj tek predstoji. Odluio sam da nastavim. Izaao sam iz crkve skrenuvi na lovo porod *(;ramovoj; kipa i naao se u jodnoj galeriji. Naao sam se " /iiii(il) TiHilil (liniTi (IHX(! l!)OI)ln!lj;iiski ulukl.ro inJtonjor; pronalaza prve indu 'ill'ijukr ilimilllii mulini1 nn jrilllosMHTtHI Nlnijll ( IH(i!)). 15u odeljenju eljeznice i raznobojni modeli lokomotiva i vagona delo-vali su na mene kao igrake za smirenje, kakav dobar komad Bengo-dija, nekog Madurodama, jedne Italije u Minijaturi... Ve sam se na-vikavao na neprekidnu promenu oseanja, iz strepnje u poverenje i obratno, iz straha u razoarenje (nije li to i poetak bolesti?) i rekao sam sebi da su me privienja u crkvi uzbudila jer sam tamo dolazio oniadijan Belbovim stranicima, koje sam uspeo da odgonetnem tek posle silnih zabluda i domiljanja nad zagonetkama, za koje sam znao da su isto plod mate. Naao sam se u jednom muzeju tehnike, govorio sam sebi, ti si u muzeju tehnike, na estitom mestu, premda ih: previe otroumnom, no svakako u carstvu b.ezopasnih mrtvaca, zna kakvi su ve muzeji, nikada nikoga nije prodrala okonda androgino udovite, Meduza posebno za estete i utoliko pre te nee prodrati Vatova maina, koja bi mogla da uplai samo*osijanske i neogotike aristokrate, i stoga izgleda tako patetino kompro-misna, izmeu funkcionalnosti i korintske otmenosti, poluge i kapi-lela, kotla i stuba, toka i tambura. Iako daleko, Jakopo Belbo je po-kuavao da me uvue u zamku halucinacije koje su ga razorile samo-ga. Treba se, govorio sam sebi, drati kao ovek od nauke. Da moda vulkanolog ne mora da gori kao Empedokle? Zar je Frejzer beao pred hajkom u umi

Nemija? Hajde, ti si Sem Spejd, jel'se slae? Mo-ra samo da eprka po podzemlju, po sili svog zanata. enica koja te j(! apila, mora da umre pre kraja, i po mogunosti od tvoje ruke. Mirni pozdravljam te, bilo je sjajno, ali si ti bila robot bez due i srca. No ba nekako iza galerije prevoznih sredstava dolazi Lavoa-zijoova dvorana, koja gleda pravo na veliko stepenite to vodi na vie spratove? Ova igra kutijama sa strane, taj u neku ruku alhemijski oltar u sredini, ta liturgija civilizovane osamnaestovekovne makumbe, nisu predstavljali sluajni raspored, ve smiljenu i simvoliku varku. Na prvom mestu, to obilje ogledala. Ako se nae neko ogle-dalo, to je, znaj, stupanj oveka, tvoja potreba da se vidi. A tu se ne vidi. Ti traga, traga za svojim poloajem u prostoru gde bi ti ogle-dalo kazalo ti si tu, i to si ti, i silno trpi i mui se, jer te Lavoazi-joova ogledala, bilo da su konkavna ili konveksna, obmanu, izvrgnu ruglu: pone da uzmie, promeni mesto, i ve si izgubio. Taje ka-! optrika scena i zamiljena kako bi ti oduzela svaki identitet i ideju o sopslvonoj ulozi. Kao da ti kae: ti nisi Klatno, nema ni ulogu koju ima Klatno. I ne samo da nema ideju o sopstvenoj ulozi ve i o sa-mim predmetima koji se nalaze izmeu tebe i nekog drugog ogledala. Svakako, fizika o znali da ti odgovori kako i zato se to dogaa: po-sl.iivi konkavno ogledalo kako bi sakupilo zrake koji dolaze od pred-nnit.il u ovom sluaju to je sud za destilovanje na bakrenom loncu OnIjmii (u hIvmi'I OJIhIh, l''iii|;ulov sin) li^'ctulurtii );olski bard i ratnik, iveo, po le Munill, u 111 vuku. Kinjili (1 7I>2) koji ju objnvio Mokl'orson, u 6 knjiga, pripisivanju i; n|mkl pimnlk; iitii|iini/,iun podi'i)^iiviin,|u i proturimo divljiniji' ovoj poeziji. Ul (1111111 1 i ogledalo e da odraava upadne zrake tako da ti ne vidi jasno obrise predmeta u ogledalu, ve da ga nasluuje kao nepostojanu, sablasnu, izokrenutu sliku u . azduhu, izvan ogledala. Prirodno, bie sasvim dovoljno da se malo pomeri pa da prestane to dejstvo. Ali sam se potom odjednom video izokrenut naglavake, u sas-vim drugom ogledalu. Nepodnoljivo. ta je to hteo da kae Lavoazije, na stasu nas upuivali ovi reiseri sa kole? Preko *Alhazena, jo od arapskog srednjeg veka, upoznati smo sa svim arolijama pomou ogledala. Da lije zavrei-valo ba sav taj trud sastavljanje poznate Enciklopedije, ustolienje Veka Prosveenosti, podsticanje Revolucije, ako je pravi cilj bio da se potvrdi kako je sasvim dovoljno saviti povrinu ogledala pa da se jurne u nestvarno? Zar nije varka i ono to vidi u obinom ogledalu, taj drugi to te posmatra osuen da se svako jutro iznova brije levom rukom? Da li se isplatilo da ti kau samo to, u ovoj dvorani, ili ti pak nisu rekli kako bi te nagnali da sasvim drugaije razmotri sve ostalo, te vitrinice, napokon te instrumente koji kobajagi veliaju prapoetke prosvetiteljske fizike i hernije? Kona maska radi zatite pri pravljenju krea. No je li zaista ba tako? Da lije stvarno isti onaj gospodin koji je baratao sveama ispod staklenog zvona sebi navlaio mletaku ma^sku tako daje liio upravo na kanalizarijskog pacova, i navlaio svu tu odedu vanzemaljaca osvajaa, samo da ne nadrai oi? Ah, koliko ste osetljivi, doktore Lavoazije. Ako si ba eleo da proui kinetiku teoriju gasa, otkuda tolika upornost pri rekonstruisanju eolipile, siska na jednoj kugli koja se, postoje zagrejana, obre bljujui

paru, kada se zna da je prvu *eolipilu napravio jo Heron, u vreme Gnose, a da bi opremio kipove koji govore i druge udesne naprave -egipatskog svetenstva? A staje bila spravica za prouavanje fermentacije trulenja, te 1781, moda ugodna aluzija na kunu Demijurgovu pastorad? Niz staklenih cevi koje iz materice to pravi klobuke vode od okruglih po-suda i epruveta, a pridravaju ih tipaljkice, i konano do dveju boica, a nekakvu esenciju pretau iz jedne u drugu putem izuvijanih cevica i sipaju u prazno... Fermentacja trulenja? Balneum Mariae, sublimacija ive, mvsterium conjuetionis, proizvodnja Eliksira! A naprava za izuavanje fermentacije (ponovo) vina? Moda je l.o bio splet lukova od kristalnog stakla koji se kretao od cevi do cevi od kojih je svaka poinjala u jednom i zavravala u drugom kazanu za destilaciju? A onilornjoni, i siuna klepsidra, i mali elektroskop, i soiva, i laboratorijski noi koji lii na slova klinastog pisma, lopa-tica sa polugom za izluivanje, seivo od stakla, loni od tri santime* Alliu/rn (oko i)65 1039) anipski naunik; uven po svom delu iz optike (prim.priiv.) " NmnIov knjijju Musi ino Finiju, i/(lulu 1985 u Brofil i Milanu; injenicama dokazuje u i uli 't i jiilmi !ila|>,iislanji! Ansi |ii n riiftiuui (do 1789) imliprosvotiteljsku istorija 17tra debelog vatrostalnog materijala za proizvodnju homunkulusa po mori gnoma, beskrajno mala materica za najsitnija kloniranja, kutije od mahagonija prepune belih paketia, nalik na prakove seoskog upotekara, uvijenih u pergamente iarane nerazumljivim pismom, sa uzorcima minerala (tako tu kae), a u stvari sa delovima Vasili-skove Platanice, relikvijarima sa koicom glavia Hermesa Trisme-gistosa, pa i dugi vitki eki tapetara da se njime otkuca poetak jed-nog izuzetno kratkog sudnjeg dana, skoro licitacije kvintesencijama u Malom Narodu Elfa iz Avalona, pa neizrecivo mali aparat za ana-lize sagorevanja ulja, staklena zrnca rasporeena kao listii deteline sa etiri lista, jo ovih detelina povezanih izmeu sebe zlatnim cevi-cama, i deteline povezane drugim kristalnim cevicama, a ove pak sa bakarnim valjkom, a potom od vrha do dna sa sledeim valjkom od zlata i stakla, novim cevicama, pod nagibom, viseim crevulj-cima, testisima, ljezdama, gukama, krestama... Da nije to sluajno moderna hernija? Zar je trebalo da zbog toga bude gilotiniran autor, kada se ionako nita ne stvara i nita ne razara? Ili su ga ubili kako ne bi progovorio o onom to je pravei se lud otkrivao, poput Njutna koji je toliko toga obuhvatio u delu a ipak je neprekidno lupao glavu Kabalom i kvalitativnim esencijama? Lavoazijeova dvorana u koli predstavlja jedan gotovo ispo-vedni prostor, poruku u iframa, saeti pregled ele kole, izrugi-vanje oholosti koju pokazuje moderni razum u silovitosti svoje misli, priaptavanje nekih drugih (svetih) tajni. Jakopo Belbo je potpuno bio u pravu, *Razum nije bio u pravu. urio sam se, jer je otkucavalo vreme. Predamnom je bio taj metar, pa taj kilogram teine, i poznate mere, tobonji garanti garan-cije. Od Aljea sam saznao da se tajna Piramida razotkriva na taj nain to se obraunavanje ne vri u metrima, ve u davno napute-nim arinima. Tu su sprave za aritmetiku, kvantitativno na prvi po-gled trijumfuje, a u sutini se zastupaju u brojevima skriveni kvali-teti, povratak na izvore Notarikona meu rabinima rasutim po ev-ropskim stepama. Astronomija, asovnici, roboti, teko meni zbog zadravanja meu tim sveim otkriima. Polako sam prodirao u samo sr tajne poruke koja je imala izraz racionalistikog Teatra, a vrlo brzo, biu u mogunosti da istraujem kasnije, u vremenu iz-meu zatvaranja i ponoi, predmete koji

su pri kosoj svetlosti zalaska sunca zadobijali svoje prave crte, likova, a ne obinih sprava. Nastavio sam dalje obilazei dvorane posveene zanatima, energetici, elektrifikaciji, jer u svakom sluaju ne bih mogao da se sakrijem u lim vitrinama. Postepeno ve kako sam otkrivao, naslui-vao smisao sve);a to je sledilo u hodu obuzela me je strepnja kako neu imat.i dovoljno vremena da pronaem zaklon i tako prisustvu-jiMii prnvom olkrovonju noi, objavi skrivenih namerakoje stoje iza Hvup.ii Stojii izloimo u ovim prostorima. Poeo sam ve da se kreem klio iidko ko);u progonu i eusovnik i nozujuljivo brojke. Zemlja se okrntulii iimiiiiiiljlvo, un Nfi priblifciivna, joft mulo pa e ine i ulovili. Sve tako dok nisam stigao, poto sam proao galeriju sa elek-trinim ureajima, u neveliku dvoranu sa staklarijom. Kakva se to izokrenuta logika nametnula ovde pa da se posle svih najusavreni-jih i najskupljih naprava modernog duha ipak zatekne jedna zona na-menjena iskljuivo delatnostima koje su ve pre par hiljada godina poznavali stari feniani? Meovita dvorana bila je takva, da su se u njoj smenjivali keramika, majolika, fajans, murano, kineski porce-lani i androgine vaze iz Lalika, a u samom dnu, jedan ogroman koveg, i u njemu u prirodnoj veliini i sve tri dimenzije, lav koji ubija zmiju. Prividan razlog to se tu nalazi bio je u injenici daje kombina-cija u potpunosti izraena od punog stakla, ali simvolika ovog raz-loga mora daje bila na sasvim drugoj strani..". Nastoja sam da se prisetim gde sam ve tu sliku video. Onda sam se setio. Demijurg, taj odvratni plod Premudrosti, prvi meu arhontima, Ildabaot, onaj kome je poveren svet u svom izvornom ne-dostatku, imao je oblik zmije i lava, a oi su mu plamtee svetlele. Mogue daje ela kola predstavljala nekakvu sliku sramnog pro-cesa tokom koga je, iz svog izobilja prvobitnog naela, otpalo Klatno, a iz sjaja Plerome, eon po eon, preostao Ogdoad kome je eto zapalo carstvo nad vaseljenom, u kojoj se Zlo zacarilo. No onda su mi i ta zmija i taj lav upravo ukazivali daje moje inicijacijsko putovanje o suprotnom ni pomena ve bilo zavreno, jo malo i ugledau po-novo svet, ne kakav bi tebalo da bude, ve kakav jeste. I zaista, primetio sam u desnom uglu, na suprotnoj strani od prozora, kabinu Periskopa. Uao sam. Zatekao sam se pred jednim staklom, u vidu komandnog mosta, na kome su se redale slike sa ne-kakvog filma, u vrlo neotrom stanju, ukratko grad u preseku. Po tom sam zapazio da se slika projektuje sa drugog ekrana, postavlje-nog upravo iznad moje glave, i daje tu izvrnuta, a taj drugi ekran da i nije do okular nekakvog primitivnog periskopa, nainjenog od da tako kaem dveju poveih konzervi koje su* uljebljene pod tupim uglom, gde se dua konzerva kao cev protezala izvan kabine, nad glavom i iza mojih lea, dosegnuvi do gornjeg prostora preko koga je, nesporno samim spletom soiva iznutra ime se dobijao irok vidni ugao, primale slike iz spoljnog sveta. Izraunavi koliki sam put pri penjanju preao, shvatio sam da mi periskop omoguuje da gledam u spoljni svet kao da ga posmatram preko vitraa gore na ap-sidi Sen Martena kao da bacam dok visim o Klatnu, poslednji po-gled obeenog. Sada mi se enica ve adaptirala za tu sliku koja nije bila ba previe jasna: mogao sam tako da vidim ulicu Vokanson, na koju je gledala pevnica, i ulicu Konte, kojaje predstavljala zamiljeni produetak naosa. Ulica Konte pak izbijala je na ulicu Mongolfije lovo i ulicu Tirbigo desno, na svakom uglu po jedan bar, L-Vik-End i I .ti Hotond, a ispred je bila jedna fasada na kojoj se isticao natpis i koji Hum mukom odnonetao, LES CRKATIONSJACSAM. Periskop. Uopte n*i nijo podni/.iiinevilo da treba da se inilnzi

u dvorani sa staklarijom iiiiiitHto ii onoj su optikim spravama, a svi; je to ope^U^t^Valo na /& * ,19vanost da se prodor spoljni svet odigra na tom mestu i u okviru tak-vo|', nastojanja, no sam razlog za takav izbor nije mi bio jasan. Ot-kuda tu ova loa, olienje pozitivizma i ilvernovskog duha, upravo pored lava i zmije, koji nas vuku ka prostorima naglaene sinvolike? U svakom sluaju, budem li imao snage i odlunosti da se tu zadrim jo kojih desetak minuta, moda me uvar nee ni opaziti. Za izvesno vreme koje mi je izgledalo predugako prihvatio sam ulogu podmorniara. Oslukivao sam korake zakasnelih poseti-laca, kao i bat koraka po nekoga od zadnjih uvara. Doao sam u iskuenje da se uurim ispod komandnog mosta, nebih li lake izbegao neki sluajni rasejani pogled, ali sam se obuzdao, jer zadra-vajui uspravni poloaj, ukoliko bi me otkrili, uvek bih mogao da se izdajem za posetioca koji se zaneo i ostao da se nadivi tom udu. Malo zatim svetla su se pogasila i dvorana se zatekla obavi-jena polutamom, u kabini nije bilo vie toliko mrano, usled neznat-nog osvetljenja sa ekrana za koji mije pogled ostao i dalje prikovan budui da je za mene znaio poslednju vezu sa relanim svetom. Opreznost mije nalagala da se odrim uspravno, a ukoliko me bole noge, uei, barem jo dva sata. Vreme zatvaranja zeposetioce uopte se ne poklapa sa vremenom kada izlaze i slubenici. Uhvati me jeza pri pomisli na ienje: ata ako sada zaponu, pedalj po pe-dalj, da iste sve dvorane redom? Potom mi je pala ideja da e osoblje, budui da se ujutru muzej otvara dosta kasno , obaviti spre-manje pri dnevnoj svetlosti a nikako uvee. Mora daje tako i bilo, ba-rem u gornjim dvoranama, jer nisam uo vie bat niijih koraka. Samo jo amor iz daleka, poneki hladan zvuk, moda nastao pri zat-varanju vrata. Trebalo je istrajati. Preostae mi vremena da stignem u crkvu izmeu deset i jedanaest, moda neto kasnije, budui da e sama Gospoda da stignu tek oko ponoi. U tom je trenutku grupa mladih izlazila iz Rotonde. Neka je de-vojka prolazila ulicom Konte, u pravu ulice Mongolfije. Ova zona nije bila previe prometna, hou li izdrati da satima posmatram dosadni svet iza svojih lea? No ako je periskop ve tu, zar ne bi moglo da se desi da pone da mi alje poruke od kakvog skrivenog znaaja? Po-treba da mokrim postajala je sve jaa: najvanije je bilo na to ne mis-liti, bilo je isto pitanje nerava. ta ti sve ne dolazi u glavu kada si usamljen i pritajen u jed-nom periskopu. Mora biti da se tako oseaju i svi oni koji se sakriju u potpalublju kakavog broda u nameri da se isele u neku drugu zemlju. Krajnji cilj e u stvaribitikip Slobode, sa dioramomNjujorka. Mogao bi da me uhvati dreme, moda to ine bi bilo tako loe. Ne, mogao bih miviSn kasno da se probudim... Svakako bi najopasnije bilo kada te obuzme strepnja: kada tmtitlft lHii/.bti/nim da za koji t.nuuitak vrisne. Periskop, podmornica, nit (Inu piikljetena, moda li okolo vo plivaju velike tamne ribe iz HtritAttlli dubina, a uopto ili n<< vidift, zruift samo da ti ponestaje daVie puta sam duboko udahnuo. Najvanija je sabranost. Je-dino to ti nee otkazati u takvim trenutcima jeste praljina vrpca. Treba ponovo predoiti injenice, nabrojati ih, utvrditi njihove uz-roke i posledice. Dotle sam dogurao zbog toga i toga, a iz jednog sas-vim drugog razloga...

Preplavile su me jasne, sa svim detaljima i sreene uspomene. Uspomene iz tri poslednja dana iste mahnitosti, potom iz zadnjih dveju godina, pomeane sa uspomenama od pre etrdeset godina, onakvim kakve sam ih zatekao pri prodoru u elektronski Jakopa Bel-ba. Priseam se (i priseao sam se), ne bih li neredu naeg po-greno usmerenog stvaralatva podario nekakav smisao. Sad sam se zgrio u jednoj nepristupanoj taki svoga duha, kao i neko vee u pe-riskopu, samo da bih iz toga izluio priu. Kao u sluaju Klatna. Diotalevi mi je to kazao, prva sefira je Keter, Kruna, izvor, iskon kao praznina. Najpre je stvorio jednu taku, koja je postala Misao, gde je iscrtao sve likove... Bese ine bese, onaj koga je ime zarobilo i onaj koji je pobegao pred imenom, drugog imena nije imao od onoga Ko?, pu-stu elju da se odaziva na kakvo ime... Na samom poetku je iscrtao tragove u prostoru, iz najkrovitije mu je dubine buknuo tamni pla-men, poput bezbojne magle to bezoblije uobliuje, a jedva ona stade da se iri, u sreditu joj nastade izvor plamenova koji se izlie da bi osvetlili nie sefirote, sve do Carstva tamo dole. Moda je u tom simsumu, u toj samoi, u toj usamljenosti, go-vorio bi Diotalevi, ve lealo obeanje tjqquna, obeanje povratka. 21 ? In hane utilitatem clementes angeli saepe figuras, eha- racteres, formes et voces invenerunt proposueruntque nobis mortalitms et ignotas et stupendas nullius rei iuxta consuetum linguae usum significativas, sed per rationis nostrae summam adirationem in assiduam intelligibilium pervestigationem, deinde in illorum ipsorum veneratio-nem et amoram induetivas. (Johannes Reuchlin, De arte cabalistica, Hagenhau, 1517, III) Bilo je to pre dva dana. Tog etvrtka sam se izleavao u kre-vetu ne odluujui se da ustanem. Stigao sam prethodnog popodneva i telefonirao u izdavaku kuu. Diotalevi je jo bio u bolnici, i Gudrun je bila pesimista: sve je isto, to znai sve gore. Nisam se usuivao da mu odem u posetu. to se tie Belba, on nije bio u kancelariji. Gudrun mije kazala daje telefonirao rekavi da mora malo da se skloni iz porodinih raz-loga. Kakva sad porodica? udna je stvar bila u tome to je odneo word processor Abulafiu, kako gaje ve uveliko zvao sa tampaem. Gudrum mije kazala da se zatvorio u kuu da bi zavrio je-dan posao. emu toliki trud? Zar nije mogao da pie u kancelariji? Oseao sam se kao tikva bez korena. Lia i beba bi trebalo da se vrate tek idue nedelje. Prethodne veeri sam skoknuo do Pilade, ali nisam nikoga naao. Probudio me je telefon. Bio je to Belbo, izmenjenog, udaljenog glasa. Dakle? Odakle zovete? Kladio sam se uveliko da ste nestali u Libiji, u jedanaest... Ne alite se, Kazaubone, stvar je ozbiljna. U Parizu sam. U Parizu? Ali trebalo je da ja idem tamo! Ja sam taj koji treba ve jednom da poseti Konzervatorij um! Ne alite se, ponavljam. U govornici sam... ne, u jednom baru, ukratko, ne znam da li mogu due da razgovaram... Ako vam nestanu etoni nazovite na moj raun. Ja ovde i ekam. Nije stvar u etonima. U nevolji sam. Nastavio je da go-vori brzo, kako mi ne bi dao vremena da ga prekinem. Plan. Plan je istinit. Molim vas ne raspredajte ono to ve znamo. Trae me. Ali ko? Naprezao sam se i dalje da shvatim.

 Templari, za ime Boga, Kazaubone, znam da mi neete ve-rovati, ali je sve bilo istinito. Misle da ja imam mapu, pritegli su me, prisilili da doem u Pariz. U subotu u pono zahtevaju da doem u Konzervatorijum, subota razumete u noi Svetog Jovana... (iovorio je nesuvislo, i nisam uspevao da ga pratim. Neu tamo da idom, boim, Kazaubone, ovi e me ubiti. Morate da upozorite DeAnelisa ne, De Anelis je beskoristan nikakva policija, prekli-njem vas... ta onda? ta onda, ne znam, proitajte diskete, u Abulafiu, posled-i\jih dana stavio sam sve na njih, ak i ono to se desilo u zadnjih mesec dana. Vas nije bilo, nisam znao kome da priam, pisao sam tri dana i tri noi... Sluajte, idite u kancelariju, u fioci moga pisaeg stola na-lu/.i se jedna futrolica sa dva kljua. Onaj veliki ne odgovara, to je klju od kue na selu, ali mali je klju od stana u Milanu, idite tamo i proitajte sve, zatim vi odluite, ili emo ve da razgovaramo, Boe, ne znam ni sam ta da radim... Dobro, proitau. Ali posle kako u da vam uem u trag? Ne znam, ovde menjam hotel svake noi. Recimo da vi ura-dite sve danas i zatim da me ekate u mojoj kui sutra ujutru, po-kuau da vas ponovo pozovem, ako budem mogao. Boe moj, lozin-ka... uo sam buku, Belbov glas se pribliavao i udaljavao razlii-l.im intenzitetom, kao daje neko pokuavao da mu otme mikrofon. Belbo! ta se deava? Pronali su me, lozin... Odsean udarac, kao pucanj. Mora daje to bio mikrofon koji je pao i udario u zid, ili ujedan od onih stoia na kojima se nalazi tele-fon. Komeanje. Zatim klik mikrofona koji je vraen na m^sto. Si-gurno ne Belbovom rukom. Otiao sam odmah pod tu. Morao sam da se razbudim. Nisam shvatao ta se u stvari deavalo. Je li Plan bio istinit? Kakav apsurd, pa mi smo ga izmislili. Koje zarobio Belba? Drutvo Rue i Krsta, grof od San ermena, Ohrana*, Vitezovi Templa, Asasini? U ovom asu sve je izgledalo mogue, budui da je sve bilo neverovatno. Bilo je mogue da se Belbu zavrteo mozak, u poslednje vreme bio je tako na-pet, nisam shvatao da li zbog Lorence Pelegrini ili zato stoje bivao sve vie fasciniran tom svojom tvorevinom ili bolje, Plan je bio za-jedniki, moj, njegov, Diotalevijev, ali on je taj koji je izgleda bio naj-vie uhvaen, sada ve, van granica igre. Bespredmetno stvarati drugo hipoteze. Otiao sam u izdavaku kuu, Gudrun me je saekala kiselim pogledima zbog injenice daje sada sama morala da obavlja poslove, uleteo sam u kancelariju, naao futrolicu, kljueve, i odjurio u Belbov stan. . Miris zatvorenog prostora, ustajali ostaci, prepune pepeljare svuda, sudopera u kuhinji puna prljavih sudova, kanta za ubre pretrpana praznim konzervama. Na jednoj polici u radnoj sobi, tri prazno flae viskija, etvrta je imala alkohola jo za dva prsta. Bio je tu slan nekoga koje proveo poslednje dane ne izlazei, jedui usput, liiilii(":ki radei, kao zatrovan. Hile nii ukupno dve sobe, prepune hrpa knjiga u svakom uglu, iju su so police krivile pod Luinom. Odmah sam opazio initikn muku lu|im |)olli:\]ii (priinpinv) m stoi sa kompjuterom, tampa, kontejner za diskete. Na malo pro-stora koji nije bio zauzet policama nalazilo se neto slika, i tano is-pred stola jedna grafika iz

sedamnaestog veka, reprodukcija paljivo uramljena, alegorija koju prolog meseca m'sam primetio, kada sam svratio ovamo na pivo, pred sam odlazak na odmor. Na stolu, fotografija Lorence Pelegrini, sa posvetom ispisanom sitnim i pomalo infantilnim rukopisom. Videlo se samo lice, ali me je pogled, sam pogled, uznemiravao. Iz obzirnosti (ili iz ljubomore?) go-tovo instinktivnim pokretom obrnuo sam sliku ne proitavi posvetu. Bilo je i nekoliko plakata. Traio sam neto zanimljivo, ali tu su bile samo razne tabele, izdavaki predrauni. Usred tih dokumenata naoh ipak listing jednog/iZe* koji, sudei prema datumu, mora daje odtampan u prvim eksperimentima sa word processorom*. Doista se zvao Abu. Seao sam se trenutka kada se Abulafia prvi put po-javljuje u izdavakoj kui, gotovo infantilnog Belbovog oduevljenja, brundanja Gudrun, Diotalovijeve ironije. Abu je svakako bio privatni odgovor Belba njegovim klevet-nicima, golijardika* razonoda, jednog neofita, ali je mnogo govorio o kombinatornom zanosu kojim se Belbo srodio sa mainom. On koji je, uz svoj bledi osmejak,uvek tvrdio daje od trenutka kada je otkrio ' da ne moe da bude protagonista odluio da bude samo inteligentni posmatra nepotrebno je pisati ako ne postoje iskrene pobude, bolje pisati iznova knjige drugih, to radi jedan dobar redaktor u iz-davakoj kui on je u maini pronaao jednu vrstu halucinogena, bacio se na klizanje prstima po tastaturi kao daje varirao muziku na Petit Montagnard-u, starom kunom klaviru, van bojazni da e biti ocenjivan. Nije mislio da stvara: on, koliko terorisan spisima toliko i uasnut njima, znao je da to nije bilo stvaranje, ve isprobavanje elektronske efikasnosti, gimnastika veba. Ali, zaboravljajui sopstvena uobiajena privienja, nalazio je u toj igri formulu za upranjavanje adolescencije ba onakve kakva se vraa jednom pe-desetogodinjaku. U svakom sluaju, i na neki nain, njegov uroeni pesimizam, njegovo teko poravnanje rauna sa prolou, rastapali su se u razgovoru sa memorijom minerala, objektivnom, poslunom, bez odgovornosti, tranzistorizovanom, tako ljudski neljudskom da mu doputa da i ne primeuje svoju ve poslovinu ivotnu muku. filename: Abu 0 kako lepo jutro pred kraj novembra, u poetku bese re, pevaj mi otoginjo o Ahileju Peleja sinu o gospama kavaskup podatak koji ine tematsku celinu program zei unoenje i tampanje tekstil Koliurd putujui sveStenik, posnik, cmj'.ler (IV.jez), (prim. prev.) linu skupa podmukli koji inu tottuitsku oolinu 27perima, oruju ljubavima. Taka i sve se sreuje samo od se-be. Proba proba proba parakalo parakalo, pravim progra-mom slae ak i anagrame, ako si napisao itav roman o jednom junjakom heroju po imenu Ret Batler i jednoj hiro-vitoj devojci po imenu Skarlet, a posle se predomisli, treba samo da naredi i Abu e da izmeni sve te Ret Batlere u princa Andreja i sve Skarlet u Natau, Atlantu u Moskvu, i ve si napisao rat i mir. Abu sada radi jednu stvar: lupam ovu frazu, izdajem zapovest Abuu da izmeni svako a sa akka i svako o sa ulla, i ispada odatle jedan fragment na reklo bi se finskom jeziku. Akkabu sakkadakka rakkadi jednu stvakkar: lupak-kam ullavu frakkazu, dakkajem nakkaredbu Akkabuu dakka izmeni svakkakulla akka sakka akkakkakka i svakkakulla ulla sa ullakka, i pullajakkavie se jedakkan frakkagment nakka reklulla bi se finskullam jeziku.

Oh radosti, oh vrtoglava razliko, o moj idealni i-taoe/pie to boluje od idealne nesanice, oh fineganovo bdenje, oh ljupka i dobroudna ivotinjo. Ne pomae ti da misli ali ti pomae da misli za nju. Potpuno spiritualna maina. Ako pie gujim perom mora da kripi po znoja-vim hartijama i umae svaki as, i misli ti pretiu jedna drugu a puls zaostaje, ako lupa po maini slova se gomilaju, ne moe da napreduje brzinom svojih sinapsi ve samo glu-pim ritmovima mehanike. Sa njim (njom?) meutim prsti matare, misao jedva dotie tastaturu, leti na zlatanim kri-lima, da bi konano razmislio strogi kritiki razum o srei iz prvog pokuaja. I to sada radim, uim ov msu ofrtografske nazaknosti i naerumej miani daje svahti i ravrzsta u meromiji i zamit ad je nopovo supit korz to itisliet an erkanu, perma spostvenom kdou. Evo, kucao sam na slepo, i sada sam uzeo ovu masu ortografske nakaznosti i naredio maini da ponovi svoju greku prema sopstvenom kodu, ali ovoga puta sam izvrio ispravke i konano ista se pojavljuje potpuno itljiva, per-fektna, proistio sam je uzimajui u obzir Akademijin memo-randum. Trebalo je da se pokajem i da bacim prvi deo: ostavl-jjim ga samo da bih pokazao kako na ovom ekranu mogu da zajedno postoje biti i trebati, sluajnost i nunost. Ipak mo-gao hih da utajim taj zloglasni deo pred vidljivim testom a da t;si osl.avim u memoriji, uvajui tako arhiv mojih sopstvenih pol.iskivfinjii, odu/imajui frojdovskim svatojedima i vir-t.uo/imii rnzlii'ilo)1, itanja slast, nagaanja, i posao, i aka-(liuusku nIhvii. Jo hol jo od pi nvii memorijo jor su ova, makar po cenu 31 tekog vebanja, ui pamenju ali ne i zaboravljanju. Diota-levi sefardski gubi razum pred ovim palatama sa velikim prostranim stepenicama, i statuom ratnika koji poini uasni zloin nad nezatienom enom, i zatim hodnicima sa sto-tinu soba, od kojih svaka sa nekim nevienim prikazanjem, iznenadnim pojavljivanjima, uznemirujuim dogaanjima, oivljenim mumijama, i svakoj slici, nezaboravnoj, ti pri-druuje neku misao, kategoriju, elemenat kosmikog po-retka, naprosto silogizam, strahoviti sorit* nizove izreka, ogrlice ispremetanih reci, cvetove zeugmi**, igre ysteron proteron, apofatike logoie, hijerarhije stoiheje, precesije ek-vinocija, paralakse, herbarijume, genealogije gimnosofi-sta*** i tako u beskraj o Rajmundo, o Kamilo, vi kojima je bilo dovoljno da se umom vratite svojim vizijama i da istog asa obnovite veliki lanac postojanja, u love andjoy, jer sve ovo to se u univerzumu oituje u vaem umu ve je bilo obje-dinjeno u izvesnom obimu, i Prust bi vas samo zasmejavao. Ali onda kada smo sa Diotalevijem razmiljali da stvorimo ars oblivionalis, nismo uspeli da pronaemo i pravila za za-borav. Uzaludno je, moe ii u traganje za izgubljenim vre-menom sledei nestalne tragove kao Toma Pali u umi, ali ne uspeva da zametne ozbiljno to ponovo pronaeno vre-me. Pali se uvek vraa, kao fiks ideja. Ne postoji tehnika zaboravljanja, jo smo u prirodnim uzronim procesima cerebralne ozlede, amnezije ili manuelne improvizacije, ta znam, jedno putovanje, alkohol, leenje snom, samoubistvo. Naprotiv Abu moe da ti omogui i mala lokalna sa-moubistva, provizorne amnezije, bezbolne afazije. Gde si bila jue uvee, L Eto, indiskretni itaoe, nikada nee znati, ali ova is-prekidana linija tamo iznad, to se pokazuje na praznom, bila je upravo poetak jedne duge reenice koju sam zapravo ja

napisao ali sam posle poeleo daje nisam napisao (nisam to ak ni mislio) jer bih voleo da se to to sam napisao nije uo-pte ni desilo. Bila je potrebna samo jedna naredba, i kao pena mleko prekrila je fatalni i nezgodni deo, pritisnuo sam brisanje i p, sve je nestalo. Ali nije dovoljno. Tragedija samoubice jeste u tome da, samo to je skoio sa prozora, izmeu sedmog i estog sprata, pomisli: Oh, da mogu da se vratim natrag! Nita. Nikada se to nije desilo. Pljas. Naprotiv Abu je sklon pra* silo|',ixiun i/vcidoti iz viSc prel.post.nvki od kojih su neke isputene jer se sumu po sebi nizumovujii "* Npnjiniji!, |)ovi!ziviiniii, po/.niilu u porlici *" liitllJMki iiMkolskI rilD/.ol'i (pr'im picv I 29tanju, doputa ti otrenjenje, mogao bih jo i da dobijem na-trag izgubljeni tekst ako bih na vreme odluio i pritisnuo dugme za vraanje natrag. Kakvo olakanje. Samo kad znam da bih, ukoliko elim, mogao da se setim, zaboravljam odmah. Neu nikada vie da idem da se bavim huncutarijama da uz pomo navoenih raketa, dezintegriem strane plo-vee objekte sve dok udovite ne dezintegrie tebe. Ovde je mnogo lepe, dezintegrie misli. Ovo je galaksija hiljada i hiljada asteroida, jednog za drugim, belih il'zelenih, a ti ih st-vara. Neka bude svetlost, Big Beng, sedam dana, sedam mi-nuta, sedam sekundi, i pred oima ti se raa jedan univer-zum u veitom pretvaranju u tenost, u kojem ne postoje ni precizne kosmogonijske linije ni povezanosti u vremenu, ve samo numerus Klausius, koji se kree natrake ak i u vre-menu, slova nastaju i pomaljaju se tromo, proviruju ni iz ega i posluno vam se vraaju, i kada ponovo trai, vezu-je, otkazuje, raspruju se i nanovo uobliavaju na svom uo-biajenom mestu, ovo je podvodna simfonija sabijanja i me-kih fraktura, pihtijasto poigravanje kometa koje jedu same sebe, poput tuke ute Podmornice, pritisni jagodicom i ne-popravljivo poinje da klizi unazad prema prodrljivoj reci i iezava u njenom drelu, ona sisa i ussss, tama, ako se i ti ne zaustavi pojee se sama i udebljati u svom nitavilu, crnoj rupi eira*. A ako napie ono to stid ne bi dao, sve zavrava na disketi i ti na disketu stavi lozinku i niko vie nee moi da te proita, savreno za tajne agente, napie poruku, sauva i /u tvori, zatim je stavi u dep i ode da se smuca, i ak ni Torkemaa nee nikada moi da sazna ta si napisao, samo Li i laj drugi (onaj Drugi?). Pretpostavi ak i da te mue, pret-vara se da priznaje i iskucava re, a u stvari pritisne tajno dugme i poruke vie nema. Oh, napisao sam neto, stavio sam pogreno palac, i sve j<: ioznulo. tabee?Neseamse. Znam to da nisam ob-javljivao nikakvu Vest. Ali ko zna za dalje. ('(Ml1, pilMIlrtll Nil I* l'ilnlllinili' )',intuvi|M Onaj ko pokuava da prodre bez kljua u Ruinjak Filo-zofa, lii na oveka koji eli da hoda bez nogu. (Mihael Majer, Begunka Atalanta, Openhajm, De Bri, 1618, Amblem XXVII) Nieg drugog nije bilo na vidnom mestu. Morao sam to da traim na disketama word processora. Bile su sreene prema broje-vima, i pomislio sam da bi zato vredelo pokuati sa prvom. Ali Belbo je esto spominjao lozinku. Uvek je bio ljubomoran na Abulafijine taj-ne.

Zaista, nisam gotovo ni stigao da ukljuim mainu a pojavila se poruka koja me je zapitala:Ima li lozinku? Obrazac nije bio u imperativu, Belbo je bio vaspitan ovek. Maina ne sarauje, ona zna da treba da primi re, ako je ne primi, uti. Kao da mije ipak govorila: Pazi, sve to to eli da zna ja imam u svom stomaku, i samo ti rij rij, stara krtice, nee ga ni-kada nai. Ovde se misli, rekoh sebi, dopadalo ti se mnnogo da se igra permutacija sa Diotalevijem, bio si Sem Spejd izdavatva, kako bi govorio Jakopo Belbo, pa pronai maltekog sokola. Po Abulafiu lozinka bi mogla biti od sadam slova. Koliko per-mutacija od sedam slova moe da se dobije kad u abecedi ima dva-destpet slova, raunajui i ponavlja, poto nita nije smetalo da re bude kadabra? Na nekom mestu postoji formula, a rezultat bi tre-balo da bude est milijardi i jo neto. I da imam gigantski raunar, u stanju da pronae est milijardi permutacija po milion u sekundi, ipak bi trebalo ubacivati u Abulafia jednu po jednu, da bi bile ispro-bane, a znao sam da Abulafiu treba oko deset sekundi da pita i potvrdi lozinku. Dakle, ezdeset milijardi sekundi. Kako u jednoj go-dini ima neto malo vie od trideset jedan milion sekundi, da zaok-ruimo na trideset, vreme potrebno za posao bilo bi oko dve hiljade godina. Nije loe. Trebalo je nastaviti sa pretpostavkama. Na koju je re mogao da misli Belbo? Pre svega, ili je to bila re koju je pronaao na samom poetku, kada je poeo da koristi mainu, ili ona koju je smislio, i pro-menio ovih poslednjih dana kada je shvatio da diskete sadre eksplo-zivni materijal da, bar za njega, igra nije vie igra? Moralo bi da bude mnogo drugaije. Bolje ii na dugu pretpostavku. Belba je Plan obuzeo, shvatio jo Plan ozbiljno (jer tako sam razumeo iz telefonskog razgovora), i smislio neki izraz koji je skopan sa naom priom. [li moda ne: izraz povezan sa Tradicijom mogao je da padne im pameti Njima. U jednom asu sam pomislio da moda oni nisu bili li slanu, napravili kopiju diskete, i u ovom istom asu, na nekom udiiljenom mostu probaju sve mogue kombinacije, Vrhunski racu mir ii nekom zamku u Karpal.imn.Kakva budalatina, rekao sam sebi, to nisu bili ljudi skloni raunani, trebalo bi da i dalje rade sa Notarikonom*, sa Gematrijom, sa Temurom**, postupajui sa disketama kao sa Torom. I uloili bi to-liko vremena koliko im je bilo potrebno za sastavljanje Sefer Jetsira. Ipak pretpostavka nije bila ba za odbacivanje. Oni bi, ako postoje, moralo da kabalistiku inspiraciju, i ako je Belbo bio ubeen da po-stoje, onda je i on sledio isti taj put. Olakavajui savest probah sam sa deset sefirota: Keter, Ilohma, Bina, Hesed, G'vura, Tif eret, Necah, Hod, J'sbd, Malhut, a stavio sam jo i ekinah, prie... Nije funkcionisalo, sasvim prirodno, bila je to pomisao koja bi svakome pala na pamet. Pa ipak re je morala da bude optepoznata, da bi u neku ruku prema zahtevima okolnosti padala na pamet, jer ako radi na nekom U;kst.u, i na besomuan nain kako Belbo mora daje radio poslednjih dana, ne moe da izbegne diskurzivni univerzum u kojem ivi. Hilo bi neljudski misliti da se izludeo Planom i da muje na pamet pao, ne znam ni sam, Linkoln ili Mombasa. Moralo je da bude neto stoje povezano sa Planom. Ali ta? Pokuao sam da se poistovetim sa misaonim procesima Belba, koji je pisao, puio kao bolesnik, i pio, i bacao poglede oko sebe. (Misao sam u kuhinju da sipam poslednji gutljaj viskija u jedinu istu au koja se zatekla, vratio se poliicama na zidu, zabio se u naslon stolice, noge stavio na sto, poeo da pijem u sitnim gutljajima (zar nije tako radio

Sem Spejd ili ne, moda je to bio Marlou?) i obazi-rem se oko sebe. Knjige su bile suvie udaljene i naslovi na ivicama nisu mogli da se proitaju. Otpio sam poslednji gutljaj viskija, zatvorio oi, ponovo ih ot-vorio. Ispred mene grafika iz sedamnaestog veka. Bila je to tipina rozenkrojcerovska alegorija iz tog perioda, toliko bogatog kodiranim porukama, a u potrazi za lanovima Bratstva. Oigledno je predstavljala Hram drutva Rue i Krsta, i na njoj se videla kula koju je < I nad visi vala kupola po renesansnom ikonografskom uzoru, hrian-skom i hebrejskom, prema kojem je Jerusalimski Hram bio obnovljen a po ugledu na Omarovu damiju. Pejza iza kule bio je neprikladan i neprilino popunjen, bas kao u onim rebusima slikovnicama na kojima se vidi palata, jedna aba u prvom planu, mazga sa samarom i kralj koji prima dar od paa. Ovde, levo u dnu, plemi se izvlaio iz bunara, visei o koturu privrenom osovinama, preko besmislenih ekrka, za jednu taku u unutranjosti kule do koje se dolazilo posredstvom okruglog pro-zora oito nameti jenog za tu svrhu. U centru su bili konjanik i putnik, (Iiihiio hodoasnik koji je kleao i drao veliki lenger kao daje u pi-Uitijii putniki tap. IM a desnoj sirani skoro ispod same kule, vrh pla-ninu, Hlimii sa koje .su bacala neka spodoba sa maem, a prekoputa, u * tiiiHttAmi<ytt nIhvii kim uki'iii'i'iiii n /u i din rnAmilca (knhulii) ** |inilllliAliin|l! nIiivii pi i'inu tilnh'ithil'.kini pi mvINiiiii (kiilmlii) (piim. prev. perspektivi, Ararat, sa Kovegom nasukanim na vrhu. Gore, u uglo-vima, oblaci osvetljeni svaki po jednom zvezdom to su kosim zra-cima obasjavale visine iznad kule, du kojih su se uzdizale dve figure, naga osoba obavijena zmijom, i labud. Sasvim visoko, u centru, oreol koji je nadvisivala re orijens utisnuta hebrejskim pismom, a iz koga se pojavljivala Boja ruka koja je pomou jedne niti upravljala kulom. Kula se kretala na tokovima, prvi sprat joj je bio etvorou-gaoni, sa prozorima, vratima, pokretnim mostom, na desnoj strani, a potom je dolazila neka vrsta galerije sa etiri kulice za osmatranje, u svakoj je bio po jedan vojnik sa titom (ukraenim hebrejskim slovi-ma) koga je uznemiravao samo dlan. Ali videla su se samo tri vojnika, a etvrti se nasluivao, sakriven velikom graevinom osmougaonog svoda iznad koje se uzdizao tiburio, takoe osmougaoni, a sa ovoga je nicao par ogromnih krila. Iznad, druga manja kupola, sa etvorou-gaonim tankim stubovima, u sopstvenoj unutranjosti prikazivala je zvono. Onda je dolazila zavrna kupolica, sa etiri jedra, na koju je bila privrena nit voena boanskom rukom sa visine. Na stra-nama kupole bila je re Fa/ma, iznad kupole pismeno Collegium Fraternitatis. Bizarnosti se nisu ovim zavravale, jer su kroz druga dva ok-rugla prozora kule izlazili, iz levog, jedna velika ruka, neproporcio-nalna u odnosu na druge figure, koja je drala ma, i kao daje pripa-dala krilatom biu zatvorenom u kuli, a iz desnog jedna velika truba. Truba, jo jedanput... Najedanput sam posumnjao u broj otvora na kuli: previe ih je i suvie pravilnih na tiburijima, tu i tamo i na stranama osnove. Vi-dele su se samo dve etvrtine kule, iz pravougaone perspektive, i mo-glo se zamisliti da bi se, zbog zakona simetrije, vrata, prozori i okna to su se videli na jednoj strani morali da ponove i na suprotnoj, po istom rasporedu. Dakle, etiri luka u tiburiju zvona, osam prozora u onom donjem, etiri kulice, est otvora izmeu istonog i zapadnog proelja, etrnaest izmeu severnog i junog. Sabrao sam: trideset est otvora. Trideset est. Vie od deset godina taj broj me je opsedao. Za-jedno sa sto dvadeset. Drutvo Rue i Krsta. Sto dvadeset podeljeno sa trideset est daje zadravajui se na

sedam brojki 3,333333. I'reterano savreno, ali moda je vredelo da se proba. Probao sam. Bez rezultata. Pade mi na pamet da, umnoena sa dva, ta cifra daje otprilike broj Zveri, 666. Ali ak i ovo nagaanje se pokazalo kao proizvod su-vie bujne mate. Iznenada mi sevnu taj sredinji oblak, boansko sedite. He-brejska slova bila su jako uoljiva, mogla su da se primete ak i sa stolice. Ali Belbo nije mogao da pie na Abulafiu hebrejskim slovima. Pogledao sam paljivije: poznavao sam ih, pa naravno, sa desna na lovo, jod, he, waw, het. Jahvoh, Bojjo ime. 33Dvadeset dva uklesana osnovna slova oblikova, poslaga, odmeri, ispremeta i saini od njih sve stvoreno i sve ono to e tek da bude stvarano u budunosti. (Sepher Yetsira, 2. 2) Ime Boga... Pa naravno. Setio sam se prvog razgovora izmeu Belba i Diotalevija, istog dana kada su u kancelariji instalirali Abulalia. Diotalevi je stajao na vratima svoje sobe, i pokazivao je blago-naklonost. Blagonaklonost Diotalijeva uvek je bila napadna, ali ini so da ju je Belbo uvaavao, tano tako, uz blagonaklonost. Nee ti sluiti niemu. Da nee da na njemu ponovo ispie rukopise koje ne ita? On slui za klasifikovanje, za sreivanje spiskova, upotpu-njavanje kartica novim podacima. Mogao bih da napiem svoj tekst, no tue tekstove. Pa zakleo si se da nikada nee napisati nita svoje. Zakleo sam se da neu da ojadim svet jo jednim rukopisom. Kazao sam da u, poto sam otkrio da ne posedujem dar protagoni-ste... ...bie inteligentni gledalac. Znam to. I sada? I sada, ak i inteligentni gledalac, kada se vrati sa nekog koncerta, pevucka drugi stav. To nipoto ne znai da time preteriduje da ovo dirigujem u Kranegi Holu... Dakle, pravie eksperimente sa partiturama kako bi otkrio (hi ne treba da pie. Bio bi to poten izbor. Vi to kaete? Obojica, i Diotalevi i Belbo, bili su poreklom Pijemontezi i esto su vrlo ueno raspravljali o toj osobini, u emu su Pijemontezi bili vrlo vesti, da te uljudno sluaju, da te gledaju pravo u oi, i da kau Vi t,o kaete? tonom koji odaje uljudnu zainteresovanost ali koji ti uistinu prua oseaj da si predmet dubokog neodobravanja. Ja sam vurvnrin, govorila su njih dvojica, i te suptilnosti e mi uvek nedosta-jati. Viirvarin? protestovao bihja roen sam u Milanu, alije moju porodica poreklom iz Vale d' Aosta... C tuposti govorili bi oni Pijemontez se odmah prepoz-naju po svojoj skeptinosti. .lii um skeptik. Nci. Vi sto silino ncvernik, a to je neto drugo, /mio snm zimu of.ii Diotaliivi nije imao poverenja u Abulafia. uo |< dn H(i njim moSii du iznitmi nidnsliul slova, tako da neki tekst inti-V iln Mlvorl NopNlvitmi Niipml.in>NLi pnulskao mrana proroanst 114 I va. Belbo je pokuavao da mu objasni. To su igre permutacije, govo-rio mu je, zar to nije Temura? Zar tako ne postupa poboni rabin da bi se uzdigao do kapija Slave? Prijatelju moj govorio mu je Diotalevi, nikada nita nee shvatiti. Tano je daje Tora, govorim o onoj vidljivoj, samo jedna od moguih permutacija slova vene Tore,

one koju je Bog za-mislio i poverio Adamu. I menjajui tokom vekova slova knjige tre-balo bi da se doe do toga da se ponovo otkrije izvorna Tora. Ali re-zultat nije to stoje znaajno. Ve sam proces, ta vernost kojom e do u beskraj da upreda pletivo molitve i ovih spisa, otkrivajui istinu malo po malo. Ako bi ti tvoja maina odmah rekla istinu ne bije pre-poznao, jer tvoje srce ne bi bilo proieno dugim preispitivanjem. A zatim, u nekakvoj kancelariji! Ta Knjiga mora da se apue u male-noj samici u getu gde iz dana u dan ui da se povija i pokree ruke na bokovima, i da izmeu ake koja dri Knjigu i one koja je lista skoro ne srne da bude razmaka, i da ako vlai prste onda ih pravo prinosi usnama, kao kada gricka beskvasni hleb, pomno pazei da ne izgubi ni mrvicu. Re se jede stoje mogue sporije, zatim se topi i ponovo slae samo ako je pusti da se odvee na jeziku, i pazi daje ne uslini na kaftanu, jer ako izvetri jedno slovo lomi se nit koja je tu da bi te ujedinila sa viim sefirotama. Tome je posvetio ivot Abraham Abulafia, dok se va sveti Tomamuio da pronae Boga pomou svo-jih pet staza. Njegova Hokmat ha-Tserufbila je u isto vreme i nauka kombinovanja slova i nauka proienja srca. Mistina logika, svet slova i njihovi vrtlozi u beskrajnim permutacijama, jeste svet blaenstva, nauka o kombinacijama jeste muzika misli, ali pazi da se kree lagano, i oprezno, jer tvoja maina bi u tom sluaju mogla da ti prui delirijum, a ne ekstazu. Mnogi Abdulafijini sledbenici nisu umeli da se zadre na tom izuzetno istananom pragu koji razdvaja kontemplaciju o imenima Boga od magijskih obreda, od manipula-cije imenima iz koje su pravili talisman, orue kojim se gospodari pri-rodom. I nisu znali, kao to ni ti ne zna a ne zna ni tvoja maina daje svako slovo povezano sa jednim od delova tela, i ako premesti jedan suglasnik ne poznajui njegovu mo, neki od tvojih udova mo-gao bi promeniti mesto, ili svoju prirodu, i bie zverski osakaen, spolja, za ceo ivot, a iznutra, za ivot veni. Sluaj ba tog dana kazao mije Belbo nisi me razu-verio, ohrabrio si me. Dakle imam u rukama, i pod mojom koman-dom, kao to su tvoji prijatelji imali Golema, svog linog Abulafiu. Zvau ga Abulafia, Abu za najblie. I moj Abulafija e biti oprezniji i sa vie potovanja nego tvoj. Skromniji. Zar nije problem da se pro-nau sve kombinacije imena Boga? Dobro, u ovom priruniku, imam mali program u Bejziku kojim mogu da permutujem sve nizove od e-i.iri slova. Ba kao daje udeeno za IHVH. Evo ga, hoe da ga pu-stim? I ruzvijao mu je program, ba t^j, koji je za Diotalevija bio kabulisl.iki: 3510 REM anagraMi 20 INPUT L(l),l*<2),L(3),L$(4i 30 PRINT 40 FOR 11=1 TO 4 50 FOR 12=1 TO 4 60 IF 12=11 THEN 130 70 FOR 13= 1 TO 4 80 IF I>I1 THEN 120 90 IF 13=12 THEN 120 100 LET I4=1O-(I1+I2*I3> 110 LPRINT Lt(Il);Lt<I2>;L$(I3)-;L$m) 120 NEXT 13 130 NOT 12 140 NEXT U 150 END

 Probaj, napii I, H, V, H, kada ti zatrai input, i ukljui pro-gram. Moda e to da predstavlja za tebe neprijatno iznenaenje: samo je dvadeset etiri moguih permutacija. Sveti Serafini. A ta e pa da radi sa dvadeset etiri Boi-jih imena? Da li zaista veruje da nai mudraci ve nisu napravili raun? Pa proitaj Sefer Jetsiru, esnaesti odeljak etvrte glave. A nisu imali raunare. Dva Kamena grade dve Kue. Tri Kamena grade est Kua. etiri Kamena grade dvadeset etiri Kue. Pet Ka-menova grade sto dvadest Kua. est Kamenova grade sedamsto dvadeset Kua. Sedam Kamenova grade pet hiljada i etrdeset Kua. Kreni odatle i misli na ono to usta na mogu da izgovore i ui ne mogu da uju. Zna li kako se to danas zove? Faktorski raun. A zna li zato te Tradicija upozorava daje odavde pa nadalje bolje da se pre-kine? Zato to kada bi bilo osam slova u imenu Boga, bilo bi etrdeset hiljada permutacija, a kada bi ih bilo deset bi imao tri miliona i esto hiljada permutacija, i zahvali mu se to nema jo i middle initial kao kod Amerikanaca, inae bi permutacije porasle na vie od etiri sto-tine miliona. A kada bi slova u imenima Boga bilo dvadeset sedam, zato Sto hebrejski alfabet nema samoglasnike, dodue dvadeset dva f'lusa plus pet varijanati njegova mogua imena bila bi sadrana u broju od dvadeset devet cifara. Ali morao bi da rauna i ponav-ljanja, jer se ne moe iskljuiti da bi ime Boga moglo da bude Alef po-novljen tuko dvndeset sedam puta, pa ti sada faktorski raun ne bi bio dovoljan i momo bi da rauna dvadeset sedam na dvadeset sed-mi: imno bi, verujiMii, 444 milijarde milijardi milijardi milijardi mo-HiitfnoHl.i,K<>r<> dol, u svakom sluaju broj od trideset devet cifara. Viimfi da bi mu impresionirao. I ja sam itao Sefer Jetsiru. Osnovnih nIovu Iitih nihtio dvudosot i dva i njima, samo njima, Bog je tvorio Mvit poNtojoce, 36 A ti nemoj da pokuava sa sofizmima, jer ako ue u taj red veliina, ako umesto dvadeset sedam na dvadeset sedmi rauna dvadeset dva na dvadeset drugi, ispada ti opet neto kao tri stotine etrdeset milijarde milijardi. Prema tvojim ljudskim merama, u emu je razlika? Ali zna li da bi ti kada bi brojao jedan dva tri i tako dalje, jedan broj za drugim, da doe do jedne milijarde, mislim na jednu malecku milijardu, trebalo skoro trideset dve godine? No, st-vaf je mnogo'sloenija nego to ti misli i Kabala se ne svodi na Sefer Jetsiru. A ja ti ovo kaem jer jedna dobra permutaacija Tore mora da koristi svih tih dvadeset sedam slova. Tano je da bi se pet zavrnih, ako bi u toku jedne permutacije morali da upadnu u sam korpus rei, promenilo u svoje prirodne ekvivalente. Ali nije uvek tako. Kod Isaije je devet est sedam, re LMRBH, Lemarbah to ve zavisno od sluaja znai multiplikovati napisana sa zavrnim mem u sredini. A zato? Zato to svako slovo odgovara jednom broju i normalno mem vredi etrdeset dok zavrno mem vredi est stotina. U igri nije Temura koja te ui da permutuje, ve Gematrija, koja iznalazi uz-vienu srodnost izmeu reci i njene numerike vrednosti. Sa zavr-nim mem re LMRBH ne vredi 277 ve 837, i tako je ekvivalentna rei ThThZL, Thath Zal, to znai onaj koji tedro daruje. I iz ovoga vidi da je potrebno voditi rauna o svih dvadeset sedam slova, jer se ne rauna samo glas ve i broj. A sada se vratimo na moj raun: permutacija ima vie od etiri stotine milijardi milijardi mili-jardi milijardi. A zna koliko bi nam bilo potrebno da ih isprobamo sve, po jednu u sekundi, doputajui da bi neka maina, svakako ne tvoja, mala i bedna, mogla to da eventualno uradi? Sa jednom kombi-nacijom u sekundi sloili bismo sedam milijardi milijardi milijardi milijardi minuta, sto dvadeset tri miliona milijardi milijardi milijardi asova, malo vie od pet miliona milijardi milijardi mihjardi, da-na etrnaest hiljada milijardi

milijardi mihjardi godina, sto etrde-set milijardi milijardi milijardi vekova, etrnaest milijardi milijardi milijardi milenija. I kada bi imao jedan raunar u stanju da ispita milion kombinacija u sekundi, ah, zamisli koliko bi vremena ntedeo, ova tvoja elektronska raunaljka bi se izvukla za etrnaest hiljada milijardi milijardi milenija! Ali u stvarnosti, pravo ime Boga, ono tajno, dugako je koliko ela Tora i ne postoji na svetu maina koja je u stanju da iscrpi njegove permutacije, jer Tora je ve sama po sobi razultat jedne permutacije sa ponavljanjima dvadeset sedam slova, a vetina Temure te ne ui da mora da permutuje dvadeset Hodam slova alfabeta ves sve znake Tore, gde svaki znak vredi kao da jo jodno slovo po sebi, mada u nekoj drugoj turi na drugim stranama IzfJiMln beskrajnim, to jeste da dva hau u imenu Ihvh vrede kao dva ulovu, /bog l,oj',,i ti, ako bi hteo da izrauna sve mogue permutacije fivlh zniikovn ele Tore, ne bi bile dovoljni ni svi znaci nule na svetu. probii sa tvojom budnom mainicom za rauunovoe. postoji, -ivukako , ali n^e proizvedena u tvojoj" silikonskoj do 37lini, ve je to sveta Kabala ili Tradicija, i rabini vekovima rade ono Sto nijedna maina nikada ne bi mogla da uradi i nadajmo se nee ni-kada ni uraditi. Zato to bi, kada bi kombinatorika bila iscrpljena, re-zultat morao da ostane tajna i to bi u svakom sluaju univerzum obustavio svoj ciklus i mi bismo blistali u slavi velikog Metatrona a da se niega i ne seamo. Amin kazivao je Jakopo Belbo. No tim injenicama od kojih se vrti u glavi Diotalevi gaje od tada stalno progonio, moralo je da o tome vodim rauna. Koliko li sam samo puta video Belba, posle radnog vremena, da isprobava programe koji bi mu omoguili da proveri Diotalevijeve raune, da ovome dokae da mu je u najmanju ruku njegov Abu saoptavao , istinu o roku od nekoliko sekundi, ne primoravajui ga da rauna na ruke, na poutelim pergamentima, sa prepotopskim numerikim si-stemima, koji ak nisu, da i to kaem, poznavali ni nulu? Uzalud, ak je i Abu odgovarao, dokle je ve stizao, eksponencijalnim notacijama i Belbu nije polazilo za rukom da ponizi Diotalevija ekranom koji se ispunjava nulama do u deskraj, bledom vidljivom imitacijom um-noavanja kombinatornih univerzuma i rasprskavanja svih moguih svetova... Ali sada, posle svega to se desilo, i sa rozenkrojcerskim izda-njima pred sobom, nemogue je da se Belbo nije ponovo vratio, u svojoj potrazi za lozinkom, tim vebama sa imenom Boga. Ali mora da se igrao brojevima kao to su trideset est ili sto dvadeset, ako je tano, kao to sam nagaao, daje, bio opsednut tim ciframa. I zatim, nije mogao da kombinuje etiri hebrejska slova jer, znao je to, etiri ka-mena grade samo dvadeset etiri kue. Morao je da igra na italijansku transkripciju, koja sadri i dva samoglasnika. Sa est slova imao je na raspolaganju sedam stotina dvadeset permutacija. Mogao je da izabere trideset estu ili sto dva-desetu. Kui sam stigao oko jedanaest, sada je bio jedan sat. Morao sam da sainim program za anagrame od est slova, i bilo je dovoljno da prepravim ovaj koji je ve bio spreman za one od etiri. Osetio sam potrebu da proistim malo plua. Siao sam na ulicu, kupio neto za jelo, i jo jednu flau viskija. Vratio sam se, ostavio zemike u uglu, odmah preao na viski, slnvio disketu Bejzik sistema, sastavio program za est slova sa uobiajenim grekama, a za to mije bilo

potrebno dobrih pola sata, ali oko polu tri program se ve odvijao i na ekranu su mi pred oima pooli da se; redaju tih sedam stotina imena Boga. nvtisn ivvmia in-*nv i*M*vn ihn*v lhnv i*>nv3h lanvh ihr.vH inin?v ih*vnp ihven ihaahv inavh inhve? inhoav innviv ihnve* tnhtav mntv* ihv#n mvatn ini/fiM invf* lhvvn jnvn iihtvn ifirw . nhnv tinhvv Mtvneti ivnn Mitrnnv aivnvn xnnvc *inntv iihvnv inviti iririv iintvr .inivvn nivn hivn rnhv jnifivt anihav (mvim nvin anaftlv anahvi anniva anmav atmvia annvai annaiv annavi avihah avihha aviahn aviahn avihna avihati avhlan avniha avhaih avttani avnhia avnhai avaihn. avaihn avanin avanni avahlh avahhl avhiha avhlan avhhla avhhal avhaih avham aaihvn aalhnv aaivhh aaivnh aalhnv aaihvh aatiivti aanihv aanvlh aattvhi aahhtv aahtivl aavlhn aavihn aavnin aavnni ?vnih aavtint aatiihv aatiivti aahhlv aatihvt aanvih aativhi atiinva ahlnav ahlvha anivali ahlahv aniavti anhiva ahhiav ahhvia alinval ahtiaiv ahhavl ahviha anvlaft ativtlia ahvhal ahvalh ahvahi ahaihv ahalvh ahahiv ahahvi ahavih ahavni hlavah hiavlia htaavh hlaativ hlahva hlatiav hivaah hlvaha hivaah hivaha hivtiaa hivtiaa hlaavti hlaahv tiiavah hiavha hlahav hlanva hihav hihuv hihvaa ninvaa n>hv tiihava haivvh halvna halavh haiativ haitiva hainav haviati haviha havalh havatii navtila h*vnai tiaalvtt haalhv naavih haavnt haati&v haahvl hahlva hahiav hahvia tianval hahaiv nahavi hviaati hvaatia nviaah hviatia hvihaa hvihaa nvaiati hvaina hvaalti hvaalii hvatila nvatial Hvatan hvalha nvum hvaani tivatila hvatiai hvtiiaa hvtilaa hvhaia hvti*ai nvtiaia tivnaai hatavn haianv haivati naivna nalnav halnva naaavti naainv naavin haavhi haanlv tiaahvi havlah hvlha navaan rwyni lvnia navnal haniav namva nanaiv nnv nanvia nitivu lihlava nbiaav nnlvaa nnivaa hnlaav tmlava nnaiva nnatav nnavia hhavai nnaiv hnaavt nnviaa hnviaa nnvaia nnvaai nnvaia tmvaai nnaaav nhaiva nnvaiv hnaavi nnavia nnvvai vlanan vlantia vtaann vtaatin vlanna vianan vinaan vinana vinaah vihan vinnaa vihnaa viaahh viaann vianan vtanna vlanan vlanna vlnana vinaan vihnaa vihnaa vinaah vmaha vaihah valhn* vaiafih vaianh vaihha vaihali vanian vanina vahalh vahani vahhia vahnai vaainn vaalhn vaamn vaatini vaatilh vastihl vahiha vaniah vahnla vannai vahaih vahani vhlaan vnlaha vhlaan vhlaha vhlhaa vhinaa vnaiah vnaina vhaalh vnaant vnmhia vhahal vnalah vhalha vhaalh vhaahi vtiatita vnanal vnnlaa vhniaa vhhal vnnaai vnnaia vnnaai

valann vaianh valhan vaihha valhah valhna vaaihh vaaihh vaahlh vaahhl vaahlh vaahni vanian vantna vanIh vanhl vannia vannai van in vahiha vetiath vatiani vannia vannai vniaha vhlaan vhlhaa vhinaa vtilaah vniana vnaina vnalan vnama vnanai vnaain vnaani vnnlaa vnhia vnnaia vnnaai vnnaia vnhaal vhaiah vnalha vhaain vhaani vhahia vnanal lanvti aianhv lavnti alavhti aiahhv aiahvn ainvn aihnv alhvah ainvha alhhav alhhva alvahh aivahn aivnah alvnha vtvhfth tti vtihB wiHaf^v 4ilhAvh s&hhdfcv vi^i^va wt i hv^ft tf ihvh a *ihvn inhv ?aivfth alvhh alhhv **thvt> nivh mhv wmt\ vi h mah vh i hh i v hrt v i v i t>t\ >av i hh asm i h vnn i vbih avhhi ahlhv mmttivh mmhmv hhvi Mnvih aahvni hiavh ahlahv hxvh tthivh vnihav ftihva af>aivh maihv ?havin ahavtU mhmhiv vhahvi ahvlah nvth aftvath stivahi hvnta hvhal ahhiav atthiva hhalv arthavl trmvn *hhvai vUMi viahh avlhah vvlhha vihah avihtia tvmrih avaihh vvahih mvhhi vvahih vahhl vhlad vhiha vh.h vtiahi vhhia vhhai vhiah vniha vvhalh avhahi vtihia tivnhai mh i ahv mh i avh h i hav ah ihvm mh i vmft hvna aha i hv &t\+ i vh vtiahtv ahahvl a+iavih ahavhl atihiav atmiva hhaiv hhavi ?hhvia ahhval afiviah attviha ativaih itiv*ht ativnia trtivMi h i ahva hiahav h i avh* h i avah h i athv h i vh hi nvt h i haav hlhvaa hihvva hihaav hihava hivaha hivaah hivhaa hivhaa h i vaah hi vaha h 1 aahv h i aavh h 1 rnfukv h i vhva ni avah h i avha haihv haihav haivha ha i vah haihv haiavh namva nahiav hahvia hanvai hahaiv hahavi haviha haviah havhi havhai havalh havahl haalhv haaivh haahiv haahvi haavih naavhi

hh 1 ava hh 1 aav hh t va* hh i vaa tit\ X mmv hh i ? v hna i va hha 1 av rthavit hhavai hhaasv hhaavl hhviaa hhviaa nnva&a r>nvaak hhvvia hhvaal hhaiav htiaiva hhaaiv hnaavi nnavia hhavai hviaha nviaah hvihaa hvihaa hviaah hviaha trvmih* hvaiah hvahia h vaha i hvaaln hvaanft hvhiaa hvn iva nvt\*im hvhati hvht l ? h'/naa i hvat mh hva i ha hvaai h h vaah 1 h vah x a n vanai haiahv haiavh haihav htihva halvah haivha haaihv naaivh haah i v haahv1 htav1h haavh i hah iav hah i va hanaiv hahavi hahvia hahval haviah havlh havaih hvni havhia hvhai OMUzeo sam u ruku otkucane trake, ne odvajajui ih, kao da kori-stim svitak izvorne Tore. Probao sam sa imenom pod brojem trideset est. Potpuni mrak. Poslednju gutljaj viskija a potom sam neodlu-nim prstima, pokuah sa imenom pod brojem sto dvadeset. Nita. Dolo mije skoro da presvisnem. Pa ipak sada sam ve bio Ja-kopo Belbo a Jakopo Belbo mora daje mislio isto onako kao i ja. Mora da sam nainio neku greku, neku uasno glupu greku, nitavnu greku. Bio sam na korak od reenja, moda je Belbo, iz razloga koje nisam uspevao da prozrem, brojao odozdo? Kazaubone, imbbecilu rekoh sebi. Jasno, odozdo. Ili, zdesna na levo. Belbo je stavio u kompjuter ima Boga transliterovano na lati-nine znake, sa samoglasnicima naravno, ali kako je re bila hebrej-ska napisao ju je zdesna na levo. Njegov input nije bio IAHVEH kako na to nisam odmah pomislo ve HEVHAI. Prirodno da se u toj taki naredba ze permutaciju preokree. Morao sam dakle da brojim odole. Probah ponovo sa oba ime-na. Nije se desilo nita. Sve sam izgreio. Zainatio sam se oko jedne otmene ali po- -grene pretpostavke. Deava se i najboljim naunicima. Ne, ne najboljim naunicima. Svima. Zar nismo primetili upravo pre mesec dana daje u poslednje vreme objavljeno najmanje tri romana u kojima su protagonisti traili u kompjuteru ime Boga? Belbo ne bi bio toliko otrcan. I zatim, povrh svega, kada se bira lo-zinka bira se neto ega ovek moe lako da se seti, koja se ukucava spontano, skoro instinktivno. IHVHEA, taman posla! Morao bi da spoji Notarikon sa Temurom, i da izmisli akrostih da bi se setio reci. Staja znam: Jjnelda,_Hajde Vidi Hirama Eno Akobogda... A onda zbog ega bi Belbo morao da razmilja u kabalistikim terminima Diotalevija? On jeste bio opsednut Planom, a u Plan smo ugurali toliko drugih komponenti, drutvo Rue i Krsta, Sinarhiju, Homunkuluse, Klatno, Kulu, Druide, Enoja... Enoja... Pomislio sam na Lorencu Palagrini. Pruio sam ruku okrenuo fotografiju koju sam osudio. Pokuavao sam da odbacim na-prijntnu pomisao, seanje na ono vee u

Pijemontu... Primakao sam fotografiju i proitao posvetu. Glasila je: Jerjasamprvaiposlednja. Ja sam potovana i omraena. Ja sam kurva i svetica. Sofija*. To mora da se desilo posle zabave kod Rikarda. Sofija, est slo-va. A onda, zato je bilo potrebno da ona budu anagrami? Ja sam taj koji jo razmiljao uvrnuto. Belbo voli Lorencu, voli je upravo zato to je takva kakva jeste, a ona je Sofija i mislei da ona, u ovom asu, ko zna... No, naprotiv, Belbo razmilja na nain koji je jo vie uvr-nut.. Vruni su mi se u sccanjc Diotalevijeve reci: U drugoj sefiri mrani Alelso preobraa u sjajnoj; Alefa. Iz Tamne Take nastaju slova Tuni, lolo rtin mif.lasnici, dali samoglasnici, i zajedno stvaraju " SiijiIiIii 11 ii i' i r' I' 11111 Miiilnr i nll i /Dinku iniii, (|)iim pinv ) 40 kantilenu odanosti. Kada se melodija znakova pokree sa njom se pokreu suglasnici i samoglasnici. Iz nje izlazi Hohma, Mudrost, Znanje, prvobitna ideja u kojoj je sve sadrano kao u nekoj krinji, spremno da se razloi tokom stvaranja. U Hohmi je sadrana sutina svega to e proizii... I staje bio Abulafia, sa svojom tajnom rezervom/i'Zes ?krinja onoga to je Belbo znao, ili verovao da zna, njegova Sofija. On bira jedno tajno ime da bi prodro u dubine Abulafije, predmeta sa kojim vodi ljubav (jedinog) ali inei to misli istovremeno na Lorencu, traei re koja e da pobedi Abulafiju ali koja mu slui kao talisman da bi posedovao i Lorencu, eleo bi da prodre u srce Lorence i shvati, kao to moe da prodre u Abulafijino srce, hoe da Abulafija bude neosvojiv za sve druge kao stoje Lorenca neosvojiva za njega, zanosi se da uva, poznaje i pobeuje Lorencinu tajnu onako kako dri u ruci Abulafijinu... Poeo sam da izmiljam objanjenje i da se zanosim kako bi moglo da bude istinito. Kao i sa Planom: svoje sam elje shvatao kao stvarne. Ali kako sam bio pijan, ponovo sam seo za tastaturu i ukucao SOPHIA. Maina mije ljubazno ponovila pitanje: Ima li lozinku? Maino budalo, ne izluuje te ak ni pomisao na Lorencu. 41Juda Leon se bacio na permutovanje Slova i tvorenje sloenih varijacija Pa je konano izgovorio Ime koje je Klju, Kapija, Eho, Domain i Dvor... (H.L. Borhes, Golem) Onda, iz mrnje prema Abulafiji, na tupoglavo pitanje po stoti put )Ima li lozinku?) odgovorio sam: Ne. Ekran je poeo da se ispunjava recima, redovima, indeksima, u bujicama tekstom. Prodreo sam u Abulafijinu tajnu. Bio sam toliko uzbuen zbog pobede da se nisam ak ni zapitao zbog ega je Belbo izabrao ba ovu re. Sada to znam, i znam da se njemu, u jednom trenutku razbistrilo, pa je shvatio ono to ja shva-l.am sada. Ali u etvrtak sam mislio samo na to da sam pobedio. Poeo sam da igram, da pljeskam rukama, da pevam neku voj-tiiku pesmu. Zatim sam se zaustavio i otiao u kupatilo da se umi-jem. Vratio sam se i stavio u tampa prvo poslednju file, onu koju je Molbo napisao pre svoga bekstva u Pariz. Potom, dok je tampa neu-moljivo brbljao, bacio sam se pohlepno na jelo, i ponovo na pie. Kada je tampa prestao da radi, proitao sam, i to me pore-metilo da jedno vreme nisam bio u stanju za odluku da li sam pred izuzetnim otkriem ili dokazom ludila. ta sam u sutini ja znao o Ja-kopu Belbu? ta sam shvatio o njemu u toku dve godine koje sam skoro svakodnevno provodio uz njega? Koliko sam poverenja mogao pokloniti dnevniku

jednog oveka koji je, prema sopstvenom priz-nanju, pisao u izuzetnim okolnostima, obnevideo od alkohola, du-vana, straha, tri dana potpuno odseen od bilo kakvog dodira sa sve-l.om? Sada je ve bila no, no dvadeset prvog juna. Oi su mi se vi azile od suza. Odjutrasamzurioutaj ekran i u mravinjak takastih oblika koji je stvorio tampa. Tano ili lano bilo ovo to samproi-i .10, Belbo je rekao da e telefonirati sledeegjutra. Morao sam ovde da ekani. U glavi mi se vrtelo. Oteturao sam se u spavau sobu i pao obuen preko kreveta koji jo ost.ao nenameten. l'rnbudio sam se oko osam sati iz dubokog sna i oamuenosti i u pi vom trenutku nisam znao gde sam. Na sreu ostala je jedna te-slica kale i skuvaosam nekoliko oljica. Telefon nije zvonio, nisam se 11 sud i vi ni cl n sidom i kupini noto, iz straha da bi Belbo mogao da zove ImS u hi vronio. Vi iit.ii) smn so maini i pooo da tampam sa drugih disketa, pniiuii lironolnAkoin rodu. Naiao sam na igre, vezne, izvetaje o do-UMiit^jiimi /.ii koju um znao ali nk su mi i oni, preraeni vrlo linim MflUlnviin vlitoiijdin, sudu iskrsuvnli u sasvim novom svotlu. Naiao Militi lm oillumktt |g dnevniku, mi hpoviiNl.i, skico pripnvednrkih po kuaja zapisanih sa jetkim prkosom onoga koji ih je ve osudio na neuspeh. Pronaao sam opaske, portrete osoba kojih sam se i ja seao ali koje su sada zadobijale drugu fizionomiju rekao bih zlokobniju, ili je zlokobnije bilo samo moje vienje, moj nain ponovnog skla-panja sluajnih znakova u uasni zavrni mozaik? A posebno sam naiao na jednu elu file koja se sastojala isk-ljuivo od citata. Izvueni iz najnovijih tiva koje je itao Belbo, pre-poznavao sam ih na prvi pogled, koliko smo slinih tekstova proitali ovih meseci... Bili su oznaeni brojevima: sto dvadeset. Ovaj broj nije bio sluajan, ili je pak koincidencija bila zabrinjavajua. Ali zato ovi a ne drugi? Sada ne mogu ponovo da proitam Belbove tekstove, i elu priu na koju mi oni iznova vraaju misli, osim u svetlu te file. Kru-nim te izvode kao zrna jeretikih brojanica, i pritom uviam da bi neki od njih mogli predstavljati, za Belba, nekakav alarm, trag spa-senja. Ili sam moda ja taj koji ne uspeva vie da razlikuje dobar sa-vet od zastranjenja svesti? Pokuavam da sebe ubedim daje moje iitavanje ono pravo, ali ubrzo posle tog jutra nekoje ipak rekao za mene, a ne za Belba, da sam lud. Mesec se lagano penje na horizontu s one strane Brika. Veliku kuu ispunjavaju udni umovi, moda su crvi ili mievi, ili duh Ade-lina Kanepa... Ne usuujem se da proem du hodnika, ostajem u ika Karlovoj radnoj sobi, i gledam kroz prozor. Tu i tamo odem na terasu, da proverim da li se ko moda primakao uspevi se uz breu-ljak. ini mi se da se nalazim u nekom filmu, koji je muan: Oni dola-ze... Ipak, breuljak je tako miran u ovoj, sada ve letnjoj noi. Koliko je pre svega avanturistika, nesigurna, bezumna, bila rekonstrukcija koju sam pokuavao da sprovedeni, kako bih zavarao vreme, i da bih se odrao u ivotu, neko vee, od pet do deset, us-pravljen u periskopu, dok sam da mi ne bi utrnule lagano i mlitavo pokretao noge, kao da pratim neki crnakobrazilski ritam. I vraao se u mislima na poslednje godine preputajui se zaaranom bubnjanju atabaques... Moda da bih prihvatio otkrie da e se nae fantazije, zapoete mehanikim baletom, sada u ovom hramu mehanike pretvoriti u obred, koji pripada, kojim se javlja i ko-jim gospodari Eu?

Prethodne veeri u periskopu nisam imao bilo kakav dokaz da je ono to mi je otkrio tampa istinito. Jo sam mogao da se branim sumnjom. Do ponoi bih moda uvideo da sam stigao u Pariz, da sam se kao lopov sakrio u jednom bezazlenom muzeju tehnike, samo zato to sam so glupo uvukao u makumbu organizovanu za turiste, i pre-piiKtio se hipnozi perf'umadorosn*, i ritmu pontosa... 1 mnjo jo sooanjo pokuavalo svaki put. da so oslobodi ini, do 1111 < < 1, i' . < i |hii li'in.i uli i k.n Imun .i 11' i. i ni Lm | r ? (I r i. i ml lii'/liiiij IumI Kkn. 4 3segne pobonost i podozrenje, da bi nanovo sloilo mozaik, i to du-hovno raspoloenje, to isto kolebanje izmeu privianja u mati i predoseanja zamke, eleo bih da sauvam i sada, dok najbistrijim umom razmiljam o ovom to sam tada mislio, ponovo slaui doku-mente koje sam predhodnog dana itao gotovo mahnito, istog jutra na aerodromu i tokom puta za Pariz. Pokuavao sam da samom sebi rasvetlim neodgovorni nain na koji smo ja, Belbo, Diotalevi doli do toga da nanovo ispisujemo svet i Diotalevi bi mi to tako rekao ponovo otkrivamo delove Knji-ge kojij su bili uklesani belim plamenom, u malim meuprostorima Sto su ostavile one bube crnog plamena koje su naseljavale Toru, i kao da su je inile jasnom. Ovde sam, sada, poto sam postigao nadam se mir i Na-konost Sudbine, da ponovim priu koju sam iznova gradio, pun ne-spokojstva i nade koliko god daje bila lana u periskopu, pre dve veeri, jer sam je dva dana ranije proitao u Belbovom stanu i jer sam je doiveo, delimino a da toga nisam bio potpuno svestan, za proteklih dvanaest godina, izmeu viskija kod Pilada i praine u Iz-davakoj kui Garamon. 3 BINAHNe oekujte previe od kraja sveta. (Stanislav J. Lee, Aforysmy, Fraszki, Krakovv, Wydawnictwo Literackie, 1977, Mysli Nieuczesane) Poeti studije dve godine posle ezdeset osme isto je kao da ste 1793. primljeni na Akademiju Sen-Sir. Imate utisak kao da ste po-greili godinu roenja. S druge pak strane, Jakopo Belbo koji je imao najmanje petnaest godina vie od mene, ubedio me je neto kasnije daje to oseaj koji imaju sve generacije. Uvek se raamo u pogre-nom znaku a opstati u svetu na dostojanstven nain podrazumeva upravo potrebu za ispravljanjem sopstvenog horoskopa iz dana u dan. _Verujem da postajemo ono emu nas je otac nekada podua-vao, dok jo nije pokazivao brigu za nae vaspitanje. Formirali smo se na otpacima mudrosti. Imao sam deset godina i hteo sam da me moji pretplate na jedan nedeljni list koji je u stripovima objavljivao remek-dela knjievnosti. Ne zbog krtosti, ve moda zbog sumnjia-vosti prema stripovima, moj otac je pokuavao da to izbegne. Cilj ovog asopisa, zakljuio sam onda, citirajui uvodnik asopisa, jer sam bio prepreden i ubedljiv deki, jeste u sutini da vaspitava i obrazuje na prijatan nain. Moj je otac, ne diui oi sa svojih no-vina rekao: Cilj tvog asopisa je i cilj svih novina, to jest da prodaju to je mogue vie primeraka. Tog daha sam poeo da postajem nevernik. U stvari, kanjavao sam sebe zato to sam ranije bio vernik. Zanelo mi je mozak. To verovanje. Nije da onaj koji je nevernik treba ni u ta da ne veruje. Samo ne veruje ba svemu. Veruje istovremeno samo u jednu stvar, a u drugu iskljuivo ako na neki nain proizlazi

iz prve. Postupa kao kratkovidi ovek, metodino, ne kocka se sa budunou. Jer biti vernik to je kada ste za dve stvari koje ne idu zajedno, i to ba za obe, a mislei i na neku tamo treu, tajnu, koja ih objedinjuje. JNTeverovanje ne iskljuuje radoznalost, ohrabrenje. To to sam podozriv preTnai lancu ieja~ ne znai da nisam voleo i njihovu polifo-niju. Dovoljno je ne verovati, i dve ideje obe lane mogu da se su-dare i stvore dobar interval ili diabolus in muica. Nisam uvaavao ideje za koje su drugi davali ivot, ali dve ili tri ideje koje nisam uvaavao mogle su da stvore melodiju. Ili ritam, po mogustvu dez. Mnogo kasnije, Lia e mi rei: Ti ivi od raznih povrnosti. Kada izgleda temeljan to je zato to u stvari spaja vie njih, i stva-ra naizgled temeljnost temeljnostkoja, kada bi bila temeljnost, ne bi mogla da se odri na nogama. Hoo da kii/c da sam povran? Ni; odgovoiilii mi je ono io drugi nazivaju temelj-nou Hjiino ji; jodnu l.osoiakt, frtlvorodiiiion/ionHlnti kocka. Da ue 47na jednu stranu, izai e na drugu, i nai e se u jednom svetu koji tu; moe da postoji istovremeno sa tvojim. (Lia, ne znam da li u ikad ponovo da te vidim, sad su Oni uli su pogrene strane i osvojili tvoj svet, a zbog moje greke: uverio sam ih da postoje bezdani, a stoje bila njihova slabost. ta sam zaista mislio pre petnaest godina?Svestan da ne veru-jem, oseao sam krivicu meu tolikima koji su verovali. Kako sam oseao da su u pravu, odluio sam se da verujem kao kada se pije aspirin. Ne ini loe, a postaje se bolji. Naao sam se u sred Revolucije, ili ako nita ono u najudesni-jem njenom simuliranju koje se uopte zbilo, a u potrazi za asnom vorom. Ocenio sam daje asno uestvovati na zborovima i u povor-kama, vikao sam sa drugima faisti, buruji, jo vam je ostalo ma-lo!, nisam bacao grimizne kocke sa kaldrme ili metalne kugle jer sam se uvek plaio da e drugi meni da rade ono to ja inim njima, ali sam oseao neku vrstu moralne razdraenosti u beanju ulicama u centru, kada je navaljivala policija. Vraao sam se kui sa osean-jem da sam ispunio jednu obavezu, kakva god daje bila. Na zboro-vima nisam uspevao da se oduevljavam razlikama koje su delile -? razliite grupe: sumnjao sam daje sasvim dovoljno da se pronae prava parola kako bi se od jednih prelo ka drugima. Zabavljao sam se traei prave parole. Praktino sam vebao glas. Kako mije katkad zapadalo, u povorkama, da se svrstam uz jedan ili drugi transparent ne bili pratio kakvu devojku koja bi mi uz-burkala matu, doao sam iz toga do zakljuka daje za mnoge moje drugare politika ratobornost upravo jedno seksualno iskustvo a seks je bio nekakva strast. Ja sam eleo da budem samo radoznao. Tano je da sam listajui moje tivo o Templarima, i o raznim grozo-l.iima koje su im se pripisivale, naleteo na Karpokratovu tvrdnju kako, da bi smo se oslobodili tiranije anela, gospodara vasione, l roba da inimo razna zlodela, oslobaajui se dugova sklopljenih sa univerzumom i sopstvenim telom, a samo poinivi svakakva dela dua moe da se oslobodi sopstvenih strasti, ponovo nalazei iskon-sku istom. Dok smo izmiljali Plan otkrio sam da mnogi opijeni taj-nom, vode takav ivot kako bi pronali prosvetljenje. No Alister \ Krouli, koji je definisan kao najperverzniji ovek svih vremena, ikoji je dakle inio sve to je uopte mogao da ini sa privrenicima oba polu, imao je prema njegovim biografima, samo uasno rune ene (/.umiljam da i mukarci, iz onoga to piu, ne bi bili bolji), pa mi ustaje mala sumnja da nikada i nije vodio ljubav u punom obliku. Mora

da sve zavisi od odnosa izmeu ei za vlau (mo u st-vari) i nemoi pri sjedinjavanju. Marks mi je bio simpatian jer sam liio Nijuuun da je sa svojom Deni sa radou vodio ljubav. To se o(i(t(':n po mirnom alilaju lijekove proze, i po njenom raspoloenju, .ludinim, naprotiv, u hodniku fakulteta, rekao sam da su se stalni (iiIIiinci u krovni, nh Krapska jom prirodno zavravali pisanjem knjiu-rluti lipa Mtilrrijaltitum i ompiriokritici/am. Ki/.ikovao sam da bu 48 dem linovan i kazali su da sam faista. To je kazao jedan dugajlija, sa gotovo tatarskim brkovima. Seam ga se odlino, danas je pot-puno obrijan i pripada nekoj komuni u kojoj pletu korpe. Oivljavam raspoloenja iz onog vremena samo da bih poka-zao u kakvom sam se duhovnom stanju pribliio Garamonu i sprija-teljio sa Jakopom Belbom. Tamo sam stigao sa raspoloenjem onoga koji prkosi bujici praznih reci o istini da bi se pripremao za isprav-ljanje slogova. Misio sam daje osnovni problem, ukoliko navodimo Ja sam onaj koji je, u tome da se odlui gde dolazi znak interpunk-cije, da li izvan ili unutar navodnika. Zbog toga je moj politiki izbor bila filologija. Univerzitet u Mi-lanu je tih godina sluio za primer. Dok su se u svim drugim delovima zemlje zauzimale sale za predavanja i jurialo na profesore, traei od njih da govore samo o proleterskoj nauci, kod nas je, osim neko-liko incidenata, bio na snazi dogovoreni pakt, ili bolje teritorijalni kompromis. Revolucija je vladala spoljnom zonom, velikom salom za predavanja i velikim hodnicima, dok se zvanina Kultura povukla, zatiena i sa garancijom, u unutranje hodnike i na gornje spratove, nastavljajui da govori kao da se nita nije deavalo. Tako sam mogao da provodim jutra u prizemlju i raspravljam o proleterskoj nauci a u poslepodnevima da budem gore i upranja-vam aristokratsko znanje. iveo sam lagodno na ta dva paralelna univerziteta i nimalo nisam oseao da sam u protivrenostima. Verovao sam i ja daje na pragu drutvo jednakih, ali sam sebi govorio da bi u ovome drutvu morali da rade (bolje od preanjih) vozovi, na primer, a sankiloti koji su me okruivali uopte nisu uili kako treba dodavati ugalj u pe, pokretati skretnice, sastavljati tabelu sa voz-nim redom. Ipak je bio potreban neko ko bi bio potpuno spreman za te vozove. Ne ba bez ikakvog prebacivanja, oseao sam se kao Staljin koji se smeka ispod brkova i misli: Radite, radite, bedni boljevici, ja za to vreme uim u zavodu u Tiflisu a zatim u ja da zacrtam peto-godinji plan. Moda i zbog toga to sam pre podne iveo u entuzijazmu, posle podne sam znanje izjednaavao sa nepoverenjem. Tako sam poeleo da prouavam neto to bi mi doputalo da govorim ono to se moglo potvrditi na osnovu dokumenata, kako bih ga izdvojio od onoga to je ostajalo kao pitanje same vere. Iz nekih sasvim sluajnih razloga prijavio sam se na seminar iz srednjovekovne istorije i izabrao diplomski rade o procesu Tem-plarima. Pria o Templarima me je oaravala, od asa kada sam ba-cio pogled na prve dokumente. U toj epohi u kojoj se borilo protiv vla-sti, najvie me je uasavala pria o procesu, koji najblae reeno daje povode za sumnju, a zbog kojih su Templari slati na lomau. Ali ubrzo sam otkrio da ih je, od trenutka kada su poslati na lomau, go-mila lovaca na misterije pokuavala svuda da pronae, iako nikada nije pruen nijedan dokaz. To vizionarsko razbacivanje razdrailo je 49moje bezverje, i odluio sam da ne gubim vreme sa lovcima na miste-rije, oslanjajui se iskljuivo na izvore iz tog vremena. Templari su bili monako-viteki red, koji je postojao u meri u kojoj gaje prizna-vala crkva. Ako je crkva raspustila red, a to je uinila

pre sedam ve-kova, Templari nisu mogli vie da postoje, a ako su i postoj ali nisu bili Templari. Tako sam sakupio najmanje sto knjiga, ali na kraju sam od toj;a proitao samo tridesetak. Doao sam u vezu sa Jakopom Belbom ba povodom Tem-plara, kod Pilada, kada sam ve uveliko radio na diplomskom radu, pred kraj sedamdeset druge. so 8 Doao sam od svetlosti i bogova, a evo me u izgnanstvu, odvojenog jDd njih. __ _ (Odlomak iz Turfa'na M7) Bar Pilad bio je u to vreme otvorena luka, galaktika krma gde su se svemirci Ofiulka, koji su opsedali Zemlju, susretali a bez eventualnog sudaranja sa ljudima Imperije koji su obino patrolirali pojasom pustog Alena. Bio je to stari bar uz zgradu Mornarice, sa tez-gom od cinka, salom za bilijar, i tramvajdijama i zanatlijama iz kraja koji su dolazili sa prvim svitanjem na jedno belo vince. Oko ez-deset osme, i tokom sledeih godina, Pilade je postao Rikov Bar gde je za istim stolom aktivista Pokreta mogao da zaigra karte sa novina-rom privatnog dnevnog lista, stoje po zatvaranju broja odlazio kui da pravi dete, dok su prvi kamioni ve odlazili da po kioscima distri-buiraju lai sistema. Ali kod Pilada i novinar se oseao izrabljivanim proleterom, proizvoaem vika vrednosti okovanim kako bi monti-rao ideologiju, i studenti su mu davali oprotenje greha. Izmeu jedanaest uvee i dva sata nou ovde su prolazili slu-benik izdavake kue, arhitekta, autor crne hronike koji je prieljki-vao treu stranicu, slikar iz-Brere, poneki osrednji pisac, i studenti kao ja. Minimum alkoholnog uzbuenja bio je obavezan i stari Pilad, uvajui svoje flaice belog za tramvajdije i najaristokratskije kli-jente, zamenio je penuavo i Ramacoti reskim DOC za intelektualce demokratskog tipa, a Doni Vokerom za revolucionare. Mogao bih da napiem politiku priu o tim godinama registrujui vremena i naine na koje se prelazilo postepeno od crvene etikete do Balentajna od dvanaest godina i najzad dolo na kvas. Po dolasku nove publike Pilad je ostavio salu za bilijar, gde su se slikari i tramvajdije izazivali na dvoboj unuiima, ali je postavio jo i fliper. Menije kuglica trajala vrlo kratko i u poetku sam mislio daje 1.0 moda zbog toga to sam odsutan, ili zbog slabe pokretljivosti ru-ke. Tek kada su prole godine shvatio sam istinu, poto sam video kako igra Lorenca Pelegrini. U poetku je nisam primeivao, ali sam je uoio jedne veeri pratei Belbov pogled. Belbo je imao neku naviku stajanja uz bar kao da'je u prolazu (navraao je ovde najmanje deset godina). Meao se esto u-razgo-vom, za pultom ili za stolom, ali gotovo uvek da bi ubacio neku frazu kiija ledi entuzijaste, ma koja daje bila tema o kojoj se raspravljalo. Tuirao je i drugom tehnikom, pitanjem. Neko bi priao o jednom do-Hiicliijii, potpuno uvlaei u priu drutvo, i Belbo bi gledao govornika (iiiiin svojim sivkast.ozclenim oima, uvek pomalo odsutnim, drei Anflii u visini boka, kao Ha jo zh izvesno vreme zaboravio da pije, i za-pitao hi: I ziii.sl.n no t.uk<i dogodilo? Ili: I ozbiljno si to rekao? Ne 51znam ta se deavalo, ali svako bi od te take poeo da sumnja u priu, ukljuujui i onoga koje priao. Mora da su to bile njegove pi-jemontske modulacije koje su njegovim potvrivanjima davale upit-nost, a njegova pitanja inile podrugljivim. Pijemontsld, kod

Belba, je bio taj nain da govori bez gledanja mnogo sagovornika u oi, ali ne onako kao kada se izbegava pogled. Belbov pogled nije izbegavao di-jalog. Jednostavno se kreui, na brzu ruku fiksirajui stecite para-lela kojima ti nisi poklanjao panju, u jednoj neodreenoj taki pro-stora, nagonio je na oseaj kao da si ti, do tog asa, tupo zurio u je-dinu beznaajnu taku. Ali nije bio u pitanju samo pogled. Jednim pokretom, jednim jedinim uzvikom, Belbo je imao mo da te premesti na drugo mesto. Hou da kaem, pretpostavimo da si se muio da dokae kako je Kant doista okonao kopernikansku revoluciju moderne filozofije i da si se kladio u ivot zbog te tvrdnje. Belbo, koji bi sedeo ispred tebe, mogao je iznenada da pogleda u svoje ruke zuri u koleno, ili kilji uz zluradi osmeh, ili da ostane nekoliko sekundi otvorenih usta, oima uprtim u tavanicu, i zatim, laganim mucanjem da prozbori: Eh, sva-kako da taj Kant...Ili, ako se eksplicitnije trudio u atentatu na eli si-stem transcendentalnog idealizma: Ma. Da lije zaista eleo da na-pravi svu tu guvu... Zatim te je gledao sa zabrinutou, kao da si ti, a ne on, pomutio aroliju, i ohrabrivao te: Ali kaite, kaite. Jer sva-kako ima u tome... ima neega to... ovek je imao glavu. Ponekad, kada je bio na samom vrhuncu gneva, reagovao bi nedolino. Budui da je jedina stvar koja gaje ljutila bila nepristoj-nost drugih, njegova nedolinost je za uzvrat bila unutranja, ogra-niena. Stezao je usne, obrtao prvo oi ka nebu, zatim je savijao po-gled, i glavu, s leva prema dole, i govorio u pola glasa: Ma gavte la nata. Onome ko ne zna za taj pijemontsld izraz, neki put bi objanja-vao: Ma gavte la nata, izvadi zapua. Kae se onome koje pun sebe. Pretpostavlja se da te abnormalne uslove trpi zbog pritiska zapuaa koji dri u stranjici. Ako ga ukloni, p, vraa se u ljudsko sta-nje. Ove njegove upadice imale su sposobnost da te nateraju da priniouje ispraznost svega, i ja sam bio njima oduevljen. Ali iz njih srnu izvukao pogrenu lekciju, jer sam ih izabrao kao model vrhun-skog omalovaavanja za banalnosti tuih istina. Tok sada, poto sam prodro, sa Abulafijinim tajnama, i u Bel-Iiovii duu, znam daje to to se meni inilo daje trezvenost, i to sam jii podij'ao na nivo ivotnog principa, za njega bio jedan vid melanho-liji!. T,-i njegova intelektualna potitenost libertina skrivala je oaj-iiirku crni za apsolutnim. Teko juje bilo shvatiti na prvi pogled, jer je Hdbo knnipon/.ovao trenutke b'ekstva, oklevanja, povuenosti, tre-nucima slnliio ni/,j',uvorljivost.i u kojima so, uz vedru nevericu, raz-valjivao Nlvaniiijnm apsolutnih nlt.iirniil.ivn. Bilo je to i onda kada je nm Dloliiluvljitm pravila priruniku nonioj'iii'M1)',, naopako svetove, bi nakazi!. I, fjitdnjiil jtn lako roriluu opijonof, kako f.radi 82 svoju rableovsku Sorbonu bilo je teko shvatiti da je moda patio zbog izgnanstva sa.bogoslovskog fakulteta, gde je jo imao snage u neto da veruje. Kasnije sam postao svestan da sam ja smer izbrisao a da gaje on samo zametnuo, i da zbog toga nije mogao da bude miran. Meu Abulafijinim files pronaao sam mnoge stranice pseu-dodnevnika koje je Belbo poverio tajni disketa, siguran da one nee izdati njegovu sklonost, toliko puta potvrenu, poloaju obinog pos-matraa sveta. Neke su nosile davni datum, oigledno je na njih pre-pisivao prastare napomene, iz nostalgije, ili zato to je mislio da ih zaokrui. Druge su iz ovih poslednjih godina, otkako je imao Abua u rukama. Pisao je po navici da bi se igrao sa mainom, da bi razmi-ljao usamljen o svojim sopstvenim zabludama, zanosei

se dane st-vara jer je stvaranje, ak i po cenu pravljenja greke, in koji se uvek vri iz ljubavi prema drugome a iz samoljublja. Ali Belbo je, i ne pri-meujui, prelazio u drugo podruje. Stvarao je, a nikada to nije ra-dio: njegovo oduevljenje Planom roeno je iz te potrebe da napie Knjigu, makar ona bila sve od samih, ekskluzivnih, izrazito pogre-nih namera. Sve dok se ne sretne sa sopstvenom prazninom jo moe da misli da si u vezi sa Jednim, ali tek to pone da petlja sa glinom, bilo daje ona i elektronika, ve si postao demiurg, i svako ko se zalae da stvori neki svet odmah je izloen pogibelji od greke i zla. filename: Tri ene saleu oko... Ovako: toutes les femmes quej'airencontrees se dres-sent aux horizons avec les gestes piteux et les regards tri-stes des semaphores sous la pluie....* Pucaj na visoko, Belbo. Prva ljubav, Presveta Marija. Mama koja peva drei me u krulu kao da me ljulja mada ini vie nije potrebno uspavljivanje, a ja se pitam staje to peJ-vala, jer sam voleo njen glas i miris lavande njenih grudi: 0 Nebeska vladarko ti tako ista i tako lepa spasi o kerko, eno, devo spasi o majko Spasitelja. Prirodno: prva ena moga ivota nije bila moja kao uostalom to, u naelu, nije bila niija. Zaljubio sam se od-mah u jedinu enu sposobnu da uini sve bez mene. Zatim Marilena (Merilena? Meri Lena?). Lirski opisati sumrak, zlatnu kosu, veliki plavi uperak, mene ispred klupe sa no-som uvis, pravog, nju kako hoda kao ekvilibrista po ivici nas-lona, ruku rairenih da bi uravnoteila svoje oscilacije (boanstvene olcstrasistole), sa suknjom koja lepra lagano izmeu ruiastih butina. Na visini, nedostinu. Crtica: isto veeri, mama koja talkom posipa ruiasto tolo mnjo sfisl.rico, ja koji pil.am kada e konano da joj izra-de piSurak, mama koja odajo lajnu da devojicama neraste 53piurak i da one ostaju ovakve kakve su. Ja u tom asu po-novo vidim Meri Lenu, i belilo gaica koje se vidi ispod plave suknje koja die, i shvatam da je plava i promenjiva i nepri-stupana zato to je drugaija. Odnos nije mogu, pripada drugoj vrsti. Trea ena odmah izgubljena u provaliji u koju srlja. Tek umrla u snu, bleda Ofelija medu cveem u svom de-vianskom mrtvakom kovegu, dok svetenik izgovara mo-litve pokojnika, odjednom se uspravlja na svome odru, namrgoena, osvetoljubiva, ispruenog prsta, potmulog gla-sa: Oe, ne molite za mene. Ove noi pre nego to u zaspati usnula sam bludni san, jedini u mome ivotu, i sada sam osuena. Potraiti knjigu o prvom prieu. Da lije to bila slika ili sam sve sam izmislio? Svakako daje bila mrtva dok je mislila na mene, bludna misao bio sam ja koji sam eleo Mari Lenu koja je bila nedodirljiva, druge vrste i sudbine. Ja sam kriv za njenu osudu, kriv sam za osude svakog ko je iz-gubio duu, pravedno je to nisam imao te tri ene: to je kanjavanje zato to, sam ih eleo. Prvu gubim zato to je u raju, drugu zato to u isti-litu zavidi na udu koju nikada nee da ima, a treu zato to je u paklu. Teoloki savreno. Ve napisano. Ali postoji pria o eiliji a eilija je iva. 0 njoj sam mislio pre nego to u zaspati, peo sam se uz breuljak da bih uzeo mleko sa majura i dok su partizani pucali sa breuljka iz prvih bojnih redova na mesto koje je bilo pod opsadom, video sam sebe kako trim da bih je spasio, oslobaajui je od bu-ljukacrnih razbojnika to su je progonili sa majserima u ru-kama... Svetlije kose nego to je Meri Lenina, koja vie uz-buuje od devojke iz sarkofaga, istija i nevinija od device. eilija koja ivi i koja je pristupana,

bila je dovoljna samo elja i ak bih mogao sa njom da razgovaram, bio sam sigu-ran daje mogla da voli nekoga iz moje vrste, ivolelaje, zvao se Papi, imao je plavu kutravu kosu na sitnoj glavi, godinu dana vie od mene, i saksofon. A ja ni trubu. Nikada ih nisam video zajedno, ali svi su u sali za molitvu, gurkajui se lakto-vima i smejuljei se aputali izmeu sebe, kako vode ljubav. Sigurno su lagali, seljaii pohotni kao jarii. Hteli su da ja uvidim kako je ova (ona, Marilena eilija ena i devojka) bila do U? mere pristupana da bi svako imao uspeha kod nje. U svakom sluaju etvrtom sluaju ja sam van igre. Da li su pii; roman o jednoj takvoj prii? Modabitre-balo <la i'..i napimn o enama kojih sam se klonio zato to sam imi);.m ila ih imam. Hi bih moj>a. Daihimam. Ilije to ista priu. Nu,|/,ad, kada no no/na ftuk ni o kojoj je prii re, bolje ' 'z li U desnoj je ruci stezao pozlaenu trubu. (Johan Valentin Andrea, Alhemiarsko venanje Kristijana Rozenkrojca, tasburg, Cecner, 1616, 1) Nalazim u toj file pomen o trubi. Prekjue u periskopu nisam znao koliko je bila vana. Imao sam samo jedan podatak o njoj, veoma bled i nevaan. Tokom dugih poslepodneva u Garamonu,-pokatkad je Belbo, zauzet nekim rukopisom, podizao oi sa stranica i pokuavao da ora-spoloi ak i mene, koji sam za suprotnim stolom prelamao slog za stare grafike Svetske Izlobe, preputajui se nekim priseanjima trudei se da okona im bi posumnjao da bih mogao da ga shvatim suvie ozbiljno. Oivljavao je sopstvenu prolost, ali samo primera radi, kako bi korio jednu takvu ispraznost. Pitam se gde emo da zavrimo, rekao je jednoga dana. Govorite o propasti zapada? Propada li? Konano to mu je i poziv, zar ne biste i vi rekli? Ne, ja sam govorio o ovim ljudima koji piu. Trei rukopis u jednoj nedelji, jedan o vizantijskom pravu, jedan o Propasti Austrije i trei o Bafovim sonetima. Prilino razliite stvari, zar vam se ne ini? ini mi se. Dobro, ta biste rekli na to da se u sva tri na izvestnoj taki pojavljuju elja i Predmet Ljubavi? To je moda. Shvatam jo Bafa, ali vizantijsko pravo... Bacite u ko. Ama ne, to su radovi koje potpuno finansira Zajednica i osim toga nisu loi. Ono to najvie mogu da uradim to je da pozovem svu trojicu i da ih pitam da li mogu da izbace ove redove. Njima mogu da se obrukaju. A kakav moe da bude predmet ljubavi u vizantijskom pra-vu? Oh, postoji uvek nain da on bude uveden. Prirodno ako je u vizantijskom pravu postojao predmet ljubavi, to nije taj o kojem pria ovaj. Nikada nije taj. Koji taj? Taj u koji ti veruje. Jednom, imao sam pet ili est godina, sanjao sam da imam trubu. Pozlaenu. Znate, jedan od onih snova od kojih vam se ini da vam med tee venama, vrsta none polucije, kakvu moe da doivi samo pubertetlija. Mislim da nikada nisam bio toliko srean kao u tom snu. Nikada vie. Prirodno, kada sam se pro-budio shvatio sam da trubo nema i poeo sam da cvilim kao pas. Pla-kao sum colof'ii dana. Zaista je taj predratni svet, bie to trideset Nino, bio avet, sirotinjo. Kada bih danas imao sina i kada bih ga video lako oalollnm>H nikao bih mu hajdemo, kupicu ti trubu radilo se o

55igraki, ne bi kotala eli imetak. Mojima nije to ak ni palo na pa-met. Troiti, u ono vreme, bila je ozbiljna stvar. I bilo je vano vaspi-tati decu da ne mogu da imaju sve to poele. Ne svia mi se orba sa keljom, govorio sam i zaista je bilo istina, moj boe, kelj u orbi mi jo bio odvratan/Taman posla da kau dobro, za danas preskoi orbu i uzmi samo jelo (nismo bili siromani, imali smo predjelo, glavno jelo i voe). Ne gospodine, jede se ono stoje na stolu. Umesto toga bi baka, kao kompromisno reenje, uzimala kelj iz mog tanjira, deo po deo, komadi po komadi, malo po malo, i ja sam onda morao da jedem i-stu orbu, jo odvratniju nego pre, i to samoje ve bio ustupak na koji moj otac nije rado gledao. - Ali truba? Gledao me je oklevajui: Zbog ega vas toliko zanima truba? Mene ne. Vi ste taj koji je govorio o trubi u vezi sa predme-tom ljubavi koji nije onaj pravi... Truba... Te veeri trebalo je da dou ujak i ujna iz ***, nisu imali dece i ja sam im bio sestri mezimac. Videli su me kako plaem zboj; te sablasne trube i rekli da e elu stvar oni srediti, da emo su-tradan otii u Upim gde su imali elu jednu tezgu punu igraaka, neto udesno, i da u nai trubu koju sam eleo. Proveo sam no bu-dan, i kasnije celoga jutra samo sam poskakivao. Posle podne odosmo u Upim, i tamo je bilo bar tri vrste truba, bile su to obine li-mene stvarice ali mene su potseale na pozive trubaa iz mistinog zaliva. Bila je tu jedna vojna truba, trombon sa ljebom i jedna pseu-dotruba, jer je imala pisak i bila zlatna ali je imala dugmie saskofo-na. Nisam znao koju da odaberem i moda sam previe razmiljao. Meo sam ih sve i odavao sam utisak da neu nijednu. U isto vreme, ujna i ujak mora da su gledali u cedulje sa cenama. Nisu bili krti, ali meni se uinilo da su pronali neto jevtinije, bakelitni klarinet, sav u crnoj boji, sa posrebrenom tastaturom. Moda ti se ovaj dopada? zapitali su. Isprobao sam ga, prilino je dreao, pokuavao sam da ubedim sebe kako je bio divan, ali u stvari sam razmiljao i govorio sobi da su ujna i ujak eleli da uzmem klarinet zato stoje manje kol,ao, l ruba mora daje kotala itavo bogatstvo i nisam mogao da im naitiHiiem takvu rtvu. Uvek su me uili da kada ti ponude neto to ti se dopada mora odmah da kae ne hvala, i to ne samo jednom, ne dti ka(! ne hvala i odmah prui ruku, ve da eka da darodavac insistira, da kae molim te. Tek tada vaspitano dete pristaje. Tako suru rekao da moda ne bih voleo trubu, da e mi moda dobro doi i klarinet, ako oni misle tako. I gledao samih, odmeravajui, nadajui so da e insistirati. Nisu insistirali, Bog da im duu prosti. Bili su mnofjo sreni io su mi kupili klarinet, koji mi se kazali su oi-fdodno najvie dopadao. Bilo je suvie kasno da povuem re. Dobio hiiiii kliiiini'l (MikIiid jo u mono sumnjiavo: #elit.o da znate da li sami iln^jti snuju trubu:' No irkiiii ?;.im ,'i'lini ila /.nam la jr Ino predmet ljubavi. B8 Ah rekao je, ponovo poinjui da lista rukopis vidite, ak i vi ste opsednuti tim predmetom ljubavi. Takvim se stvarima moe manipulisati koliko god hoe. Ma... Osim toga, da sam kasnije uzeo trubu? Da li bih zaista bio srean? ta vi kaete na to, Kazaubone? Moda biste sanjali klarinet. Ne suvo je zakljuio. Klarinet sam jedino i imao. ini mi se da nikada na njemu nisam ni svirao. Sanjao ili svirao?

 Svirao ree naglaavajui i, ne znam zbog ega, osetio sam se kao neka dvorska luda. i ?,mii) koju suin unio ruoporednju no nti horizontu alosnih pokreta i tunih po-dii nalik Htimiif'orlmii iui kifli... (prlm. prov.) (fr.jzl 5710 I naposletku jo, iz onih brojeva od kojih ta Magija zavisi, kabalistiki se izvodi iz vinum VIS NUMerorum. (ezare dela Rivijera, Magijski svet, Heroja, Mantova, Osana, 1603, str.65-66) Ali ispriau o mom prvom susretu sa Belbom. Poznavali smo se iz vienja, tu i tamo smo izmenjali neke reenice kod Pilada, ali ni-sam mnogo znao o njemu, osim daje radio u Garamonu, a od knjiga Garamona na fakultetu mije dolo do ruke samo nekoliko. Mali ali ozbiljni izdava. Mladog oveka koji zavrava diplomski rad uvek privlai osoba koja radi u nekoj od izdavakih kua u kulturi. A ta vi radite? zapitao me je jedne veeri dok smo obo-jica bili naslonjeni na pocinkovnu tezgu u samom oku, paritenjeni gomilom koja je neto slavila. Bilo je to vreme u kojem su se svi jedni drugima obraali sa ti, studenti profesorima i profesori studentima. Da i ne govorimo o stalnim muterijama Pilada: Plati mi pie, govo-rio je student u montgomeriju glavnom uredniku velikog dnevnog li-sta. Kao da smo bili u Petrogradu u vreme mladog klovskog. Sve sami Majakovski a nijedan ivago. Belbo ovo opteprihvaeno ti nije odbijao, ali je bilo oigledno daje to inio iz prezrenja. Govorio je ti da bi pokazao da odgovara na vulgarnost vulgarnou, ali da postoji ambis izmeu toga da se dopusti sebi prisnost i biti prisan sa nekim. Videh ga kako govori ti sa naklonou, ili strastveno, vrlo retko i vrlo. malom broju osoba, Diotaleviju, ponekoj eni. Onome koga je poto-vao, a nije ga due poznavao, govorio je vi. Tako je inio sa mnom sve vreme dok smo radili zajedno, a i ja sam cenio tu privilegiju. A ta vi radite? zapitao me je, sada znam, sa simpatijom. U ivotu ili u pozoritu? rekoh, pokazujui na pozornicu Pilade. U ivotu. Studiram. Pohaate fakultet ili studirate? Moda nee da vam zazvui istinito ali te dve stvari nisu u kontradikciji. Zavravam diplomski rad o Templarima. Oh kakva gadna stvar rekao je. Zar to nije posao za lu-ake? .Ja prouavam one prave. Dokumente o procesu. Ali ta znale vi o Templarima? .l;i radim u jednoj izdavakoj kui a u jednu izdavaku kuu (lolii/.(! pamelni i ludi. l'osao urednika je da jednim pogledom pre-pozna lude, Kodu se neko zakai za Templare gotovo uvek je luak. Mu nemojte. Njihovo ime ja Icf/ija. No nee ba svi ludi govo-rili o Templarima. Kuko di ti(.;e prepoznajete? l'osao. Sudu u objasniti, viimu koji ste mladi. Uzgred, kako hii V Kazaubon. r Zar to nije bio jedan lik iz Middlemarcha*? Ne znam. U svakom sluaju bio je i neki filolog iz doba Rene-sanse, ini mi se. Ali nismo roaci. 0 tome emo drugi put. Hoete jo neto da popijete? Jo dva, Pilade, hvala. Dakle. Na svetu postoje kreteni, imbecili, budale i ludi.

 Postoje li izuzetci? Da, nas dvojica, na primer. Ili barem on, bez uvrede, mene. Ali, sve u svemu, svako, kada se dobro pogleda, pripada jednoj od ovih kategorija. Svako od nas katkada je kreten, imbecil, budala ili lud. Recimo da je normalna osoba ona koja u razumnim grani-cama mesa sve te komponente, te idealne tipove. Idealtvpen? Bravo. Znate i nemaki? Natucam ga radi upotrebe literature. U moje vreme onaj koji je znao nemaki nije dobijao po-sebna priznanja. Svoje znanje bi poneo u grob. Verujem da se to da-nas deava sa kinsekim. Ja ga ne znam dovoljno, znai da u dobiti priznanje u vidu diplome. Ali vratite se svojoj tipologiji. Staje genije, Ajntajn, reci-mo? Genije je onaj koji se jednom od komponenata igra na neve-rovatan nain, hraneije drugima. Otpi pie. Ree: Dobro vee, lepotice. Jesi li opet pokuala samoubistvo? Nisam odgovori ona u prolazu sada sam u kolektivu. Odlino ree joj Belbo. Okrenuvi se meni: Mogu da se izvre i kolektivna samoubistva, zar ne mislite? Govorite o luacima? Nadam se da niste moju teoriju uzeli.za suvo zlato. Ja ne is-pravljam svet. Govorim o tome staje ludo za jednu izdavaku kuu. Teorija je ad hoc, u redu? U redu. Sada ja astim. U redu. Pilade, molim te manje leda. Ovako odlazi pravo u krv. Dakle. Kreten gotovo da i ne govori, peni, u gru je. Prinosi sla-doled elu, zato to mu nedostaje koordinacija. Ulazi na kruna vrata u suprotnom smeru. Kako to uspeva? Njemu to polazi za rukom. Zbog toga je kreten. Nije za nas interesantan, prepoznaje ga svuda, i ne dolazi u izdavake kue. Ostavimo ga po strani. Ostavimo. Biti imbecil neto je sloenije. To je drutveno ponaanje. Imbecil je onaj koji govori uvek preko ae. U kom smislu? Kumim Dflonl Kliot. 59 Ovako. Upro je kaiprstom u vrh ae i preko njega po-kazao na tezgu. On eli da govori o onome stoje u ai, ali budui da nije itav, govori preko. Ako ba hoete, jednostavno reeno, to je onaj koji pravi gafove, koji nekog tipa koga je ena upravo ostavila pita kako je lepa gospoa. Da li sam potpuno jasan? Potpuno. Poznajem ih dosta. Imbecil je mnogo traen, posebno u mondenskim okolno-stima. Sve stavlja u neugodne situacije, ali time daje prostora za ko-mentare. U svom pozitivnom obliku, postaje diplomata. Govori preko ae kada su gaf napravili neki drugi, menja temu. Ali nije za nas in-teresantan, nikada nije kreativac, vest je da se poziva na druge, znai ne dolazi u izdavake kue da ponudi rukopise. Imbecil ne kae da maka laje, on pria o maki kada drugi govore o psu. Ogluuje se o pravila konverzacije a kada debelo pogrei to je ve vrhunac. Veru-jem da je to soj koji je na putu istrebljenja, jer je nosilac izrazito

graanskih vrlina. Potreban mu je salon Verdiren, ili nita manje nego kua Germantovih. Vi studenti itate jo te stvari? Ja da. Imbecil je oakino Mira koji prolazi pored svojih slube-nika i od njih vidi samo jednoga, svog nakienog, sa Martinika. Vous etes negre?* pita ga. A ovaj e:Oui, mon general!** A Mira na to: Bravo, bravo, continuez!*** I ide dalje. Pratite me? Izvinite, ali veeras slavim istorijsku odluku u mome ivotu. Prestajem da pijem. Hoete jo jedan? Bolje utite. Oseau se krivim. Pilade! A budala? Ah. Budala ne grei u ponaanju. On grei u rezonovanju. To je onaj koji kae da su svi psi domae ivotinje i da svi psi laju, ali i make su domae ivotinje i onda i one laju. Ili, svi Atinjani su smrt-nici, svi stanovnici Pireja su smrtnici, znai svi stanovnici Pireja su Atenjani. to je istina. -- Jeste, ali ist sluaj. Budala moe ak i da kae tanu stvar, ;ili iz pogrenog rezonovanja. Mogu da se kau" i pogrene stvari, iako su rezonovanja Uina. Bogami tako je. Zato se inae truditi toliko da bi se postala razumna ivotinja? ? Svi veliki antropomorfni majmuni potiu iz inferiornih oblika ivota, ljudi potiu iz inferiornih oblika ivota, znai svi ljudi su veliki antropomorfni majmuni. Poprilino dobro. Sada smo ve na pragu onoga koji ;;umnja ;i se neto ne uklapa, ali nam je potreban izvestan napor da dokaemo SUi i znsl.o. Budala je maksimalno lukava. Imbecila preVi Min iininiiV U'r.ii'/) (pi im.piov } Dm, moj ('umirili)'! III iivn. Iiiiivii, 'iiimii luku MlIMllivili'l eo poznaje odmah (o kretenu da ne govorimo), dok budala rezonuje skoro kao i ti, osim to je jedna potpuno beznaajna nitarija. On je umetnik u paralogizmima. Nema spasa uredniku izdavake kue, morao bi na njega da potroi atavujvenost^Objavljuju se mnoge knji-ge budala jer u prvom trenutku na nas ostavljaju utisak. Urednik nije zato tu da bi vodio brigu o budali. To ne radi akademija nauka, zbog ega bi trebalo onda izdavaka kua? Ne ini to ni filozofija. Ontoloki argument svetog Anselma je budalast. Bog mora da postoji zato to mogu da o njemu mislim kao o biu koje je u svemu savreno, ukljuujui i samo postojanje. Brka postojanje u mislima sa postojanjem u realnosti. Da, ali je takoe budalasto i Goniloneovo pobijanje. Ja mogu da mislim na jedno ostrvo u moru iako tog ostrva nema. Brka misao o moguem sa misli o neophodnom. Veni rat budala. Naravno, a Bog se zabavlja kao lud. Hteo je da bude neza-misliv samo da bi pokazao kako su Anselmo i Gonilone bili budale. Kakav velianstven stvaralaki cilj, ma ta priam, sam in vrline od koje je Bog hteo da bude stvoren. Sve smiljeno da bi kosmika buda-latina bila razotkrivena. Okrueni smo budalama.

 Od njih se ne moe pobei. Svi su budale, izuzev vas i mene. tavie, bez uvrede, osim vas. Znate li emu slui Gedelov ogled. fl|,r,,,,,r, ..... Nemam pojma, ja sam kreten. Pilade! v i Ali sada je tura moja. Posle emo podeliti. Epimenid sa Krita kae da su svi Kriani lazovi. To kae on koji je Krianin, a Krianine on poznaje do-bro, to je istina. To je budalatina. Sveti Pavle. Pismo Titusu. Sluajte sad: svi oni koji misle da bi Epimenid mogao biti laov mogu samo da veruju Krianima ali Kriani ne veruju Krianima, te prema tome nijedan Krianin ne misli da bi Epimenid bio laov. Jel' to budalatina ili nije? Vi ocenite. Ja sam kazao daje teko uhvatiti budalu. Jedna budala moe ak da dobije i Nobelovu nagradu. Dajte mi da razmislim... Svi oni koji ne veruju daje Bog st-vorio svet za sedam dana nisu fundamentalisti, ali poneki fundamen-talista veruje da Bog jeste stvorio svet za sedam dana, prema tome niko ko ne veruje daje Bog stvorio svet za sedam dana jeste u stvari fundamentalista. Je li to budalasto ili nije? Moj boe moglo bi se rei... Ne bih znao. ta vi kaete? Tako je. ? U svakom sluaju premda je istina, naalost. Jer probija jedan od zakona silogizama. Ne mogu se izvlaiti univer-znlni zakljuci iz dve pojedinosti A nko biste vi bili hud.il.i? 61 Bio bih u dobrom starom graanskom drutvu. Ah da, budalatina nas okruuje. A moda zbog naeg raz-liitog logikog sistema, nae budalatine jesu njihove mudrosti. ela pria o logici sastoji se po definiciji u prihvatljivom pojmu za buda-latine. Suvie je beskrajno. Svaki veliki mislilac jeste budala onom drugom. Misao kao skladna forma budalatine. Ne. Budalatina neke misli u stvari je nesklad sasvim druge neke misli. Duboka misao. Ve je dva, uskoro Pilade zatvara a jo nismo do luaka stigli. Upravo dolazim do toga. Luaka prepoznaje odmah. On je budala koja ne zna za trikove. Budala pokuava da svoje teze dokae, ima iskrivljenu logiku ali je ipak ima. Luak, medjutim, ne brine za to da ima logiku, nema tog kurlusa koji za njega predstavlja upozore-nje. Za njega sve dokazuje sve. Luak ima jednu flksideju, i sve to mu dopadne ruku dobro je da istu potvrdi. Luaka prepoznaje po slo-bodi koju sebi doputa u odnosu na potrebu dokazivanja po ko-rienju svih raspoloivih sredstava da bi doao do razjanjenja. I iz-);ledae vam udno, ali luak pre ili kasnije potee za Templarima. Uvek? Postoje luaci i bez Templara, ali oni sa Templarima su najlukaviji. U poetku ih ne prepoznaje, ini se da govore o njima na normalan nain, onda, odjednom... Dao je znak za jo jedan viski, onda se, predomislio i zatraio raun. Ali, kada je ve o Templa-rima re. Pre neki dan mije neko ostavio otkucani tekst o toj temi. Uhoen sam daje re o luaku, ali u milosrdnom obliju. Kucani toksl. poinje dosta mirno. Da li biste hteli da na tekst bacite pogled? - Vrlo rado. Mogao bih u njemu da naem neto to bi moglo da mi poslui.

 U to ba ne verujem. Ali ako imate slobodno pola sata, skoite do nas. Ulica Sinero Renato broj jedan. To e biti od koristi vie meni nego vama. Kazaete mi odmah da li vam se ini radom vrodnim panje. Zato u mene imate poverenja? Ko je rekao da ga imam? Ali ako doete, imau ga. U radoz-iiiilosl imam poverenja. Uao je jedan student, razdraenog lica: Drugovi, du />;i iid(! Mornarice poredali su se faisti, sa lancima! Sipkom u ja njih. rekao je onaj sa tatarskim brkovima koji mi jo prelio a propos Lenjina. Hajdemo drugovi! Sviizaoe. Sta emo mi? Idemo li? -- upitah, oseajui krivicu. Ni; kazao jo Bolbo. To su uzbune kojima se slui Pilad lutko lii is|>ruznin lokal. Budui dti jo prvo vee u kojem sam prestao (Im pljoin, < imunim so ni/.dni/.ono. Mora du jo re<": <> apslinentnoj krizi. Svo ln flln Hiim ruknu, ukyucujui i ovaj trenutak, laz jo. Laku no, Kau Njegova jalovost je bila beskrajna. Imala je zanosa u sebi. (E.M. Sioran, Zli demiurg, Pariz, Galimar, 1969, Panse Etranga*) Razgovor kod Pilada ponudio mi je Belbovu fasadu. Dobar posmatra bi mogao intuitivno da nasluti melanholinu prirodu nje-govog sarkazma. Ne mogu da kaem daje on bio maska. Moda su maska bile one prijateljske prisnosti kojima se potajno predavao. Njegov sarkazam iskazan javno u dubini je otkrivao melanholiju koja je bila najistinitija, koju je tajno sam pokuavao da sakrije pred so-bom, maskirajui je obinom melanholijom. Gledam sada ovu file, u kojoj je u sutini pokuavao da roman-sira ono to mi je dan kasnije u Garamonu govorio o svom poslu. Tu nalazim njegovu temeljitost, njegovu strast, razoaranost urednika koji pie preko tree osobe, njegov strogi moral to gaje primoravao da samog sebe kanjava jer je eleo ono na ta je oseao da nema prava, pokazujui njegovu elju u jednom neizvornom i patetninom svetlu. Nikada nisam sreo nekoga ko bi sa toliko prezira oplakivao se-be. filename: Dim od Konoplje Videti sutra mladog intija. 1. Lepa monografija, stroga, moda malo previe aka-demska. 2. U zakljuku,uporeivanje Katula, poetae novi i mo-derne avangarde je najgenijalnija stvar. 3. Zato ne kao uvod? 4. Ubediti ga. Rei e da se takve akrobacije ne prave u jednoj filolokoj publikaciji. Da zavisi od profesora hoe li da rizikuje da izgubi pisca predgovora i da proigra karijeru. Jedna briljantna ideja na poslednje dve stranice ostaje neza-paena, ali kada je na poetku ne moe da promakne, i moe hulje samo da izaziva. 5. Dovoljno je sloiti je kurzivom, u vidu due uvodne reci , po strani od pravog i odgovarajueg istraivanja, tako hipoteza ostaje samo hipoteza i ne kompromituje ozbiljnost rada. Ali tako e itaoci biti odmah osvojeni, pristupie knjizi iz sasvim razliitog ugla. Da li ga zaista podstiem na jedan slobodniji postupak ili ga koristim da bi napisao moju knjigu? Izmoniti knjige sa dve reci. Demiurg na delu drugih.

l'nl.ismilu 63Umesto da se uzme vlana glina i da se ona oblikuje, mali udarci u stvrdnutu glinu u kojoj je neko ve izvajao kip. Moj-sije, udari ga ekiem propisno, i on progovara. Primiti Viljema . Video sam va rad, nije lo. Ima tenziju, fantaziju, dramatinost. Je li vam to prvo to ste napisali? Ne, ve sam napisao ranije drugu tragediju, to je pria o dvoje veronskih ljubavnika koji... Ali, razgovarajmo o ovom radu, gospodine S. Pitao sam se zbog ega radnju situirate u Francusku. Zato neu Dansku? Govorim onako, ne treba mnogo, dovoljno je pro-meniti dva ili tri imena, zamak Salon na Marni koji po-staje, racimo, zamak Elsinor... I da u jednom nordijksom ambijentu, protestantskom, gde lebdi Kirkegorova senka, sve te egzistencijalne napetosti... Moda imate pravo. I ja verujem. A potom vaem bi radu bila potrebna neka stilistika skraenica, ne vie od letiminog doteri-vanja, kao kada frizer ini poslednje poteze pre nego to e daprostavi ogledalo iza potiljka... Recimo, oev duh. Zastoje na kraju? Ja bih ga stavio na poetak. Na nain da stroga oeva opomena odmah zagospodari ponaanjem mladog princa i dovede ga u sukob sa majkom. ini mi daje ideja dobra, radi se samo o zameni sce-ne. Tano. I najzad o stilu. Uzimamo jedan sluajni deo, evo, ovaj gde deko dolazi na proscenijum i poinje svoje razmiljanje o akciji i neakciji. Odlomak je dobar, zai-sta, ali ne oseam u njemu dovoljnu snagu. Delovati ili ne delovati? To je pitanje koje rada moja strepnja! Treba li da podnosim uvrede neprijateljice sudbine ili... Otkud ovo pi-tanje usled moje stepnje? Ja bih rekao pitanje je sad, problem je sad, razumete, ne njegov individualni problem ve funda-mentalno pitanje egzistencije. Alternativa izmeu biti i ne biti, recimo... Naseliti svet decom koja e otii pod drugim imenom, i niko nee znati da su tvoja. Kao da si Bog u civilu1. Ti si Bog, tita (radom, uje da ljudi priaju o tebi, i Bog tu i Bog tamo, i kakav je prekrasan ovaj svet, i kako elegantna gravi-tacija univerzuma, i smeje se ispod brkova (potrebno je da fi(!t,iifi sa lanom bradom, ili ne, bez brade, jer prema bradi Hunu odurni] prupozna), i govori meu sobom (solipsizam \U\yti\ jo dramatian): Kvo, ovo sam ja i oni to ne znaju. I noko 1.0 guni na ulici, moda t. i vroa, i t.i ponizno kae iz-vini, i Idufi, im1 li si Hun i <ln l'i I" lioo, jodnu pucketanje pr-liju, i mvuI lii su n pilili pi'ul.vorio. Ali li -;j toliko beskrajno 14 moan da sebi moe da dozvoli toliki luksuz da bude do-bar. Bog inkognito u romanu. Nepotrebno, ako je ideja meni pala na pamet mora da je pala i nekome drugome. Varijanta. Ti si pisac, ne zna jo koliko veliki, ona koju si voleo te je izdala, ivot za tebe nema vie smisla i jed-noga dana, da bi zaboravio, otputuje Titanikom i doivi brodolom u junim morima, pokupi te (jedinog preivelog) uroenika piroga i provodi duge godine a da niko ne zna za tebe, na nekom ostrvu nastanjenom samo papuancima, sa devojkama koje ti pevaju pesme strasne enje, tresui gru-dima ovla pokrivenim vencem od pua cvea. Poinje da se privikava, zovu te Dim, to ine kada su belci u pitanju, jedna devojka ilibarske puti dolazi ti jedne veeri u kolibu i kae ti: Ja tvoja, ja

sa tobom. Napokon, prijatno je, uvee, leati na verandi i posmatrati Juni Krst dok ti ona miluje e-lo. ivi sa smenama svitanja i sutona, i ne zna za drugo. Jednoga dana stie motorni amac sa Holananima, sazna-je daje prolo deset godina, mogao bi da ode sa njima, ali okleva, radije bi da menja kokosove orahe za namirnice, nada se da bi mogao da se pozabavi etvom konoplje, uroenici rade za tebe, poinje da plovi od ostrvca do ostrvca, postao si za sve Dima od Konoplje. Jedan portugal-ski avanturista uniten alkoholom dolazi da radi sa tobom i izbavlja se, svi ve priaju o tebi u tim morima Dubine, save-tuje maharadu Bornea u vezi sa pohodom na dajake* na reci, uspeva da osposobi stari top iz vremena Tipa Sahiba, napunjen kimovima, uvebava odred privrenih malajaca, sa zubima pocrnelim od betela. U jednom okraju blizu Koralnog Grebena, stari Sampan, sa zubima porcnelim od be-tele, titi te sopstvenim telom Srean sam to umirem za tebe, Dime od Konoplje. Stari, stari Sampane, prijatelju moj. Sada si ve uven u elom arhipelagu izmeu Sumatre i Portoprensa, pregovara sa Englezima, u kapetaniji u luci Darvin registrovan si kao Kure, i ve si Kure za sve Dim od Konoplje za ureenike. Ali jedne veeri, dok te devojka miluje na verendi i Juni Krst blista kako nikada sijao nije, aj kakva razlika od Medveda, shvata: eleo bi da se vrati. Samo na malo, da vidi ta je ostalo od tebe, tamo. Uzima motorni amac, stie do Manile, odatle te avion sa elisom nosi na Bali.Zatim Samoa, Admiralska ostrva, Singapur, Tananarive, Timbuktu, Alepo, Samar-knnd, Rasni, Malta i kod kue si. l'rolo je; osamnaest, godina, ivot je ostavio traga na tebi, lico lijo preplanulo od tropskoj; vetra, staryisi, moda ilnlllllMiri Iliinimt, liuil|i< lovci mi Ijinl'iki' i;|iivii l|iiim pinv )lepi. I evo samo to si stigao otkriva da su u knjiarama iz-loene sve tvoje knjige, u kritikim izdanjima, tvoje se ima nalazi na proelju stare kole u kojoj si nauio da ita i pie. Ti si Veliki Izgubljeni Pesnik, savest generacije. Romantine iparice ubijaju se nad tvojim praznim grobom. I onda sreem tebe, ljubavi, sa mnogo bora oko oiju, i licem jo lepim to kopni pod teretom seanja, i grize savesti. Skoro da sam te oeao na ploniku, tu sam na dva koraka, a ti si me gledala kao to gleda bilo koga, a trai u stvari dru-gog daleko iza njegove senke. Mogao bih da progovorim, da izbriem vreme. Ali emu? Zar nisam ve imao ono to sam eleo? Ja sam Bog, ista samoa, ista oholost, isto oajanje to nisam jedno od bia koje sam stvorio, ba kao svi. Svi koji ive u mojoj svetlosti i nasuprot ja koji ivim u nepodnolji-vom svetlucanju svoje tame. Kreni, kreni da osvoji svet, Viljeme .! uven si, pro-lazi pored mene i ne prepoznaje me. Ja sebi u bradu mrmlj-am biti ili ne biti i sebi govorim bravo Belbo, dobro obavljen posao. Kreni stari Viljeme ., da uzme svoj deo slave: ti si sam stvorio, ja sam ti samo prepravio. Mi koji smo izdelali dela drugih, kao glumci ne smemo da budemo sahranjeni u svetoj zemlji. Ali glumci se prave kao da se svet, onakav ka-kav je, pokree na drugaiji nain, dok mi od ve beskrajnog sveta i svemira pravimo mnogostruke sklopove. Kako ivot moe da bude toliko velikoduan da omo-guava jednu tako uzvienu nagradu za mediokritetstvo? 12 U senci tvojih krila, Jehova. [Glas Bratstva, u Sveoptoji CelovitojReformaciji, Kasel,

Vesel, 1614, kraj) Dan kasnije otiao sam u Garamon. Broj jedan u ulici Sinero Renato uvodio je u jedno pranjavo predvorje, iz kojeg se naziralo dvorite sa radnjicom za izradu uadi. S ulaza desno nalazio se lift koji bi mogao da bude izloen u nekom paviljonu industrijske arheo-logije, a kada sam pokuao da njime krenem sumnjivo se nekoliko puta prodrmao, i ne odluivi se konano da krene. Napustio sam ga iz opreznosti i preao dva reda malko zavojitih, drvenih i vrlo pran-javih, stepenica. Kako sam docnije saznao, gospodin Garamon voleo je ovu podrunicu zato stoje podseala na jednu izdavaku kuu u Parizu. Na odmoritu stepenica jedna ploica je nosila naziv Izda-vai Garamon, d.d., a otvorena vrata uvodila su u ulaz u kojem nije bilo telefonistkinje ili pak odgovarajueg uvara. Ali pri ulazu nije ni-kako mogla da se zaobie kancelarijica, predsoblje, i istoga asa ne suoi sa jednom osobom verovatno enskog pola, neodreenih go-dina, i visine koja bi u nekom eufemistikom odreenju mogla da se nazove neto manjom od srednje. Ova je navalila na mene jezikom za koji mi se uinilo da sam ga ve negde uo, dok nisam shvatio daje to bio italijanski ali lien skoro svih vokala. Zapitah je za Belba. Poto me je koji sekund ostavila da ekam, povede me du hodnika u kancelariju u dnu stana. Belbo me primio ljubazno: Dakle vi ste ozbiljna osoba. Uite. Pokazao mije da sednem ispred njegovog pisaeg stola, starog kao i sve drugo, prenatrpanog rukopisima, ba kao i police uz zidove. Niste se uplaili Gudrun? ree mi. Gudrun? Ta... gospoa? Gospoica. Ne zove se Gudrun. Mije tako zovemo zbog nje-nog izrazito nibelunkog izgleda i budui da govori na ljupko tevton-ski nain. eli da odmah kae sve, i tedi na vokalima. Ali ima oseaj za justitia aequatrix: kada kuca na maini tedi na konsonantima. Staje va posao ovde? Naalost, sve. Vidite, u svakoj izdavakoj kui postoji neko ija je nezamenljivost jedino u tome to predstavljajedinu osobu koja je u stanju da ponovo pronae stvari u neradu to ga stvara. Ili bar zato to je, kada se izgubi neki rukopis, poznat krivac. Gubite ak i rukopise? Ne vie od drugih. U jednoj izdavakoj kui svi gube ruko-pisi), Verujem da je to u stvari glavna aktivnost. Ali ipak je dobro da postoji rtveni jarac, zar no? Prebacujem im jedino to ne gube one za koju bih ja olco d.i nostanu. Neugodni incidenti u ime onoga stoje dobri Hokoti nu/.ivnn Tho ndvancetnent of learning. Ali (.de sr pibo? R7Rairio je ruke: Izvinite, ali jeste li svesni koliko.budalasto pitanje ste postavili? Kada bi se znalo gde, ne bi bili izgubljeni. Logino rekao sam. Ali, sluajte. Kada negde vidim knjige Garamona, ini mi se da pripadaju vrlo briljivo odabranim edicijama a i imate katalog kojije prilino bogat. Sve to pravite ovde? Koliko vas? Ispred se nalazi jedan sobiak sa tehnikim urednicima, ovde pored moj kolega Diotalevi. Ali on se bavi udbenicima, dugo-trajnim delima, duge izrade i duge prodaje, u smislu da se dugo pro-daju. Univerzitetske edicije radim ja. Ali nemojte da mislite, posao nije ogroman. Oh, Boe, nekim se knjigama i ja oduevim, rukopise moram da proitam, ali opte uzev sve je to posao kojije ve zagaran-tovan, ekonomski i nauno. To su

izdanja Tih i Takvih Instituta, ili pak kongresni materijali, koje radi i finansira Univerzitetsko telo. Ako je autor poetnik, profesor pie predgovor, i odgovornost je nje-gova. Autor vri korekturu bar u dva maha, kontrolie navode i fus-note, i odrie se autorskih prava. Zatim knjiga bude prihvaena, u toku nekoliko godina proda se hiljadu ili dve hiljade primeraka, tro-kovi su pokriveni... Nikakvih iznenaenja, svaka je knjiga u prome-tu. Pa ta onda vi radite? Mnogo toga. Pre svega moram da izaberem. A zatim, tu su neke knjige koje objavljujemo o naem troku, skoro uvek su to pre-vodi uglednih pisaca, kako bismo ih drali u katalogu. I konano po-stoje i rukopisi koji stiu ovako, donose ih pojedinci. Retko je to stvar vredna panje, ali je potrebno da se pogleda, nikad se ne zna. Dal' vam zabavno? Dal' mije zabavno? To je jedina stvar koju umem dobro da radim. Prekinuo nas je neki tip od etrdesetak godina, kojije imao na sebi jaknu nekoliko brojeva veu, retka svetloplava kosa padala mu je preko gustih obrva, takoe utih. Govorio je blagim tonom, kao da poduava neko dete. Stvarno sam se umorio od tog Vademecum del Contribuen-te. Trebalo bi da ga celog preradim a mrzi me. Smetam? To je Diotalevi rekao je Belbo i upoznao nas. Ah, doli ste da vidite Templare? Siromaak. Sluaj, pala mi jo na pamet jedna dobra: Ciganska Urbanistika. Odlina je rekao je oduevljeno Belbo. Meneje upravo /nokujiljiila Actoka Hipodromistika. Vnlirmistveno. Ali gde e je staviti: u TvrdePreseke ili Mom.....(I u vidimo rekao je Belbo. Pretraivao je po fioci i) limlijr TvnllPmsok... ?-? PoRlocIuo.je u mene, primeujui moju nulo/milu:.! Tvnlii'rrunk, poduilo me, jeste umetnost re-?i'\|n florlm. Muni' m -i ( iMoinlavlju TvrdiPresek nije odsek ve r predmet, kao Mehaniko Ujkaestitanje i Dlakoizmicanje, i svi su u odseku Tetrapiloktomije. Staje tetralo... usudio sam se. To je umetnost seenja vlati naetvoro. Pod taj odsek spada obuavanje u nepotrebnim tehnikama, recimo Mehaniko Uj-kaestitanje poduava kako da se konstruiu maine za pozdrav-ljanje ujne. Nismo ba naisto da li da u tom odejjku ostavimo Dla-koizmicanje, koje je umetnost izvlaenja za dlaku, i ne izgleda ba da je nepotrebno. Hm? Molim vas, sada mi recite ta znai ela ta pria... prek-linjao sam. To da Diotalevi, i ja, pravimo reformu znanja. Fakultet Komparativne Beznaajnosti, na kojem se studiraju nepotrebni ili nemogui predmeti. Fakultet namerava da stvara nauni kadar koji e biti u stanju da do beskonanosti uvea broj nevanih predmeta. I Koliko odseka tu ima? Za sada etiri, ali trebalo bi ve da sadri svo znanje. Odsek Tetrapiloktomije ima pripremnu funkciju, namera mu je da podui smislu beznaajnosti. Jedan vaan odeljak je ovaj o ProtivSkupnosti ili Nemoguem. Na primer Ciganska Urbanistika i Acteka

Hipodro-mistika... Sutina discipline jeste razumevanje dubokih razloga bez-naajnosti, a u odeljku ProtivSkupnosti ak i njene nemogunosti. Eto emu Morzeova nauka o morfemima, Istorija antarktike agri-kulture, Istorija slikarstva na Uskrnjim Ostrvima, Savremena knji-evnost Sumera, Montesirijske ustanove za prouavanje sistema ocenjivanja, AsiroVavilonska filatelija, Tehnologija Toka u Preko-lumbijskim carstvima, Brajeva ikonologija, Fonetika nemog filma... A ta kaete na Psihologiju masa u Sahari? Dobro je kazao je Belbo. Dobro rekao je Diotalevi sa ubeenjem. Vi bi trebalo da saraujete. Momak ima tofa, zar ne Jakopo? Da, odmah sam shvatio. Sino je sa mnogo pronicljivosti iz-vodio budalaste zakljuke. Ali nastavimo, vidim da vas projekat inte-rosuje. ta smo stavili u odsek Oksimoron, ne mogu da pronaem be-leku? Diotalevi izvadi iz depa papiri i pogleda u mene sa mudrija-kom simpatijom: U Oksimoronu, kako sama re kae, nalazi se kontradiktornost discipline. Eto zbog ega Ciganska Urbanistika po meni treba da zavri ovde... -..... Ne ree Belbo - samo ako je Nomadska urbanistika. 1'mtivSkupnosti se tiu empirijske nemogunosti, Oksimoron je kon-Inulikdja u terminima. Videerno. Ali ta smo stavili u Oksimoron? Evo, Ustanove Ktivoludje, Paramenidovu Dinamiku, Heraklitovu Statiku, Spartan-sku Razvratnost, Ustanove Narodne Oligarhije, Istoriju Inovativnih Trudlcjja, Tautoloku Dijalektiku, uteu Prepirku... Ve sam oseao izazov da pokaem od kakve sam pasmine: 69Mogu li da vam sugeriem Gramatiku Zastranjenosti? Divno, divno! rekli su uglas, i bacili se da zapisu. Ima jedna stvar rekoh. Koja? Ako vi obelodanite projekat, pojavie se gomila ljudi sa de-lima vrednim panje. Jesam li ti rekao da je to otrouman momak, Jakopo kaza Diotalevi. Znate li da je upravo to na problem? I ne elei doli smo do idealnog profila realnog znanja. Dokazali smo neophod-nost mogueg. S toga bi trebalo utati. Ali sada moram da idem. Kuda? zapita Belbo. Petak je, posle podne. Oh, Hriste Boe ree Belbo. Zatim meni: Ovde preko puta nalaze se dve ili tri kue u kojima ive pravoverni Jevreji, znate one sa crnom kapicom, bradom i uvojcima. Nema ih mnogo u Mila-nu. Danas je petak i u sumrak poinje sabat. Tada u stanu prekoputa poinju da pripremaju sve, da pale svenjake, da kuvaju jela, da ra-sporeuju stvari tako da im sutradan ne preostaje ni svecu da zapale. ak i televizor ostaje ukljuen ele noi, sem to su primorani da od-mah promene kanal. Na Diotalevi ima mali dvogled, i sramno piju-nira sa prozora, i oduevljava se, sanjajui daje sa druge strane uli-ce. A zato? - upitah. Zato to se na Diotalevi uzjogunio i tvrdi daje Jevrejin. Zato uzjogunio? zapitao je pogoeno Diotalevi. Je-sam Jevrejin. Imate li neto protiv, Kazaubone? Ni sluajno.

 Diotalevi ree odluno Belbo ti nisi Jevrejin. Nisam? A moje ime? Kao Gracijedio, Diosijakonte,* sve prevedeno sa hebrejskog, imena iz geta, kao alo.m_Alejkum.(' J ? Diotalevi je ime za dobru sreu, koje esto daju optinski inovnici nahoiima. A tvoj deda je bio nahoe. Jevrejsko nahoe. Diotalevi, ima ruiastu kou, guturalni glas i praktino si ulbino. Kada ve ima kunia albina, bie da ima i Jevreja albina. Diotalevi, ne moe se odluiti da se postane Jevrejinom kao fito se odluuje da se postane filatelista ili JjsJbfivin sve dok. Jevrejin se ruda. Raspitaj se, ti si obian paganini kao i svi drugi. Obrezan sam. Ma hajde! Svako moe da ode na obrezivanje radi higijene. Dovoljan je siimo doktor sa termokauterom: tf kojoj godinTieobreZHO? Nocomo dH turamo mak na konac. /nlivnll n<i Hunu, Nakttjn Hoj; nm tobom Nlonnice od glavne refii Bog (Dio). I Dio-ttdnvl 1)1 /.iinOllo Nt)kB l,n liti poill7.ii (prlm.prcv.) 70 Bogami emo da teramo. Pravi Jevrejin tera mak na konac. Niko ne moe da dokae da moj deda nije bio Jevrejin. Naravno, zato to je bio nahoe. Ali mogao bi isto tako da bude i naslednik vizantijskog prestola ili kopile Habsburgovaca. Niko ne moe da dokae da moj deda nije bio Jevrejin, a i pronaen je blizu Oktavijinog trema. Ali tvoja baka nije bila Jevrejka, a kod njih se poreklo vodi po enskoj liniji... .. .i izvan svih anagrafskih rezona, jer i u optinske registre moe da bude upisano daleko preko pisma, postoje argumenti krvi, a krv kae da su moje misli izrazito talmudske, i sa tvoje strane bio bi ist rasizam da ostane pri svome da ak i pagani mogu da budu tako osobito talmudski u meri u kojoj ja smatram da jesam. Izaao je. Belbo mi ree: Na ovo ne obraajte panju. Ovakva diskusija se vodi skoro svakoga dana, osim to svakoga dana ja pokuavam da naem neki novi dokaz. injenica je daje Diotalevi privren Kabali. Ali postojali su i kabalisti hriani. A osim toga, sluajte, Kazaubone, ako Diotalevi eli da bude Jevrejin, ja ne mogu tome da se protivim. Slaem se. Budimo demokrate. Budimo demokrate. Upalio je cigaretu. Ja se setih zbog ega sam doao. Govorili ste mi o jednom kucanom tekstu o Templarima rekoh._____ Tano... Da vidimo. Bio je u jednoj fascikli od vetake koe... Poeo da kopa po gomili rukopisa i pokuavao je da iz nje iz-vue jedan, vidljiv do pola, a da pritom ne srui druge. Riskantan zahvat. I zaista gomila se rasula po podu. Belbo je sada imao u ruci fasciklu od vetake koe. Pogledao sam indeks i uvod. Razmatra hapenje Templara. Godine 1307 Filip Lepi odluuje da uhapsi sve Templare u Francu-skoj. Postoji legenda koja kae daje, dva dana pre nego to e Filip iz-dati nalog za hapenje, jedna dvokolica sa senom, koju su vukli

vo-lovi, napustila zidine Templa, u Parizu, i otila u nepoznatom pravcu. Pria se da je u njoj bila grupa vitezova predvoena izvesnim Omo-nom, i da su oni pobegli u kotsku, prisajedinivi se sa loom zidara u Kiliviningu. Legenda e vitezove ak da poistoveti sa drutvom zi-dara koji su, vekovima, prenosili tajne Solomonovog Hrama. Eto, to sam i predviao. I ovaj iznalazi poreklo masonerije u tom bekstvu Templara u kotsku... Pria koja je prevakavana dva veka, zasno-vana na fantazijama. Nikakav dokaz, mogu da vam bacim na sto pe-dosol.ak knjiica koje prepriavaju istu priu, jedna se na drugu nadovozujo. (Hodajte; ovo, sluajno sam otvorio: Dokaz ove kotske ek-ipodicijojosto injonica da i danas, posle est stotina pedeset godina, ini poslojo ii svotu rodovi koji se pozivaju na Miliciju Templa. Kako ilrunaijo objasniti kontinuitet tog nasloda? Shvatate? Kako je mo71gue da ne postoji markiz Karabas poto i maak u izmama kae da je bio u njegovoj slubi? Razumeo sam rekao je Belbo. Odbaciu ga. Ali vaa pria o Templarima me zanima. Sada kada sreom prilika imam pri ruci za to strunjaka, ne elim da ga pustim da mi pobegne. Zbog ega svi govore o Templarima a ne o maltekim vitezovima? Ne, nemojte sada da mi odgovarate. Ve je kasno, Diotalevi i ja jo malo pa treba (i a idemo na jednu veeru sa gospodinom Garamanom. Ali morala bi da bude gotova oko pola jedanaest. Ako uspem, ubediu i Diotale-vi ja da skoimo do Pilada on obino odlazi da spava rano a i ne pije uopte. Tamo se nalazimo? A gde bi inae? Pripadamizgubljenoj generaciji, i nekako nalazim sebe jedino u drutvu sa samoom svojih blinjih. 7' 13 Le frere, li mestre du Temple Qu'estoient rempli et ample D'or et d'argent et de richesse Et qui menoient tel noblesse, Ou sont il? que sont devenu? (Chronique a la suite du roman de Favel) Et in Arcadia ego. Piladje te veeri bio slika zlatnog doba. Bilo je jedno od onih veeri u kojima ne primeuje samo da e se Revolu-cija izvesti, ve i da e je potpomognuti industrijski Sindikat. Samo kod Pilada mogao je da se vidi vlasnik predionice, obuen u vindja-knu i bradat, kako igra ameriku loto osmicu sa buduim beguncem pred pravdom, u dvorednom sakou i sa kravatom. Bili smo na sa-mom poetku jednog velikog ruenja paradigme. Jo u ranim ezde-setim godinama brada je bila faistika ali trebalo je da ocrtava profil, to se postizalo brijanjem po obrazima, ala Italo Belbo u ez-deset osmoj znaila je pobijanje, a sada postaje neutralna i univer-zalna, stvar slobodnog izbora. Brada je uvek bila maska (lanu bradu stavljamo da nas ne bi prepoznali) ali u tom kratkom vremenskom razmaku do poetka sedamdesetih godina mogli smo da se prikri-jemo i pod pravom bradom. Moglo se lagati govorei istinu, ta vie, govorei emgmatinu i neodreenu istinu jer sudei prema bradi nije mogla da se odredi ideologija bradonje. Ali te veeri, brada je sijala ak i na izbrijanim licima onih koji je nisu imali ali se po njima videlo da bi trebalo da je nose a odrekli su je se iz prkosa. Moje vene digresije. No u jednom trenutku su stigli Belbo i Diotalevi, brundajui uzajamno, uznemirenog izgleda, sa reskim ko-mentarima veere koju su upravo napustili. Tek docnije u da saz-nam ta su veere kod gospodina Garamona.

Belbo je odmah preao na neku od svojih omiljenih prepee-nica, Diotalevi se podue zamislio, i odluio za tonik. Nali smo jedan stoi u dnu koji su dve tranvajdije upravo bili oslobodili jer su uju-tru morali rano da ustanu. Dakle, dakle ree Diotalevi ti Templari,.. Ne, nemojte molim vas da me stavljate na muke... To su st-vari koje moete svuda da proitete... Mi smo za govornu tradiciju rekao je Belbo. Vie je mistina ree Diotalevi. Bog je stvorio svet go-vorei, nije poslao telegram, f ' .; K:>"??"}'?"'? I bi svetlost, stop. Pismo sledi rekao je Belbo. Solunjanima, pretpostavljam rekao sam. Templari upitao je Belbo. Duklo rekao sam. Nikada se ne poinje sa duklo piij'ovio je Diotalevi. 73Napravio sam pokret kao da u da ustanem. Saekao sam da ino zamole. Nisu to uinili. Seo sam i poeo priu. Ne, kaem vam, priu znaju svi. Prvijekrstaki rat, je li ta-ko? Gotfrid duboko potuje sveti grob i prihvata ovaj zavet, Boduen postaje prvi kralj Jerusalima. Vladavina hriana u Svetoj Zemlji. No jedno je drati Jerusalim, drugo ostatak Palestine, saraceni su pol.ueni ali ne i odstranjeni. ivot u tim delovima nije lak, ni za nove domaine, ni za hodoasnike. I eto kako u 1118, pod vladavinom Boudena II, stiu nove linosti, predvoene izvesnimlgom d Pejnom, i ofbrmljuju prvo jezgro jednog Reda Siromanih Hristovih Vitezova: monaki red, ali sa,mueni i oklopom. Sa tri klasina zaveta: siro-matvo, neporonost, poslunost, kao i onim o odbrani hodoasnika. Kralj, biskup, svi, u Jerusalimu, daju odmah pomo u novcu, daju im smetaj, rasporeuju ih u vrtu starog Solomonovog Hrama. I eto kako postaju Vitezovi Templa. Ko su oni? Verovatno su Igo i prvih osam spadali meu idealiste, zah-vaene onom krstaicom mistikom. Ali kasnije e postati svojevrsni kadeti koji trae avanture. Novo carstvo u Jerusalimu je u izvesnom smislu Kalifornija onog vremena prilike za sticanje bogatstva su ne-brojene. Kod kue nemaju neku perspektivu, kamo sree daje bilo ko od njih uradio ta od znaaja. Mislim na posao u kyJLnmlejgije stra-naca. ta ini ako si u neprilici? Postaje Templar, upoznaje!"nova mosta, tu je razonoda, tu se tue, hrane te, oblae te, a na kraju |oj -ulu.spaava. Svakako, morao bi da bude u dovoljnoj meri oajan, jer se radi o tome da odlazi u pustinju, da spava pod atorom, da 'provodi dane i dane a da ne vidi ive due osim drugih Templara i poneko lice turina, i jae pod suncem, i trpi e, a prinuen si i da puni po utrobi onih drugih bednih avola... Zaustavio sam se na trenutak: Moda sam preterao kad od ovoga pravim vestern. Postoji tu verovatno i trea faza: red je postao moan, eli da uestvuje u borbi za prevlast i pored poloaja koji je stekao u zemlji. I u toj taki Templar ne znai neophodno rad u Svetoj /(Miliji, ve Templar slui i kod kue. Zamrena pria. esto lie na vojniine, koji put, pak, pokazuju i izvesne skrupule. Na primer, ne moe se rei da su bili rasisti: protiv muslimana su se borili zbog toga su i bili tamo, ali vitekim duhom, i uzajamno se potovali. Kada je izaslanik Damaskog emirata posetio Jerusalim, Templari su mu do-olili jodnu malu damiju, u meuvremenu pretvorenu u hriansku crkvii, kako bi mogao da upranjava svoj verski ivot. Jednoga dana u mitra jo uao jedan

Franak koji se zgrozio videi muslimana na os-veenoin mostu, i poeo da ga zlostavlja. Ali Templari su ovog netr-peljivim otonili i i/vinili so muslimanu. To bratstvo po oruju sa ne-prijatnijom ovoe ih polom do propasti, jer e na procesu biti op-luzitiii flnk i vm Indu su imali veze sa ezoterinim muslimanskim sek-liunn. A innzdn ju i l.arnn, l.ojo pomalo slino onim avanturistima koji ai navukli nlVirlui bolest, nisu bili odnej'.ovHiii u najboljoj monakoj /4 tradiciji, nisu bili toliko suptilni da pohvataju teoloke razlike, zamis-lite koliko ih je takvih Lorensa od Arabije, koji su posle kratkog vre-mena poeli da se oblae kao eici... A potom, teko je ocenjivati nji-hove akcije, jer hrianski istoriografi kao stoje Gijom od Tira esto ne proputaju priliku da ih ocrni. Zato? Zato to su postali suvie moni i suvie im se uri. Sve se deava sa Svetim Bernarom. Seate se svetog Bernara, ne? Veliki or-ganizator, reformie benediktinski red, izbacuje ukrase iz crkve, kada ga neki kolega, kao Abelar, nervira, napada ga po sistemu MekKjirlya, i da moe dao bi ga na lomau. Kako ne moe, spaljuje njegove knjige. Zatim propoveda krstakirat, naoruajmo se i idite... Nesimpatian vam je, primetio je Belbo. Ne, ne podnosim ga, daje do mene ne bi zavrio nita bolje nego u jednom od onih stranih krugova, a kamoli kao svetac. Ali bio je dobar predstavnik za tampu to se tie sebe samog, gledajte us-luge koju mu ini Dante, imenuje ga efom kabineta Bogorodice. Po-staje odmah svetac jer se sukobio sa estitim ljudima. Ali govorio sam o Templarima. Bernar je odmah osetio daje to plodonosna ideja, i podrava ovo devetoro avanturista, transformiui ih u Vojnike Hristove,* pa onda priznajemo da su Templari, u svom herojskom iz-danju, njegov izum. Godine 1128. sazvao je sabor u Troaju upravo da bi definisao kakva je ustvari ta nova monaka soldateska, i nekoliko godina kasnije pie pohvalu toj takozvanoj Militia Christi, i priprema nekakav pravilnik od sedamdeset dva lana, zanimljiv za itanje, jer se u njemu ima svaega. Misa svakoga dana, ne smeju daje slue ek-skomunicirani vitezovi, ali ako neko od njih moli da bude primljen u Hram treba ga hrianski prihvatiti, i vidite da sam imao pravo kada sam govorio o Legiji stranaca. Nosili su beli ogrta, prost, bez krzna, osim ako je jagnjee ili ovije, bilo je zabranjeno da nose povijene i meke cipele u modi, spavalo se u koulji i gaama, na dueku, sa jed-nim aravom i jednim pokrivaem... Na onoj vruini moe misliti koliko je to smrdelo... re-kao je Belbo. 0 tome koliko je smrdelo tek emo da priamo. Pravilo je imalo jo neke strogosti: jedna ista zdela za dvojicu, jede se u tiini, meso tri puta nedeljno, pokora*,petkpm, ustaje se u zoru, ako je posao Eio teak dobija se dozvola za jedan sat vie spavanja, ali zauzvrat moraju da se oitaju trinaest oenaa u krevetu. Stoji jedan majstor, itav niz podreenih hijerarhiji, tamo do vojskovoa, oklopnika, ti-tonoa i slugu. Svaki vitez ima tri konja i jednog titonou, nikakvih luksuznih ukraavanja na uzdi, sedlu i kiicama na nozi konja, jed-nostavno oruje, ali dobro, zabranjen lov, izuzev na lavove, jednom Mililjii Christ.i I'KNITKNTIA knjinijii u vidujjafltpk^jit]jHvmijiir u praksi kod rimokatolika, (prim.prtiv.) ) 75reju, ivot sav u pokori i bitkama. A da ne govorim o zavetu nepo-ronosti, na kome se uporno nastoji, jer to su bili ljudi koji nisu bora-vili u manastiru ve vodili rat, iveli usped ovoga sveta, ako svetom nazovemo mravinjak koji mora daje u to vreme bila Sveta

Zemlja. Sve u svemu, pravilo kae daje drutvo bilo koje ene strana opas-nost i da se mogu da se ljube samo mama, sestra i tetka roena. Belbo oklevae: Pa dobro, ipak tetka, ja bih tu bio oprezni-ji... No koliko se seam, zar Templari nisu bili osueni iza sodomiju? I ma ona knjiga Klosovskog, Bafomet. Koje bio Bafomet, neko njihovo demonsko boanstvo, zar ne? Doi u do njega. Ali razmislite na trenutak. Vodili su pravi mornarski ivot, mesecima i mesecima u pustinji. Nalazi se u kui avola, no je, lei ispod atora sa nekim koji je jeo sa tobom iz iste /.dole, san ti dolazi osea hladnou edj strah i elju za mamom. ta ini? Muevna ljubav, tebanska legija predloio je Belbo. Ali zamislite kakav je to pakleni ivot, usred drugih nao-ruanih boraca koji nisu dali zavet, koji kada osvoje neki grad siluju mladu mavarku, ilibarskog stomaka i barunastih oiju, i ta radi Templar, meu mirisima libanskih kedrova? Preostaju im mladi mavri. Sada shvatate zbog ega se rairila uzreica Piti i huliti kao Templar. To je pomalo pria o sveteniku u rovu, koji se naliva raki-jom i huli Boga sa svojim nepismenim vojnicima. A daje to sve. Nji-hov peatTFi prikazuje uvek u paru, jejinogj)ripijenog uzjea drugog, na..istome konju. emu, budui da im pravilo doputa pTtri konja svakome? Mora daje to bila Bernarova zamisao, kako bi se simjoli-zovalo siromatvo, ili dvojstvo njihove uloge monaha i viteza. Ali po-jlodajte~vTsada matu prostog puka koja kae da ti monasi propa-daju, dok jedan stomakom gura drugome stranjicu! Klevetaeihta-kiidc... ... ali naravno ako su to sami traili komentarisaoje Bel-l)o. Dolazi li u obzir da je taj sveti Bernar bio budala? Ne, budala nije bio ali i ori~Je"b!6 monah, i u onim vreme-nima monah je imao udnu ideju o telu... Malopre sam se uplaio da snin moju priu opisao suvie u maniru vesterna, ali ako bolje raz-mislim, sluajte ta kae Bernar, o svojim omiljenim vitezovima, imam ba kod sebe neke citate jer zavreuju svaku panju: Izbega-vnju i zaziru od glumaca, opsenara i igraa, neprilinih pesama i I'ursi, kosu iaju kratko, nauivi od apostola daje bruka i sramota, zii oveka da neguje frizuru. Nikada nisu vieni da se eljaju, retkofl su poni, brada im je ekinjava, smrde na prainu, prljavi su i od svog1*/ oruja i od vruine. No bih poHoo da spavam u njihovim kasarnama rekao je Hrlili). Dioliilrvi je mudrovao: /.a iaposniko je uvck bilo tipino da iihj'.iijii zdrjivu piljiivliuu, da bi ponizili sopst.vono t.elo. Jeli ono bese nvt'ii Mitkiirijti fli.ii i<- "ivimi nu.i(1iu)ii)"gg^Ui. kinin bi mu crvi padali 7B sa lea, on ihje skupljao i stavljao ponovo na telojer zato i oni, Boja stvorenja, ne bi imali svoju gozbu? Taj stolpnik je sveti Simeon rekao je Belbo i kako se meni ini, sedeo je na vrhu stuba kako bi mogao da pijucka na glave onih koji su prolazili ispod. Mrzim kako duh tako i duhovitost prosvetiteljstva rekao je Diotalevi. U svakom sluaju, Makarije ili Simeon, postojao je stolpnik sa crvima kako kaem ja, ali ja nisam autoritet za predmet budui da se ne bavim ludostima pagana. A tvoji su rabini ih Herone bili isti rekao je Belbo. iveli su u neistim kuercima zato to ste ih vi neznaboci saterali u geto. Meutim Templari su bili prljavi zato to im se to do-padalo.

 Ne dramatizujemo rekao sam. Da li ste ikada videli vod regruta posle mara? Ali ispriao sam te stvari da bih vam pri-bliio kontradikciju Templara. Morao je da bude mistik, asketa, ne jede, ne pije, da se ne kocka, ali da odlazi u pustinju, see glave ne-prijateljima Hrista, vie ih sakupi vie kupona ima za raj^on smrdi, sve je vie ekinjav svakoga dana, i oncfajo Bernar zahteva da posle osvajanja nekog grada ne sme da se baci na neku iparicu ili staricu, i da sebi u noima kada ija meseina, gde kao to je poznato duva vrui samum kroz pustinju, sebi ne dozvoli poneku uslugicu svoga omiljenog sadruga. Kako je mogue da bude monah i maevalac, para po utrobama i oita avemarija, ne sme da gleda lice svoje roake a potom ue u neki grad, posle dugih dana opsade, drugi kr-stai pred tvojim oima uvaljuju kalifovoj eni, prekrasne devojke iz Sulema otkopavaju svoje prsluke i kau uzmi me uzmi me ali mi pokloni ivot... A Templar ne, mora a ostane tvrd, smrdljiv, ekinjav kako je eleo sveti Bernar, i da izgovara veernju molitvu... S druge strane, dovoljno je da se proitaju Retraits... ta su pa oni? Statuti reda, u prilino kasnoj redakciji, moemo rei u vreme kada je red ve bio u pantoflama. Nema nita gore za jednog vojnika nego kada se dosauje zato to jeTat zavren. Na primer, u jednoj taki zabranjuju se tunjava, ranjavanje hrianina u dvo-boju, trgovanje sa enom, klevetanje brata. Ne sme da se izgubi rob, da se razljuti zbog neega pa da kae odlazim Saracenima!, iz ne-marnosti izgubi konj, daruje ivota sa izuzetkom pasa i maaka, ode bez dozvole, slomije majstorov peat, napusti nou tab, pozajmi no-vac reda bez dozvole, baci iz besa odelo na zemlju. Iz jednog sistema zabrana moe se shvatiti ta sve puk iz navike radi rekao je Belbo i iz njega izvui skica svakodnevnog ivota. Da vidimo rekao je Diotalevi - jedan Templar, razl-jutm zbog netijja to su mu braa rekla ili uinila to veeri, izlazi bez dozvole usred noi, na konju, sa mladim Saracenom iz pratnje i atri uflkopjjenu politi (ilieniin o srdio, od I uzi do neke rnskulane devojke i 77potkupivi je petlovima iznudi priliku za nedozvoljeni polni odnos... Zatim, u vreme dok on orgija, mladi Mavar bei sa konjem i na se Templar, jo prljaviji oznojeniji i ekinjaviji nego obino, vraa kui podvijenog repa i pazei da ga ne otkriju daje pare (Hrama) kome drugom nego zelenau Jevrejinu to eka kao leinar na stalku... To si ti rekao, Kaifa primetio je Belbo. De de, radi se o stereotipima. Templar se trudi da povrati, nko ne Mavra, onda bar prividno konja. Ali jedan saborac primeuje zij; i uvee (zna se, u takvim drutvima zavist je uveliko odomaena), kada na opte zadovoljstvo stie meso, pravi gadne aluzije. Kapetan posumnja, osumnjieni se koprca, crveni, vadi no i baca se na sa-druga... Na cinkaroa precizirao je Belbo. Na cinkaroa, odlino reeno, baca se na bednika i see ga po licu. Ovaj stavlja ruku na ma, obojica se tuku to im ne dolikuje, kapetan nastoji da ublai udarce, braa se grohotom smeju... Pie i hulie kao Templari... ree Belbo. Tako mu Boga, za ime Boga, Boju mu, Bogamu, krv mu Ko/ju dramatizovao sam ja. Bez sumnje, na pobesni, po... ta doavola radi jedan Templar kada pobesni? Pomodri u licu predloio je Belbo. Tako je, ba kao to kae, pomodri u licu, strgne odeu i baca je na pod...

- Evo vam vae govnjive tunike vi i va hram prokletstva! prudloih. ta vie, maem udara po peatu, lomi ga i urla da ide Saracenima. Prekrio je najmanje osam zapovesti jednim jedinim udar-cem. Zakljuio sam, da bih bolje ilustrovao svoju tezu: Moete li onda vi da zamislite takve tipove, koji kau odlazim sa Saracenima, 11 a dan kada ga kraljev balija hapsi i preti mu usijanim gvoem? Go-vori izdajice, reci da ste ga turali z'guza! Mi? Pa mene vaa kljeta znsmojnvaju, vi nemate pojma na staje sve spreman jedan Templar, I uricu >;<i ja z'guza vama, i papi, a ako mi padne aka i samom kralju Filipu! Priznao je, priznao! Sigurno je bilo tako ree Belbo. A lul. do tajne, svakoga dana malo uljca, tako se bolje gori. Kao dooa zakljuio je Diotalevi. Prekinula nas je jedna devojka, sa mladeom u obliku jagode na nosu, koja je diu 1 a papire u ruci. Pitala nas je dali smo ve potpi-sali /n iiigentinsko drugove koji su u zatvoru. Belbo potpisa odmah, i no >[lndnjiii':i u pnpir. U svakom sluaju gore im je nego meni re-kao ju I Hol ulovi ju koji H'U< zbunjono gledao. Zatim se okrenuo devoj-cl: On mi inozo da potpiu, pripudn indijanskoj manjini koja za branili ju dii mi njoni pripnduici potpisuju vliisl.il.iin imunom. Mnogi od u j III mi i ni t'ohijl jor ih vini lu proklinju, I'uvojka ju od meri hi Diot.ale vija sa puno razumevanja i dodala papir meni. Diotaleviju je laknulo. Ko su oni? zapitao sam. Kako ko su? Argentinski drugovi. To znam, ali koja grupa? Takuara, pa? Ali Takuara su faisti usudio sam se da kaem, na os-novu onoga to sam o njima znao. Faisto zasikta devojka na mene sa mrnjom. I ode. Ali jednom reju, ti Templari su dakle bili sirotani? zapitao je Diotalevi. Ne rekoh moja je greka, nastojao sam da vam oivim priu. Ono to smo rekli odnosi se na borbene formacije, ali red je od samog poetka primao ogromne donacije i malo po malo osnovao svoje tabove po celoj Evropi. Znate li da im je Alfonso od Kastilje i Aragona poklonio ostavio elu jednu oblast, i ak, napravio testame-nat po kojem im ostavlja kraljevinu u sluaju da umre bez nasledni-ka. Templari se nisu oslonili na to i napravili su pogodbu, kao toboe proreeni i ukleti kad iznenada ti ukleti i proreeni ine pola tuceta tvrava panije. Portugalski kralj im je poklonio jednu umu, budui daje bila jo pod vlau Saracena Templari su na ove navalili, rastu-rajui Mavre i tako su da kaem osnovali Kuimbru. A to su samo epi-zode. Sve u svemu, jedan deo se borio u Palestini, ali se red najveim delom razvijao u zaviaju. I ta se deava? To da ako neko treba da ide u Palestinu a za to je neophodan novac, kako se ne usuuje da pu-tuje sa nakitom i zlatom, uplauje kod Templara u Francuskoj, ili u paniji, ili u Italiji, dobija priznanicu, a na Istoku je unovuje. To je kreditno pismo kazao je Belbo. Naravno, izmislili su ek, i to pre firentinskih bankara. Tako se dogodilo da su Templari, sa donacijama, onim to su osvojili sa orujem u ruci i provizijama iz finansijskih transakcija, postali multinacionalna kompanija. Radi upravljanja jednim takvim predu-zeem, bili su potrebni ljudi koji imaju neto u glavi. Ljudi kojima je polo za rukom da ubede Inokentija II da im podari posebne privile-gije: red moe da zadri eli ratni plen, i gdegod ima posed nije duan da odgovara ni kralju, ni episkopu, niti

jerusalimskom patrijarhu, ve samo papi. Osloboeni da u bilo kojem mestu plaaju porez, imaju pravo da te iste nametnu na posedima koje kontroliu... Uk-ratko, njihovo je preduzee uvek u aktivi a u koje sada niko ne srne da zaviri. Otuda je jasno zato na njih nerado gledaju biskupi i vladari, a opet bez njih se ne moe. Krstai su smetenjaci, ljudi koji odlaze ne , znajui kuda idu i na ta e "naii, Templari su meutim u svim tim oblastima kao kod kue, znaju kako da se ophode sa neprijateljem, poznaju teren i vojnu vetinu. Red Templara je jedna ozbiljna stvar, pnmiriti smo izloeni upravo razmetanju njegovih udarnih formaci-ja. Ali da lij U) bilo nizmelmijo? ??-? zapita DioUilevi. fl jest, istini 7,n volju, u zapanjujui ju jo i raskorak i/. 7flmeu njihovog politikog i administrativnog znanja, i svojevrsnog stila zelene beretke, sve srcem nita mozgom. Uzimamo priu o Aska-loni... Uzmimo je rekao je Belbo, i naas skrenuo panju ka iz-vesnoj Dolores koju je pozdravio upadljivo pohotno. Ova je sela pokraj nas rekavi: elim da ujem priu o Aska-loni, elim da ujem. Dakle, jednoga dana kralj Francuske, nemaki car, Bo-duen III jerusalimski i dva velika majstora Templara i Hospitalaca odluili su da opkole Askalonu. Krenuli svi u opsadu, kralj, dvor, pa-trijarh, svetenici sa krstovima i stegovima, arhiepiskopi Tira, Naza-reta, Kesarije, sve u svemu, veliki praznik, sa atorima podignutim ispred neprijateljskog grada, i rrtnim zastavama kralja francuske, i palvezima*i doboima... Askalonaje bila branjena iz sto pedeset kula i stanovnici su se priprenrli na vreme za opsadu, svaka kua je bila sa otvorima to su sluile kao pukarnice, mnotvo tvrava u tvra-vi. Kaem, Templari koji su bili tako hrabri, takve stvari su morali da znaju. Ali nita od toga, svi su se dali u pokret, izgradili kornjae i tornjeve od drveta, znate one konstrukcije na tokovima koje se do-guraju do ispod neprijateljskog zida i iz njih se bacaju buktinje, ka-menje, strelice, dok izdaleka katapulti bombarduju kamenjem... Askalonjani su pokuavali da zapale tornjeve, vetar im nije iao na ruku, plamenovi su zahvatili zidove, koji se skoro u istom asu rue. Prolaz! U tom momentu svi ljudi iz opsade bacie se kao jedan, i desi se udna stvar. Veliki majstor Templara zakri prolaz tako da su u grad uli samo njegovi ljudi. Zlonamerni tvrde daje tako uinio kako hi plenom obogatio samo Hram, a dobronamerni ire glas daje bojei si; zasede, hteo da u izvidnicu poalje svoje neustraive ratnike. U svakom sluaju, tom ne bih dozvolio da predaje na vojnoj koli, jer rol.reset Templara uletee u grad sa sto osamdeset na sat, udarie u zidine grada na suprotnoj strani, zakoie se ostavljajui ogroman oblak praine, pogledae se u oi, upitae se ta tu rade, promenie siner kretanja i prodefilovae kroz Mavre navratnanos, koji se na njih sruie kamenjem i veretama* sa prozora, masakrirae ih ukl-juujui i velikog majstora, zatvorie prolaz, obesie o zidove leeve i hri.anima stadoe da pokazuju lakat, grohotno se i gnusno smejui. Okrutan je mavarin rekao je Belbo. Kao i dete ponovi Diotalevi. Ti tvoji Templari su bili neko drutvance u stilu katanga.* Klizala je Dolores uzbueno. Moiii pre padaju na pamet Tom i Deri rekao je Belbo. "" vitllki (1nl.vrl.iisM stilovi snidiijovokovne milicije (prim.prev.) "" nnl.li'kii oruju, kopijo koju su baca rukom ili i luka (prim.prev.) " l'iirlNkl kntnn^n nii '(ili bili nnkii

vrsl.n prof'osionnlnih sibmlija regrutovanih od kel-nnin, kiili'il/.llii, portiru i y,n riiiluu sUiclontiUi Hiimili novirnih liiciimn budui da su li |illnu|u 1)111 uglavnom imliii i imimliilNinovl. Salonski rovolucionuri. Ove, u Mi lililll, U pllnilju Nil Vnriivnliin KATANliK/.l1, Jtiilnii var^unln. Pokajao sam se. Konano, iveo sam dve godine s\? Templa-rima, i voleo sam ih. Pritisnut snobizmom mojih sagovornika,- pred-stavio sam ih kao linosti crtanog filma. Moda je za to kriv GijonT d Tira nepouzdani istoriograf. Nisu bili takvi vitezovi Templa, bradati i blistavi, sa lepim krstom crvene boje na svetloj mantiji, poigravajui na konjima u senci svoje crnobele zastave, Boseana, spremni i to na velianstven nain za svoju sveanost smrti i podviga, a znoj o kojem je govorio sveti Bernar bio je moda bronzani sjaj koji je njiho-vom uasnom osmehu davao sarkastinu plemenitost, dok su name-ravali da slave tako surovo zbogom sa ivotom...Laspsiiu ratu, kako je govorio ak d Vitri, jaganjci puni blagosti u miru, tvrdi u borbi, istrajni u molitvi, surovi prema neprijateljima, dobronamerni prema brai, oznaeni belim i crnim na svom barjaku jer su izvor svjetlosti za prijatelje Hrista, tame i uasa za svoje protivnike... Iskreno patetini ampioni vere, poslednji primer jednog vi-tetva na zalasku, i kako sad da se odnosim prema njima kao tamo neki Ariosto, kad lako mogu da budem njihov oenvil? Pale su mi na pamet stranice koje im je posvetio autor Prie o Luju Svetom, koji je sa Lujem Svetim bio otiao u Svetu Zemlju, piui i borei se u isto vreme. Templari su ve postojali sto pedeset godina, krstakih ra-tova je bilo dovoljno dae satru svi ideali. Kao senke su nestale heroj-ske figure kraljice Melisande i Boduena gubavog kralja, zamrle su unutranje borbe onog davno iskrvavljenog Libana, Jerusalimjejo jednom pao, Barbarosa se utopio na Kilikiji, Riard Lavlje Srce po: tuen i ponien preruen se vratio u otadbinu, upravo, sa Templa-rima, hrijanstvp je izgubilo svoju bitku, Mavari sad ve imaju pri-lino razvijen smisao za konfederaciju meu nezavisnim monim dravama ali ujedinjenim u odbrani jedne civilizacije itali su Avi-cenu, nisu neznalice kao Evropljani, jer inae kako je mogue ostati dva veka izloen jednoj tolerantnoj, mistinoj, i razuzdanoj kulturi Libertina, a da se ne podlegne njenim draima, i podrediti je konano zapadnoj kulturi, mrcinskoj, prostakoj, varvarskoj i germanskoj? Kako je 1244 .poslednji put i definitivno pao Jerusalim, rat, zapoet stgpedeset godina ranije, je izgubljen, hriani su morali da prestanu da dovlae vojske u pustaru stoje odreena za mir i miris libanskih kedrova, siroti Templari, kome .cilju je, posluila vaa epopeja? Blagosti, melanholijo, bledilo slave stoje starila, zato se sada ne bi prepustila oslukivanju tajnih doktrina mistinih muslimana, svetenikom nagomilanom bogatstvu u skrivenim trezorima? Moda odatle potie legenda o vitezovima Templa, koja jo opseda razoarane i enjive duhove, pria o moi bez granica koja sada ne zna vie na emu bi mogla da se veba... 1 kada, ve na zalasku mita, stie Luj, sveti kralj, kralj kome je Akvinski esti gost, za stolom, onaj koji u krstaki rat jo veruje, upr-kos dva vuku snova i bezuspcnili pokuaja zbog gluposti pobednika, vnidi li uopSU; pokuati jo jodnom? Vnuli, ka Luj Svel.i, Templari Nt.iiju u/ njo/jii, u porazu >;' pnit.o, jer l,o jo njihov posao, kako inae 81opravdati ^empl bez krstakog rata? * Joj napada Damijetu sa Sredozemnog mora, neprijateljska okal-^ je sva u bljetanju koplja i helebardi i bojnih zastava francu-p,KOg kralja, titova s grbom i imsira,* milina je i pogledati ove dine ljude, galantno izjavljuje oenvil, to nose zlatno oruje koje bljeti na suncu. Luj je trebalo da eka, ali ipak odluuje da se iskrca po svaku cenu.

Verni moji, biemo nepobedivi ako se sjedinimo u svom milosru. Ako jaudemo pobeeni biemo muenici. Ako budemo tri-jumfovali, slava e Boja time da pqra??e7 Templari u to ne veruju, ali su odgojeni da budu idealni vitezovi,~a to je upravo ona slika koju moraju da prue o sebi. Pratie kralja u njegovom mistinom ludilu. Iskrcavanje na neverovatan nain uspeva, Saraceni na neve-rovatan nain naputaju Damijetu,* kralj okleva da ue unutra jer ne veruje u to bekstvo. Ali istina je, grad je njegov i njegovi su i trezori i sto damija koje Luj odmah pretvara u crkve Gospodnje. Sada se radi o odluci: krenuti na Aleksandriju ili na Kairo? Mudra odluka bila bi Aleksandrija, kako bi se Egiptu otela luka za njega od ivotnog znaa-ja. Ali postojao je zao duh ekspedicije, kraljev brat, Rober d'Artoa, megaloman, ambiciozan, edan slave i prek, kao i svaki mlai brat ali i mladi ratnik. Savetuje da se usmere na Kairo, srce Egipta. Tem-plum, ranije oprezan, tu se hvata za udicu. Kralj je bio zabranio poje-dinane sukobe, ali komandant Templa je prvi taj koji e da prekri zabranu. Videvi jednu zastavu sultanovih mameluka zaurlao je: U ime Boga, sada je as, jer ne mogu da trpim optu sramotu! Kod Manzuraha Saraceni su premestili svoje trupe du reke, Francuzi pokuavaju da izgrade odbrambeni nasip kako bi napravili j;az, i brane ga svojim pokretnim tornjevima, ali Saraceni su od Vi-/.tintijaca usvojili grku vatru. Grka vatra imala je veliki vrh u obliku bave, konopac je liio na ogromno koplje, pribliavala se kao munja i liila je na zmaja to leti kroz vazduh. I bacala takvu svetlost da se na bojitu videlo kao daje dan. Dok je hrianski logor bio sav u svetlosti, neki beduin izda-jica, za tri stotine bizanata, pokaza kralju jedan gaz. Kralj odluuje da napadne, prelazak nije lak, mnogi tonu i vue ih voda, na drugoj obali eka ih tri stotine Saracena na konjima. Ali konano najvei broj je uspeo da se dokopa kopna, i prema naredbama Templari na-valjuju u prvim redovima, praeni grofom D'artoa. Muslimanski konjanici se nadaju u beg Templari oekuju preostalu hriansku vojsku. No grof D'artoa se baca sa svojima u poteru za neprijateljem. Onda se Templari, da ne bi bili obeaeni, bacaju i sami u nupud, ali ne sustiu D'artoa koji se ve probio u neprijateljski logor i izvrio pokolj. Muslimani poinju da bee prema Menzurahu. Za Ar-ton jo to kiio poziv na svadbu, i on ide za njima. Templari pokuavaju * knil.kit niiI)()m nm irokim miftivnm savijenim nn jodnom delu otrice (prim.prev.) " MtivtirNkit tvrdnvn mi uSu Nilu (|iriin.|iinv,) B2 da ga zaustave, brat il, veliki komandant Templa, laska mu govo-rei kako je ve ostvario velianstveni poduhvat, jedan od najveih ikada postignutih u prekomorskoj zemlji. Ali Artoa, kico edan slave, Templare optuuje za izdaju, i jo dodaje da bi, da su Templari i Hospitalci hteli, ova zemlja bila osvojena jo odavno, a daje on dao primer onoga to se moe uraditi samo ako u venama tee krv. Pre-vie za ast Templara. Templum nijednom od njih nije od drugoste-penog znaaja, svi se bacaju ka gradu, ulaze u njega, teraju neprija-telja do suprotnih zidina, i u tom asu Templari postaju svesni da su opet ponovili greku iz Askalone. Hriani ukljuujui i Templare zakasnili su da opustoe sultanovu palatu, nevernici se ponovo grupiu, nasru na tu bandu ve ratrkanih orluina. Jesu li Tem-plari jo jednom dozvolili da budu zaslepljeni pohlepom? Ali drugi iz-vetavaju da mu je, pre nego to e i sam za Artoa krenuti u grad, brat il je sa pronicljivim stoicizmom rekao: Gospodaru, ja i moja braa se ne bojimo i ii emo za

vama. Ali, znajte da sumnjamo, i to vrsto, da bismo se vi i ja mogli vratiti. U svakom sluaju, Artoa, Bog da mu duu prosti, biva ubijen, i sa njim toliki drugi hrabri vitezovi, i dvesta osamdeset Templara. Gora je od poraza, sramota. Pa ipak nije zabeleena kao takva, ak to nije uinio ni eonvil: deava se, u tome je lepota rata. Ispod pera gospodina oenvila mnoge takve bitke, ili makar arkanje, postaju otmena koreodrama, sa pokojom glavom koja se kotrlja, i mnogim zaklinjanjima u dobrog Boga, i ponekom kraljevom prolivenom suzom za kojom svojom vernom slugom na izdisaju, ali sve to kao da se odvija u bojama, meu crvenim amajlijama, pozlae-nom konjskom opremom, sevanjem lemova i maeva pod utim suncem pustinje, i ispred tamnomodrog mora, a ko zna da Templari nisu ba tako doivljavali svoju svakodnevnu klanicu. oenvilov pogled se kree od gore do dole ili od dole ka gore, u zavisnosti od toga da li on pada sa konja ili se na njega ponovo penje, i u centar izvlai pojedine scene, opti plan bitke mu izmie, sve se reava u pojedinanim dvobojima, i esto sluajnim srenim zavret-kom. oenvil se baca u pomo gospodaru od Vanona, jedan ga Turin pogaa kopljem, konj pada na kolena, oenvil leti napred preko glave ivotinje, podie se sa maem u ruci i gospar erar de Siverej (Bog neka mu oprosti) daje mu znak dapobegne u jednu razvaljenu kuu, bukvalno su pregaeni od strane jednog turskog voda, podiu se po-novo nepovreeni, uspevaju da stignu do kue, u njoj se zabarikadi-raju, Turci ih napadaju od gore kopljima. Gospar Frederik di Lupej biva pogoen u rame i zadobi takve rane daje krv iz njih ikljala po-put, zapuaa kada izleti iz boce i gospodin Siverej dobi udarac ivi-com sablje posred lica tako da mu je nos padao preko usana. I tako rodom, onda dolazi pomo, izlazi se iz kue, premetamo se u drugi pojas bojnoj; polja, nova scena, neki drugi mrtvi i spaavanja u pos-ledr\jnm asu, fjlasne molitve gospar svotom Jakovu. A u isto vreme dobri Hrol'Suuson vie, dok oko sebe seo, gospodine oenvile, nate83rajmo ovaj olo da jaue, za Bogom, jer jo emo da priamo o ovome danu, kada svojim gospama budemo bili okrueni! I kralj trai vesti o svome bratu, prokletniku grofu D'artoa, i fratar Anri de Ronaj, sta-rc'ina Hospitalaca, odgovara mu da su one koje o njemu ima dobre, j(;r nema nikakve sumnje daje grof D'artoa u raju. Kralj kae neka je slava Bogu za sve ono to mu alje, a krupne suze grunue mu iz oiju. Nije to uvek koreodrama, u meri koliko je aneoska i krvava. ; Umire veliki majstor ilijen od Sonaka, iv spren grkom vatrom, hrianska vojska, od uasnog smrada leeva, i nestaice ivotnih namirnica, porazboljeva se od skorbuta, vojska svetog Luja je u ra-spadu i kralj iscrpljen dizanterijom, gde da se isprazni, kako bi dobio u vremenu usred bitke, ako ne u pantalone. Damijeta je izgubljena, kraljica je prisiljena da pregovara sa Saracenima i plaa pet stotina hiljada turskih lira* kako bi izvukla ivu glavu. Ali krstake je ratove pokretala izopaena vera podmuklih teologa. U San ovani D'akriju Luj je trijumfalno doekan i u susret njemu krae se u procesiji eli grad, sa klerom i gospama i decom. Templari su ovakvu veru jako rano upoznali i oni sad pokuavaju da udu u pregovore sa Damaskom. Luj to saznaje, kako ne trpi nita iza svojih lea odrie se novog velikog majstora pred muslimanskim am-basadorima, i veliki majstor povlai re datu neprijateljima, sputa se na kolena pred kraljem i moli za izvinjenje. Ne bi moglo da se kae kuko se vitezovi nisu borili dobro, i nesebino, no kralj Francuske ih poniava, da bi potvrdio svoju mo a da bi potvrdio svoju mo, pola veka kasnije, njegov naslednik Filip e ih poslati na lomau.

San ovani, D'akri 1291 osvajaju Mavari, svi stanovnici su rtvovani. Vladavini hriana u Jerusalimu doao je kraj. Templari mi jo bogatiji, brojniji i moniji no ikada, roeni da se biju u Svetoj Zemlji a u Svetoj Zemlji ih vie nema. ive velianstveno zakopani po tabovima irom Evrope i u Toinplu u Parizu, i sanjaju jo otvorenu zaravan Templa Jerusa1-"n-skoj; u vremenima slave, sa lepom crkvom Svete Marije u Laterana u kojoj su rasprostirali zavetne kapele, buket trofeja, i ar kovanica, sodlarnica, svilara, ambara, konjunica sa dve hiljade konja, skaku-t.unje titonoa, pomonika, laka konjica Hospitalaca, crveni krstovi im balim mantijama, kratke smee koulje pomone vojske, sultan-ska gospoda sa velikim turbanima i pozlaenim kacigama, hodoas-nik, jodno raskre dobrih patrola i glasnika, i radost uvara trezora, pristanita iz kojeg su odlazila nareenja i rasporedi i utovari za ssumkovc majke otadbine, ostrvlja, obala Male Azije... Svojo gotovo, moji siroti Templari. tivt! kromu vi'biIiuihiJ, prvobitno kovan u Turu kiiNiiijo i drugdn u Kvropi. 14 Potvruje da je prethodnog dana video pedeset etiri brata rede, odvedena na lomau, jer nisu htela da priz-naju goreiznesene zablude, i kako je uo da se pria da su spaljeni, i kako bi on, strahujui da pretnjom spaljivanj-em ne bi bio u stanju da prui dovoljan otpor, sam priz-nao u strahu za goli ivot, u prisustvu gospode izaslanika i nevano koga sve jo, ukoliko bi ga ispitivali da su sve greke koje se imputiraju redu zaista poinjene i da bi jo priznao, ukoliko bi to traili od njega, i daje ubio Naega Gospoda. (Svedoenje Emeri de Vijea Vojvode, 13. 5. 1310) Proces pun utnji, protivurenosti, zagonetki i budalatina. Budalatine su najuoljivije i u meri u kojoj su neobjanjive kao po pravilu uklapaju se sa zagonetkama. U tim srenim danima verovao sam da budalatina stvara zagonetku. Prole veeri u periskopu mis-lio sam kako se najuasnije zagonetke, da ne bi bile otkrivene, preo-blae u ludost. Sada pak mislim daje svet jedna dobroduna zago-netka, koju uasnom pravi naa ludost jer pretenduje daje interpre-tira prema sopstvenoj istini. Templari su sada ostali bez cilja. Ili pak, transformisali su sredstva u cilj, upravljali su svojim ogromnim bogatstvom. Prirodno je to ih je jedan monah unitarista kao stoje bio Filip Lepi popreko gledao. Kako se pod kontrolom mogao drati jedan suvereni red? Ve-liki majstor imao je rang princa po krvi, komandovao je vojskom, upravljao ogromnim imanjima, bio biran poput samog cara, i uivao je apsolutni autoritet. Francuski trezor nije bio u rukama kralja, ve je bio pohranjen u Templu u Parizu. Templari su bili uvari, opuno-moenici, upravitelji tekueg rauna formalno uknjienog na kralja. Naplaivali su, isplaivali, igrali na kartu raznih kamata, ponaali su se kao velika privatna banka, ali sa svim privilegijama i povlasti-cama koje ima jedna dravna banka... I kraljev uvar trezora bio je Templar. Da li je uopte mogue vladati pod tim okolnostima? Ako ne moe da ih pobedi, pridrui im se. Filip je zatraio da bude proglaen poasnim Templarom. Odgovor je bio negativan. Uv-reda koju jedan kralj ne zaboravlja. Onda je predloio papi da spoji Templare i Hospitalce i da novi red stavi pod kontrolu jednog od nje-govih sinova. Veliki majstor Templa, ak de Molej, stigao je uz veliku pompu sa Kipra, gde je ve boravio kao monarh u izgnanstvu, i pod-neo pupi memorijal u kome je tobo analizirao prednosti, ali je u stvar-nosti iznosio loe strane spajanja. Bez stida, Molej je izmeu ostalog priiimUo i da su templari bili bogatiji od Hospitalaca, i da bi

ujedin-|ni\jn osiromailo jono da bi obogatilo druge, i da bi to bila velika Ilnt.ii iiMiiosniiii duama njogovih vitozovn. Molnj je dobio prvu rundu n ii'ii koja je l.ck zupofloln, prodru)!, jo ndlo/.rn. 86Ostala je samo kleveta, a tu je kralj imao dobre karte. Ve odavno, o Templarima su kruili razni glasovi. Kako li su ovi preko-morci morali izgledati obinim Francuzima koji su ih gledali kako saleu okolo da bi pokupili porez ne dajui nita zauzvrat, sada ve ni sopstvenu krv uvara Svetog Groba? A i oni su Francuzi, premda ne sasvim, skoro pieds noirs ili, kako se tada govorilo, poulains. ak su se razmetali egzotinim obiajima, a ko zna da izmeu sebe nisu govorili mavarskim jezikom, na koji su ve bili navikli. Bili su monasi ali su svojim minkerskim kostimima pruali javni spektakl, a jo je mnogo ranije papa Inoencije III bio podstaknut da napie bulu De insolentia Temlariorum. Izgradili su zavet siromatva, ali su se pred-stavljali raskoju aristokratske kaste, pohlepom novih merkantilnih klasa, nametljivou jedne skupine musketara korpusa. Odatle je malo potrebno pa da se pree na aluzivna aputanja: homoseksualci, jeretici, idolopoklonici koji oboavaju jednu bradatu >;lavu za koju se ne zna odakle dolazi, ali svakako ne iz pantalona do-brih vernika, moda imaju zajednike tajne sa Ismailianima, trguju sa Asasinima Starca sa Planine. Filip i njegovi savetnici su na izve-stan nain utrli put tim ogovaranjima. Uz rame Filipu muvaju se njegove prodane due, Marinji i No-gare. Marinji je taj koji e na kraju da stavi apu na trezor Temlara i v da upravlja njime za raun kralja, u oekivanju da pree Hospital-cima, i nije ba jasno koje tu izvukao korist. Nogare, uvar kraljevih peata, bio je 1303 strateg incidenata u Ananjiju kada je iara Ko-lona iamarao Bonifacija VIII, i papa je zbog tog ponienja umro u roku od mesec dana. U odreenom trenutku na scenu stupa izvesni Eskije de Floa-ran. Izgleda daje, u zatvoru zbog nekih nejasnih delikata i na ivici smrtne kazne, naleteo u eliji na nekog Templara otpadnika, takoe kandidata za na veala, i daje od njega nakupio uasna priznanja. Florijan, u zamenu za ivu glavu i za dobru sumu, prodaje ono to zna. Ono to zna je ono to svi ve apuu. Ali sada to ve prelazi od aputanja u izjavu svedoka pred istragom. Kralj prenosi senzacio-nalna otkria Florijanapapi, sada je to Kliment V, isti onaj koji je pre-deo Svetu Stolicu u Avinjon. Papa u to veruje i ne veruje, i osim toga zna da nije lako staviti apu na poslove Templa. Ali 1307 pristaje da otvori zvaninu istragu. Molaj je o njoj obaveten, ali se pravi kao da se nita ne dogaa. Nastavlja da uestvuje, uz kralja, u zvaninim ce-remonijama, prvak neu prvima. Kliment V odugovlai, kralj sumnja da papa Templarima daje vremena da nestanu. Najvea mo-gua f.niSka, Templari piju i psuju u svojim poglavarstvima u potpu-nom neznanju. I to je prva zagonetka. Kralj 14 septembra 1307 alje zapeaene poruke svim guver-nerima i upraviteljima pokrajina n zemlji, nareujui masovno ha-|i.'iiinj(! Timi|)lnni i konfiskaciju njihovih dobara. Izmeu slanja na-redbe i hapAeiun, koje se odvija \3 oktobra, prolazil mesec dana. Templari nriln ne .sumnjaju, Ujiilru nn dan hapenja padaju svi u Hi. mreu i druga zagonetka predaju se bez krvi. A treba imati u vidu da su slubenici kralja u danima koji slede, kako bi bili sigurni da nita ne izmakne konfiskovanju, obavili neku vrstu popisa tem-plarske imovine, na celoj nacionalnoj teritoriji sa detinjastim admi-nistrativnim izvinjenjima.

Poto ga obavetavaju o hapenju, papa pokuava da protest-vuje, ali je suvie kasno. Pravi izaslanici, oni kraljevi ve su poeli da \ rade na konopcima i zagrevanju gvozda, i mnogi vitezovi, podvrgnuti i muenju, poeli su da priznaju. U tom trenutku nema druge do ustu- 1 piti ih inkvizitorima, koji jo uvek nisu poeli da koriste vatru, ali i bez toga je sasvim dovoljno. Isleivani potvruju reeno. I to je trea zagonetka: tanoje daje muenja bilo, i da su bila jeziva, jer je u toku muenja trideset est vitezova umrlo, ali od tih gvozdenih ljudi, naviknutih da se izbore sa surovim Turinom, nije-dan nije izdrao pred upraviteljima. U Parizu samo etiri viteza na njih sto trideset osam odbilo je da prizna. Drugi su svi priznali, ukl-juujui i aka de Moleja. Ali ta u stvari priznaju? zapitao je Belbo. Priznaju tano ono stoje ve napisano u naredbi o hapenju. Veoma su male razlike u iskazima, bar u Francuskoj i Italiji. Dok ve u Engleskoj, gde im niko zaista ne eli procese, u iskazima se javljaju kanonske optube, svaljene na svedoke koji ne pripadaju redu i koji govore tek samo da budu sasluani. Jednom reju, Templari su priz-navali samo tamo gde je neko eleo priznanje i samo ono to je bilo potrebno da se prizna. Obian inkvizitorski proces. Poznati su nam i drugi te vrste. primetio je Belbo. Pa ipak, ponaanje optuenih je bizarno. Vrhunac optubi bio je da su se vitezovi tokom svojih inicijacijskih obreda tri puta odricali Hrista, da su pljuvali po raspeu, skidali se goli i ljubili se in posterioriparte spine dorsi, to jest uzadnjicu, u pupak i zatim u usta, in humane dignitatis opprobrium; zatim su stupali u meusobne polne odnose, kae tekst, jedan sa drugim. Orgijanje. Zatim im je po-kazivana glava nekog bradatog idola, i oni su morali da mu se klanja-ju. Dakle, ta su odgovarali optueni kada su suoavani sa takvim optubama? Zofroa de arnej, isti onaj koji e posle da umre sa Mola-jem na lomai, daje potvrdan odgovor, njemu se to desilo, odrekao se Hrista, ali to na recima, ne srcem, i da se ne sea da lije pljuvao po raspeu jer je te veeri urio. to se tie poljupca u zadnjicu, i to mu se desilo, i daje uo preceptora Alvernije kako govori daje u sutini bolje sjediniti se sa braom nego se kompromitovati sa jednom e-nom, ali da on sam ipak nije nikada poinio telesne grehe sa drugim vitezovima. S t.oj;a, tako je, ali bila je to kao neka igra, niko tome nije iiiikij',0 pridavao vanosti, drugi su to inili, ja ne, tamo sam bio zbog ohuko. Ziik do Molej, veliki majstor, ne poslednji u grupi, kae da se im, kada su mu poturili raspele da >;a popljuje, pretvarao i daje plju-vao na zemlju. Priznanje da bi ceremonije inicijacije moj;le biti top, 87lipa ali vidi sad ne bi to mogao sa tanou da kae jer je ofi to-kom svoje karijere uveo u red vrlo mali broj brae. Jedan drugi kae x (I u jeste poljubio majstora, ali nije u guzicu, ve samo u usta, ali daje V znl.o majstor njega poljubio u guzicu. Neki priznaju vie nego stoje potrebno, ne samo da su se odricali Hrista ve i tvrdili daje bio zloi-nae, da su poricali Marijino devianstvo, da su po raspeu ak i mok' rili, ne samo na dan svoje inicijacije, ve i u toku Velike nedelje, da nisu verovali u svete tajne, nisu se ograniavai na klanjanje Bafo-metu, klanjali su se ak i avolu u obliku maka... Takoe grotesknim, iako manje neverovatnim, ini se balet koji poinje u toj taki izmeu kralja i pape. Papa bi hteo da stvar uzme u svoje ruke, kralj bi vie voleo da samostalno dovede do kraja proces, papa bi voleo da samo provizorno ukine red, osuujui krivce, a onda da ga obnovi u prvobitnoj istoti, kralj bi hteo da se skandal

proiri , da proces obuhvati red u svoj njegovoj slojevitosti i da j;a dovede do definitivnog razbijanja, politikog i religioznog, sva-ku ko, ali iznad svega, finansvjskog. U odreenom trenutku pojavljuje se jedan dokumenat koji je pravo remek delo. Od majstora teologije ustanovljavaju da osue-nima ne srne da se dozvoli branilac, u cilju da bude spreen novi pre-l.res: budui da su priznali, nema potrebe pripremati parnicu, kralj treba da postupa po zvaninom, proces se otvara kada u samom sluaju postoji sumnja, a ovde sumnje zaista nema. Zato im onda dati branioca semakoje potrebno da brani one njihove greke koje su vo priznali, budui da injenice potpuno jasno ukazuju na nedvos-misleni zloin? Ali budui da se izlae opasnosti da proces izmakne iz kralje-vih ruku i pree u papine, kralj i Nogare izvlae na scenu uveni , sluaj u koji je umean biskup Troaja, optuen za vrabine, a na os-novu potkazivanjajedne nejasne linosti, spletkaroa, po imenu Nofo I )<:i. Posle e se otkriti daje Dei lagao i bie obeen ali u meuv-remenu na sirotog biskupa sruie se javne optube za sodomiju, skr-navi jenje svetinja, zelenatvo. Istovetne krivice kao i kod Templara. Moda je kralj hteo da pokae sinovima Francuske da crkva nema pravo da sudi Templarima, jer ne ostaje imuna na njihove ljage, ili jednostavno samo alje upozorenje papi. Toje mrana pria, igra po-licija i tajnih slubi, infiltracije i potkazivan] a... Papa je pritenjen i prihvata da saslua sedamdeset dva Templara, koji potvruju priz-iiiiiijii data tokom muenja. Papa ipak vodi rauna o njihovom poka-janju i igra na kartu ovog odricanja pod zakletvom, kako bi mogao da im oprosti. I tu se deava neto drugo stoje predstavljalo vor za raz-roSeiije moj; diplomsko); rada, ali sam bio rastrgnut izmeu kontra-diktornih izvoru: papa je jedva komino doao do reenja i, sauvao vitezovo, du bi ih odiiiiih povratio kralju. Nikada nisam shvatio staje to motfln tlu Hi) dogodi. Moloj povlai nta priznanja, Klimont mu nudi priliku da ni hrtuii I flalio mu tri kardinala du y,t\ sasluaju, Moloj 26 Bit novembra 1309 sa gnuanjem prihvata odbranu reda i svoje istote, dodajui pretnje tuiteljima, zatim se zdruuje sa jednim kraljevskim izaslanikom, Gijomom de Plezanom, koga smatra svojim prijateljem, prihvata nekakve mrane savete i 28 istog meseca daje vrlo stidljivu i neodreenu izjavu, kae daje vitez siromaan i bez kulture, i ogra-niava se u nabrajanju zasluga (ve davnih) Templa, milostinja koje je uinio, danka u krvi datog u Svetoj Zemlji, i tako redom. Povrh svega stie Nogare, koji se sea kako je Templum imao veze, vie nego prijateljske, sa Saladinom: tu smo ve pred insinuacijom na kri-vino delo veleizdaje. Molajeva opravdanja su muna, u ovom iskazu ovek, koji je okusio ve dve godine zatvora, lii na krpu, ali kao krpa .. se pokazao i odmah posle hapenja. Prilikom treeg iskaza, u martu ,:. idue godine, Molaj e primeniti drugu strategiju: da ne govori, i nee da progovori osim pred papom. Dramski preokret, i ovoga se puta tu prelazi na epsku dramu. U aprilu 1310 pet stotina pedeset Templara trai da bude sasluano u odbranu reda, obelodanjuju muenja kojima su bili podvrgnuti, odriu i proglaavaju neprihvatljivim sve optube. Ali kralj i Nogare poznaju svoj posao. Neki Templari povlae to su rekli? Jo bolje, onda treba da budu smatrani krivcima u povratu i krivokletnicima, to jeste relapsima uasna optuba za ono vreme jer negiraju be-zono ono to su ve priznali. Jo se moe oprostiti onome ko prizna da se pokaje,a li ne onome ko se ne kaje budui da povlai priznanje i kae, kao pravi krivokletnik, da nema ni zbog ega da se kaje. Pede-set etiri krivokletnika koji su povukli priznanja biva osueno na smrt.

Lako je zamisliti psiholoku reakciju drugih zatvorenih. Ko prizna ostaje iv u tamnici, i ko pozivi videe. Ko ne prizna, ili jo gore I povue priznanje, ide na lomau. Pet stotina onih koji su povukli priz-nanja a jo su ivi povlae povlaenja priznanja. Raunica pokajnika bila je ta koja je odnela pobedu, jer su 1312 svi oni koji nisu priznali bili osueni na doivotnu robiju dok su ovi drugi koji su priznali dobili oprotaj. Filipa nije interesovao ma-sakr, eleo je samo da razbije red. Osloboeni vitezovi, ve uniteni telom i duhom posle etiri ili pet godina zatvora, u tiini se utapaju u druge redove, elei samo da budu zaboravljeni, i taj nestanak, to brisanje dugo e lebdeti nad legendom o preivljavanju reda u tajno-sti. Molej nastavlja da zahteva da ga papa saslua. Kliment odreuje sabor u Beu, za 1311, ali ne poziva Molaja. Sankcionie ukidanje reda i njegova dobra prepisuje Hospitalcima, iako u tom asu njima upravlja kralj. Prolazi jo tri godine, konano se postie saglasnost sa papom, I I!) marta 1 314, na prostoru ispred Notr Dam, Molaj je osuen na doivotnu tamnicu. uvi tu kaznu, Moleja drmne talas oholosti. e-kwo jt> da mu pupa dozvoli da su opravda, osecia so izdanim. Zna odlino da e ako povue priznanje jo jodnom i on da bude krivoklet H9nik i krivac u povratu. Sta se odigrava u njegovom srcu, posle skoro sedam godina u oekivanju pravde? Da li ponovo otkriva hrabrost svojih starijih? Odluuje li da mu, ve unitenom, sa perspektivom da skona svoje dane iv zazidan i obeaen, vredi vie da se suoi sa jodnom lepom smru? Sveano izjavljuje da su i on i njegova braa nevini. Templari su poinili jedan jedini zloin, kae: zbog malodu-nosti izdali su Hram. On na to ne pristaje. Nogare trlja ruke: za javni delikt, javna osuda, i uz to ko-nana, po hitnom postupku. Kao Molej poneo se i preceptor Norman-dije, ofroa di arnej. U toku jednog dana, kralj odluuje: na vrhu ostrva dela Site podie se lomaa. U predveerje, Molej i arnej su spaljeni. Tradicija kae daje veliki majstor pre smrti prorokovao uni- ; tonje za svoje progonitelje. I zaista e papa, kralj i Nogare u roku od godinu dana da budu pokojni. to se tie Marinjija, posle nestanka kralja, bie osumnjien za malverzacije. Njegovi neprijatelji optuice j;i za vradbine i obesiti. Mnogi poinju da razmiljaju o Molaju kao mueniku, Dante je izrazio gnev mnogih zbog ovog proganjanja Tem-plara. Ovde se zavrava pria i poinje legenda. Jedno od njenih po-glavlja kae da se neki neznanac, na dan kada je Luj XVI bio giljotini-ran, popeo na gubilite i uzviknuo: ace de Molej, osveen si! To je viG manje bio dogaaj koji sam one veeri ispriao kod Pilade, svaki as prekidan. Belbo me je pitao: Ma je li to sigurno tako, da niste to proi-tali kod Orvela ili Kestlera? Ili: Ma hajde, to je sluaj... kako se -zove onaj iz kulturne revolucije?... Diotalevi je onda upadao, svaki put sa poslovicama: Historia magistra vitae. Belbo mu je govo-rio: Ma hajde, jedan kabalista ne veruje u istoriju. A ovaj, nepromenjono: Tako je, sve se ponavlja u krugovima, istorija jeste ui-teljica jer nas ui da ne postoji. Tu jedino permutacije postoje. Ali konano kazao je Belbo na kraju ko su bili Templa-ri? l'rvo ste nam ih predstavili kao narednike iz nekog filma Dona Korda, zatim kao prljavce, potom kao vitezove sa neke minijature, pa posle opet kao Boje bankare koji su se bavili svojim

prljavim polo- . vima, onda ponovo kao razbijenu vojsku, zatim pak kao pripadnike \ jodne luciferske sekte, konano kao muenike slobodne misli... Ko su bili? Kada bi bio samo jedan razlog zbog kojeg su postali mit. Ve-roviil.no su sve te stvari postojale zajedno. Staje bila katolika crkva, to bi trebalo pitali jednog istoriara Marsovca utrihiljaditoj, jel' oni koji; su lavovi jeli ili oni koji su ubijali jeretike? Svi zajedno. Ali konano, t.e stvari, jesu ii ili nisu radili? Najzabavnija je stvar da njihovi sledbenici, hou da kaem nootmnpliiriKl.i i/, razliitih epohu, kau da jesu. Potvrde su mnoge. Prvi Ut/.n, minusi si' nu gol^jm (like ubredo: hoe;-*; da posl.iineS Tem-plar, pnkni (Ih im. pur ovukvili muda, p\|utii na raspci?<? i videemo da li e Bog da te spri, kako ulazi u ovu miliciju mora da za brau da i ruke i noge, pa daj da te poljube u guzicu. Druga teza, bili su poz-vani da se odreknu Hrista da bi videli kako bi se vadili kada bi ih Sa-raceni uhvatili. Idiotsko objanjenje jer se nikada neko ne poduava da se odupre muenju tako to se tera da uradi, makar i simbolino, ono to bi muitelj od njega zahtevao. Trea teza: Templari na istoku , doli su u vezu sa manihejskimjereticima koji su potcenjivali krst, jer / je bio instrument muenja Gospoda, i koji su propovedali da se treba I odrei sveta i ubiti volju za brakom i raanjem. Ideja je stara, tipina za mnoge jeresi iz prvih vekova, koja e prei na katare i ela jedna tradicija govori da su Templari bili opijeni katarizmom. I odatle bi ( mogao da se shvati razlog sodomije, makar i simboline. Uzmimo da su vitezovi uli u vezu sa tim jereticima: svakako nisu bili intelek-tualci, ve malko iz naivnosti, malko iz snobizma i usled tela, stvorili su svoj privatni folklor, koji ih je razlikovao od drugih krstaa. Obavlj-ali su obrede kao postupke prepoznavanja, ne pitajui se ta oni znae. Ali tamo taj Bafomet? Vidite, u mnogimsvedoanstvima govori se o jednoj figura Baffometi, ali moda bi se to moglo smatrati grekom prvog zapis-niara i, ako su zapisnici korieni, prva greka mogla bi se reprodu-kovati u svim dokumentima. U drugim sluajevima nekoje govorio o Muhamedu (istud caput vester deus est, et vester Mahumet), a to bi trebalo da znai da su Templari stvorili jednu svoju sintetiku liturgi-ju. U ponekim svedoanstvima se jo kae da su bili pozivani da prizi-vaju yalla, stoje moralo da znai Alah. Ali muslimani nisu oboa-vali u bilo kakvom liku Muhameda, i koje dakle mogao da utie na Templare? Svedoanstva kau da su mnogi videli te glave, katkada je meutim od glave nainjen idol u celosti, od drveta, sa kovrdavom kosom, prekriven zlatom, i uvek ima bradu. Izgleda da su organi istrage pronalazili ove glave i pokazivali ih inkvizitorima, ali ko-nano, od glava nije ostao ni trag, svi su ih videli, niko ih nije video. Kao pria o maku, nekoje video daje siv, nekoje video daje ri, nekoje video daje crn. Ali zamislite istragu sa usijanim gvoem: da li si video maka tokom inicijacije? Ma kako ne, jedna templarska fa-brika, sa svim onim stoje trebalo sauvati od mieva, moralo je da bude prepuna maora. U to vreme, u Evropi, maka nije bila mnogo uobiajena kao domaa ivotinja, 4pk u Egiptu jeste. Ko zna da li su moda Templari drali make u kui, protivno obiajima potenog sveta, koji inje smatrao sumnjivim ivotinjama. I tako se deslio i sa glavom Bafometa, moda"su to bili relikvijari u obliku glave, u to vreme toga je bilo. Prirodno ima onih koji tvrde daje Bafomet bio al-hemijska figura. Alhemija je svuda pustila pipke kazao je Diotalevi sa ubodunjeni Templari su verovatno poznavali tajnu proizvodnje zlata.

Svakako da su je poznavali nikao je Molbo. Opsed'd sesaracenski grad, kolju se ene i deca, grabi se sve to padne aka. istina je da je ela ova pria jedan veliki zabavni park. A moda im je tako neto bilo u glavi, shvatate, ta su se jijih ticale doktrinarne rasprave? Istorija je prepuna gitavih malih isto-rija o tim izabranim zajednicama koje su stvarale svoj stil, pomalo razmetljiv, malko mistian, a da ni same nisu imale pojma ta rade. Prirodno, kasnije dolazi ezoterina interpretacija, oni odlino znaju sve, sledbenici su istonjakih misterija, i ak poljubac u guzicu ima znaenje uvoenja u red. Objasnite mi malo inicijacijsko znaenje poljupca u zad-njicu rekao je Diotalevi. Neki moderni ezoteristi smatraju da su Templari oponaali doktrine Indije. Poljubac u guzicu bi posluio buenju zmije Kunda-lini, kosmike snage koja se nalazi ukorenu lenog dela kime, usek- . siialnim ljezdama, ijednom probuena odlazi u pinealnu ljezdu... Onu Dekartovu? Verujem, i ona bi trebalo da na elu otvori tree oko, ono koje gleda direktno kroz vreme i prostor. Zbog toga se jo traga za taj- 7 nom Templara. Filip Lepi je trebalo da spali moderne ezoteriste a ne te siroUine. Da, ali moderni ezoteristi nemaju ni prebijene pare. Ali vidite kako je potrebno da se sluaju te priice zak-ljuio je Belbo. Sada shvatam zbog ega su Templarima toliko op-sednuti toliki moji luaci. Verujem da bi to delom mogla da bude i ona vaa pria od pro neko vee. eli njihov sluaj jeste jedan uvrnuti silogizam. Po-naaj se budalasto i zauvek e postati nedokuiv. Abrakadabra, Ma-iHil Tekel Fares, Pape Satan Pape Satan Alepe, le vierge le vivace et le bol aujourd' hui, svaki put kada bi nekom pesniku, propovedniku, sofu, magu krala nejasno creva, oveanstvo je provodilo vekove da odgonetne njihovu poruku. Templari su ostali neodgonetnuti zbog svoje mentalne konfuzije. Zbog toga ih toliki oboavaju. Pozitivistiko objanjenje rekao je Diotalevi. Da rekao sam moda ja jesam pozitivista. Jednom le-pom hirurkom operacijom pinealne ljezde Templari bi mogli po-stati Hospitalci, drugim recima normalne osobe. Rat razara mo-dane puteve, mora da tome doprinose zvui topovskih hitaca, ili [;i(":ke vatre..'. Gledajte generale. Bio je jedan sat. Diotalevi, opijen tonikom, klatio se. Pozdravili smo se. Bilo mije zabavno. 1 njima. Nismo jo znali da zapoinjemo <l.i se igramo grkom vatrom, koja pri, i guta. u' 15 erar de Siverej mi ree: Gospodine, ako se postarate da ni na mene ni na moga naslednika ne bude baena ljaga, ii u da za vas traim pomo od grofa d'Angija, koga vi-dim tamo usred polja. A ja mu rekoh: Moj gosparu e-rare, drim da nam vi ukazujete veliku ast time to hoete da traite pomo za nae ivote, budui daje i va silno ugroen. (oenvil, Istorija Luja Svetog, 46, 226) Posle dana posveenog Templarima sa Belbom sam imao samo povrne razgovore u baru gde sam odlazio sve rede jer sam ra-dio na diplomskom. r Jednoga dana bese organizovana velika povorka protiv za-vere momaka u crnom koja je trebalo da krene od univerziteta i u koju su pozvani, kako je tada bio obiaj, svi

intelektualci antifaisti. Policija se epurei se rasporedila, ali izgleda da joj je namera bila da sve pusti da prou. Tipino za ta vremena: povorka nije dobila doz-volu, ali ukoliko se ne bi ta ozbiljno dogodilo snage javnog reda bi bile samo tu da dre na oku i kontroliu (u to doba teritorijalni kom-promisi bili su brojni) kako levica ne bi prekrila neke zamiljene gra-nice koje su bile postavljene u centru Milana. U okviru jedne zone kretali su se oni koji pruaju otpor, od largo Augustoa na dalje i u ce-loj zoni trga San Babile, bili su okupljeni faisti. Ako bi neko probio granice dolo bi do incidenta, ali u celini se nije deavalo nita, kao izmeu ukrotitelja i lava. Mi obino verujemo da bi lav skoio na uk-rotitelja, divlje, i da bi ga ovaj potom ukrotio podiui uvis korba i pucajui iz pitolja. Greka: lav je ve sit i drogiran kada ue u kavez i ne eli ni na koga da nasrne. Kao sve ivotinje ima jednu zonu u ko-joj je siguran, izvan koje moe da se deava ta god hoe, ali on je miran. Kada ukrotitelj zakorai u lavlju zonu, lav zarie; onda ukro-titelj die korba, ali u stvari ini korak nazaci (kao kada se uzima za-let za odskok napredT, i lav se smiruje. Jedna revolucija prema scena-riju trebalo bi da ima i sopstvena pravila. Otiao sam do povorke ali se nisam prikljuio nijednoj od gru-pa. Stajao sam na margini, na trgu San Stefano, gde su kruili novi-nari, urednici izdavakih kua, umetnici koji su doli da ispolje svoju solidarnost. Kompletan bar Pilad. Naoh se pored Belba. Bio je sa nekom enom sa kojom sam ga esto viao u baru, pa sam mislio daje moda njegova prijateljica (kasnije e nestati sada znam i zbog ega, jer sam proitao priu u file o doktoru Vagneru). 1 vi? zapitali. Sta ete - nasrne.jao se nelagodno. Mora ovek i na duu da misli. Crede firmit.Br et. pecea fortit.er.* Zar vas ova scena ne pod-soii na noto? 93Pogledao sam oko sebe. Bilo je sunano poslepodne, jednog od onih dana u kojima je Milano zbilja lep, sa utim fasadama kua i ne-bom koje se blago presijava. Policija ispred nas bila je kao oklopljena u svojim lemovima i u svojim plastinim titovima koji kao da su zraili elini sjaj, dok je jedan inspektor u civilu, ali sa opasaem dreeih boja trobojke, trkarao du prvog reda svojih u stroju. Po-gledao sam iza sebe, elo povorke: gomila se pomerala, ali utirui prolaz, redovi su bili zgusnuti ali nepravilni, skoro nalik na serpen-tine, masa je gotovo bila prekrivena raznim zastavama, transparen-tima i rekvizitima na letvicama. Nestrpljiviji redovi s vremena na vreme su izbacivali gotovo u ritmu parole; du bokova povorke po-skakivale su katange, sa crvenim maramicama na licu, u viebojnim kouljama, sa kaievima na froncle, u farmerkama koje su upoznale sve kie i sva sunca; i neodgovarajue oruje koje su zgrabili, prikri-veno uvijenim zastavama, liili su na elemente slikarske palete, po-mislih na Difija i na njegovu radost. Igrom asocijacija, od Difija predoh na Gijoma Difeja. Odjednom dobih utisak kao da ivim u ne-koj minijaturi, nazreo sam u manjoj gomili pokraj reda, poneku damu, androginu, koja je iekivala ovo veliko slavlje odvanosti bu-dui da su joj ga obeali. Ali sve mi proe kroz glavu kao munja, ose-tio sam da ponovo proivljavam jedno drugo iskustvo, a da ga ne pre-poznajem. Zar nije to opsada Askalone? upitao je Belbo. Svetog mi Jakova, dobri moj Boe rekao sam mu zai-sta je to krs,taki boj! vrsto sam ubeen da e neki od ovih da jo -veeras budu u raju!

 Da rekao je Belbo, ali problem je u tome da treba da znamo sa koje strane su Saraceni. - Policija je tevtonska primetio sam dok bismo mi mogli da budemo horda Aleksandra Nevskog, a moda sam pobrkao moje tekstove. Videte dole onu grupu, oni bi morali da budu drugovi grofa d'Art.oa, podivljali u oekivanju napada, pevaju ratnike pesme, jer uvredu ne mogu da podnesu i ve kreu prema neprijateljskom frontu, i izazivaju ga uzvicima pretnji! U tom asu zbio se incident. Ne seam se dobro, povorka se pokrenula, jedna grupa aktivista sa lancima i ufalovanim licem, poela je da vri pritisak na postrojene policajce kako bi se uputila na Irj; San Babila, uzvikujui agresivne parole. Lav se sada probudio, i poslao prilino odluan. Prvi red se tu otvorio i ukazae se hidranti. Iz prethodnice povorke poletele prve kamenice, kugle, jedna grupa policajaca pola je otresito napred, udarajui snano, i povorka je poelu da se talasa. U tom trenutku, izdaleka, prema dnu ulice La-f.el.o, zaruu se pucanj. Moda je to bio samo pucanj automobilske >;uino, moda petarda, inoda pravi pitolj za koji se verovalo da pri-pmln (inim grupama koje e za koju godinu ladno da koriste P 38. NuNtalu je panika. Policija je poela da demonstrira svoje ni u/J, zaulo u sa sirene marice, povorka se podelila na ratoborne 4 koji su prihvatili sukob, i druge koji su svoj zadatak smatrali ispunje-nim. Nadao sam se u beg ulicom Larga, u luakom strahu da ne bu-dem udaren nekim sluajnim tupim predmetom to bi ga neko bacio. Najedanput sam se naao pored Belba i njegove prijateljice. Sve troje smo trali prilino brzo, ali bez panike.; Na oku ulice Rastreli, Belbo me je zgrabio za ruku: Ovuda mladiu, rekao mije. Pokuao sam da zapitam zato, ulica Larga mi je delovala pouzdanije i bila je naseljena, i ve me obuze klaustrofo-bija u lavirintu uliica izmeu ulice Pekorari i Dvora Nadbiskupije. inilo mi se da bi mi, u sluaju da nam policija odnekud doe u sus-ret, tamo gde me je Belbo vodio bilo mnogo tee sa kamuflaom. On mije dao znak da utim, skrenuo iza dva do tri ugla, postepeno uspo-rio, i sada smo hodali, uopte vie nismo trali, upravo tu iza Duoma, gde je saobraaj bio normalan i gde nisu dopirali odjeci bitke koja se vodila na manje od dve stotine metara. I dalje u tiini obili smo oko Duoma, i nali smo se pred fasadom, od strane gde je Galerija. Belbo je kupio kesicu hrane za ptice i poe da hrani golubove radujui se na nain koji odlikuje Serafime. Potpuno smo se zaklonili u subotnjoj go-mili, ja i Belbo u sakoima i kravatama, ena u odei milanske go-spoe, sivom demperu sa rol kragnom i niskom perli, reklo bi se pri-rodnih. Belbo mije predstavio: Ovo je Sandra, znate se? Iz vienja. Zdravo. Sluajte Kazaubone tada mije rekao Belbo nikada se ne bei u pravoj liniji. Na primeru Savoja u Torinu, Napoleon Ilije ruei stari deo grada kao ribu oistio Pariz i pretvorio ga u mreu bulevara, kojoj se^svi mi divimo kao remekdelu urbanistikog zna-nja. Ali prave ulice sttfze da bi pobunjena masa bila bolje kontrolisana. Kada god je mogue, vidite primer Jelisejskih Polja, ak i pobone ulice treba da budu iroke i prave. Upravo tamo gde to nije moglo biti ostvareno, kao stoje sluaj sa uliicama Latinske etvrti, maj '68.je doao najvie do izraaja. Kada se bei ulazi se u uske uliice. Ni-kakve snage javnog reda ne mogu sve da ih kontroliu, a ak i poli-cajci oseaju strah kada pojedinano zau u njih. Ako se namerite je-dan na drugoga, oni se vie nego ti boje, i kao prema zajednikom do-govoru, beite svako na svoju stranu. Kada se

uestvuje u masovnom skupu, ako se dobro ne poznaje zona onda se dan ranije napravi iz-vianje terena, a potom se pronalazi mesto na ugliu odakle polaze male ulice. Pohaali ste kurs u Boliviji? Tehnike preivljavanja ue se iskljuivo u detinjstvu, sem u sluaju da kao odrasla osoba stupi u Zelene Berete. Ja sam proao kroz gadna vremena, ona iz partizanskog rata, u i ree mi zajedno selo izmeu Monferata i Lange. - Biti evakuisan iz grada u '43, toje udesna raunica: pravo mesto i pravo vreme za svakovrsna ui-vanja, u raiavanju terena, SS, pukaranju na ulicama... Seam se jedne veeri, peo sam se uz breuh'ak da bih sa jedne farme uzeo sveeg mleka, kad zauh neki um iznad glave, kroz vrhove kronje 95drveta: krrr, krrr. Shvatio sam da sa udaljenog brdaca, ispred mene, mitraljiraju elezniku prugu, koja se naiazi tu u dolini, iza mene. Instinkt mije govorio da beim, ili da se bacim na zemlju. Ja nainih greku, potrah prema dolini, i odjednom samo zauh na po-ljima oko sebe jedno ak ak ak. bili su to kratki pucnji, koji su padali pre nego to bi i stigli do eleznike pruge. Shvatio sam da kada pu-caju sa brda, sa velike visine prema dolini, mora dabei uzbrdo: to jje vie-penje, to ti projektili lete iznad glave na veoj visini. Mojoj baki, za vreme jednog pukaranja izmeu faista i partizana koji su se borili sa dve strane nekog kukuruznog polja, proe kroz glavu ve-lianstvena ideja: budui daje rizikovala daje', bilo na koju stranu da pone da bei, pogodi neki lutajui metak, ona se bacila na zemlju us-red polja, tano izmeu dve linije vatre. Tako je ostala deset minuta, sa licem zabijenim u zemlju, nadajui se da se nijedna grupacija nee suvie da priblii. Dobro je prola. Vidite, kada neko takve st-vari naui kao mali, one mu se utisnu u mozak. Tako ste vi uestvovali u pokretu otpora, moglo bi se rei. Kao gledalac rekao je. I osetih u njegovom glasu laku zbunjenost. (^etrdeset tree imao sam jedanaest godina, na kraju rata tek to sam napunio trinaest. Suvie rano da bi ovek zaista uzeo uea, potpuno dovoljno da moe sve da prati, sa rekao bih gotovo fotografskom panjom. Ali ta sam mogao da uinim? Posmatrao sam. I beao, kao i danas. Sada bi trebalo sve to da ispriate, umesto da redigujete kn-jige drugih.1 Sve je ve ispriano, Kazaubone. Da sam tada imao dvade-set godina, u pedesetim godinama pisao bih po seanju memorijalnu poeziju. Na sreu, roen sam suvie kasno, kada sam ve bio u stanju da piem ostala mije samo mogunost da itam uveliko napisane kn-jige. S druge strane, mogao sam i da zavrim sa metkom u glavi, tamo na breuljku. Sa koje strane? zapitao sam a potom mije bilo neugodno. Izvinite, bila je to glupost. Ne, nije bila glupost. Naravno, ja sada to znam, ali to znam sada. Da li sam znao onda? Znate li da moe da vas progoni griza sa-vesti celoga ivota, ne zato to ste izabrali pogreno, zbog ega ovek bar moe sebe da kazni, ve zato to ste doveli sebe praktino u ne-mogunost da se uverite kako u stvari ne biste napravili pogrean iz-bor... Ja sam bio potencijalni izdajnik. S kojim bi pravom opisivao bilo koju istinu i njom poduavao druge? Izvinite rekao sam potencijalno vi ste mogli da posta-ni)l.(! i udovite iz ulice Salarija, no vi to niste. To je neuroza. Ili se vnfta f>ri?.ii savosti oslanja na vrlo odreene pretpostavke?

fitti u tim stvarima uopte znai pretpostavka? A to se tie tuuim/.ii, voftoruN imuni susret sa doktorom Vagnerom, veeram kod UJi^'n, tddtn nu t.iy. Skalu du uzmem taksi. Idemo li, Sandra? 0 Doktor Vagner? zapisao sam, dok smo se pozdravljali On lino? . Da, u Milanu je na nekoliko dana i moda u ga ubediti da mi da nekoliko neobjavljenih eseja kako bih mogao od toga da sklo-pim brouricu. Bio bi to ist pogodak. Znai u to vreme Belbo je ve bio u vezi sa doktorom Vagne-rom. Pitam se da lije ba te veeri Vagner (izgovara se Vagnr) bes-platno psihoanalizirao Belba, a da ni jedan ni drugi toga nisu bili svesni. Ili se to desilo kasnije. U svakom sluaju toga dana Belbo je po prvi put nabacio neto o svome detinjstvu u ***, koliko god daje udna ta pria o nekakvim bekstvima skoro slavnim, proslavljenim pamenjem, no koja su se javila u seanju tek poto je on, sa mnom i pred mojim oima, nes-lavno premda mudro, iznova pobegao. 9716 Nastaje brat Stefan iz Provena, doveden pred pomenute lanove istrane komisije, i upitan od njih da li eli da brani red, rekao da ne eli, i da ako majstori ele da ga brane neka to ine, ali daje on do trenutka hapenja redu pripadao tek devet meseci. (Svedoenje od 27.11.1309.) U Abulafiju sam pronaao priu o drugim bekstvima. I na njih sam mislio neko vee u periskopu, dok sam u tami oslukivao niz u-mova, kriputanja, grickanja i govorio samom sebi da budem mi-i sm jer to je bio nain na koji muzeji, biblioteke, stare palate govore /-iDf.rnute u noi, to su samo stari ormani koji se vrpolje, ramovi koji i caruju na veernju vlagu, oteeni malter koji se drobi, po milime-i.u na itav vek, zidovi koji zevaju. Ne moe pobei, govorio sam srbi, jer ovde si upravo zato da sazna ta se dogodilo nekome koje trunuo za tim da stavi taku na seriju bekstava budalasto hrabrim (ili oajnikim) gestom, moda da bi ubrzao taj, toliko puta odgaan, susret sa istinom. filename: Kanaleto Jesam li pobegao pred obinim naletom policije ili po-novo pred onom pravom istorijom? Ima li razlike? Da li sam iao da uestvujem u povorci zbog moralnog izbora ili da bih jo jednom sebe stavio na kunju pred Sluajem? U redu, iz-gubio sam one prave prilike zato to sam dolazio suvie rano, ili suvie kasno, no greka je nastala pri popisu stanovnitva. Voleo bih da sam bio na toj livadi i da pucam, ak i po cenu da pogodim baku. Nisam bio odsutan iz kukaviluka ve zbog godina. Dobro. A u povorci? Pobegao sam ponovo iz genera-cijskih razloga, taj sukob me se nije ticao. Ali mogao sam da rizikujem, ak i uz nedostatak entuzijazma, kako bih video da li bih onda, na livadi, znao da izaberem. Ima li smisla iza-brati pogrenu Priliku da bi se dolo do ubeenja daje tre-balo izabrati pravu Priliku? Ko zna koliko je onih koji su tako uradili danas prihvatajui sukob. Ali lana prilika nije ona dobra Prilika. Moe li se postati kukavica samo zato to ti se hrabrost drujjih ini nesrazmernom u odnosu na ispraznost okolnosti? Orulu znai da mudrost stvara kukavice. I tako se sad pro-puta ova dobra Prilika jer se ivot, provodi u pijuniranju Priliko i njenom pretresanju. Priliku se hvata po instinktu, iu sumom trenutku i ne zna daje l,o l.u Prilika. Moda sam je kud 'Vi'pan, a da l,<> nikada nisam suzimo? Kako to postaje (ih

kukavica i podvija rep samo zato to si roen u pogrenoj deceniji? Odgovor: osea se kukavicom zato to si jednom bio kukavica. A ako si i taj put izbegao Priliku jer je nisi smatrao od-govarajuom? Opisati kuu u ***, usamljenu na breuljku u vinogra-dima ne kae li se breuljci u obliku dojki? i potom ulicu koja je vodila do periferije sela, do ulaza u poslednju nase-ljenu uliicu ili bie prvu (naravno da to nee nikada da sazna) ako ne izabere taku gledita). Malog evakuisanog deka koji naputa porodinu zatitu i upada u ovo primaml-jivo naselje, kree se du uliice i uz puno zavisti pokazuje strah od Viotola. Viotolo je bilo samo mesto okupljanja bande iz Viotola. Deaci iz sela, prljavi, drekavci. Bio sam suvie gradski, bolje da ih izbegavam. Ali da bi se dolo do trga, i do kioska sa novinama, i knjiare, osim ako se ne bi pokuao put mal-tene oko ekvatora, a ne ba previe dostojanstven, nije osta-jalo nita drugo sem da se proe kroz Kanaleto. Deaci iz Viotola bili su pravi mali plemii u odnosu na one iz bande Kanaleta, koja je dobila ime prema jednom bivem potoku to se sada pretvorio u kanal za oticanje i jo uvek tee kroz najsiromaniju zonu sela. Ovi iz Kanaleta bili su zaista gadni, lumpenproleteri i nasilnici. Ovi iz Viotola nisu mogli da prou zonu Kanaleta a da ne budu napadnuti i izudarani. U poetku nisam ni znao da sam iz Viotola, tek to sam bio stigao, ali oni iz Kanaleta ve su me prepoznali kao neprijatelja. Prolazio sam kroz njihov deo sa novinom otvorenom ispred oiju, iao sam itajui, i oni su me jo izdaleka ugledali. Bacio sam se u bekstvo, a oni za mnom, bacali su kamenje, jedan pogodi novine koje sam i dalje drao ispred sebe dok sam trao, da bih imao neki tit. Spasao sam ivot ali izgubio novine. Dan kasnije, odluio sam da se pridruim bandi iz Viotola. Pojavio sam se na njihovom zboru, doekan groho-tom. U to vreme imao sam duu kosu, nesnosno travu na vrhu, kao na reklami za olovke Prezbitero. Film, reklame, nedeljna etnja posle bogosluenja nudili su mi druge mo-dele, mlade sa dvorednim jaknama preko irokih ramena, sa brkovima i kosom namazanom mirisnim pomadama i prilepljenom uz lobanju, to se sijala. U to vreme kosa koja je bila zabacivana unazad zvala se, narodski, frajerka. Ja sam eleo frajerku. Kupio sam na pijaci, jednog ponedeljka, za sumu novca besmislenu u odnosu na stanje berzanskih vred-nosnih papira, ali enormnu za mene, kutijice sa grubim bri-Jjantinom nalik na pelinji med, i provodio sam sate nanosei ga na kosu sve dok na bih napravio teke slojeve spojene uje99dinstvenu kalotu sive boje, poput kamaure koju nosi papa. Zatim sam stavljao mreicu za kosu da bih sve uvrstio. Ovi iz Viotola su me ve videli kako idem sa mreicom, i dobaci-vali su mi zajedljive dosetke na tom njihovom hrapavom di-jalektu, koji sam razumeo ali ga nisam govorio. Toga dana, poto sam u kui bio puna dva sata sa mreicom na kosi, ski-nuo sam je, prokontrolisao velianstveni efekat frizure u ogledalu, i krenuo na susret sa istim onima kojima je trebalo da se zakunem na vernost. Pribliio sam se kada je briljantin kupljen na pijaci ve izgubio svoju lepljivu funkciju, i kosa poela da se vraa u vertikalnu poziciju, no ipak usporeno. Kakvog li oduevljenja za te iz Viotola, to su me okruili i podgurkivali se meu sobom. Zatraih da budem primljen. Na alost, izraavao sam se na italijanskom: bio sam neko ko odskae. Ispred njih izae ef, Martineti, koji mije tada izgledao kao neko ko se izdie iznad svih, kome su naj-jaa strana bile njegove bose noge. Odluio, je da bih morao da proem sto udaraca nogom u zadnjicu. Moda su morali da ponovo probude zmiju Kundalini. Prihvatio sam. Naslo-nio sam se uz zid, dok me je dvoje vojvoda dralo za ruke, te sam izdrao sto udaraca bosih

nogu. Martineti je ispunjavao svoj zadatak snano, sa entuzijazmom, metodino, udara-jui tabanima a ne vrhovima prstiju, kako ne bi paleve pov-redio. Hor bandita davao je ritam obredu. Brojali su na dija-lektu. Zatim su odluili da me zatvore u neki kavez za kunie, na pola sata, dok su oni siti izrazgovarali onim svojim pro-muklim narejem. Pustili su me da izaem kada sam se poalio da su mi noge utrnule. Bio sam ponosan, jer sam umeo da se prilagodim divljoj liturgiji jedne divlje grupe, i to dostojanstveno. Bio sam ovek zvani konj. U tim su vremenima, ***, postojali tevtonski vitezovi, ne previe na oprezu zato to se partizani jo uvek nisu oglaavali bili smo pred kraj '43, ili na samom poetku '44. Jedan od naih prvih poduhvata bio je da se uvuemo u jednu baraku, dok su neki od nas zabavljali vojnika na strai, krupnog langobarda koji je vakao ogromni hleb sa inilo nam se, i jeili smo se salamom i marmeladom. Odred za uznemiravanje laskao je nemcu hvalei mu oruje, a mi ostali u baraci (u koju moe da se upadne otpozadi, malo izd-vojeno) krali smo nekoliko tapova trotila. Ne verujem daje posle trotil ikada bio upotrebljen, ali tako je bilo postavljeno, u Martinetijevim planovima, da pirotehnikim sredstvima i metodama za koje sada znam da su veoma primitivne i ne-primerene, on eksplodira u polju. Nemce kasnjje nasleuju oni ih Dosete Deaantne, koji du reke prave odbrambene li-nijo bafi na samom raskru gde, u est uvee, sa puta silaze devojk iz internatu Marije Uzdanice. Plan je bio u tome da KH) se ovi iz Desete ubede (nisu mogli da imaju vie od osamnaest godina) da sveanj nemakih runih bombi, od one vrste sa dugim tapiem, povezu ujedno i da im izvuku osigura kako bi u vodi eksplodirale tano u onom trenutku kada dolaze de-vojke. Martineti je dobro znao ta treba da se ini, i kako treba da se prorauna vreme. Sve je marincima objasnio, i efekat je bio velianstven: vodeni stub'se uzdigao preko ljunkovitog tla, uz urnebesnu grmljavinu, upravo u asu dok su devojke skretale iza ugla. Nastalo je opte beanje uz silnu ciku i vrisku, a mi sami i marinci pucali smo od smeha. Pri-seae se kasnije tih slavnih dana, mnogo posle spaljivanja Moleja, oni koji su preiveli Koltano. Giavn&zabava deaka iz Viotola bila je da skup_lj.aju .aur.e, za metke Lrazliite ostatke, kojih je posle osmog septembra bilo na pretek, poput stanhljiempva, fieklija, torbica za hleb, tuitamoak.i ele mlkfi^_Da bi se iskoristio oEar~metak, radilo se ovako: drei auru u ruci projektil se ubacivao kroz rupu bravice, i pritiskao; kuglica metka bi izletala i odlazila da se pridrui posebnoj kolekciji. aura bi bila pranjena od praha (pone-kad se radilo o tananim listiima baruta) koji bi se stavljao u vijugavu strukturu, to se potpaljivala. aura, vie na ceni ako je kapsula bila neoteena, odlazila bi da obogati Vojsku. Dobar sakuplja imao ih je mnogo, i rasporeivao ih je, prema materijalu, boji, obliku i visini. Bilo je tu svakojakih peadijskih drangulija, aura majsera i automata, zatim skupine to su pripadale zastavnicima i konjanicima kara-bini, puke patent iz 1891 (Garand smo videli tek sa ameri-kancima) i ono emu se kao vrhunskom teilo, veliki maj-stori su prednjaili, aure mitraljeza. __i Dok smo bili zadubljeni u te miroljubive igre, jedne veeri Martineti nam ree kako je doao onaj trenutak. Bandi janaleta je bio poslat poziv na dvoboj iova je prihvati:__ la. Susret je bio predvien na neutralnoj teritoriji, iza stani-ce. Te veeri, u devet. Bilo je kasno posle podne, letnje i tromo, no vrlo uz-budljivo. Svako od nas se opskrbljivao stoje mogao vie za-straujuom zbirkom, traei komade drveta koji su

zgodni za ruku, punei nanovo fieklije i torbice za hleb kamenjem razliite veliine. Poneko, od remena karabina, napravio je korba, uasan ako bi se njime odluno mahalo. U ove veernje sate, svi su se oseali herojima, ja jo najvie od svih. Bilo je to uzbuenje uoi napada, resko, bolno, ve-lianstveno zbogom lepoto moja zbogom, teak je slatki umor biti ovok od oruja, odlazili smo da rtvujemo svoju mladost, bu kako su nas uili u koli pre osmog septembra. Mnrtinotywv plan bio je lukav: prei emo elezniki nn.sip vifio no Hovor, zal emo lm izu luu, neoekivano, i ; 101praktino smo ve pobednici. Zatim odluni napad, i nema milosti. U sumrak tako presecamo nagib umarajui se od uzbrdica i obronaka, onako oteali od svog tog kamenja i tol-jaga koje smo nosili. Na vrhu nasipa, vidimo njih, ve raspo-reene iza staninih klozeta. Oni su nas videli jer su gledali uvis, pretpostavljajui da emo da doemo sa te strane. Nije preostalo nita drugo sem da siemo ne pruajui im vre-mena da ispolje zgraanje nad tolikom predvidljivou naeg manevra. Niko nam nije dao znak pre napada, ali smo se ujednaeno sruili, urlajui. I sve se zbilo na sto metara od stanice. Tu poinju da se naziru prve kue koje, koliko god retke, ve grade mreu uliica. Desilo se da se najsranija grupa ve bacila napred, bez straha, dok smo ja i na moju sreu jo neki drugi, usporili korak i rasporedili se iza uglova kua, osmatrajui izdaleka. Da nas je Martineti organizovao kao prethodnicu i kao odstupnicu, mi bismo obavili na zadatak, ali zbila se neka vrsta spontanog rasporeivanja. Srani napred, kukavice pozadi. I iz naeg zaklona, mog jo vie povuenog od drugih, posmatrali smo sukob. Koga ovde nije ni bilo. Poto su stigli na nekoliko metara jedni od drugih, dve grupe su se po-redale, iskezivi se, a zatim efovi su iskoraili napred i poeli da pregovaraju. Postala je to nekakva Jalta, odluie da podele zone uticaja i da uvaavaju povremene tranzite, kao to se deavalo meu hrianima i muslimanima u Sve-toj Zemlji. Solidarnost izmeu dva viteka tabora preva-gnula je nad neizbenou bitke. Svako se poteno dokazao. U potpunoj harmoniji su se povukle stranke na suprotne stra-ne. Povukle su se sa meusobno suprotstavljenih strana. Sada kaem sebi da nisam krenuo u napad zato to mi je dolazilo da prsnem u smeh. Ali onda to sebi nisam rekao. Oseao sam se kukaviki i taka. Sada, jo vie kukaviki kaem sebi da sam se bacio napred sa drugima ne bih rizikovao nita, a ugodnije bih proiveo godine koje su sledile. Propustio sam Priliku, sa dvanaest godina. Kao to propustiti erekcija prvi put, znai impotenciju za itav ivot. Mesec dana kasnije, kada su se pri sluajnoj povredi granice Viotolo i Kanaleto nali licem u lice najednom polju, i kada su poele da lete grudve zemlje, ne znam da li iz smire-nosti koju mije ulivala dinamika prethodnog dogaaja, ili iz onji; /.a muenitvom, isturio sam se u prvi red. Sruila se kiu kiiiiKMiica, bez krvavih posledica, izuzev za mene. Jedan (.'.ruincii ziitiiljts koji je oigledno skrivao u sebi kamen, udario ino j(i u usnu i nisc:o|)i(>jo. l'obogno sam kui plaui, i majka je umriilit Uu ini higijenskom pinculom vadi zemlju iz rane koja se napravila u unutranjosti usta. injenica je da mije ostao oiljak, u blisuni donjeg desnog onjaka, i kada jezikom preem preko, osetim drhtaj, jezu. Ali taj mi oiljak ne daje mira, jer sam ga zadobio zbog svoje beslovesnosti, a ne hrabrosti. Prelazim jezikom preko usne i ta inim? Piem. Ali u looj literaturi ne lei spas.

Posle onog dana sa povorkom nisam video Belba skoro elu go-dinu. Bio sam se zaljubio u Amparo i nisam vie odlazio kod Pilade, premda nekoliko puta kada sam tamo svratio sa Amparo, Belba nije bilo. A Amparo nije volela to mesto. Njena moralna i politika stro-gost ravna jedino njenoj ljupkosti, i njenom izuzetnom ponosu bili su razlog da Pilada doivim kao klub za dendije demokrate, a de-mokratski dendizam za nju je bio jo jedna od spletki, i to onanajraz-raenija, ove zavere kapitalista. Bila je to godina velike obaveze, ve-like ozbiljnosti i velike nenosti. Radio sam sa zadovoljstvom, ali sa mirom, na diplomskom radu. Jednoga dana naleteo sam na Belba pored Ministarstva Mor-narice, svega neto dalje od Garamona. Vidi vidi, rekao mije ve-selo, moj omiljeni Templar! Upravo su mi poklonili jednu prepee-nicu neopisive starosti. Zato ne skoite gore do mene? Imam papirne ae i slobodno posle podne. Sad ste predloili zeugmu primetio sam. ? Ne, predloio sam neotvoreni burbon, verujem jo od pre pada Alama. Poao sam za njim. Ali tek to smo poeli sa degustacijom ula je Gudrun i rekla daje doao neki gospodin. Belbo se lupi akom po elu. Smetnuo je s uma taj sastanak, ali sam sluaj ima ukus zavere, rekao mi je na to. Iz svega to je uspeo da shvati, taj je tip eleo da preda knjigu koja se izmeu ostalog doticala i Templara. Odmah u da ga se otarasim, rekao je on, ali me podrite ozbiljnim primedba-ma. Zaista jeste bio sluaj. I tako sam se upecao u mreu. 102 10317 Tako su ieznuli vitezovi Templa sa svojom tajnom, u i-joj je senci kucala iskrena nada o zemaljskom gradu. Ali Apstraktnost za koju je bio vezan njihov napor nastavljala je da sledi u nepoznatim predelima svoj nedostupni ivo-t... i vie no jednom, kroz vreme stoje teklo, pustila je da struje njeni poticaji kroz sve one duhove koji su bili spo-sobni da je prime. (Viktor Emil Misle, Nepoznanica iz Vitekog Sveta, 1930, 2) Imao je lice iz epohe etrdesetih. Sudei prema starim novi-namu koji; sam naao u kunom podrumu, etrdesetih godina svi su imali lico tog tipa. Mora daje u pitanju bila glad iz ratnog doba: usi-savala ,jo lice ispodjagodicaioima davala grozniavi sjaj. Bilo je to lico koje sam mogao da vidim u prizorima streljanja, sa obe strane. U ono vrome ljudi sa istim licem meusobno su se streljali. Na je posetilac imao na sebi teget odelo sa belom kouljom i srebrnastosivom kravatom, i instinktivno sam se zapitao zbog ega se obukao tako graanski. Kosa, neprirodno crne boje, bila je zael-jana unazad du slepoonice i sa obe strane namazana pomadom, ali ipak sa merom, dok je elavo sjajan vrh glave bio prekriven mekim i, kao telegrafskim icama, tankim nitima to su se u obliku slova V de-lilo u visini ela. Lice mu je bilo preplanulo, izbrazdano, i ne samo bo-rama - neosporno kolonijalnim. Bledi oiljak prelazio mu je preko levoj; obraza, od usne do uva, i kako je nosio crne i duge brkove, ala Adolf Manu, levi brk je neprimetno prelazio preko njega i na tom se iiuislu, za manje od milimetra, koa malo rastvorila pa ponovo zatvo-rila. Mensur1 ili okrznue metkom? Predstavio nam se: pukovnik Ardenti, pruio je ruku Belbu, mtuii jo dao samo znak glavom kada je Belbo objasnio da sam ja nje-gov saradnik. Seo je, prekrstio noge, zadigao pantalone do kolena, otkrivajui tamnocrvene kratke arape.

Pukovnik... aktivni? zapitao je Belbo. Ardenti je pokazao nekoliko sjajnih vetakih zuba: Kao da i nisam u penziji. Ili, ako ba hoete, u rezervi. Moda ne izgleda tako, ali ja sum ovek u godinama. No izgleda rekao je Belbo. A ipak sam proao kroz etiri rata. Mora da ste poeli sa Garibaldijem. No. Porunik, dobrovoljac, u Etiopiji. Kapetan, dobrovol-jac, u Spaniji. Major ponovo u Africi, do naputanja te etvrte obale. Sitthrni ordon. etrdeset tree... recimo da sam izabrao stranu po-htiriuiiih: i izdubio sam svo, osim asti. Imao sam hrabrosti da pono* l'ulintlnlk uv, lio/Ju pomoi': (pilili, piuv ) 104 vo krenem od samog poetka. Legija stranaca. kola odvanosti. U etrdeset estoj narednik, u pedeset osmoj pukovnik, sa Masuom. Oigledno uvek biram stranu koja gubi. Sa kobnim De Golovim dola-skom na vlast, povukao sam se i preao da ivim u Francuskoj. Od ra-nije sam ostvario dobre veze u Aliru i zapoeo sam u Marseju sa fir-mom import-eksport. Ovoga sam puta izabrao pobedniku stranu, verujem, budui da sada ivim od stalnog prihoda, i mogu da se pre-pustim svom hobiju tako se to danas kae, zar ne? A poslednjih go-dina doao sam i do konkretnih rezultata u svojim istraivanjima. Evo... Izvukao je iz jedne kone torbe ogromnu fasciklu, za koju sam tada stekao utisak da je crvene boje. Dakle rekao je Belbo neka knjiga o Templarima? Da, Templarima saglasio se pukovnik. To je gotovo mladalaka strast. I oni su prevodili ete plaenika u potrazi za sla-vom na suprotnoj obali Sredozemlja. Gospodin Kazaubon se bavi Templarima rekao je Belbo. Poznaje taj predmet bolje od mene. Izvolite, ispriajte nam. Templari su me uvek zanimali. Grupa plemenitih koja unosi svetlost Evrope meu divljake dva Tripolija... Protivnici Templara ipak nisu bili toliko divlji rekao sam pomirljivim tonom. Da li su vas moda ikada zarobili pobunjenici iz Magreba? zapitao me je sarkastino. Ne jo rekao sam. Odmerio me je i osetio sam iskrenu sreu to nisam sluio u njegovim vodovima. Obratio se neposredno Belbu. Izvinite, pripa-dam sasvim drugoj generaciji. Pogledao je u mene nepoverljivo: Jesmo li ovde pod nekom istragom ili radi... Ovde smo kako bismo razgovarali o vaem radu, pukov-nie rekao je Belbo. Priajte nam o njemu, molim vas. Hteo bih odmah da raistimo jednu stvar rekao je pu-kovnik, stavljajui ruke na fasciklu. Spreman sam da uestvujem u trokovima izdavanja, ne predlaem vam da budete na gubitku. Ako traite naune garancije, pribaviu vam ih. Ba pre dva sata sreo sam jednog strunjaka za tu oblast, tek stoje doao iz Pariza. Mogao bi da napie struni predgovor... Naslutio je Belbovo pi-tanje i napravio znak, kao daje eleo da kae daje u ovom asu bolje da ime ostane neizreeno, s obzirom na svu osetljivost predmeta. Doktore Belbo rekao je ovde na ovim stranicama imam materijal za jednu priu. Istinitu. Nesvakidanju. Boh"u od amerikih kriminalistikih romana. Pronaao sam neto to je veoma vano, ali to je samo poetak. Ja elim da kaem svima ono Sto

znam, na taj nain to e neko akoje u stanju da zaokrui ovu igru traganja, da se oglasi, kada je proita. Ja samo bacam udicu. A pored (voga moram hitro da delujem. Onaj koji je znao ovo to ja znam, jo prti meno, iiajvorovatnye je ub\jen, upravo zato da ne bi sve razgla-nIo. Ako to to znam kaem pred dve hiljade itaoca, nikome nee 105vie da bude od koristi da me ukloni. Napravio je pauzu. Vi to-god znate o hapenju Templara... Upravo mijenedavnoo tome govorio gospodin Kazaubon, i zaudilo me je daje to hapenje izvedeno bez kapi krvi a da su vite-zovi bili uhvaeni kad se nisu nadah... Pukovnik se nasmeio saaljivo. Doista. Detinjasto je mil-jenje kako ljudi koji su bili toliko moni da uplae kralja Francuske nisu u stanju da prethodno saznaju kako etiri bitange hukaju krah'a i kako kralj huka papu. Ma haj'te! Sve vodi ka pretpostavci daje po-stojao neki plan. Velianstven plan. Pretpostavite da su Templari imali zamisao da osvoje svet, i da su poznavali tajnu izvora ogromne moi, tajnu koju je trebalo sauvati pa i po cenu rtvovanja ele etvrti Templa u Parizu, poseda razbacanih po celoj kraljevini, i u paniji, Portugalu, Engleskoj i italiji, zamkova u Svetoj Zemh'i, novanih sredstava, svega... Filip Lepije posumnjao u to, inae teko je shvatljivo zbog ega bi pokrenuo proganjanje, bacajui ljagu na cvet cvetova francuskih vitezova. Templum shvata daje krah' ve sh-vatio i da pokuava da ih uniti, niemu ipak ne slui direktni otpor, plan zahteva jo vremena, tom blagu, ili bilo ta da je u pitanju tek treba konano da mu bude odreen izvor, ili je pak neophodno da se ono postepeno koristi... I tajna uprava Templuma, za koju ve svi znaju da postoji... Svi? Naravno. Nije zamislivo da bijedan toliko moan red mo-gao da preivi dugo bez postojanja nekog tajnog propisa. Obrazloenje je potpuno na mestu rekao je Belbo, gleda-jui me iskosa. Iz kojega rekao je pukovnik takoe proizlazi oiti zakljuak. Veliki majstor naravno pripada tajnoj upravi, ali mora da bude njena spoljna maska. Gotije Valter, u La chevalerie et les aspects screts de l'histoire*, kae daje sam templarski plan osva-janja moi predviao kao krajnji rok za ostvarenje svog teleoloki** pojmljenog cilj a dvehilj aditu godinu! Templum je odluio da pree u tajnost, a da bi to mogao da uini trebalo je da pred oima svih sam red nestane. rtvovali su se, eto ta su uradili, ukljuujui i velikog majstora. Neki su dopustili da budu ubijeni, verovatno je na njih kocka pala. Drugi su se pokorili, maskirali. Gde su zavrili nii i-novi, braa svetovnjaci, kovai sekira, staklari?... Tako se raa udruenje slobodnih zidara, koje se rasulo po svetu, a stoje poznata pria. Ali ta se desilo u Engleskoj? Kralj odoleva pritiscima pape, i sve; ih penzionie, kako bi na miru zavrili svoj ivot po tabovima reu. I oni, tihi kao mievi, tu ostaju. Zar se niste i vi upecali? Ja nisam. I u Spauyi red odluuje da promeni ime, postaje red Montesa. Go-spodo moja, to su bili h'udi koji su u stanju da ubede krah'a, imali su toliko polovine u svojim gvozdtmim trezorima da su mogli u roku od CJ " VllnAlvo I vidovi Inju" j " Koji nii ikIiiiinI iih 'ivi Imvil.ONt ttvnlii i Ivini, im iinliiliih^u (pi lm. prav.) I 06 jedne nedelje da ga bace u bankrotstvo. ak je i kralj Portugahje ka-pitulirao: ovako emo da uradimo, dragi moji prijatelji, kae on, neete se vie zvati vitezovi Hrama ve

Hristovi vitezovi, i po menije u redu. A u Nemakoj? Poneki proces, isto formalno ukidanje reda, ali tamo kod kue imaju bratski red, Tevtonce, koji su u toj epohi ura-dili neto vie od stvaranja drave u dravi: oni jesu postali drava, povezavi u celinu jednu teritoriju veliku kao sve zemlje koje su da-nas pod ruskom izmom zajedno, idu napred tim korakom sve do kraja petnaestog veka, jer u tom trenutku stiu mongoli ali to je ve drugariajer mongoli su bilijo na vratima... ali, nemojmo da se rasplinjujemo... Ne, molim vas rekao je Belbo. Hajdemo dajje. Dakle. Kao to svi znaju, dva dana pre nego to e Filip da poalje nalog za hapenje, i na mesec dana pre nego to e se on spro-vesti, jedna dvokolica sa senom, koju su vukli volovi, napustila je zi-dine Templuma u nepoznatom pravcu. 0 tome govori ak i Nostrada-mus u jednoj od svojih centurija... Potraio je stranicu u svome ru-kopisu: Souz la pasture d'attimaux ruminant par eux conduits au ventre herbipolique soldats cachs, les armes bruit menant.. Ta dvokolica sa senom je legenda rekao sam ja i ne bih ba uzeo Nostradamusa kao autoritet u oblasti istoriografije. Mnogo starije osobe od vas, gospodine Kazaubone, verovale su brojnim Nostradamusovim proroanstvima. S druge strane nisam toliko naivan da poverujem u priu o dvokolici. Onaje simvol. Simvol oite i utvrene injenice daje ak de Molej videvi da e biti uha-pen preneo komandu i tajna uputstva na svoga neaka, grofa od Boea, koji je postao tajni voa ve tajnog Temphtma. Postoje li za to istorijski dokumenti? Zvanina istorija gorko se osmehnuo pukovnik je ona Jcoju piu pobednici. Prema zvaninoj istoriji ljudi poput mene ne po-stojeTKre, ispod prie o dvokolici krije se neto drugo. Tajno jezgro se seli u neki miran centar i iz njega poinje da plete svoju skrivenu mreu. Od toga sam oevidno ja poao. Godinama ve, jo od pre rata, stalno sam se pitao gde su mogla da zavre ova brajLpo muci, Kada sam se povukao u miran ivot odluio sam da konano pro-naem taj put. Budui da se u Francuskoj desilo bekstvo dvokolice, u Francuskoj bih morao da pronaem mesto prvobitnog okupljanja ta-janstvenog jezgra. Gde? Pokazao je pravi scenski smisao. Belbo i ja smo sada dobili eh'u da saznamo gde. Jedino nam je preostalo da kaemo: Govori-te. Upravo govorim. Gde su se rodili Templari? Odakle dolazi Ig de Pejn? Iz amparrje, u blizini grada Troa. A u ampanji vlada Ig de ampanj koji e da mu se, posle nekoliko godina, 1125, pridrui u ?Jerusulimu, utim se vruu kui i izgledu da dolazi u vezu sa opatom 107Sitoa, i pomae mu da u svoj manastir uvede tumaenje i prevoenje odreenih hebrejskim tekstova. Pazite sada, rabini gornje Burgonje bivaju pozivani u Sito, kod benediktinaca, belorizaca, i ko to ini? Sveti Bernar, kako bi prouili ko zna koje tekstove koje je Ig pronaao u Palestini. A Ig nudi monasima svetoga Bernara jednu Sumu, u Bar-sir-Obu, gde e da nastane Klervo. I ta sad radi sveti Bernar? Postaje zatitnik Templara rekao sam. A zato? No znate li staje Templare uinilo monijim od be-nediktinaca? No znate li staje Templare uinilo monijim od bene-diktinaca? ta to benediktincima zabranjuje da primaju na poklon zemlje i kue a iste te zemlje i kue daje Templarima? Jeste li ikada videli umu Orijenta blizu Troa? Neto ogromno, tab do taba prak-tino. A meutim vitezovi u Palestini se ne bore, znate za to? Sme-taju se u Templum, i umesto da ubijaju

muslimane sa njima sklapaju prijateljstvo. Dolaze u dodir sa *posveenima iz njihovih redova. Sve u svemu, sveti Bernar, uz materijalnu podrku grofova ampanje, konstituie jedan red koji u Svetoj Zemlji dolazi u dodir sa tajnim arapskim i hebrejskim sektama. Nepoznata uprava pravi krstake ratove da bi red zaiveo, a ne obrnuto, i organizuje mreu moi koju stavlja pod jedinu stvarnu jurisdikciju, onu kraljevsku... Ja nisam ovek od nauke, ja sam akcionar od akcije. Umesto da se bavim pre-teranim nagaanjima, uradio sam ono to mnogi uenjaci, preo-pirni i preterano slatkoreivi, nisu nikada uradili. Otiao sam tamo odakle su Templari stizali i gde im je tokom dva veka bila baza, gde su se praakali kao ribe u vodi... Predsednik Mao kae da revolucionar mora da se osea u narodu kao riba u vodi rekao sam. Svaka ast vaem predsedniku. Templari, koji su pripre-mali mnogo mnogo veu revoluciju od one tih vaih komunista sa perinima... Ne nose vie perin. Ne? Tim gore po njih. Templari, rekao sam, nisu mogli a da ne potrae utoite u ampanji. U Pejnu? U Troau? U umi Orijenta? Ne. Pejnje bio i ostao gradi sa par kua, a uto vreme je tamo posto-jao u vrh glave jedan zamak. Troa je predstavljao grad, sa previe kraljevihi ljudi u blizini. uma, templarska po definiciji, bila je prvo mesto gde bi kraljeve strae otile da ih trae, kako su i inile. Ne: Proven, rekao sam sebi. Ako je uopte postojalo neko mesto, onda je l,o morao da bude Proven I " U frttvon>pr<>KU ivotinja preivaru II iitiviiiiioin iilmliii iijiinu vufienim skriveni vojnici, oruje to govori imadoe... (l'r. ju/,, priiii. prnv.) * i N ICI.I AN II, u (liiijiini lokMiu, kada poiveenje postajo ve rutinska praksa; u sullni pulpimo Ini! Iprlm, pitiv.) I 011 18 Da moemo okom da prodremo i vidimo unutranjost zemlje, od pola do pola, ili od mesta gde stojimo do sasvim suprotnih krajeva, ugledali bismo sa uasom jedno go-lemo zdanje strahovito proarano pukotinama i peina-ma. (T. Brnit, Sakralna Teorija Zemlje, Amsterdam, Volterz, 1694, str. 38) Zato Proven? Nikada niste bili u Provenu? arobno mesto, to se ak i da-nas osea, idite obavezno. arobno mesto, jo svo u mirisima tajni. Meutim, u jedanaestom veku to je sedite grofa od ampanje, i ostaje slobodna zona u koju centralna mo ne moe ni da proviri. Templari su tu kao kod svoje kue, ak i danas postoji ulica sa njiho-vim imenom. Crkve, palate, jedna kula koja se uzdie nad elom rav-nicom, i najamnici, komeanje trgovaca, vaari, zbrka u koju uvek moe da se umea. No, iznad svega, a jo iz preistorijskog doba, podzemni hodnici. Mrea podzemnih hodnika koja se iri ispod ita-vog breuljka, prave pravcate katakombe, neke mogu da se posete jo i danas. Mesta sa kojih ako se neko sastaje u potaji, ukoliko u njih prodru neprijatelji, zaverenici mogu da se raspre u par sekundi, sam Bog zna kuda, i ako dobro poznaju kanale ve su izali ko zna sa koje strane, vratili se sa suprotne strane, neujno kao make, i ve stigli s lea napadaima, i u tami ih poslali u tamu. Tako mi Boga, ja vas uveravam, moja gospodo, ti podzemni hodnici izgledaju kao da su napravljeni za komandose, hitre i nevidljive, u njih se uvlai

nou kriom, sa kamom u zubima, dve bombe u ruci, i kojeim drugim od ega, boga mi, i mievi crkavaju! Oi su mu svetlele. Shvatate li kako je izmiljeno skrovite mogao da predstavlja Proven? Tajno jezgro kojk se sastaje pod zem-ljom, a svi vieni metani ako i vide, ute. Kraljevi ljudi stiu i u Pro-ven, naravno, hapse Templare koji se pokazuju na povrini i odvode ih u Pariz, Rejno od Provena biva podvrgnut muenju ali ne progova-ra. Prema tajnom planu, jasno je, trebalo je prepustiti se hapenju kako bi se poverovalo da Proven nije poteen, ali u isto vreme mo-rao je da se poalje signal: Proven ne poputa. Proven, mesto novih podzemnih Templara... Podzemnih hodnika koji vode od zgrade do zgrade, pretvara se da ue u itnicu ili u stovarite a izae iz crk-ve, Hodnika to su sazidani sa uzidanim stubovima i svodovima, jo i danas svaka kua u gornjem gradu ima podrum, sa gotskim iljastim svodom, bie da ih ima vie od sto, svaki podrum, ma ta priam, svaka podzemna prostorija bila je ulazak ujedan od kanala. Pretpostavke rekao sam. Ne, gospodine Kazaubone. Dokazi. Vi niste videli pod-zemne hodnike Provena. Dvorane i dvorane, u samom srcu zemlje, 109pune urezanih crtea. Njih ima najvie u onim dvoranama koje spe-leolozi nazivaju pobonim oknima. Predstave su obrednog znaenja, druidskog porekla. Urezane ovde jo pre dolaska Rimljana. Cezar je prolazio iznad, a ovde se odigravao otpor, arolija, zaseda. A tu ima i simbola katara, da gospodo, katari nisu bili samo u Provansi, oni iz Provanse bili su uniteni, ovi iz ampanje su preiveli u tajnosti i okupljali su se ovde, u ovim katakombama jeretika. Sto osamdeset troje ih je bilo spaljeno na povrini, a drugi su preiveli ovde. Hronike ih opisuju kao bougres et manichens gledajte sad ovo, bougres su bili bogumili, katari bugarskog porekla, zar vam nita ne govori re bougre na francuskom? Na samom poetku je oznaavalo sodomistu, jer se prialo da su bugarski katari bili skloni tom malom grehu... Nasmeio se nelagodno. A ko je bio osuen za isti taj mali greh? Oni, Templari... Zanimljivo, zar ne? Donekle rekao sam kada god je u tim vremenima ne-kog trebalo da proglase jeretikom, bivao je po pravilu optuen za so-clomiju... Tano, i nemojte da mislite da ja mislim da su Templari... Ma gde, to su bili ljudi od oruja, a mi ljudi od oruja volimo lepe ene, premda smo se zaricali daje samo mukarac ovek. No ovoga se seam jer nije nimalo sluajno da su u jednom templarskom ambi-jentu utoite pronali katarski jeretici, a u svakom sluaju, Tem-plari su od njih nauili kako se koriste podzemni hodnici. No ipak rekao je Belbo -- ovo to kaete jo su samo hipo-teze... Hipoteze od kojih treba poi. Ispriao sam vam razloge zbog kojih sam se bacio na istraivanje Provena. Sada dolazimo na pravu i istinsku priu. U centru Provena postoji veliko gotsko zdanje, Gran-o-Dim, poreski ambar, a vi znate da je jedan od izvora snage Templara bilo to da su oni direktno skupljali porez sami ne dugujui dravi nita. Ispod ambara, kao svuda, mrea podzemnih hodnika, danas u oajnom stanju. Dobro, dok sam kopao po arhivama Pro-vena, dopao mije ruku jedan lokalni list iz 1894. U njemu se pria da su dva dragona, vitezi Kamij Lafor iz Tura i Eduar Ingolf iz Peter-burga (ba tako, Peterburga), nekoliko dana ranije obilazili Gran sa uvarem, i da su sili u jednu od podzemnih prostorija na drugom spratu ispod povrine zemlje, kada je uvar, kako bi pokazao da po-stoj i jo spratova ispod, poeo da udara nogom o zemlju i zauli su se odjeci i tutnjava. Hroniar hvali neustraive dragone koji su se nao-ruali svetiljkama i

konopcima, uliuko zna koje hodnike kao deaci u rudnik, klizajuise na okukama, i malopomalo uputili se tajanstve-nim kanalima. I stigli su, kau novine, u jednu veliku dvoranu, sa pravim kaminom, i bunarom po sredini. Spustili su jedan kamen na konopcu i otkrili daje; bunar dubok jedanaest metara... Nedeljudana kasniju vratili su se sa vrim konopcima, i dok su druga dvojica drala konopac, 1iik<>H ';|' spustio kroz. bunar i otkrio sobu kamenih .?ulova, vrliku doHatsa (|.'..H i visoku pol. mutara. utim su se spustila I II) druga dvojica, i shvatili da se nalaze na treem spratu ispod povrine tla, na trideset metara dubine. ta su videla i radila ova trojica u toj prostoriji ne zna se. Hroniar priznaje da, kada je otiao na lice mesta da lino izvidi, sam nije imao hrabrosti da se spusti u bunar. Pria me je uzbudila, i poeleo sam da posetim to mesto. Ali, od kraja prolog veka do danas mnogi podzemni hodnici su srueni, i ako je taj bunar ikada i postojao, ko zna gde se on sada nalazi. Sinulo mije kroz glavu da su dragoni moda tamo neto i pronali. Upravo sam tih dana proitao neku knjigu o tajni Ren-le-atoa, a to je takoe jedna pria u koju se na izvesan nain uklapaju Templari. Neki paroh, bez novca i budunosti, dok je radio na restauraciji jedne stare crkve u nekom mestacu sa dve stotine dua, podigao je kamen sa poda pevnice i pronaao futrolu sa prastarim rukopisima, kako je rekao. Samo ru-kopisima? Ne zna se najbolje ta se dogodilo, ali u godinama koje su usledile, taj je postao neopisivo bogat, troio je i nemilice rasipao, vo-dio raskalani ivot, ak je iao i na duhovni sud... A ako se jednom od dragona ili moda obojici desilo neto slino? Ingolf silazi prvi, pronalazi neki dragoceni predmet manje veliine, sakriva ga pod mundir, penje se gore, ne govori ni re drugoj dvojici... Jednom reju, ja sam uasno tvrde glave, a da uvek nisam bio takav sasvim dru-gaiji bih ivot imao. Dotakao je prstima oiljak. Zatimje ruke pri-neo slepoonicama, pomerajui ih ka vratu, uverio se da mu kosa i dalje stoji kako treba. U Parizu sam obiao telefonske centrale i proverio imenike za elu Francusku u potrazi za eventualnom porodicom Ingolf. Pro-naao sam samo jednu jedinu, u Ogzeru, i obratio joj se pismom pred-stavivi se kao prouavalac arheolokih starina. Dve nedelje kasnije primio sam odgovor jedne stare babice: bila je ki tog Ingolfa i zani-malo ju je zbog ega seja raspitujem za njega, ak me je pitala da li zaboga ja o njemu znam neto... Govorio sam vam ve da tu lei neka tajna. Odjurio sam u Ogzer, gospoica Ingolf ivi u kuici svoj prekri-venoj brljanom, sa drvenom ogradom koju zatvara konopiem i ekserom. Gospoica je vremena, pristojno obuena, ljubazna, povr-nog obrazovanja. Odmah me pita ta znam o njenom ocu i ja joj kaem da jedino to znam jeste to da se jednoga dana spustio u neki od podzemnih hodnika Provena, a da ja upravo piem istorijsku stu-diju o toj oblasti. Ona se udom udila, nije imala pojma daje njen otac ikada bio u Provenu. Bio je u dragonima, svakako, ali ostavio je slubu 1895, pre nego to e ona da se rodi. Kupio je ovu kuicu u Og-zeru, 1898, se oenio devojkom iz mesta, sa nevelikim mirazom. Majka je umrla 1915. kada je njoj bilo pet godina. to se tie ocaonje nestao 1935. Bukvalno, nestao. Bio je otputovao za Pariz, kao stoje inio bar dva puta godinje, i od tada se vie nije javio. Lokalna an-darmerija je telejjrafisala u Pariz: ispario. Zvanina pretpostavka je bila da je u pitanju smrtni sluaj. 1 tako je naa gospoica ostala sama i poela je da radi, jor nasledstvo od oca nije bilo bog zna ta. Oigledno nije nala muu, i pruma uzdusimu koji su joj se potkra 111dali, mora daje postojala jedna ivotna pria, ali samo jedna, i to sa loim zavretkom. I uvek sa tom zebnjom, sa tom stalnom grizom, gospodine Ardenti, da ne znam nita o

sirotom tati, ak ni gde bi mo-gao da bude njegov grob, ako ga i ima uopte negde. elela je da go-vori o njemu tako: nenom, mirnom, metodinom, tako uenom. Pro-vodio bi dane u svojoj radnoj sobici gore na mansardi, itajui i piui. Preostalo vreme, malko motiicom po vrtu, i kratko askanje sa apotekarom takoe sada ve pokojnima. S vremena na vreme, kako je rekla, put u Pariz, zbog poslova, tako bi izjavljivao. Ali uvek bi se vraao sa nekim paketom knjiga. Sobica ih je jo uvek prepuna, te je elela da mi ih pokae. Popeli smo se. Sobica uredna i ista, go-spoica Ingolf ju je i danas jednom nedeljno istila, mami je mogla da odnese cvee na grob, za sirotog tatu mogla je da uini samo to. Sve je ba kako je on ostavio, toliko bi volela daje studirala pa da moe da ita te njegove stvarice, ali sve je to bilo na starofrancuskom, latin-skom, nemakom, ak i na ruskom, jer je tata roen i proveo de-Unjstvo tamo, bio je sin jednog slubenika francuske ambasade. U bi-blioteci se nalazilo stotinak knjiga, najveim delom (tu sam klicao od radosti) o procesu nad Templarima, na primer Monumens histori-ques relatifs a la condamnation des chevaliers du Temple, Rajnuara, iz 1813, antikvarski primerak. Mnogo knjiga o tajnim spisima, prava pravcata zbirka jednog kriptologa, poneki tom iz paleografije i diplo-matike. Bio je tamo i registar sa starim raunima, i kako sam ga li-stao nadoh noticu koja me natera da poskoim: ticala se prodaje jedne kutijice, bez i jednog podatka vie, i bez imena kupca. Nisu se pominjale brojke, ali datum je bio 1895, i odmah zatim sledili su pre-cizni rauni, knjiga rauna jednog razboritog gospodina koji paljivo upravlja svojom uteevinom. Poneki zapis o kupovini knjiga kod pa-rikih antikvara. Mehanizam zbivanja postajao mije jasniji: Ingolf je pronaao u kripti zlatnu kutijicu ukraenu dragim kamenjem, nije razmiljao ni trena, strpao ju je ispod kabanice, popeo se gore i drao je jezik za zubima pred svojim drugarima. Kod kue je u kutijici pro-naao pergament, to mislim daje oito. Otiao je u Pariz, stupio u vo/.u sa jednim antikvarom, gulikoom, kolekcionarom, i prodajom kutijice, makar i dosta ispod vrednosti, postao manje-vie imuan. Ali ne zaustavlja se na tome, naputa slubu, povlai se na selo i poinje da nabavlja knjige i prouava pergament. Moda je u njemu ve uao tragalac za blagom, inae ne bi otiao u podzemne hodnike u Provunu, verovatno je imao dovoljno obrazovanja da shvati kako bi mogao i sam da deifruje ono to je pronaao. Radi smireno, bez-brinu, ali sa idejom koja ga opseda, tokom dobrih trideset godina. Du li nekomu pria o svojim otkriima? Ko zna. injenica stoji daje liKJB. morao da osuti kako je doao do neega znaajnog ili pak, na-protiv, ii orsokak, jor odluuju da se nekome obrati, bilo da bi mu re-kao ono fti.o zna bilo da bi od njega eventualno sazivao ono to ne zna. Ali to ftl,o on zrni moru da je toliku tajna, i Lo stranu, da taj kojem se - ?? ' .......-----1: rt ;* ubnu'ii I 12 du on Ali, vrutimo se munsardi. U isto vreme, bilo je neophodno da se pogleda nije li Ingolf ostavio neki trag. Rekao sam dobroj gospoici da bih moda, ispitujui oeve knji-ge, mogao da naem neki trag u vezi sa njegovim otkriem u Pro-venu, i u svojoj bih studiji dao podosta prostora njemu. Ona se time oduevila, jadni njen tatica, kazala mije da mogu da ostanem elo posle podne, i da se ak i vratim sutradan ako bude bilo potrebno, do-nela mi kafu, upalila mi svetlost, i vratila se u batu ostavljajui mene kao pravog gospodara prostora. Soba je imala glatke i bele zi-dove, u njoj nije bilo ormaria sa fiokama, sanduka, rupa po kojima bih mogao da

preturam, ali ipak nita u njoj nisam zanemario, gledao sam iznad, ispod i unutra po ono malo nametaja, u orman koji je bio gotovo prazan i sa nekoliko odela napunjenih samo naftalinom, okre-nuo sam one tri ili etiri slike sa pejzaima u grafici. Potedeu vas detalja, samo hou da vam kaem kako sam dobro obavio posao, samo postava u divanima nije bila ispipana, trebalo ju je malo probo-sti iglama da bi se videlo da se ne nalaze tu moda kakvi udni pred-meti... Shvatio sam da pukovnik i nije bio prisutan samo na bojnim poljima. Preostale su mi knjige, u svakom sluaju bilo je dobro da se obavestim o naslovima, da proverim da li moda ima nekih opaski na marginama, podvlaenja, bilokakav znak... I konano jedva sam dohvatio jednu staru knjigu u tekom povezu, ona pade, i iz nje ispade papiri pisan rukom. Kao daje iscepan iz sveske i pisan masti-lom, ne izgledae mnogo star, moda je mogao da bude ispisan u pos-lednjim godinama Ingolfovog ivota. Jedva sam ga primetio, no sas-vim dovoljno da proitam opasku na margini: Proven 1894. Moete i da zamislite moje uzbuenje, koji su me oseaji obujmili... Shvatio sam daje Ingolf otiao u Pariz sa originalnim pergamentom, ali daje ovaj papir predstavljao njegovu kopiju. Nisam oklevao. Go-spoica Ingolf godinama je brisala prainu sa ovih knjiga, ali nikada nije primetila taj papir, inae bi mi govorila o njemu. Dobro, nasta-vie da ivi u tom neznanju. Svet se deli na pobeene i pobednike. Menije bio ve pripao povei deo gorkog kolaa to gaje spravio po-raz, sada je bio trenutak da pobedu zgrabim za guu. Uzeo sam papir i stavio ga u dep. Oprostio sam se od gospoice rekavi joj da nisam pronaao nita zanimljivo ali da u njenog oca da citiram, ukoliko je napisao neto, i ona mi dade blagoslov. Gospodo, ovek od akcije, u kome gori strast poput ove stoje gorela u meni, ne sme da pokazuje previe obzira pred sivilom jednoga bia koje je sudbina ve osudila. Nemojte da se pravdate rekao je Belbo. To ste uinili. Stid recite. Sada u da vam pokaem gospodo taj tekst. Dozvoliete da vnm uruim kopiju. No iz nepoverenja. Ve da se ne bi original izliZIIO. Ali taj Ingolfov niji! bio original kazao sam. Onjepred-Nlnvljiio ivjej'.ovu kopiju vrrnvatnog originalu, \ 11319 Posle Boea nijednog trenutka Red nije prestao da postoji i poznat nam je nakon Omona neprekinut niz Velikih Maj-stora Reda do naih dana i, ako su imena i sedite pravog Velikog Majstora i pravih Stareina koji vladaju Redom i upravljaju danas svojim uzvienim poslovima misterija poznata samo istinski prosvetljenima, uvana kao gotovo nedostupna tajna, onda je to zato to as Reda nije jo kucnuo i vremena se nisu ispunila... (Rukopis iz 1760, u G.A. ifman, Nastanak Vitekih stupnjeva Slobodnog Zidarstva sredinom 18. veka, Lajp-cig, Cehel, 1882, str. 178190) Bio to na prvi, davni susret sa Planom. Toga sam dana mogao da budem na nekom drugom mestu. Da toga dana nisam bio u Belbo-voj kancelariji da li bih danas... u Samarkandu prodavao seme su-ama, bio izdava itave serije publikacija na Brajevoj azbuci, upravljao First National Bankom u Zemlji Franca Jozefa? Protiv-in-jenini kondicionali uvek su istiniti jer su premise lane. Ali toga sam dana bio tamo, i zbog toga sada tu sam gde sam. Teatralnim gestom pukovnik nam je pokazao papir. Imam ga jo ovde, meu mojim hartijama, u plastinom omotu, jo je ui i vie izbledeo nego stoje onda bio, od one

termike hartije koja se ko-ristila tih godina. Bila su, u stvari, u pitanju dva teksta, parvi gusti, je zauzimao prvu polovinu stranice, i drugi izdeljen na svoje okrnjene redove... Prvi je tekst bio neka vrsta demonske litanije, parodija semitskog jezika: Kuabris Defrabax Rexulon Ukkazaal Ukzaab Urpaefel Tacul bain Flabrak Hacoruin Maquafel Tebrain Hmcatuin Rokasor Hime-sor Argaabil Kaquaan Docrabax Reisaz Reisabrax Decaiquan Oiqua-quil Zaitabor Qaxaop Dugraq Xaelobran Disaeda Magisuan Raitak Huidal Uscolda Araba om Zipreus Mecrim Cosmae Duquifas Rocarbis. Nejasno je primetio je Belbo. Mislite? sloio se lukavo pukovnik. I ja bih stavio j'Invu u vatru mislei tako da nisam jednoga dana, gotovo sluajno, mi nekoj tezgi pronaao jednu knjigu o Tritemiju i da nisam sluajno bacio pogled na jednu od njegovih ifrovanih poruka: Pamersiel Oshurinv Ddmuson Thaflovn... Naiao sam na trag, i sledio sam ga do knya. Triltiinije mi je bio potpuno nepoznat, ali u Parizu sam pro-iinAuo jodno i/.dunje njegove Steganographia, hoc est arsper occul-turn scriptururn animi sui voluntatern absentibus aperiendi certa, Fiankluil, l(i()(j. Violinu du se putom okultnog pisma otvori sopst-voiih duSu OHolmmn kujo su duloko. Kusciuuntnu linost, taj Tritemi-jn. Bitnndlktlnskl op.n vi Spunhujinn, ivoojo nogdu Izmeu Petnaestog i esnaestog veka, ueni ovek koji je znao hebrejski i haldejski, orijentalne jezike kao stoje tatarski, bio je u vezi sa teolozima, kaba-listima, alhemiarima, sa velikim Kornelijem Agripom di Neteshaj-mom i verovatno sa Paracelzusom... Tritemije je kamuflirao svoja otkria o tajnim pismima zbunjujuim prizivanjima duhova, govo-rei kako je potrebno slati ifrirovane poruke ovog tipa koji je sada pred vaim oima, a onda primalac treba da prizove anele kao to su Pamersiel, Padiel, Dorotiel i tako redom, i oni e mu pomoi da sh-vati sutinu poruke. Ali primeri koje on iznosi najee su vojne po-ruke, a knjiga je poveana pfalcgrafu i bavarskom vojvodi Filipu, i predstavlja jedan od prvih primera kriptografskog rada, tipa tajnih slubi. Izvinite upitao sam ali, ako sam dobro razumeo, Tri-temije je iveo bar sto godina posle redakcije rukopisa kojim se mi sada bavimo... Tritemije je bio afilovan u Sodalitas Celtica u kojem su bile prouavane filozofija, astrologija, pitagorejska matematika. Za-paate vezu? Templari su inicijacijski red koji se oblikuje i na znanju starih Kelta, ve je uveliko dokazano. Na neki nain Tritemije je nauio iste kriptografske sisteme koje su koristili Templari. Impresivno rekao je Belbo. I ta kae transkripcija tajne poruke? Malo strpljenja, gospodo. Tritemije iznosi etrdeset glav-nih i deset sporednih kriptografskih sistema. Imao sam sree, ili pak Templari iz Provena nisu eleli mnogo da napreu mozak, sigurni da niko ne bi mogao tek tako da otkrije njihov klju. Odmah sam ispro-bao sa prvim od etrdeset glavnih kriptografskih sistema i doao do pretpostavke da se u ovom tekstu raunaju samo poetna slova. Belbo je zatraio list i preleteo ga pogledom: Ali i tako iz njega ispada jedan ren koji nema smisla: kdruuuth... 115 Naravno rekao je popustljivo pukovnik. Templari nisu suvie mozgali ali nisu bili ni previe lenji. Ovaj prvi red je sam za sebe druga ifrovana poruka, i ja sam

odmah pomislio na sledeu seriju od deset kriptografskih sistema. Vidite, za tu drugu seriju Tri-temije je koristio krugove, a onaj koji pripada prvom kriptografskom sistemu je ovaj... Izvukao je iz svoje fascikle jo jednu fotokopiju, prineo stolicu blie stolu i mi smo poeli da pratimo njegovo zatvoreno naliv-pero kojim je dodirivao slova. Ovo je najjednostavniji sistem. Uzmimo u obzir jedino spoljni krug. Svako slovo poruke zamenjuje se slovom koje mu pre-thodi. Za A se pie Z, za B se pie A i tako redom. Deja igra za jednog tajnog agenta, danas, ali u onim vremenima na to se gledalo kao na vradbine. Prirodno da se za deifrovanje sledi obrnuti smer, i svako slovo ifre zamenjuje se slovom koje sledi. Probao sam, zaista sam imao sreu to sam uspeo u prvom pokuaju, no evo reenja. -Transkribovao je: Les XXXVI inuisibles separez en six bandes, tride-setestorica nevidljivih podeljena u est grupa. A ta to znai? Nita na prvi pogled. Radi se o nekoj vrsti zaglavlja, o for-miranju grupe, zapisanom tajnim jezikom iz obrednih razloga. Za" tim, to se drugog tie, nai su se Templari, ubeeni da su preneli svoju poruku na najskrovitije i nepovredivo mesto, zadovoljili fran-cuskim jezikom iz etrnaestog veka. Pogledajmo malo bolje drugi tekst. a la ... Saint Jean 36 p charrete defein 6 ... entiers avec saiel p ... les blanc mantiax r ... s ... chevaliers de Pruins pour la ... j. ne. 6 foiz 6 en 6 places ehascune foiz 20 a ... 120 a ... iceste est l'ordonation al donjon li premiers it li secunz joste iceus qui ... pans it al refuge it a Nostre Dame de l'altre part de l'iau it a l'ostel des popelicans it a la pierre 3 foiz 6 avant la fete ... la Grant Pute 1 to bi bila neifrovana poruka? zapitao je Belbo, sa ra-zoanmjiMii i zluradou. Kvidontno je da u Ingolfovoj transkripciji takice pred-sUivljin'u neitljivo reci, mostu na kojima je pergament bio uniten... Ali ovo iiinje komino l.niiiskripc\je u kojoj, uz pretpostavke za koje r,dln mi tltih ilopiiSi.iMi|e dii ih nuzovoin lucidnim i basprekornirn, re"i lokni u om prvobitnom ;;j<iju Sto bi se reklo. iih Gestom maioniara obrnuo je fotokopiju i pokazao nam svoje tumaenje koje je bilo napisano u maniru tampanih slova. U (NOI) SVETOG JOVANA 36 (GODINA) P(OSLE) DVOKOLICA SA SENOM 6 (PORUKA) ZAPEAENIH Z(A VITEZOVE) U BELIM OGRTAIMA (TEMPLARE) J(ERETI)C(i) U POVRATU1 IZ PROVENA IZ (O)SVETE

6 PUTA 6 NA EST MESTA SVAKI PUT 20 GIODINA RANIJE) 120 G(ODINA) OVO JE TAJ PLAN: ODLAZE U ZAMAK ONI PRVI IT(ERUM) (PONOVO POSLE 120 GODINA) ONI DRUGI SE PRIKLJUUJU OVIM (OD) HLEBA PONOVO U UTOITU PONOVO KOD NAE GOSPE S ONE STRANE REKE PONOVO U BORAVITU POPELIKANA PONOVO KOD KAMENA 3 PUTA 6 (666) PRE (PRO)SLAVE VELIKE BLUDNICE. Gore nego nono kretanje rekao je Belbo. Naravno sve jo ostaje da se objasni. Ali Ingolf je svakako u tome uspeo, kao to sam uspeo i ja. Nije tako mrano kao to izgleda, za onoga koji poz-naje istoriju reda. Pauza. Zatraio je au vode i nastavio da nas uvodi u tekst, re po re. Dakle: u noi Svetoga Jovana, trideset est godina posle dvokolica sa senom. Templari koji su bili predodreeni za obnavl-janje reda pobegli su uoi hapenja u septembru 1307, u dvokoli-cama sa senom. U to doba godina se raunala od jednog do drugog Uskrsa. Dakle, 1307. se zavrava negde oko onoga to bi prema naem raunu bio Uskrs 1308. Pokuao sam da izraunam trideset est godina posle kraja 1307 (to je na Uskrs 1308) i time smo doli do Uskrsa 1344. Posle ovih trideset est godina koje su prorekli, stigli smo do nae 1344. Poruka je ostavljena u kripti u dragocenoj kutiji, kao potvrda, slubena zabeleka jednog takvog dogaaja koji se odi-grao na tom mestu, posle ustanovljavanja tajnog reda, u noi Sve-toga Jovana, a to je 23. juna 1344. Zato 1344.? Mislim da se u periodu od 1307 do 1344 tajni red reorgani-zuje i eka projekat o ijem zaetku i nameri svedoi pergament. Bilo ju samo potrebno da se saeka da se umiri nastalo talasanje, da se po-novo uvrsti veza izmeu Templara u pet ili est zemalja. S druge sirane, Templari su ekali trideset est godina, ne trideset pet ili tri<liM!l sedmu, jer je oigledno daje broj 36 za njih imao mistike va-Imicd, kao to potvruje i sama ifrovana poruka. Unutranji zbir 36 diijo 9, i nyo potrobno du vas potseam na duboki znaaj koji je za njih imuo ovaj broj. 117 Slobodno? Bese to Diotalevijev glas, koji je uao iza naih lea, neujno poput Templara iz Provena. Ovo je melem za tebe rekao je Belbo. Brzo gaje predsta-vio, pukovnik time nije izgledao preterano uzbuen, ak je odavao iz-gled nekoga koji eli brojnu i paljivu publiku. Nastavio je da objan-java, a Diotaleviju je poela da radi pljuvaka na te numeroloke pos-lastice. ista Gematrija. Stiemo do peata: est netaknutih predmeta, pod peatom. Ingolf je pronaao kutijicu, oigledno zatvorenu peatom. Za koga je bila zapeaena ta kutijica? Za Bele Ogrtae, a to znai za Templare. Sada nailazimo u poruci na jedno r, pa onda nekoliko slova nedo-staje, i jedno s. Ja to itam kao relapsi. Zbog ega? Zato to svi znamo da su relapsi bili krivci koji bi priznali pa porekli, a relapsi su odigrali jednu ne ba beznaajnu ulogu na procesu Templarima. Templari iz Provena ponose se svojom prirodom relapsa. To su oni koji sebe izdvajaju iz besramne komedije od procesa. Dakle,

ovde se govori o vitezovima iz Provena, relapsima, nata spremnima? Mali broj slova koja nam stoje na raspoloenju sugeriu vainjance, iz os-vete, dakle. Kakva osveta? Ali gospodo! ela mistika Templara, od procesa pa nadalje, vrti se oko projekta osvete aka de Moleja. Ja ne drim ba mnogo do masonskih obreda, ali su oni, graanska karikatura templarskog vi-tetva, samo puki odbljesak povrh jo i degenerisani. Ijedan od ste-pena masonerije kotskog obreda je onaj Viteza Kado, na hebrej-skom viteza osvetnika. Dobro, Templari su spremni za osvetu. Pa? Koliko vremena je potrebno za taj plan osvete? ifrovana poruka nam pomae da shvatimo poruku u jeziku. Trai se est vite-zova est puta na est mesta, trideset est podeljeno u est grupa. Za-tim se kae, Svaki put dvadeset, i tu je neto to i nije najjasnije, ali to bi u Ingolfovom prepisu moglo da bude a. Svaki put dvadeset go-dina, iz toga sam zakljuio, est puta, sto dvadeset godina. Ako sle-dimo ostatak poruke, nailazimo na spisak est mesta, ili est zada-taku koje treba izvriti. Govori se o naredbi, planu, projektu, po-stupku koji treba obaviti. I kae se da prvi treba da odu u neku kulu ili zamak, drugi na neko drugo mesto, i tako redom do estog. Dakle, do-kument nam kazuje da bi trebalo da postoji jo est dokumenata i da\je zapeaenih, rasutih po razliitim mestima, a meni se jasno na-mee da peati moraju da se otvaraju jedan za drugim, i u razmaku od sto dvadeset godina... Ali /boj; ega svaki put dvadeset godina? zapitao je Diota-lovi. Ti vilozovi osvotnici moraju da ispune svoju misiju na otlitidtimim mostu svakih sto dvndesH. j'.odinu. Radi se o nekoj vrsti fll.ul'ntii. Jasno i' 'Ih jn |)uhIo noi u i:M4 v.r.M, vitozova krenulo i da je Nvtiki od njih nii-iiio ujudno od uhI, iikinUi pnulvidonih planom. Ali, 1 IH uvar prvog peata svakako ne moe da ostane u ivotu sto dvadeset godina. Zato se podrazumeva da svaki uvar svakoga peata treba da ostane u tom poslu dvadeset godina, a onda da preda komandu nasledniku. Dvadeset godina je razuman rok, est uvara za jedan peat, po dvadeset gedina svaki, garantuju da u sto dvadesetoj go-dini uvar peata moe da proita uputstvo, pretpostavimo, i da ga prenese na prvom od uvara drugog peata. Eto zbog ega se poruka izraava u mnoini, prvi da idu ovamo, drugi da idu tamo... Svakoje mesto, kako da kaemo, kontrolisano, u luku od sto dvadeset godina, i to od strane est vitezova. Saberite, od prvog do estog mesta postoji pet prelaza, a za to je potrebno est stotina godina. Dodajte est sto-tina na 1344 i pojavie se 1944. Stoje i potvreno u samom posled-njem retku. Jasno kao dan. A ta to? Poslednji red kae tri puta est pre (pro)slave Velike Blud-nice. I ovde je numeroloka igra jer unutranji zbir 1944 daje 18. Osamnaest je tri puta est, i ova nova udesna numerika koinciden-cija sugerie Templarima drugu jo suptilniju enigmu. Godina 1944. je godina u kojoj treba da se plan zakljui. U odnosu na ta? Ma u od-nosu na dve hiljaditu godinu! Templari smatraju da e drugi mileni-jimi oznaiti stupanje na presto njihovog Jerusalima, jednog zemalj-skog Jerusalima, Antijerusalima. Jesu li progonjeni kao jeretici? U mrnji prema crkvi identifikuju se sa Antihristom. Oni znaju daje 666 u celoj okultnoj tradiciji broj Zveri. est stotina ezdeset esta, godina Zveri, jeste dve hiljadita, u kojoj e trijumfovati templarska osveta, Antijerusalim je Nova Vavilonija, i eto zbog ega je godina 1944 godina trijumfa Velike Bludnice, velike

Vavilonske kurve o ko-joj govori Apokalipsa! Podseanje na 666 jeste provociranje, izazi-vanje ljudi od oruja. Izdizanje od prosenosti, kako bi se reklo da-nas. Pria i po, zar ne? Gledao nas je vlanih oiju, vlanih usana i brkova dok je a-kom milovao svoju fasciklu. Dobro rekao je Belbo ovde se radi samo o naznaenju rokova jednog plana. Ali kog? Suvie pitate. Kada bih ja znao ne bih morao da bacam udi-cu. Ali znam jednu stvar. Znam daje u ovom vremenskom razmaku dolo do incidenta i da se plan nije ispunio, inae, dozvolite, to bismo znali. I mogu ak i da razumem zbog ega: godina 1944 nije laka, Templari nisu mogli znati da e doi do svetskog rata koji e svaki kontakt da uini jo teim. Oprostite to se meam kazao je Diotalevi ali, ako dobro razumom, time to je jedan peat otvoren dinastija njegovih uvara no ne; c.asi. Ona nastavlja da traje do otvaranja poslednjeg peata, kuda e bili zaht.evano okupljanje svih predstavnika rada. I dakle, u NVtikom veku, odnosno na svakih sto dvadeset godina, imaemouvek fintitoricu uvara zn svako moslo, znai trideset estoricu. TaiK) rtikuo jti Anlonl.i. 119 Trideset est vitezova za svako od est mesta, to je 216, iji je pak unutranji zbir 9.1 kako vekova ima 6, pomnoimo 216 sa 6 i dobiemo 1296, iji unutranji zbir ini 18, to bi znailo tri puta est, 666. Diotalevi bi moda i nastavio sa aritmolokim prelivanjem univerzalne prie da ga Belbo nije prostrelio pogledom, na nain na koji majka pogleda dete kada uradi neto neumesno. Ali pukovnik je u Diotalijevu poeo da nasluuje jednog iluminata. Ovo to ste mi sada pokazali, doktore, velianstveno je I Vi znate daje devet broj prvih vitezova koji su tvorili jezgro Templuma u Jerusalimu! Veliko Ime Boga, kako proistie iz tetragramatona rekao je Diotalevi sastavljeno je od sedamdeset dva slova, a sedam i dva ini devet. Ali, ja bih iao jo dalje, ako dozvolite. Prema pitagorej-skoj tradiciji, koju Kabala preuzima (ili je nadahnjuje), zbir neparnih brojeva od jedan do sedam daje esnaest, i zbir parnih brojeva od dva do osam daje dvadeset, a dvadeset plus esnaest jeste trideset est. Zaboga, doktore grmeo je pukovnik znao sam to, znao sam to. Vi ste me uteili. Zaista sam blizu istine. Sve do tog asa ja nisam imao pojma daje Diotalevi od aritme-tike inio religiju ih' od religije aritmetiku, i verovatno je bilo istinito i jedno i drugo, a preda mnom se nalazio ateista koji je bio u zanosu sedmog neba. Mogao je da postane i zagrienik ruleta (i bilo bi bolje), a eleo je da bude rabin bezvernik. Sada se ne seam tano ta se zbilo, ali je Belbo kao pravi pa-danin intervenisao svojim zdravim razumom i prekinuo ovu aroliju koja je u sutini poela kao licitacija. Pukovniku je ostalo da objasni jo i druge retke i svi smo eleli da i o njima ujemo. A bilo je ve est uvee. est, pomislio sam, to je i osamnaest. Dobro rekao je Belbo. Trideset estorica na jedan vek, vitezovi se korak po korak pripremaju da iznesu na videlo Kamen. Ali, kakav je to Kamen? Molim vas! Naravno da se radi o Gralu. 120 20

Srednjovekovlje je iekivalo heroja Graala, i da vladalac Svetog Rimskog Carstva postane oitovanje i slika istog onog Kralja Sveta... Da Nevidljivi Imperator bude i taj objavljeni, a Srednji Vek da osim toga zadobije i smisao jednog Sredinjeg Veka... Ono je iekivalo nevidljivo i neugrozivo sredite, neogranienog vladara koji ponovo mora da se probudi, istog onog heroja koji je i osvetnik i obnovitelj, nisu to fantazije jedne mrtve prolosti manje vie romantine, ve istina onih koji, jedini, danas punim pravom mogu da se nazovu ivima. (Julius Evola, Misterija Grala, Rim, Edicioni Meditera-nee, 1983, c. 23 i Pogovor). Kaete da tu i Gral dolazi u obzir? raspitivao se Belbo. Prirodno. I nisam ja taj koji to kae. 0 tome stoje sutina le-gende oGraalu verujem da i ne moram da govorim, jer"razgovaram sa obrazovanim svetom. Vitezovi okruglog stola, mistina potraga za tim udotvornim predmetom, to bi zajedne bio putir u kojem je sa-kupljena Isusova krv i koji je u Francusku doneo Josif iz Arimateje, za druge kamen tajanstvenihjnoi. esto se Gral predstavlja kao bli-stava svetlost... Radi se o simfcolu, koji ima neku snagu, neki izvor beskrajne energije. Hrani, leci rane, oduzima vid, kao grom pri... Laserski zrak? Nekom je pao na um kamen mudrosti alhemiara, ali kada bi tako i bilo, staje bio kamen mudrosti ako ne simbol kosmike energije? Literatura o tome dostaje oskudna, ali lako mogu da se izd-voje neki nepobitni pokazatelji. Ako budete itali Parcifala Volframa von Eenbaha videete daje po njemu Gral bio sklonjen na uvanje u jedan od zamkova Templara! Da lije Eenbah bio posveen? Nepro-miljeni ovek koji je otkrio neto o emu bi bolje bilo da se utalo? Ali, nije to sve. Xaj_ Gral koji su uvali Templari bio je definisan kao kamen koj^e^ao_sa_neba: lapis exillis. Nije jasno da li to znai kamen sa neba (ex coelis) ili kojloiHzriz progonstva. U svakom sluaju je neto to dolazi iz daleka, i nekoje sugerisao da bi to mogao da bude r. Za ono to se odnosi na nas, evo nas: Kamen. to god da bio Gral, za Templare on simvolie cilj ili kraj plana. Izvinite rekoh ja logika dokumenta zahteva da se u e-stom susretu vitezovi okupe u blizini ili iznad kamena, a ne da pro-nau jedan kamen. Jo jedna suptilna dvosmislica, jo jedna kao suza bistra mi-Nlimi analogija! Naravno daje esti susret povrh jednog kamena, i vidi'Cmno gde, ali tek povrh tog kamena e, kada bude ve u pogon ljon plan i kada budi; olpeaeno est peata, vitezovi znati gde i tlu Irno Kameni U pitanju ju, osim Logu, ovandjcoskaigra, tisiPetari | mi l.om kumenu... Na kumonu pronai oto Rumen1. 121 Nee biti daje tako, rekao je Belbo. Molim vas, nasta-vite. Kazaubone, nemojte stalno da prekidate. Nestrpljivi smo da saznamo ostatak; Dakle rekao je pukovnik oevidna veza sa Gralom na-terala me je da dugo razmiljam da bi trezor mogao da bude ogromno skladite radioaktivnog materijala, moda palog sa druge planete. Uzmite u obzir, recimo, u legendi, misterioznu ranu kralja Amforta-sa... Lii na nekog radiologa koji se previe izloio zraenju... I doi-sta, u to ne srne da se dira. Zato? Pomislite na ono to su Templari , oseali kada su prispeli na obale Mrtvog mora, oni to znaju, bitumi-nozne teke vode na ijoj se povrini ljuljuka poput plute, i sa isceli-- teljskim osobinama... Mogli su da u Palestini otkriju depo radijuma, uranijuma, za koji su shvatili da ne mogu da ga odmah upotrebe. Od-nos izmedju Grala, Templara i katara nauno je prouavao jedan hrabri nemaki oficir, mislim na Ota Rana, Oberturmbanfirera SS koji je sa najveom

ozbiljnou posvetio ivot razmiljanjima o ev-ropskoj i arijskoj prirodi Graia ne elim da kaem kako i zastoje iz-gubio ivot 1939 godine, no postoji onaj ko e to da utvrdi... pa dobro, mogu li da zaboravim stase Ingolfu dogodilo?... Ran nam ukazuje na odnose izmeu Zlatnog Runa Argonauta i Grala... sve u svemu oito je da postoji veza izmeu mistinog Grala iz legende, kamena mudro-sti (lapisi) i tog ogromnog izvora energije ka kojem su teili Hitlerovi sledbenici u napetom iekivanju rata, i sve do poslednjeg daha. Obratite panju na to da u jednoj verziji legende Argonauti vide pe-har, kaem pehar, kako lebdi u vazduhu iznad Planine Sveta sa Dr-vetom Svetlosti. Argonauti nalaze Zlatno Runo i njihov brod biva a-rolijom doveden u srce Mlenog Puta, na severnu hemisferu gde sa Krstom, Trouglom i Oltarom vlada i potvruje se svetlosna priroda venog Boga. Trougao simiolie Boansku Trojicu, krst boansku, rtvu iz ljubavi a oltar je asna Trpeza, na kojoj je dran Vaskrsnji Putir. Oigledno je keltsko i arijsko poreklo svih ovih simbola. Pukovnika je izgleda epala ista ona herojska egzaltacija koja je nagonila na vrhunsku rtvu i njegovog oberturmunddranga ili kako se doavola ve zvao taj avo. Trebalo gaje vratiti u stvarnost. Zakljuak? zapitao sam. Gospodine Kazaubone, zar ga ne vidite sopstvenim oima? 0 Gralu je govoreno kao o Luciferskom Kamenu, tako ga pribliava-jui izgledu samog Bafometa. Gral je izvor nekakve energije, Tem-plari su bili uvari jedne energetske tajne, i samo su nastupali prema svom plimu. Gde e biti utvrena nepoznata sedita?Ovde, gospodo moju sam i pukovnik nas je osmotrio sa sauesnikim izrazom na licu, knn d:i smo bili zaverenici na istoj stvari naao izvesan trag, potroim nli koristim. Jodan pisac koji mora daje nauo ranije neku liijnu, Sini I,nj Kado (iasikur (obratite panju, njegovo se delo pojiivljujc u I nj'.nHovoj bihlioluci) piSii 1 7!)V. knjigu, Le. tombeau deJac-f/i/r.v Mi)l(iy <>ii le scentt dos cotispiratuurs u cvux qui veulent tout savoir1, i u njoj iznosi kako je Molej, pre nego to e umreti, osnovao e-tiri tajne loe, u Parizu, kotskoj, tokholmu i Napulju. Te su etiri loe imale za cilj da istrebe sve monarhe i da unite mo pape. Dobro, Gasikur je bio zanesenjak, ali ja sam poao od njegove ideje kako bih ustanovio gde su zaista Templari mogli da osnuju svoja tajna sedita. Ne bih mogao da razumem zagonetke poruke da nisam imao ideju vodilju, to se po sebi podrazumeva. Ali sam je ja imao, a bila je ubeenje, zasnovano na bezbrojnim dokazima, daje templarski duh bio keltski, druidski po svom nadahnuu, daje bio dua nordijskog arijanizma koji tradicija poistoveuje sa ostrvom Avalon, pravim se-ditem hiperborejske civilizacije. Poznato vam je da su brojni autori izjednaili Avalon sa vrtom Hesperida, sa Poslednjom Tulom i sa Kol-hidom Zlatnog Runa. Nije nimalo sluajno stoje najvei viteki red u istoriji onaj Zlatnog Runa. Sa kojim postaje jasno ta skriva izraz Za-mak. U pitanju je hiperborejski zamak u kojem su Templari uvali Gral, verovatno Monsalvato iz legende. Napravio je pauzu. eleo je da se pretvorimo u uvo. Pretvorili smo se. i '-''? ''' ;." ' ? ' '& Stiemo do druge zapovesti:( uvari peata^treba da idu tamo gde e da budu oni ili one koji su neto radili sa hlebom. Samo za sebe, uputstvo je jasno da ne moe da bude jasnije: Gral je putir Hristave krvi, hlebje Kristovo telo, mesto gde se jeo hleb jeste mesto Tajne Veere, u Jerusalimu. Nemogue je pomiljati da Templari, ak i posle saracenske rekonkiste, ne bi tamo dole sauvali jednu tajnu bazu. Da budem iskren, u poetku me je

uznemiravao taj jev-rejski element u jednom planu potpuno pod znakom arijske mitologi-je. Zatim sam promislio bolje, mi smo ti koji i dalje smatramo Isusa za izraz jevrejske religioznosti, jer nam tako ponavlja Rimska crkva. Templari su odlino znali daje Isus keltski mit. Gela evanelska pria je hermetika alegorija, vaskrsnue posle svih zemaljskih ra-zuzdanosti i tako dalje i tako dalje. Hristos prema tome nije nita drugo do Eliksir alhemiara. S druge strane svi znaju da su trojica* arijski izraz, i eto zbog ega celim templarskim pravilom, diktiranim od strane jednog druida poput Svetog Bernara, dominira broj tri. Pukovnik je otpio jo jedan gutljaj vode. Promukao je. I stiemo do tree etape, Utoita. To je Tibet. A zato Tibet? Ma, pre svega, zato to fon Eenbah govori da su Templari napustili Evropu i da su preneli Gral u Indiju. U kolevku arijskog ple-mena. Utoite je u Agarti. Vi ste sluali ta se pria o Agarti, seditu kralja sveta, podzemnom gradu iz koga Gospodari Sveta vladaju i (irob 2aka Molaja ili tajna zaverenika za one koji ele sve da znaju (prim. prev.) A no trojstvo kako si! udomailo zapadnije, im; se grubo naruava izrazito perso-nalni, lii'hii, ipost.n.stii karakter Svote Trojice a timu preko Hrista kao jednoj; od lica Sv, Trojicu i linosti, il.0Nl.nsni kuriikt.nr Ooveikci, budui da u lirifianstvu svoj lik o vuk mi posuuju vun Mrlstu (priin. prov.). 123upravljaju udesima ljudske istorije. Templari su osnovali tamo jedan od svojih tajnih centara, u samom korenu svoje duhovnosti. Vi sva-kako poznajete odnose izmedju kraljevstva Agarte i Sinarhije... Istini za volju ne... Tako je bolje, postoje tajne koje ubijaju. Da ne pravimo dalje digresije. U svakom sluaju svi znaju daje Agarta bila osnovana pre est hiljada godina, u poetku epohe KaliJuga, u kojoj jo ivimo. Zadatak vitekih redova oduvek je bio taj da odrava vezu sa tim taj-nim centrom, ivu komunikaciju izmeu mudrosti Istoka i mudrosti Zapada. I na ovom je mestu jasno gde bi morao da se odigra etvrti sastanak, u jednom drugom druidskom svetilitu, gradu Device, a to je katedrala u artru. U odnosu na Proven artr se nalazi sa suprotne strane glavne reke II de Fransa, Sene. Nismo uspevali vie da pratimo naeg sagovornika. Ali kakve sad veze ima artr sa vaim keltskim i druidskimputeestvija-ma? Ali odakle vi mislite da potie ideja o Devici? Prve device koje se u Evropi pojavljuju keltske su crne device. Sveti Bernar je jo kao dete kleao, u crkvi Sen Vuarla, ispred jedne crne device i onaje iscedila iz grudi tri kapi mleka koje su pale na usne budueg osnivaa Templara. Odatle su i romani o Gralu, da bi se stvorilo pokrie za kr-sl.ake ratove, a krstaki ratovi da bi Gral bio ponovo naen. Bene-diktinci su naslednici druida, to svi znaju. Ali, gde su te crne device? Iezle zahvaljujui onome koji je eleo da zamuti nordijsku tradiciju i pretvori keltsku religioznost u religioznost Sredozemlja, iz-miljajui mit o Mariji iz Nazareta. Ili su pak preobuene, izmenjene, kao i tolike crne madone koje se i danas izlau fanatizmu masa. Ali ako se pone sa paljivim itanjem likova na katedralama, kao stoje radio veliki Fulkaneli, vidi se daje ta pria ispisana jasnim slovima a jasnim slovima je predstavljen i odnos koji vezuje keltske device sa alhemiarskom tradicijom templarskog

porekla, koja e pak da naini od crne device simjjol prvobitne materije na kojoj e da rade tnif'aoci za tim l^migmam mudrosti koji opet nije, to smo ve videli, . nita drugo do Gral. Sada mislim da vam."je jasno.odakle ustvari po-lico ""iiadahniice"onog drugog velikana ije je posveenje takoe ilruidskog porekla, Muhameda Maometa i njegova ideja za crni ka-.iti|'I]J7 Meke. U artru je neko zazidao kriptu koja je u vezi sa pod-zommnTpodrumoin u kojem se jo uvek nalazi originalni paganski kip, <ili ako bisle potrtaili dobro jo uvek biste mogli da pronaete jednu crnu devicu, Notr Dam di Pije, koju je isklesao neki kanonik oboavahu: Odinn bez sumnje. Statua dri u ruci magijski tap veli-kih Nvelonicii Odinn a sa njene lovo strane je izvajan magijski kalen-dnr u kojom su so nalazilo kii/.om na alost, nalazile, jer te skulpture i uhu iispuln cl ti izbornu viindali/.am kanonika sirovih u veri sve one svcil.it ivotinjo odini/.ma, ptis, orao, lav, boli mudvod i vukodlak. S 11 t'iif't iiniiin nijednom od istraivaa (Mitskoj; oznt.orizina nijo pro 124 maklo da se u artru pojavljuje kip koji u ruci nosi pehar Grala. Eh, gospodo moja, kada bi katedralu u artru umeo jo neko da proita i to ne prema turistikom vodiu katolikom apostolskom i rimskom, ve sa sposobnou da se gieda, kaem gleda oima Tradicije, prava pria koju nam ona tvrava Erek iznosi... I sada dolazimo do popelikana. Ko su oni? Oni su katari. Jedan od zajednikih naziva datih ovim jere-ticima bio je popelikani ili popelikanti. Katari Provanse su bili uni-teni, neu da budem ba tako naivan pa da pomislim na sastanak u razvalinama Monsegira, ali sekta nije mrtva, postoji itava jedna geografija okultnog katarizma iz kojeg nastaju ak i Dante, Stilnovi-sti, sekta Vernika Ljubavi. Peti sastanak je na nekom mestu u sever-noj Italiji ili u srednjoj Francuskoj. Je li to poslednji sastanak? Ali koji je najstariji, najsvetiji, najpostojaniji od svih kelt-skih kamenova, svetilite sunevog boanstva, povlaena opservto-rija sa koje, okupljeni na kraju plana, naslednici Templara iz Pro-vena mogu da uporede, sada ve ujedinjeni, skrivene tajne est peata i konano iznesu na videlo nain na koji e iskoristiti ogromnu mo koja je dobijena posedovanjem Svetoga Grala? No, to je u Engle-skoj, to je magini krug Stounhgnd.a! Ima li drugog mesta? 0 basta la rekao je Belbo. Samo jedan Pijemonteanin moe da razume odvanost sa kojom se ispoljava ova vrsta izo-braene zaprepaenosti. Nijedan od njegovih ekvivalenata na dru-gom jeziku ili dijalektu (non mi dica, dis done, are you kidding?)* ne moe da podari tako vrhunski oseaj ravnodunosti, fatalizam kojim ovaj nanovo potvruje trajnu ubeednost da su drugi, i tome nema leka, eda jednog nespretnog boanstva. Ali pukovnik nije bio Pijemonteanin, i bio je polaskan Belbo-vom reakcijom. E, da. Evo plana, evo zapovesti, u njenoj velianstvenoj jed-nostavnosti i doslednosti. I obratite panju, uzmite kartu Evrope i Azije, povucite liniju razvoja plana, od severa gde se nalazi Zamak do Jerusalima, od Jerusalima do Agarte, od Agarte do artra, od artra do obala Mediterana a odatle do Stounhenda. Izvie se iz toga jedan trag, isto runsko pismo otprilike u ovom obliku. Dm ih'<':oIi> (In ku.'.iiic, kuko no flnlitti, to Uto -knftale? (prim. prev.)

125 I onda? zapitao je Belbo. I onda to je isto runsko pismo koje idealno povezuje neke glavne centre templarskog ezoterizma, Amien, Troa, kraljevstvo Svetog Bernara, na obroncima ume Orijenta, Rems, artr, Ren-le-ato i Mon Sen-Miel, mesto prastarog druidskog kulta. A taj isti crte podsea na konstelaciju Device! Hobi mije astronomija kazao je stidljivo Diotalevi i ko-liko se seam Devica ima drugaiji crte i sadri, ini mi se, jedanaest zvezda... Pukovnik se popustiljivo nasmeio: Gospodo, gospodo, znate bolje od mene da sve zavisi od toga kako se povezuju linije, i da mogu da se dobiju kola ili medved, ve prema elji, i koliko je teko da se odredi da li jedna zvezda stoji izvan ili unutar neke konstalacije. Ako ponovo osmotrite Devicu, fiksirajui simetriju kao donju taku, odgovarajuu provansalskoj obali, raspoznaete samo pet zvezda, i slinost izmeu putanja bie impresivna. : Dovoljno je odluiti koje zvezde da se odbace ree Belbo. Ba tako potvrdio je pukovnik. Sluajte kazao je Belbo kako to da izuzimate mogu-nost da se susreti nisu odvijali redovno i da se vitezovi ve nisu bacili na posao a da mi to i ne znamo? Nisam u vezi sa tim uspeo da uhvatim neke znake, i dozvo-liete mi da dodam na alost. Plan je prekinut i moda onih iji je zadatak bio da ga dovedu do kraja vie nema, grupe od trideset esto-rice raspale su se u toku neke od svetskih katastrofa. Ali jedna grupa hrabrih koja bi imala prave informacije mogla bi ponovo da uzme konce zavere u svoje ruke. Jo uvek postoji neto u tom smislu. A ja l ruim prave ljude. Zbog toga elim da objavim knjigu, kako bih po-budio reakcije. A istovremeno pokuavam da stupim u vezu sa oso-bama koje mogu da mi pomognu u traenju odgovora kroz meandre I radicionalnog znanja. Danas mi se ispunila elja i sreo sam se sa naj-boljim ekspertom u oblasti. Ali avaj, iako je glava, nije uspeo nita da ini kae, premda se mnogo zainter'esovao za moju priu i obeao mi predgovor... Oprostite mi zapitao gaje Belbo ali zar nije bilo neo-prezno s vae strane da poverite svoju tajnu tom gospodinu? Vi ste upravo taj koji nanije govorio o Ingolfovoj greki... Molim vas -- odgovorio je pukovnik Ingolf je bio potpuno nospmman. Ja sam uspostavio vezu sajednim istraivaem koji ni po rumu niji! sumnjiv. Osobom koja se ne poigrava nepromiljenim pret-postavkama. Do to inere daje danas zatraio od mene da saekam jo malo sa noenjem moga dehi ruskom izdavau, sve dok ne budem rnzjiisnio svo protivnicu momentu... Nisam hteo da se poigram nje-govim simpatijama i nisam mu nikao da <:u da dodom ovamo, ali ra-/iiiiKii'Mtl.o (Im Siim u ovoj l'ii/.i moga l.nidii sa pravom nestrpljiv. Taj go-:. j 111 < 11 m . ma liujilo, do avolu i diskrecija, no bili /.dno da vi pomislite kuku 'ii' 'Minu) hvalim Hadi so Rakosknm,,. 12(1 Napravi pauzu, oekujui nae reakcije. Ko? razoarao gaje Belbo. Pa Rakoski! Autoritet za izuavanje tradicije, urednik Mi-sterijskih Svesakal. A rekao je Belbo da, da, ini mi se, Rakoski, tano... Dakle, pridravam pravo da konano i proirim svoj tekst poto jo sasluam savete toga gospodina, ali nastojim sve da ubrzam i ako u meuvremenu postignem dogovor sa vaom kuom... Ponavl-jam, urim da pobudim reakcije, da prikupim vesti... Postoji tu

neko ko zna a ne oglaava se... Gospodo, i pored toga stoje uvideo daje rat izgubljen, upravo u '44. Hitler je poeo da govori o tajnom oruju koje e mu omoguiti da situaciju preokrene. Govori se, lud je. A ako nije bio lud? Pratite me? elo mu je bilo prekriveno znojem i brkovi skoro nakostreeni, kao u maka. Sve u svemu rekao je ja u da bacim udicu. Videemo da li e neko daje zagrize. Iz onoga to sam znao i mislio tada o njemu, oekivao sam da e Belbo toga dana da izbaci pukovnika uz nekoliko prigodnih fraza. Umesto toga rekao je: Sluajte pukovnie, stvar je beskrajno za-nimljiva, nezavisno od injenice da li bi bilo pogodnije da sklopite ugovor sa nama ili sa drugima. Moete da ostanete jo desetak mi-nuta, zar ne pukovnie? Zatim se okrenuo ka meni to se vas tie, ve je kasno, Kazaubone, a i zadrao sam vas tu suvie dugo. U tom sluaju vidimo se sutra, jel' u redu? Doao je rastanak. Diotalevi me je uzeo pod ruku i objasnio kako odlazi i on. Pozdravili smo se. Pukovnik je toplo stisnuo ruku Diotaleviju a meni klimnuo glavom, proprativi gest hladnim osme-hom. Dok smo silazili niz stepenice Diotalevi mije rekao: Sigurno ete se pitati zbog ega vas je Belbo zamolio da ode-te. Nemojte to da shvatite kao nepristojnost. Belbo e morati pukov-niku da ponudi jedan vrlo neodreen izdavaki predlog. To je izuze-tan oprez, prema uputstvima gospodina Garamona. I sam odlazim, kako ne bih stvorio neugodnu situaciju. Kako sam zatim shvatio, Belbo je pokuao da baci pukovnika u eljusti Manucija. Odvukao sam se sa Diotalevijem do Pilada, gde sam ja popio Kampari, a on travaricu. Izgledao mu je, kazao je, monaki, arhaino i gotovo templarski. Zapitao sam ga ta misli o pukovniku. U izdavake kue odgovorio je slivaju se sve ludosti sveta. Ali, budui da u ludostima sveta blista mudrost Svevinjeg., pravfmudrac na ludost gleda sa poniznou. Zatim se izvinio, mo-rao je da ide. Veeras idem na gozbu rekao je. Neko slavlje? zapitao sam. I/.glou da ga ju zbunila moja ispraznost. ohar precizi moje l.ckh Lefcfta.Stranico norogu Stojojo potpuno neshvaeno. 12721 Gral... je toliko teak da osobama koje su se podale grehu nije mogue ni da ga pornere. (Volfram fon Eenbah, Parcifal, IX, 477) Pukovnik mi se nije dopao ali me je zainteresovao. Tako dugo, zabezeknuto, moe da se posmatra i neki zelemba. Ispijao sam prve kapi otrova koji e sve da nas odvede u propast. Sutradan posle podne otiao sam do Belba, i malo smo po-priali o naem posetiocu. Belbo je rekao daje njemu liio na mito-mana: Jeste li primetili kako je citirao tog Rokoija ili Rostropo-via kao da je Kant? A osim toga to su stare prie rekao sam ja. Ingolfje bio jedan luak koji je u to verovao i pukovnik je luak koji veruje u In-golf a. Moda je u to verovao jue a danas veruje u neto drugo. Rei u vam ja, jue pre nego to sam ga ostavio zakazao sam mu za ovo jutro sastanak sa... sa drugim izdavaem, kuom koja je iroko otvorena, spremna da objavljuje knjige koje autori sami ele da finansiraju. Izgledalo je daje oduevljen. U meuvremenu sam saznao da nije ni otiao

tamo. A ta kaete na to da mije ostavio fotokopiju poruke, gledajte. Ostavlja tako javno tajnu Templara kao da nije ni-ta. To su takve linosti. U tom trenutku zazvoni telefon. Belbo je odgovorio Da? Da, Belbo, izdavaka kua Garamon. Dobar dan, recite mi... Da, doao je jue posle podne, da mi ponudi jednu knjigu. Izvinite, ali u pitanju je nopoverenje s moje strane, ako biste mi kazali... Sluao je nekoliko sekundi, zatim pogledao u mene, bled, i re-kao mi: Ubili su pukovnika, ili tako neto. Vratio se svome sago-vorniku: Izvinite, govorio sam Kazaubonu, jednom mom sarad-niku koji je jue prisustvovao razgovoru... Dakle, pukovnik Ardenti je doao da sa nama razgovara o jednom svome projektu, o jednoj po meni bizarnoj prii, o tobonjem blagu Templara. Pripadali su vite-zovima Srednjeg Veka... Instinktivno je pokrio slualicu akom, kad da eli da izoluje onoga koji slua, potom je video da gaja posmatram, sklonio aku i nastavio da govori sa izvestnim oklevanjem. Ne, doktore De Ane-I is, 1.11 j je gospodin govorio o knjizi koju eli da napie, ali uvek nekako neodreeno... Kako? Obojica? Sada? Dajte mi adresu. Spustio je slualicu. utao je nekoliko sekundi, lupkajui pr-Hlinui im pisaem stolu. Onda, Kazaubone, oprostite mi, nehotino um i vas uvukao u ovo. Bio sam iznenaen. IzvosniDe Anelis, poli-oljuki komesar je bio u pil.miju. Izgleda da jo pukovnik boravio u ne-kom hotelu, i neko luio da y,,i je nm as nuSuo mrtvog... Knzo? A U\\ komornu ne zrni du li jo to tano? I2H Zvui udno, ali komesar ne zna. Izgleda da su pronali moje ime i jueranji sastanak, zapisane u jednom notesu. Uveren sam da smo mu mi jedini trag. ta sam mogao da mu kaem, hajde-mo. Pozvali smo taksi. U toku vonje Belbo me uhvati za ruku. Kazaubone, dajboe da se radi o nekoj koincidenciji. U svakom sluaju, boe moj, moda sam ja na svoju ruku, ali tamo odakle sam kae se uvek je bolje ne spomirijati imena... Bila je jedna boina ko-medija, na dijalektu, koju sam odlazio da gledam dok sam jo bio dete, pobona farsa, sa pastirima za koje se nije znalo da li ive u Vit-lajemu ili na obalama Tanara... Stigli su mudraci od Istoka i pitali su slugu tog pastira kako se zove njegov gazda i ovaj je odgovorio Ge-lind. Kada je to Gelind saznao, poeo je da iba slugu jer, govorio je, ne kazuje se svakome ime... U svakom sluaju, ako se vi slaete, pu-kovnik nam u stvari nita nije ni rekao o Ingolfu i o poruci iz Provena. Nije nam valjda cilj da zavrimo kao Ingolf, rekao sam, pokuavi da se nasmeim. Ponavljam, jeste ludorija. Ali kada su neke prie u pitanju, bolje je drati se podalje od njih. Rekao sam da se slaem, ali sam ostao uznemiren. Konano, bio sam student koji je uestvovao na zborovima, i susret sa policijom bio mije muan. Stigli smo do hotela. Nalazio se van centra, nije bio jedan od boljih. Odmah su nas uputili u prostorije tako su ih defini-sali pukovnika Ardentija. Uveli su nas u broj 27 (sedam i dva su de-vet, pomislih) spavaa soba, predsoblje sa stoiem, kuhinjica, kupa-tilce sa tuem, bez zavese, kroz poluotvorena vrata nije se videlo da li je imalo i bide, ali u jednom takvom boravitu on bese prva i jedina ugodnost koju su stanari zahtevali. Svetao nametaj, u stanu ne bese previe linog peata, ali sve je bilo u velikom neredu, nekoje u urbi preturao po ormanima i koferima. Moda je to bila policija, izbrojah desetak agenata, to u civilu to u uniformi.

Dola nam je u susret jedna prilino mlada osoba sa poprilino dugom kosom. Ja sam De Anelis. Doktor Belbo? Doktor Kazau-bon? Nemam titulu, jo studiram. Studirajte, studirajte. Ko ne diplomira ne moe da konku-rie za posao u policiji i ne zna ta time gubi. Imao je blaziran izraz. Izvinite me, ali odmah ponimo sa neophodnim uvodom. Evo, to je puso koji je pripadao onome koje iveo u ovom stanu, prijavljen kao pukovnik Ardenti. Prepoznajete ga? On je rekao je Belbo ali pomozite mi da se snaem. Na lelofbnu nisam razumeo da lije mrtav, ili... Priinilo bi mi veliko zadovoljstvo da mi vi to kaete re-kuo je De Anelis nacerivi se. - Ali pretpostavljam da imate pravo du saznato neto vie. Dakle, gospodin Ardenti, ili pukovnik ta ve da jo bio, odseo je ovde pio etiri dana. Sloieto se da nye u pitanju Gruml I lct.nl. Im.iiii portiru, koji oi II. i/,i na spavanje u jedanaest jerstanari imaju klju od ulaza, jedna ili dve sobarice koje dolaze ujutru da namesti sobe, i jednog starog alkoholiara koji slui kao momak i nosi stanarima, kada pozvone, pie u sobu. Alkoholiar, podvlaim, i arteriosklerotian: ispitivanje njega bilo je pravo muenje. Portir tvrdi da ima fiksideju o duhovima i da je ve preplaio nekoliko sta-nara. Sino oko deset portir je video Ardentija kako se vraa zajedno sa jo dve osobe koje je poveo gore u sobu. Ovde ne prave problem ako neko odvue kod sebe bandu travestita, a kamoli dve normalne osobe, mada su prema portirovim recima imale strani akcenat. Oko pola jedanaest Ardenti je pozvao starca i poruio da mu donese jednu flau viskija, kiselu vodu i tri ae. Oko jedan ili pola dva starije uo da neko zvoni iz sobe dvadeset sedam, u prekidima, kae. Ali sudei prema stanju u kojem smo ga jutros nali, u to doba mora daje ve ispio mnogo aa nekog pia, i to onog loeg. Stari se popeo, zakucao na vrata, nije bilo odgovora, otvorio je vrata glavnim kljuem, zate-kao sve u neredu kao stoje i sada a na krevetu pukovnika, raskolae-nih oiju i stegnutog gvozdenom icom oko vrata. Onda je potrao dole, probudio portira, nijedan od njih nije smeo ponovo da se popne, zgrabili su telefon ali je linija izgleda bila prekinuta. Jutros je radila izvrsno, no da im poverujemo. Onda je portir otrao do trga iza ugla gde se nalazi telefonska govornica, da bi pozvao policiju, dok se stari odvukao u drugom smeru, kod nekog doktora. Sve u svemu, proloje dvadeset minuta, vratili su se ekali su dole, potpuno prestravljeni, doktor se u meuvremenu obukao i stigao skoro istovremeno kada i policija. Popeli su se u dvadeset sedmicu, a krevet je bio potpuno pra-zan. Kako prazan? zapitao je Belbo. Nije bilo nikakvog lesa. I tog trenutka lekar se vratio kui a moje kolege su nale samo ovo to vidite. Ispitali su starog i portira, uz ishod koji sam vam ve saoptio. Gde su bila dva gospodina koja su se sa Ardentijem popela gore u deset sati? A ko to zna, mogli su i da i/.adu izmeu jedanaest ijedan i niko to ne bi primetio. Da li su bila jo u sobi kada je stari uao? A ko to zna, on je unutra ostao minut, i nije pogledao ni u kuhinjicu ni u kupatilo. Da li su mogla da izau dok su ova dva nesrenika otila da zovu u pomo, i da odnesu sa sobom lo? Ne bi bilo nemogue, jer postoje spoljne stepenice koje idu do dvorita, i iz njega bi se moglo izai na vrata koja gledaju na bonu ulicu. Ali pre svega, da lije zaista postojao le, ili je pukovnik izaao roimo oko ponoi sa tom dvojicom, a stari sve sanjao? Portir po-navlja kako nije prvi put da mu se priinjava, pre nekoliko godinaje nikao kciko jo video jodnu stanarku obeenugolu, a zatim se pola sata

kasniji! stanarku vratila sveza kao rua, a pod krevetom starog pro-iiikIoii jo jodan sadoponiocral'ski asopis, moda mu je tada pala na paniot, lupa idoja da idu da >;viii kroz kljuaonieu u sobu jedne go-spodo piijn vidoo zavosu kuko no njiu u polulumi. Jedina injenica koja ju (libili mi joNl.o tu da soba nyo u normalnom Htanju, i daje Ar ddiil I /.titula iMpurlo, Ali vnr mi Niiviti pridao. VI sto na redu, doktore "? Sg n k0J1 smo naili je PaPir ^ se nal*zio na zemlji *ZTg~ stola,etrnaest asova, Hotel Princa Savojskog, G-din Rakoski; esnaest asova, Garamon, doktor Belbo. Vi ste mi potvrdili da je dolazio kod vas. Recite mi to se to dogodilo 422 Vitezovi Grala nisu vie eleli da im se postavljaju pitanja. (Volfram fon Eenbah, Parcifal, XVI, 819) Belbo je bio kratak: ponovio mu je sve stoje ve rekao preko te-lefona, bez mnogo pojedinosti/izuzev onih nevanih. Pukovnik je is-priao jednu nejasnu priu, govorei kako je iz nekih dokumenata na koja je naiao u Francuskoj otkrio tragove o blagu, ali vie od toga nam nije rekao. Izgleda daje smatrao opasnom tajnu koju poseduje, a eleo je daje objavi pre ili kasnije, kako ne bi morao jedini da je u-va. Osvrnuo se na injenicu da su drugi pre njega, poto bijednom otkrili tajnu, misteriozno nestajali. Pokazao bi dokumentasamo da smo mu ponudili ugovor, ali Belbo nije mogao da ponudi bilo kakav ugovor ako pre toga neto ne vidi, i tako su se rastali dogovorivi se vrlo neodreeno za sledei sastanak. Bio je takoe spomenut susret sa nekim Rakoskim, i reeno je daje on urednik Misterijskih Sveski. eleo je da ovoga zamoli za predgovor. Izgleda da ga je Rakoski save-tovao da odustane od izdavanja. Pukovnik mu tada nije rekao da e doi u Garamon. To je bilo sve. Dobro, dobro rekao je De Anelis. Kakav je utisak ostavio na vas? Ostavio je na nas utisak zanesenjaka i spominjao je ne-kakvu prolost, to bi se reklo, sa nostalgijom, ijedan period iz legije stranaca. Rekao vam je istinu, mada ne u potpunosti. U izvesnom smislu on je ve dran na oku, ali bez posebne obaveze. Takvih slua-jeva imamo onoliko... Dakle, Ardenti nije bilo ak ni njegovo ime, ali je imao regularni francuski paso. Poeo je da se pojavljuje ponovo u Italiji, povremeno, od pre nekoliko godina, i bio je identifikovan, ne ba sa sigurnou, kao izvesni kapetan Arkovei, osuen na smrt u odsustvu 1945. Bio je kolaborant SS prilikom slanja jednog broja ljudi u Dahau. ak su ga i u Francuskoj motrili, bilo mu je sueno zbog prevare i izvukao se za dlaku. Sumnja se, sumnja se, pazite, da bi to mogla da bude ista osoba koja je prole godine, pod imenom Fa-soti, bila prijavljena od strane jednog sitnog industrijalca iz Ribnjaka Boromeo. Tada ga je ubedio da se u jezeru Komo jo nalazi blago Donga, i daje on otkrio gde, da nedostaje samo nekoliko desetina mi-lionu za dva ronioca i motorni amac... Kada je uzeo pare ispario je. Sudu mi vi potvrujete daje imao maniju za blagom. A taj Rakoski? - zapitao je Belbo. Vh provereno. II Princu Savojskom jeste odseo jedan Ra-koski, Vladimir, prijavku sa francuskim pasoem. Prema neodree-nom opisu, ot.mimi K()HP"llin- Isti opis dao je i portir odavde. Na Sal-irrn Alitnlijn i/.Klndn da je jul.rosprijavUenza prvi let za Pariz. Zainte-i ../no muhi hum pol. i>. Mija, da lije stiglo neto Iz Pariza? Jo nita, doktore.

 Eto. Dakle, pukovnik Ardenti, ili kako se ve zove, stie u Milano pre etiri dana, ne znamo ime se bavi prva tri dana, jiie u dva najverovatnije se sree sa Rakoskim u hotelu, ne govori mu da e doi do vas, i to se meni ini zanimljivim. Uvee se vraa ovamo, ve-rovat.no sa istim Rakoskim i jo jednom osobom... od toga asa po-staje sve neodreeno. Ako ga i nisu ubili, sigurno je da su mu pre-traili stan. ta su traili? U jakni ah da, jer ako je i izlazio, izlazio je bez kaputa, jakna sa pasoem je ostala u sobi, ali ne mislite da to pojednostavljuje stvari, jer stari kae daje leao ispruen na krevetu u jakni, ali moda je to bila kuna jakna, boe moj, ovde se oseam kao u ludoj kui kazao sam, u jakni je imao jo prilino novca, ak previe... Dakle, traili su drugo. I jedina dobra ideja dolazi od vas. Pukovnik je imao dokumenta. Kako su izgledali? Drao je u ruci smeu fasciklu rekao je Belbo. Meni je izgledalo da je crvena rekao sam ja. Smea insistirao je Belbo no moda greim. Kakva god daje bila, crvena ili smea rekao je De Ane-lis ovde nije. Gospoda od sino odnela su je sa sobom. Znai da se sve vrti oko te fascikle. Po mom miljenju Ardenti uopte nije ni na-meravao da objavi knjigu. Povezao je neke podatke da bi ucenio Ra-koskog i pokuavao da se vezama sa izdavakim kuama koristi kao elementom pritiska. To bi liilo na njega. A od te take trebalo bi gra-diti i druge pretpostavke. Dvojica nailaze pretei mu, Ardenti se pre-pada i bei u no ostavljajui sve, ali sa fasciklom pod mikom. I moda iz ko zna kojeg razloga tako radi da stari poveruje daje ubijen. Ali sve bi to bilo suvie kao na filmu, i ne bi objasnilo sobu koja je u ne-redu. S druge strane ako su ga ta dvojica ubila i ukrala fasciklu, zato bi bilo potrebno da ukradu i sam le? Videemo. Oprostite, zbog svega sam prinuen da zatraim vae podatke. Prevrnuo je dva puta u rukama moj indeks. Student filozo-fije, ne? Ima nas mnogo rekao sam. I previe. I prouavate te Templare... Ako bih bio prinuen da se uzdignem i na tom polju, ta bih morao da proitam? Preporuio sam mu dve pristupane ali dosta ozbiljne knjige. Rekao sam mu da potrai raspoloive podatke o verodostojnim glaso-vima do samog procesa a da su sve posle toga trabunjanja. Vidim, vidim - rekao je. ak i Templari, sada. Drut-vance koje do sada nisam poznavao. Utom je ona Darinka donela telefonsku depeu: Evo odgo-vor \/, Pariza, doktore. Proitala je Sjajno. U Parizu je taj Rakoski nepoznat, no ipak Inoj n jdf.ovog pasou odgovara onome koji je pre dve godine ukraden nii (lokmiumtiina. Tako je jasno. Gospodin Rakoski ne postoji. Vi daje bio urodnik tmk<! reviji;... kako se zvala? Zapisao je. romo, ali kladim se da mim du otkrijemo da ni revija ne po133stoji, ili da je prestala sa izlaenjem ko zna kada. Dobro, gospodo. Hvala na saradnji, moda u jo koji put da vas uznemirim. Oh, pos-lednje pitanje. Jel' taj Ardenti dao da se nasluti daje imao veze sa ne-kom politikom grupom? Nije rekao je Belbo. Liio je na nekoga ko je politiku napustio zbog blaga. I da bi se pravio nevet, dok ustvari vara nemone. Ok-renuo se meni: Vama se nije dopao, pretpostavljam. Meni se ne dopadaju osobe kao stoje on rekao sam. Ali mi ne pada na pamet da ih icom davim. Osim u mati.

 Prirodno. Suvie je zamorno. Ne bojte se, gospodine Ka-zaubone, nisam od onih koji misle da su svi studenti kriminalci. Bu-dite mirni. I puno sree sa diplomskim. Belbo je pitao: Izvinite, inspektore, hteo bih da neto rai-stim. Vi ste iz Odeljenja za ubistva ili moda za politike? Dobro pitanje. Za ubistva moj kolega bio je noas. Poto su u arhivi pronali neto vie o onome stoje Ardenti zabrljao, posao je preao na mene. Ja sam za politike. Ali zapravo i ne znam da li sam prava osoba za to. ivot nije tako jednostavan kao u krimiima. To sam i pretpostavljao rekao je Belbo, pruajui mu ru-ku. Otili smo, a bio sam uznemiren, Ne zbog inspektorovog stava, koji mi je izgledao kao osoba na svom mestu, ve zato to sam se naao, prvi put u svom ivotu, u sred jedne mrane prie. I lagao sam. A Belbo uz mene. Rastali smo se pred vratima Garamona a obojici je bilo neu-godno. Nismo uinili nita loe rekao je Belbo, sa krivicom u gla-su. ak i da inspektor zna za Ingolfa ili katare, ne bi se nita pro-menilo. Sve su to bila trabunjanja. Moda je ak Ardenti i bio pri-' nuen da iezne iz nekih drugih razloga, a njih moe da bude hilja-du. Moda je Rakoski agent tajne izraelske slube pa je izmirio stare raune. Moda gaje poslala neka krupna riba koju je pukovnik pre-vario. Moda je bio saborac iz legije stranaca sa nepreienim rau-nom. Moda je bio alirski plaeni ubica. Moda je pria o templar-skom blagu bila samo jedna nevana epizoda u ivotu naega pukov-nika. Da, to znam, nedostaje fascikla, bila ona crvena ili smea. Sjajno od vas to ste mi protivureili, tako je postalo jasno da smoje videli samo za kratko... Ja sam utao, a Belbo nije znao kakav zakh'uak da izvede. - Rei ete mi da sam ponovo pobegao, kao u ulici Larga. Gluposti. Dobro smo uradili. Do vienja. Milo mi ga je ao, zato stoje smatrao da je kukavica. Ja nisam, u koli .su me uili da se policiji ne govori istina. Naelno. Ali tako je, rduvti mhvi-si kvuri prijateljstvo. od inpi (luna vie ga nisam video. Ja sam bio njegova savest, i on ju Inu moju, 134 Ali onda sam se uverio da ako si student znai da si uvek pod veom sumnjom nego da si sa diplomom. Radio sam jo godinu dana i sastavio dvesta pedeset afia o procesu Templarima. Bile su to go-dine u kojima je diploma predstavljala dokaz podanike odanosti za-konima drave, i pravo na oprotajnice. U mesecima koji su nastupali studenti e poeti da pucaju, vreme velikih manifestacija pod otvorenim nebom privodilo se kraju. U kratko, bio sam kao izmiljen. Imao sam alibi, volei Am-paro vodio sam ljubav sa Treim Svetom. Amparo je bila lepa, mark-sistkinja, Brazilijanka, skoro zanesenjak, otresita, imalaje stipendiju i boanstveno izmeanu krv. Sve to zajedno. Sreo sam je na nekoj proslavi i postupio sam po nagonu: Oprosti, ali hteo bih sa tobom da vodim ljubav. Ti si prljava muka svinja. Ma nemoj. Ma moj. Ja sam prljava plava arapa. Spremala se da se vrati u otadbinu i nisam eleo daje izgu-bim. Ona je bila ta koja me je povezala sajednim univerzitetom u Riju na kojem su traili lektora za italijanski jezik.

Dobio sam mesto na dve godine, sa mogunou produenja. Poto sam primetio da u Ita-liji poinjem da se oseam skueno, prihvatio sam ponudu. A osim toga, u Novom Svetu, govorio sam sebi, nee da se sus-ree sa Templarima. Iluzije, razmiljao sam u subotu uvee u periskopu. Penjui se stepenicama Garamona naao sam se praktino u Palati. Diotalevi je govorio: Bina je palata koju je Hohma izgradila irei se iz prvobitne take. Ako je Hohma izvor, Bina je reka koja iz njega izvire delei se na svoje razliite ogranke, sve dok se svi ne uliju u veliko more poslednje sefire a u Bini svi su oblici ve unapred dati. 135 hH MH cn M t)23 Analogija kontrasta predstavlja odnos svetlosti prema senci vrha prema provaliji, punine prema praznini. Ale-gorija, majka sviju dogmi, predstavlja zamenu tragova znacima, senke stvarnou, ona je la u istini i istina u lai. (Elifas Levi, Dogma Visoke Magije, Pariz, Bajer, 1856 ) Prispeo sam u Brazil iz ljubavi prema Amparo, ostao sam tu iz ljubavi prema zemlji. Nisam nikad shvatio zato ona kao potomak Holanana koji su se smestili u Resifeu i pomeali sa indijancima i su-danskim crncima, i pored svog lica Jamajanke i kulture Parianke, nosi pansko ime. Nikada' nisam uspeo da do kraja savladam brazil-ska vlastita imena. Za svaki imenik su izazov i postoje samo tu kod njih. . Amparo mije govorila da se, kad lavabo usisava vodu, na nje-noj hemisferi vrtlog kree s desna na levo, dok se kod nas kree u su-protnpm ili obrnutom smeru. Nisam mogao da utvrdim koliko je to istina, Ne samo iz razloga to na naoj hemisferi nikada niko nije obratio panju sa koje se strane kree voda, ve i zato to sam posle razliitih eksperimenata u Brazilu uvideo daje vrlo teko da se u to pronikne. Usisavanje se odvija strahovitom, brzinom, da bismo mogli da ga pratimo, a njegov smer verovatno zavisi od snage i nagiba, mlaza, od oblika lavaboa ili kade. A zatim, ukoliko je to istina, ta bi se dogaalo na Ekvatoru? Moda bi voda padala pravo, a da ne pravi vrtlog, ili ne bi padala uopte? U to doba nisam previe dramatizovao problem, ali u subotu uvee mi se uinilo da sve zavisi od zemljinih sila, i da Klatno skriva tajnu o tome, Amparo je bila vrsta u svojoj veri. Nije vano ta se dogaa na empirijskom polju, govorila mi je, radi se p jednom idealnom naelu, koje se utvruje u idealnim uslovima^dakle nikad. No onoje istinito. U Milanu mije Amparo izgledala poeljno upravo zbog svoje trezvenosti. Tu kod njih, opirui se svoj gorini svoje zemlje, uneko-liko je postajala jo vie neosvojiva, izrazito vidovita, i sposobna da iznenadi neoekivanom otroumnou. Oseao sam u njoj prizive drevnih strasti, dok se borila da ih obuzda, patetina u svom aske-tizmu koji joj je nalagao da se tih ari lii. Odmerio sam njene neopisive protivurenosti dok sam gledao kako raspravlja sa svojim drugovima. Bili bi to skupovi u kakvom ne-nametenom stanu, ukraenom malobrojnim posterima i mnogobroj-nim folkloristikim predmetima, portretima Lenjina i terakotama iz sevoroistonih krajeva koje su slavile kangasejro, ili pak fetiima in-dijunucu. Nisam ba prispeo Ujedini od politiki istjjih situacija pa sam odluio, ponio onog iskustva u otadbini, da se drim podajje od 139ideologija, a naroito tu kod njih, gde ih nisam ak ni razumeo. Ras-prave ovih njenih.drugova uveale su moju nesigurnost, ali su i pod-stakle novu znatielju kod

mene. Prirodno bili su svi marksisti, i na prvi pogled govorili bi gotovo poput evropskog marksiste, meutim >>ovori li se u stvari o razliitom problemu a usled rasprave o borbi klasa govorili bi sasvim neoekivano o brazilskom kanibalizmu, ili o revolucionarnoj ulozi afro-amerikih kultova. I kako sam sluao da govore o tim kultovima doao sam do uverenja da se tu kod njih i onaj ideoloki vrtlog kree u suprotnom smeru. Ocrtavali bi mu jednu panoramu periodinih migracionih kretanja u zemlji, o onima sa severa koji su silazili prema industrij-skom jugu budui da su bez kakvog nasledstva, i koji su se lumpenproleterizovali u velikim metropolama, guei se u oblacima smoga vraali se kao oajnici na sever, da bi godinu dana kasnije ponovo preduzeli beg prema jugu; ali u ovom kolebanju mnogi bi se zadrali u velikim gradovima i bivali progutani od plejade domorodakih crkvi, odavali se spiritizmu, prizivanju afrikih boanstava... I tu bi se drugovi nae Amparo podelili, za neke ovo bi predstavljalo povra-tak korenima suprostavljanja svetu belaca, za druge, kultovi bi pred-stavljali drogu sa kojom vladajua klasa dri na uzdi ogromni revolu-cionarni potencijal, za neke druge jo bi predstavljali i kazan gde su se izmeali belci, indijanci i crnci, ocrtavajui jo uvek nejasne per-spektive neizvesne sudbine. Amparo je bila odluna, ,yuda religije predstavljaju opijum za narod, a sa najvie razloga to su pseudo ple-menski kultovi. Potom bih je drao oko struka u kolama sambe, dok bih i ja uestvovao u piruetama igraa koji bi po ritmu neizdrive lupnjave bubnjeva ocrtavali sinusoide, te bih uoio da ona pripada ovom svetu svojim stomanim miiima, srcem, glavom, samim di-sanjem... A potom bismo ponovo izlazili i ona bi mi sa sarkazmom i netrpeljivou do pojedinosti opisivala duboku orgastiku religioz-nost, onog lenjog karnevalskog posveenja ritualu, iz nedelje u ne-delju, meseca u mesec. Takoe kao o plemenskim i magijskim, govo-. rila bi sa revolucionarnom, mrnjom i ofudbalskim ritualima koji po-' kazuju kako beskunici troe svoju udarnu energiju, i borbeni duh, radi upranjavanja arolija i ini, kao i iznuivanja smrti protivni-koj; beka od sviju moguih bogova na svetu, nehajni na podruju koje bi od njih zahtevalo entuzijazam i ekstazu, poto su se posvetili pot-punoj nestvurnosti. F'ostepeno sara izgubio smisao za razlikovanje kao da sam se mulo po malo navikavao da ne teim da raspoznajem rase, u ovom univurzumu lica koja priaju vekovne prie o dobrovoljnim hibridi-zucijanui. Odustao sam od toga da vidim gde bi bio progres, gde usta-nak, j;d(! zavora kapitala kuko bi se ono izrazili drugovi moje Am-paro. Kako bih mostio jo da mislim ovropski, budui da znam da iikstrotnno luvicu podsLi jcdun biskup sa Severoistoka, Miiiniijlilii cifi ji u mladosti simpalisao nacizam, koji sa odvaniim vttroiu podiu visoku hnklju imlnnlui, iiiionoI pomutnju u uzne-140 mireni Vatikan, i meu barakude Vol Strita, sa radou raspaljujui ateizam proleteramistika, predvoenih slatkom i preteom zasta-vom jedne Istinske Gospoe koja skrhana bolom posmatra patnje svoga naroda? Jednog jutra, poto sam u pratnji Amparo izaao sa seminara 0 strukturi klase Lumpenproletarijata, kolima smo krstarili du oba-le. Du plae sam primetio obredne rtve, sveice, bele korpe. Am-paro mije objasnila da su prinesene rtve za Jemana, boginju vode. Izala je iz kola, pola skrueno prema samom sprudu ostala neko liko trenutaka u tiini. Upitao sam je da li u to veruje. Upitala me je sa gnevom kako sam mogao i da poverujem u to. Zatim je dodala: moja baka bi me dovodila ovde na plau i prizivala bi boginju, kako bih ja izrasla kao lepa, dobra i sretna. Koji je to va filozof koji je bio sklon da govori o crnim makama, o koralnom rogu, i koji je rekao

Nije istina, ali verujem u to? Dobro ja u to ne verujem, ali je istina. Ba sam toga dana odluio da utedim od plate, i pripremim se za puto-vanje u Baiju. Ali sam tada isto tako, u ta sam siguran, poeo da se uljujku-jem u izvesnoj otupelosti za razlikovanje: Sve bi moglo da poprimi ta-janstvene analogije sa svaim. Kada sam se vratio u Evropu preobrazio sam svu metafiziku u mehaniku i stoga sam se sunovratio u klopku gde se sada nalazim. Ali tada sam skrenuo ujedan sumrak gde se ponitavaju razlike. Bu-dui tako rasista pomislio sam da tua uverenja predstavljaju za krepkog oveka pravi povod za slatke matarije. Uhvatio sam ritmove, naine kako da se telom i duom prepu-stim pokretima. To bih govorio sebi neko vee u periskop dok bih u nastojanju da savladam svrab svojih udova manevrisao kao da jo uvek lupam po agogonu. Gledaj, govorio bih sebi, da bi se oslobodio iz vlasti nepoznatog, da bi pokazao sebi samom da u to ne veruje, prih-vati takve ini. Kao jedan ubeeni ateista koji u noi vidi avola, i ateistiki mudruje ovako: On svakako ne postoji, ovo je jedna iluzija mojih uzbuenih ula, moda zavisi od probave, ali on sam to ne zna, 1 veruje u svoju izokrenutu teologiju. ta bi zaplailo njega koji je si-guran da postoji? Ti se prekrsti, a on e, kako je lakoveran, da ne-stane uz sumporni prasak. Tako je bilo sa mnom kao sa nekim uobraenim etnologom koji godinama studira kanibalizam i da bi izazvao otupele belce, svima pria da ljudsko meso ima odlian ukus. Neodgovorno, budui da zna da ovi nikada nee doi u mogunost da ga okuse. Sve dok neko u udnji za istinom ne poeli da isproba na sebi. Dok bude prodirao komad po komad, nee vie znati koje u pravu i gotovo e se nadati do je obred valjan, da bi opravdao barem sopstvenu smrt. Tako sam luiko vuo morao da verujem u istinitost Plana, inae bih za ove pos-lodnje dvo godino bio u ulozi svemonog arhitekte jednog zloudnog inkubu. Bo(jo da inkub predslavh'a realnost, ako je neto istinito, ono ju Istinito, i fitu tu briga. . 14124 Neka potede nejaku Aju Nahaovih zanosa, neka potede tunu Hevu varljive oseajnosti, i neka me Heruvimi uvaju. (ozefin Peladan, Kako se postaje Vetica, Pariz, amiel, 1893.) U vreme dok sam se polako probijao kroz umu ovih slinosti, primio sam Belbovo pismo. Dragi Kazaubon, Sve do pre neki dan nisam znao da ste u Brazilu, izgubio sam vam svaki trag, nisam ak ni znao da ste diplomirali (estitam), ali sam kod Pilada pronaao onoga ko mije ukazao na vae koordinate. ini mi se potpuno na mestu da u svetlu izvesnih novih injenica po-novo razmotrimo nesretni sluaj pukovnika Ardentija. Prolo je, ini mi se vie od dve godine i nalazim za potrebu da se jo jednom izvi-ri im, ja sam taj koji je onoga jutra sluaj doveo u kripac. (Jotovo da sam zaboravio ovu runu epizodu, ali pre dve nedelje sam ol.iao na izlet u Montefeltro, popeo se na tvravu San Leo. Izgleda da je u 18 -om veku bila pod vlau papske drave, i da je u njoj papa zatvorio Kaljostra u jednu eliju bez vrata (ulazilo se, prvi i poslednji put. kroz jedan otvor na tavanici) i sa jednim prozoretom kroz koje osueni moe da vidi dve mesne crkve. Na dasci gde je Kaljostro spa-vao i na kojoj je umro, video sam buket rua, i objasnili su mi da tu jo uvok ima puno pobonih duica koje odlaze na hodoae u to mesto muenitva. Rekli su mi da se meu najrevnosnijim hodoasnicima nalaze lanovi Pikatriksa, jednog milanskog kruoka za teozofska istraivanja, koji objavljuje reviju koje li matovitosti pod nazi-vom Picatrix.

Znate koliko znatielje pokazujem prema takvim bizarno-stima, a u Milanu sam se dokopao jednog broja Picatrix-a, iz kojega sam shvatio da bi kroz koji dan moglo da se slavi nekakvo prizivanje Kaljostrovog duha. Otiao sam tamo. Zidovi su bili obloeni zastavama od damasta prepunim kaba-listikih znakova, prenatrpani raznovrsnim sovama, skarabejama i ibisima, orijentalnim boanstvima, sumnjivog porekla. U dnu je bila jodna tribina, sa upaljenim buktinjama u proelju postavljenim na neobraene panjeve, u dnu jedan oltar sa mistrijom i dvema sta-tuama Izie i Ozirisa. Okolo amfiteatar sa figurama Anubisa, jedan Kiiljostmv portret (iji bi drugo, zar ne?), jedna pozlaena mumija u obliku K(!t)|)sa, dva velika polostruku svonjaka, jedan gong koji se (mirniju mi dvi! uzdignute zmijo, jod ari pult. ye je ponoije prekri-veno |iliittioin su ifil.ampanim hijomtflil'imu, (Ivo kruno, (Ivu tronoca, ludim koviltizie zu svetinju,jedim tron,jodnu lotosu u lii*nom baroku, etiri Ntollcn numfluj"'' kao zm bnnktit kod d Notlngema, svece, sveice, velike svece, sav onaj izrazito spiritualni polet. Sve u svemu, ulazi.sedam malih svetenika u ruiastim su-knenim mantijicama, a zatim sam slavljenik, koji izgleda daje direk-tor Pikatriksa a koji se zove Brambila, neka mu to bogovi ne za-mere u crvenom i ruiastom sveanom odelu, a zatim grena maloletnica, tj. medijum, a potom est popova obuenih u belo koji su to-liko liili na Nineta Davolija premda sa mitrom, onom boanskom, ako se seate naih pesnika. Ovaj Brambila metnu sebi na glavu tijaru sa polumesecom, grabi jedan ritualni ma, opisuje na tribini magijske figure, priziva nekakve aneoske duhove sa zavretkom na el, i ba u tom mi neo-dreeno nadolaze pomisli o onom pseudosemitskom avolskom poslu u poruci Ingolfa, no to je samo stvar trenutka i brzo odstranju-jem pomisli, a budui da se tu sada dogaa neto posebno, mikrofoni iz loe se usklauju pomou sintonizatora, koji bi morao da sakupi ta-lase to lutaju prostorom, ali vrilac obreda sa mitrom mora da je poinio greku i isprva se uje disko muzika, a potom ulazi u talase Radio Moskva. Ovaj Brambila otvara koveg, vadi iz njega grimoire, sablju, jednu kadionicu i uzvikuje: o gospode neka bude carstvo tvo-je i dobija se utisak daje neto postigao jer Radio Moskva zauti, ali u trenutku najvie magije ponovo se probija sa pesmom nakresanih kozaka, onih to igraju briui turom zemlju. Brambila priziva Klavi-kula Salomonisa, spaljuje jedan pergamenat na tronocu rizikujui da napravi lomau, priziva neka boanstva iz hrama u Karnaku, be-zono trai da bude postavljen na kamenu kocku Ezoda, i uporno zove izvesnog* Familijara sa brojem 39, sa kojim skup mora daje bio vrlo familijaran jer nekakav amor ispuni salu. Od posmatraa jedna pada u trans izokrenuvi oi, da se samo beonjae vide, ljudi viu le-kara lekara, sad ovde Brambila priziva u pomo Mo Talismana a grenica koja dotle sedi na fotelji lanog baroka, ovde se uznemiri, zajeca, ovaj Brambila nasrne s lea nervozno je isleujui, tj. isleu-jui familijara br. 39, koji je kako u ovom trenutku nasluujem sam Kaljostro glavom i bradom. I evo zapoinje uznemirujue poglavlje jer nas devojka zaista poremeti a ozbiljno pati, znoji se, drhti, rie, izgovara nepovezane reenice, govori o jednom hramu, o vratima koja treba otvoriti, kae da se upravo stvara jedan straan tajfun, koji bi moralo da se penje prema Velikoj Piramidi, taj Brambila se baca preko tribine lupajui u gong i zazivajui Iziu iz sveg glasa, ja upravo uivam u spektaklu, kada ujem da devojka

izmeu uzdisaja i jecaja govorio est peata, o 1 20 godina i o 36 nevidljivih. Tu vie nema sumnje, upravo govori o poruci iz Provena. Dok ja nastojim da jo vie ujem, devojka klonu iscrpljena, ovaj Brambila je pomiluje po elu, blagosilja prisutne kadionicom i proglaava obred zavrenim. ?.In/liiMiik Inkviziciju u Spimiji, svmlnk po pozivu (piim.prov 'li' Vi't'.M, ilijiirjo bio i I.opo 143Pomalo sam bio impresioniran, pomalo sam eleo da shvatim, pa nastojim da se pribliim devojci koja poto se u meuvremenu oporavila, i ovla nabacila ogrta izae pozadi. Nastojim da joj dota-knem rame i oseam da sam je uhvatio za ruku. Okreem se i upravo komesar De Anelis mi kae daje ostavim na miru, budui da on zna gde daje naem. Poziva me da popijemo kafu. Sledim ga kao da me je uhvatio na delu, a u izvesnom smislu, to je tako, i pita me u baru zato sam ja bio tamo, i zato sam pokuao da se pribliim devojci. To mi smeta, odgovaram mu da ne ivim u nekakvoj diktaturi i da mogu da se pribliim kome hou. On se izvinjava i objanjava mi: istraga o sluaju Ardenti ila je suvie sporo, ali pokuali su da rekonstruiu kako je on proveo dva dana u Milanu pre nego stoje video one iz Ga-ramona i misterioznog Rakoskija. U razmaku od godinu dana, pod udarom sudbine, otkrilo se daje neko video tog Ardentija kako izlazi iz sedita Pikatriksa sa ovom senzitivkom. Sa druge strane senzitivka gaje zanimala jer je ivela sa jednim licem koje nije nepoznato nar-komanskom kruoku. Kaem mu da sam tamo bio iz iste sluajnosti i da me iznena-dila injenica daje devojka izgovorila frazu o est peata, koju sam uo daje izgovorio sam pukovnik. On me navodi da uvidim udnova-tost same injenice da se seam tako dobro u razmaku od dve godine onoga stoje rekao pukovnik, s obzirom da sam onog dana kasnije izd-vojio samo jednu nejasnu raspravu o blagu Templara. Ja mu kaem da je pukovnik govorio ba o jednom blagu koje je zatieno neim poput est peata i zlatnih skarabeja i on primeuje da ne zna zbog ega su me zaudile rei medijuma, budui da su sva blaga uvana pomou zlatnih skarabeja. Molim ga da mi se ne obraa kao nekome koje osuivan i onpromenitonipoinjedasesmeje. Kae da ne sma-tra udnim stoje devojka rekla upravo ono stoje rekla, jer mora da joj je Ardenti na neki nain govorio tota od svojih matarija, ak i ukoliko ju je upotrebio u nastojanju da mu poslui kao posrednik za neki astralni kontakt, kako bi ono rekli u takvoj sredini. Senzitivka je jedan suner, jedna fotografska ploa, mora daje posedovala naiv-nost, luna parka rekao mije ovi iz Pikatriksa verovatno joj ele godino ispiraju mozak, nema sumnje da su joj se u stanju transa budui da devojka deluje izistinski, ne pretvara se, i nije pri istoj razbuktalo slike iz mate koje su ve odavno na njoj ostavile velikog traga. Ali me dva dana kasnije De Anelis nalazi na poslu, i zamisli la mi ka/o, dan kasnije otiao je da potrai devojku, a nje nije bilo. l'ilii komije, niko je nije video, manje vie od popodneva pred ono v<!<V lalalnog ril.iiuki, njemu je to sumnjivo, ulazi u slan, nalazi ga u potpunom iiiirotltj, JHsluci su u ofiku, urnvi su nn podu, novine iz l',uviiiM!, fioko prazno. Noslnlo, ona i njim ljubavnik ili vo|joni ili nm muk uko liodln. Kut) ini do jtt boljo da govorim ukoliko /inini iitifltn vISo jorjt) 144 pravo udo daje devojka isparila, a razloga su dva: ili je neko pri-metio daje on, De Anelis dri na oku, ili su zapazili da izvesni Ja-kopo Belbo pokuava-da razgovara sa njom. I mogue je dakle da se stvari koje je rekla u transu odnose na neto ozbiljno a ak ni Oni, bilo ko da su, nisu bili nikada dovoljno svesni da ona toliko zna. Uzmite zatim da nekome od mojih kolega padne na pamet da ste vi taj koji ju je ubio, dodade De Anelis sa jednim osmehom, i videete da nam od-govara da se kreemo zajedno. Poeo

sam da gubim strpljenje, a to mi se zaista ne dogaa esto, upitao sam ga kako to da se jedna li-nost koju ne naemo u kui ba mora da smatra daje ubijena, i on me je pitao da li se seam epizode sa tim pukovnikom. Rekao sam mu da je to u svakom sluaju, bilo da su je ubili ili oteli, bilo iste one veeri dok sam ja bo sa njim, a on me je upitao kako uspevam da budem u to toliko siguran, budui da smo se mi rastali oko ponoi, a ta se dogo-dilo posle toga ne znam, ja sam ga upitao da li govori ozbiljno, on me je upitao zar nisam nikad proitao neki kriminalistiki roman, i zar ne znam da policija iz principa mora da sumnja u svakoga ko ne pose-duje alibi svetao kao Hiroima, i da daje glavu za transplataciju i to odmah, ako imam alibi za period izmeu jednog sata i sledeeg jutra. ta da vam kaem, Kazaubone, moda sam uradio dobro to sam ispriao istinu ali ovi nai su tvrdoglavi, i nikako ne uspevam da se vratim na poetak. Piem vam jer, kao to sam ja pronaao vau adresu, tako bi mogao daje pronae De Anelis: ako doe sa vama u dodir imajte u vidu bar smer koga sam seja drao. Ali budui da mi izgleda da ovaj smer nije dovoljno prav, ukoliko vi tako mislite, kaite sve. Stidim se, oprostite, oseam se krivim za neke stvari, i traim izgovor, jedva jedva dostojan da bih se opravdao, a ne nalazim ga. Mora daje u pi-tanju moje seljako poreklo, u ovom naem kraju smo od grubog soja. Jedna potpuna epizoda kao to se kae na nemakom un-heimlich. Va Jakopo Belbo. 14525 Sva ta tajanstvena posveenja, koja su postala brojna, puna revnosti, zaverenika: jezuitizam, hipnotizam, mar-tinizam, kamen mudrosti, mesearenje, eklektizam, sve je to njihovo edo. (K.L. Kade-Gasikur, Grobnica aka de Moleja, Pariz, De-zen, 1797) ilk,S I ka v. Pismo me uznemiri. Ne zbog bojazni da me De Anelis trai, pomislite sami, na sasvim drugoj hemisferi, ve iz razloga koji su da-leko neprimetniji. U tom sam trenutku imao utisak kako me nervira sama injenica da se na neki nain posredno vraam tu u svet koji sam ve napustio. Sada shvatam daje ono to me je muilo bila besk-rajna spletka tih slinosti, nasluivanje nekakve analogije. Pomislio sam kao po instinktu da mije u stvari dodijalo da se susreem ponovo sa Belbom i njegovim venim oseanjem krivice. Odluih da sve uklo-iiim, i Amparo nisam pomenuo pismo. Pomoglo mije drugo pismo, koje mije Belbo poslao dva dana kasnije, ne bi li me smirio. Epizoda sa senzitivkom se zavrila na adekvatan nain. Jedan je od agenata policije ispriao kako je devojin momak bio umean u izravnavanje rauna putem isporuke.neke droge, koju je sam proda-vao umesto daje poveri asnom grosisti koji je za nju ve platio. St-vari koje su u tim krugovim jako nerado viene. Ispario je da bi spa-sao sopstvenu kou. Nema sumnje daje sa sobom poveo i svoju en-sku. Postoje zatim detaljno pretraio meu preostalim novinama u njihovom stanu De Anelis je pronaao revije tipa Picatrix-a sa ni-zom lanaka grubo podvuenih crvenim. Jedan je obraivao blago Templara, neki drugi drutvo Rue i Krsta koje obitava u nekom zamku ili peini ili avo bi ga znao, u kojoj je pisalo posle 120 godina pokazau se, i koji su bili oznaeni kao 36 nevidljivih. Za De Ane-lisii je dakle sve bilo jasno. Senzitivka se hranila ovom literaturom (stoje bila ona ista kojom se hranio pukovnik) i posle ju je bljuvala dok je u transu. Sluaj je bio zakljuen, prelazio je na odeljenje za drogu.

Belbovo pismo je delovalo umirujue. De Anelisovo objan-jenje se nametalo kao najprihvatljivije. Noko sam vee rekao sebi u periskop da su stvari moda kre-nuli; u sasvim drugom smeru: senzitivka je, to jeste, navodila tota od onoga sto jo ula od ArdenUja, ali neto to revije nisu pomenule ni jodnom, i io niko nije trebalo da /.na. U prostorijama Pentatriksa se miln/io noko ko se postarao da pukovnik nestane kako bi ga uul.kao, Inj noko jo primoUo da Belbo nastoji da ispitu sinzitivku, i uklonio ju Ju, /.ntim, dii l)i skriiinu) istragu, uklonio jo i ujniuK ljubavnika i pri-'primilo Jednog policUnkon iik<)"I" do Isprtn r|>izodu o bogu. Previe jednostavno, a da bi bilo kakvog Plana. No da li gaje bilo, s obzirom na to da bismo morali mi da ga izmislimno, a to sledi mnogo kasnije? Je li mogue da stvarnost ne samo da prevazilazi svaku izmiljotinu, ve joj i predhodi, to jest pretie je kako bi nado-knadila svu tetu koju ova pravi? Ipak tada, u Brazilu, razmiljanja na koja me je navelo pismo nisu bila ta. Naprotiv, iznova, osetio sam kako je jedna stvar poela da lii na neto sasvim drugo. Mislio sam na putovanje u Baiju, i od-voio sam jedno popodne za posetu radnjama sa obrednim knjigama i predmetima, za im do tada nisam mario. Pronaao sam potpuno ta-janstvene radnjice, i trgovine prenatrpane statuioama i idolima. Ku- \. pio sam kadionice za obred boginje Jemana, magijske apice otrog mirisa, tapie tamjana, boice slatkastog spreja pod nazivom Pres-veto Srce Isusovo, jeftine amajlije. I mnoge knjige sam naao, neke za pobone, druge za one koji izuavaju ove pobone, sve na gomili, recepti za egzorcizme, Kako proricati budunost pomou kristalne kugle i prirunici za antropologiju. I jednu monografiju o drutvu Rue i Krsta. Sve se iznenada izmealo. Obredi satanistiki i crnaki u Jeru-salimskom Hramu, afriki vraevi sa lumpenproleterima sa severoi-stoka zemlje, poruka iz Provena i njenih 120 godina, i 120 godina drutva Rue i Krsta. Jesam li postao nekakav ejker na tokovima, dobar samo za pravljenje bukuria od najrazliitijih pia, ili sam izazvao kratak spoj zaplevi se u splet raznobojnih niti koje su se, ve odavno, zamr-sile same? Kupio sam knjigu o drutvu Rue i Krsta. Kasnije sam re-kao sebi da sam kojim sluajem u ovim knjiarama ostao samo koji sat, naao bih barem desetak pukovnika Ardentija i senzitivki. Vratio sam se kui i zvanino izjavio Amparo daje svet prepun nastranih. Ona mi obea utehu te smo dan zavrili potujui majku prirodu. Primicali smo se kraju 1975. Odluih da zaboravim sve ove slinosti i da uloim svu svoju energiju u posao. Napokon morao sam da predajem, ne o drutvu Rue i Krsta, ve italijansku kulturu. Posvetio sam se filozofiji Humanizma i otkrio da, tek to su se izvukli iz Srednjeg Veka, ljudi modernog laikog doba nisu nali nita bolje nego da se odaju Kabali i magiji. Poto sam dve godine poseivao humaniste koji su deklamo-vali formule kako bi ubedili prirodu da ini ono to joj ni ne pada na pamet, primih vesti iz Italije. Moji stari drugari, ili barem neki od njih, pucali bi u potiljak onome ko se sa njima ne bi sloio, kako bi prinudili ljude da ine ono to im ni ne pada na pamet. Nisam sb.va1.ao. Zauzeo sam stanovite da sam ve postao deo Treeg Svota, i odluio da posolim Baiju. Poao sam sa jednom priom o renesansnoj kulturi pod mikom i knjigom o drutvu Rue i Krsl.il, kojn jo mi nokoj polici ostala nerazrozana. 14726

H Sve tradicije na zemlji morale bi da budu posmatrane kao vlastita tradicija jedne majke-tradicije utemeljiteljke koja je, jo u svom naelu, bila poverena grenom oveku i njegovim neposrednim potomcima.J (Luj-Klod de Sen Marten, O prirodi stvari, Pariz, Laran, 1800, II, 0 prirodi tradicije uopte) I videh Salvador, Salvador da Bahia de Todos os Santos, crni Rim, i njegovih 365 crkava, to su se isticale povrh breuljaka, ili se pruale du zaliva, i gde su se potovali bogovi iz afrikog panteona. Amparo je poznavala jednog umetnika naivca, koji bi slikao na velikim drvenim ploama koje bi pretrpavao biblijskim i apokalipti-nim vizijama, sjajnim poput srednjovekovnih minijatura, sa kopt-skim i vizantijskim primesama. Prirodno bio je marksista, i govorio bi o predstojeoj revoluciji, provodio dane snevajuiu nekoj od sakri-stija svetilita Nosso Senhor do Bofim, onog trijumfa nad uasom prostora, koji je sa pobonou oslikan tako to bi se sputao sa tava-nice i oblagao zidove inkrustracijama, poput mistino sabranih srca u srebru, drvenih taki, nogu, ruku, slika uspenog spaavanja usred oluje, morskih pijavica, maelstroma. Odveo nas je u sakristiju neke druge crkve, prepunu glomaznih drvenarija koje su zaudarale na samo palisandrovo drvo. Koga prikazuje ova slika, upitala je Am-paro crkvenjaka, svetog ora? Crkvenjak nas je pogledao sauesniki: Zovu ga svetiore,i bolje je da ga tako zovu, inae bi svetenik pobesneo, ali to je Oosi. Slikar nas je naterao da dva dana obilazimo crkvene naose i klaustre, pa i obnavljanja takvih ukrasa na fasadi koji su ve izgle-dali poput potamnelih i zaralih tanjira. Pratio bi nas po koji hromi i izborani sluga, sakristije su bile oslikane u kalaju i zlatu, sa tekim trezorima, raskonim zidnim ukrasima. Pod zatitom od stakla epu-rilo su se du zidova slike svetaca u prirodnoj veliini, krvarei, sa ot-vorenim ranama posutim kapljicama u rubinima, sa pokojim Hri-st.um koji bi se presavio od patnje nogu pocrvenelih od krvarenja. U sjaju zlata kasnog baroka, video sam anele sa etrurskim likom, ro-uninike grifone i istonjake sirene gde krase kapitole. Kretao bih se po starom gradu, omaijan nazivima njegovih ulica koji su zvuali poput stihova, Ulica Agonije, Bulevar Ljubavi, Raskrsnica Malog Vraga... Zatekao sam se u Salvadoru u vremekad je vladu, ili i) u njono ime, sanirala ba stari grad izbacivanjem hil-jiula lnirdohi iz njega, ali se sa time praktino ostajalo na sred ulice. U poiioiju ovih pustih i leproznih crkava, sputanih samim svojim ra skuom, prualo bi se jo uvok uliicu nezdravih mirisa u kojima je vrvnlo od prontitutki potnuostogodiSiu'ih crnkinju, starih proda vuicu ufrlrtkih slatkiSa, ftuurfltiih duf, trotoara nh svojim dreavim Mll loniima, mnotva prodavaa voa koji bi poigravali uz zvuke tran-zistora iz oblinjeg bara, preskaui ulinu kanalizaciju. Drevne pa-late kolonizatora, obino natkriljene nekim sada ve neitkim gr-bom, postajale bi javne kue. Treeg dana smo naeg vodia otpratili do bara nekog hotela u gornjem gradu, dela koji je ve bio renoviran, u nekoj ulici punoj sku-pocenih antikviteta. Trebalo je da nae jednog italijanskog gospo-dina, kako nam je rekao, koji bi ne vodei rauna o ceni bio rad da kupi njegovu sliku dimenzija 3 sa 2 metra, na kojoj nebrojene po-vorke anela vode odluujuu bitku protiv suparnikih legija. Tako smo upoznali gospodina Aljea. Pristojno odeven u dvo-rednom sakou do grla zakopan i pored sve ege, zlatnih okvira ? naoara na rumenom licu, prosedih vlasi. Poljubio je Amparo u ruku, kao da ne poznaje drugi nain da se pozdravi sa jednom

damom, i na-ruio ampanjac. Slikar je morao da ode, Alje mu dade sveanj trevlekova, ree da mu delo poalje na hotel. Ostali smo da priamo, Alje je govorio teno portugalski, ali kao neko ko ga je nauio u Lisabonu, to je jo vie doprinosilo njegovom tonu plemia iz prolosti. Raspitao se o nama, izneo neka razmiljanja o moguem ' enevskom poreklu moga imena, pokazao znatielju za porodinu priu Amparo, ali kako je ve izveo zakljuak da loza poinje u Resi-feu niko to ne zna. to se tie njegovog, porekla, ostao je neodreen. Ja sam kao neko odavde, ree, u genima su mi se akumulisale bez-brojne rase... Ime je italjansko, sa nekog starog poseda jednog od predaka. Da, moda plemiko, ali ko jo za to mari u nae vreme. Iz znatielje sam u Brazilu. Oduevljavaju me svi oblici Tradicije. Poseduje lepu biblioteku religijskih nauka, ree mi, tamo u Mi-lanu, gde ivi ve koju godinu. Potraite me kad se vratite, imam mnoge zanimljive stvari, od afro-brazilskih obreda do Izidinog kulta u kasnom Carstvu. Oboavam Izidine kultove, ree Amparo, koja ne retko iz i-ste oholosti voli da pokae kako je u stvari frivolna. Vi sve znate o Izidinom kultu, mogu i da zamislim. Alje joj je skromno odgovorio. Samo ono malo to sam od svega video. Amparo je pokuala da povrati poziciju: Nee daje bilo pre 2000 godina? Nisam ja mlad kao vi to ste, nasmeio se Alje. Kao Kaljostro, naalio sam se. Zar nije ba on bio taj ko se potrudio da ga dok je jedanput prolazio ispred raspea uju kako j;uiida svom slugi: 'rekao sam ja ovome jevrejinu da bude obazriv, one veeri, ali nije hteo da me poslua'? Alje se ukoi, uplaio se daje avo odneo alu. Nagovestio sam l/,vii\jonj(!, ali mi; jo na gost. prekinuo umirujuim osmehom. KnljoNt.ro jo bio spletkarofi, jer se vrlo dobro zna gde i kada je rnnn, i mjo mu to pomoglo ni da pozivi due. Hvalisavac. To vinu vorujom. 149Kaljostro je bio spletkaro, ponovio je Alje, ali to ne znai da nisu postojale i da ne postoje privilegovane linosti koje bi bile spso-sobne da prolaze mnoge egzistencije. Moderna nauka tako malo zna o procesu starenja, da nije nezamislivo daje smrtnost prosta posle-dica loeg obrazovanja. Kaljostro je bio spletkaro, ali ne i grof od Sen ermena, i kada kae daje od starih egipana preuzeo neke od svojih alhemijskih tajni, mogue da to nije hvalisanje. Ali budui da mu dok je opisivao ta deavanja niko nije verovao, terao je sve na alu iz uti-vosti prema svojim sagovornicima. Ali ba vi terate na alu da biste dokazali da govorite istinu, ree Amparo. Vi ne samo da ste lepi, imate i otroumno zapaanje, ree Al-jo. Ali vas zaklinjem da mi ne verujete. Da se kojim sluajem poja-vim u pranjavom sjaju itavih vekova koje imam, vaa bi lepota od toga naglo uvenula, a ne bih to mogao sebi da oprostim. Amparo je bila pobeena, i ja sam osetio marce ljubomore. Skrenuh razgovor na crkve, i na svetog ora-Oosi koje smo videli. Alje ree da bismo u svakom sluaju morali da posetimo jedan kan domble. Ne idite tamo gde vam uzimaju pare. Prava mesta su ova gde vas primaju a da vas nita ne pitaju, niti dal'verujete. Poseta s potovanjem, to da, sa istom onom trpeljivou prema svakoj drugoj veri sa kojom i oni primaju sva vaa pogrena verovanja. Nekipai ili mae-de-santo, kad ih pogledate izgledaju kao da su tek izali iz ia Tomine kolibe, ali poseduju kulturu jednog teologa sa Gregorijane.

Amparo stavi jednu ruku preko njegove. Vodite nas odavde! ree, bila sam jednom, pre mnogo godina, na placu sa umbandom, ali mi se uspomene meaju, seam se samo nekakvog stranog uz-buenja... Alje je izgleda bio zbunjen ovim nastupom, ali mu se nije odu-pro. Samo je, kako sam uoio da postupa neposredno poto bi razmis-lio, izvadio drugom rukom iz prsluka kutijicu od srebra i zlata, moda kakvu tabakeru ili kutijicu za bonbone, sa ahatom ukraenim poklopcem. Na barskom stolu dogorevala je jedna votanica, i Alje joj, kao sluajno, prinese kutijicu. Primetio sam da se pri toploti ahat nije vie primeivao, a umesto njega se ukazala jedna minijatura, vrlo precizna, u plavozelenim i zlatnim tonovima, a prikazivala je pa-stiricu sa korpom cvea. Obrnuo ju je izmeu prstiju sa odsutnom po-bonou, kao da ljuti brojanice. Primetio je moje zanimanje, os-mcliuuo se, i odloio predmet. Uzbuenje? Ne bih eleo, draga moja gospo, da osim to ste otroumni budete i protorano osetljivi. Izuzetna osobina, ukoliko je zdruenu SH Ijupkosu i inteligencijom, ali opasna, za onoga ko odlazi na ()(lri!(i(!iia incstii a da no zna sl.a tamo da trai i l.a bi mogao dii niido... A sn (lni);M slinili! lumiojlt! dn ini brkati; unibandu sa kan (loinbloom. Ovu jo snsvim autohtonu iifro liruziLskii igru, kuko se obilno kun, dok je drugu jodnu tuko po/ni <vol niiNl.no |>iozimunjmn ino t|B uroenikih obreda sa ezoterinom kulturom evropljana, sa jednom rekao bih templarskom mistikom... Templari su me ponovo pronali. Rekoh Aljeu da sam ih prouavao. Pogledao me je zainteresovano. udnovata okolnost, moj mladi prijatelju. Da ovde pod Krstom Juga, pronaem jednog mladog Templara... Ne bih eleo da me smatrate zajednog od sledbenika... Zaboga, gospodine Kazaubon. Da samo znate koliko prljav-tine ima u toj oblasti. Znam, znam. Pa onda. Ali morali bismo da se vidimo, pre nego to odete ko-nano. Zakazali smo sastanak za sledei dan: svi troje smo eleli da obiemo malu pokrivenu pijacu du luke. Dole smo se nali ustvari ve sledeeg jutra, i bila je riblja pi-jaca, jedan suk na arapski nain, vaar u ast boginje zatitnice koji se irio kao daje bolest raka, neki Lurd opsednut zlim silama, gde vraevi koji mole za kiu ive u razumevanju sa kapucinima u zanosu i prekrivenim stigmama, izmeu vreica za rtvu pokajnicu sa molit-vama uivenim u postavu, ruice od vrstog kamena koja pokazuje ipak, koralni rogovi, raspea, Davidove zvezde, seksualni simboli predjudejskih religija, mree za spavanje, ilimi, torbe, sfinge, pres-veta srca, bororo tobolci za strele, ogrlice od koljki. Odreena mi-stika evropskih konkvistadora mesa se sa kvalitativnom naukom ro-bova, kao da koa svakog prisutnog pria jednu priu o izgubljenim genealogijama. Eto, ree Alje, jedne slike onoga to etnoloki prirunici nazi-vaju brazilskim sinkretizmom. Runa re, po zvaninom uenju. Ali u svom najviem smislu sinkretizam predstavlja razotkrivanje jedne jedinstvene Tradicije, koja ukrta i oblikuje sve posebne religije, sva znanja, sve filozofije. Mudrac nije onaj koji pravi diskriminaciju, on je taj koji sabira tragove svetlosti odakle god doli... Pa dakle jesu li mudriji ovi robovi, ili potomci robova, nego to su sami etnolozi Sor-bone. Shvatate li me, barem vi, lepa moja gospo?

Ne razumem ja to iz glave, ree Amparo. Iz materice. Opro-stite, pretpostavljam da se grof od Sen ermena ne bi tako izrazio. Hou da kaem da sam roena u ovoj zemlji, i ak i ono to ne znam govori mi iz nekog dela, ovde verujem... Dodirnu svoje grudi. Kako je one veeri rekao kardinal Lambertini gospoi sa div-nim dijamantskim krstom preko dekoltea? Kakve li radosti da se umre na toj kalvariji. A tako bih voleo da ja sluam te rei. Sada ja moram da se izvinim, i to vama oboma. Potiem iz jedne epohe u ko-joj bismo otili na vene muke zbog odavanja takve poasti lepoti i draima. eleli bi da ostanete sami. Biemo u vezi. Mogao bi da t.i bude otac, rekao sam Amparo dok sam je vu-kno za sobom izmeu tezgi. ("lak i |)ni(l(!(l<i da mi bude. Doveo nas je do uverenja da ima bairm hiljadu godina .l<-.i li ljubomornu na mumiju faraona? 15127 Priajui jednog dana kako je upoznao Pontije Pilata u Je-rusalimu, opisuje do tanina samu prokuratorovu kuu, nabraja za veerom posluena jela. Kardinal od Roana, uveren da slua puke matarije, okree se sobaru grofa od Sen ermena, sedom starcu estita izgleda: Prijatelju obraa mu se ulaem krajni napor da bih poverovao u ono to kae va gospodar. To to govori iz stomaka, neka mu bude; to pravi zlato, u redu; ali da ima 2000 godina i daje video Pontije Pilata, to je ve suvie. Jeste li bili vi ta-mo? O ne, monsinjor, bezazleno odgovara sobar, u slubi gospodina grofa sam tek od svoje etiristotinite. (Kolen de Plansi, Infernalni renik, Pariz, Melije, 1844, st. 434) Ve sledeih dana Salvador me je osvojio. U hotelu sam proveo malo vremena. Prelistavajui sadraj knjige o drutvu Rue i Krsta naiao samnaizvesna obavetenja o grofu od Sen ermena. Vidi vidi, rekao sam sebi, sve dolazi na svoje. 0 njemu je pisao Volter takav ovek nikad ne umire i zna sve, ali bi mu Fridrih Pruski odgovorio da takav ovek je sa sprdnju. Ho-res Volpoul govori o njemu kao o Italijanu, pancu, ili Poljaku, koji se silno obogatio u Meksiku a zatim pobegao u Carigrad, sa eninim na-kitom. Najpouzdanije podatke o njemu dobijamo iz memoara ma-dam de Ose, pratilje madam Pompadur (odlina preporuka, komen-tarie netrpeljivo Amparo). Izdavao se pod raziitim imenima, Sir-mon u Briselu, Veldon u Lajpcigu, markiz od Ajmara, od Bedmara, ili od Belmara, grof Soltikov. Hapse ga u Londonu 1745, gdepleni po sa-lonima kao violinista i klavsenista; tri godine kasnije stavlja se u slubu Luja XV-og kao specijalista za tinkture, a kao nagradu dobija gostoprimstvo dvorca ambor. Kralj ga upuuje u diplomatske misije u I lolandiju, odakle posle par nezgoda bei u London. 1762 ga nala-zimo u Rusiji, zatim ponovo u Belgiji. Tu ga sree Kazanova, dok pria kako je pretvorio neku monetu u zlato. 1776 nalazi se na dvorcu Fridriha II kome pokazuje razne alhemijske projekte, osam godina kasnije umire u lezvigu, u grofoviji Hesen, gdeje upravo zav-ravao jednu fabriku boja. Nit!}; izuzetnog, tipina karijera 18-vekovnog avanturiste, sa munje ljubavi od Kazanove i ne toliko spektakularnim prevarama kuo om; Kaljostrovo. Zapravo, posle svake nezgode, zadobija ne-kakvo |)()V(M(inj(i monika, kojima zlatna brda obeava putem alhe-m\jo, ili pulom zahvalu u industriji. Zahvaljujui oinu se oko njega, a ONt.o od ujo^u i |)()(lsl,iiknul.i, Sin; plusovi o njihovoj hosmrtnosti. Tera da gu po sit Ion i i n 11 sluSaju dok nabraja da luku dosuuje kao daje oe-vidne, i gotovo u potaji, vnftl.o nonjo Itt IB2

Moja knjiga navodi i odlomak iz Goga, ovani Papinija, u kome je opisan jedan noni susret, sa grofom od Sen ermena, na gornjoj palubi prekookeanskog broda: pod teretom svoje hiljadugo-dinje prolosti, seanja kojima mu vrvi glava, sa svim onim obele-jima oaja koja podseaju na Funesa, Borhesovog nezaboravka, izuzev injenice daje Papinijev tekst iz 1930. Ne uobraavajte da treba da nam zavidite na naoj sudbini, kae grof Gogu. Posle par prvih vekova zlosrene besmrtnike hvata neizleiva dosada. Svet je monoton, ljudi nita ne usvajaju i u svakoj generaciji padaju u iste greke i greke, dogaaji se ne ponavljaju ali lie... prestaju sve novo-sti, iznenaenja, otkria. Vama mogu da se poverim, danas to slua samo Crveno more: moja mije besmrtnost ve dosadila. Za mene zemlja vie nema tajni i vie nemam vere u svoje blinje. udnovata linost, prokomentarisao sam. Jasno je da na Alje igra na tu kartu da personalizuje njega. Kao pravi plemi, sa ob-zirima, dosta novca na raspolaganju, slobodnog vremena za puto-vanje, i izvesnom sklonou ka natprirodnom. Jedan dosledan reakcionar, koji ima hrabrosti da bude deka-dentan. Zapravo to vie volim od buruja demokrata, rekla je Ampa-ro. ene na vlast, ena na vlast, a potom te dovodi u zanos neko ko to poljubi ruku. Tako ste nas vaspitavali vekovima. Dopustite sada da se malo pomalo oslobaamo. Nisam rekla da bih se za njega udala. Sva srea. Sledee mije nedelje Alje telefonirao. Te veeri doekae nas na placu za kandomble. Nee nas uvoditi u obred, jer Jaloria zazire od turista, ali e pre poetka ona sama da nas primi, i da nam pokae ambijent. Doao je po nas kolima i vozio nas kroz favele iza brda. Zgrada pred kojom smo se zaustavili imala je skroman izgled, poput kakvog industrijskog zdanja, ali nas je na pragu doekao neki matori crnac propisno nas okadivi. Neto napred, u jednostavnoj batici nali smo neku vrstu ogromne korpe, napravljenu od ogromnih palminih listova, iz koje su se pomaljale po koje plemenske poslastice, takoz-vane *comidas de santo. U unutranjosti smo naili na veliku salu, iji su zidovi pokri-vani slikama,prilino obrednog karaktera, afrinim maskama. Alje nam je objasnio raspored svih aparatura: u samom dnu su klupe za neposveene, pri dnu tribina za svirae, i sedita za boanstva Oga-na. To su osobe u odlinoj formi, ne ba uvek vernici, ali u svakom sluaju potovaoci obreda. Ovde u Baiji veliki Horhe Amado pred-stavlja Ogana najednom trgu. Izabrala gaje Jansan, gospodarica ve-trova i rata... Ali oduklc potiu ova boanstva? upitao sam. Julu Mv<u:n, sit prinosi mi ,> i I v 11, ulirmlmi (prim .prov.) 153To je zamrena pria. Pre svega postoji ta sudanska grana, koja se na severu nametnula jo poetkom perioda ropstva, a iz tog korena proistie kandomble orisa, a to znai od afrikih boanstava. U dravama juga postoji uticaj bantu grupa i na toj taki poinju prvi plodovi lanaca. Dok kultovi sa severa ostaju verni izvor-nim religijama Afrike, na severu prvobitna makumba se razvija u umbandu koja pak potpada pod uticaj katolianstva, kardekizma i evropskog okultizma... Veeras se dakle ne radi o Templarima.

Templari su bili nekakva metafora. Na svaki nain ove veeri ju; radi se o njima. Ali sinkretizam poseduje redak mehanizam. Jeste li primetili sa spoljne strane vrata, blizu ponuda za sveca, metalnu sl.ul.uicu, svojevrsnog avolia sa trozubcem, sa nekoliko zavetnih rt.vi pred nogama? To je Eu izuzetno moan u umbandi, ali ne i u kandombleu. A i kandomble ga jo slavi, smatra za nekakvog duha vrsnika, svojevrsnog degenerisanog Merkura. U umbandi ste posed-nuti Euom, ovde ne. Ali treba biti dobronameran prema njemu, ni-kud se ne zna. Vidite tama na zidu... Pokazao mije raznobojnu sta-tuu golog indijanca i drugu matorog crnog roba u belom koji sedei pui lulu: To su caboclo ipreto velho, duhovi pokojnika, na koje se mnogo rauna u obredima umabanda. ta ovde trae? Odaje im se pota, nisu u upotrebi jer kandomble uspostavlja vezu samo sa afri-kim oriama, ali se zbog toga ova boanstva ne odbacuju. Ali ta ostaje zajedniko, svim ovim crkvama? Da kaemo da sve afro-brazilske kultove ipak obeleava in-jenica da su za vreme obreda posveeni posednuti, kao u transu, od nekog vieg bia. U kandombleu to su orise, u umbandi to su duhovi pokojnika... ~~" Zaboravila sam svoju zemlju i svoju rasu, rekla je Amparo. Moj boe, malo Evrope i malo istorijskog materijalizma doveli su me do t.oga da sve zaboravim, premda sam te prie sluala od svoje ba-ko... Malo istorijskog materijalizma? nasmejao se Alje. Da li mi Ko priinjava da sam vas uo kako o tome govorite. Jednom apokalip-Unom kultu upranjavanom u okviru onoga iz Trevirija, je li tako- Stogao sam Amparo ruku. Ne 'da prou, ljubavi. Hriste, promrmljala je. Aljo je bez upadica pratio na kratki poluglasni dijalog. Moi sinkrol.izma su beskrajne, draga moja. Ako hoete, mogu da vam po-nudim pnliLku verziju ele ove prie. Devetnaestovekovni zakoni uspostavljaju slobodu /.a robove, ali u nastojanju da izbriu oiljke ropstva spaljuju sosvi arhivi pijaco robova. Robovi postaju formalno Nlohotliii ali !)(>/, prolosU. I i.ada pokuavaju du uspostave jedan ko-loklivui Idoiil.iui!., u iiodoHl.ul.ku onoj;, porodinog. Vraaju se koreni-ii i ta, To jn njihov nain du su, kako to vi mladi kaete, suprotstave vladujuim i ka Ali ba vi ste mi rekli da su se tu nametnule ove evropske sek-te... ree Amparo. Draga moja, istota je pravo razbacivanje, a robovi uzimaju sve ono na ta naiu. Ali svete se. Samo danas su uhvatili vie belaca nego to vi moete i da zamislite. Izvorni afriki kultovi imali su sla-bosti koje mue sve religijo, bili su lokalni, etniki, kratkovidi. U sus-retu sa mitovima konkvistadora ponovili su jedno drevno udo: pov-ratili su u ivot misterijske kultove iz drugog i treeg veka nae ere, sa Mediterana, izmeu Rima koji se raspada malo po malo i ferme-nata koji dolaze iz Persije, Egipta, predjudejske Palestine... U veko-vima kasnog carstva Afrika prima uticaje svih religija mediterana, i postaje njihovo arite, rasadnik. Iz dravnih razloga Evropa postaje korumpirana hrianstvom, dok je Afrika uvar riznice znanja, isti onaj koji gaje sauvao ali i rairio u vreme Egipana, prenosei ga na Grke, koji su od njega napravili kajganu. 15528 Postoji jedno telo koje obuhvata celinu sveta, i daje ti ga u obliku kruga jer je takav oblik onoga stoje Sve... Zamisli sada da se u krugu ovoga tela 36 dekana, u centru izmeu opteg kruga i zodijakog kruga, razdvajajui ova dva kruga i ograniavajui zodijak da tako kaemo, budui da ih planete prenose du samog zodijaka. Promena vla-dara,

podizanje gradova, beda, kuga, morska oseka, zemljotresi, svega toga ne bi ni bilo da nije uticaja deka-na... {Hermetiko Telo, Stobej, izvod VI) Ali kakvo znanje? Da li ste vi svesni kolika je stvarna veliina onoga perioda iz-meu II i III veka po Hristu? Ne zbog plodova onog carstva, na zala-sku, ve zbog onoga stoje istovremeno bujalo u basenu Mediterana. U Rimu su pretorijanci masakrirali svoje careve, a na mediteranu je cvetala epoha Apuleja, Izidinih misterija, tog velikog povratka spiritualnosti koji su predstavljali neoplatonizam, gnostika... Blaena vremena, dok se jo hriani nisu dokopah vlasti i jeretike poslali u smrt. Izuzetna epoha, u kojoj Nus dobija svoje mesto, blistava u svom zanosu, naseljena prikazanjima, emanacijama, demonima i etama anela. To je jedno raslojeno, nepovezano znanje, staro koliko i svet, koje prevazilazi Pitagoru, brahmane iz Indije, Jevreje, vraeve, gim-nosofiste, ak i varvare sa krajnjeg severa, druide iz Galije i sa bri-tanskih ostrva. Grci su smatrali da su varvari takvi kakvi su jer ne umeju da se izraze, putem svih onihjezika koji u njihovim previe od-negovanim uima zvue upravo kao lave. A ba suprotno u toj epohi pada odluka da varvari znaju o tome u stvari mnogo vie od Helena, u upravo jer je njihov jezik nedokuiv. Mislite li da oni koji su igrali veeras znaju smisao svih pesama i magijskih imena koja izgovore? Sreom ne, jer e nepoznato ime da poslui kao veba u disanju, mi-stina vokalizacija. Epoha Antonina... Svet je bio prepun udesnih podudarnosti, retkih slinosti, trebalo je proniknuti u njih, probiti se do njih, putem sna, proroanstva, magije, koja doputa pokretanjem jednoj; slinog pomou drugog, delovanje na prirodu i njene sile. Mu-(Irosi. je neosvojiva, kao mehur od sapunice, bei svakom odreenju. Kl.o zastoje u tom periodu kao bog pobeivao Hermes, izumitelj svih luknvtina, bog neodlunih tipova, lopova, ali tvorac pisma-vetine obmanjivanja i razlikovanja, plovidbe, koja vodi ka kraju svih gra-nicu, j;d(; se sve utapa u horizontu, dizalica za podizanje kamena sa zornije, i oruijti, Sto pretvara ivot u smrt, i pumpi na vodi, koje ma-toiiju ine lakom. Hlosofije, koja obmanjuje i vara... A znate li gdeje I lormoH (111111187 Ovdo, videli sto ga na vratima, zovu da Eu, tog glas-niku hodova, mofiot.ni a, trgovaca, koji ne pravi razliku izmeu dobra i 1 106 Pogledao nas je sa radosnom nevericom. Vi verujete da sam ja okretan u rasporeivanju bogova, kao to je Hermes sa robom. Pogldajte ovu knjiicu, koju sam kupio u jednoj popularnoj knjiari na Pelorinju. Magije i udesa svetog Kiprijana, recepti za ljubavne vradbine, ili usmrivanje neprijatelja, prizivanje anela i Bogo-blaene Deve. Popularno tivo, za ove mistike crne puti. Ali radi se o svetom Kiprijanu iz Antiohije, o kome postoji nebrojena literatura iz zlatnih vremena. Njegovi roditelji ele da se on uputi u sve ivo i da sazna o onom stoje na zemlji, u vazduhu, i morskoj vodi i alju da u najudaljenije zemlje da naui sva udesa, kako bi upoznao nicanje i truljenje trava kao i mo biljaka i ivotinja, ne onih u prirodnim okol-nostima, ve onih iz okultne nauke, zakopane duboko u dalekim i arhainim tradicijama. I Kiprijan su u Delfu zavetuje Apolonu i oboavanju zmije, upoznaje mitraistike misterije, u petnaestoj go-dini na Olimpu, predvoen petnaestoricom hijerofanata, prisustvuje obredima prizivanja Princa Ovoga Sveta, kako bi se suoio sa zave-rom, u Argu biva posveen u Herine misterije, u Frigiji ui mantiku hepatoskopije i nikada nije bilo niega na zemlji, u moru i u vazduhu to on nije upoznao, ni aveti, ni predmeta spoznaje, ni tvorevine bilo koje vrste, ak ni vetine da vraanjem izokrene pisma. U podzem-nim hramovima u Memfi.su stie znanje kako demoni opte sa ze-maljskim svetom, mesta od kojih zaziru, predmete koje vole,

kako borave u tami, i kakve otpore pruaju na izvesnim poyima i kako umeju da poseduju due i tela, i ta postiu superiornim znanjem, pamenjem, zastraivanjem, obmanom, i vetinom da pokrenu telo i utiu na podzemne vode... Potom se, kuku, on preobraa, no neto od njegovog znanja ostaje, prenose se, i sada ga nalazimo ovde, na us-nama i u seanju ovih odrpanaca koje vi nazivate idolatrima. Moja draga prijateljice, vi ste me do skora posmatrali kao da sam neki* CI DEVANT. Ko ivi u prolosti? Vi koji hoete ovoj zemlji da podarite sve strahote jednog radnikog i industrijskog veka, ili ja koji elim da naa sirota Evropa ponovo otkrije prirodu i veru ovih potomaka ro-bova? Hriste, zasikta zlobno Amparo, i vama je poznato daje to samo nain kako da ih odrite u pokornosti... Ne u pokornosti. Ve sposobnim da se predaju iekivanju. Bez smisla za iekivanje ne postoji ak ni raj, zar to vi Evropljani ni-ste nauili? Ja da budem Evropljnka? Boja koe ne igra, ve igra vera u Tradiciju. Da bi jednom Za-padu paralisanom blagostanjem povratili smisao za iekivanje, sada ovi plaaju, moda pate, ali jo uvek poznaju jezik duhova pri-rode, vazduha, vode, vetra... Ponovo nas izrabljujete. Ponovo? NKGDA5NJ1, plemi u doba revolucije 1789 157Da, bar vi bi trebalo da ste neto izvukli iz 1789., grofe. Kada nam prekipi, cak! I kao aneo se smejui pree prelepom isprue-nom rukom preko gue. ak i zubi Amparo izazivali su mi poudu. Dramatino, ree Alje uzimajui iz depa tabakeru i milujui je sklopljenim rukama. Dakle prepoznali ste me? Ali 1789 glave nisu kotrljali robovi, no ovi hrabri buruji kojih vi mora da se gnuate. A zatim, grof od Sen ermena za toliko vekova naikanih glavama vi-deo ih je kako se kotrljaju tolike, i tolike kako se vraaju na svoj vrat. Ali evo vraa se mae-de-santo, Jaloria. Susret sa poglavarkom prostora bio je miran, srdaan, prosto-duan i uljudan. Bila je krupna crnkinja, blistavog osmeha. Na prvi pogled bi se reklo daje upravnica nekog imanja, ali kada smo poeli da razgovaramo shvatio sam zato ene tog tipa mogu da gospodare kulturnim ivotom Salvadora. Ali jesu li ovi orise linosti ili sile? upitao sam je. Mae-de-suntn ju odgovorila da su sile, naravno, voda, vetar, lie, duga. Ali kako priprostima da zabranimo da ih vide kao ratnika, ene, sveca iz katolike crkve? Zar ne oboavate, ree, moda ak i vi jednu kosmiku silu pod vidom tolikih devica? Vano je potovati ovu silu, iz-gled mora da se prilagodi svaijim mogunostima da shvati. Zatim nas je pozvala da uemo u batu iza, da bismo posetili kapele, pre poetka obreda. U bati su bile kue orisa. Mnotvo crnih devojaka, u tipinoj nonji Baija, tiskalo se veselo za poslednje pri-prome. Kue orisa bile su rasporeene po vrtu poput kapela na nekoj Sve Loj Gori i pokazivale su spolja sliku odgovarajueg sveca. Spolja su dreale sirove boje cvea, kipova, jela tek skuvanih i ponuenih bogovima. Belo za Oala, plavo i ruiasto za Jemana, crveno i belo za ungona, uto i zeleno za Oguna... Posveeni bi kleknuli ljubei prag i dodirujui se po elu i iza uva. Ali tada, upitao sam, Jemana ili jeste ili nije Preista Bogoro-dica? A angon jeste ili nije sveti Jeronim?

Ne postavljajte neugodna pitanja, savetovao mije Alje. Kod umbande je jo zemrenije. Liniju Oalaa ine Sveti Antonije i sveti Kozina i Damjan. Liniju Jemanaa sainjavaju sirene, undine, ka-bokle mora i reke, moreplovci, i zvezde vodilje. Liniju orijenta ine inusi , lekari, naunici, arapi, marokanci, japanci, kinezi, mongoli, tifjp^ani, acteci, inke, karibljani i latini. Liniju Oosija ine sunce, mHSttc, kaboklo slapova i kaboklo crnaca. Liniju Oguna ine Ogun Uojru Mar, Rompe Mato, Jara, Mee, Naruee... Jednom reju, sve zavisi.- Hristo , ponovo ree Amparo. Kao se Oflala , promrmljao sam dotakavi joj uvo. Smiri h), no 'da prou. Jaloriu nam Je pokazala itavu seriju maski kojo su uesnici ilonull u hriim. Kadilo su o volikim domino Igraima od slame, ili ku I RH pucinerima u koje mora biti da su se preoblaili medijumi kako su pa-dali u trans, kao plen boanstva. To je jedan vid stidljivosti, rekla nam je, na nekim prostorima najverovatnije igraju obnaena lica, pokazujui prisutnima svoju strast. Ali ovi posveeni su zatieni, potovani, sklonjeni od znatielje profanih i od onoga ko ipak ne moe da nae posebno veselje i drai u tome. To je bio obiaj ovog prostora, rekla nam je, i zato se ne putaju unutra rado stranci. No moda jednog dana, ko zna, odjasnila je. Mi smo rekli samo jedno zbogom. No nije htela da nas pusti pre nego to probamo, ne iz korpi, koje su morale da ostanu netaknute do kraja obreda, ve iz njene kujne od tih comidas de santo. Odvela nas je iza posveenog pro-stora, a tu je bilo pravo veselje u bojama manioke, bibera, kokosa, amendima, emibre, mokeke siri molea, vatape, efoa, karurua, cr-nog pasulja sa farofom, koje su bile blago zapahnute ovim afrikim zainima, raznim jakim i slatkim tropskim ukusima, koje smo pot-puno skrueno primili, jer smo znali da imamo pred sobom upravo jela drevnih Sudanaca. Potpuno ispravno, rekla nam je Jaloria, jer svako od nas, a da toga nije svestan, sinje nekog orise, a esto moe da se odredi i kog. Gotovo drsko sam upitao iji sam sin, Jaloria je u poetku odmahivala, izjavila da ne moe da se sa sigurnou utvrdi, potom je pristala da mi pogleda iz dlana, prste nije ni konstatovala, pogledala me je u oi, zatim je rekla: Ti si sin Oalaa. To me je uzoholilo. Amparo sad uveliko oputenija zauzela-se za to da se konano otkrije iji je sin Alje, no ovaj je odvratio da bi mu drae bilo da ostane tog saznanja. Poto smo se vratili kui, Amparo mije rekla: Jesi li gledao svoju ruku? Osim linije ivota, ima itav niz prekinutih linija. Poput potoia koji poto naleti na kamen poinje da tee dalje tek koji me-tar dalje. Linija onoga ko bi koliko puta ve trebao da bude mrtav. Internacionalni sam ampion u metempsihozi na duge sta-ze. Ne 'da prodaju, nasmejala se Amparo. 15929 S obzirom da oni naprosto menjaju i prikrivaju svoje ime, kao i svoju starost, i da pri samom pristupanju ne dopu-taju da ih prepoznamo, nema tog logiara koji bi i pored nesumnjive potrebe bio u stanju da porekne to da oni zai-sta "postoje. (Hajnrih Nojhaus, Zaista poslednje i dobronamerno upo-zorenje o Bratsft/u Rue i Krsta, naime: Da li su takvi kakvi jesu? otkud da su uzeli sebi onakvo ime, Dancig, midlin, 1618-fr. iz. 1623, st. 5)

Diotalevi je govorio da je Hesed sefira milosti i ljubavi, beli oganj, juni vetar. Neko vee u periskopu izgledalo mije da ovi pos-lednji dani provedeni u Baiji sa Amparo mogu slobodno da se pod-vedu pod taj znak. Priseao sam se koliko je mogue da se ovek seti, dok u mraku satima iekuje jedne od poslednjih veeri. Bolele su nas ve noge od silnog hodanja ulicama i trgovima, i brzo smo se smestili u krevet, no nismo uopte imali nameru da spavamo. Amparo se u fe-tusnom poloaju sklupala na jastuku, pretvarajui se kao da na blago razmaknutim kolenima toboe ita jednu od mojih knjiica o umbandi. Lenjim pokretima protezala bi se na lea, irila noge i stavljala knjigu na stomak, i nastojala dame slua, jer budui da sam imao onu knjigu o drutvu Rue i Krsta pokuavao sam da i nju zain-teresujem za svoja otkria. Vee je bilo blago, ali kao to bi napisao Belbo, taj prekaljeni literata, u svojim files, nije bilo ni daka vetra. Dobar smo hotel sebi priutili, sa prozora je moglo da se primetimore a iz jo upaljenog kuhinjskog dela dolazilo je okrepljenje u vidu korpe tropskog voa koje sam ba tog jutra kupio na pijaci. Kae da se 1614 pojavio u Nemakoj jedan anoniman spis All-f/emeine und general Reformation, to jest Sveopte i celovito Refor-mi sunje celokupne vaseljene, povodom Glasa Bratstva od asne Bra-tije Rue i Krsta, adresovan na sve mudre ljude i vladare Evrope, sa pridodatim kratkim odgovorom Gospodina Hazelmajera koji je radi togu baen u lance i prikovan na galiju posredstvom Jezuita. Sada se daje u tampu i na znanje svim ljudima ista srca. Izdato u Kaselu od strane Vilhelma Vesela. Nije li to malo previe dugako? l/.f.loda da su u 17,-veku svi naslovi tako izgledali. Ispisivala ih je i l.inn Vertmiler. To je satirino delo, pria o nekakvoj optoj re-(brmnciji oveanstva, i uz sve to delimino preneto u Vestima sa l'amasa Tnijuna Bokulinija. Ali sadri jedan letak, jedan pamflet, miiiiil'oHt, na i.uce stranicu, Glas Bratstva, \ji o jedan deo ponovo da Imdn objavim godinu dunu kusnijo, u isto vrmno su drugim manii'e-hUiim, ovok puta na latinskom, lspovest bratstva Rue i Krsta, uenim 1110 ljudima Evrope. U oboma Bratstvo Rue i Krsta predstavlja i govori o njemu sam osniva, neki tajanstveniJLB- Tek kasnije, a iz drugih iz-vora, postae jasno i znae se konano daje u pitanju izvesni ICristi-jan_Rozenkrojc. Zbog ega tamo ne stoji puno ime? Vidi, sve je to razbacivanje inicijalima, ovde niko nije nazvan punim imenom, svi ga zovu G.G.M.P.I. a ko ba ima neki dopadljiv nadimak u tom sluaju zove se*P.D. Pria se da u godinama dok se formira K.R. prvo posveuje Sveti Grob, zatim plovi za Damask, pre-lazi u Egipat, a odatle u Fes, koji u to vreme mora da je jedno od sveti-lita islamske mudrosti. Tamo dole na Kristijan, koji je ve znao grki i latinski, ui orijentalne jezike, fiziku, matematiku, prirodne nauke, i gomila celokupnu hiljadugodinju mudrost Arapa i Afrika-naca, sve do Kabale i magije, ak i prevodei na latinski neku miste-rioznu Liber M, i tamo spoznaje sve tajne makro i mikro kosmosa. Ve dva veka je u modi sve stoje orijentalno, naroito u koliko je ne-razumljivo ono to se kae. Uvek se tako ponaaju. Jesu li izgladneli, izigrani, iskorie-ni? Traite pehar tajne! Dri... Tu mije zavila je dan papiri. Jel' od ovoga dobro? Vidim da i ti eli da potisne iz glave. Alija znam staje hernija, i dosta. Nema tajne, grei i onaj ko ne zna hebrejski. Doi.

ekaj. Zatim Rozenkrojc prelazi u paniju gde takoe grabi sve iz najokultnijih doktrina, i pria kako se sve vie i vie pribliava Centru svakog znanja. I tokom ovih putovanja, koja su za intelek-tualce tog vremena bila zaista svojevrstan trip u sveukupnu mu-drost, shvata daje nuno da se u Evropi osnuje drutvo koje bi usme-ravalo vladare du puta mudrosti i dobra. Originalna ideja. Vredela je tolika istraivanja. Htela bih svee mamaje. U friideru je. Napravi je slobodno, idi ti, ja radim. Ako radi mrav si ako si mrav radi kao mrav, dakle idi po zali-he. Poto se trai mamaja cvrak ide. Ako ne on idem ja a ti itaj. Hriste ne. Mrzim kulturu belog oveka. Eto idem. Dok je Amparo ila ka kujnici, uivao sam daje posmatram u kontra svetlu. A u meuvremenu K.R. se vraao iz Nemake, i ume-sto da se posveti pretvaranju metala, to bi mu njegovo ogromno znanje sad ve dozvolilo, doneo je odluku da se posveti jednoj spiri-tualnoj reformi. Osnovao je Bratiju izumevi magijski jezik i pismo, koji e da slue kao osnov znanjima budue brae. Da ne prljam knjigu, stavi mije usta, ne ne ludiraj se tako, lepo. Boe stoje dobra mamaja, rosencreutzlische Muttija ja... A zna li da to to su prvih godina napisali prvi iz drutva Rue i Krsta da bi to moglo da prosvetli svet, toliko eh'an istine? I ta su nupisuliV 161Tu je ingip, manifest to ne kazuje, preputa te sebi ba kad se najvie popali. Stvar je vrlo vana, ali toliko vana da mora da ostane tajna. Koja ubrad. Nemoj, nemoj, dosta s tim. Na kraju krajeva lanovi drutva Rue i Krsta, budui da se ono znatno uvealo, donose odluku da se ' raseju na sve etiri strane sveta, obavezujui se da besplatno lece, da ne koriste odela po kojima bi ih prepoznavali, da se maskiraju shodno obiajima svake zemlje, da se sastaju jednom godinje, kao i da ostanu u tajnosti sledeih sto godina. Ali izvini, kakvu su to reformaciju eleli da sprovedu kao da tu ve nije ostvarena jedna takva? Pa ko je bio Luter, govno? Ali to se dogodilo pre protestantske reformacije. Ovde u na-pomeni kae da se pri jednom paljivom itanju Glasa i Ispovesti do-kazuje... * Ko dokazuje? Kad se dokazuje dokazuje se. Nije vano ko. Sa razlogom, zdravorazumski... Trudim se da shvatim. Pa, prema onome to se dokazuje, Rozenkrojc je roen 1378a umire 1484, u lepoj dobi od 106 godina i nije teko da se nasluti kako uopte nije bio mali doprinos tajne bratije onoj Reformaciji koja je 1615 proslavljala svoju stogodinjicu. To je toliko van sumnje jer u Luterovom grbu postoji jedna rua i jedan krst. ista matarija. Da li bi moda hteli da Luter stavi u grb irafu u plamenu ili rastopljeni sat? Svakoje upravo dete svog vremena. Shvatio sam ije sam ja dete, uti, pusti me da nastavim. Oko 1604 drutvo Rue i Kr-sta, u vreme dok obnavlja deo svoje palate ili tajnog zamka, nalazi plou u koju je zabijen ogroman ekser. Vade ekser, otpada deo zida, pojavljuju se jedna vrata, na kojima je velikim slovima ispisano fPOST CXX ANNOS PATEBO... Bio sam to ve doznao iz Belbovog pisma, ali nisam mogao da odolim a da ne reagujem: Moj Boe...

ta je sad? To je kao neki dokumenat o Templarima koji... To je epizoda koju ti nikad nisam ispriao, o izvesnom pukovniku... Pa ta? Templari su oponaali drutvo Rue i Krsta. Ali Templari dolaze pre. - Pa onda je drutvo Rue i Krsta oponaalo Templare. Ljubavi, bez tebe bih se kretao stalno u krugu. Ljubavi, unitio te je onaj Alje. Gotovo oekuje otkrovenje. Ja? Ja nita ne oekujem! Sva srea, uvaj se opijuma za narod. Narod sloen nikakvom uticaju nije podloan. Igraj se, igraj se ti. Nastavi, ajde da ujem ta govore te bu-dale. 162 Te su budale sve nauile u Africi, zar nisi ula? Ba ti u Africi su poeli da nas pakuju i ajju ovamo. Pa hvala bogu. Mogla si da se rodi u Pretoriji. Ljubio sam je i nastavljao. Kadse prou vrata nailazi se najednu sedmostranu i sedmougaonu grobnica, udesno osvetljenu nekim vetakim sun-cem. Po sredini, okrugli oltar, ukraen raznoraznim simoblima i ges-lima, poput NEQUAQUAM VACUUM... Ne kua kua? Jel' sa potpisom Paje Patka? U pitanju je latinski, ima li to u vidu? Hoe da kae da pra-zan prostor ne postoji. Sva srea, inae zamisli koja strava. Hoe da mi upali ventilator, animula vagula blandula? Ali u sred zime! Za vas sa pogrene hemisfere, ljubavi. Julije, ne uzbuuj se, upali ventilator, ne zato to sam ja muko, ve stoje pored tebe. Hvala. Ukratko, ispod oltara se nalazi netaknuto telo osnivaa. U ruci dri neku Knjigu I, krcatu beskrajnom mudrou, i teta je da svet nema prilike da to sazna kae manifest inae gulp, vov, brr, zgvi! Svata, svata. To i ja kaem. Taj manifest zavrava obeanjem jo ita-vog nepreglednog blaga koje treba da se otkrije kao i izuzetnih otk-ria o vezama izmeu makrokosmosa i mikrokosmosa. Ne uobraa-vajte da smo petparaki alhemiari i da vas uimo kako da pravite zlato. To je posao prevaranata a mi hoemo drugo i pucamo na mnogo vie, u svakom smislu. Raznosimo ovaj Glas na pet jezika, da o Ispovesti i ne govorimo, koja e uskoro i na ekranu da bude. Oeku-jemo odgovore i miljenja uenih i neukih. Piite nam, telefonirajte, recite nam vaa imena, da vidimo da li ste dostojni da delite nae tajne, od kojih smo vam dali samo jedan neznatan deli. Pod senkom tvojih krila Jehova. ta kae? To je izreka za rastanak. Prelazim i zavravam. Ukratko, izgleda da samom drutvu Rue i Krsta nije uspelo da prenesu sve ono znanje koje su stekli, i kao da samo ekaju kada e da naie njima odgovarajui sagovornik. I to ne samo sa obinim komenta-rom na sve ovo to oni znaju. Poput onog tipa sa aparatom, iz oglasa koji smo videli u onoj reviji u avionu: ako mi poaljete 10 dolara nauiu vas tajni kako da postanete milioneri. Ali taj plejboj ne lae. Plejbojje taj koji je otkrio tajnu. Kao ja. Zna ta, bobe nastavi da ita. Izgleda kao da si me vee-ras prvi put ugledao.

 Uvek je kao da je prvi put. Tim gore. Nemam poverenja u prvi kontakt. AHJel' mogua da ih sve ti nalazi? Prvo Templare, zatim drufltvo Rue i Krsta, ali 163jesi li itao, ta ja znam, Plehanova na primer? Ne, ekam da mu se otkrije taj grob, posle sto dvadeset go-dina. Ukoliko ga Staljin nije svojim traktorima preorao. aavko. Odo' da se okupam. I 4 30 I ve slavno bratstvo Rue i Krsta izjavljuje da celim sve-mirom krue luaka proroanstva. Zaista, tek to se ta avet poj avila (mada su Glas i Ispovest zakljuili da je u pi-tanju obina zabava dokonih glava) odmah je izazvala nadu u sveoptu reformaciju, i izrodila delom smene i apsurdne probleme, dobrim delom i neverovatne. I tako su se estiti i poteni ljudi iz raznoraznih zemalja prepu-stili ruganju i ismejavanju a u cilju davanja svoje otvo-rene podrke, ili pak kako bi sebe uverili da mogu da se otkriju ovoj brai... putem Solomonovog ogledala ili dru-gim okultnim metodom. (Kristof fon Bezolt (?) Dodatak TomazuKampaneli, Iz panske Moharhije, 1623) Sad su bolje stvari dolazile na red, i kad se Amparo vratila bio sam ve u stanju da se ukljuim u udesna dogaanja. To je neve-rovatna pria. Manifesti se pojavljuju u jednoj epohi koja je vrvela takvim tekstovima, koji svi eznu za obnavljanjem, nekakvim zlatr nim vekom, zemljom koja bi bila kao stvorena za duhovnost. Traen je svako ko se snalazi u magijskim tekstovima, podgreva pei za iz-radu svojih metala, ko nastoji da ovlada zvezdama, razradi tajna pisma i univerzalne jezike. U Pragu Rudolf II pretvara dvor u alhe-mijsku laboratoriju, poziva *Komenija i Dona Dija, astrologa engle-skog dvora koji je obelodanio sve tajne kosmosa na malobrojnim stranicama neke Monas Ierogliphica, kladim se da se tako zove, mo-nas znai monada. A ta sam rekla? Lekar Rudolfa II je taj Mihael Majer koji pie knjigu punu grafike i muzikalne simvolike, Atalanta Fugiens, praznik istih nad-mudrivanja, zmajeva koji odgrizaju sebi rep, sfingi, nita tu nije svetio kao tajanstveni broj, sve je hijeroglif koji cilja na neto drugo. Budi svesna Galilej baca kamenje sa Tornja u Pizi, Rielje se igra Mo-nopola sa pola Evrope, svi tu krue irom rairenih oyu ne bi li proitali znakove u svetu: vi mi ih lepo opisujete, osim padanja raz-nih titula tu dole (ak, tu gore) ima i neeg drugog. Sada u to i da vam kaem: abrakadabra. Torieli je napravio barometar a ovi iz-mislili igre baleta, igre slapova i vatrometa na "Hortus Palatinusu u Hajdelbergu. A samo to nije buknuo tridesetogodinji'rat. Jan Amos Komenski (15921670) eki pedagog zastupa sveoptu reformu obra-zovanja i kolstva, potstie napore da svako postane to punya linost. Pisao na ekom i latinskom (prim.prev.) uvuni vrtovi hujdolberkog Dvorca, u Rajnskom Palatinatu (Pfalc); smatrani za onido svolNko udo, polo (i godinu grudnje radovi su prekinuti usled izbijanja 30 o KddiNiijiiK i-m.ii (i (>21) godinu dana kiiNi^je delimino razruen; njjerestauri-ran u Nvom pi viililliiom ohllku. (priin.priiv.) 165 Ko zna kako se tome radovala Majka Hrabrost. Ali ak ni oni joj se nisu uvek radovali. 1619. Izabranik e-kog plemstva princ Elektor Palatinata prihvata eku krunu, mislim da to ini jer crkava od elje da vlada nad

magyskim gradom Pra-gom, ali uprkos svemu Habzburgovci ga godinu dana kasnije bacaju u okove naBeloj Gori^uPrjigjijDiyjy3oJco^^ BU i ntfu spaljuju kuu, biBlioTekU, ubijajumu enuisina, a on bei od dvora do dvora eto da bi ponavljao kako je bila velika i ispunjena na-dom ona ideja drutva Rue i Krsta. A jel' mogue daje ak i onjadniak nalazio utehu u baro-metru? Ali oprosti za trenutak, zna da nama enama nye odmah sve jasno: ko je sastavio manifest? Tu jasno stoji, ne zna se. ekaj da se namestim, poei me knjigom... ne, izmeu pleki, ne vie gore, ne vie levo, tako, tu. Dokle, u tom nemakom ambijentu nalaze se neverovatne linosti. Tu je Simon Studion koji sastavlja Naometriju, okultistiki traktat o proporcijama Solomonovog Hrama, Hajnrih Kunrat koji pie neki Amphitheatrum sapientie aeternae, prepun alegorija sa jevrejskim pismom, i kabalistikih nedoreenosti koje mora biti da su posluile kao nadahnue autorima Glasa. Ovise verovatno ubrajaju meu la-nove neke od 10.000 ovih utopistikih tajnih grupica hrianskog preporoda. Glas javnosti bi eleo za autora izvesnog Johana Valen-tina Andrea, koji sledee godine objavljuje Alhemijsko velianje Kri- ' stijana Rozenkrojca, premda gaje kao mlad napisao, to znai da mu se ideja Rue i Krsta vrzmala ve dosta po glavi. Ali oko njega u Ti-bingenu bilo je i drugih zanesenjaka, sanjali su o republici Hristyano-polis, mogue je da su se svi pomeali. No, izgleda da su to uradili iz ale, radi zabave, da uopte nisu nameravali da stvore pamdemoni-jum kakav su stvorili. Andrea e kasnije provesti ivot zaklinjui se da manifeste nije sainio on, daje to ipak bio jedan lusus, nekakav ludibrium, obian studentski manifetluk, da nam ugroava akadem-sku reputaciju, on dolazi ak do besa, tvrdi daje elo drutvo Rue i Krsta ak i ako je postojalo bilo sastavljeno od varalica. Ali bez posle-dica. Tek to su se manifesti pojavili izgledalo je kao da ljudi neto drugo i nisu oekivali. Evropski uenjaci zaista piu drutvu Rue i Krsta, i budui da ne znaju gde da ih pronau alju otvorena pisma, broSurice, spise. Majer odmah iste godine objavljuje Arcana arcanis-sima gde ne imenuje drutvo Rue i Krsta, ali su svi uvereni da govori o njimu i da o tome zna mnogo vie od onoga to eli da kae. Neki se hvalu, kau da su ve itali Glas u rukopisu. Ja ne mislim daje u ono doba mogla brzo da se pripremi knjiga, pogotovu sa litografijama, ali Robert Flad iste 1615 (a pie u Englesku i tampa u Lajdenu, rauna ak i sa vremenom potrebnim za put radi korekture) puta u opticaj jednu Apologia compendiaria Fraternitatem de rosea Cru.ce suspicio-nis $t infamiis maculis aspersam, veritatem quasi Fluctibus abluens 8t abstergens, da bi odbranio drutvo Rue i Krsta i oslobodio ga lumnjli'nnja, od ljage kojom i bilo podareno a to ve znai da 168 poinje da besni sukob izmeu eke, Nemake, Engleske, Holandije, sve pomou glasnika na konju i putujuih uenjaka. A drutvo Rue i Krsta? Grobna tiina. Post centoventi annos patebo ipak. Posma-traju nas iz svoga dvorca koga nema. Verujem daje upravo njihovo utanje to koje je uzbudilo duhove. To to ne odgovaraju znai da su zaista tu. 1617. Flad pie nekakav Tractatus apologeticus integrita-tem societatis de Rosea Cruce defendens, Aloisius Manianus navodi da je doao trenutak da se otkrije tajna drutva Rue i Krsta. I otkriva je.

 Zamisli. On jo vie zamrsi stvar. Jer otkriva da ako se oduzme od 1618 tih 188 koje je drutvo Rue i Krsta obealo dobija se 1430 to je godina u kojoj je uspostavljen red Zlatnog Runa. I kakve to veze ima? Nije mi jasno 188 godina jer je trebalo da bude 120, ali uko-liko eli da saini mistina oduzimanja i sabiranja raun je uvek taan. to se tie reda Zlatnog Runa, u pitanju je Zlatno Runo Argo-nauta, a znao sam iz pouzdanog izvora da tu postoji veza i sa Svetim Gralom, pa dakle ako mi dozvoli ak i sa Templarima. Ali to nije kraj. Izmeu 1617. i 1619. Flad, kojije oito objavljivao vie od Bar-bare Kartland, daje u tampu druge etiri knjige, meu kojima svoju Utriusque cosmi historia, neto poput kratkog osvrta na kosmos, ilu-strovano, sve same rue i krstovi. Majer se odvai i objavljuje svoj Si-lentium post clamores i tvrdi da bratija postoji, ne samo daje pove-zana sa Zlatnim Runom, ve i sa vitezovima reda Podvezice. Ali on je previe nenametljiva osoba da bi bio prihvaen. Zamisli uenjake Ev-rope. Ako oni ni Majera ne primaju, radi se o jednom zaista izuzut-nom problemu. Jer, kao to znamo, svaka vrea nae zakrpu. Svi spremno tvrde da drutvo Rue i Krsta postoji, svi su gotovi da priz-naju da ih nikad nisu videli, svi da piu ba kao da ugovaraju sasta-nak, da se prepiru oko roiata, niko nije toliko bezobrazan da bi re-kao ba ja sam taj, neki za njih kau da ne postoje jer niko sa njima nije stupio u vezu, drugi kau da ba postoje samo da bi neko sa njima stupio u vezu. A drutvo Rue i Krsta uti. Kao riba. Zini. Ako hoe mamaju. Milina. U meuvremenu zapoinje tridesetogodinji rat i Johan Valentin Andrea pie nekakav TurrisBabel u kome obeava da e za godinu dana da bude pobeen Antihrist, dok izvesni Mundus pie neki Tintinnabulum sophorum... to mi se svia to tintinnabulum! U kojem bog bi ga znao ta kazuje, ali je sigurno da Kampa-nela ili onaj ko posreduje u njegovo ime u delu panska Moharhija i tvrdi daje ceo sluaj oko drutva Rue i Krsta ista zabava izopae-nih umova... A potom nita, izmeu 1621. i 1623. sve se prekida. Ba tuko? 167 Ba tako. Svi su zamoreni. Kao Bitlsi. Ali samo u Nemakoj. Budui da sve podsea na zarazu kaljem. Francuska postaje centar. Jednog jutra 1623. na parikim zidinama pojavljuju se manifesti drutva Rue i Krsta koji upozoravaju asne graane da su se izasla-nici glavnog kolegijuma bratije preselili tu i da su spremni da za-ponu sa ulanjivanjem. Ali prema jednoj drugoj verziji manifesti jasno, da jasnije ne moe da bude, ukazuju na 36-oricu nevidljivih rasutih po svetu u grupama od po 6, i koji imaju mo da svoje sledbe-nike naine nevidljivim... Boe, ponovo 36-orica... Kakva to sad? Upravo ona iz mog dokumenta o Templarima. Potpuno ljudi bez mate. A zatim? A zatim iz toga nastaje kolektivno ludilo, ima ih koji ga brane, koji hoe da ga upoznaju, koji ga optuuju kao alhemijsko, sa1 tanistiko i jeretiko drutvo, to je Astarot koji pomae da budu sh-vaeni kao bogati, moni, sposobni gotovo da prelete sa mesta na me-sto, jednom reju, dnevni skandal. Prepredenjako, drutvo Rue i Krsta. Nita te ne postavlja u centar mode kao kad se baci pravo u Pariz.

 Izgleda da si u pravu jer svet poinje da nasluuje ta se do-gaa, majko moja kakva epoha. Dekart, ba on, prethodnih je godina bio u Nemakoj i tamo ih je traio, ali njegov biograf kae da ih nije naao jer su, to nam je poznato, kruili zatieni lanom slikom o se-bi. Poto se vraa u Pariz, po pojavi manifesta, saznaje da ga svi sma-traju za pripadnika drutva Rue i Krsta. Sa slikom koju je ostavio nije bio na dobrom glasu i stvarao je neprijatnosti i svom prijatelju Mersenu, koji je protiv drutva Rue i Krsta ve poeo da grmi drei ih za bednike, subverzivne elemente, magiare, kabaliste, spremne da ire izopaena uenja. I ta sad turaditvoj Dekart?Dozvoljava da ga vide kako krui, gde god je mogue on je tu. I budui da ga svi vide, a to se ne moe porei, daje u stvari znak da nije nevidljiv, dakle da nye iz drutva Rue i Krsta. To je pravi nain. Najverovatnije samo poricanje nije bilo dovoljno. Tako kako su sve zamesili, ako bi ti se neko pribliio i zaeleo dobrovee, jedan sam iz drutva Rue i Krsta, bio bi to upravo znak da on tu ne spada. lan drutva Rue i Krsta koji dri do sebe to ne izjavljuje. ak, to porie iz glasa. Ali nije mogue tvrditi da onaj koji dokazuje kako nije lan drutva Rue i Krsta to u stvari jeste, budui da ja tvrdim da to ni-sam, ali zbog toga ne znai da jesam. Ali ve samo poricanje predstavh'a'sumnjiv znak. No. Jor ta preduzimaju lanovi drutva Rue i Krsta poto nii shvnl.ili da ljudi ne voruju onom ko tvrdi daje njihov a da sumnjaju im oii()|',a ko Ividi da im no pripada? Poinju du so prodstuv\jajukako |i".n iln hi uvorili <la nisu. Naravno. Duklo, od suda luidiiljd luu uvi koji tvrdo da hu 11,11 lanovi drutva Rue i Krsta, pa dakle to i jesu! A ne, ne, Amparo, ne upadajmo u njihovu zamku. Oni imaju svugde pijune, ak i pod ovim krevetom, pa dakle znaju ve sada da mi znamo. Izjavljuju dakle da nisu njihovi. Ljubavi, sada se bojim. Smiri se, ljubavi, tu sam ja obina budala, kada izjave da nisu njihovi ja sumnjam da jesu, a tako ih odmah razobliujem. Ra-zoblieni oni postaju bezopasni, i moe da ih istera kroz prozor ako potegne obinim novinama. A Alje? On pokuava da nas uveri daje grof od Sen ermena. Oito kako bismo mislili da on to i nije. Dakle, on je jedan od njih. Ili nije? Zna ta, Amparo, hoemo na spavanje? A ne, sad elim da ujem do kraja. Potpuni krah. Svih lanova. 1627. FrensisBejkonpie Novu Atlantidu a itaoci misle da on govori o zemlji drutva Rue i Krsta premda ih on uopte ne pominje. Siroti Johan Valentin Andrea umire razuveravajui neprekidno da on nije bio jedan od njih ili ako je ve tako daje to rekao iz ale, no sluaj je ve zakljuen. Koristei pred-nosti injenice da ga ba tu nema, drutvo Rue i Krsta se nalazi svu-da. Poput Boga. Upravo me navodi na tu pomisao... Idemo redom, Mateja, Luka, Marko i Jovan predstavljaju grupu besposliara koja se aku-"" pila sa svih strana i odluila da se poigra, oni smiljaju glavni lik, us-~ vajaju malobrojne osnovne injenice i razilaze~e7a sve ostale de-talje svako je slobodan i kasnije e se videti koje bolje smislio. Kas-nije etiri prie zavravaju u rukama prijatelja koji poinju da umuju, Mateja je dosta realista, ali previe istrajava na samoj aktiv-nosti mesije, Marko nije lo, ali je pomalo nesreen, Luka je elegan-_ tan,"mora mu se priznati, Jovan preteruje sa svojom filosofijom... ali

inae knjige nailaze na dopadanje, krue iz ruke u ruku, a kad etvo-rica ve opaze ta se dogaa previe je kasno, Pavle je ve sreo Isusa na putu za Damask, Plinije zapoinje svoju istragu po nalogu prezau-zetog cara, itave legije apokrifa stvaraju utisak da su odavno za sve znale... ti itaoe apokrifa, moj blinji, brate moj... Petar se ispo-mamljuje, uzima sebe za ozbiljno, Jovan preti da e da kae istinu, Petar i Pavle daju da ga uhvate, bacaju ga u lance na ostrvu Patmos i jadnik poinje da dobija vizije, vidi mengele na rubovima leaja, koje su uutkale i jerihonske trube, odakle i sva ta krv... I sad drugi da kau daje pijanac, daje zahvaen arteriosklerozom... A ta bi tek rekli da se stvarno tako i odigralo? Tako se i odigralo. itaj Fojerbaha umesto tih tvojih knjiu-rina. Amparo, zora je. Mi nismo normalni. 169 Da, tako radi. To je Jemana, uje li, dolazi ona. Napravi od mene svoju igraku... On taj Tintinnabulum! Ti si moja Begunka Atalanta... Oh sad Vavilonska Kula... Hou Tajne Skrovite, Zlatno Runo, bledo i rumeno kao mor-ska koljka... Mmm... Muk posle poklia, ree. 170 31 Vrlo je verovatno daje veina tobonjih lanova drutva Rue i Krsta, redovno smatranih za takve, u stvari bila skupina rozenkrojcera... ak je sasvim sigurno da oni to i nisu bili, usled proste injenice da su se ukljuivali u takva udruenja, to moe da izgleda paradoksalno i kon-tradiktorno na prvi pogled, ali ipak je u potpunosti ra-zumljivo... (Rene Genon, Opaska o inicijacijama, Pariz, Edision Tra-dision 1981, XXXVIII, str. 241). Vratili smo se u Rio i ponovo sam poeo da radim. Jednog sam dana video u nekoj ilustrovanoj reviji da u gradu postoji jedan Pra-stari i Uvaeni Red rue i Krsta. Predloio sam Amparo da odemo i na to bacimo pogled, i ona je, premda nerado, pola sa mnom. Sedite je . bilo u nekoj sporednoj ulici, spoljaje bio izlog sa gipsanim statuicama Keopsa, Nefretite, Sfinge. Plenarna sednica ba za to popodne: Drutvo Rue i Krsta i Umbanda. Predava izvesni profesor Bramanti, Referent Reda za Evropu, Vitez Tajne Velikog Priorata za Oblasti Rodosa, Malte i Solu-na. Odluili smo da uemo. Ambijent je bio izrazito neuredan, uk-raen tantriqkim minijaturama koje prikazuju zmiju Kundalini, istu onu koju su Templari nastojali da pokrenu poljupcem u tur. Rekoh sebi da na kraju krajeva i nije vredelo truda da preem Atlantik da bih otkrio novi svet, poto sam mogao da naem isto to u onom se-ditu Pikatriksa. Za stolom prekrivenim crvenim platnom, a pred dremljivom i proreenom publikom, stajao je Bramanti, krupan dentlmen koji bi se, da nisu bile u pitanju proporcije, mogao da proglasi za tapira. Ve je zapoeo da govori, da okolia, no tek od skora, jer se upravo bavio drutvom Rue i Krsta u vreme 18.-e dinastije, za vreme Amozisa I-og. etiri Skrivena Gospodara bdela su nad evolucijom rase koja je 24 hiljade godina pre osnivanja Tebe dala onu civilizaciju Sahare. Faraon Amozis pod njihovim uticajem,

osnovao je Veliko Belo Bratstvo, uvara te prediluvijalne mudrosti koju su Egipani drali u malom prstu. Bramanti je tvrdio da poseduje dokumente (prirodno nedostupne profanima) koji potiu od mudraca Hrama u Karnaku i iz njihovih tajnih arhiva. Simvol rue i krsta je potom izmislio sam fa-raon Ahnaton. Postoji i onaj koji poseduje dokaz na papirusu, govorio je Bramanti, ali nemojte da me pitate ko to. U basenu Velikog Belog Bratstva nastao je Hermes Trismegist, \ji je uticaj na italijunsku Renosansu isto toliko neprocenjiv kao i oiny ini 1'iisl.uiisku (inosu, llomorn, druidu Galye, Solomona, Solona, 171Pitagoru, Plotina, esene, terapeute, Josipa iz Arimateje koji je doneo Gral u Evropu, Alkuina, kralja Dagoberta, svetog Tomu, Bejkona, ejkspira, Spinozu, Jakoba Berna i Debisija, Ajntajna. Amparo mije apnula da joj se ini da nedostaju jo samo Neron, Kambron, Dero-nimo, Pano Vilja i Baster Kiton. Pri razmatranju uticaja izvornog drutva Rue i Krsta na hrianstvo, Bramanti je uputio na stanovite, one koji ga ve nisu sami stekli, da ni malo nije sluajno to legenda uporno tvrdi daje Isus umro na krstu. Mudraci Velikog Belog Bratstva bili su isti oni koji su osnovali prvu masonsku lou u vreme kralja Solomona. Daje Dante bio lan drutva Rue i Krsta i mason - poput svetog Tome na drugoj strani jasno je zapisano u samom njegovom delu. U XXIV i XXV pevanju nje-govog Raja nalaze se trostruki poljubac prvaka drutva Rue i Krsta, pelikan, bele tunike, iste one koje nose tri starca iz Apokalipse, tri teo-logijske vrline sa masonskih kapitola (Vera, Nada, Milosre). Zaista simboliki cvet drutva Rue i Krsta (bela rua XXX i XXXI-og pevan-ja) crkva u Rimuje prihvatila kao figuru majke Spasiteljeve i eto otkuda Rosa Mystica u literaturi. A daje drutvo Rue i Krsta prolo kroz srednji vek oevidno je ne samo na osnovu njihovog prodora preko Templara, nego takoe iz mnogo neposrednijih dokumenata. Bramenti je naveo izvesnog Kize-vetera koji je krajem prolog veka dokazao daje drutvo Rue i Krsta u Srednjem veku proizvelo 4 kvintala zlata za izbornog kneza Sakso-nije, za staje jasan dokaz dragocena stranica iz Theatrum Chemi-cum-a, objavljenogu trazburgu 1613. godine. Mali ih je broj, meu-tim, u samoj legendi o Vilhelm Telu zapazio vezu sa Templarima: Tel svoju strelu tee od imeline grane, biljke iz arijske mitologije, i po-gaa jabuku, simvol treeg oka koje pokree zmija Kundalini-a zna se da su arijci doli iz Indije gde je kasnije potraio utoite drutvo Rue i Krsta postoje napustilo Nemaku. to se pak tie Velikog Belog Bratstva nasuprot razliitim pok-retima koji nastoje da ga slede, Bramanti prihvata kao dosta orto-doksno Bratstvo Maksa Hajndela, ali samo zato jer je u tom ambi-jentu izrastao Alen Kardek. Svi znaju da je Kardek bio otac spiri-tizma, i da se iz njegove teozofije, koja razmatra odnose sa duama pokojnika, razvio duhovni osnov umbande, slava toliko plemenitog Brazila. U toj teozofiji Aum Bhanda je izraz na sanskrtu koji oz-naava samo naelo boanstva i izvor ivota ( Ponovo su nas pre-varili, promrljala je Amparo, ni umbanda nije naa re, afriki samo zvui.) Koren je Aum ili Um, to daje budistiki Om, a to je hoijf! inu! mi damskom" jeziku. Umje slog koji ako se izgovara pra-vilno postaji! monu manira i proizvodi fluidna harmonina stru-janja psiho pul.iMii siakre ili Frontalno^; Pleksusu. Sin je id frontalni ploksus? upitala ju Anipuro. Neka iidizluiva hulim!,? Hramanli ju objasnio da iirlin i u/likovnU pravo lanove 17;' drutva Rue i Krsta, naslednike Velikog Belog Bratstva, koji su bez sumnje u tajnosti, poput Prastarog i Uvaenog Reda koji on nedo-stojno predstavlja, razlikovati od obinih

rozenkrojcera, kako moemo da nazovemo svakoga ko se iz linih razloga zainteresuje za mistiku ruinog krsta, a bez ikakvog pozvanja za to. Preporuio je pu-blici da ne ukazuje poverenje nijednom rozenkrojceru koji se izdaje za lana drutva Rue i Krsta. Amparo je na to primetila daje svaki lan drutva Rue i Krsta rozenkrojcer za onog drugog. Neko se digao iz publike nehajno i upitao ime sad to njegov red na autentinost polae pravo, budui daje pogazio obavezu u-tanja, koja je obeleje svakog prvog sledbenika Velikog Belog Bratst-va. Bramanti se podigao i rekao: Nisam ni slutio da su se ak i ovde uvukli plaeni provokatori ateistikog materijalizma. Pod tim uslovima vie neu da govorim. Potom je izaao, nastojei da ipak sauva dostojanstvo. Te je veeri telefonirao Alje, pitajui ta ima novo i podvukao da emo sutradan konano da dobijemo poziv na jedan obred. U oe-kivanju toga, predloio mije da neto popijemo. Amparo je sa svojim prijateljima imala neki politiki zbor, pa sam na ovaj sastanak otiao sam. I 17332 Valentiniani... nihil magis curant quam occultar quod praedicanf. si tamen praedicant, qui occultant... Si bona fides quaeres, concreto vultu, suspenso supercilio al-tum est aiunt. Si subtiliter tentes, per ambiguitates bi-lingues communem fidem affirmant. Si scire te subosten-das, negant quidquid agnoscunt... Habent artificium quo prius persuadeant, quam edoceant. (Tertulliano, Adversus Valentinianos) Alje me je pozvao na jedno mesto gde se jo pravi batida kako samo umeju daje smukaju ljudi za kojeje vreme stalo. U par koraka izali smo iz civilizacije * Karmen Mirande, i ja sam se naao na mranom mestu, gde su neki uroenici puili poput kobasice debeo duvan umotan guminom starih pomoraca. Vesto koristei jagodice baratali su guminom, pravei od toga duge i pravilne listove, i umo-tavajui ih nauljenom slamom. Potrebno je bilo da se esto pripaljuje, ali je bar postalo jasno staje duvan bio, u vreme kada ga je otkrio ser Volter Reli. Ispriao sam mu o svojoj popodnevnoj dogodovtini. Jo i drutvo Rue i Krsta, sada?! Vi ste nezajaljivi u elji za znanjem, prijatelju moj. Ali ne sluajte ove luake. Svi govore o nepo-bitnim dokumentima, ali ih nikada niko nije pokazao. Tog Braman-tija poznajem. Stanuje u Milanu, izuzev to krui svetom irei svoj glas. Bezopasan je, ali jo uvek veruje Kizeveteru. Legije rozenkroj-i:era se oslanjaju na tu stranicu iz Theatrum Chemicum-a. Ali ako po-stignete za njom-a ona ima svoje mestace u mojoj skromnoj milan-skoj biblioteci taj navod ne postoji. Ba je aljivina, taj gospodin Kizeveter. Jako mnogo je navoen. ak su i 19-ovekovni okultisti bili rtvo pozitivistikog duha: stvar je istinita samo ukoliko moe da se dokae. Uzmite beznaajnu raspravu oko Corpus Hermeticum-a. Kuda je u 15.-om veku zahvatila Evropu, Piko dela Mirandola, J'iino, i tolike druge vrlo uene linosti, uvidele su istinu: to bi mo-ralo da bude delo drevne mudrosti, koja prethodi Egiptu, ak i sa-mom Mojsiju, jer se tu ve nalaze ideje koje e kasnije izloiti Platon i Isus. Kako kasnije? To su isti argumenti kao Bramantijevi o Dan-Uni masonu. Ako Corpus ponavlja ideje Platona i Isusa to znai daje tuipisHn posle njih I ? Jel' vidite? ak i vi. I zaista to je argume-

ntit. modornih filologa, koji su ak prikrpili maglovite lingvistike ij di> Karmu Mirandu do Kurija (litoi l!ir>5) AmoriftkH plivaica, Brazil-Nkn Hii!iznd|ii, nulo vi to u ii| hi di 10 nuft min kunu, i izuzul.no ologuiUnii; na filmu debiloviiln I !MU; Nn pulu u Arnniil.imi*; Ni/i'1 u Hiju, Vikmi u lliivnni, KopakabaIIN, NlIIINi 1(1(1 II Uli),,,, 174 analize ne bi li dokazali daje Corpus napisan izmeu 2. i 3. veka nae ere. Kao kad bi smo rekli daje Kasandra roena posle Hrista budui daje znala da e Troja da bude razorena. Moderna iluzija je da se ve-ruje kako vreme predstavlja linearan i orjentisan sled, koji ide od A ka B. Moe da ide i od B ka A, i posledica stvara uzrok... ta to znai da neto dolazi pre ili posle? Da li ova vaa prelepa Amparo dolazi pre ili posle vaih zbrkanih predaka? Suvie je bajna-ako dozvolite jedan nepristrasan sud nekog ko bi mogao da vam bude otac-dakle dolazi pre. Ona je samo tajanstveno poreklo onoga koje uestvovao u nje-nom stvaranju. Ali u toj taci... Sam pojam te take pogrean je. Take je postavila nauka, posle Parmenida, da bi odredila odakle dokle se ta kree. Nita se ne kree, i postoji samo jedna taka,taka iz koje se raaju u istom tre-nutku sve druge take. Naivnost 19-ovekovnih okulista, i naih sav-remenika, je u pokazivanju istine nad istinama metodama obine naune lai. Nije ispravno umovanje prema logici vremena, ve ono koje je po logici Tradicije. Sva vremena meu sobom saobraaju po-mou simbola, pa je dakle nevidljivi Hram drutva Rue i Krste po-stajao i postoji u svakom vremenu, nezavisno od tokova istorije, isto-rije sviju vas. Vreme poslednjeg otkrovenja nije vreme sa asovnika. Sve se veze uspostavljaju u vremenu tanane istorije gde tako malo znai pre i posle nauke. Ali jednom reju svi koji zastupaju stav o venosti drutva Rue i Krsta... Naunici lakrdijai jer nastoje da dokau ono to bi se inae moralo da zna, a da se ne pokazuje svima. Mislite li da verenicikoje budemo videli sutra uvee znaju ili su moda u stanju da dokau sve ono to im je Kardek rekao? Znaju jer su spremni da znaju. Da smo svi sauvali to oseanje za tajnu bili bismo zaslepljeni raznim otkro-venjima. Nije uopte nuno da se hoe. sasvim je dovoljno da se bude spreman. Ali ukratko, i oprostite mi ako sam banalan. Dutvo Rue i Krsta postoji ili ne? ta znai to da postoji? Vi utvrdite. Veliko Belo Bratstvo, zvali ga drutvo Rue i Krsta, zvali ga spiritualno vitetvo ije su samo jedno edo Templari, predstavlja mnotvo mudraca, malog, vrlo malog broja izabranih, koji putuju istorijom da bi sauvali jezgro vene mudrosti. Istorija se ne odvija po sluajnosti. Ona je delo Gospodara Sveta, kojima nita ne izmie. Prirodno Gospodari Sveta brane se pomou tajne. I dakle kad god bu-dete nali nekoga ko sebe naziva Gospodarem, lanom drutva Rue i Krsta, ili Templarom, znajte da lae. Njih treba traiti na drugoj stra-ni. Ali ne produuje li se onda ta pria u nedogled? Tuko je. I to je ono lukuvstvo Gospodara. 17533 Vizije su beliaste, plaviaste, belo rumeno svetio. Ko-nano izmeane su i sve potpuno sjajne, boja plamena neke bele svece, vidite iskre, oseate da vam celim telom prolaze

marci, sve je to ono to nagovatava zaetak po-gona koji lei u samom predmetu za ortoga ko ostvaruje sopstevno delo. (Papi, Martin de Paskuali, Priz, amiel, 1895, str. 92) Dolo je obeano vee. Kao i u Salvadoru, Alje je bio taj koji je doao po nas. Imanje gde je trebalo da se odvija sesija, iligira, biloje u zoni samog centra, ako je mogue da se govori o centru u gradu koji Siri svoje jezike obradive zemlje posred valovitog tla, da ak i more dotiu, tako da vien iz vazduha, pod nonim svetlima, lii na osvet-Ijeni pramen kose na crnoj eli. Zapamtite, veeras se radi o umbandi. Posednutih od strane orisa nee biti ve od egunsa, koji predstavljaju duhove pokojnika, a potom od strane Eua, afrikog Hermesa koga ste videli u Baiji, i od njegove pratilje, Pomba ire. Eu je joruba boanstvo, demon nak-lonjen ali i arolijama, no postojao je nekakav bog aljivina i u indi-janskoj mitologiji. A pokojnici ko su? Pretos velhos i caboclos. Pretu velju drevni su afriki mu-draci koji su uvali sopstveni narod~u"vreme deportovanja, poput Rej Kongua ili Paj Agustinja... Oni su uspomena na jedan period ropstva koji je postao mit, gde crnac vie nije prosta ivotinja ve postaje po-rodini prijatelj, ia, ika. Kaboklu su naprotiv indijanski duhovi, niH)skrnavljene sile, ista prvobitna priroda. Kod umbande afriki orise ostaju u osnovi, tu ve potpuno sinkretizovani sa katolikim svetcima, a do izraaja dolaze samo ova osnovna obeleja. Ona su ta koja izazivaju trans: medijum, cavalo, u izvesnoj taki igre upozo-rava prisutne daje ispunjen jednim viim biem i gubi svest o sebi. 1 j;ni, sve dok ga vie bie ne napusti, a potom se mnogo bolje osea, nekako proien i ist. Blago njima, ree Ampard. - Jeste da im je blago, ree Alje,. Uspostavljaju vezu sa maj-kom zemljom. Ovi vernici su ve iskorenjeni, baeni u stranu ko-nicu grada i, kako bi govorio pengler, merkantilni zapad, u trenut-cima krizo, iznova se okree zemaljskom svetu. Stij'.li smo. Spolja je imanje izgledalo kao uobiajena grae-vina: ak i tu se ulazilo iz jedne batice, skromnije od one u Baiji, a is-pred vriil.ii za barracao, neku vrstu mugacina, naili smo na statuicu KSuh, ve okruenu rtvuina pokujnicama. Dok hitio ulazili Ainparo mo jo odvukla na stranu. Ja sam vite hIivui ila. /,ur nisi uo V Onaj jo tapir nu konferenciji govorio o arij-176 skoj epohi, ovaj govori o sumraku zapada, Blut und Boden, krv i telo, to je isti nacizam. Nije tako jednostavno, ljubavi, na drugom smo kontinentu. Hvala na obavetenju. Veliko Belo Bratstvo! Doveli su vas do toga da sopstvenog Boga pojedete. Oni o kojima govori su katolici, ljubavi, to nije isto. Isto je, zar nisi uo? Pitagora, Dante, Sveta Deva Marija i masoni. Uvek samo da bi nas sredili. Ne upranjavajte ljubav, ve umbandu. U ovom sluaju si ti predmet sinkretizovanja. Da i to pogle-damo, ajde. I to je neka kultura. Postoji samo jedna kultura: da crevima poslednjeg lana drutva Rue i Krsta bude obeen i poslednji pop. Alje nam je dao znak da uemo. Ako je spoljanjost bila zapu-tena, pravu buktinju napadnih boja predstavljala je unutranjost. Sala je bila u obliku pravougaonika, sa prostorom obezbeenim za igru kavalua, olatrom u dnu, ograena metalnom ogradom iza koje je bio podijum sa bubnjevima, atabaques. Obredni prostor je jo bio upranjen,

dok se ispred ograde ve gurala raznolika gomila, ver-nika, znatieljnih, belaca i crnaca pomeanih, meu kojima su se isti-cali mediji sa svojim pomonicima-kambonu-u belo obuenim, neki bosih nogu, drugi u patikama za tenis. Odmah sam naleteo na olatar: pretu velju,kaboklu u raznobojnom perju, sveci koji bi mogli da budu sa liciderskog srca da nije bilo njihovih pantagruelovskih di-menzija, sveti Jovan sa svetlucavim oklopom i skarletnim ogrtaem, sveti Kozma i Damjan, maem izranavljena Bogorodica, ijedan od besmrtnih hiperrealistiki Hristos, ruku rairenih poput iskupitelja iz Korkovada, ali u bojama. Nedostajali su orise, ali se njihovo od-sustvo oitovalo na licima prisutnih, i sladunjavom mirisu trske i ku-vanih jaja, u vonju tolikog znoja koji je nastao od vruine i od uz-buenja u oekivanju ire. Istupio je pai-de-santo, seo blizu oltara i posvetio se verni-cima, gostima, zapahnjujui ih gustim aromama cigare, blagosilja-jui ih i nudei ih oljicama tenosti, kao pri nekom brzom obredu eu-haristije. Kleknuo sam, sa svojom pratnjom, i ispio: primetio sam, kod jednog kambonua koji je tenost toio iz neke boce, daje u pi-tanju Dubonnet, ali sam se potrudio da ga ispijem kao daje u pitanju eliksir za dug ivot. Na podijumu su atabake ve poeli da se ko-meaju, prigueno lupaju dok su posveeni zapoeli pesmu pokajnicu Euu, i Pomba iri: Seu Trance Ruas e Mojuba! EMojuba, e Mojuba! Sete Encruzilhadas e Mojuba! E Mojuba, e Mojuba! Seu Maraboe e Mojuba! Seu Tiriri, e Mojuba! Exu Veludo EMojuba! A Pomba Gire e Mojuba! Poela su okaivanja i paidesanto ih je obavio nekakvom kadionicom, sa tekim mirisom indijanskog tamjana, uz posebne mo-litvi; Oalau i Bogorodici Naoj. Atabake su ubrzali ritam, a kavalu su zaposeli prostor pred 177oltarom i zapoeli da se podaju oduevljenju tipinih pontosa. Naj-vei su deo sainjvale ene i Amparo je na raun svog pola iskazala ironiju (oseajnije smo, nije li tako?) Meu enama tu je bilo ak i Evropljanki. Alje nam je pokazao jednu plavuu, neku Nemicu psihologa, koja ve godinama prati obrede. Sve je okuala, ali ukoliko niste skloni po prirodi, i naklo-njeni, beskorisno je: trans kod nje nije dolazio nikada. Igrala je gubei pogled u praznini, dok atabakea nisu davali predaha ni svojim ni nje-nim nervima, otri mirisi od kaenja zapahnjivali su dvoranu i omamljivali uesnike i prisutne, izazivajui kod svih-verujem, za sebe znam-greve u stomaku. No to me je ve snalo i u kolama sambe u Riju, poznavao sam psiholoku snagu muzike i umova, istih kojima su bili izloeni i nai u diskotekama groznice subotom uvee. Nemica je igrala raskolaenih oiju, traila zaborav gotovo svakim histerinim pokretom svojih udova. Malo po malo ostale keri sveca padale su u zanos, izokretale glave naopake, tresle se oblivene znojem, plovile su oekanom zaborava, a ona napeta, gotovo plaui,izobliena, kao neko ko oajniki nastoji da postigne orga-zam, i trese se, i mui se, i na kraju se ne ovlai. Nastojala je da izgubi kontrolu a povratila bi je u svakom trenutku, sirota Tevtonka bo-lesna od dobro temperovanih klavsena. Oni izabrani u meuvremenu su svravali svoj skok u prazno, pogled im je postajao besciljan, udovi se krutili, pokreti postajali sve vie mehaniki, ali ne i sluajni, jer su objavljivali samu prirodu bia koje ih je pohaalo: neki neno, sa strane pokreui ruke ispruenih dlanova, kao da plivaju, drugi pak iskrivljeni, sporih pokreta, a kam-bonu su prekrivali belim lanom, kako bi ih iskljuili iz pogleda go-mile, sve ove koji su pod uticajem jednog posebnog duha.

Izvesni kavalu su grubo tresli glavom, a oni posednuti od pre-l,u velju putali su mukle zvuke -hum-hum-hum- pokreui se tela povijenog unapred, poput starca koji se oslanjanatap,kezeise, da-jui bezube i izmravele likove. Oni posednuti kabokluima putah su naprotiv kretave krikove ratnika-hiahou!!-a kambonu su se trudili da podre sve one koji nisu mogli da podnesu ovo nasilje sopstvenog dara. Bubnjevi su lupali, pontu su se uzdizali u vazduhu gustom od dima. Drao sam Amparo pod rukom, i za trenutak sam osetio njene ruke koje se znoje, njeno telo koje se trese, poluotvorene usne. Ne oseam se dobro, kazala je htela bih da izaem. Alje je primetio nezgodu i pomogao mi daje izvedem napolje. Na vcc'ciiijom vazduhu se povratila. Nije nita, rekla je trebala sam niilt) <l;i prezalogajim. A onda ti mirisi, i sama vruina... Ni!, nikao je paide santu koj nas je pratio, stvar je u tome rin omi (Kisodiijo osobine medijuina, odlino je reagovala na pontu, posimiliiio sam jo. DoHlal kriknula je Amparo, I dodala pur ruci na nekom je-ziku kuji no pozmijuin, Video Nam da jo pal-desuntu prebledeo, ili I 78 bolje posiveo, kako bi se govorilo u avanturistikim romanima kad preblede ljudi crne puti. Dosta, ve, imam morsku bolest, pojela sam neto to nisam smela...Molim vas, ostavite me da ovde uzmem malo vazduha, vratite se unutra, radije bih da ostanem sama, nisam invalid. Uinili smo joj po volji, ali poto sam uao, posle prekida na vazduhu, mirisi, bubnjevi, i sada ve oit znoj koji je impegnirao svako pojedinano telo, i sam lo vazduh, delovali su poput gutljaja alkohola na onoga ko posle duge apstinencije pone da pije. Preao sam rukom preko ela, a neki starac mi je ponudio jedan agogon, mali pozlaeni instrument, neku vrstu trijangla sa zvoniima, po kojima se lupalo tapiem. Izaite napodijum, rekao je svirajte, bie vam bolje. U tom je savetu bilo homeopatskog znanja. Lupao sam po ago-gonu, nastojei da se uskladim sa ritmom bubnjeva, i korak po korak polako sam postajao inilac dogaaja, uestvujui ovladavao sam njime, guio sam napetost pokretima nogu i stopala, oslobaao se od onoga to me okruuje time to sam ga izazivao i ohrabrivao. Kasnije e Alje da pokua da mi objasni razliku izmeu onoga ko zlopamti i onoga ko zlopati. Kako su ve medijumi dosezali trans kambonu su ih odvodili na ivicu lokala, postavljali da sednu, nudili lule i cigare. Vernici koji lino nisu bili zaposednuti pritravali su da kleknu pred njihove noge, govorili im na uvo, sluali njihov savet, primali njihov blagot-vorni uticaj, tonuli u ispovesti, u tome dobijali utehu. Neki su nago-vetavali poetak transa, koji su kambonu umereno podsticali, vraajui ih potom u gomilu, tu ve potpuno oputene. U prostoru samih igraa kretali su se jo mnogi kandidati za ekstazu. Nemica se neprirodno tresla u nastojanju daje neto pro-trese, ali potpuno uzalud. Neki su bili obuzeti Euom i pokazivali su opak izraz, podmukao, lukav, nastavljajui i dalje sa neartikulisanim ispadima. Ba u tom trenutku video sam Amparo. Sada znam da Hesed nije samo sefira milosti i h'ubavi. Kao to je napominjao Diotalevi, ona predstavlja i sam trenutak u kome se boanska supstanca iri i rasprostire prema svojoj periferiji bez kra-ja. Ona oznaava brigu ivih za mrtve, no sigurno ima i onih koji bi rekli da oznaava brigu mrtvih za ive.

Ja, kako sam lupao u agogon, nisam vie bio u toku sa onim to se u stvari dogaalo u sali, budui da sam se toliko trudio da odrim samokontrolu i da odrim ritam. Amparo se bez sumnje vratila dese-tak minuta kasnije, i sigurno daje iskusila iste one posledice koje sam ja pre toga. Ali nije dobila agogon, a to moda niko vie nije ni eleo da ponudi. Prizvana od glasova to su dolazili iz atavistikih dubina, izgubila jo svaku elju da se odupre. Video sam kako se naglo bacila usred igre, zastala licem nepri-rodno ispruenim prema gore, gotovo ukoena vrata, zatim se u po179hotnoj sarabandi prepustila zaboravu, pokretima ruku koji su nudili sopstveno telo. Pomba ira, Pomba ira! vikali su oni koji su prielj-kivali udo, budui da se avolica te veeri jo nije pojavila: Ogrta joj je od baruna, sav oivien u zlatu, trozubac dri od srebra, preveliko je njeno bogatstvo... Pomba ira puna Sila, doi da zapo-sedneprazninu... Nisam imao hrabrosti da se umeam. Verovatno sam ubrzao udarce svojim metalnim tapiem ne bih li se sjedi-nio telesno sa svojom enskom, ili konano sahtonskim duhom ije je ona otelovljenje. Kambonu su preuzeli brigu o njoj, obukli su je u obredne ha-ljine, podupirali su je dok je okonavala u kratkom i estokom transu. Otpratili su je da sedne postoje ve bila mokra od znoja i teko disala. Odbila je da primi one koji su pritravali da izmole proricanja, i dala se u pla. Veeranja ira primicala se svom kraju, napustio sam podi-jum i dotrao do nje, Alje je ve bio pored nje i masirao joj slepooni-ce. Kakva sramota, govorila je Amparo, ja u to ne verujem, nisam to elela ja, ali kako sam samo mogla? Deava se, deava se, govorio joj je neno Alje. Ali onda iskupljena i nema, plakala je Amparo, jo uvek sam obina robinja. Ti se gubi, ljutito mi je rekla ja sam bedna prljava crnkinja, dajte mi jednog gospodara, to sam i zasluila! Deavalo se to ak i plavokosim Ahajcima, teio ju je Ah'e. ljudska je to priroda... Amparo je zamolila daje odvedemo do toaleta. Obred se privo-dio kraju. Potpuno sama u sredini sale Nemica je jo uvek igrala, postoje ljubomornim pogledom propratila doivljaj Amparo. No upr-kos daljnoj upornosti sad se ve bezvoljno pokretala. Kroz desetak minuta Amparo se vratila, dok smo se mi ve opratali od pai-de-santoa, koji je uivao u sjajnom ishodu naeg pr-voj; susreta sa svetom mrtvih. Alje je ostao nem u sada ve dubokoj noi, i uruio nam poz-drave dok je zastao pred naom kuom. Amparo je kazala da bi se ra-dije popela gore sama. Zato ne ode da proeta, rekla mije, vrati se dok ve budem u dubokom snu. Uzeu jednu tabletu. Opro-stite mi obojica. Rekla sam ve, mora da sam neto pokvareno pojela. Sve ove devojke su pojele i popile neto pokvareno. Mrzim svoj za-viaj. Laku no. Alje je shvatio moju nevolju te mije predloio da odemo i sme-slimo se u jedan bar na Kopakabani, koji radi preko ele noi. utao sam. Alje je pokuao da srkne moju batidu, zatim je pre-kinuo tu tiinu, tu muninu. Kasu, ili pak kultura, ako ba hoete, tvore samo deo naeg koloktivno nesvesnog. A jedan drugi deo predodreen je za arhetip-Nke oblike jednake kod svih ljudi, i u svim vekovima. Veeras su klima, okolina, poveali budnost svih nas, vi ste to iskusili na svojoj

1B0 koi. Amparo je otkrila da uria, za koje je mislila da ih je izbrisala iz svog srca, jo uvek ue u njenoj utrobi. Nemojte misliti da to sma-tram za pozitivnu injenicu, Vi ste uli kako govorim sa potovanjem o tim natprirodnim energijama, koje u ovoj zemlji bukvalno trepere oko nas. Ali nemojte da mislite kako gledam sa naroitom simpatijom ove obiaje opesdnutosti. .Biti neko ko je posveen i biti mistik nije isto. Posveivanje, intuitivna spoznaja tajni koje razum ne moe da objasni, sunovratan je proces, postepeni preobraaj duha i tela, koji moe da dovede do postizanja superiornih osobina i ak do posti-zanja besmrtnosti, no to je neto intimno, tajanstveno. Ne pokazuje se spolja, voeno je stidom, a posebno se istie jasnoom i smire-nou. Stoga gospodari sveta jesu posveeni, ali se ne odaju mistici. Mistik je za njih rob, prostor ispoljavanja numinoznog, putem koga i sami nagovetaji neke tajne bivaju uhoeni. Posveeni bodri mistika, koristi se njime kao svojim telefonom, kako bi uspostavio vezu sa ra-stojanja, kao to se hemiar slui lakmus-papirom da bi utvrdio da li u izvesnim okolnostima supstanca dejstvuje. Mistik je korisan, jer je teatralan, pokazuje se. Posveeni se naprotiv prepoznaju samo iz-meu sebe. Posveeni upravljaju silama koje mistik iskljuivo ima da trpi. U tom smislu ne postoji bitna razlika izmeu posednutosti ovih kavalua i askeze svete Tereze Avilske ili svetog Jovana od Krsta. Mi-stika je degradirani oblik veze sa boanskim. Posveenje je plod duge askeze duha i uma. Mistika je demokratski ako ne i demagoki feno-men, posveenje je aristokratski. Moda pitanje uma a ne srca? U izvesnom smislu. Ova naa Amparo surovo vam je nadzi-rala svest a nije uopte obraala panju na sopstveno telo. Laik je uvek slabiji u odnosu na nas. Bilo je vrlo kasno. Alje mije odao da upravo naputa Brazil. Ostavio mi je svoju adresu u Milanu. Vratio sam se kui i zatekao Amparo kako spava. U tiini sam se ispruio pored nje, u mraku, i proveo besanu no. Izgledalo mije da uz bok imam nepoznato bie. Sledeeg jutra mije kazala, hladno, da ide u Petropolis u po-setu jednoj prijateljici. Pozdravili smo se u munoj atmosferi. Pola je, sa platnenom torbom, i jednim tomom politike eko-nomije pod rukom. Dva meseca ni glasa, a ja je nisam ni potraio. Potom mije na-pisala jedno kratko pismo, vrlo neodreeno. Kazivala mije da joj je potreban period za razmiljanje. Nisam joj odgovorio. Nije me obuzela strast, ljubomora, nostalgija. Oseao sam se kno prazna, sjajana, ista i isprana aluminijumska konzerva. Proveo sam jo godinu dana u Brazilu, no bio sam praktino ve spiciiKin za povratak. Nisam vie video Amparo, nisam vie vi-dso Anip.ii ine prijaLoljo, provodio sam beskrajne sate na plai iz-laui '' '?miru. sam zmajove da leta, jar su tu ino kod njih uistinu prelepi.. 18134 Beydelus, Demeymes, Adulex, Metucgayn, Atine, Fflex, Uquizuz, Gadix, Sol, Veni cito cum tuis spiritibus. (Picatrix, Ms. Sloane 1305, 152, verso) Lomljenje posuda. Diotalevi bi nam esto govorio o poznatoj kabalistici Isaka Lurije, kod koga se gubio poredak pri izdvajanju se-firota. Stvaranje predstavlja, imao bi obiaj da kae, tok boanskog udisanja i izdisanja, poput ustreptalog dahtanja, ili rada kakvog meha.

 Velika Astma koju Bog ima, tumaio je Belbo. Probaj ti da stvara od nule. To je neto to se radi samo jed-nom u ivotu. Bog dok duva ovaj svet poput staklene boce, i sam mora da se napne, da uzme vazduh, a zatim puta dugi svetlei fijuk onih deset sefirota. Fijuk ili svetio? f>, . Duirui BogjLta^vetfost *UI. HM* ? t^- * ?H6'. *""Hl ""* Multlmedijum.~ Ali neophodno je da svetlosti sefirota budu sakupljene u takve sasude koje mogu da izdre tu njihovu svetlost. Posude odreene da sakupe Keter, Hokman i Binah odolele su njihovom blje-sku, dok su se kod niih sefirota, od Heseda do Jesoda, svetlost i dah najednom tako snano izlili, i posude se razbile. Ostatci svetlosti ra-suli su se po svemiru, i od njih je nastala gruba materija. Lomljenje posude ozbiljna je katastrofa, govorio je Diotalevi zabrinuto, i nita nije toliko lieno ivota kao jedan pobaen svet. Mora biti da je u sfemiru jo na samom poetku postojala neka greka, no ni najueniji rabini uopte nisu uspeli daje objasne. Mo-gue da u trenutku u kome se Bog prazni i izdie, u prvobitnom sudu ostaju izvesne kapi ulja, ostatak materije, onaj reshimu, i Bog se ne-kako i sam izlije sa tim ostatkom. Ili su odnekuda koljke, te qelippot, zaetnici rasula pritajeno vrebale priliku. Ljigava neka pasmina te qelippot, govorio je Belbo agenti avolskog doktora Fu Manua... A potom? A zatim, paljivo je objanjavo Diotalevi, u svetlu ove Stroge Presude, to ju je izvrila Geburah, zvana i Pachad, ili Uas, sefiresa kojima se po Isaku lepom pokazuje samo Zlo, koljke su poprimale vid stvarnosti. One su meu nama, govorio je Belbo. Obazri se oko sebe, govorio je Diotalevi. I ispada li neto iz toga? Naprotiv, vraa se, govorio je Diotalevi. Sve se iri od Boga, pri grenju tsimtsuma. Na jo problem da ostvarimo tiqqun, povratak, vraar\jo u prvobitno sl.ui\j Adam Oadmona. Tako sve ob-nnvljiimo ti nivnoUii slnikLuro partisujimu, likova, ili oblika koji bi 1B5preuzeli mesto sefirota. Uspon due nalikje na svilenu nit koja pobo-noj svrsi pomae u mraku, kako da nasumice pronau put ka svetlu. Tako svet svakog trenutka, koristei spise iz Tore, ulae napor da pronae onaj prirodni oblik koji bi mu omoguio da izae iz svoje strane konfuzije. A to ja upravo radim, sada, u punoj noi, u neprirodnoj tiini ovih breuljaka. Ali sam neko vee u periskopu jo oseao da sam ob-motan lepljivom sluzi onih koljki, koje sam konstatovao oko sebe, neprimetnih pueva golaa inkrustriranih na staklenim kadicama kole, pomeanim sa svim onim barometrima i zaralim satnim zupanicima koji su u potpunoj hibernaciji. Mislio sam da, ukoliko je lomljenje posuda stvarno bilo, prva pukotina je moda nastala one veeri u Riju tokom obreda, ali je pri mome povratku u otadbinu iz-bila sama eksplozija. Bez praska, spora, tako da smo se tu svi nali u samom glibu proste materije, gde se crvolika bia izleu ve vekovi-ma. Vratio sam se iz Brazila a da vie nisam znao ko sam. Ve sam se pribliavao tridesetim. U tom dobu moj otac je bio otac, znao je koje i >;de ivi. Previe sam se bio udaljio od svoje zemlje, dok su se odvijale velike stvari, i iveo sam u nekakvom univerzumu naduvenom od bcismisla, gde su ak i italijanski dogaaji dopirali

pod oreolom le-gende. Neto malo pre nego to sam napustio drugu hemisferu, u vreme dok sam privodio kraju svoj boravak tako to sam astio sebe jednim letom iznad praume Amazona, dopale su mi u ruke neke, lo-kalne novine, koje su uneli za kraeg zadravanja u Fortalesi. Na pravoj se stranici irila fotografija nekog koga sam odmah prepoz-nao, budui da sam ga godinama viao kako srkue belo kod Pilada. U donjem tekstu je stajalo: ovek koji je ubio Alda Mora. Prirodno, kao to sam saznao po povratku, Mora nije ubio on. On, i kad bi se naao sa napunjenim pitoljem isprobao bi ga tako to bi opalio u uvo. Bio je samo prisutan u jednom stanu tokom provale organa postoje neko sakrio pod krevetom tri pitolja i dva paketa eksploziva. On je bio izvaljen, na krevetu u zanosu, budui daje to bio jedini komad nametaja u ovom sobiku to gaje pod kiriju davala jedna grupa preostalih esetosmaa, a kako bi se zadovoljile i telesne potrebe. Da celokupno ureenje stana nije predstavljalo jedan mani-iesl. Inl.i Ilimana, mogli bismo i da ga nazovemo garsonjerom. Jedan od stanara je bio povezan sa nekom oruanom grupom, a drugi nisu /.nali da u stvari odravaju gnezdo. Tako su zavrili svi iza brave, na )>iu(linu danu. I l.nliju sam tako malo razumeo zadnjih godina. Ostavio samje prud velikim pmmenama, gotovo se oseajui krivim to beim u tre-nutku kad se svode rauni. Otiao sum jer suin vo umeo daprepoz-tiuDi neiju ideologiju iz tonu u glasu, naina izraavanja, ovetalih cilnla. Sada sam se vraao, niani znao vifln koju n kim. Nye se vie Kovurilo o ruvolin:y i, De/.iderio je korifteim zu italo, ko se i/juSnJHVHO lili. kao leviar pominjao bi Niea i Selina, desniarske revije veliale su revoluciju Treeg Sveta. Vratio sam se kod Pilada, no osetio sam se na stranoj zemlji. Zatekao se bilij ar, bili su tu manje vie isti slikari,, ali se fauna mlaih bitno promenila. Shvatio sam da su neke od starijih muterija ve ot-vorile kole trenscendentalne meditacije i mikrobiotike restorane. Upitao san nije li neko ve otvorio prostor za umbandu. To ne, mo-gue da sam ovde bio u prednosti, stekao sam sposobnosti za koje niko nije znao. Kako ne bi naruio sr legende, Pilad je jo drao jedan stari model flipera, kakve sad izgleda ve kopira Lihtentajn i prepuni su ih antikvarijati. Ali su se, pored, ophrljene mladima, redale drugaije maine sa fluorescentnim ekranom, gde su se u hrpama obruavali katapultirani miari, kamikaze Spoljnog Prostora, ili bez reda skaku-tala aba krekeui na japanskom. Kod Pilada su ve treperela opaka svetla levice, i moda su ispred ekrana video igre Galaktika proli ak i kuriri Crvenih Brigada vrbujui tu po zadatku. Ali su bez sumnje morali da batale fliper budui da ovaj ne moe da se igra sa pitoljem za pojasom. To mije postalo jasno dok sam pratio Belbov pogled koji se za-lepio za Lorencu Pelegrini. Shvatio sam dosta neodreeno ono stoje Belbo ve odavno sa najveom pronicljivou primetio, a to sam pronaao u jednom od njegovih files. Lorencu nije imenovao, ali je oito da se radi o njoj: jedino je ona igrala fliper na taj nain, filename: Fliper filename: Fliper Pri igranju flipera koristimo i pubes a ne samo ruke. Kod flipera nije problem da se kuglica zaustavi pre nego to je pohlepno proguta rupa, kao ni da se naporom bekova iz-baci u sredinu polja, ve da se prinudi na zadravanje pri vrhu, gde je veliki broj svetleih meta, da odbija od jedne do druge, kruei estoko i bez cilja, no ba onako kako se ele-lo. A to upravo ne postie udarajui po kuglici ve preno-sei vibracije na

samo nosee telo maine, a sa mnogo uviavnosti, kako fliperu sve ne bi postalo jasno i preao u kontranapad. To moe da uradi samo svojim pubisom, i go-tovo igrom bokova, tako to se pubis vie oee nego udari, obavezno tako da zadri orgazam. A vie nego pubes, uko-liko se bok spontano kree, miii zadnjice su ti koji udaraju napred, ali neno, tako daje udar ve ublaen kada stigne do pubesa, kao pri homeopatiji, gde to si vie sastojaka stavio u rastvor, a supstanca se u vodi ve gotovo rastvorila budui da je postepeno dodaje, tako dajo gotovo sasvim nestala, a efokat lounja je utoliko jai. loto kuko sosa pubesa jedno zaljivo strujanju prenosi na desk i fliper se bez nervoze I 7pokorava, kuglica juri protivno prirodi, protivno inerciji, protivno gravitaciji, protivno zakonima dinamike, protivno zamisli lukavog konstruktora da bude neuhvatljiva, hvata je zanos pokretake sile, ostaje u igri za itav jedan period koji se pamti i koji se ne pamti. Ali tu je stvarno potreban jedan venerin breg, jedan enski pubes, koji ne stvara udubljenja izmeu stomaka i maine, i da se ne umea kakva erektivna stvarica, no samo koa nervi kosti, smotane u jedan par dinsa, i uzvieni erotski zanos, nekakva pritajena frigid- ' nost, nezainteresovana prilagodljivost senzibilitetu part-nera, sklonost da se potakne elja za im a da se ne postane rtva spostvenog preterivanja: svaka prava jahaica mora da izludi fliper i unapred uiva u injenici da e da ga napusti kad zaeli. Predpostavljam da se Belbo zaljubio u Lorencu Pelegrini u tom trenutku, poto je uvideo da bi ona mogla da bude ta koja mu obeava nedostinu sreu. Ali verujem daje on putem nje poeo da uvida gotovo erotsku prirodu ovog automatizovanog univerzuma, maina kao metafora kosmikog tela, a mehanika igra kao prizi-vanje talizmatinih sila. Ve je bio zapoeo dae drogira svojim Abu-lafijem i mogue daje ve i nanjuio duh projekta Hermes. Svakako je ve video i Klatno. Lorenca Pelegrini mu je, neznam usled kakvog kurlusa, obeavala samo Klatno. U prvo vreme uloio sam napor da se priviknem ponovo na Pi-lada. Malo po malo, i ne svake veeri, i moru stranih lica ponovo sam otkrivao ona, dobro poznata, preivela, premda sam se i gubio u sil-nom naporu da ih prepoznam: neko zastupa prava kakve izdavake agencije, neko savetnik u banci, neko prodaje knjige na otplatu no ranye su plasirali eova dela, sada nude budizam, astrologiju, her- _; boristeriju. Osmotrio sam ih, kako mucaju, sa pokojom sedom u kosi, aom viskija u ruci, pa sam doao do zakljuka da se radio o istoj nezrelosti kao i deset godina ranije, kada su se polako sladili, kaplji-com po semestru. ta je s tobom,poto te vie uopte ne viamo? upitao me je neko od njih. Ko ste to sad pa vi? Pogledao me je kao da sam bio odsutan godinama: Mislim podstiemo kulturu, nije li tako? Zamalo nisam izvukao silne batine. Odluio sam da sebi smislim nekakav posao. Primetio sam da po/.nujum toliki; stvari, medu njima u istoj meri i nedovoljno poznate, ti koju smn mof.uo dn im ponudim poslu pur sati provedenih u bilo ko-joj hihlint.oci. Hio sam otiuo jor ju u l.o vinuo svako morao da ima Nopstvunu Ii'di iju, n ju ju zaista nisam imao Sada jo pak bilo dovoljno 0 uoenim imali pojma, svi u pokuzivali f.niovo glad zn Ume, a uto-liko bolju ako pojmovi nlNii bili ukl.uolni. <":.ik i na univerzitetu, gde 1 MH

sam se ponovo uunjao ne bih li pronaao kakvo mestace i za sebe. Aule su bile tihe, studenti su promicali poput senki hodnicima, spo-sobni da jedni drugima ponude samo sopstvene alosne malenkosti. Ja sam naprotiv znao ta da uinim sa sobom. Jednog me je dana neki diplomac, smatrajui me za docenta (predavai su se ve potpuno izjednaili u godinama sa studentima, ili je nekako obrnuto) upitao staje to napisao Lord ando o kome se govori na kursu o ciklinim krizama u ekonomiji. Objasnio sam mu da je to lik iz Hofmantala, ne neki ekonomista. Te iste veeri bio sam na nekakvom prijemu kod starih prija-telja i otkrio sam upravo jednog takvog, koji radi za neku izdavaku kuu. Uao je u kuu tek postoje ova odluila da ne objavi romane francuskih kolaboracionista kako bi se posvetila albanskim politi-kim tekstovima. Utvrdio sam da se jo uvek bave politikim izdavat-vom, ali po dravnim pitanjima. Ali nisu izbegavali ni po koju dobru knjigu iz filozofije. Klasine, pokuao je da bude odreeniji sa mnom. Kad smo ve kod toga, rekao mije ti si u stvari filozof... Hvala na epitetu, naalost nisam. De, bio si neko ko je znao sve dok si bio u svom elementu. Danas sam ponovo pregledao prevod jednog teksta o krizi mark-sizma, i naiao sam na navode itavog jednog odlomka nekog An-selma Kenteberijskog. Objasnio sam mu da je u pitanju Anselmo d'Aosta, samo da ga Englezi tako zovu jer im je vazda bio cilj da se razlikuju od ostalih. Dolo mije prosvetljenje: svoju struku sam naao. Odmah sam doneo odluku da pokrenem agenciju za obavetenja iz kulture. Za konzumiranje znanja takorei s nogu. Umesto da njukam po nonim barovima i bordelima, sada je trebalo da odlazim u biblio-teke, knjiare, da se kreem po hodnicima univerziteta. A potom, da boravim u svojoj kancelariji, sa nogama na stolu i papirnom aom viskija koji sam u kesi doneo iz bakalnice na uglu. Neko ti telefonira i kae ti: Ba prevodim jednu knjigu i naiao sam na izvesnog ili pre izvesne Motokalemina-e. Nikako da je dovrim. To ti i ne zna ali nema veze, trai dva dana vremena. Ode i prelista kartoteku neke biblioteke, ponudi cigaretu nekome na oba-vetenjima, na tragu si. S veeri poziva kakvog studenta islamistike u bar, plaa mu jedno pivo, dva, ovaj gubi prisebnost, daje ti obave-tenje koje trai, za dabe. Potom poziva svoju muteriju: Dakle, Motokalemin sU bili muslimanski radikalni teolozi iz vremena Ibn Sine, govorili su daje svet, kako da kaem, obina najsitnija praina jer je preputen sluaju, a zgruavao se u forme iskljuivo jednim tre-nutnim i kratkotrajninfcinom boje volje. Dovoljno je daje Bog rase-jan i za trenutak i svemir odlazi u paramparad. ista anarhija atoma bez imalo smisla. Jel'to dovoljno? Na tome sam radio tri dana, sad ste vi na potezu. Imao sam sree da naem dve sobe i kujnicu u nekom starom zdanju sa periferije, koje mora daje sluilo kao fabrika, sa jednim 189krilom za kancelarije. Apartmani koji su iz toga nastali imali su svi ulaz iz jednog zajednikog hodnika: smestio sam se izmeu stambene Hjjencije i laboratorije nekog preparatora ivotinja (A. Salon-Taxi-dormista). inilo mi se da sam u kakvom amerikom oblakoderu iz tridesetih, dovoljno bi mi bilo da imam staklena vrata i zamiljao bih sebe kao Marloua. Smestio sam u drugoj sobi jedan divan leaj, a kencelariju s ulaza. Poredao sam po dvema policama atlase, enciklo-pedije, kataloge koje sam malo,po malo nabavljao. U poetku morao sam da se nagodim sa saveu i piem

ak i diplomske radove za bez-nadene sluajeve meu studentima. Nije bilo nimalo teko, dovoljno je bilo da se ode i iskopira neki iz prethodne decenije. Zatim su mi pri-jatelji izdavai slali rukopise i strane knjige na lektorisanje, prirodno one najnezahvalnije i uz skromnu nadoknadu. Skupljao sam znanja, iskustva, i nisam odbacivao nita. Sve sam unosio u kartoteku. Nisam svoju kartoteku zamiljao kao banku podataka nekog kompjutera (ba sada su izlazili na trite, i Belbo e tu ostati pionir),nastavio sam sa manufakturom, ali sam sebi stvorio nuku vrstu memorije na kartoniima od mekog papira, sa unakrs-nim referencama. Kant... kumova slama... Laplas, Kant... Kenigz-btiig... sedamKenigzberkihmostova... teoreme topologije... Pomalo kao igra koja te izaziva da ide od kobasice do Platona u pet pasusa, putem asocijacija misli. Da vidimo: kobasicasvinja-ekinja-etkica-manirizam-Ideja-Platon. Prosto. ak i uz svo prilagoavanje ruko-pisa morao sam da potroim dvadeset afia za svoj veni o svetom Antoniju. Kriterijum je bio strog, a mislim daje isti koji slede tajne slube: nema informacije koja je bolja od bilo koje druge, sama vlast je u prikupljanju ba svake, a potom iznalaenja veze meu njima. Veze su uvek tu, dovoljna je elja da ih potraimo. Posle otprilike dve godine rada bio sam zadovoljan sobom. Bilo mi je zabavno. A u meuvremenu sam sreo Liju. 1 190 i 35 Nek zna to kogod trai moje ime ja sam Lija, sebi venac rukama lepim da spletem, svud meni se ide. {Cistilite, XXVII, 100-102) Lija. Ve me hvata oaj da neu moi daje vidim ponovo, ali mogao sam i da je nikad ne sretnem, i bilo bi daleko gore. eleo bih da je tu, da me dri za ruku, dok upravo rekonstruiem etape svoje pro-pasti. Budui da mi je ona to rekla. No mora da ostane izvan ove prie, ona i dete. Nadam se da sa povratkom odugovlae, da e prih-vatiti izvesnost, ma kakva ona bila. Bio je 16. juli 1981. Milano se polako praznio, sala za konsul-tacije biblioteke bila je gotovo prazna. Vidi da sam upravo htela ja da uzmeme tom 109. Pa to si ga onda ostavila na polici? Otila sam do stola da proverim jednu beleku. To nije opravdanje. Sa svojim tomom drsko je otila za sto. Namestio sam se is-pred, pokuavao sam da joj uoim crte. Kako uspeva da ita, ukoliko nije po sredi Braj? zapitao sam. Podigla je glavu, i zaista nisam shvatao da lije u pitanju vrat ili lice. Kako? upitala je. A, odlino vidim kroz. Ali da bi to rekla po-digla je uperak, i oi su bile zelene. Ima zelene oi, rekao sam joj. Verovatno. to? Ne valja? Ni govora. Problem je tu uvek da ih pronae. Tako smo poeli. Jedi, suv si kao raga, rekla mije za vee-rom. Oko ponoi jo smo bili u grkom restoranu blizu Palada, sa go-tovo rastopljenom sveom preko grlia boce,

stoje za nas bilo pravi znak. Bili smo skoro na istom, ona je pretresala rei iz encilkopedije. Imao sam utisak da jednu stvar moram daje kaem. Oko pola jedan je sklonila uperak, da bi me bolje pogledala, ja sam u nju upe-rio kaiprst drei palac uzdignut i uradio joj: Pim. Neverovatno, rekla je, i ja. Tako su srasla naa tela ujedno, i od te veeri za nju sam bio Pim. Nov stan nisam mogli sebi da prutimo, spavao sam kod nje, a omi esto boravila kod mene u kancelariji, ili je kretala u lov, jer je sa mnogo vie hrabrosti sledila nau putanju, i znala je da me uputi na (liaj'.occiH! veze. ini mi se da imamo gotovo praznu afiu o drutvu Rue i Kisla, govorila mi je. Moram da je preradim dunas sutra, beleke iz Brazila su U redu, stavi tu jedu referencu za Jejtsa. A kakve veze ima Jejts? Naravno da ima veze. Ovde itam da je afilovan u neko drutvo ruinog-krsta koje se zove Jutarnja Zvezda. ta bih ja bez tebe? Ponovo sam poeo da poseujem Pilada budui daje bio poput kakve berze rada, tu sam nalazio porudbine. Jedne sam veeri ponovo video Belba (prethodnih godina mora daje retko dolazio, a zatim je obnovio dolaske postoje sreo Lo-rencu Pelegrini). Uvek isti, moda neto vie prosed, neznatno sm-rao, ne mnogo. Bio je to srdaan susret, koliko je ve on mogao da se otvori. Koja dosetka iz starih vremena, potom o zatakavanju poslednjeg do-gaaja u kome smo se mi zatekli kao sauesnici i o posledicama nje-govih epistolarnih ekspertiza. Komesar De Anelis vie se nije iv po-javio. Sluaj ad akta, sasvim mogue. Rekao sam mu o svom poslu i izgleda da gaje zainteresovalo. Zapravo to je ono to bih voleo da radim, da budem Sem Spejd kul-ture, dvadeset dolara na dan plus trokovi. Ali ne dolaze mi tajanstvene zavodnice, i niko ne zapoinje priu o maltekom sokolu, rekao sam. Nikad se ne zna. Jel' zabavno? Dal' mije zabavno? upitao sam ga. I, pozvao se na njega: Jedina stvar za koju mi izgleda da mogu da je radim dobro. Goodforyou, odgovorio je. Videli smo se jo koji put, priao sam mu o svojim brazilskim doivljajima, no odavao je utisak pomalo rasejanog oveka, to inae nije sluaj. Kada Lorenca Pelegrini nije bila tu nije skidao pogled sa vrata, a kad je bila sa nervozom je pogled usmeravao ka baru, i pralio njene pokrete. Jedne veeri, ve negde pri zatvaranju, ree mi, dok mu je pogled lutao: Znate ta, moda e nam trebati va savet, nli no onako s nogu. Da li biste mogli da nam se posvetite jednom ne-deljno, recimo, popodne? ? Moemo da vidimo. 0 emu je re? Jedna metalurka firma nam je naruila neku knjigu o me-talima. Sa neto vie teksta nego slika. Pristupano, ali ozbiljno. Sh-VHl.at.o kog tipa: metali tokom istorije oveanstva, od gvozdenog dobi) do legura za vasionske brodove. Potreban nam je neko

ko obija biblioteke i arhive kako bi naao dobre ilustracije, stare minijature, gruvum u knjigama iz prolog veka, valjda, o livenju ili o gromobra-nu. U redu, sutra u da navratim kod vas. l'ril.i mu je Lorenca Pelegrini. Jel' me prati kui? Z.inIu Ii.iS ja veeras? upitao je Belbo. Jcir ni < nvek mog ivota. Zurimuiiic ?<> se, kako je samo on znao du porumeniJoS izrae-192 nije gledajui bez cilja. Rekao joj je: Tu mije svedok. A meni: o-vek sam njenog ivota. Lorencinog. Vidimo se. Vidimo. Podigao se i apnuo joj neto na uvo. ta ima veze? rekla je ona: Molila sam te da me kolima ot-prati kui. A, rekao je on Kaaaubon oprosti, moram da sluim kao samuraj na tokovima gospi ni sam ne znam ijeg ivota. aavko, rekla je ona neno, i poljubila ga u obraz. 19336 Dozvolite mi utoliko da dam jedan savet svom buduem ili ve sadanjem itaocu, ukoliko je stvarno melanho-lian: u delu koji sledi ne treba da ita prognoze i simp-tome, da se time ne bi uznemirio i na kraju izvukao vie zla nego dohra iz toga, time to sve to proita primeni na sebi... kao to ini veina melanholika. (R.Bertn, Anatomija Melanholije, Oksford, 1621, Uvod) Bilo je oito daje Belbo na neki nain povezan sa Lorencom Pe-legrini. Nisam razumeo u kolikoj meri i od kada. ak nifiles Abulafije nisu mi pomogli da rekonstruiem sluaj. Na primer bez podataka je file na temu veere sa doktorom Vagnerom. to se tie doktora Vagnera, Belbo gaje poznavao jo pre moga odlaska, i nastavio je sa njim odnose i po zaetku moje saradnje sa Garamonom, u toliko da sam se i ja sa njim sprijateljio. Otuda je veera mogla i da prethodi kao i da sledi onoj veer -i koje se pri-seam. Ako joj je prethodila, jasan mije Belbov problem, sav uas njegove skromnosti. Doktor Vagner je- austrijanac koji godinama predaje u Porizu, odakle izgovor Vagner kod sviju kojima je to bila stvar prestia ve oko deset godina bio redovno pozivan u Milano od strane dveju revo-lucionarnih grupa autentinog post-esetosmatva. Oko toga su s? sporili, i prirodno svaka od grupa pruala bi bitno razliitu varijantu njegovog miljenja. Nikada mi nije postalo jasno kako je i zato ovaj ovek ne glasu prihvatio da njegovi sponzori budu ove sutinski ne-parlamentarne grupacije. Teorije ovog Vagnera nisu imale i svoju boju, da tako kaemo, i njemu je jako godilo da ga pozivaju univerzi-teti, klinike, akademije. A to se ovih tie mislim daje poziv prihvatio budui daje bio u svojoj pravoj prirodi epikurejac, i nastojao da pok-rije izdatke ravne onima koje ima prodica Kaunda. Privatno je moglo da se sakupi vie novaca nego u institucijama, a za doktora Vagnera to je direktno znailo putovanje prvom klasom, besan hotel, uz to ho-norare za konferencije i seminare, a obraunate po njegovoj stalnoj tarifi jednog terapeuta. Druga je pria zato su posle ove dve grupe pronale ideoloko nadahnue u Vagnerovim teorijama. No tih je godina Vagnerova psi-hoanaliza delovala isuvie destruktivno, nemoderno, bludniki, pro-tiv razumski, a da bi ponudila bilo kakvo teoretsko polazite i samoj ovoj revolucionarnoj delatnosti.

l'okii/.alo si; gotovo neizvodljivim da se radnici nateraju daje Hvuro, i mogu1 <l;i su stoga dvo grupo, na odreenoj taki, bile pri-moran da biniju i/.modu rudniku i Vugnoru, i izabrale su Vagnera. Hilu jo raznuliiim irioju dti navi nivolucionurni subjekt mje proleter nogo upruvo miti konformistu. 104 Umesto da se prave anti-konformisti od proletera mnogo je bolje da se proletarizuju anti-konformisti, a i lake je, imajui u vidu isplate doktoru Vagneru, rekao mi je Belbo jednog dana. Ova to su je izvodili vagnerijanci bila je oito najskuplja revo-lucija u istoriji. Garamon je, o troku instituta za psihologiju, preveo jednu zbirku kraih eseja Vagnerovih, uglavnom vrlo strunih, no sada ve tee dostupnih, pa otuda izuzetno i traenih meu odanim mu sledbe-nicima. Vagner je bio u Milano prispeo redi prezentacije, i tom prili-kom je zapoeo njegov kontakt sa Belbom. filename: Doktor Vagner avolski doktor Vagner Nastavak dvadeset esti Pri debati sam mu uputio primedbu. Demonski starac je time svakako bio razdraen no nije dao da se to nasluti. ak je i odgovorio na nain kao da eli da opini. Nalikovao je na arlija i ipiana, pelu i cvet. Jedan genije ne podnosi da ne bude voljen i odmah mora da zavede svakoga sa suprotnim miljenjem, tako da bi ga ovaj kasnije voleo. U tome je uspeo, voleo sam ga. Nije smeo da mi oprosti, jer mije te veeri razlaza za-dao smrtni udarac. Nehotino, gotovo nagonski: nastojao je da me zavede a da toga nije bio svestan i odluio je da me kazni a da toga i nije bio svestan. Sa deontologijom o istom troku praktino me je besplatno psihoanalizirao. Siromani duhom izjedu i svoje duebrinike. . Epizoda sa markizom od Lantenaka iz 1793. Laa* vandejaca u oluji plovi du bretonske obale, iznenada se ja-dan top oslobodi iz leita i dok se brod ljulja napred nazad zapoinje mahnita jurnjava od boka do boka i histerija zbog opasnosti da budu probijeni i levi i desni bok. Jedan tobdija (kuku, ba onaj usled ije nepanje top nije bio privren po propisu), hrabar kao niko, sa lancem u ruci, gotovo se baca pod podivljalu zver koja umalo da ga smrvi, zaustavlja je, prikiva, mee na postolje, spaava lau, posadu, itavu misi-ju. U uzvienoj liturgiji, strani Lantenak postroji ljude na komandnom mostu, velia smelog, skida sa grudi jedan vi-soki orden, njime ga odlikuje, grli, dok mornari uzvikuju svoje poklie upuene nebesima. Zatim Lantenak, u svojim uverenjima postojan kao stena, podsea na injenicu daje ba on, odlikovani, odgovoran za nezgodu, pa izdaje na-reenje da ga streljaju. MONARHISTI, pobunjenici iz vandeje (pofiov od 1791), uani(u vandejiibretan-ji), pod kornundom unu uana i Zoru Kadudulu, genorula koji e se suprotstaviti i Nupolmmu; odani Lujii XVIII u Londonu, 195Velianstveni Lantenak, pun vrlina, pravian i nepot-kupljiv! A tako je uradio samnom i doktor Vagner, poastio me je svojim prijateljstvom, a usmrtio me je podarivi mi isti-nu. Usmrtio me je pokazujui mi ta sam zaista eleo. Pria koja zapoinje po kafiima. Potreba za zaljublji-vanjem. Odreene stvari prosto osea kada se pribliavaju, nije to da se zaljubi zato to se zaljubi, zaljubi se zato to jednostavno u tom periodu ima oajniku potrebu da se za-ljubi.U periodima u kojima osea elju da se zaljubi mora da bude paljiv u ta se uputa: tu kao da si popio

ljubavni napitak, takav da se zaljubi u prvu osobu koju sretne. Treba zaista pripadati redu njukala. Zato sam pokazivao potrebu ba u ovom periodu, kad tek to sam prestao da pijem. Odnos izmeu jetre i srca. Nova ljubav je dobar motiv za povratak piu. Neko sa kim se ide po kafiima. Radi oseanja prijatnosti. Kafi je plitak, sk-riven. Dozvoljava ti dugo prijatno iekivanje tokom celog dana, dok se ne zakloni u polusenci konih fotelja, oko est popodne ve nikoga nema, odvratna klijentela prispee s veeri, u pratnji pijaniste. Pa sad se ti opredeli za sumnjivi bar ameriken koji je u kasno popodne prazan, kelner e da doe samo ako ga pozove tri puta, i ve ima pripremljen drugi martini. Martini je bitan. Ne viski, ve martini. Tenost je bela, podigne au i vidi je iza maslinke. Velika je to razlika kada posmatra svoju dragu preko martini koktela kod koga je trouglasta aa previe mala od onoga kada je gleda preko obinog din martinija sa ledom, u dugakoj ai, njeno lice se dekomponuje u prozirnom kubizmu leda, efekat se udvo-struuje ako svako od vas prinese licu au sa ledom pri sebi i tako postavite lice prema licu sa dvema aama izmeu to ti sa martini koktelom nije mogue. To kratko vreme za kafi. Posle e u strepnji da eka neki drugi dan. Ne postoji iznuivanje sigurnosti. Ko se zaljubljuje po kafiima ne treba mu jedna ena koja bi bila njegova u potpunosti. Neko vas je pozajmio jedno drugom. Njegov lik. Doputao joj je silnu slobodu, bio je vazda na putu. Sumnjiva irokogrudost takvog koji: mogao sam da telefoniram ak i u pono, njega je bilo a tebe ne, on je odgo-varao da si izala, budui da telefoniram ak je i pitao da ne zna moda gde je? Jedini trenutci ljubomore. Ali sam ak i taj nain oduziman eiljju saksofonisti. Potrebnoje voletiili vurovati da voli kao pri vunom obredu nekakve drevne osvoto. Stvari su so umnogome iskomplikovale sa Sandrom: 196 i ovoga puta je shvatila da me odnos previe kota, ivot u dvoje postao je strano napet. Treba li da se rastanemo? Da se rastanemo. Ne, ekaj, razmotrimo to jo malo; Ne, tako vie ne ide. Jednom reju, problem je bila Sandra. Kada si po kafiima emocionalna drama nije u tome na koga si naiao ve od koga se rastaje. Tada dolazi veera sa doktorom Vagnerom. Na konfe-renciji je nekom provokatoru upravo pruio definiciju psi-hoanalize: Psihoanaliza? To je kada izmeu mukarca i ene... prijatelju moj... nekak ne ide. Raspravljalo se o paro-vima, o razvodu kao zabludi Zakonika. Pritisnut svojim pro-blemima sa arom sam uestvovao u diskusiji. Zaneli smo se u igri dijalektike, govorei dok je Vagner utao, zaboravlja-jui daje sa nama upravo jedan od njenih proroka. A delovao je zamiljeno i delovao je potuljeno i delovaoje melanholino nezainteresovano. A bilo je kao da se ukljuuje u konverzaciju koja ne-stano naputa tematiku jer je Vagner rekao (pokuavam da se prisetim samih njegovih reci, no urezale su mi se u seanju, nemogue da sam se prevario): Za celokupne svoje delatnosti nikada nisam ima pacijenta u nervozi zbog sopstvenog razvoda. Uzrok neraspoloenja uvek je bio raz-vod nekog Drugog.

Doktor Vagner, ak i kada bi govorio, upotrebljavao bi veliko D za Drugoga. injenica je da sam ja poskakivao kao da me je ujela guja. vikont je poskoio kao da gaje ujela guja ledeni znoj oblio mu je elo baron ga je posmatrao kroz dim koji se lenjo dizao u kolutovima iz njegove tanke ruske cigarete Hoete li da kaete, upitao sam, da se u krizu ne do-lazi usled razvoda od spostvenog partnera ve zbog mogueg ili nemogueg razvoda od tree osobe koja je i dovela u krizu sam par? Vagner me je pogledao zbunjenou laika koji se po prvi put susree sa duevno uznemirenom osobom. Zapitao me je ta sam u stvari hteo da kaem. Zaista, togod da sam hteo da kaem, loe bih iskazao. Nastojao sam da svoje razmiljanje uskladim sa predmetom. Uzeo sam sa stola kaiku i postavio je pored viljuke: Eto, tu sam ja, No, suprug nje, Viljuke. A ovde je drugipar, ona Kasiica udata za Noekanju ili Meki Mesera. Sada je No mislim da patim budui da u morati da napustim svoju Vi-ljuku, a ni; bih eleo, volim Kaiicu ali mi odgovara daje sa svojim Nn/.iikanjom. Ali zaista, Vi mi kaete doktore Vagner, miMii j(! loi; j<;r s; Kaiica ne razdvaja od Noekanje. Jeli lia lakoY vaf,ti(!i ju odgovorio jodnom drugom gostu za sto-Inm da nikada uisld slinio nije rnkno. 197 Kako da niste rekli? Rekli ste da nikada niste sreli nekoga koje u rastrojstvu zbog sopstevnog razvoda ve uvek zbog razvoda onog drugog. Mogue, ne seam se, rekao je tada Vagner, koga je to zamaralo. Pa ako ste tako rekli, ne bi ste li eleli da ujete ta sam ja nameravao? Vagner je zautao nekoliko minuta. I dok su ostali prisutni iekivali ne usudivi se ni gut-ljaj da potegnu, Vagner je dao znak da mu naspu au vina, paljivo osmotrio prema svetlosti samu tenost i konano progovorio. Vi ako ste tako shvatili to je zato to ste eleli tako da shvatite. Potom se okrenuo na drugu stranu, rekao daje vruina, spominjui neku ariju iz lirske opere uz mahanje grisinom kao da diriguje nekim uadaljenim orkestrom, zev-nuo, usredsredio se na jednu tortu sa lagom, i konano, posle jedne nove krize mualjivosti, zamolio da ga odvedu u hotel. Ostali su me posmatrali kao nekoga koje upropastio jedan simpozijum na kome su mogle da se iznedre odluu-jue Reci. Uistinu ono to sam uo da govori za mene je pred-stavljalo istinu. Telefonirao sam ti. Bila si kod kue, i sa Dru-gim. Proveo sam jednu besanu no. Sve je bilo jasno: ja ni-sam mogao da podnesem da si ti sa njim. Sa Sandrom to nije imalo nikakve veze. Potom je sledilo est dramatinih meseci, u kojima sam ti bio za vratom, proganjao te, ne bih li iznudio zajed-niki ivot, govorei ti da te hou elu za sebe, i ubeujui te da ti ustvari mrzi Drugog. Poela si da se svaa sa Drugim, Drugi je poeo da postavlja previe zahteva, postaje ljubo-moran, uvee nije izlazio, sa svojih putovanja telefonirao bi dva puta dnevno, i usred noi. Jedne sam te veeri oamario. Zamolila si me za novac jer sieleladapobegne, skrpio sam ono malo to sam imao u banci. Napustila si brano gnezdo, otila u planinu sa nekim prijateljima, ne ostavivi adresu. Drugi bi mi telefonirao sav oajan i molio me da mu kaem ukoliko znam gde si, ja pak nisam to znao, a sticao se utisak da laem budui da si mu rekla kako si ga zbog mene ostavi-la.

Po povratku, sva uelementujavilasimidasimunapi-sala oprotaj no pismo. Pri tome sam seja zapitao ta e se dogoditi su mnom i su Simdrom, no ti mi nisi ostavila vre-miiiia zu uzbudonjo. Roklu si ini kako si upoznala izvesnog, su uitkom na obimu i vrlo booinskim sl.unom. Otila si da iviS nii njim. Nd voli ni viflnV NnproLiv, jodlnl si ovek 19(1 moga ivota, no posle onoga to se dogodilo potrebno mije da proivim to iskustvo, ne budi detinjast, pokuaj da me shva-ti, zapravo sam radi tebe napustila svog mua, ljude treba pustiti da gospodare svojim vremenom. Svojim vremenom? Upravo mi govori da odlazi sa drugim. Intelektualac si, i leviar, nemoj da se ponaa kao mafija. Vidimo se; uskoro. Sve dugujem doktoru Vagneru. 19937 Za svakoga ko razmilja o etiri stvari, bolje bi bilo da se nikada nije ni rodio: o onome to je iznad, onome to je ispod, onome stoje pre i onome stoje posle. (Talmud, Hagiga 2.1) Javio sam se u Garamon ba onog jutra kada su postavljali Abulafiju, dok su se Belbo i Diotalevi hvatali u kotac oko Boijeg imena, a Gudrun sumnjiavo posmatrala ljude koji ovo novo uznemi-rujue prisustvo unose-meu svakim danom sve pranjavije hrpe ru-kopisa. Sadite, Kazaubone, tu su planovi za ovu nau istoriju meta-la. Ostali smo sami i Belbo mi je pokazao odrednice, koncept po-glavlja, princip prelamanja sloga. Pomenuo sam neke milanske bi-blioteke za koje sam smatrao da su dobro opremljene. To nee biti dovoljno, rekao je Belbo Bie potrebno da se posete i neka druga mesta. Na primer u minhenskom muzeju prirod-nih nauka postoji udesna fototeka. Zatim tu je i Umetniko-Zanat-ska kola u Prizu. Rado bih skoknuo i sam, da bolje stojim sa vreme-nom. Ali Belbo? Zaista zabrinjavajue. Slavljenjem maine u jednoj gotskoj crkvi... Oklevao je, potom pretraio neke hartije na stolu. Potom go-tovo u strahu da ne prida preteranu vanost svom otkriu, rekao je: Tu je Klatno. Kakvo sad klatno? Klatno. Zove se Fukoovo klatno. Objasnio mije Klatno, ba onako kakvim sam ga video u subo-tu a u subotu sam ga moda video ba takvim jer me je Belbo pripre-mio za suoenje. Tada se nisam usudio da pokaem previe oduev-ljenju, i Belbo me je pogledao kao nekoga koje, usred same Sikstinske Kapele, zapitao da li je sigurno da tu ba nita ne nedostaje. Atmosfera e biti kao u crkvi, no uveravam vas daje u pi-tanju dokazivanje izuzetne senzacije. Ideja da sve izmie i da iskl-juivo tamo gore postoji jedna vrsta taka u svemiru... Za onoga ko nye u veri to je nain da ponovo pronae Boga, a da ne dovede u pi-tanje sopstveno bezverje, budui da se radi o nekakvom Nultom Po-lu. Znate, za ljude moje generacije, koji su i za ruak i za veeru dobi-Jali obilne porcije razoarenja, to bi moglo da bede sasvim po meri. Moja je dobijala jo obilnije porcije, hou da kaem genera-ciju. II tom slavu i mu oholosti. No zuistii, /.u vas je to bila samo jodnu sozonu, prviili sto jnkohinsku Km miuijolu a potom ste se vratili U svoju Vandoju I "a lomo s<> zavrilo.

Sa nama jo bilo sasvim dru-gaijo l'rvo lir i .im, prinudu smo }',ii doivoli kao dom, poput.kakvog 9 nn i avanturistikog romana, no same besmrtne sudbine predstavljale su i*sigurno polazite za nae sudove. Tu je kao stoer i pokret otpora, naroito za nekoga poput mene koje na njega gledao nekako sa spoljne strane, i od toga napravio gotovo nekakav obred podmlaivanja pri-rode, povratka proleu, skoro ekvinocijalnu pobedu dana nad prev-lastima noi, sosticijsku prevlast sunca i svetlosti nad tamom, uvek sam brkao... Potom za nekoga ostaje Bog a za drugog postaje rad-nika klasa, za veinu oboje. Bilo je za jednog intelektualca zaista uteno razmiljanje da postoji radnik, naoit, zdrav, snaan, spre-man da preuredi svet. A potom, kao to ste i sami videli, radnik jo postoji, ali ne i klasa. Mora da su je ubili u Maarskoj. I stigli ste vi. Za vas je to bilo prirodno, moda, i kao nekakva svetkovina. Za ne-koga iz moje generacije to ne, bilo je to nekakvo poravnjavanje rauna, stvar savesti, okajanje grehova iz prolosti, gotovo obnav-ljanje zdravog osnova, nama je toga nedostajalo a vi ste stigli kao no-sioci oduevljenja, hrabrosti, samokritike. Za nas koji smo tada imali trideset pet ili etrdeset godina predstavljalo je nekakvu nadu, vrlo jadnu, no ipak nadu. Ponovo smo morali da budemo tamo gde i vi, po cenu zapoinjanja iz poetka. Nismo vie nosili kravate, odbacili smo barberi da bi smo kupili iznoenu vindjaknu, poneko bi dao i otkaz kako ne bi sluio svome gazdi... Zapalio je cigaretu i pokuao da ostavi utisak kako je njegova pritajena mrnja samo privid, ne bi li izazvao razumevanje za inje-nicu da je sve to napustio. A predali ste se na svim frontovima. Mi, sa svojim pokajni-kim hodoaima u katakombe Ardeje, nismo bili spremni da izmis-limo kakav slogan za Koka-Kolu, jer smo bili antifaisti. Zadovolja-vali smo se sa kojom paricom kod Garamona budui daje barem kn-jiga po svom karakteru demokratska. A vi sada, kako bi se osvetili burujima koje niste uspeli da poveate, prodajete im videokasete i fanzine, zaluujete ih enom i trendom motocikla. Poturili ste nam po pretplatnoj ceni va primerak Maovih misli i sa dobijenim novcem ste kupili nekakve prangije za proslave nove kreativnosti. Bez imalo srama. Nas je bilo sramota itavog ivota. Obmanuli ste nas, niste predstavljali nikakvu istotu, dali ste samo oduka svojim pubertet-skim bubuljicama. Naterali ste nas da se oseamo kao poslednje gn-jide jer nismo imali hrabrosti da se suoimo licem u lice sa bolivij-skom andarmerijom, a potom ste sami pucali u lea nesretnicima koji prolaze du bulevara. Pre deset godina lagali su kako biva izva-dili iz zatvora, a vi ste lagali da bi ste svoje prijatelje upravo oterali u zatvor. Eto zbog ega mi se dopada ova maina: budalastaje,niuta no veruje, ne tera me da verujem, ini ono to joj naloim, budalastja budalasta ona-ili on. Odnos je sasvim poten. Ja... Vi sto nevinace, Kazaubono. Pobogli ste umesto da bacate ktimonico, dipolomirali stn, nisto pucali. Ipuk pro par godina zazirao1 Niim od ticono i su vnflo Hlniiio. Imiijtu u vidu, niogu linog tu nije bi 201lo. Stvar generacija. A kada sam video Klatno, prole godine, sve sam shvatio. ta sve? Gotovo sve. Vidite Kazaubon, ak i Klatno je u neku ruku lani prorok. Posmatrate ga, verujete daje zaista jedina vrsta taka u svemiru, ali ako ga skinete sa svoda kole i obesite u kakvom bur-delju ponaa se na istovetan nain. Postoje i druga klatna, jedno je u Njujorku u p alati Ujedinjenih Nacija, drugo u San Francisku u mu-zeju prirodnih

nauka, i ko zna koliko ih je jo. Fukoovo klatno miruje dok se zemlja okree pod njim gdegod da se nalazi. Svaka taka u svemiru je vrsta taka, dovoljno je da se u njoj privrsti Klatno. Zar Bog nije na svakom mestu? U izvesnom smislu da. Zbog toga me Klatno i uznemirava. Nudi mi beskrajan prostor, ali mi preputa na sopstvenu odgovornost odluku gde hou da ga postavim. Stoga nije dovoljno klanjati se Klatnu tamo gde se nalazi, potrebno je iznova doneti odluku, i pro-nai najbolju taku. Pa ipak... Ipak ta? Ipak-uopte me ne shvatate ozbiljno, zar ne Kazaubone? Ne, mogu da budem miran, takvi smo da uopte ne shvatamo ozbilj-no... Ipak, hteo sam da kaem, senzacija je u tome daje neko celoga ivota veao Klatno na toliko mesta, i nikada nije ilo, a tamo, u koli, tako dobro radi... A ako u svemiru postoje povlaene take? Moda na tavanici ove sobe? Ne, u to niko ne bi poverovao. To zahteva po-sebnu atmosferu. Ne znam, moda stalno pokuavamo da pro-naemo pravu taku, moda je ba pored nas, ali je ne prepozna-jemo, a da bismo je prepoznali potrebno je da uto verujemo... Uosta-lom, hajedmo kod gospodina Garamona. Da bismo obesili Klatno? ista ludost. Hajde da uradimo neto ozbiljno. Kako bih vas isplatio potrebno mije da vas gazda vidi, dotakne, sloi se sa vama, i kae da odgovarate. Doite da vas gazda samo dotakne, njegov dodir i bolnog leci. 202 38 Tajni Majstor, Savreni Majstor, Posebni Majstor, Inten-dant, Zgrada, Izabranik Devetorice, Vitez Kraljevskog Svoda Solomonovog ili Vitez Devetog Svoda, kotski Vitez Osveenog Svoda, Vitez Orijenta ili Maa, Princ Jerusa-lima, Vitez Istoka i Zapada, Suvereni Princ Rue i Krsta i vitez Orla i Pelikana, Veliki Svetenik ili kotski Vitez Ne-beskog Jerusalima, asni Veliki Majstor svih Loa, Pruski Vitez i Noahit, Vitez Kraljevske Sekire ili Princ Libana, Princ Tabernakla, Vitez bakarne Zemlje, Princ Milosti i Zahvalnosti, Suvereni Zapovednik Hrama, Vitez Sunca ili Prosveeni Princ, kotski Vitez Svetog Andreje ili Veliki Majstor Svetlosti, Vitez Kado i Vitez Crnog i Belog Orla. (Visoki stepeni Masonerije Drevnog i Priznatog kotskog Obreda) Proli smo hodnikom, prekoraili ta tri stepenika, i uli na jedna vrata sa mutnim staklom. Iznenada smo se nali u sasvim dru-gom univerzumu. Ako su prostorije koje sam do sada video bile mrane, pranjave , musave, ove su liile na ekaonicu nekog aero-droma. irila se muzika, zidovi su bili u pravom, ugodna ekaonica sa privrenim nametajem, zidovi ukraeni fotografijama na ko-jima se naziru gospoda u liku poslanika kako saoptavaju uzvienu pobedu gospodi u liku senatora. Na jednom stoiu, leerno na-baeno, kao u ekaonici kod zubara, nekoliko asopisa na sjajnom papiru, Knjievni Je, Poetski Akvadukt, Rua i Trn, Parnas u Eno-triji, Slobodni Stih. Nisam ih nikada video u prodaji a kasnije sam i shvatio zato: bili su u opticaju samo meu Manucijevim klijentima. Ako sam u poetku i mislio da se nalazim u zoni direkcije Garamona, ubrzo sam morao da promenim miljenje. Nalazili smo se u kancela-rijskim prostorima jedne sasvim druge izdavake kue. Kod Gara-mona u predvorju postojala je jedna tamna i zamagljena vitrina, sa poslednjim izdanjima knjiga, no izdanja Garamona su bila skromna, sa stranicama koje je tek trebalo proeci i solidnim sivkastim korica-ma-mora

da se seate francuskih univerzitetskih izdanja, na hratiji koja bi poutela za par godina, kako bi navela na pomisao daje autor, naroito ukoliko je mlad, to objavio pre mnogo godina. Ovde je pak postojala jedna drugaija vitrina, osvetljena iznutra, u kojoj su se i-rile knjige izdavake kueManucio, esto i doslovno jer nisu bile pre-vie sabijene: korice bele, lake, plastificirane, elegantne, na beloj Krntiji sa jasnim slovima. Garamonove edicije nosile su ozbihne i teke naslove poput llumnnistikih Studija ili Filozofije. Manucijove edicye nosile suna-|H'oUv promiljniiH i poetske nazivo: Cvot kakav jo nisam Ubrao l|HM'/.(j(i), Nopozuata /.orn\ju (pripovoduStvo), Oleandrov Trenutak jo naslovu poput Dnevnika jedne mlade bolesnice), Usk 203rnja Ostrva (ini mi se daje u pitanju svakovrsna esejistika), Nova Atlantida (poslednje objavljeno delo bilo je Iskupljenje Kenigzber-ga-Prolegomena za eventualnu buduu metafiziku u vidu dvojakog transcendentalnog sistema i nauke o fenomenalistikom noumeno-nu). Na koricama svih knjiga, znak kue, pelikan ispod plame, uz geslo sam imam ono to drugima dajem. " Belbo je bio neodreen i krt: gospodin Garamon poseduje dve izdavake kue, i to je sve. Sledeih dana mije postalo jasno daje prolaz izmeu Garamona i Manucija bio strogo poverljiva i privatna stvar. U stvari slubeni ulaz Manucija bio je u ulici Markiza Gualdija a u ulici Gualdi natruli univerzum ulice Sinero Renato ustupao je prostor istim fasadama, prostranim trotoarima, ulazima sa lifto-vima u aluminijumu. Ko bi jo pomislio da je jedan stan u starom zdanju u ulici Sinero Renato povezan, za razliku u nivou od samo tri stepenika, sa jednim zdanjem u ulici Gualdi. Mora daje gospodin Ga-ramon dubio na glavi kako bi dobio dozvolu za to, verujem daje stu-pio u vezu sa nekim do samih autora, slubenika Arhitekture i Urba-nizma. Odmah nas je primila gospoa Gracija, prijatna matrona, u kostimu od kvalitetnog fulara koji je bio boje zidova, koja nas je uvela uz osmeh panje pravo u odaju sa kartama. Odaja nije bila prevelika, no podseala je na onu dvoranu Du-deve Palate, sa globusima pri ulazu, i mahagonijskim pisaim stolom gospodina Garamona u dnu, tako da se dobijala slika kao u izokrenu-tom dogledu. Garamon nam je dao znak da se pribliimo, i ja sam osetio nekakav strah. Neto kasnije, po ulasku De Gubernatisa, Ga-ramon mu je izaao u susret, i taj izraz srdanosti samo je jo pojaao njegovu harizmatinost, budui da gaje posetilac ve video kad je zakoraio dvoranom, a onje zakoraio u zagrljaj, i sam se prostor ud-vostruio kao u nekom udu. Garamon nas je posadio ispred stola, bio je ljubazan i odsean. - Doktor Belbo mije lepo govorio o vama, doktore Kazaubo-iio. Potrebni su nam sposobni saradnici. Ukoliko ste dobro razumeli, ne nudimo vam zaposlenje, jer to sebi ne moemo da priutimo. Sas-vim prema zasluzi nagradiemo vau istrajnost, vau odanost, doz-volite da je tako nazovem, budui da je ovaj na posao svojevrsno poslanje. Predloio mije onako od oka jednu sumu prema proceni a-sova potrebnih za sam rad, koja mije u ono vreme izgledala pristoj-na. Odlino, dragi Kazaubone. Skinuo mije titulu, im sam mu poslao pol.injoni. Ova istoryu metala trebalo bi da bude velianst-vima, slavi, oaravajua. Pristupana, jednostavna, ali nauna. Monilii Iti tlu zaokupi mntu italaca, ali zavod\jivu nauke. Dau vam priinur. it.utn u ovoj maketi projokl.a du jo postojala ta, kako se ono zviiflo, kudili iz Mngdiiburgu, dvo priljubimo polulopte i ostva nm vakuum i/.nutni. l'rivo/.uli mi /.a njih (Ivo /.uproge normunskih 2(14

konja, jednu sa jedne drugu sa druge strane, povuci sa ove potegni sa one strane, a dve polulopte se ne odvajaju. Lepo, ovo je jedna vest iz oblasti nauke. No na vama je da mije izdvojite, od svih drugih koje su mnogo manje slikovite. A postoje ve jednom izdvojite, morate da mi naete odgovarajuu sliku, fresku, platno, ili ve staje. Iz samog pe-rioda. I zatim emo da je udarimo preko ele stranice, u boji. Postoji jedna grafika, rekao sam ,koliko ja znam. Vidite? Sjajno. Preko ele strane, u boji. Ako je grafika u pitanju bie crno-belo, rekao sam. Jel' tako? Odlino , onda crno-belo. Pre svega budimo eg-zaktni. Ali mora da bude na zlatnoj podlozi, daobuzme itaoca, da ga navede da se osea upravo tamo, toga dana kada je vren eksperi-ment. Da li me razumete? Sve ono to sobom nosi nauka, trezvenost, strast. Moemo da upotrebimo i nauku a da nateramo itaoca da mu srce zaigra. Postoji tu neto izuzetno teatralno, dramsko, dok se ma-dam Kiri uvee vraa kui i u mraku opaa fosforescentnu svetlost, moj boe ta bi sve tu moglo da ispadne... ugljovodonik, golkonda, flogist ili kako se ve zvae kad eto ti, Marija Kiri otkriva X-zrake. To zahteva dramatizaciju. Uz svo potovanje istine. Ali kakve veze imaju X-zraci sa metalima? upitao sam. Zar i radijum nije metal? Verujem da jeste. Pa onda? Uzimajui metale za taku gledita moete da po-stavite u iu svo znanje sveta. Kako smo ono odluili da nazovemo knjigu, Belbo? Razmiljali smo o neemu ozbiljnom, kao Metali i materi-jalna kultura. I mora da bude zbiljno. Ali sa onom tenjom ka viem, da istovremeno kazuje i sve i nita, da vidimo... Evo, Metali u istoriji sveta. Jel spadaju tu i kinezi? Da spadaju. E pa onda svetska istorija. Nije u pitanju izdavaki trik, ve suva istina. Moda ak, udesna avantura sa metalima. Ba u tom trenutku je godpoa Gracija najavila komendatora De Gubernatisa. Gospodin Garamon je oklevao za trenutak, pogledao me sane-poverenjem, Belbo mu je na to dao znak, kao daje hteo da mu kae da sad ve moe da se pouzda. Garamon je naredio da gosta uvedu i posao mu je u susret. De Gubernatis je bio u dvorednom sakou, nosio ruu za reverom, penkalo u depu, u depu od sakoa presavijene no-vino, fasciklu ispod mike. Izvolite dragi komendatore, De Ambrozijis moj toliko dragi prijatelj govorio mi je o vama, o itavom ivotu provedenom u sluenju naoj dravi. 1 skrivenoj pesnikoj ici, nisam li u pravu? Po-kuite, pokait to blago koje drite u rukama... Predstavljam vam ilva Hvoja glavna urednika. Posadio j;a je ispred stolu pretrpanog rukopisima, rukama koje su tropuril od silnog zanimanja pogladio je korice ponuenog 205dela: Ne govorite, sve znam. Vi stiete iz Vipitena, velikog i pleme-nitog grada. itav ivot proveden u slubi carine. A u tajnosti, dan za danom, no po no, te stranice, pokrenute plamenom poezije. Poezi-ja... U njoj je sagorela mladost jedne Safo, uz nju je osedeo Gete... Me; dicina-kao to su govorili grci-truje i lei. Prirodno moraemo daje proitamo, to vae edo, potujui minimum predlaem tri mogua izvetaja o tivu, jedan iz kue i dva od savetnika (anonimnih, ao mi je zbog toga, ali to su linosti na udaru), kua Manucio ne objavljuje neku knjigu ukoliko nije sigurna u kvalitet a kvalitet,

Vi to bar znate bolje od mene, potpuno je neuhvatljiva stvar, potrebno je esto ulo da bismo ga napipali, ponekad u knjizi ima nedoraenosti, improvi-zacija-ak i Zvevoje loe pisao, to znam od Vas-ali za ime boga, osea se ideja, ritam, snaga. Znam, nemojte mi rei, no ne elim sam da procenjujem, premda su toliko puta-o koliko jo-ovi izvetaji bili pot-puno hladni no ja sam se suprotstavljao budui da nije ispravno osuivati autora dok se ne sazivi sa njim da tako kaem, eto ja na pri-mer sluajno otvorim ovaj va tekst i padne mi pogled na ovaj stih, kao s jeseni, obrva se stanjila dobro, ne znam kakav je ostatak, oseam nekakvo nadahnue, dobij am sliku, katkada vas neki tekst lako ponese, zanos, ushienje... Takav izraz, dragi prijatelju, ah za-boga, da moemo da radimo ba ono to elimo! No i izdavatvo je neka industrija, neosporno plemenita industrija, ali ipak industrija. Ali znate li koliko danas kota tampanje, koliko hartija? Pogledajte pogledajte jutronje novine, koliko je skoio poetni kurs u Vol Stritu. Hoete da kaete da nas se to ne tie? Naprotiv, tie nas se. Znate li da su nam oporezovali i learinu? Ja ne prodam, a ovi odalame i za neprodanu robu. Plaam ak i neuspeh, onu kalvariju genija koga sit-niari nisu prepoznali. Ova tanka hartija-i izuzetno fina, dozvolite mi du kaem, kada se otkuca tekst na ovoj tako nenoj hartiji, odaje se posiiik, bilo koji mangup bi upotrebio najjau hartiju, ne bili zasenio im izp.led i pomutio duh, ali ova je poezija pisana srcem, ah, reci su kiio kamenice i uzburkae oveanstvo ova tanka hartija mene kota kao hartija za novac. Zazvonio je telefon. Kasnije sam doznao daje Garamon pritis-nuo jedno dugme ispod pisaeg stola i gospoa Gracija mu je prenela jodnu laan telefonski poziv. Dragi Maestro! Kako? Divno! Izuzetne vesti, neka lupaju sva zvona. Svaka nova Vaa knjiga je dogaaj. No svakako, Manucio je ponosan, dirnut, rei u ak, ispunjen radou to vas ima meu svojim autorima. Videli ste ta su napisale novine o vaoj poslednjoj epskoj poemi. Sluaj za Nobolov komitet. Naalost Vi idete.ispred vnmien.i. Uloili smo dosl.a napora da prodamo tri hiljade primera-kn... KoiiHiiHlnl.nr l)<! (lulMunulisjo bledoo: tri hiljadeprimerakaza iij"M" su pmdsl.nvljnli mulnsLiiiii cilj. Nisu pokrili lampuiNko l.roSkovu. Idite da pogledate tamo iz u staklenih vi nta koliko ljudi ima u rudukelji. Danas je za pokri206 vanje trokova jedne knjige potrebno da rasturim barem deset hil-jada primeraka, a sreom mnoge se prodaju u jo veem tirau, no u pitanju su pisci, kako da kaem, sasvim drugaijeg priziva, Balzak je bio veliina a prodavao je knjige kao zemike, Prust je bio isto tako veliina a objavljivao je o svom troku. Vi ete da zavrite u kolskim itankama no svakako ne i u staninim kioscima, dogodilo se ak i Dojsu daje objavio o svom troku, poput Prusta. Knjigu poput vae mogu sebi da dozvolim najvii jednu na dve tri godine. Dajte mi tri godine vremena... Sledila je duga pauza. Na Garamonovom licu se ocrtavala alost i neprijatnost. Kako? O vaem troku? Ne, ne, nije to suma, suma bi i mogla da se smanji... Stvar je u tome da Marucio nema obiaj... Naravno, vi mi ukazujete, i sami Dojs i Prust... Naravno, jasno mije... Ponovo muna pauza. U redu, razgovaraemo o tome. Ja sam bio iskren, vi ste pak nestrpljivi, podelimo rizik i nainimo ono to se naziva zajedniko ulaganje, emu nas ue Amerikanci. Doite sutra, i nainiemo osnovnu kalkulaciju... Moje najiskrenije poto-vanje.

Garamon se vratio kao iz nekog sna, protrljao rukom oi, ijed-nim znakom dao na znanje daje iznenada postao svestan prisustva ovog gosta. Oprostite. Bio je u pitanju jedan Pisac, jedan pravi pi-sac, moda jedna od Veliina. Ipak, upravo zbog toga... Katkad zbog toga oseam sramotu, to obavljam takav posao. Kad upravo u tome ne bi bila naa misija. Ali da se vratimo na Vas. 0 ovome smo vam sve rekli, pisau Vam, da kaemo za mesec dana. Va tekst ostae ovde, u dobrim rukama. Komendator De Gubernatis je izaao bez reci. Stupio je na ono mesto gde e mu se kovati slava. 20739 Vitez Planisfere, Princ Zodijaka, Uzvieni Hermetiki Fi-lozof, Vrhovni Komendator Zvezda, Uzvieni Izidin Pr-vosvetenik, Gospodar Svete Gore, Filozof Samotrakije, Tiranin Kavkaza, Deak sa Zlatnom Lirom, Vitez Istin-skog Feniksa, Vitez Sfinge, Uzvieni Mudrac iz Lavirinta, Princ Brahman, Mistini uvar Svetilita, Arhitekta Za-gonetne Kule, Princ Svetog Zastora, Tuma Hijeroglifa, Orfiki Doktor, uvar Triju Plamenova, uvar Neizreci-vog Imena, Uzvieni Edip Velikih Tajni, Prigrljeni Pastir Misterijskih Oaza, Doktor Svete Vatre, Vitez Svetlog Trougla. (Stepeni Drevnog i Izvornog Obreda Memfis-Miraim) Manucio je bila izdavaka kua SAIZ. Jedan SAIZ, u Manucio argonu, bio je-no emu upotreba prolog vremena? Ti SAIZijo uvek postoje, dole se sve odvija kao da se nita nije ni desilo, ja sam taj koji ve sada sve projektujem u jednu uasno daleku budunost, jer to to se neko vee dogodilo znailo je neto kao pukotinu u vremenu, u naosu Sen-Marten-de-ana pore-metio se poredak vekova... amodajeizato to sam iznenada, od pre neko vee ostario par decenija, ili je u pitanju strah da e me Oni stii pa stoga govorim kao da ve piem hroniku imperije u rasulu, opruen u kupatilu, ve preseenih vena, iekujui da u svojoj krvi utopim... SAIZ je u stvari jedan Samoizdat a Manucio je jedno od onih preduzea koja se u anglosaksonskim zemljama nazivaju zaludnom tampom. Silno fakturiu, nikakvi trokovi poslovanja. Garamon, gospoda Gracija, raunovoa nazvan administrativnim direktorom to je u sobici u dnu, i Luano, bogalj od peditera, u prostranom po-drumskom magacinu. Nikada mi nije bilo jasno kako Luana uspeva da zapakuje kiijif.i: samo sa jednom rukom, govorio bi miBelbo, verujem dae pomae zubima. Aopetinepakujebogznata: pediteri u normalnim izdavakim kuama knjige otpremaju u knjiare dok Luano knjige alje iskljuivo autorima. Manucia itaoci ne zanimaju... Vano je, kae gospodin Garamon, da se ne iznevere autori, bez italaca se i moe preiveti. Belbo je oboavao gospodina Garamona. U njemu je video predstavnika one snage koja mu je samome bila uskraena. Manucio sistem bio je vrlo jednostavan. Malo oglasa u lokal-nim dnevnim novinama, uglednim revijama, knjievnim izdanjima u provinciji, naroito onima kujo izlaze vrlo kratko. Prostori za oglas Ni'urinjo volino, su l'ot.Dj'.r.ili|(im autora i nekoliko uputnih redova: jodnu od intjviftih planova n.ie poezijo, ili pak novo dokazivai\je u mirti(4)l autoru Florijanr i :c\tara,n 20H

 Tu i lei zamka, objanjavao je Belbo, a SAIZ-i u nju pa-daju kao pokoeni,ukoliko u zamku moe da se pada kao pokoen, no neumesna metafora je tipina za autore Manucija i to mu je postala ve loa navika, ako 'ete da prostite. I onda? Uzmite sluaj De Gubernatis. Za mesec dana, dok se na penzioner bude ve satirao od brige, jedan telefonski poziv gospodina Garamona pozvae ga na veeru sa kakvim piscem. .Sastanak u kak-vom arapskom restoranu, izuzetno ekskluzivnom, bez spoljnih ozna-ka: pozvoni se i kae ime u nekakvu piunku. Unutranjost izuzetno luksuzna, difuzna svetla, egzotina muzika. Garamon stiska ruku er metru, oslovljava sa ti kelnere i natrag vraa flae jer mu godite uo-pte ne odgovara, ili pak kae izvini dragi, ali ovo nije kuskus koji se jede u Marakeu. De Gubernatis biva predstavljen kakvom inspek-toru, koji dri pod kontrolom sve aerodromske slube, no koji je pre svega izumitelj, apostol Kosmoranta, jezika univerzalne sigurnosti, o kome se upravo raspravlja u Unesku. Zatim izvesni profesor, preka-ljeni pripoveda, nagrada Petrucelis dela Gatina 1980, ali i veliina medicinske nauke. Koliko ste godina predavali profesore? U drugo vreme, onda su studije zaista bile ozbiljna stvar. Pa naa izvrsna pes-nikinja, plemenita Olinda Mecofanti Sasabeti, autorka Nevinih uz-. daha, itaete je kad tad. Belbo mi se poverio da se dugo zapitkivao zbog ega se gotovo svi SAIZi enskog pola potpisuju sa dva prezimena, Laureta Solimeni Kalkanti, Dora Ardenci Fijama, Karolina Pastoreli efalu. Zbog ega znaajne spisateljke nose samo jedno prezime, izuzev Ajvi Kompton Bernit, a neke kao Kolet, ak ni prezime, a nekakva SAIZ se zove Odo-linda Mecofanti Sasabeti? Zato to pravi autor pie iz sklonosti prema sopstvenom delu, i ne smeta mu da ga poznaju po nekakvom pseudo-nimu, uzmimo Nervala, dok jedan SAIZ eli da ga prepoznaju susedi, ljudi iz naselja, kao i oni iz kraja gde je ranije stanovao. Za mukarca je dovoljno njegovo ime, za enu pak ne, jer ima onih koji je poznaju pie i onih koji je poznaju posle udaje. Zato koristi dva imena. Ukratko, vee krcato intelektualnim iskustvima. De Guber-nalis e stei utisak da pije nekakav koktel LSD-a. Sasluae li uanja za stolom, oito neukusnu dosteku na raun velikog pes-n i k a, a budui da i kao pesnik ne vredi bogzna ta, bacie uagreli po-fjed dirnut novim izdanjem Enciklopedije Slavnih Itahjana koju Ga-ramon uskoro izdaje, pokazujui odreenu stranicu inspektoru (jeste li videli, dragi moj, On je uao u Panteon, ah, ima pravde). Helbo mije pokazao tu enciklopediju. Pre sat vremena ja Nam vas prekoreo: ali koje pa nevin. Na enciklopediji radimo iskl-juivo ja i Diotalevi. Ali kunem se, nije da bismo pravili tezgu. To je |ti(lmi od mijzabavnijih stvari na svetu, a svake godine potrebno je pripremiti novo osavremenjeno izdui\je. Struktura je manje vie uvukli lipa: jodna odrednica odnosi se na nekog slavnog pisca, jedna mi ncluii: SA1/. a, a problem ju du no dobro odmori uzbuni red, i da se 209ne proerda prostor na slavne pisce. Pogledajte na primer slovo L. LAMPEDUZA, uzepe Tomazi di (1889-1959). Sicilijanski pi-sac. Za dugo je iveo u anonimnosti a postao je slavan posle smrti zahvaljujui romanu Gepard. LAMPUSTRI, Adeodato (1919-). Pisac, prosvetni radnik, borac (odlikovanje u bronzi iz Istone Afrike), mis-lilac, pripoveda i pesnik. Njegova se figura gigantski uzdie u itali-janskoj knjievnosti naeg veka. Lampusti nam se otkriva poev od 1959. sa prvim tomom trilogije jednog obimnog dela, doivljaji jedne ribarske porodice iz Lukanije opisani grubim realizmom i sa visokim poetskim nadahnuem. Ovom delu, koje je nagraeno 1960. nagra-dom

Petrucelis dela Gatina, slede u narednim godinama Stavljeni na raspolaganje i Pantera oerupanih vea, koji jo vie od njegovog pr-venca predoavaju izuzetnost ove epske snage, svu blistavost razi-grane mate, lirskog daha ovog umetnika bez takmaca. Savestan slubenik ministarstva, Lampustri je cenjen u vlastitoj sredini kao izuzetna linost, otac i mu za primer, prefinjeni govornik. De Gubernatis e, objasnio je Belbo, svakako eleti da bude zastupljen u enciklopediji. Uvek je govorio daje sve to u vezi sa velikanima pitanje lane slave, nekakva zavera povodljivih kritia-ra. No pre svega bie mu jasno daje uao u nekakvu porodicu pisaca koji su istovremeno direktori u javnim ustanovama, bankarski i-novnici, aristokrate, sudski organi. Proirie iznenadno krug svojih poznanstava, odsada ukoliko mu bude potrebna kakva usluga znae kome da se obrati. Gospodin Garamon zna kako da izvue De Guber-natisa iz provincije, da ga izbaci na vrh. Pred kraj veere Garamon e ovome da kae na uvo kako bi mogao sledeeg jutra da svrati kod nje-ga. I sledee jutro je tu. U to budite uvereni. Provee besanu no snevajui o slavi Adeodato Lampustrija. I onda? Onda e sledeeg jutra Garamon da mu kae: sino se nisam usudio da vam kaem kako ne bih uvredio ostale, kako je to divno, hou da kaem da nije u pitanju literatura entuzijaste, ve pre, ona prava, no i sam sam proveo no nad ovim stranicama. Knjiga do-stojna knjievne nagrade. Veliko, veliko. Vratie se za pisai sto, pl-jesnue rukom po rukopisu-koji je u meuvremenu izguvan, izloen ulj ubijenim pogledima barem etvoro italaca-guvanje rukopisa bio je zadatak gospoe Gracije-i pogledae SAIZa neodlunim pogle-dom. Sta e biti od svega? ta e biti od svega? zapitae De Gubernai.is. A Garamon e da odgovori kako se ovrednosti dela ni za trenutak no mofco disk uto vati, ali je jasno da je u pitanju neto to ide daleko is-pi ml vnmmiiu, a Sto so Ue tiraa noo sa ii preko dve hiljade prime-i nku, (Ivu ipo hi[judo u iiujboljum slupaju, /.u De Gubernatisa dve hil-jnrio prituoriikii hicu susvim dovodim du pokrijo sve \jude koje poziinju, SAIZ no ni/.mlSIju u pliiiiuliiriiiiii nizmiinimti, ili boljo rei nje-govu pliuiclii ju ,sii(1li\jimti ud pozuiuiUh licu, od "kolskih drugova, di210 rektora banki, kolega nastavnika iz iste srednje kole, do penzionisa-nih pukovnika. Sve linosti koje SAIZ eli da vidi u svom poetskom svetu, ak i one koji to ne bi eleli poput trgovaca delikatesima i pre-fekta... U situaciji da rizikuje Garamondovo povlaenje, kada su ve svi kod kue, u kraju, na poslu, saznali daje ponudio rukopis jednom velikom milanskom izdavau, De Gubernatis e napraviti svoju raunicu. Treba isplatiti po pouzeu, traiti pravo na petinu, izdati zajam, prodati ove malobrojne BOT, ne bi bilo loe uloiti i u Parizu. Nudi stidljivo da uestvuje u podeli trokova. Garamon e pokazati uznemirenje, Manucio ne praktikuje, a onda neka ide-posao je sk-lopljen, ubedili ste me, na kraju krajeva ak i Prust i Dojs morali su da popuste pred grubom neminovnou, trokovi su neodloni, za sada emo da tampamo dve hiljade primeraka, ali e po ugovoru biti predvieno najvie deset hih'ada. Raunajte da dvesta primeraka idu vama, autorski primerci, da poaljete kome vi elite, dvesta su namenjeni tampi jer nameravamo da napravimo isti trik kao i Ange-lika dei Golon, i hiljadu est stotina putamo u promet. A to se ovih tie, to razumete, vama nikakva prava, no ukoliko knjiga krene, pretampavamo je i tu vi ve dobijate dvanaest procenata.

Potom sam video ugovor istog onog tipa kakav e De Gubrena-tis, ve potpuno u poetskom tripu, da potpie a da ga i ne proita, dok bi se u stvari jedan pravi administrativac alio kako je gospodin Ga-ramon imao premale trokove. Klauzule na deset stranica u slogu osam, strani prevodi, prava na potporu, pozorine adaptacije, radio i filmske adaptacije, izdanja na Braju za slepe, ustupanje prava na saimanje Riders ajdestu, garancija u sluaju tube za klevetu, pravo autora da prihvati redakcijske izmene, nadlenost suda u Mi-lanu u sluaju spora... SAIZu se ve gotovo zamutio vid nad pogub-nim klauzulama jer su ga snovi o slavi sasvim obuzeli, tu gde se spo-minje deset hiljada kao najvei tira a najmanji tira se i ne spominje, du se iznos koji treba da plati ne dovodi u vezu sa tiraom, o kome je govoreno samo usmeno, a pre svega da za godinu dana izdava stie pnivo da neprodate primerke poalje za staru hartiju, osim ako ih au-tor n<i pnnizme po ceni upola manjoj u odnosu na knjiarsku. Potpis. Hi(':o to lansiranje bez milosti. Objava za tampu na deset stra-nicu, nii biografijom i kritikim osvrtom. ista obraza, toliko je ve u ihivlii.skim redakcijama lanaka baeno u ko. Zaista se tampa: hil-jiielu primonika sa neraseenim listovima od ega se daje na povezi-vitt\jt) t risi.u pedeset. Dvesta za autora, pedesetak drugorazrednim i umlru/niin knjiarama, pedeset revijama iz unutranjosti, tridesetak novimimii HVO u borbi protiv zle sudbine, u sluaju da im preostane za koji iddiik i pored svih prispelih knjiga. Dosta e ih biti poslano kao poklon u bolnice i zatvore-i jasno je zbog ega prve ne uspevaju da (lovtiriu u rod lolo a drugi glavu. Na lulo stie nagrada Petrucelis dela Gatina, edo Garamona. Ukupni trokovi: stan i hrana za iri, za dva dana, i Nike sa Samo-trak u jarkocrvanim bojama. Telegrami estitki autora Manucio. 211Konano e doi trenutak istine, posle godinu i po dana. Gara-mon e mu napisati: Prijatelju moj, predvideo sam to, vaa pojava dolazi 50 godina ispred vremena. Recenzija u izobih'u, videli ste, na-grade i saglasnosti kritike, stoje bez daljnjega. Ali primeraka je pro-dato jako malo, javnost nije spremna. Prinueni smo da ispraznimo skladite, prema uslovima iz ugovora (ovde priloenog). Ili za pre-radu hartije, ili ete vi da ih kupite po polovini knjiarske cene, a to je vae iskljuivo pravo. De Gubernatis ludi od bola, roaci ga smiruju, Jjudi te ne shva-taju, svakako dasinjihov, da si tutnuo mito istog bi ti se asa pojavila recenzija u Korijere dela Sera, sve je to mafija, treba izdrati. Od au-torskih primeraka preostalo ih je samo pet, ostaje jo toliko znaajnih linosti koje treba oplemeniti, nedopustivo je da tvoje delo ode za pre-radu hartije i da se od njega pravi toaletni papir, pogledaemo koliko moe da se napabiri, taj novac je ispravno upotrebljen, samo jed-nom se ivi, recimo da moemo da otkupimo pet stotina primeraka a za ostatak vai sic transit gloria mundi*. Kod Manucija je ostalo 650 primeraka sa neraseenim listo-vima, gospodin Garamon od toga daje 500 na povezivanje i alje mu ih sa ceduljicom. Bilans: autor je velikoduno platio trokove izrade 2000 primeraka, Manucio ihje tampao 1000 apovezao 850 od kojih je njih 500 plaeno po drugi put. Godinje nekih pedesetak autora, i Manucio zakljuuje vazda u izrazitoj aktivi. I bez grize savesti: sreu deli. 40 Kukavica mre toliko puta i pre svoje smrti; Hrabar ovek okusi smrt jednom i nikad vie. (ekspir, Julije Cezar, II, 2) Uvek sam zapaao nekakvu suprotnost izmeu odanosti sa ko-jom je Belbo obraivao svoje uvaene autore Garamona, nastojei da im iznae knjigu kojom bi se ponosili, i

gangsteraja sa kojim ne samo daje sauestvovao u obmanjivanju onih nesretnika iz Manucija, ve i upuivao u ulicu Gualdi one koje je smatrao nedostojne Garamona kao to sam ve video u sluaju pukovnika Ardentya. Neretko sam se pitao, radei sa njim, zbog ega prihvata tu okolnost. Ne radi novca, pretpostavljam. Sasvim dovoyno je vladao svojim zanatom a da ne bi naao bolje plaen posao. Dugo sam verovao da ini, jer na taj nain moe da se bavi svo-jim studijama ljudske gluposti, a sa zavidne premda zastraujue os-matranice. Ona koju je on nazivao budalatinom, paralogizmom kome nema ravna, potmulim delirijumom u vidu besprekorne argu-mentacije, oaravala gaje a nije ga samo prisiljavala da joj se po-da. No sve je to bila obina maska. Diotalevi je bio taj, kojije ovde bio iz iste zabave, moda u nadi da e u nekoj knjizi Manucija, jednog lepog dana, da naleti na kakvu nepoznatu kombinaciju iz Tore. Igra-jui se, iz iste zabave, sprdnje, znatielje, tu sam bio i ja, naroito posle izbacivanja Projekta Hermes od strane Garamona. Sa Belbom je bila druga pria. Postalo mi je jasno tek poto sam prekopao meu njegovim files. filename: Osveta strana osveta Stie ovako. Premda u kancelariji ima sveta, uhvati me za okovratnik sakoa, gurne glavu i poljubi me. Ana kada ljubi uzdigne se na prstima. Ljubi me kao da igra flipere. Jasno joj je da me dovodi u nepriliku. No eli da se prema meni iskae. Nikada ne lae. Volim te. Vidimo se u nedelju? Ne, pravim vikend sa jednim prijateljem... Prijateljicom hoe da kae. Ne, jednim prijateljem, poznaje ga, to je onaj kojije bio u buru sa mnom prole nedelje. Obeala sam, nee vnljdii da so sad izvuem? Nnmoj du se izvluifi, ali ne dolazi da mi pravi... Mobu, ic, treba du primim Jednog autora. 213 Ustolienje nove zvezde? Unitavanje bednika. Unitavanje bednika. Doao sam po tebe kod Pilada. Nije te bilo. Dugo sam te ekao, zatim sam otiao sam, kako ne bih zatekao zatvo-renu galeriju. Neko odole mije rekao da ste ve otili u resto-ran. Pretvarao sam se da posmatram slike, umetnost je zai-sta mrtva jo od vremena Helderlina, rekli su mi. Trebalo mi je dvadeset minuta da pronaem taj restoran, budui da ga-leristi biraju uvek one koji e postati slavni tek kroz mesec dana. Bila si tu, usred poznatih lica, a pored tebe je bio ovek sa oiljkom. Ni za trenutak ti nije bilo neprijatno. Posmatrala si me sauesniki i kako si, istovremeno? izazivakim tonom, da tako kaem: i onda? Uljez sa oiljkom odmerio me je kao svaki uljez. Ostali potpuno u toku, u oekivanju. Mo-ram da pronaem nekakav povod da bih zapoeo kavgu. Odlino prolazim u tome s obzirom da si se ti ustremila na mene. Svi su znali da si ti ovde sa njim kako bi me izazivala. Bio ja izazvan ili ne, mojaje uloga bila zacrtana. Pruao sam dakle predstavu. Predstava ko predstava, odluio sam da pravim ko-mine scene, ljupko sam uzeo uea u konverzaciji, uveren da e nekoga da zadivi moja samokontrola. Jedini ko mi se divio bio sam ja sam.

Postaje kukavica kad sebe doivi kao kukavicu. Maskirani osvetnik. Kao Klark Kent staram se o mla-dim nepriznatim genijima i kao Supermen odmeravam kaznu onim s pravom nepriznatim ostarelim genijima. Spre-man sam da iskoristim svakoga ko nema moju hrabrost, i ne zna da se ogranii na ulogu posmatraa. Da lije to mogue? Provoditi ivot u kanjavanju ne-koga ko nikako da shvati daje ve uveliko kanjen? Jesi li e-leo da postane Homer? Urazumi se, bednie, i prihvati to. Mrzim svakoga ko pokua da mi proda istu obmanu u vezi sa strastima. * lav r,niii"UHkn i vininitnuni lsbladi (prim.pnv.) )1A 41 Kada imamo u vidu da se Daat nalazi u taki gde Ambis odseca Srednji Pilastar, a da se na vrhu Srednjeg Pilastra nalazi Obeleena Staza... i da ak i tu postoji Kundalini, uviamo da kod Daata postoji tajna bilo daje u pitanju raanje ili preporaanje, klju za ispoljavanje svih stvari a putem razlikovanja suprotstavi]enih parova i njihovog Jedinstva u Treem. (Dajon Fortjun, Mistina Kabala, London, Bratstvo Sre-dinjeg Svetla, 1957,7.19) Sve u svemu nisam morao da se brinem o Manuciju, ve o u-desnoj avanturi sa kovinama. Otpoeo sam svoje istraivanje milan-skih biblioteka. Krenuo sam sa prirunicima, iz njih sam sainio bi-bliografiju, a odatle sam tragao za vie manje starim originalima, gde sam mogao da pronaem pristojne ilustracije. ta ima gore nego ilustrovati poglavlje posveeno svemirskim letovima kakvom foto-grafijom najnovije amerike sonde. Gospodin Garamonmije ukazao da u najmanju ruku eli kakvog anela od Dorea. Zgrnuo sam hrpe zanimljivih reprodukcija, ali nisu bile dovolj-ne. Kada se sprema neka ilustrovana knjiga, da bi se nainio valjan izbor potrebno je uzeti tek svaku desetu sliku. Isposlovao sam dozvolu da odem u Pariz, na etiri dana. Pre-malo da bih obiao sve arhive. Otiao sam sa Lijom, u etvrtak sam stigao a imao sam rezervisanu voznu kartu za ponedeljak uvee. Na-pravio sam silnu greku to sam odredio kolu za ponedeljak, a u po-nedeljak sam otkrio da kola ba tim danom nije otvorena. Prekasno, vratio sam se praznih aka. Belbo je zbog toga bio jako ljut, no sakupio sam toliko zanimlji-vih stvari i poslali smo ih na uvid gospodinu Garamonu. Prelistavao je reprodukcije koje sam prikupio, od kojih mnoge u boji. Zatim je po-gledao kvalitet izrade i dozvolio da mu se otme jedan zviduk: Dragi moj, dragi moj, ovo to radimo je jedna misija, radi se za kul-turu, to je bez daljnjeg, ali nismo Crveni Krst, rekao bih jo, nismo Unicef. Zar je bio potreban sav ovaj materijal? Recimo, vidim ovde jtidnog gospodina u gaama sa brkovima kao u Dartanjana, okrue-nog kozorogom i nerazumljivim recima, ali ta je, Mandrak? Prapoetak medecine. Uticaj zodijaka na razne delovetela, su odgovarajuim lekovitim travama. I minerali, ukljuujui metale. Dokrina kosmikih znakova. Uto vreme granice izmeu nauke i ma-fiju bile su jo uvek nedovoljno jasne. Zanimljivo. Ali ova naslovna strana, o emu govori? Mojsi-|VHkii l'iloHol'ija. Kakve sad veze imu Mojsijo, nisu li to predaleki To ju ruHpruva o ungumtum armarium ili weapon salve.

215Slavni lekari itavih pedeset godina raspravljaju o toj masti, kojom poto se premaze oruije ranjavanja, moe da se izlei rana. Ludosti. I to je nauka? Ne u onom smislu kako je mi danas shvatamo. Ali rasprav-ljali su o tome jer su tek neto pre toga bila otkrivena uda sa magne-tom, i stoga su bili ubeeni da su mogua delovanja sa rastojanja. Kao stoje govorila i magija. Pa onda delovanje sa udaljenosti za delo-vanje sa udaljenosti... Shvatate, ovi se varaju, no Volta i Markoni se ne varaju. A ta su elektricitet i radio ako ne delovanje sa udaljeno-sti? Vidi, vidi. Sjajan je na Kazaubon. Nauka i magija to idu pod ruku, a? Velika ideja. Pa onda bacimo se na to, odvadite mi malo od ovih runih dinama, i stavite vie Mandraka. Kakav demonski prizvuk, ne znam ni sam, na zlatnoj podlozi. Ne bih eleo da preteram. Ovo je udesna avantura sa meta-lima. Bizarnosti su u redu samo kad padnu na pravo mesto. udesna avantura sa kovinama trebala bi pre svega da bude pria o njegovim pogrekama. Ubaci se odgovarajua bizarnost a zatim se u objanjenju proglasi lanom. I italac se oduevi, jer uvia da su ak i veliki ljudi bili u zabludi kao i on sam. Opisao sam jedno udno iskustvo koje sam imao du Sene, ne-daleko od Keja Sen Miel. Uao sam u jednu knjiaru koja je, poev od dveju simetrinih vitrina, veliala sopstvenu izofreniju. Sa jedne strane dela o kompjuterima i budunosti elektronike, a sa druge iskl-juivo okultne nauke. I tako skroz: Jabuka i Kabala. Neverovatno, rekao je Balbo. Potpuno je jasno, kazao je Diotalevi. Ili barem, ti si pos-lednja osoba koja bi trebalo da se zaudi, Jakopo. Svet maina nastoji tla iznae tajnu stvaranja: slova i brojevi. Garamon je utao. Sklopio je ruke, kao da se moli i uperio po-f.led ka nebu. Potom pljesnu dlanom o dlan: Sve ovo to ste danas rokli uvruje me samo u jednom uverenju koje ve vie dana... No svo u svoje vreme, jo o tome moram da razmislim. Samo napred gu-ru j U;, Bravo Kazaubon, obnoviemo vam i ugovor, vi ste zaista draKoccmi saradnik. I gurajte, gurajte to vie Kabale i kompjutera. Kompjutere prave sa silicijumom. Jesam li u pravu? Ali silicijum nije nikakav metal, on je metaloid. Hvatate se za morfologiju reci? Pa ta je, rosa rosarum? Kompjuter. I Kabala. Da nije nikakav metal, bio sam uporan. Otpratio nas je do vrata. Na pragu mije rekao: Kazaubon, izduvnlo j(! svojevrsna umetnost, a ne nikakva nauka. Ne pravimo rovolucionaro, jor vroitu; za In jo prolo. Gurnito Kabalu. A, to se tie vaih poznatih trokova, u/.ro su ni sobi slobodu da vam otpiem kuAol. No i/, krtosti, nndum ;r da ini dnjotoi zajam. Ali nema sumnje dii jo za sumo istraivani' ml vi-Hkti koristi, kuko <lu kuem, Izvestan spiiriiitiski duh. I)i? u).;11<"11c Im ?;< izvalilo poli't 21 H Ponovo nas je pozvao nekoliko dana kasnije. Bio mu je u kan-celariji, kako je rekao Belbu, neki posetilac sa kojim je eleo da nas upozna. Otili smo. Garamon je bio zauzet jednim krupnim gospodi-nom, sa licem tapira, dva plava brka ispod jednog nosa velikog kao u ivotinje, i potpuno bez donjeg dela lica. Uinilo mi se da ga pozna-jem, zatim sam se setio, bio je to profesor Bramanti koga sam sluao u Riju, referent ili ta ve u vezi ,sa tim redom drutva Rue i Krsta.

 Profesor Bramanti, rekao je Garamon, dri da bi bio pravi trenutak, za jednog izdavaa koji pokazuje razumevanje i oseaj za kulturnu klimu trenutka, da pokrene jednu ediciju posveenu okult-nim naukama. Za... Manucija, savetovao je Belbo. Pa za koga drugog? lukavo se nasmeio gospodin Garamon. Profesor Bramanti, koga mi je izmeu ostalog preporuio jedan dragi prijatelj, doktor De Amiis, autor one sjajne Hronike zodijaka koju smo objavili ove godine, ali se da meu raznoraznim posto-jeim edicijama u oblasti gotovo uvek delima autora nedovoljne ozbiljnosti i verodostojnosti, oite povrnosti, nepotenja, nekorekt- -nosti, rekao bih jo, nepreciznosti nije uopte dovoljno posveeno panje bogatstvu, produbljenosti na ovom polju studija... Sazrelo je vreme za takvu revalorizaciju svojevrsne anah-ronine kulture, posle kraha sa utopijama modernog sveta, rekao je Bramanti. Ta vam para vredi, profesore. No, morate da nam oprostite boe moj neu da kaem neznanje, ali u najmanju ruku nae nes-nalaenje u oblasti: na ta vi mislite kada govorite o okultnim nauka-ma? Na spiritizam, astrologiju, crnu magiju? Bramanti napravi jedan bezvoljni pokret: Za ime bogal Ali to su izmiljotine koje su namenjene za naivne due. Ja govorim o nauci, premda okultnoj. Naravno, ak i astrologija, moe to da bude, ali ne samo da bi daktilografkinja znala hoe li sledee nedelje da sretne mladia svoga ivota. Bila bi to pre svega neka studija o Deka-nima, toliko za sada. To vidim. Nauno. Stvar je u potpunosti na naoj liniji, jasno, ali da li biste bili neto iscrpniji? Bramanti se opustio u fotelji i proetao oima okolo po sobi, kao da traga za astralnom inspiracijom. Poeljni su primeri, sva-kuko. Rekao bih daje idealan italac jedne edicije tog tipa najvero-vutnijo noki sledbenik drutva Rue i Krsta, pa dakle pravi strunjak in nuu/iam, in necromantiam, in astrologiam, in geomantiam, in py-i otmmtiam, in hydromantiam, in chaomantiam, in medicinam adep-tuin, tlu citiram knjigu Azota-onu koju je jedna tajanstvena devojka |irtulala SLavroforu, prema prii u Raptus philosophicumu. No ono kujo posuuje pravi slobonik zahvata i druge oblasti, tu je fikoja tretira okultna fiziku, statiku, dinamiku, i kinema-liltii ii.'iimln^u ili ezotorina hioloy,ija, i prouavanju duhova pri 217rode, hermetika zoologija i bioloka astrologija. Dodajte kosmogno-siju, koja prouava astrologiju ali u astronomskom kljuu, ali i kos-molokom, fiziolokom, ontolokom tu je i antropognosija, koja prouava homologijsku anatomiju, nauke proricanja, fiziologija fluida, psihurgija, socijalna astrologija i hermetizam istorije. Zatim tu su kvalitativne matematike, a to znai kako mi vi ukazujete arit-mologija... Ali preliminarna znanja traila bi kosmografiju nevidlji-vog, magnetizam, duhove, snove, fluide, psihometriju i vidovitost a time i prouavanje drugih pet hiperfizikih ula da i ne govorimo o horoskopskoj astrologiji, koja predstavlja ve svojevrsno izopaa-vanje znanja ukoliko nije voena uz svu potrebnu predostronost a zatim fiziognomika, itanje misli, vetine proricanja (tarok, urok) tamo do viih stepena kao to su prorotvo i zanos. Poseglo bi se za neophodnim podacima o upotrebi fluida, ahemiji, spagirika, telepa-tija, egzorcizam, ceremonijalna i evokativna magija, bazina teurgi-ja. A

za pravi pravcati okultizam savetovao bih istraivanja na polju izvorne Kabale, bramanizma, gimnosofije, hijeroglifa iz Menfisa... Templarska fenomenologija, dobacio je Belbo. Bramanti se ozario. Bez svake sumnje. No zaboravio sam, pre bilo kakvog pojma iz nekromantije i vradbina nebele rase, ono-mantija, proroki zanosi, slobodna taumaturgija, sugestije, joga, hip-noza, mesearstvo, ivinajedinjenja... Vronskije to se tie mistikih tendencija predlagao uzimanje u obzir tehnika opsednutihiz Ludena, bojaka Svetog Medarda, mistinih pojila, egipatskog vina, eliksira ivota i tajnih otrova. to se tie izvora i naela zla, premda shvatam da se tu dolazi do najpoverljivije sekcije eventualne edicije, rekao bih cl a se treba gotovo saiveti sa misterijom Belzebuba kao sa samim ra-zaranjem, i Satane kao detroniziranog kneza, Eurinoma, Moloha, in-kuba i sukoba. to se tie pozitivnog naela, tu su nebeske misterije svetog Mihajla, Gavrila i Rafajla i agatodemona*. Potom misterije I/ide, Mitre, Morfeja, Samotrake kao i Eleuzinske pa prirodne miste-rije muevnosti, falus, Drvo ivota, Klju Znanja, Bafomet, eki, prirodne misterije enske seksualnosti, Cerera, Kteja, Patera, Kibela, IsUir. Gospodin Garamon se nagnuo napred i osmehnuo se uz napo-menu: Nemojte da preskoite gnostiare... A to svakako ne. Premda po odreenim pitanjima krui sva-kakva loa roba, liena svake ozbiljnosti. U svakom sluaju svaki zdravi okultizam predstavlja jednu Gnosu. To sam i ja govorio, rekao je Garamon. To sve bi bilo sasvim dovoljno, rekao je Belbo blago upitnim tonom Bnimunti je napuio obraze, postajui odjednom od tapira hi(*:iik Dovoljno... kao inicijtiva, no i zn inicirane ako mi dozvo-lilo (In :;<? |)oifiinm roimo. Ali ve sa podounUik naslova mogli biste da Moliti limuni! iiniliill (u |iHini|uJ Inverinviiitii i.miuliiologyn) 18 pokrijete jedan krug od hiljada i hiljada italaca, koji ne oekuju nita drugo do jednu pouzdanu re... Uz ulaganje od par stotina mi-liona - dolazim pravo kod vas doktore Garamon budui da znam da ste spremni na najplemenitije avanture i skroman procenat za mene, kao urednika edicije... ^ Bramanti je rekao i previe i u oima Garamona izgubio svaku podrku. U stvari bio je ispraen u urbi i uz velika obeanja. Uobia-jeno savetodavno telo paljivo e da razmotri predlog. 21942 Ali znajte da smo svi mi sloni, bilo ta da kaemo. (Turba Philosophorum) Kada je Bramanti izaao, Belbo je zapazio da bi trebalo odmrz-nuti stvar. Gospodin Garmon nije razumeo o emu je re te je Belbo pokuao sa nekoliko utivih fraza, ali bez uspeha. U svakom sluaju, ree Garamon, da ne pravimo tekoe. Ovaj gospodin nije kazao ni pet reci, a ja sam ve video da to nije kli-jent za nas. On sam. Ali oni o kojima on govori, autori i itaoci, oni da. Taj Bramanti je upravo doao da potkrepi neka razmiljanja kojima se bavim ve nekoliko dana. Gospodo evo. I uze teatralno tri knjige sa sanduka. Ovde imamo tri toma izala ovih godina, i sva tri uspena. Prvi je na engleskom i nisam ga itao, no pisac je jedan uveni kri-tiar. I staje napisao? Pogledajte podnaslov, jedan gnostiki roman. A pazite sada: oito, roman.sa kriminalistikom podlogom, jedan

bestseler. Io emu govori? 0 jednoj gnostikoj crkvi u okolini Torina. Vi ve znate ko su ti gnostici... I tu je zastao odmahnuvi rukom: Ne mari, dovoljno mije da znam da su oni jedna demonska tvorevi-na... Znam, znam, moda previe brzam, no ne elim da govorim kao vi, elim da govorim kao taj Bramanti. U ovom trenutku bavim se iz-davatvom, nisam profesor uporedne gnoseologije ili staja znam e-ga. ta me je to izazvalo, uinilo mi se privlanim, zanimljivim, ak mudrim u izlaganju Bramantija? Ta neverovatna sposobnost da sve zgrne na gomilu, on se nije pozvao na gnostike, no videli ste da bi to vrlo lako mogao, od geomantije, gerovitala i radamesa do ive. A zalo sam se uhvatio za to? Zato to ovde imam jednu drugu knjigu, jodnoj; poznatog novinara, kojapripovedaneverovatne stvari koje se dopadaju u Torinu, Torinu kaem, tom gradu automobila: vrad-biiio, crne mise, prizivanja avola, i sve to za svet koji plaa, ne za sirolano sa juga. Kazaubone, Belbo mijerekao dastieteizBrazilaida nM! prisustvovali satanistikim obredima tamonjih divljaka... Odlino, kasnije ete mi rei staje to u stvari bilo, no svejedno, Brazil jo ovde, gospodo. Neki dan sam lino uao u tu knjiaru, kako se zvae, no svejedno, ta knjiara je pre est, sedam godina prodavala anarhistike broure, pa revolucionara, tu-pamarosa, terorista, re-kao bih ak, marksista... Dakle? I ime je snabdevena? Stvarima o kojima govori Bramanti. To je istina, nalazimo se vremenima opte konfuzijo i ako odot.e u neku katoliku knjiaru, u kojoj je svojevreinnno mo^ao da so nade iskljuivo kulolii/is, sada u njoj moete da mirinlu ak i provrurinovanju 1,utora, no bar noi! prodavati kakva knjiga u kojoj ho Ivrrii kako jo roligga lNta podvala. Naprotiv, u kn-jiarama kuju sumi spornomu) prodaju no iniLoii vrrnioi kao i oni koji opniliijn vri u, u nvu btiilin'i du NO dolirtuJodim inm luiko bili rokao... 2'JA) Hermetine, nabacio je Diotalevi. Evo, verujem daje prava re. Video sam barem deset knjiga o Hermesu. I ja u vam govoriti o jednom projektu Hermes. Prela-zimo na tu granu. Na zlatnu granu, rekao je Belbo. Ba tako, rekao je Garamon, a da nije uhvatio citat to je zlatna ila. Ja sam shvatio da ovi gutaju sve, samo ako je hermetiko, kako biste vi rekli, samo ako govori suprotno od onoga to su nalazili u kolskim knjigama. A verujem ak daje u pitanju nekakav kulturni imperativ: nisam nekakav dobroinitelj po pozvanju, ali u ovim tako mranim vremenima ponuditi kakvu veru nekome, kakav prozori u natprirodno... Garamon oduvek ima jednu naunu misiju... Belbo se ukrutio. Uinilo mi se da ste mislili na Manucija. Na obe. Pazite. Preturao sam po toj knjiari, a zatim sam otiao u drugu, ozbiljniju, gde je bila odlina polica sa okultnim nau-kama. 0 tim temama postoje studije na univerzitetskom nivou, i na-laze se pored knjiga koje su napisali ljudi poput ovog Bramantija ov-de. Sada emo da razmotrimo: Ovaj Bramanti tu nikada nije ni sreo univerzitetske autore, no itao ih je, i itao ih je kao sebi ravne. To je ona vrsta ljudi koja to god da joj kaete smatra da se odnosi na njene probleme, kao u prii o maki gde dok se brani par svaa oko raz-voda ona misli da raspravljaju o njenom doruku. Videli ste to i vi Belbo, vi ste nabacili ovde sluaj sa templarima, i onje odmah, okej, i templari, i Kabala i lutrija i gledanje u oljicu. U pitanju su svatojedi. Svatojedi. Videli ste lice Bramantija: pravi glodar. Neizmerna pu-blika, podeljenau dve velike kategorije, ve je vidim kako mi defiluje pred oima kao itava legija. Naroito oni koji o tome piu, a

Manu-cio je tu irom otvorenih ruku. Dovoljno je privui ih otvaranjem jedne edicije koja bi bila uoljiva, koja bi se mogla nazvati, da vidi-mo... Smaragdna tablica, rekao je Diotalevi. ta rekoste? Ne, previe je udno, meni na primer ne kazuje nita, trebalo bi neto to podsea na ta drugo... Razotkrivena Izida, rekao sam. Razotkrivena Izida! Zvui odlino, Kazaubone svaka ast, tu spadaju Tutankamon, skarabeja iz piramide. Razotkrivena Izida, sa jednom umereno zlokobnom naslovnom stranicom, ne previe. I idemo dalje. Zatim tu je druga povorka, oni to kupuju. Lepo, prija-telji moji, vi mi kaete kako Manucio nije zainteresovana za one koji kupuju. Nije li lekar upravo to rekao? Ovoga puta Manucio prodaje, gospodo, bie to jedan kvalitativni skokl I konano ostaju studije naunog nivoa, a tu izlazi na scenu Garamon. Pored istorijskih stu-dija i univerzitetskih edicija, tu bi se naao jedan ozbiljan savetnik i objavili bismo tri ili etiri knjige godinje, u jodnoj ozbiljnoj, strogoj, odicyi, sa naslovom eksplicitnim ali no i slikovitim... Honnetika, nikao je Diotulovi. Odlino. Klasino, doHlojunsivimo. Vi oto da me upitate 221zbog ega troiti novac sa Garamonom kada moemo da ga zaradimo sa Manucijem. Ali ozbiljna edicija e da poslui kao mamac, privui e razborite linosti koje e dati nove predloge, ukazati na smer, a po-tom e privui i druge, razne Bramantije, koji e biti skrenuti ka Ma-nuciju. Izgleda mi savren projekat, Projekat Hermes, ista unosna transakcija, koja e da uvrsti savreni protok izmeu dveju kua... Gospodo, na posao. Obiite knjiare, obogatite bibliografije, pre-traite kataloge, pogledajte ta se radi u drugim zemljama... A zatim ko zna koliko ljudi se naredalo ispred nosei blago odreenog tipa, a odbacili ste ih zato to nam nisu posluili. I preporuujem vam, Kazaubone, ak i u istoriju metala stavimo neto od alhemije. Zlato je je-dan metal rad sam da verujem. Neka komentari uslede posle, znate da sam otvoren za kritike, napomene, poricanja, kako se ve po-naaju kulturne osobe. Projekat postaje izvran od ovog trenutka. Gospoo Gracija, pustite da ue tog gospodina koji eka ve dva asa, to nije nain ophoenja sajednim Autorom! rekao je, otvori-vi nam vrata i nastojei da ga uju sve do salona za ekanje. 22:' 43 Osobe koje sreemo na ulici... u potaji se odaju delatnostima Crne Magije, povezuju se ili nastoje da se povezu sa Duhovima Tame, kako bi ispunili svoju udnju za ambici-jom, mrnjom, ljubavlju, kako bi inili jednom reju Zlo. (J. K. Uismans, Predgovor za . Boa, Satanizam i magija, 1895, str. VIIIIX) Verovao sam da je projekat Hermes tek jedna ideja u pred-nacrtu. Nisam jo poznavao gospodina Garamona. Dokje mene u da-nima to su sledili hvatao mrak u biblitekama u potrazi za ilustraci-jama o metalima, kod Manucija su ve uveliko radili. Dva meseca kasnije naao sam kod Belba, tek izaao iz tampe, jedan broj Parnasa na Enotriji, sa poduim lankom, Prepo-rod okultizma, u kome poznati hermetiar doktor Mebius najno-viji Belbov pseudonim, kojim je sakupio prve poene za Projekat Her-mes govori o udesnom preporodu okultnih nauka u modernom svetu i najavljuje da se Manucio uskoro pridruuje tim tokovima svo-jom novom edicijom Razotkrivene Izie.

U meuvremenu je gospodin Garamon napisao niz pisama raznoraznim revijama za hermetizam, astrologiju, tarok, ufologiju, potpisujui se svakojakim imenima, i traei obavetenja o novoj edi-ciji koju je najavio Manucio. Usled ega su mu iz redakcija tih revija telefonirali traei obavetenja a on se pravio nevet, objanjavajui da ne moe jo da obelodani prvih deset naslova, koji su uostalom io-nako u procesu obrade. Na taj je nain okultistiki univerzum, neo-sporno ve toliko uznemiren neprekidnom tutnjavom tam tama, po-stao sasvim ukljuen u Projekat Hermes. Pretvorimo se u cvet, govorio nam je gospodin Garamon, tek to nas je sazvao u dvoranu sa kartama i pelice e da slete. Ali to nije bilo sve. Garamon je eleo da nam pokae reklamni prospekt: jednostavnu stvaricu, na etiri stranice, ali na sjajnom papiru. Prva je stranica trebalo da predstavi shemu budue naslovne utrtim; itave serije, neka vrsta zlatnog peata (zvao se Solomonova Zvo/.u, objanjavao je Garamon) na crnoj osnovi, ivica stanice bila ju uokvirena dekoracijama koje su podseale na mnogobrojne vt)tu":i(':(! svastika (azijska svastika/ objasnio nam je Garamon, ona koju ido u sinoru sunca, ne ona nacistika koja ide u smeru kazaJjke. nit niiI.u). Povrh svega, na mestu za naslove dela, natpis: imamnogo Hl vini mi Mobu i /ciniji... Na unutranjim stranicama su se proslav-(jull iiHposi Miiiiucija u slubi kulture, zatim je pomou par upeatlji-vih nIo^uu! isticanu injenica da savremeni svet zahteva mnogo mudrije potvrdo od onih koje moe da prui nauka: Iz su TibotuJedno zaboruv^ono znanje radi du- /upadu. 223 / , Iz lltildej Iuivini).; pinpoiml.Belbo gaje upitao kome odlaze reklamni prospekti, a Garamon se nasmejao kao to se smeje, rekao bi Belbo, izmuena dua asam-skog rade. Potrudio sam se da mi poalju iz Francuske godinjak svih tajnih drutava koja postoje danas u svetu, i nemojte da me pi-tate emu moe da nam poslui jedan javni godinjak tajnih dru-tava, postoji, evo ga ovde, izdanje Anri Vejrijea, sa adresom, brojem telefona, potanskim brojem. Jo, vi Belbo, pogledajte i odstranite ona koja ne dolaze u obzir, budui da tu vidim ak i jezuite, Opus Dei, Karbonare i Rotarijance, no potraite sva ona sa okultistikim priz-vukom, ja sam neka tu ve obeleio. Prelistavao je: Gledajte: Apsolutisti (koji veruju u metamor-fozu), Drutvo Eteriara iz Kalifornije (telepatske relacije sa Mar-som), Astara iz Lozane (zakletva apsolutne tajnosti), Atlantidi u Veli-koj Britaniji (potraga za izgubljenom sreom), Graditelji Adituma u Kaliforniji (alhemija, kabala, astrologija), Kruok E. B. iz Perpinjana (posveen Hator, boginji ljubavi i zatitnici Planine Mrtvih), Kruok Elifas Levi iz Mola (nije mi poznato koje taj Levi, mora daje to onaj francuski antropolog ili kako se ve zvae), Vitezovi Templarskog Sa-veza iz Tuluza, Druidski Kolegijum Galija, Spiritistiki Konvent eri-koa, Kosmika Crkva Istine iz Floride, Tradicionalistiki Seminar iz Ekona u vajcarskoj, Mormoni (ove sam ak jednom naao u nekom krimi romanu, no verovatno tih vie i nema), Mitraistika Crkva u Londonu i Briselu, Satanina Crkva Los Anelesu, Ujedinjena Lucife-rijanska Crkva Francuske, Rozenkrojcerska Apostolska Crkva u Bri-selu, eda Tame ili Zeleni Red na Zlatnoj Obali (ovi moda ne, ko zna na kome jeziku piu), Hermetika Oksidentalna kola iz Montevidea, Nacionalni Institut za Kabalu na Menhetnu, Hram Centrale Ohajo za Hermetike Nauke, TetraGnosis iz ikaga, Drevna Braa Rue i Krsta iz SenSirsirMera, Bratstvo Jovanovaca za Vaspostavljanje Templara u Kaselu, Internacionalno Bratstvo Izie u Grenoblu, Drevni

Bavarski Iluminati iz San Franciska, Svetilite Gnose iz er-man Ouksa, Gralska Fondacija Amerike, Gralsko Drutvo Brazila, Hermetiko Bratstvo iz Luksora, Rozenkrojcerovski Lektorijum u Holandiji, Gralski Pokret u trazburgu, Anubisov Red u Njujorku, Hram Crne Zvezde u Manesteru, Odinovska Zajednica na Floridi, Orden Podvezice (tu mora da je umeana ak i engleska kraljica), Red Vrila (neonacistika masonerija, bez adrese), Hramovna Milicija iz Monpelijea, Suvereni Red Solarnog Hrama u Montekarlu, Ruin Krst iz Harlema (jeste videli, sada, ak i crnci), Vika (luciferijansko udruenje keltskog obreda, prizivaju 72 duha iz Kabale)... dakle, treba li da nastavim? - Postoje sva ta, ozbiljno? upitao je Belbo. Jo i vi:;e. Na posao, napravite definitivni izbor a onda emo slati. Inko su si.r.mri. Modu takvima putuju vesti. Sada ostaje samo joll jodnu Htvai il.i ;r uini. Treba kruiti po pravim knjiarama i vo-diti rn/.tfovoni n<- \,iiuo nu knjiarima vu<: i sa kUJontima. Ubaciti u razgovoru ilu puntoji takva i takvu mlic^jn, Diotalevi mu je istakao da oni ne bi trebalo da se ispoljavaju na takav nain, trebalo bi pronai propagatore sklone oiukanju, i Gara-mon je kazao da ih pronau: Samo ako nita ne kotaju. Odlian zahtev, prokomentarisao je Belbo poto smo se vratili u kancelariju. No bogovi podzemlja su nas uvali. Ba u tom trenutku ula je Lorenca Pelegrini, zraei vie nego ikad, Belbo je prosijao, ona je videla reklamne prospekte i zainteresovala se. Kako je znala za projekat kue pored, lice joj se ozari: Divno, imam jednog strano simptinog prijatelja, biveg urugvaj-skog tupamarosa, koji radi u jednoj reviji koja se zove Picatrix, vodi me uvek na spiritistike seanse. Sprijateljila sam se sa jednim izvan-rednim ektoplazmom, sad ve redovno pita za mene im se materija-lizuje! Belbo je pogledao Lorencu kao da hoe neto daje upita, zatim je odustao. Verujem daje ve potpuno navikao damuLorancapravi izuzetno uznemirujue posete, ali je odluio da se pozabavi samo onima koje bacaju senku eventualno na njegov ljubavni odnos (voleo ju je?). A u toj napomeni o Picatrixu vie nego i sama sablazam pu-kovnika naslutio je onu izuzetno simpatinog Urugvajca. Ali Lorenca je ve uveliko govorila o drugom i otkrivala nam kako lino poseuje mnoge od ovih malih knjiara gde se prodaju knjige kakve je Razotk-rivena Izida stavila u svoj izdavaki plan. To treba da vidite, znate, govorila je. Tu nalazim lekovite trave, i uputstva za pravljenje homunkulusa, ba poput Fausta sa Je-lenom od Troje, ah Jakopo ajde da ga napravimo, toliko bih elela jednog homunkulusa od tebe, posle bismo ga drali kao kakvo pse-tance. Prosto je, ova knjiga kae daje dovoljno u jednoj boici saku-piti malo ljudskog semena, nee ti biti teko, nadam se, nemoj da cr-veni aavko, zatim to pomea sa hipomenom, tako da lii na te-nost koja se lui... izluuje... kako se ono kae?... Sekret, dobacio je Diotalevi. Jel' mogue? Konano to to izluuju gravidne kobile, shva-tam da je to mnogo tee, da sam ja gravidna kobila ne bi mi bilo po volji da dolaze po moju hipomenu, posebno ako su neznanci, ali veru-jom da se sve to moe da nae u pakovanju, kao i tucane agar alge. Zatim sve to stavi u jednu posudu i pusti da se etrdeset dana kiseli i zapaa kako se malo po malo oblikuje jedna figurica, mali fetus, koja tokom sledea dva meseca postaje cakani homunkulus, izlazi i Htuvlja se u tvoju slubu verujem da nikada i ne umiru, pomisli da u ti donoti ak i cvee na grob kad bude mrtav I

-- A ta drugo jo nalazi u tim knjiarama? upitao je Belbo. Fantastian svet, svet koji govori sa anelima, koji pravi /.Iul.i>, a zatim profesionalne maioniare sa licem profesionalnih maioniara... Kakvo je to lice profesionalnih maioniara? - Ol)ino imaju kukast nos, obrve poput kakvog rusa i gra-li<<;l|ive oi, nose dugu kosu, kao Hvojovremeno slikari, ibradu, ali ne 225 i') Agustu, pokoja dlaica tu i tamo, a brkovi se proteu i padaju preko usana u ubicama, ali sa naporom, jer usna je dosta podignuta zu-bima, sirotim koji stre, dajui pomalo konjski izraz. Sa takvim zu-bima ne bi trebalo ali slatko se smeju, no te oi (rekla sam vam da su grabeljive, zar ne?) gledaju te na nain koji zaista uznemiruje. Lik hermetiara, prokomentarisao je Diotalevi. Jel' tako? Vidite, dakle. Kad ue neko da trai knjigu, re-cimo, sa molitvama protiv zlih duhova, ovi knjiaru odmah savetuju odgovarajui naslov, koji je ustvari onaj koji knjiar ne poseduje. Ako se pak sprijatelji sa njima i zapita ih nije li ta knjiga stvarno od kori-sti, ponovo se smekaju saaljivo kao da se ophode sa detetom i sao-ptavaju ti da sa ovom vrstom stvari treba biti posebno obazriv. Za-tim ti navode sluajeve avolske od kojih su prepatili njihovi prija-telji, nato se ti uplai, a oni te uveravaju daje esto u pitanju samo histerija. Konano, nikada i ne zna da li u to veruju ili ne. Cesto mi knjiari poklanjaju tapie tamjana, jednom mi je neki dao jednu ruicu od slonovae protiv uroka. Pa ako se nameri, kazao joj je Belbo, obilazei takva me-sta upitaj znaju li ta o ovoj poslednjoj Manucijevoj ediciji, i ak po-kai reklamni prospekt. Lorenca je otila i odnela desetak prospekata. Pretpostavljam da je u toku sledee nedelje ak i ona svojski radila, no tada nisam ve-rovao da stvari mogu da se razvijaju takvom brzinom. Ve posle par meseci gospoa Gracija nije znala gde joj je glava od ovih vrajih slugu, kako smo definisali ove SAIZ okultistikog usmerenja. A, shodno njihovoj prirodi, bilo ih je u rojevima. 226 44 Priziva sile sa Trpeze Sjedinjenja potujui Vrhovni Obred Pentagrama, sa njegovim Aktivnim i Pasivnim Du-hom, sa Eheieh i Agla. Vraa se oltaru izaziva na sledei nain Duhove Enoha: 01 Sonuf Vaorsag Goho Iad Balt, Lonsh Calz Vonpho, Sobra Z01 Ror I Ta Nazps, od Graa Ta Malprg... Ds Holq Qaa Nothoa Zimz, Od CommahTa Nopbloh Zien... (Izreil Rigardi, Jedinstveni Prikaz Uenja, Obreda, Sveanosti Hermetikog Reda Zlatnog Svanua, Obred Nevidljivosti, SentPol, LuelinPablikejns, 1986. str. 423) Imali smo sree, i obavili smo prvi razgovor visokog dometa, barem to se tie naih poetnih namera. Za tu priliku trio je bio potpun, ja Belbo i Diotalevi, a malo je nedostajalo pa da po ulasku gosta ne ispustimo krik iznenaenja. Imao je facies hermetica kako je to opisala Lorenca Pelegrini, a povrh svega bio je u crno odeven. Uao je oprezno gledajui oko sebe i predstavio se (profesor Kamestres). Na pitanje ega profesor? uini jedan neodreen pok-ret, kao da nas upozorava na opreznost. Oprostite, rekao je, ne znam da li se vi zanimate za problem sa isto tehnike, komercijalne take gledita ili ste povezani sa kakvom inicijacijskom grupom...

Umirili smo ga. Svakako ne deluje ba previe mudro sa moje strane, rekao je, ali nisam ba raspoloen da stupim u vezu sa nekim iz OTOa. Potom, zateen naom neodlunou: Red Hrama Istoka, tajno drutvance takozvanih poslednjih vernika Alistera Kroulija... Primeujem da ste vi izvan... Tako je bolje, nee biti, predrasuda sa vae strane. Prihvatio je da sedne. Jer, vidite, delo kuje bih sada eleo da vam predstavim hrabro se svrstava nasuprot Krouliju. Svi mi, raunajui tu i mene, jo uvek smo vernici onih ob-javu iz Liber AMvel legis, koje je kao to moda znate diktirala Krau-liju 1904, u Kajru,jedna via inteligencija po imenu Aivac. Ovogtek-Nl.n so pridravaju sledbenici OTOa, jo i danas, i njegova etiri iz-(liinjii, od kojih je prvo devet meseci prethodilo izbijanju Balkanskih ni tovu, drugo devet meseci izbijanju prvog svetskog rata, tree devet iiuiH(!t;i kinesko japanskom ratu, etvrto devet meseci krvoproliima Apimskot; graanskog rata... Niani mogao a da se ne prekrstim. Opazio je to i tuno se nas-iiiojUo; ./usna mije vaa nedoumica. Postoje ono to ja sada vama < luiumlm prodlog petog izdanja te knjige, ta bi moglo da se desi za de-vrtl mosori? Nita, budite uverenijer ono toja donosim kao ponovni |iitidlny, predstavlja uveani Liber legis, budui da sam imao sree da ni poNoli no nokii obina visu int,oliHuncyu, ve sam Al, vrhovno HHM'lo, tu josi, Iloor piiar Ki aut, koji o utim postati dvojnik ili mi227stini blizanac Ra-Hoor-Khuita. Moja jedina briga, ak i radi sprea-vanja zlokobnih uticaja, jeste da se ovo moje delo nekako objavi o zimskoj dugodnevici. To moemo da vidimo, rekao je Belbo za ohrabrenje. Lino sam zadovoljan. Knjiga e napraviti pometnju u inici-jacijskim sredinama, jer kako i sami moete da shvatite moj mistiki izvor je i zasnovaniji i ozbiljniji od onoga kod Kroulija. Ne znam kako Krouli moe da pokrene obrede Zveri ne vodei rauna o Liturgiji Maa, Iskljuivo trzanjem maa moe da se razume ta predstavlja Mahapralaya, ili Tree oko Kundalini. A zatim u svojoj aritmologiji, u celosti zasnovanoj na Broju Zveri, nije uzeo u obzir 93, 118, 444, 868, 1001, Nove Brojeve. ta oznaavaju? upitao je Diotalevi odmah se uzvrtevi. Ah, rekao je profesor Kamestres, kao stoje ve reeno u prvom Liber legisu, svaki broj je beskonaan, i tu nema razlike! Shvatam, rekao je Belbo. Ali zar ne mislite da sve to iz-gleda malo mrano za obinog itaoca? Kamestres je gotovo poskoio na stolici. Ali je apsolutno neophodno. Onaj ko bude shvatio ove tajne bez potrebnih priprema survae se pravo u Ambis! Ve i ovom objavljivanju u prikrivenom obliku ja se izlaem opasnostima, verujte mi. Ja se kreem u sredini koja slavi Zver, ali na mnogo radikalniji nain od Kroulija, videete moje stranice o congressus cum daemone, odredbe o hramovnim predmetima i telesnom spajanju sa Bludnicom i Zveri koju Ona Jae. Krouli se zaustavio na telesnom spoju nazvanom protiv-prirodnim, ja nastojim da dovedem obred s onu stranu Zla kakvim ga zami-ljamo, ja doseem do neshvatljivog, apsolutne istote Goetie, posled njfig praga BasAumgn a i SaBaFta... Belbu je ostalo jo samo da ispita finansijske mogunosti Ka-nu stresa. To je sproveo dugim igrama reci, i na kraju je proisteklo da ovaj, kao ranije Bramanti, nije imao bilo kakvu nameru da se samofi-imnsira. Sada je zapoinjala faza u kojoj gaje trebalo otkaiti, uz obazrivu molbu da zadre otkucani rad na jednonedeljnom razma-tranju, a da e se potom videti. Alije u toj taki Kamestres stegao na grudima rad tvrdei da nikada nije bio

izloen tolikom nepoverenju, i izaao je preputajui nas uverenju kako poseduje zaista neobina sredstva da nas navede da poalimo to smo ga uvredili. Za kratko vreme imali smo pak desetine rukopisa neosporne SAIZ prirode. Bio je potreban minimum izbora, poto smo hteli ak i da prodajemo. Jedino da bi se nekako sve proitalo, posezali smo za sadrajem, bacivi pogled, zatim smo o tome obavetavali ova naa otkriu. 45 Iz toga proizlazi jedno neobino pitanje. Jesu li stari Egipani poznavali elektricitet? (Peter Kolozimo, Bezvremena zemlja, Milano, Sugar, 1964, str. 111) Izdvojio sam" jedan tekst o iezlim civilizacijama i tajanst-venim zemljama, rekao je Belbo. ini se da je u poetku postojao je-dan Mu kontinent, u predelu Australije, i odatle su se razgranali ve-liki migracioni tokovi. Jedan se usmerio na ostrvo Avalon, jedan na Kavkaz i izvore Inda, zatim tu su Kelti, utemeljivai staro-egipatske civilizacije i konano Atlantida... Ispucana stvar: onim to su napisala gospoda o tom Mu ladno bih mogao da vas zatrpam za stolom, govorio sam. No moda od toga ima koristi. A zatim postoji jedno prelepo poglavlje o Grkim migracijama na Jukatan, pria o bareljefujednog ratnika, u ien Ici, koji lii na nekog rimskog legionara. Kao jaje ja-jetu... Svi lemovi sveta imaju ili perjanicu ili grivu konjsku, rekao je Diotalevi. I nije ba neki dokaz. Za tebe, ne i za njega. On pronalazi kult zmije u svim civili-zacijama te iz toga zakljuuje da postoji jedan zajedniki izvor... Ko se nije klanjao zmiji? rekao je Diotalevi. Izuzev pri-rodno samog Izabranog Naroda. Da, oni su se klanjali teliima. To je predstavljalo samo jedan trenutak slabosti. Ja sam spreman da odbacim naprotiv ovo drugo, premda se to skupo plaa. Keltizam i arijstvo, Kalijuga, propast zapada i produhovljenost SS. Fostau paranoik, ali ini mi se nacistiki. Za Garamona ne mora da bude uvek kontraindikativno. Da, ali svemu postoji granica. Meutim, video sam jojed-noga od tih zaluenih, samo za gnome, ondine, salamandre, elfi i sil-l'ide, arobnice... Ali, tu takoe dolaze u obzir izvori arijanske civili-zacije. Izgleda da se SS raaju od Sedam Patuljaka. Ne Sedam Patuljaka, to su Nibelunzi. Ali ovi o kojima se govori to je Mali Narod, iz Irske. arob-nici! su zlo, a kepeci dobri, samo malo pakosni. Pustimo to na stranu. A vi Kazaubon, ta ste vi videli? Siimo jedan neobian tekst o Kristiforu Kolumbu: analizira iiju^iiv potpis i tu nalazi neto to se odnosi na piramide. Njegova na-iimni I ti li i je da ponovo sagradi Jerusalimski Hram, budui daje bio vnllki majstor Templara u izgnanstvu. Budui daje kao stoje poznato liti* jiortuj'.iilski Jovrojin, i prema tonu: eksport za Kabalu, bajanjem HimlUjuinii smirio je. olujo i suzbio skorbut. Nisam pogledao tekstove Knlmli |i:i smatrani <ln ih j> vidno IMoUilovl. 229 Sve sa pogrenim hebrejskim pismom, preslikanim iz kn-jiica o Urocima. Paljivo jer upravo biramo tekstove za Razgolienu Iziu. Ne bavimo se filologijom. Mogue da se ovim avoljim slugama do-pada hebrejsko pismo, proizalo iz Bajanja. Nisam ba siguran u vezi sa svim doprinosima oko masonerije. Gospodin Garamon mije

pre-poruio da hodam u olovnim cipelama, ne bi eleo da se umea u e-stoke rasprave izmeu raznoraznih obreda. Ali ne bih zanemarivao ono u vezi sa masonskim simbolizmom u peini Lurda. Ni ono drugo, mnogo lepe, u vezi sa pojavom jednog plemia, najverovatnije grofa ; od San ermena, intimusa Frenklina i Lafajeta, u trenutku stvaranja zastave Sjedinjenih Drava. Izuzev to objanjava dobro znaenje zvezdica, uvodi potpunu pometnju to se tie pruga. Grof od Sen ermena! rekao sam. Pazi, pazi I Zato, poznajete ga? Ako vam odgovorim potvrdno neete mi poverovati. Pu-stimo to. Ja ovde imam jedan uas od etiri stotine stranica usmeren protiv greki moderne nauke: Atom, jedna tipino jevrejska prevara, Ajntajnova zabluda i mistina tajna energije, Galilejeva obmana i nematerijalna priroda meseca i sunca. to se toga tie, rekao je Diotalevi ono to mi se najvie dopada jeste taj pregled fortovske nauke. , I kakva je sad to? ~--\< Od izvesnog arlsa Hoja Forta, koji je sakupio ogromnu | zbirku neobjanjivih vesti. Kia od aba u Birmingemu, otisci jedne | neverovatne ivotinje u Devonu, tajanstvena stepenita sa udnim tragovima na bilu nekih planina, neredovnost ekvinocijalne precesije, natpisi na meteoritima, crni sneg, krvave oluje, krilati stvorovi osam hiljada metara nad nebom Palerma, svetlei tokovi u moru, ostaci divova, masovno opadanje suvog lia u Francuskoj, strmo- j glavo usmeravanje svega ivog ka Sumatri, i prirodno svi otisci na Macu Pikuu i ostalim vrhovima June Amerike koji potvrdjuju da su moni svemirski brodovi u praistorijsko vreme sletali na tim mesti-rna. Nismo sami u svemiru. Uopte nije loe, rekao je Belbo. Ono to kopka, mene, to je naprotiv tih pet stotina stranica o piramidama. Da li ste znali da se Koopsova piramida nalazi upravo na tridesetoi_paraleli koja preseca najvei broj nastalih zemalja? Da geometrijski nalazi iz Keopsove pi-ramide predstavljaju iste one sa Obojenog Kamena u Amazoniji? Da j<! Kgipat imao dve pernate zmije, jednu sa Tutankamonovogprestola i ti rugu iz piramide Sakara, a to nas vodi do Kecalkoatla? Kakve sad veze ima Kocalkoatl sa Amazonijom, ako pred-stavlja dno meksikog panteonu? upitao sam. Dobro, moda Ham pruviso zaturio konce. Sa druge strane kuko objasniti ftinjunicu tlu hu kipovi hii Uskrnjih ostrvamegaliti isto kuo i ni kod Kultu? Jodnu od polinuzunHkih bogovu zovo se Ju i bez Ntunnjojtito Ind judtilt/.mn, popnidiuvnogugurtikoglov'u, volikop,i dobrostivog boga. Jedan starostavni mekstiki rukopis pokazuje zemlju kao nekakav kvadrat okruen morem, a u sredini zemlje na-lazi se piramida koja nosi u osnovi natpis Astlan, koji lii na Atlas ili Atlantidu. Zbog ega se sa obeju strana Atlantika nalaze piramide? Jer je jednostavnije izgraditi piramidu od sfere. Jer vetar pravi dune u obliku piramida a ne Partenona. Mrzim duh Prosvetiteljstva, rekao je Diotalevi. Nastavljam. Kult boanstva Ra pojavljuje se u egipatskoj religiji tek od Novog Carstva te stoga potie od samih Kelta. Prisetite se svetog Nikole i njegovih sanki. U preistorijskom Egiptu sunev brod bile su jedne sanke. Budui da u Egiptu te sanke nikako ne bi mogle da klize po snegu, njihovo bi poreklo moralo da bude nordij-sko...

Nisam se predavao: Ali pre pronalaska toka sanke su se koristile ak i na pesku. Nemojte me prekidati. Knjiga govori da prvo treba usposta-viti analogije, a tek potom pronai razloge. A tu kae da su na kraju krajeva razlozi nauni. Stari Egipani su poznavali elektricitet, inae ne bi uradili ono to su uradili. Jedan nemaki inenjer koji se starao 0 kanalizaciji Bagdada otkrio je jo uvek upotrebljive elektrine bate-rije koje su poticale tamo od Sasanida. Pri otkopavanju Vavilonije ugledali su svetlost akumulatori proizvedeni pre etiri hiljade godi-na. I konano sam spasonosni koveg (koji je morao da prikupi ta-blice sa zakonima, Aronov tap i posudu sa manom iz pustinje) bio je neka vrsta elektrinog trezora sposobnog da oslobodi napon reda pet stotina volti. Video sam to ve u nekom filmu. Pa onda? ta mislite odakle izvlae ideje ovi scenaristi? Koveg je bio nainjen od akacijinog drveta, spolja i unutra obloe-nog zlatom po istom principu kao elektrini kondenzatori, dva pro-vodnika odvojena izolacijom. Bio je okruen jednim vencem takoe od zlata. Bio je postavljen u jednu suvu zonu gde je magnetno polje dostizalo 500600 volti po vertikalnom metru. Pria se daje Por-sunn pomou elektriciteta oslobodila svoje kraljevstvo od prisustva jodne strane ivotinje po imenu Volt. Zato je Volta izabrao taj egzotini nadimak. Pre toga se zvao samo mrlin Krasnapolskij. Budimo ozbiljni. Zato to imam ovde povrh rukopisa i fivoimj pisama koja predlau otkria o Vezama izmeu Jovanke Or-Inmiko i Sibilinskih Knjiga, talmudskog demona Lilita i velike her-mHln><lit.sko pramajke, opteg zakonika i pisma Marsovaca, skrivene Intoli^onciji! biljaka, kosmikog preporoda i psihoanalize, Marksa i Nitili u purspoklivi jodne nove anelologije, Zlatnog Broja i Kamenja I* Milimo, Kanta i okultizma, eleuzinskih misterija i deza, Kah'ostra 1 nltmmki) <iii(!i>;iji), homoseksualnosti i gnose, Golema i klasne borbe, itn /.nvrfllmti sa jodnim dalom u osam tomovu o Gralu i Preslatkom 'mu Ihuhuvoiii. 231 ta u stvari hoete da pokaete? Daje Gral alegorya Pres-latkog Srca ili daje Preslatko Srce alegorija Grala? Shvatam i uvaavam razliku, ali cenim da za njega odlino pau obe ove stvari. Najzad, na ovoj taki ja ne znam ime da se ru-kovodim. Bilo bi dobro uti gospodina Garamona. uli smo ga. On je kazao da za poetak ne bi trebalo odbacivati nita, i sasluti svakoga. Obratite panju natnajvei broj ovih predmeta ponavlja naslove koji se nalaze na svim staninim kioscima, rekao sam. Au-tori, ak i oni objavljeni, preuzimaju jedan od drugog, jedan daje kao svedoanstvo tvrenje onog drugog, a svi uzimaju kao odluujui do-kaz jednu frazu od Jambliha, da kaemo. Pa onda? rekao je Garamon. Hteli biste moda da pro-date itaocima neto to sami ne znaju? Treba da knjige Razotkri-vene Izie govore upravo o istim stvarima o kojima govore i druge. Potvruju se meusobno, dakle nose istinu. Klonite se originalnosti. Slaem se, rekao je Belbo ali ipak je potrebno znati staje oito a ta nije. Konsultant upravo za to slui. A kakav to?

 Ne znam. Morao bi da bude trezveniji od kakvog avoljeg sluge, ali da poznaje njihov svet. A zatim morao bi da nam kae gde da udarimo za nau Hermetiku. Nekakav ozbiljan istraiva rene-sansnog hermetizma... Sjajno, rekao mu je Diotalevi a zatim prvi put kad gurne u ruke Grala i Presveto Srce izletee zalupivi vrata za sobom. Ne mora da znai. Ja bih potraio odgovarajuu osobu, rekao sam. To je je-dan nesumnjivi erudita, koji te stvari uzima dosta ozbiljno, ali sa ot-menou, rekao bih sa ironijom. Ja sam ga sreo u Brazilu, ali bi sada morao da bude negde u Milanu. Mora da imam negde njegov telefon. Stupite sa njim u vezi, rekao je Garamon. Samo obazrivo, cena usluge igra ulogu. A zatim nastojte da ga upotrebite i za udesnu avanturu sa metalima. Izgleda da se Alje obradovao to se ponovo ujemo. Upitao me je za vesti o ljupkoj Amparo, sa nelagodnou sam ga uverio daje to jedna epizoda iz prolosti, ogradio se, napravio je par istananih za-paanja o sveini sa kojoj jedan mlad ovek moe kad god hoe da ot-vori novo poglavlje u svome ivotu. Spomenuo sam mu jedan izda-vaki projekat. Pokazao je zanimanje, kazao da bi to rado pogledao, i dogovorili smo se da se sastanemo kod njega u stanu. Od samog roenja Projekta Hermes pa sve do toga dana bez-brino sum se zabavh'ao na raun kvarnih \judi. Sada su Oni poeli da podnosu raun. I ja sam predstavljao jednu pelicu, i leteo sam pt'otmi nekakvom cvetu, ali jo to nisam znao. 46 Tokom dana primaknue se abi nekoliko puta i izgovo-rie rei koje su odraz tvog oboavanja. I zahtevae od nje da ispuni uda koja prieljkuje... U meuvremenu istesae jedan krst na koji e je prineti kao rtvu. (Iz jednog Obreda Alistera Kroulija) Alje je stanovao u predelu trga Suza: jedna ograena uliica, jedna gospodska kua u fen d'sieklu, tu i tamo u cVeu. Otvorio nam je postariji sbbar u prugastom sakou, koji nas je uveo u mali salon i zamoli nas da priekamo gospodina grofa. Znai grof je, proaputao je Belbo. Pa zar vam nisam rekao? Lino Sen ermen, oiveo. Kako sad oiveo ako nikada nije ni umro, zakljuio je Diota-levi. Da nije sluajno Ahasver, veni Jevrejin? Po nekima grof od Sen ermena bio je ak i Ahasver. A ta sam ja govorio? Uao je Alje, po obiaju besprekoran. Rukovao se sa nama uz izvinjenje: jedan dosadan sastanak, potpuno nepredvien, primo-rao gaje da se zadri jo desetak minuta u svojoj radnoj sobi. Rekao je sobaru da nam donese kafu i zamolio nas da sednemo. Zatim je izaao, otkrinuvi teku zavesu od stare koe. To nisu bila vrata i, dok smo pili kafu, uli smo kako dopiru reci uzbuenja iz susedne so-be. U prvi mah meusobno smo razgovarali glasno, kako ne bismo os-lukivali, zatim je Belbo primetio da moda smetamo. Tokom jednog trenutka tiine uli smo glas, i reenicu, koji su privukli nau panju. Diotalevi se pridigao pravei se da posmatra jednu grafiku iz seda-maestog veka na zidu, ba pored zavese. Bila je to neka peina u pla-nini, u koju su se hodoasnici penjali preko sedam stepenika. Neto kasnije svi smo se pravili da prouavamo ovu gravuru. Onaj koga smo uli bio je bez sumnje Bramanti, i upravo je go-vorio :

 Dakle, ja nikome ne aljem u kuu demone] Tog nam je dana postalo jasno da Bramanti nije imao samo iz-gled ve i glas tapira. Drugi glas je pripadao nekom neznancu, sa jakim francuskim akcentom, kretavog, gotovo histerinog tona. Povremeno bi se unui&ao u dijalog Aljeov glas, blag i umirujui. Gospodo hajdemo, sada je govorio Alje, vi ste se pozvali na vuljimoHt. moga suda, i time sam poastvovan, no u tom sluaju imate ,(in mu sasluate. Dozvolite pre svega da kaem da vi, dragi Pjer, u iMJinunju ruku niste bili razboriti kud ste napisali to pismo... Stvar ju vrlo jednostavnu, gospoino grofe, odgovarao je l'niictiNki kIun, ovty gospodin Brumunti piu jedan lanak, u reviji 233koju svi mi cenimo, gde posebno gnusnu alu pravi na raun nekih lu-ciferana koji bi eleli naforu, a da tu i ne prihvate realno prisustvo, da iz toga izvuku novac i tandara mandara. Lepo, svima je sada poz-nato da je jedina priznata Luciferijanska Crkva ona iji samja uz svu skromnost Tauroboliast i Psihopomp, i zna se da moja Crkva ne upranjava najobiniji satanizam i ne pravi bljuvotine sa naforom, tipine za kanonika Dokra iz Bratstva seminaraca Svetoga Sulpicija. Ja sam u pismu rekao da nismo satanisti staroga kova, oboavatelji Velikog Zlog Upravljaa, i nemamo potrebu da se majmuniemo na nain Rimske Crkve, sa svim tim piksidama i tim kako se ono zvahu sasudama... Mi smo pre svega Paladijci, ali to svi znaju, za nas Luci-fer je knez dobra, pre je Adonaj knez zla jer je on stvorio ovaj svet a Lucifer je nastojao da se suprotstavi... U redu, govorio je Bramanti uzbueno, rekao sam, mo-gue da sam zgreio iz nehaja, ali to nije davalo za pravo da me op-tuuju za vradbine! Da vidimo! Sluio sam se metaforom! Bili ste vi, pre svega, ti koji ste mi otposlali ini! ta ve, ja i moja sabraa imamo vremena za gubh'enje da aljemo avolie u opticaj! Mi upranjavamo Dogmu i Ritual Visoke Magije, nismo od vetijeg soja! Gospodine grofe, pozivam se na vas. Gospodin Bremanti kao stoje poznato odrava veze sa opatom Butruom, a vi jako dobro znate da se za tog svetenika pria daje dao da mu se istetoviraju na tabanima raspea kako bi mogao da koraa po naem gospodu, to jest po svome... Lepo,jasreem pre sedam dana tog umiljenog opata u knjiari Di Sangreal, poznajete je, on mi se osmehuje, sav je h'igav po obiaju, kao i njegova odora, i on mi kae lepo lepo uemo se jodne od ovih veeri... No ta znai jedne od ovih veeri? Znai da, dve veeri kasnije zapoinju posete, ja upravo odlazim u krevet i poinjem da oseam kako mi udaraju na lice fluidni okovi, vi znate vilo dobro ta su lako prepoznatljive emanacije. Istrljali ste donove srneim izmetom. Ah, da. I onda zato su leteli sitni predmeti, jedna od mojih posuda za destilaciju udarila me u glavu, pao na zemlju moj Bafomet od gipsa, koji je bio uspomena od mog sirotog oca, a na zidu se poja-vili crveni natpisi, sa gadostima koje se ne usuujem da pomenem? Sada vam je dobro poznato daje pre ne vie od godinu dana pokojni niotisinjoj Gro optuio tog tu opata da spravlja kaice od fekalija, da mi oprostite, i opat ga je osudio na smrt i dve nedelje kasnije siroti monsinjor Gro je tajanstveno preminuo. Da taj Butru spravlja otrovno supstance utvrdio je ak i tribunal asti koji su sazvali mar-linisti iz Liona... to no Ue kleveta... govorio je Uramanti. 0 roite konano I Jodnu proces nad predmetima ove vrste livnk mnogo loj;a kn/uje...

Da, uli to daje monsinjor Gro bio pijanica a cirozom u pos 234 lednjem stadijumu pred tribunalom nije reeno. Ali ne budite detinjasti! arolije se nastavljaju prirodnim putem, ukoliko neko ima cirozu vidimo ih kako udaraju na bolestan organ, to je abeceda crne magije... Pa onda je za sve one koji umiru od ciroze tu dobri Butru, zasmejavate me! Pa onda ispriajte mi ta se dogodilo u Lionu u toku ove dve nedelje... Oskrnavljena kapela, nafora sa tetragramatonom, va Bu-tru u irokoj haljini sa izokrenutim krstom, i madam Olkot, njegova vlastita gatara, da drugo ne spominjemo, jer joj izbija trozubac na elu, i prazni putiri koji se sami od sebe pune krvlju, i opat koji se unosi u samo drelo vernika... Je li istina ili ne? Ali vi ste previe itali Uismansa, dragi moji smejao se Bramanti. Bio je to dogaaj iz kulture, ponovno prizivanje istorije, kao ona praznovanja kole Vika i druidskih kolega I Oho, karneval u Veneciji... uli smo neko komeanje, kao da se Bramanti ustremio na protivnika, i Alje gaje sa mukom zadrao. Videete vi, videete vi, govorio je Francuz piskavim glasom. Ali pazite Bramanti, pitajte vaeg prijatelja Butrua ta gaje strefilo! Vi to jo ne znate, ali u bol-nici je, pitajte ga ko mu je ponitio oblije! Premda ne upranjavam to tamo vae zazivanje zlih duhova, i ja znam neto od toga i kad sam shvatio daje moja kua posednuta iscrtao sam na parketu odbram-beni krug i, budui da ja u to ne verujem ali vai avolii itekako, bacio sam kapuljau sa Karmela, napravio sam mu kontraznak, ba-cio natrag ini, a da, Va opat je pretrpeo jedan teak trenutak! Vidi, vidi? dahtao je Bramanti, vidite li daje on taj koji baca ini? Gospodo, sadaje dosta, kazao je Alje, uljudno ali odluno. Sada mene sasluajte. Znate koliko cenim na nivou spoznaje ta ophoenja potisnutih obreda, i za mene su luciferanska crkva i red Satane jednako vredni potovanja s onu stranu svih demonolokih razlika. Poznata vam je moja skepsa u vezi sa svakim obzirom, ali na kraju krajeva, uza sve pripadamo vazda istom duhovnom vitetvu pa vas pozivam na minimum saodgovornosti. A k tome gospodo, meati Kneza Tame sa linom zlobom! Daje stvarno bilo bi detinjasto. Mo-lim vas, okultistike izmiljotine. Ponaate se kao najobiniji frama-noni. Butru je obian raskolnik, budimo otvoreni, i u sluaju da ga vi, drugi Bramanti, pozovete da ponovo prodaje kakvom starinaru taj svoj materijal iz prekrae Boitovog Mefidtofelesa... Ah ah, tako treba rei, podsmehivao se Francuz starinar-nlcii... Odmorimo injenice. Ovrio se odvijala mala rasprava o "umno Sto bismo nazvali lilurgikim formalizmima, uspalili su se du-ImivI, ali luidiumo da seuka padne na korpus. Pazi, dragi Pjer, uopte "iijom prisustvo ludog onliUiUi u tvojoj kui, loje riajnormal 235nija stvar na svetu, ali uz minimum zdravog razuma sve se moe ob-jasniti pomou jednog poltergeista... Ah, to ne iskljuujem, rekao je Bramanti raspored zvezda u ovom periodu... Pa onda! Hrabro, stisak ruke, i bratski zagrljaj. uli smo aputanje uzajamnih izvinjenja. I vama je poz-nato, govorio je Bramanti, katkad da bismo izdvojili onoga koje zai-sta predan inicijaciji, potrebno je napraviti ustupak folkloru. ak i ti trgovci iz Grand Orijenta, koji ni u ta ne veruju, poseduju neki cere-monijal.

 Sasvim ispravno, ritual, ah tako... Ali nismo vie u vremenu Kroulija, ako sam razumeo? re-kao je Alje. Sada vas naputam, imam druge goste. Brzo smo se vratili na divan, i smireno i leerno saekali Aljea. ili 47 Uzvieno je dakle nastojanje nae bilo da se iznae red u okviru ovih sedam merila, valjan, zadovoljavajui, dru-gojaiji, i koji vazda poseduje delotvoran smisao i utis-nuto pamenje... Ovaj visoki poredak bez premca ne samo da nam slui za ouvanje poverljivih stvari, reci umea.. ve nam nudi povrh i istinsko znanje... (ulio Kamilo Delminio, Ideja o Pozoritu, Firenca, To-rentino, 1550, Uvod) Pet minuta kasnije Alje se pojavio Oprostite mi, dragi prija-telji. Dolazim sa jedne rasprave rekao bih pomalo neprijatne. Kao to moj prijatelj Kazaubon zna, drim sebe za poklonika istorije religija, a to uistinu proishodi da neki, i ne retko, poseu za mojim savetima, moda pre za mojim zdravim razumom nego za mojom doktrinom. udno je, znate, to kako se meu sledbenicima uenih studija nau katkada jedinstvene linosti... Ne mislim uobiajeni tragaoci za transcendentalnom utehom ili melanholine due, ve i linosti pro-dubljenog znanja, i visoke intelektualne istananosti, koje jo uvek pribegavaju nonim fantazmagorijama i gube oseaj granice izmeu tradicionalne istine i arhipelaga iznenaenja. Osobe sa kojima sam maloas imao sastanak raspravljale su se polazei od detinjastih pretpostavki. Nezgoda se, kako bismo rekli, dogaa upravo u najbo-ljim porodicama. No sledite me do mog skromnog studija, samo izvo-lite, razgovaraemo u daleko udobnijoj sredini. Podigao je konu zavesu, i uveo nas u drugu sobu. Radna so-bica nas je zatekla, prostrana kakva je bila, nametena regalima koji su predstavljali antikvarske komade, prepuni lepo uvezenih knjiga, ija je starost zasluivala svako potovanje. Ono to nas je okiralo, vie nego knjige, bile su nekakve vitrinice prepune neodreenih predmeta, kamenia kako nam je izgledalo, i ivotinjica, nije nam bilo jasno dali punjenih ili mumifikovanih ili paljivo preslikanim. Sve kao prepravljeno nekom difuznom i sutonskom svetlou, inilo se daje dopirala kroz jednu veliku biforu u dnu, romboidnih stakala ilibarske prozirnosti, no svetlost bifore meala se sa onom iz jedne velike lampe stoje stajala na stolu od tamnog mahagonija, zastrtog hartijama. Bila je to jedna od onih lampi koje se katkad nalaze na radnim stolovima starih biblioteka, sa zelenim abaurom od stakla, predodreena da baci jedan beli krug na stranice, preputajui sre-dinu da se preliva u opalnom polusvetlu. Ta igra razliitih svetla, Nvi ju veslakog porekla, ipak je na neki nain razigravala umesto da prigui polihromiju samog plafona. Hio je to jedan zosvoden plafon, to gaje mata dekoratora za-miNlilu t.ako d;i f,a sa ciiri strane pridravaju mali stubovi od crvene ci>;l<; su siunim po/Imunim kapitalima, ali je sugestivnost prika-/mii|.i kojiiiin jti bio ziinIi t, izdoljonih u sedam zonu, njemu davalaiz237gled jedra, i ela dvorana je poprimala onaj ton pogrebne kapele, gde se oseaju neuhvatljivi tragovi greha, melanholina senzualnost. Moje nai0 pozorite, rekao je Alje, na nain onih renesansnih fantazija gde su se predstavljale vizuelne enciklopedije, zbirke tog univerzuma. Vie od obinog boravita, jedna maina za pamenje. Nema tu nijednog prizora koji vidite a da on, slaui se po potrebi sa drugim^ ne otkrije i ukratko izloi neku tajnu sveta. Obratite panju na ovu teoriju motiva, za koje

je slikar eleo da budu srodni onima iz palate u Mantovi: to su trideset i est dekana, gospodara neba. A radi dopadljivosti, i vernosti tradiciji, kao iji primer sam pronaao ovu vernu rekonstrukciju koju dugujemo ko zna kome, nastojao sam da i mali antikviteti koji odgovaraju, u svojim kutijicama, prizorima sa plafona ponove u najkraem osnovne elemente univerzuma, vaz-duh, vodu, zemlju i vatru. To objanjava prisustvo ovog ljupkog da-devnjaka, na primer, remekdela taksidermije jednog dragog prija-telja- ili ova suptilna reprodukcija u minijaturi, priznajem pomalo pozna, Heronove eolipile, kod koje vazduh to ga sadri sfera, uko-liko ukljucim ovaj alkoholni reso ispod, poto se zagreje i pone da iz-bija na bone piske, konano i izazove okretanje same kugle. u-desna sprava, koju su ve staro-egipatski svetenici upotrebljavali u. svojim svetilitima, kako nam ponavljaju toliki slavni tekstovi. Oni su to upotrebljavali kako bi odigrali udo, a gomile su se klanjale udu, ali pravo udo je u trojnom pravilu koje kao to se da videti upravlja tajanstvenom i prostom mehanikom, elementarnom i viso-kom, vatrom i vazduhom. A to je ono znanje, koje su posedovali nai stari, i ljudi od alhemije, a koje su izgubili graditelji ciklotrona. Na taj nain ja upravljam pogled na svoje pozorite memorije, edo tolikih, daleko mnogostranijih, koji su oduevili velike duhove prolosti, i znam. Znam, vie od takozvanih uenjaka. Znam da tako kao stoje dole, t^ko je i gore. A drugo i nije potrebno znati. Ponudio nas je kubanskim cigarama, udnog oblika, nisu bile ravne, vec obmotane, obloene, premda velike i debele. Nekoliko usklika divljenja i Diotalevi se primakao policama. 0, govorio je Alje, najosnovnija biblioteka, kao to vidite, no vie od dvestotinak naslova, mnogo vrednije imam u svojoj poro-dinoj kui. Ali uz svu skromnost svi su od nekakve vrednostiiretko-st.i, svakako nisu sluajno nabaeni,a poredak preverbalnih materi-jala sl^di onaj likovnih i predmetnih. Diotalevi se snebivao da dotakne knjige. Samo izvolite, re-kao je Alje, - to je Edip Egipanin Atanazijusa Kirhera. Vi to znate, l)io je prvi koji je polo Orapola pokuao da protumai hijeroglife. Oaravajua linost, /.deo bih da ovaj moj primerak poslui kao mu-zt}.i "j(!)',ovih udosu, naslov su smut.ru izgubljenim, jer ko nezna da trai i i)(! nalazi... Izu/dnu prijatan sugovornik. Kako sam bio pono-huii on<)j> dnini kuda Ham otkrio du ovuj hijiMoglif oznaava da su 'do-broti ufJ|V boansku)', < /.irisu omoguuna posveenim obredima i (liilii)V|,im vuscunm'.,, /.aiini dolazi un smutljivac Sampollon, izutil zetno mrzak ovek, verujete mi, detinje isprazan, i ne odstupa od tvrdnje daje ovaj znak odgovarao iskljuivo imenu jednog faraona. Koliko talenta pokazju ovi moderni u obezvreivanju svetih simvola. Uostalom delo i nije tako retko: kota manje od jednog Mercedesa. Pogledajte pre svega ovo, prvo izdanje iz 1595 Amfiteatra vene mu-drosti od Kunrata. Govori se da na svetu od njega postoje samo dva primerka. Ovo je trei. A ovo je pak prvo izdanje Telurike Sakralne Teorije Burneciusa. Ne mogu ni'da zamislim svoje veernje katedre na tu temu a da ne iskusim oseanje mistike klaustrofobije. Dubina naeg globusa... Tu nema sumnje, jel'da? Primeujem daje doktor Diotalevi oaran ovim hebrejskim pismenima iz Traktata o Broj-kama Vienera. Pazite sad ovo: prvo izdanje Razgoliene Kabale od Knora Kristijana fon Rozenrota. Vi svakako znate, kasnije je knjiga prevedena, delimino i loe, i rairena na engleskom poetkom ovog veka od strane onog nesretnika MekGregor Metrsa... Svakako vam je poznato poneto od

tog tajnog drutvanca koje je za svaku osudu a to-liko je oduevilo britanske estete, poznato Zlatno Svanue. Od jedne takve bande falsifikatora inicijacijskih dokumenata mogao je da se rodi iskljuivo niz izopaenja bez kraja, od Jutarnje Zvezde do satanistike crkve Alistera Kroulija, kojije prizivao demone kako bi zado-bio naklonosti izvesnih plemia odanih znanom engleskom poroku. Da samo znate, dragi prijatelji, koliko sumnjivih osoba, da ne kaem vie, treba ovek da sretne ukoliko se posveti ovim studijama, vi-deete to i sami ukoliko zaponete sa objavljivanjem na tom polju. Belbo je dograbio priliku koju mu je pruio Alje da bi se uk-ljuio i sam u problematiku. Rekao mu je kako Garamonimanameru da objavi par knjiga godinje, kako je rekao, ezoterikog karaktera. On, ezoterija, nasmeio se Alje, a Belbo se zarumeneo. Pa recimo, hermetizam? Oh, hermetika, nasmeio se Alje. Lepo, rekao je Belbo, mogue da koristim pogrene iz-raze, no vi neosporno shvatate o emu se radi. Oh, ponovo se nasmeio Alje, nije u pitanju oblast. To jo znanje. Ono to vi elite da objavite to je jedan pregled ovih znanja koju nisu dovedena do izopaenja. Moda e za vas da bude samo je-dan izbor urednitva u pitanju, no ako ja budem morao da se angau-jorn u tome bie za mene to pravo, istinsko traganje, jednapotraga za Gralom. Belbo je upozorio da, kao kada ribar baci mreu i esto izvue i prazne koljke i plastine kese, dolazili su kod Garamona mnogo-brojni rukopisi iju ozbiljnost dolazi u pitanje, i potreban je jedan Nlmtf il.a koji bi odvojio ito od kukolja, ukazujui ak inazanimlji-vosti Ha samog dna, jer postoji tu jedna prijateljska izdavaka kua koju bi bila izuzetno zahvalna ako bismo joj otposlali autore odman-JHK znauju... Prirodno tu dolazi i odreivanje odgovarajueg oblika nadoknadu, Hvala nebesima od onih sam koje dre za imune. Zna 239tieljna dobrostojea linost i ak obazriva. Dovoljno mije da, u toku svojih istraivanja, pronaem jo jedan primerak Kunrata, ili jo jedno divnog izbalsamovanog dadenjaka, ili pak rog narvala (to bi me bilo sramota da drim u zbirci, no ak i beka riznica ga izlae kao rog jednoroga), i prijatnom i kratkotrajnom transakcijom stiem vie nego to biste vi mogli da mi date kao nadoknadu za desetogodinje konsultacije. Pregledau vae otkucane tekstove sa potpunom smer-nou duha. Ubeen sam da u i u najbednijem tekstu pronai kakvu iskricu, ako ne istine, a ono bar neobine lai, a esto ekstremi se do-diruju. Dosaivau se jedino nad optepoznatim stvarima, i za tu do-sadu pruiete mi nadoknadu. to se tie dosade koja me bude snala, ograniiu se na to da krajem godine poaljem kratak izve-taj, koji u odrati u granicama simvolinog. Ukoliko ga procenite kao neodmeren, poslaete mi sanduk odnegovanih vina. Belbo je bio zbunjen. Navikao je da se ophodi sa tunim i iz-gladnelim konsultantima. Otvorio je torbu koju je poneo sa sobom i iz nje izvukao obiman rad otkucan na maini. Ne bih eleo da se sve svede na previe optimistike ideje. Pogledajte na primer ovo, jer mi se ini tipinim za ono to dobijamo u proeku. Alje je otvorio rad: Tajni jezik Piramida... Da vidimo sadraj... Piramidion... Smrt Lorda Karnavona... Herodotovo sve-doenje... Sklopio je. Vi ste to itali? Ja sam na brzinu, ovih dana, rekao je Belbo.

Vratio mu je predmet, Uzmite, i kaite ako je moj rezime u redu. Seo je za pisai sto, gurnuo ruku u dep od prsluka, izvukao iz njega kutijicu sa bombonama koju sam ve video u Brazilu, okrenuo je par puta meu onim svojim prstima, nenim i tankim koji su neto pre toga gladili njegove omiljene knjige, podigao pogled prema ukra-sima na plafonu, i dobio sam utisak da izgovara tekst koji mu je poz-tis.it. ve due vremena. Autor ove knjige morao bi da se priseti da Pjaci Smit otk-riva ezoterine i svete razmere piramida tokom 1864. godine. Dozvo-lite mi da navedem samo ele brojeve, u mojim godinama pamenje poinje da otkazuje ljubav... Jedinstveno je to da njihova osnova predstavlja kvadrat ija stranica meri 232 metra. Prvobitna visina bila je 148 metara. Ako to preraunamo u egipatske svete arine do-bijamo osnovu od 366 arina a to nije nita drugo do broj danajedne prestupne godine. Za Pjaci Smita visina umnoena sa deset na deveti daj rastojanje Zemlja-Sunce: 148 miliona kilometara. Odlina aproksimacija za ono doba, budui da danas izraunato rastojanje iznosi 149 i po miliona kilometara, a ko kae da su moderni u pravu. Osnovo poeljfMia duinom jednog kamena daje 365. Obim osnove iz-nosi 93 1 iiKiliir. l'odeljen sa dvostrukom visinom daje 3,14, taj broj. Sjnjno, znr noV Hnlbo no zbunjeno smeSkuo - IM omogue I Recite mi kako UNpcvilIr (111,,, Pusti doktora Aljea da govori, Jakopo, ustro je kazao Dio-talevi. Alje je zahvalio uljudnim osmehom. Govorio je bludei pogle-dom po plafonu, ali mi se inilo da njegovo pregledanje nije bilo ni sluajno ni iz dosade. Njegove su oi sledile nekakav trag, ba kao da su itale sa slika ono to se on pretvarao da upa iz memorije. 24148 Sada, od vrha do osnove, razmere Velike Piramide, u egipatskim palevima, jesu 161.000.000. Koliko lije ljud-skih dua ivelo na zemlji od Adama do danas? Solidna aproksimacija bila bi neto izmeu 153.000.000 i 171.000.000. (Pjaci Smit, Nae Naslee sa Velikom Piramidom, Lon-don, Izbister, 1880, str. 583) Predpostavljam da va autor dri da visina piramide Keopsa iznosi koliko i kvadratni koren datog broja povrine svake strane. Prirodno mere su date u stopama, daleko bliim staro-egipat-skim i hebrejskim arinima, a ne metrima, jer je metar jedna krajnja apstraktna mera smiljena u nae vreme. Egipatski arin u stopama iznosi 1,728. Ukoliko onda ne dobijemo tanu visinu moemo tu po-novo da napravimo onaj piramidon, a stoje bila malena piramida po-stavljena na vrhu one velike kako bi se dobio iljak. Bio je od zlata ili drugog metala koji je sjao na suncu. Sada uzmite visinu piramidona, pomnoite je sa visinom ele piramide, pomnoite sve sa deset na peti i dobijamo duinu odnosno obim ekvatora. I ne samo to, ukoliko uz-mete obim osnove i pomnoite ga sa dvadeset i etiri na trei podel-jeno sa dva, imate srednji poluprenik zemlje. tavie povrina prek-rivena osnovom piramide pomnoena sa 96 sa deset na osmi daje 196miliona 810 kvadratnih milja to odgovara povrini zenuje. Nye li tako? Belbo je voleo da iskazuje zaprepaenje, obino, putem jed-nog izraza koji je preuzeo iz kinoteke, gledajui *originalnu verzyu Vankee Doodle Dandy sa Dejms Kegnijem: **I am flabbergastedl I tako je rekao. Oito daje Alje dobro poznavao ak i govorni engle-ski jezik jer nije uspeo da prikrije svoje zadovoljstvo ne postidevi se zbog ovog oholog ina. Dragi prijatelji, rekao je, kada neki go-spodin, ije ime mi nije poznato, svari kakvu komplikaciju o tajnama piramida, mogu samo da kaem ono to ve, deca znaju. Zaudio bih se daje i rekao tota novo. Dakle, oklevao je Belbo ovaj gospo-din kazuje prosto utvrene injenice.

 injenice? nasmejao se Alje, ponovo nam otvarajui ku-tiju sa svojim izvrsnim i rahitinim cigarama. Staje pa istina, kako je imao obiaj da kae moj dugogodinji prijatelj. Delom se radi o go-mili gluposti. Za poetak se podeli u decimalu tana osnova piramide sa isto tako tanom dvostrukom visinom, i dobya se upravo 3,1417254. Razlika je mala, ali znai. Osim toga jedan uenik Pjaci Smila, Klandms 1'cl.ri, kojije takoe morio i Stounhend, izjavljuje da je S6ul.kno jodnoj1, dana maestru kako, ncbi li uskladio raune, turpija l8pupoi\jn mi p milu kraljevskog predsoblju... Rekla kazala, vrlo moguu, no l'jn< i ''iiiil. nijo bio ovok koji ulivupoverenje, dovoljnoje JA I bilo pogledati kako vezuje vor na kravati. Ipak meu tolikim glupo-stima nalaze se i nepobitne istine. Gospodo, hoete li biti h'ubazni da doete samnom do prozora? Teatralnim pokretom irom je otvorio prozorske kapke, zamo-lio nas da promolimo glavu, i pokazao nam u daljini, na uglu izmeu uliice i prometnih ulica, jedan mali drveni kiosk, u kome su se vero-vatno prodavali lozovi lutrije iz Merana. Gospodo, rekao je, pozivam vas da odete i izmerite onaj kiosk. Videete daje duina ravne osnove 149 santimetara, treba rei jedan stomilijarditi deo rastojanja Zemlja-Sunce. Visina po-leine podeljena sa irinom prozora ini 176/56 = 3,14. Visina proelja je 19 desimetara to jest odgovara broju godina u grkom lu-narnom ciklusu. Zbir dvaju zadnjih i dvaju prednjih ivica po visini je-ste 10X2 + 176/2=732, a to je datum pobede kod Poatijea. Deb-ljina ravne osnove je 3,10 santimetara a irina prozorskog okvira je 8,8 santimetara. Zamenivi celim brojevima odgovarajua latinina slova imamo G10H8, to je formula naftalina. Fantastino, kazao sam, ispitali ste to? Ne, rekao je Alje. To je sa jednim drugim kioskom ura-dio izvesni an-Pjer Adam. Predpostavljam da manje vie svi kiosci lutrije imaju iste dimenzije. Sa brojevima moe da se pravi togod se hoe. Ako imam sveti broj 9 a elim da dobijem 1314 datum spalji-vunja aka de Moleja datum drag svakome ko se izdaje za odanog Nlndbenika viteko-templarske tradicije ta mije initi? Umnoim gn sa 146, sudbonosnim datumom razaranja Kartagine. Kako sam rioAno do rezultata? Podelio sam 1314 sa dva, atri, i tako dalje, sve dok nisam doao do zadovoljavajueg datuma. Mogao bih da podellm 1314 i sa 6,28, dvostrukim od 3,14, i imao bih 209. Dakle, godinu UNpnnn na presto Atile I kralja Pergama. Jeste li sada zadovoljni? Dakle vi ne verujete u numerologije bilo kakvog tipa, ra-Kounino <:e na to Diotalevi. Ja? Ja vrsto verujem, verujem daje univerzum nekakav fiudtmnn koncert numerikih korespondencija i da otitavanje bro-jitvu i njihovo simvoliko tumaenje, predstavljaju put privilegova-nog Niiznunja. Ali ukoliko je svet, zemaljski i nebeski, nekakav sistem koniHpondencija gde sve dolazi na svoje mesto, sasvim je prirodno da klNok 1 piramide oboje ljudska dela, nesvesno odraze u svojoj struk-Itiil koNiniko harmonije. Ovi takozvani piramidolozi neverovatno ftttmrAtmim srodstvima otkrivaju prostu istinu, i jo staru, i ve poz-Tu logika traenja i otkrivanja to je ono stoje perverzno, jer to logiku nauko. Logika znanja nema potrebu za otkriima, jer ve n Otiinu dokazivanje onoga to drugaije i nemoe da bude? Ako |himIo|I rutkii lajna, daleko je dublja. Ovi vai autori ostaju uvek na |if)Vi'Alul. l'nil|>u'iiavl[jam da ovaj tu iznosi itave bajke o egipanima mu po/,nnv,ili olokl.ricitet... Vifin v.is i no pitam kako iispovato da pogodite. Vidii<< I i v Zadovoljavaju se oloklrlcit.ol.oin kao neki tamo

243inenjer Markoni. Manje detinjasta bila bi hipoteza o radioaktivno-sti. To je jedna zanimljiva pretpostavka koja bi, za razliku od hipo-teze o struji, objasnila proklamovano prokletstvo Tutankamona. Sta su inili egipani kako bi podigli kamene gromade za piramide? Po-diu li se stene elektrinim udarima, bacaju li se nebu pod oblake nuklearnom fisijom? Egipani su iznali nain da uklone silu gravita-cije, a poznavali su tajnu levitacije. Jedan drugi oblik energije... Zna se daje haldejsko svetenstvo pokretalo svete mehanizme putem i-stih glasova, i da su svetenici iz Karnaka i iz Tebe umeli da irom rastvore vrata nekog hrama pomou zvuka sopstvenog glasa a na ta drugo se odnosi, razmislite, legenda o Sezame otvori se? Pa onda? upitao je Belbo. Tu sam vas ekao, moj prijatelju. Elektricitet, radioaktiv-nost, atomska energija, pravi posveeni zna dobro ta su metafore, povrna pokria, uobiajene lai, u najboljem alosne zamene za kakvu silu koja je ponajpre samo u nasleu, a zaboravljena, koju pos-veeni trai, i jednog dana e je upoznati. Trebali bismo da govorimo, moda, i oklevao je za trenutak, o telurikim strujama. 0 emu? upitao je vie i ne znam ko od nas trojice. Alje je izgledao razoaran: Jel' vidite? A ve sam verovao da meu vaim kandidatima ima nekoga ko bi mi moda kazao neto za-nimljivo. Primeujem daje za to kasno. Lepo, prijatelji moji, ugovor je sklopljen, ostalo su samo bile digresije starog uenjaka. Dok smo se sa njim rukovali, uao je sobar i apnuo mu neto na uvo. Oh, draga prijateljica, rekao je Alje, potpuno sam za-boravio. Neka prieka minut... ne, nikako u salonu, u turskom sa-lonetu. Draga prijateljica mora daje bila odomaena u kui, jer se od-mah pojavila na pragu radne sobe, i ne pogledavi nas, u polusenci dana ve na umoru, samouvereno se uputila ka Aljeu, koketno ga po-milovala po licu rekavi: Simone, nee valjda da me pusti da e-kam u predsoblju! Bila je to Lorenca Pelegrini. Alje se lagano pomerio, poljubio je ruku, i rekao je, pokazujui na nas: Moja draga, mila moja *Sofijo, vi znate da ste kod svoje kue u svakoj kui koju vi obasjavate. Ali upravo sam se opratao od ovih gostiju. Lorenca nas je u tom opazila i nainila jedan veseli pokret u znak pozdrava uopte se i ne seam da sam je video iznenaenu ili u nelagodnosti bilo zbog ega. 0 divno, rekla je, i vi poznajete mog prijatelja! Jakopo, kako si. (Nije pitala kako je, to je rekla ona-ko). Video sam kako je Belbo pobledeo. Pozdravili smo se, Alje je kazao ciu i;a veseli ovo nae zajedniko poznanstvo. Po mome sudu naftu zajednika prijateljica je jedno od najedmjih stvorenja koje Nam imao sivcu da upoznam. Sveinnm svojom otelov\juje, imajte ra-zumuvimja -.'.a jodno takvo inutniue starog mudraca, samu "Premu-drom koja i' mi ovoj zorniji u progonstvu. Druga moja*Soi\ja, nisam 244 vas na vreme obavestio, obeano vee je pomereno za nekoliko ne-delja. Oajan sam zbog toga. Nema veze, rekla je Lorenca, priekau. Vi idete u bar? upitala nas je, to jest zapovedila. Lepo, ovde sam jedno pola sata, hou da mi Simone napravi jedan od svojih eliksira, morali biste da ih probate, no on kae da su samo za odabrane. Zatim vas stiem. Alje se osmehnu na nain popustljivog cike, smesti je, otprati nas do samog izlaza.

Ponovo smo se nali na ulici, i uputili smo se ka Piladu, mojim kolima. Belbo je bio nem. Nismo govorili elom marutom.No za bar-skim ankom nije bilo druge do presei stvar, ukinuti aroliju nad na-ma. Ne bih eleo da sam vas predao u ruke jednog luaka, rekao sam. Ne, rekao je Belbo, ovek je otrouman, i vrlo istanan. Samo to ivi u jednom svetu razliitom od naeg. Potom dodade sa setom: Toboe, nato sam mislio. Ntulnlirofiizovimu vunslj a; obiaj je na zapadu dae sinhronizige na domai jezik /.iiliii/.nknut Nam (jtmkl bassaio dendl) ntfll, poftto J ojano ime Softja - Premudro (boanska) 24549 Ta Traditio Templi ve sobom pretpostavlja nita manje nego da postoji i tradicija svojevrsnog vitetva templare, vitetva spiritualnog i inicijacijskog... (Anri Korben, Templum i kontemplacija, Pariz, Flamarion, 1980) Mislim da sam shvatio vaeg Aljea, Kazaubone, rekao je Diotalevi, koja je od Pilada zatraio jedno penuavo belo, dok smo se svi mi brinuli za njegovo duhovno zravlje. Njega privlae tajna uenja, ali nema poverenja u diletante i amatere. No, kako smo kako smo danas prislukivali za svoj raun, i pored toga to ih potcenjuje saslua ih, iskritikuje, a od njih se ne razdvaja. Danas je gospodin, grof, markgrof Alje ili ve staje, izgovo-rio jednu kljunu re, rekao je Belbo. Spiritualno vitetvo. Potcen-juje ih ali osea daje vezan za njih nekakvim nasleem spiritualnog vitetva. Mislim da razumem to. U kom smislu? zapitali smo. Belbo je bio ve kod treeg koktela martini (podravao je, viski s veeri, jer smiruje i odvodi u sanjarije, koktel martini u kasno posle-podne jer krepi i bodri). Poeo je da nam pria o svom detinjstvu u***, kako je jednom ve napravio sa mnom. Bio je to za nas period izmeu 1943 i 1945, hou da kaem vreme prelaska sa faizma na demokratiju, zatim ponovo na dikta-turu republike iz Salda, ali sa partizanskim pukaranjem u planina-ma. Ja sam poetkom ove epizode imao jedanaest godina, i iveo sam u kui ika Karla. Stanovali smo u gradu, ali su 1943 strahovi ue-stala bombardovanja i moja majka je odluila da moramo da se sklo-nimo, kako se ve tada govorilo. U *** su stanovali ika Karlo i tetka Katarina. ika Karlo je dolazio iz teake porodice, i nasledio je kuu u ***, sa njivama, datim u napolicu izvesnom Adelinu Kanepi. Napo-liar ih je obraivao, eo penicu, pravio vino, i predavao polovinu prihoda vlasniku. Napete okolnosti, jasno: napoliar je smatrao daje izrab^ivan, isto tako i vlasnik jer je primao samo polovinu prihoda sa vlastite zemlje. Vlasnici su mrzeli napoliare a napoliari su mrzeli vlasnike. No iveli su u zajednici, u ika Karlovoj kui. ika Karlo se 1914. dobrovoljno prijavio u alpince. Od tvrdog kova pijemontekog, neznajui sem za dunost prema otadbini, prvo je postao porunik a potom kapetan. Ukratko, u jednoj bitci za Karso, naao se blizu nekog blesavog vojnika kome se rasprsla bomba u rukama imaemu bi ih zvali rune bombe? Konano, bio je pred bacanjem u zajedniku jumu kadu ju neki bolniar primetio da je jo uvekiv. Prenelisugau jednu poljsku bolnicu, izvadili mu jedno oko, koje je ve ispalo iz dupljo, (ii.s<!kli mu jodnu ruku, a po kuzivanju teta Katarine ispod koo mu mu ugradili ijednu metalnu ploicu na lubanji, budui daje oni no lm/ jrdnog njenog dala. Sve u svomu, remok delo hirurgije, sa i'.II,

jedne strane, a heroj, sa druge. Srebrni orden, viteki krstitahjanske krune, a po ratu sigurno mesto u javnoj administraciji, ika Karlo je zavrio kao upravnik poreskog odeljenja u ***, gde je nasledio vlas-nitvo svojih, i nastanio se u pradedovskoj kui, pored Adelino Ka-nepe i njegove porodice. ika Karlo, budui upravnik poreskog, slovio je kao vien u mestu. A kao ratni invalid i vitez krune Italije, nije mogao a da ne gleda sa naklonou na kabinet na vlasti, koji je igrom sluaja bio faistika diktatura. Jeli ika Karlo bio faista? Umeriukojoj je, kako se govorilo u ezdeset osmoj, faizam prevrednovao bive borce i nagradio ih odlikovanjima i napredovan-jem u karijeri, da kaemo da je ika Karlo bio umereni faista. Sas-vim dovoljno da bi ga Adelino Kanepa mrzeo, koji je naprotiv bio aii-tifaista, iz vrlo jasnih razloga. Morao bi lino da ode kod njega kako bi se nagodili oko prijave dohotka. Dolazio bi u kancelariju smelog i sauesnikog izraza, poto bi prethodno pokuao da smuti teta Kata-rinu sa kojim tucetom jaja. I naao bi se ispred ika Karla, koji nye samo kao heroj bio nepotkupljiv, ve koji je bolje od bilo koga pozna-vao ta mu je sve Kanepa zakinuo tokom godine, i nije mu opratao ni centima. Adelino Kanepa je procenio daje rtva diktature, i zapoeo da iri klevete o ika Karlu. Boravili bijedan na prvom spratu drugi u prizemlju, sretali bi se ujutru i uvee, ali se vie ne bi pozdravljali. Veze je odravala teta Katarina, a po naem dolasku moja majka prema kojoj je Adelino Kanepa izraavao svu svoju simpatyu i razu-mevanje zbog injenice daje bila snajka jednog udovita. ika bi se vraao, svake veeri, oko est, u svom uobiajenom sivom dvored-nom odelu, eiru od meke dlake, i jednim primerkom Stampa-e koji je tek trebalo da se ita. Koraao bi pravo, kao alpinac, jednolina po-gleda koji je usmeren ka vrhu za osvajanje. Prolazio bi pored Adelino K anepe koji bi se u to vreme hladio na j ednoj klupi u vrtu, i ponaao bi se kao da ga nije primetio. Zatim bi se na vratima u prizemlju ukrtao sa gospoom Kanepa, i skidao bi ceremonijalno eir. I tako svake voeri, godinu za godinom. Bilo je osam, Lorence nije bilo kako je obeala, Belbo je bio kod petog martini koktela. Dola je i 1943. Jednog je jutra ika Karlo uao kod nas, probudio me uz snaan poljubac i rekao deko moj hoe li da zna najveu vest godine? Odstranili su Musolinija. Nikada nisam shvatio dit lije ika Karlo patio zbog toga. Ako je ipatio nije govorio o tome, i iinst.ii vio je da upravlja poreskim za vladu Badolja. Potom je doao OHini septembar, oblast u kojoj smo iveli palaje pod nadzor Socijalne Hopubliko, i ika Karlo se prilagodio. Ubrao je poreze za Republiku Soule. Adi'li no Kanepa se u meuvremenu razmetao svojim vezama hm prvim |).u U/.miskiin formacijama, tamo u brdima, i obeavao os-vttlti koje r .se pamtiti. Mi deca jo nismo znali ko su partizani. 0 iijlinn nii :;o prinlc li.ijke, uli niko ih dotada jo n^je video. Govorilo se u jrilimm .suirufiiiu ni ulu buduljovucu, izvesnom Tercij u (nadimak, 247prirodno, kako je to tada bilo, a mnogi su govorili da gaje uzeo od onog Tercija iz stripa, prijatelja Dika Munje), bivem maralu kara-binjera, koji je u prvim borbama protiv faista i SS-a izgubio jednu nogu, i komandovao svim brigadama na brdima oko *"*. I odigrao se sudbonosan dogaaj. Jednog se dana partizani pokazae u mestu. Behu sili sa brda i krstarili su ulicama, jo bez odreenih uniformi, sa plavim maramama, ispaljujui mitraljeske rafale u nebo, ne bi li kazali ta su bili tamo. Vest je prostrujala, svi su se zatvorili u kue, jo se nije znalo od kakvog su soja. Teta Katarina je pokazala izvesnu umerenu zabrinutost, konano smatrali su se za pryateh'e Adelino Kanepe, ili se bar Adelino Kanepa smatrao za njihovog prjjateh'a, hoe li uiniti togod protivu strica?

To su i uinili. Obavestili su nas daje oko jedanaest jedan odred partizana sa uperenim mitra^ezima uao u kancelariju poreskog i uhapsio strica, odvodei ga u nepozna-tom pravcu. Teta Katarina se ispruila na krevetu i poela da puta beliastu penu na usta izjavivi da e ika Karla da ubyu. Bio bi do-voljan samo jedan udarac kundakom karabina, i zahvaljujui pot-konoj metalnoj ploici na mestu bi ostao mrtav. Privuen kricima strine doao je Adelino Kanepa sa enomi decom. Strinamuje zajau-kala daje on jedan juda, daje on bio taj koje potkazao strica partiza-nima zato to je ubirao poreze za Socijalnu Republiku, Adelino Ka-nepa se zakleo nad onim to mu je najsvetije da to nije istina, no pri-meivalo se da se osea odgovornim, budui daje mnogo izvrdavao u govoru. Strina gaje oterala. Adelino Kanepa je zaplakao, pozvao se na moju majku, potsetio na sve one prilike kad je u bescenje ustupio kakvog kunia ili koku, moja majka se dostojanstveno povukla u sebe, teta Katarina je nastavila da isputa beliastu penu. Ja sam plakao. Konano, posle dva sata kalvarije, uli smo povike, i ika Karlo se pojavio na biciklu, koji je vozio samo jednom rukom, i izgle-dao je kao da se vraa sa neke etnje. Odmah je video komeanje u dvoritu i bio dovoljno drzak da upita ta se dogodilo. Bile su mu strune drame kao i svima iz moga kraja. Popeo se, priao krevetu bola teta Katarine koja se jo uvek ritala svojim tankim nogicama, i upitao je zbog ega je toliko uznemirena. ta se dogodilo? Dogodilo se verovatno da su Tercijevi partizani napabirili okolo brundanja Adelino Kanepe i prepoznali u ika Karlu jednog od lokalnih predstavnika reima, uhapsivi ga kako bi dali lekciju elom kraju. ika Karlo je odveden jednim kamionom izvan grada i naao se pred Tercijem, blistavom od svojih ratnih odlikovanja, sa mitralje-zom u desnoj ruci, levom se oslanjajui na taku. I ika Karlo, ali ne mislim ba daje bila u pitanju lukavost, bio je to instikt, navika, vi-InSki obred, poskoio je na miirno, i predstavio se, major alpinaca Kurio Kovaso, bogalj i visoki ratni invulid, srebrni orden. A Terci je i sam poskoio na miir??- no i predstavio se, maral Rebaudengo, iz Kraljevih Kai'ut>ii\jora, komandant, l)aclo\jovske brigade Betino Rika Mili, oriloii u bnui/i (Idu, /apituo jo iku Kurio? 1 Turci budui sad IH podreen: Pordoa, gospodine majore, kota 327. Zaboga rekao je ika Karlo, ja sam bio na koti 328, trei puk, Puknuta Stenal Bitka u naj-duoj zimskoj noi? Bitka u najduoj zimskoj noi. A silovita topov-ska paljba? Dioboja koliko se seam. A onaj juri na no dan uoi Sve-tog Kripina?Diokane! Jednom reju, prave stvari. Potom, jedan bez ruke, drugi bez noge, kao daje u pitanju samo jedna linost istupili su korak napred i izgrlili se. Terci mu je rekao vidite vitee, vidite go-spodine majore, poznato nam je da vi prikupljate poreze za faistiku vladu u slubi osvajaa. Vidite komandante, rekao mu je ika Karlo, imam porodicu i primam platu od centralne uprave, koja je takva kakva je ali ja je nisam izabrao, ta bi ste uinili vi na mom mestu? Dragi majore, odgovorio mu je Terci, na vaem mestu uradio bih kao i vi, no gledajte da bar umanjite aktivnosti, koliko ste u mogunosti. Videu, rekao mu je ika Karlo, protivu vas nemam nita, vi ste takoe sinovi Italije i hrabri ratnici. Verujem da su se sporazumeli jer su obojica izgovarali Otadbina sa velikim 0. Terci je naredio da se majoru izda jedan bicikl pa se ika Karlo vratio. Adelino Kanepa se nije vie video punih par meseci. Pa, nisam uopte siguran daje ovo ovde spiritualno vitetvo, no u svakom sluaju u pitanju su naslea koja nastavljaju da ive s onu stranu svih podela.

24950 Jer ja sam prva i poslednja. Ja sam ona koja je proslav-ljena i omrznuta. Ja sam prostitutka i svetica. (Odlomak iz Nag Hamadija 6,2) Ula je Lorenca Pelegrini. Belbo je pogledao u plafon i poruio poslednji martini. Napetost je lebdela u vazduhu i dao sam znak da ih naputam. Lorenca me je zadrala. Ne, hoditesvi sa mnom, vee-ras se otvara nova izloba Rikarda, sveano uvodi novi stil! On je ve-liina, ti ga Jakopo poznaje. Znao sam koje Rikardo, muvao se uvek kod Pilada, ali tada ni-sam shvatao zbog ega se Belbo sa najveim naporom usredsredio na plafon. Sada poto sam proitao njegove/ites znam daje Rikardo bio onaj ovek sa oiljkom, sa kojim Belbo nije imao hrabrosti da zapo-dene kavgu. Lorenca je bila uporna, galerija nije bila daleko od Pilada, pri-premili su jednu pravu pravcatu proslavu, gotovo orgiju. Diotalevije time bio uznemiren i rekao je iznenada kako mora da ideja sam bio neodluan, no bilo je oito da Lorenca eli i mene, ak i zbog toga je patio Belbo, koji je uviao kako je sve dalje trenutak za dijalog u e-tiri oka. Ali poziv nisam mogao da izvrdam i uputili smo se tamo. Ja nisam mnogo voleo tog Rikarda. Poetkom ezdesetih izba-civao je izuzetno dosadne slike, usitnjene teksture u crno-sivim tono-vima, skroz geometrijske, u optikom maniru, od kojih je igralo pred oima. Nosile su naslove poput Kompozicije 15, Paralakse 17, Euk-lida 10. Tek stoje poela ezdeset osma izlagao je u zaposednutim kuama, vrlo malo je izmenio paletu, sada su bili samo napadni cr-no beli kontrasti, a naslovi su zvuali kao To je samo jedan poetak, Molotov, Stotinu cvetova. Kad sam se vratio u Milano video sam kuko izlae u jednom krugu gde se oboavao Doktor Vagner, odbacio je crno tonove, radio je na belim strukturama, kod kojih su kontrasti postizani iskljuivo gustinom namaza na jednoj poroznoj Fabrijano hartiji, kako bi slike, objasnio je, otkrile razliite profile u zavisnosti od upada svetla. Naslovljavao bi ih Pohvala ambigvitetu, A/Skroz, Tako, Bergtrase i Uskraivanje 15. Te veeri, tek to smo uli u novu galeriju, shvatio sam daje Rikardova poetika naglo pretrpela jednu duboku evoluciju. Izloba ju nosila naslov Megale Apofazis. Rikardo je bio preao na figura-tivno slikarstvo, sa jednom blistavom paletom. Poigravao se preuze-tim mol.iviniH, a poto ne verujem da je znao da crta, pretpostaviam kuko je radio tako Sto bi na platnu isprojektovao dijapozitiv nekog nIiiviiok platna a izbor bi se obino kretao od prolepanog sveta Ion (I sijokla tlu sirotih siinbolista h pootku dvadosotog veka. Na prolliodnoj skici nidio l)i pomou jodnu tukusto tehnike, putem btiNki'HJnili nmdudju l>iu, postupimo pruluzui oeo spoktar, tako to 250 bi zapoeo uvek iz jednog vrlo svetlog i rasplamsalog jezgra a zavrio u potpuno crnom ili pak obrnuto, ve prema mistikom i kosmolo-kom konceptu koji je eleo da izrazi. Bile su tu planine koje su bacale svetlosne zrake, koji su se rasipali u nekakvoj sitnoj praim nenih boja sverino rasporeenih, nazirala su se koncentrina neba sa nagovetajima anela prozirnih krila, neto nalik Doreovom Raju. Nas-lovi su bili Beatruc, Mystica Rosa, Dante Gabriele 33, Vernici Lju-bavi, Akvadukt, Homunculus 666 eto odakle potie Lorencina strast za homunuklusima, rekoh sebi. Najvea je slika nosila naslov Sophia, i predstavljala je neku vrstu lavine crnih anela koja se gu-bila pri dnu iznedrivi nekakvo belo stvorenje to su ga milovale ogromne modre ruke, po ugledu na

onu koj a se uzdie prema nebu na Gernici. Ova zbrka je delovala sumnjivo, a iz bliza izrada grubo, ali sa rastojanja od dva tri metra davala je izrazito lirski utisak. Ja sam realista starog kova, priapnuo mije Belbo razu-mem samo Mondrijana. ta pa predstavlja jedno negeometrijsko platno? Ranije on je bio geometrista. rekao sam. Ono nije bila geometrija. Bile su to ploice za kupanje. U meuvremenu Lorenca je pritrala i zagrlila se sa Rikar-dom, on i Belbo su izmenili znakove pozdrava. Bilaje guva, galerjja je davala izgled kakvog tipinog njujorkog izlobenog prostora, svog u belom, i sa cevima za grejanje, ili pak vodovodnim, koje su u vor vezane na plafonu. Ko zna koliko su potroili ne bili joj utisnuli peat te epohe. Sistem pojaala u jednom uglu omamljivao je prisutne svo-jom orijentalnom muzikom, zvucima sitara, ako se dobro seam, gde se ne prepoznaje melodija. Svi su rasejano prolazili pored slika da bi se zgrnuli oko stolova u dnu, i epali kartonske ae. Bilo je pod-maklo vee kad smo stigli, prostorija ispunjena dimom, s vremena na vreme po koja devojka ispoljila bi elju da zaigra u centru dvorane, no svi su jo uvek bili zaokupljeni razgovorima, i akonyama sa zai-sta obilnog bifea. Seo sam za jedan divan pored ijih nogu je leala velika staklena inija, jo napola puna vone salate. Pripremao sam se daje nanem, jer nisam veerao, ali najedamput sam stekao utisak daje tu ostao trag jedne noge, koja je izmuljala kockice voa u cen-tru, pretvarajui ih u nabijenu kaldrmu. Nije uopte bilo nevero-vatno, jer je pod ve bio okupan belim vinom, i poneka zvanica bi se sa mukom kretala. Belbo se dokopao jedne ae i kretao se nezainteresovano bez vidljivog cilja, svremena na vreme lupivi nekoga po ramenu. Po-kuavao je ponovo da pronae Lorencu. Ali retko je ostajao na mestu. Gomila je zujala u krunim pu-l imjama, poput pelica koje trae jo neoproban cvet. Ja nita nisam traio, tok Sto sam so bio pridigao, i zaustavljao bih se iskjjuivo u za-visnosti od poisticnjH koji bi mi dolazili iz neke od grupa. Primetio mini nodalokoud sobi! I.oroncu koju je lutalu otpozdravljajui strasno c*5tis jodnom (":a,s drugom, uzdignuto fjavo, ki\joi kao daje kratko251vida, uspravljenih ramena i grudi, nehajno hodajui kao irafa. U izvesnoj taki, prirodni tok izbacio me je u jednom uglu iza nekog stola, gde su mi Belbo i Lorenca bili okrenuti leima, poto su se konano ukrstili, verovatno pukom sluajnou, postavi takoe izolovani od prometa. Ne znam da li su zapazili moje prisustvo, ali us-red onog velikog amora dole niko nije bio u stanju da uje ta govore drugi. Smatrali su da su izolovani, a ja sam bio prinuen da sluam nihovu konverzaciju, i Pa, govorio je Belbo, gde si upoznala tvog Ayea? Mog? I tvog, iz onoga to sam danas videla. Ti moe da poz-naje Simona a ja ne. Sjajno. Zato ga zove Simone? Zato te zove Sofija? Ma radi tosa! Upoznala sam ga preko prijatelja, shvata? N alazim daje fenomenalan. Ljubi mi ruku kao da sam neka princeza. A mogao bi da mi bude otac. Pazi da ne bude otac tvoga deteta. inilo mi se da sam ja taj koji govori, u Baiji, mojoj Amparo. Lorenca je bila u pravu. Aljeje vrlo dobro znao kako se ljubi ruka jed-noj mladoj gospoi koja ne, poznaje ovaj obred. Zbog ega Simone i Sofija? Belbo je bio uporan. Dal' se moda zove Simone, on?

 To je jedna neverovatna pria. Jesi li znao daje na univer-zum posledica jedne greke koja je unekoliko moja krivica? Sofija je bila enski deo boanstva, jer je u to vreme Bog vie bio enka nego mujak, zatim ste bili vi ti koji ste mu prilepili bradu i nazvali ga On. Ja sam bila njegova dobra polovina. Kae Simone da sam ja htela da porodim svet ne traei za to dozvolu, ja Sofia, koja se zove i, ekaj, aha, Enoja. Verujem da moj muki deo nije eleo da stvara moda nye imao smelosti, moda je bio nemoan aja umesto da se sanjim spojim ja sam htela sama da nainim svet, nisam mogla tome da odo-lim, viirujem daje bilo iz izuzetne ljubavi, istina je, oboavam ceo taj Nludeni univerzum. Zbog toga sam dua ovoga sveta. To kae Simono. to je paljiv. Jel' svakoj tako govori? Ne ludo, samo meni. Jer me je razumeo bolje od tebe, ne po-kuSava da me svede na svoju sliku. Shvata da treba da me pusti da i-vim po svome. A tako je uradila Premudrost, bacila se na stvaranje sveta. Sudarila se s pramaterijom, koja je stvarno bila odvratna, ve-rujem da nije upotrebljavala dezodoranse, i nije to uradila namerno no izgleda kako je ona bila ta koja je stvorila Demo... kako se kae? .Jel' nije Demiurg? Vidi, on. Neseamsedali je tog Demiurga stvorila Premu-drost ili jo l.u vi!': postojao a ona ga izazvala, ajde ludo, naini svet pa dii 86 ponio /.iihnvljnino. Taj Dumiurg moru daje bio prava dileaimje zimo dit napnivi svoi. kuko trubu, inuce boljo bi bilo da ga nije ni stva-rno, jar jo Hinim iju zlu 11 on nije hioovluon da 86 pozabavi njom. Ko2B2 nano sredio je onako kako je sredio i Premudrost je ostala unutra. Zatvorenica sveta. Lorenca je govorila, i pila mnogo. Svaka dva minuta, dok su mnogi poeli da se lagano njiu u sredini dvorane, zatvorenih oyu, Rikardo joj je prilazio i sipao u au. Belbo je pokuavao da ga pre-kine, govorei daje Lorenca ve previe popila, ali Rikardo se smejao klimajui glavom, a ona se bunila, izjavljujui da podnosi alkohol mnogo bolje od njega budui da je ona daleko mlaa. Okej, okej, govorio je Belbo. Nemoj da slua dedu. Sluaj Simonea. ta ti je jo rekao? Pa to, da sam zarobljenica sveta, ak i zlih anela... jer u ovoj prii aneli su zli i pomogli su Demijurgu da stvori ceo taj rusva-j... zli aneli, kaem, dremekodsebe.nedajumidapobegnemizato patim. Ali s vremena na vreme pojavi se meu ljudima neko ko me prepoznaje. Kao Simone. Kae da mu se to ve desilo jedanput pre hiljadu godina zato ti to nisam rekla ali Simone je praktino besmrtan, pomisli koliko stvari je on video... Tako je, tako je. Samo nemoj vie da pije. Pssst... Simone me je jedared zatekao u jednom burdelju u Tiru, bila sam prostitutka i zvala sam se Jelena... A to ti kae taj gospodin? I ti si sva zadovoljna. Dozvolite da vam poljubim ruku, droljice moga govnjivog univerzuma... Kakav dentlmen. Niukom sluaju nije bila droljica ta Jelena. A zatim u ono vreme kada se govorilo prostitutka mislilo se na enu koja je slo-bodna, nesputana, intelektualka, koja nije elela da vodi do-mainstvo, ak i ti to zna daje prostitutka bila dvorska dama, takva koja je drala salon, danas bi to bila jedna koja javno odrava od-nose, i ti zove droljom

jednu koja odrava javne odnose, kao daje to neka od onih uliarki koje dree gae kamiondijama? U tom Rikardo ponovo proe pored njih i uze je za ruku. Doi da igramo, ree. Stajali su na sredini dvorane, dajui takt laganim, pomalo sanjivim pokretima, kao lupajui po dobou. Na trenutke Rikardo bi je privukao sebi, stavljao je ruku na njen vrat, posesivno, a ona gaje sledila zatvorenih oiju, crvena u licu, glave zabaene u nazad, sa kosom koja je padala preko ramena, i to vertikalno. Belbo je palio ci-garetu za cigaretom. Ubrzo zatim Lorenca zgrabi Rikarda za pas i lagano ga pok-renu do na jedan korak od Belba. Nastavljajui da igra, Lorenca mu uze au iz ruke. Drei Rikarda levom, a au desnom rukom, okre-tala je svoje pomalo vlano lice Jakopu i inilo se da plae, a smejala se... I govorila mu. I nije to bilo samo jedanput, zna? lodimput. ta? upita Belbo. I)n ju sroo Premudrost. Posle toliko vekova Simone je bio .iioin 253 Jeli to neki to je nosio pisma? Budalo. Bio je to jedan uenjak iz Renesanse, kojije itao na jevrejskom... Hebrejskom. A ima li razlike? itao gaje kao deaci Miki Mausa. im bi bacio pogled. Tako,-u nekoj venecijanskoj bolnici sree jednu staru i nepismenu slukinju, svoju Joanu, gleda je i kae, eto, shvatio sam, loje novo otelovljenje Premudrosti, Enoje, to je velika Majka Sveta sila meu nas kako bi iskupila ceo svet koji ima ensko srce. I tako Postel vodi Joanu sa sobom, svi ga nazivaju ludini, ali on nita, oboava je, hoe daje oslobodi iz zarobljenitva anela, a kada ona umire on ostaje zagledan ceo sat u sunce i provodi mnogo dana bez jela i pia, ispunjen Joanom koje vie nema ali kao daje tu, jer uvekje tu, prebiva u svetu, i malo malo pa ponovo procveta, bolje rei, ote-lovi se... Zar nije srceparajua pria? Davim se u suzama. A tebi ba godi da bude Premudrost? Ma to sam samo zbog tebe ljubavi. Zna da si pre nego to si me upoznao nosio uasne kravate i imao perut na ramenima? Rikardo je ponovo uze za vrat. Mogu da se ukljuim u razgo-vor? ree. Budi miran i igraj. Ti si orue moje pohote. Slaem se. Belbo nastavi kao da onaj drugi nije postojao: Dakle ti si nje-gova prostitutka, njegova feministkinja koja odrava JO, a on je tvoj Simone. Ja nisam Simone, rekao je Rikardo sa ve punim ustima. Ne govorimo o tebi, ree Belbo. Od skora bio sam u neugod-nom poloaju zbog njega. On, obino tako ljubomoran na sopstvena oseanja, vodio je svoju ljubavnu prepirku pred jednim svedokom, 8ta vie, preci rivalom. Ali od onog poslednjeg sukoba primetio sam da, ogoljavajui sebe pred licem drugog u trenutku kada je pravi protivnik bio neko drugi on je ponovo potvrivao na jedinstven nain da mu je bilo dozvoljeno da poseduje Lorencu. Istovremeno Lorenca je odgovorila, postoje zamolila od ne-koga za jo jednu au: Samo iz tosa. Alija volim tebe. Nije loe to me ne mrzi. Sluaj, hteo bih da idem kui, imam napad gastritisa. Jo uvek sam zarobljenik bedne materije. Meni Simone nije obeao nita. Ide samnom?

 Ma ostanimo jo malo. Ba je lepo. Zar se ne zabavlja? A onda nisam ni slike pogledala. Jesi li video da je Rikardo uradio jodnu samnom? ta bih ja sve voleo da uradim sa tobom, ree Rikardo. to si prost. Dahe od mene. Govorim sa Jakopom. Jakopo, Boe, zar samo ti moe da vodi intelektualne igre sa tvojim prijatel-jima, a ja ne? Koje taj koji postupa sa mnom kao 8a prostitutkom iz TlrnV TI 254 Zakleo bih se. Ja. Ja sam taj ko te gura u naruije stare go-spode. On nikada nije pokuavao da me zagrli. Nije nikakav satir. Ide ti na ivce to me ne vodi u krevet ve me tretira kao intelektual-nog partnera. Nemoj da flertuje. To nisi smeo da kae. Rikardo, odvedi me da ulovim neko pie. t Ne, ekaj, rekao je Belbo. Kai mi sad dal to shvata oz-biljno, hou da znam da li si luda ili ne. I prestani da pije. Kai mi dal shvata ozbiljno, za ime Boga I Ali ljubavi, to je naa mala igra, izmeu mene i njega. A po-tom najlepe u prii je ono kada Premudrost shvata koje, i oslobaa se tiranije anela, moe da se kree osloboena od greha... Da nisi postala bezgrena? Daj molim te, razmisli jo jednom, rekao joj je Rikardo stidl-jivo je poljubivi u elo. Naprotiv, odgovorila je ona Belbu, i ne pogledavi slikara, sve te stvari tamo nisu vie^reh, moe se initi sve to se hoe kako bi se oslobodilo tela, biva se s onu stranu dobra i zla. Gurnu Rikarda i tako ga udalji od sebe. Glasno je izjavila: Ja sam Premudrost i da bih se oslobodila anela moram da uinim... nainim... poinim sve grehove, sve do onih najzanosnijih I Ode, lagano se teturajui, ka jednom uglu gde je sedela neka devojka u crnom, bele puti, oiju garavih. Odvela ju je u sredinu dvo-rane i poela sa njom da se klati. Bile su gotovo sasvim pripijene, ruku oputenih niz bokove. Ja mogu i tebe da volim, rekla je. I pol-jubila je u usta. Ostali su napravili polukrug okolo, ve pomalo razdraeni, i poneko bi rekao neto. Belbo je bio seo, nekakvog nedokuivog iz-raza, i posmatrao ovu scenu kao impresario koji prisustvuje jednoj probi. Znojio se i pojavio mu se tik na levom oku, to kod njega nisam nikad primetio. Iznenada, postoje Lorenca igrala ve pet minuta, i poela da daje znake kojima se nudi, on je planuo: Dolazi ovamo sada. Lorenca se zaustavila, rairila noge, napred ispruila ruke i vi-knula: Ja sam prostitutka i svetica! Govno si ti, rekao je Belbo digavi se. Otiao je pravo ka njoj, snano je epao za miicu, i odvukao je do vrata. Hrabro, viknula je ona, ne doputaj sebi... Zatim je briznula u pla i bacila mu se u naruje. Ljubavi, ali ja sam tvoja Premudrost, ti se zbog toga uopte ne bi razbesneo... Bolno joj je neno prebacio ruku preko ramena, poljubio je u slopoonicu, uredio kosu, i izjavio u pravcu dvorane: Oprostite joj, njje navikla toliko da pije. J)o mumijo dopro podsmoli prisutnih. Verujem da gaje uo i Bolbo, Opuzio moja nu prugu, i nuinio neto za ta nisam nikad saz-

255nao da lije namenjeno meni, drugima, ili njemu samom. Uinio je to kriom, poluglasno, kada su ostali ve izgubili svako zanimanje za niih. , Sve vreme drei ruku preko Lorencmog ramena, okrenuo se tri etvrtine kruga u pravcu dvorane i tiho rekao, tonom kojim se go-vore banalnosti: Kikiriki. 2B6 51 Kada ti dakle neka Kabalistika Glava hoe neto da kae, nemoj da misli da ti govori banalnosti, proste, opte poznate stvari: ve jednu tajnu, proroanstvo... (Tomazo Garconi, Pozornica razno raznih belosvetskih umova, Venecija, Canfreti, 1583, rasprava, XXXVI) Ikonografski materijal pronaen u Milanu i Parizu nye bio do-voljan. Gospodin Garamon me je ovlastio da provedem nekoliko dana u Minhenu, u Dojes Muzeumu. Proveo sam nekoliko veeri po pivnicama vabinga to jest u onim ogromnim kriptama gde sviraju starija brkata gospoda, u krat-kim konim pantalonicama, a ljubavni parovi se smeSkaju u gustoj pari koj a se uzdie iznad vreva piva od punog litra, par do para, a popodneva prelistavajui kataloge sa reprodukcijama. Povremeno bih naputao arhiv, i etkao se muzejem, gde su rekonstruisali sve to je ve ljudski mozak umeo da smisli, pritisne dugme i pokretanjem builica stupaju u rad petrolejske diorame, ulazi u pravu podmor-nicu, pokree planete, kobajagi pravi kiseline i lanane reakcjje jedan Muzej Nauke i Tehnike daleko manje gotiki i sasvim budui, zaposednut pridolom kolskom mladei koja se ui da oboava inenjeriju. U Dojes Muzeumu naui se sve i o rudnicima: sie se niz jedno stepenite i ue se i nekakav rudnik, prepun razni okna, liftova za ljude i ivotinje, u kojima vuku iscrpena i iznemogla deca (nadam se od voska). Prolazi se beskrajnim i mranim hodnicima, zastaje se na samoj ivici okna bez dna, oseti hladnoa u kostima, i gotovo sam zadah eksplozivnog gasa. Izlazi se jedan po jedan. Tumarao sam sporednim tunelom, izgubivi nadu da u po-novo da vidim svetlost dana, i najednom sam opazio, dok je bio zagle-dan nad ivicom ambisa, nekoga ko mi se uinio poznatim. Lice mi nije izgledalo nepoznato, tamno i naborano, sedih vlasi, pogleda kao u buljine, ali sam imao utisak da bi tu trebalo da stoji sasvim dru-gaije odelo, kao da sam to lice ve ranije video u nekakvoj uniformi, kao da sam posle toliko vremena sreo kakvog popa u civilu, ili kakvog kapucina bez brade. I on je mene pogledao, i on sa izvesnim okleva-n jem. Kako ve biva u takvim sluajevima, posle jednog ispitivanja sk-rivenim pogledima, on je preuzeo inicijativu i pozdravio me na itali-janskom. Iznenada mi pue pred oima u svojim krpicama: morao bi riti ima na sebi dugi ukasti ogrta, i bio bi to gospodin Salon. A. Sa-lon, Uiksiermista. Drao je laboratorijum nekoliko vrata od moje kiiiicehinjo, u hodniku one rasformisane fabrike gde sam ja svojevre-meno (invao uslugo Murloua u kulturi. Ponekad bi smo se ukrstili na Hlopimifllu i iznumili zniik pozdrava. udnu, rokuo ju pruajui ml ruku, sustanari smo ve to 257liko vremena a upoznajemo se u utrobi zemlje, hiljade kilometara da-leko. Izmenili smo nekoliko prigodnih fraza. Imao sam utisak da vrlo dobro zna ta u stvari radim, a to nije bilo za potcenjivanje, bu-dui da ni ja sam to nisam znao tano. Otkud

to u jednom muzeju tehnike? Vi se u vaoj izdavakoj kui bavite spiritualnijim stvarima, kako mi se ini. Otkud to znate? / Ah, nainio je neodreen pokret, Jjudi priaju, ja dosta primam posete... Kakvi ljudi dolaze kod jednog zanatlije, oprostite, taksidermiste? Razni. Vi ete kao i svi rei da to nije uobiajen zanat. Ali klijenata ima dovoljno, i svakakve vrste. Muzeji, privatni kolekcioni-sti. Nemam esto priliku da vidim punjene ivotinje, u kuama, rekao sam. Niste? Zavisi koje kue poseujete... To jest bolje rei podru-me. Punjene ivotinje se dre u podrumima? Neki to ine. Nisu svi eksponati izloeni svetlosti sunca, ili meseca. Nemam poverenja u takve muterije, no znate, posao... Ne-mam poverenja u podzemne prostorije. Radi toga etate ovim podzemnim? Pravim pregled. Nemam poverenja u podzemne prostorne ali elim da ih shvatim. Nema tu ba mnogo mogunosti. Katakombe u Rimu, rei ete mi. Tu nema tajne, prepune su turista, i pod kontro-lom crkve. Kanalizacija parika je tu... Jeste li bili tamo? Moete da je posetite ponedeljkom, sredom, i poslednje subote svakog meseca, ulazei sa Pon-d-1'Alma. ak je i to nekakva turistika etnja. Pri-rodno u Parizu su i katakombe, i podzemne peine. Dao metrou i ne govorimo. Da li ste ikad bili u ulici Lafajet broj 145? Priznajem da nisam. Malo je dalje, izmeu Gar-d-1'Est i Gar-di-Nor. Jedna na prvi pogled neugledna zgrada. Samo ako bolje pogledate zapaziete da vrata izgledaju kao da su od drveta ali su od obojenog gvozda, a prozori gledaju na sobe u kojima niko ve vekovima ne stanuje. Ni-kad se ne pali svetlost. Ljudi prolaze a ne znaju. Ne znaju ta? Kua je lana. Obina fasada, oblanda bez krova, bez unu-tranjosti. Prazno. To je samo jednosmeran izlaz. Slui za provetra-vanje i isputanje pare iz lokalnog metroa. A kada to shvatite, dobi-jnl.<! utisak da se nalazite pred samim otvorom za donji svet, samo da ni(r/.<!t.i! dti prodroto kroz te zidine stupili biste u podzemlje Pariza. I>i)|',ti<lal(i mi su da provodim sate i sate ispred ovih vrata koja suma-HkiMilu vniiinri- vnii.il, pootnu utunicu putovanja u centar zemlje. Sin initilitn zliof, i'-i't1.'1 ;|i '? nupruvlllV Pa da bi provetravali metro, rekli ste. Otvori bi bili sasvim dovoyni. Ne, upravo ispred ulaza u ove podzemne slojeve ja poinjem da sumnjam. Da li me razumete? Dok je govorio o tami inilo se da se ozario. Upitao sam ga zbog ega sumnja na ove donje slojeve. Jer ako postoje Gospodari Sveta, mogu da budu samo pod zemljom, to je istina koju svi nasluuju ali koju retki imaju smelosti da iskau. Moda jedini koji se usudio da to kae jasno i glasno bio Sen-Iv-d'Alvejdr. Poznato vam je? Mogue da sam uo kako ga je imenovao neko od onih avolovih slugu, no imao sam vrlo neprecizne uspomene. ' On je taj koji je govorio o Agarti, podzemnom boravitu Kralja Sveta, okultnom centru Sinarhije, rekao je Salon. Nye se plaio, oseao se sigurnim u sebe. Ali svi koji su u javnosti krenuli nje-govim stopama bili su uklonjeni, jer su previe znali.

Nastavili smo da se kreemo du tunela, i gospodin Salon mije govorio bacajui rasejane poglede du puta, to pri otvaranju novih hodnika, to pri otvaranju drugih okna, kao da u polusenci trai potvrdu za svoje sumnje. Jeste li se ikad upitali zbog ega su se ba sve velike savre-mene metropole, tokom prolog veka, pourile da izgrade podzemnu eljeznicu? Kako bi razreile problem saobraaja. Ili nije tako? U vreme kad nije bilo automobila i dok su kruile iskljuivo koije? Od jednog oveka sa vaim darom oekivao bih daleko o-troumnije objanjenje I A jel' vi znate pravo? Moda, rekao je gospodin Salon, a inilo se da to iskazuje zamiljeno i odsutno. No bio je to samo nain da okona razgovor. A samo zato jer je primetio da mora da ide. Zatim poto mije stisnuo ruku, zaustavio se jo za trenutak, kao da mu je neto najedanput si-nulo: to se tie, tog pukovnika... kako se ono zvae, taj to se poja-vio u Garamonu pre par godina da bi vam priao o nekakvom blagu Templara? Nita vie niste saznali o njemu? Stao sam kao oinut ovim grubim i nametljivim mahanjem upravo injenicama koje sam mislio da u da odnesem u grob sa so-boin. Hteo sam da ga upitam kako je doznao, no bilo me je strah. Za-dovoljio sam se da mu kaem, nezainteresovanog izraza: Oh, jodna prastara epizoda, ve sam je zaboravio, to se toga tie: zbog fl sto rekli 'to se toga tie? Rekao sam to se toga tie? Ah da, imao sam utisak daje imao u nekoj vrsti podzemnog sloja... Otkuda to znate? Ni iKiznam. Ne seam se ko mije o tome govorio. Moda kttkvu muici iju. No mene uvek zagolica kada stupi na scenu svo-|tivt'Niu) poil/.innljo. Strasti za koje mogu da se zahvalim godinama. I.mU.ii no, 259Otiao je, ja sam ostao razmiljajui o samom znaaju ovog susreta. 28(1 52 U izvesnim oblastima Himalaja, meu dvadeset i dva hrama koji predstavljaju dvadeset i dve Hermesove Mi-sterije i dvadeset i dva slova nekakvih svetih pisama, Agarta obrazuje mistinu Nulu, onu skrovitu... Jedna gi-gantska ahovska tabla koja se prostire pod zenujom, prekrivajui gotovo sve oblasti nae Kugle. (SenIv d'Alvejdr, Misija Indije u Evropi, Pariz, Kalman Levi, 1886, str. 54 i 65( 010 Kada sam se vratio, ispriao sam to Belbu i Diotaleviju i izgra-dili smo razliite pretpostavke. Salon brbljiv i nastran, a koji je na neki nain uivao u misterijama, upoznao je Ardentjja, i sve se na tome svravalo. Ili: Salonje znao neto u vezi sa nestankom Arden-tija a radio je za one koji su ga sklonili. Druga pretpostavka: Salonje bio jedan dostavlja za policiju... Potom smo videli druge avolove sluge, i Salon se izgubio meu svojima. Nekoliko dana kasnije Alje je bio u kancelariji, kako bi nam podneo izvetaj o nekim rukopisim koje mu je Belbo poslao. Procenji-vao je sa tanou, strogou, odmerenou. Aye je bio promuuran, nije mu trebalo mnogo pa da shvati dvostruku igru Garamon Mu-nicio, pa nismo vie od njega skrivali istinu. inilo se da shvata i odo-brava. Rasturio bi neki tekst sa par otrih primedbi, a zatim bi sa od-merenim cinizmom primetio kako bi za Manucio sasvim dobro moglo da ide.

Upitao sam ga ta bi mogao da mi kae o Agarti i Sen-Iv d'Al-vejdr u. SenIn d'Alvejdr... rekao je. Neobian ovek, bez svake sumnje, od mladih dana poseuje sledbenike Fabr d'Olivea. Bio je na-jobiniji slubenik ministarstva unutranjih poslova, no bio je ambi-ciozan... Nismo ga procenili ba kako treba poto se oenio sa Ma-riViktoar... Alje nije odoleo. Uhvatio se za temu. Prizivao je seanja. Ko je bila MariViktoar? Oboavam reklakazala, dodao je Belbo. MariViktoar de Rizni, izuzetna lepotica dok je jo bila bliska prijateljica carice Evgenije. Mezalijansa za njega, to je prirod-no. I ne samo to, no kako bi mu pruila jednu titulu kupilaje ne seam so vie kakvu zemjju, koja je pripadala izvesnim markizimaAlvejdr. 1 tuko je ovaj na lik mogao da se okiti takvom titulom, a u Parizu su n povnli kuploti igolu. Postoje sad bio u mogunosti da ivi od rtintoi, posvetio se sopstvenom snu. Uvrteoje sebi u glavu da pronae nnkiikvu politiku formulu koja bi bila u stanju da uspostavi daleko liitniioiiii^ju druStvo. Sinarh^a kao suprotnost anarhiji. Nekakvo uvropuko drufltvo, kojim bi vladala tri saveta i predstavljala ekonom261sku mo, sudstvo i spiritualnu vlast, a to su crkva i uenjaci. Jedna prosveena oligarhija koja bi otklonila klasnu borbu. A u njoj smo vi-deli izvor najveeg zla. A ta je sa Agartom? Obino bi govorio da ga je jednog dana posetio neki tajanst-veni afganistanac, izvesni Hadi Sarif, koji pak ni u kom sluaju mj'e mogao da bude afganistanac, jer je ime isto albansko... A ovaj muje otkrio tajnu sedita Kralja Sveta premda SenIv nye nikada upo-trebio ovaj izraz, to su potom uinili drugi Agarte, Nedodirljivog. Ali gde se govori o tome? U Misiji Indije u Evropi. Jedno delo koje je u mnogome uti-calo na savremenu politiku misao. Tu u Agarti su podzemni gradovi, ispod njih a idui ka sreditu nalazi se pet hiljada mudraca koji njom vladaju oito da broj pet hiljada priziva hermetike korene ved-skog jezika, kako oni ve ue. A svaki koren je nekihijerogram magij-ski, u vezi sa jednom nebeskom silom i odobren od strane jedne infer-nalne sile. Centralna kupola Agarte je obasjana od gore nekom vr-stom ogledala koja proputaju svetlost iskljuivo preko enarmonine game boja, za koje solarni spektar naih fizikih traktata predstavlja istu dijatoniku. Mudraci Agarte izuavaju sve svete jezike kako bi doli do univerzalnog jezika, Vatana. Kada se dotaknu najdubljih tajni uzdiu se od zemlje i levitiraju ka visinama tako da bi lupili gla-vom o teme kupole da ih njihova braa kojim sluajem ne zadre. Pri-premaju manje, usmeravaju cikline struje interpolarnih i intertro-pikalnih fluida, interferencijalnih izvoda u razliitim oblastima zemljine duine i irine. Vre selekciju vrsta, i stvorili su male ivo-tinje no izuzetnih psihikih odlika, sa oklopom kao u kornjae i utim krstom na oklopu i jednim okom i jednim ustima na svakom udu. i-votinje koje pomou velikog broja nogu mogu da se kreu u svim pravcima. U Agarti su se verovatno sklonili Templari posle svog ra-sturanja, i tu obavljaju nadzorne slube. Jo neto? Ali... govorili ste to najozbiljnije? upitao sam. Verujem daje priu zamislio doslovno. Isprva smo to sma-trali svojevrsnim preterivanjem, zatim smo shvatili da je cttjao, moda na vizionarski nain, u jednom sasvim tajanstvenom pravcu prie. Ne kae li se daje pria u stvari jedna krvava i bezumna zago-netka? Nije mogue, mora da tu postoji nekakva zamisao. Tu mora da je po sredi nekakav Um. Zbog toga su ljudi koji nisu bili nimalo naivni, tokom vekova,

zamiljali Gospodare ili Krajja Sveta, moda ne kao odreenu osobu, ve kao nekakvu ulogu, kolektivnu ulogu, privremeno otelovljenje jedne Trajne Namere. Neto sa ime su sva-kako u vezi bili oni veliki iezli sveteni i viteki radovi. Vi u to verujete? upitao je Belbo. Linosti daleko staloenije od njega tragaju za Neznanim Monicima. I nalaze ih? Alje se nasmijao dobroduno, gotovo sam sa sobom. A kakvi 262 su to Neznani Monici koji bi dozvolili da ih prepoznaju pri prvom susretu? Gospodo, treba da radimo. Imam jo jedan rukopis, i zamisli u pitanju je ba rasprava o tajnim drutvima. Dobar materijal? Moete i da zamislite. Ali za Manucija moe da proe. 26353 Kako ne moe da upravlja otvoreno zemaljskim sudbi-nama jer bi se same vlade tome oduprle, ovo tajanstveno udruenje u mogunosti je da deluje iskljuivo putem taj-nih drutava... Ova tajna drutva, stvorena postepeno ve prema potrebi koja se javljala, podeljena su u razliite i na prvi pogled suprotstavljene grupe, koje s vremena na vreme propovedaju najsuprotnija miljenja da bi ponao-sob i u punoj sigurnosti upravljali svim religioznim, poli-tikim, ekonomskim i knjievnim strankama, a nepos-redno su povezana, kako bi ovde primila zajedniko uputstvo, sa jednim nepoznatim centrom to skriva mo-nog pokretaa koji nastoji da sasvim u potaji usmerava zemaljske vlasti. (J. M. HeneVronski, navod iz: P. Sedir, Istorijat i uenje drutva Rue i Krsta, Ruan, 1932) Jednoga sam dana video gospodina Salona na vratima njego-vog laboratorija. Najednom sam, budui suton, stekao utisak kako e da pusti sovin huk. Pozdravio me je na nain starog prijatelja i upitao kako sa tim tamo ide. Nainio sam neodreen pokret,, osmehnuo mu se, i odmaglio. Ponovo me je zaokupilo razmiljanje o Agarti. Kako mi ih je Alje opisao, ideje SenIva mogle bi na jednog avoljeg slugu zavod-ljivo da deluju, ali ne i uznemiravajue. Ipak u recima, i na licu, Sa-lona bio sam u Minhenu primetio uznemirenost. Pri izlazu sam zato odluio da skoknem do biblioteke i po-traim tu Misiju Indije u Evropi. Uobiajena guva bila je u dvorani sa kartotekom kao i na al-teru za izdavanje. Gurkanjem sam se dokopao fioke koju sam traio, nnao referencu, ispunio afiu i predao je kao svoj zahtev. Slubenik mi je saoptio daje knjiga izdata i, kako je esto u bibliotekama, i-nilo se da mu je to priinjavalo posebno zadovoljstvo. Ali sam ba u Ioni trenutku zauo glas iza svojih lea. Gledajte vi to, tek to sam je jsi vratio. Okrenuo sam se. Bio je to inspektor De Anelis. Prepoznao sam ga, i on je prepoznao mene u posebnoj urbi, nikao bih. Ja sam njega video u okolnostima koje su za mene bile izu-zol.ne, on pak mene tokom jedne rutinske istrage. Osim toga u vreme Ardentija imao sam retku bradicu i poduu kosu. Kakvo oko sokolo-vo. Da li me moda dri na oku otkako sam se vratio? Ilije moda bio samo strunjak za fizionomije, policajci moraju da neguju spo-sobnost opaanja, da pamte lica, i imena... - Gospodin Ka/.aubon linol I upravo itamo isto knjige!

Pruio sam mu ruku Sada sam doktor, w(: odavno. Mogue da se prijavim na konkurs kuko bih uao u policiju, Si.u sin ini visave 264 tovali onog jutra. Tako u moi da dobijem knjigu prvi. Treba samo prvi doi, rekao mije. Ali sada je knjiga ve vraena, moete podii malo kasnije. A sada dopustite da vas pozo-vem na kafu. Poziv me je zbunio, ali nisam mogao da se izvuem. Seli smo u jedan oblinji bar. Upitao me je kako to da se bavim misijom Indije, a ja sam bio rad da ga odmah zapitam zbog ega se on time bavio, no odluio sam da se prvo osiguram. Rekao sam mu da sam u slobod-nom vremenu nastavio svoje prouavanje Templara: TemplaA prema fon Eenbahu naputaju Evropu i odlaze u Indiju a prema ne-kima u kraljevstvo Agarte. Tu je bila prilika da se on otkrije. Posle svega, upitao sam ga, kako to da se i vi zanimate za ovo? Oh znate, odgovorio je otkako ste mi vi preporuili onu knjigu o Templarima poeo sam da se obrazujem po tom pitanju. Vi mi ukazujete kako se od Templara stie pravo u Agartu. Ovo je ve postalo dirljivo. Zatim je rekao: alio sam se. Traio sam tu knjigu iz drugih razloga. Zato da bih... Oklevaoje. Jednom reju, kada ni-sam na slubi poseujem biblioteke. Da ne bih postao najprostija maina, to jest da ne bih ostao obian pandur, vidite i sami koja je formula najotmenija. No priajte mi o vama. Napravio sam mu jedan autobiografski rezime, sve do u-desne istorije metala. Upitao me je: Ali tamo u toj izdavakoj kui, i u toj pored, ne izbacujete li knjige o tajanstvenim naukama? Kako je to doznao za Manucija? Sakupio je vesti dok je drao Belba pod kontrolom, pre vie godina? Ili je jo uvek bio na tragu Ar-dentija? Sa svim tim tipovima poput pukovnika Ardentija koji bi se obreli kod Garamona i koje je Garamon pokuavao da svali na Manu-cija, rekao sam gospodin Garamon je odluio da odneguje zlatnu koku. ini se daje poela da nosi. Ako traite tipove poput starog pu-kovnika nai ete ih tamo u izobilju. Rekao je: Da, ali Ardenti je nestao. Nadam se da nisu i svi ti ostali. Jo ne, a doe mi da kaem naalost. No dozvolite mi malu znatielju, inspektore. Pretpostavljam da u vaem poslu ljudi koji ne-staju, ili ta gore, kako vam se to deava svakodnevno. Posveujete li svakome vremena toliko... dugo? Pogledao me je sa izrazom koji je odavao da ga to zabavlja: A na osnovu ega mislite da jo uvek posveujem vreme pukovniku Ardentiju? Pa sjajno, igrao je i odbio je. Trebalo je samo da imam hrabro-sti da si; suoim, a on e ve da otvori karte. Nisam imao nita da iz-Hublm. Najozbiljnije, inspektore, rekao sam vi znate sveoGara-tiionu i Mmuiciju, vi sli; ovde kako bi potraili neku knjigu o Agarti... Znsto, luda vuni jo Ardonl.i govorio o Agarti? l'onuvo jo |)osl.alo dirljivo. U slvuri Ardonti mun jeste govorio i 2(55o Agarti, po onome to se seam. Odlino sam se izvukao Ne, alije imao jednu priu o Templarima, seate se toga. Svakako, rekao je.Zatim dodao Ali ne treba da verujete kako mi sledimo samo jedan sluaj sve dok ga ne razreimo. To se do-gaa samo na televiziji. Biti policajac isto je kao ibiti zubar, pacijent doe, proe sa jednom builicom, podvrgava se leenju, vraa se posle petnaest dana, a u meuvremenu se prati drugih sto pacijena-ta. Neki sluaj poput ovog pukovnikovog moe da ostane u arhivu ak i deset godina, a onda usred

nekog drugog sluaja, prikupivi priznanja tamo nekoga, ponovo izbija na povrinu neka indikacija, bang, mentalni kurlus, i ponovo se malo razmisli nad tim... Sve dok ne izbije jedan novi kurlus, ili pak nita vie ne izbije, i ao aci. A na ta ste to vi najedanput naili to vam je napravilo ku- , rlus? ......| Pitanje nije ba delikatno, zar ne mislite tako? Ali nema tu j mistrije, verujte mi. Pukovnik se vratio u igru pukim sluajem, drali J smo nekoga na oku, iz sasvim drugih razloga, i primetili smo da po-seuje klub Pikatriks, uli ste o njemu... Ne, poznajem asopis, ali ne i udruenje. ta se tu u stvari dogadja? 0 nita, nita, miran svet, moda malo previe zanesenja-ki. Ali sam zapamtio daje tu svraao esto i Ardenti sva vetina po-licajca je u tome, da zapamti gde je ve uo kakvo ime ili video neko lice, ak i sa udaljenosti od deset godina. I tako sam seja zapitao ta se to dogaa kod Garamona. Sve je tome. A kakve veze ima klub Pikatriks sa politikim sektorom? Prevelika nametljivost za nekoga kome je ista savest, ali vi odajete izraz nekoga koje uasno znatieljan. Vi ste taj ko me je pozvao na kafu. U stvari, obojica nismo na dunosti. Pogledajte, sa izvesne luku gledita u ovom svetu sve sa svime ima veze. Dobra hermetika l'ilosof'ema, pomislio sam. Alije odmah dodao: Time ne elim da kuem da ovi imaju veze sa politikom, ali znate ve... Svojevremeno bih odlazio da pronaem crvene brigade u zaposednutim kuama i crne brigade u klubovima borilakih vetina, danas bi moglo da se dogaa upravo suprotno. ivimo u jednom nastranom svetu. Uvera-vani vas, moj posao je bio daleko laki pre deset godina. Danas se ak modu ideologijama ne nalazi vie religija. Ponekad mi doe da proem na antidroge. Barem neko ko rastura heroin rastura heroin i l,u nema diskusije. RAdi se sa utvrenim vrednostima. Oslade za kratko bez reci, nesiguran verujem. Zatim je izva-dio iz depa notes koji je liio na molitvenik. Sluajte Kazaubon, posuo vam je takav da posoujete udan svet, odlazite u biblioteke da hi potraili jo udnije knjige. Pornozite mi. ta znate o sinarlnji? Sada sto me doveli u priliku da se obrukam. Gotovo nita, uo sam o toma povodom SenIvu, i to je svo. A sUi su o tome pria okolo? 2H0 Ako se okolo govori o tome ini se to bez moga znanja. Da vam kaem otvoreno, meni to mirie na faizam. A zaista, mnoge od tih teza preuzima Aksion Fransez. I kada bi se stvari na tome zaustavile, ja bih bio na konju. Naiem na neku grupu koja zastupa sinarhiju i odluujem da im odredim boje. Ali se obrazujem po tom pitanju, i otkrivam da oko 1929. izvesni Vivian Po-stel di Ma i an Kanido osnivaju grupu Polaris koja se nadahnjuje mi-tom o jednom Kralju Sveta, a zatim predlau jedan projekat sinarhi-je: socijalna sluba protiv kapitalistikog profita, uklanjanje klasne borbe putem kooperativnih pokreta... Lii na jedan socijalizam fabi-janistikog tipa, nekakav pokret okrenut personalizmu i zajednici. I zaista je u pitanju Polaris jer su irski fabijanisti optueni kao agenti zavere sinarhije koju predvode Jevreji. A ko ih optuuje? Jedna In-ternacionalna revija tajnih drutava koja je ukazivala na jednu ju-deo-masonsko-boljeviku zaveru. Mnogi njeni saradnici povezani su sa jednim integristikim udruenjem desnice, koje je jo vie u taj-nosti, pod nazivom Sapinier. I kau da sve politike revolucionarne organizacije predstavljaju samo

fasadu za jednu demonsku zaveru, skovanu u nekakvom okultistikom kruoku. Vi ete mi rei, u redu, tu smo pogreili, SenIv konano nadahnjuje reformistike grupe, a desnica pravi od komarca magarca i u svemu tome vidi demo-pluto-socijal-jevrejske konce. Tako je radio i Musolini. Ali otkuda optube da su pod vlau okultistikih kruoka? Na osnovu ono malo to znam o tome, idite da pogledate Pikatriks, to je vrsta ljudi koja jako malo daje do radnikog pokreta. Tako se i meni ini, o Sokrate. I onda? Hvala za ovo Sokrate, ali u tome je poenta. to vie itam o predmetu to vie mi se brkaju pojmovi. etrdesetih godina raaju se razliite grupe koje se izdaju za sinarhijske, i govore o jednom novom evropskom poretku pod upravom vlade mudraca, iznad svih partija. I gde e se sabrati ove grupe? U krugovima kolaboracionista iz Viija. Pa, rei ete, ponovo smo tu pogreili, kako je sinarhija sa desnice. Stani. Poto sam toliko proitao, shvatio sam da se samo u jednom tvrenju slau svi: sinarhija postoji i u tajnosti vlada svetom. No tu dolazi ono ali... Ali? Ali 24. januara 1937. Dimitrij Navahin,masonimartinista (ne znam ta znai martinista, no ini mi se daje neka od tih sekti), ekonomski savetnik Narodnog fronta postoje postao direktor jedne moskovske banke, biva ubijen od Tajne organizacije revolucionarne i nacionalne akcije, bolje poznate kao Kagul, koju je finansirao Muso-lini. Kae se da Kagul pokree jedna tajna sinarhija i da bi Navahin u svakom sluaju bio ubijen jer je otkrio misterije. Jedan dokument koji ne pojavio u leviarskim krugovima prijavljuje za vreme ne-mako okupacye postojanje nekakvog Sporazuma sinarrnjskog o GaiHlvu, odgovornog zu poraz Francuza, a sporazum bi predstavhao iu svojevrsnog latinskog faizma portugalskog tipa. Ali 267zatim izlazi na videlo kako su sporazum sastavile di Ma i Kanido, a sadri ideje koje su one objavile i razglasile svuda. Nikakva tajna. Ali kao tajanstvene, ak, izuzetno tajanstvene, ove ideje otkriva 1946. Ison, prijavljujui nekakav sinarhijski revolucionarni sporazum le-vice, i to opisuje u Sinarhiji, panorami 25 godina okultne delatnosti, potpisujui se kao... saekajte da potraim, evo, orfoa de arnej. Ta vam vredi, rekao sam, de arnej je sadrug de Moleja, ve-likog majstora Templara. Zajedno umiru na lomai. Ovde imamo jed-nog neoTemplara koji napada sinarhiju sa desnice. Ali sinarhya se raa u Agarti, koja je sklonite Templaral A ta sam vam govorio? Vidite, vi mi pruate jo jedan trag. Na nesreu.slui iskljuivo da bi uveao zbrku. Dakle sa desnice se prijavljuje nekakav Sporazum sinarhijski o Carstvu, socijalistiki i tajni, koji tajna nije, ali isti tajni sinarhijski sporazum, videli ste to, prijavljuju i sa levice. A sada dolazimo do jednog novog tumaenja: sinarhija je jezuitska zavera radi ruenja Tree republike. Teza iz-loena od Roe Menevea, sa levice. Kako bi mi ivot uinile spokoj-nim, moje mi lektire kazuju i da 1943. u nekim vojnim krugovima Viija, petenistikim bez sumnje, no antinemakim, krue dokumenti koji dokazuju daje sinarhija obina nacistika zavera: Hitlerje lan drutva Rue i Krsta pod uticajem masona, koji pak kao to vidite prelaze sa judeoboljevike zavere na onu nemaku imperijalnu. I tako smo sve postavili na svoje mesto. Daje to pa dovoljno. Evojednog drugog otkria. Sinarhijaje zavera internacionalnih tehnokrata. To zastupa 1960. izvesni Vile-mare, 14. zavera od 13. maja. Tehno sinarhijska zavera eli da uzdrma vlade, i u tom cilju izaziva ratove, podrava i podstie

dravne udare, izaziva unutarnja cepanja u politikim party ama da-jui podrku sukobu struja... Prepoznajete ove sinarhe? Boe dragi, to je SIM, Imperijalistika Drava Multinacio-nala kako su o njoj govorile Crvene Brigade pre koju godinu... Odgovor je taanl I sada ta ini inspektor De Anelis ako pronae odnekuda kakav izvetaj o sinarhiji? To pitam doktora Ka-zaubona, strunjaka za Templare. Ja kaem da postoji jedno tajno drutvo razgranato irom sveta, koje je u zaveri irenja glasa kako postoji neka univerzalna za-vera. Vi se alite, ali ja... Ja se ne alim. Doite da proitate rukopise koji stiu u Ma-niicio. Ali ukoliko elite sasvim prizemno tumaenje, to je kao ona micgdota o mucavcu koji izjavljuje da ga nisu primili za spikera na radiju poto nije upisan u partiju. Potrebno je uvek nekome pripisati sopstvono mune, diktature uvek pronalaze nekog spolnog neprija-Ui(ju kuko hi ujedinila sopstvono slodbtmike. Kao to bi govorio onaj, za .svaki slooni problom postoji jodnostuvno reenje, i ono je pogreno. 2 68 A ukoliko ju pniniidom j<u 1 mi bmnbu u vozu obmotanu apilografisanim materijalom koji govori o sinarhiji, hou li se zadovoh'iti konstatacijom da je to prosto reenje jednog sloenog problema? Zato? Nalazili ste bombe u vozovima da... Ne, oprostite mi. Zaista to se mene niukoliko ne tie. Ali zato mi onda govorite o tome? Jer sam verovao da vi o tome znate vie od mene. Jer mije moda bilo lake kada vidim da se i vi tu ne snalazite vie. Vi kaete da morate da itate tolike luake, i to smatrate gubljenjem vremena. Ja ne, za mene su spisi tih vaih luaka kaem vaih, vas normal-nih ljudi vani spisi. Za mene moda spis kakvog luaka objan-java rezonuje onaj koji stavlja bombu u vozu. Ili se moda plaite da ne postanete nekakav policijski pijun? Ne, na asnu re. Konano potraga za idejama u kartote-kama moj je posao. Ako mi dopadne prava vest setiu se vas. Dok se pridizao, odvalio je poslednje pitanje: A meu vaim rukopisima... nikada niste pronali kakav nagovetaj Tresa? Staje pa to? Ne znam. Moralo bi da bude kakvo udruenje, ili neto u tom smislu, ne znam ni da li zaista postoji. uo sam da se o njemu go-vori, i palo mi je na pamet povodom ovih luaka. Pozdravite mi vaeg prijatelja Belba. Kaite mu da ne pijuniram vae kretanje. Stvar je u tome da obavljam jedan surov posao, a imam tu nesreu da mi godi. Vraajui se kui pitao sam se koje u stvari napravio posao. On mi je napriao brdo stvari, ja nita. Da budemo sumnjiavi, moda mije izmamio neto a daje to nisam ni primetio. No postavi sumnjiav zapada se u psihozu sinarhijske zavere. Kada sam ovu svoju epizodu ispriao Liji, rekla mije: Po meni bio je iskren. Stvarno je eleo da se izjada. Misli li da u samoj policijskoj stanici nalazi nekoga ko bi ga sasluao kada se dvoumi da lije an Kanido bila na desnici ili levici? On je samo hteo da razjasni da lije on sam taj koji ne shvata, ili je pria zaista toliko zamrena. A ti nisi umeo da mu prui jedini pravi odgovor. Pa jel' postoji takav?

 Naravno. Da nema ta tu da se shvata. Daje sinarhija Bog u stvari. Bog? Da. Ljudski rod ne moe da podnese pomisao da je svet roen iz sluaja, grekom, samo zato to su se etiri zalutala atoma sudarila na vlanom autoputu. I sad tu treba pronai nekakvu kos-miku zaveru, Boga, anele, ili avole. Sinarhija obavlja isti zadatak u najuem obimu. E onda sam trebao da mu objasnim kako ljudi podmeu bombe u vozu jer upravo trae Boga? Mogue. 26954 Knez tame u plemie se broji. (ekspir, Kralj Lir, III, IV, 140) Zakoraili smo ujesen. Jednog jutra otiao sam u ulicu Mar-keze Gualdi, jer je trebalo da traim od gospodina Garamona dozvolu za narudbinu kolor fotografija iz inostranstva. Opazio sam Ajjea u kancelariji gospoe Gracije, nagnutog nad kartotekom Manucio au-tora. Nisam ga uznemirio, budui da sam kasnio na sastanak. Poto smo zavrili razgovor oko formalnosti, upitao sam Gara-mona ta u stvari radi Alje u sobi kod sekretarice. Taj je pravi genije, rekao mije Garamon. Posebno otrou-man ovek, sa neverovatnim poukama. Neko vee poveo sam ga na veeru sa nekim od naih autora i pomogao mije da ostavim utisak. Kakva konverzacija, kakav stil. Plemi starog kova, veliki gospodin, ako takvih jo ima. Kakva uenost, kakva kultura, rekao bih jo, kakva obavetenost. Ispriao je strahovito zabavne anegdote o lino-stima od pre sto godina, kunem vam se, kao da ih je lino poznavao. A znate li koju ideju mije dao, kad smo se vraali kui? On je odmah na prvi pogled fotografisao moje goste, ve ih poznajui bolje od mene. Rekao mi je da nije potrebno ekati da autori Razotkrivene Izie dou sami. Uzaludno rasipanje truda, i itanje rukopisa, a posle svega jo se nezna jesu li spremni da uestvuju u trokovima. Nasu-prot tome imamo jedan zlatan rudnik: kartoteku svih autora Manu-cio u poslednjih dvadeset godina! Shvatate li? Napie se tim naim starim, slavnim autorima, ili barem onima koji su otkupili i preostalu robu, i kae im se dragi gospodine, znate li da smo pokrenuli jednu naunu i tradicionalistiku ediciju visoke produhovljenosti? Jedan uutor prefinjen poput vas zar bi mogao da se ne okua na ovom nei-spitunom terenu i tako dalje, i tako dalje? Jedan genije, kaem vam. Vtirujem da eli sve da nas vidi kod sebe u nedelju uvee. eli da nas odvede u neki zamak, jednu kulu, rekao bih jo, u divnu vilu u torin-skom stilu. Izgleda da se tamo deavaju izuzetne stvari, nekakav obred, jedna proslava, pravo vrzino kolo, u kome e neko da napravi zlato ili ivo srebro ili neto slino. Ceo jedan svet koji treba otkriti, drugi Kazaubone, premda vi znate koliko potovanja gajim prema toj nuuci kojoj ste se vi posvetili sa toliko predanosti, i ak samjako, jako zadovoljan vaim doprinosom znam, postoji mali finansijski pro-blem koji ste mi napomenuli, neu to da zaboravim, kad doe vreme flovoricmo o tome. Alje mije rekao da e tu biti i ona gospoa, ona lupa k<>s|><k1b moda ne previe lepa, ali onaj tip, ima neto u po-y,lmlu, la Belbova prijateljica, kuko se ono zvae... l.orunca l'dlof;!mi. Hiru iuko.im.i li urt" i/modu nje i naeg Belba, aa? Mislim (la su dobri prijatniji, 270

 Aa! Tako odgovara jedan dentlmen. Kazaubon svaka ast. Ali nije bilo iz znatielje, stvar je u tome to seja prema vama svima oseam kao nekakav otac i... hrabro, druge nema... Zbogom dragi moj. Imali smo zaista neki sastanak sa Aljeom, na breuljcima to-rinskog zaliva, to mije potvrdio Belbo. Dupli sastanak. U prvom delu veeri, jedna sveanost u dvorcu nekog dobrostojeeg rozenkroj-cera, a potom bi nas Alje odveo koji kilometar dalje gde bi trebalo da se odvija, oko ponoi, prirodno, j'edan druidski obred oko kogaje leb-delo mnogo toga. No mislio sam, dodao je Belbo, da moramo da udarimo i taku na ovu istoriju metala, a ovde nas mnogo uznemiravaju. Zato ne bismo krenuli u subotu i proveli dva dana u mojoj staroj kuiu*"*? Mesto je lepo, videete, sama brda zaista zasluuju panju. Diotalevi je ve tamo a moda e doi i Lorenca. Prirodno... povedite koga eli-te. Liju nije poznavao, ali je znao da imam svoju pratilju. Rekao sam da u sam da doem. Dva dana je prolo kako sam se svaao sa Lijom. Bila je to najobinija budalatina, neosporno bi se sve sredilo u . toku jedne nedelje. Ali ose'ao sam potrebu da se na dva dana odvo-jim od Milana. Stigli smo tako u ***, trio iz Garamona i Lorenca Pelegrini. Na-stao je trenutak napetosti pri polasku. Lorenca je prispela kako smo se dogovorili no u trenutku kad je trebalo da se popne u kola kazala je: Moda u da ostanem, tako ete vi raditi u miru. Pridruiu vam se kasnije sa Simoneom. Belbo, koji je drao ruke na volanu, ispruio ih je i, vrsto gle- s dajui ispred sebe, tiho izgovorio: Penji se. Lorenca se popela i to-kom itavog putovanja, postoje sedela napred, drala je ruku na Bel-bovom vratu, a on je vozio u tiini. *** je jo uvek bilo mestace koje je Belbo upoznao tokom rata. Retke nove kue, rekao nam je, zemljoradnja u opadanju, budui da su mladi preli u grad. Pokazao nam je neke breuljke, sada pan-jake, koji su se svojevremeno uteli od penice. Posle jedne krivine iz-nenada se pojavljivalo mesto, u podnoju breuljka, gde se nalazila Belbova kua. Brdace je bilo onie i doputalo je da se vidi u poza-dini to prostranstvo severne Italije, pod koprenom maglovite svetlo-sti. Dok smo se penjali Belbo nam je pokazao jedno brdo pred nama, skoro sasvim golo, povrh koga kapela, sa po jednim borom sa svake strane. Briko, rekao je. Zatim je dodao: Nije vano ako vam ne govori nta. Tamo se odlazilo na uranak u ponedeljak Anela, na N/uskrsni ponede\jak. Sada se kolima stie za pet minuta, ali tada se Umio odlazilo poSke, i predstav\jalo je nekakvo hodoae. 27155 Nazivam pozoritem (ono mesto u kome) su sva dejstva putem reci, i misli, te pojedinosti kakve rasprave i mnogo-brojnih dokaza izloeni kao u nekakvom javnom pozo-ritu, gde se komedije i tragedije prikazuju. (Robert Flad, Istorija Obeju Vaseljena, iz druge sveske prve rasprave drugog dela, Openhajmf?), 1620(7), str. 55) Stigli smo u letnjikovac. Letnjikovac tako rei: vlastelinsko zdanje, koje je u prizemlju posedovalo velike podrume gde je Adelino Kanepa-napoliar kavgadija, onaj stoje strica otkucao partizanima pravio vino sa vinograda imanja Kovaso. Primeivalo se da ve due nije nastanjena. U maloj seljakoj kui pored jo je bila jedna starica, Belbo nam je rekao, Adelinova tetka ostali su pomrli sa obe strane, stric i strina, Canepini, ostala je samo stogodinja starica koja je negovala baticu, etiri kokoi i svinju. Zemlja je polako otila za otplaivanje naslednih taksi, dugovanja, i ko zna jo ega. Belbo je otiao da po-kuca na

vrata seljake kue, starica se pojavila navratima, potrajalo je izvesno vreme dok je prepoznala posetioca, zatim mu je izrazila najdublje potovanje. elela je po svaku cenu da uemo u njenu kuu, no Belbo je naglo presekao, poto se sa njom izgrlio i osokolio je. Kako smo uli u letnjikovac, Lorenca je vrcala od radosti ve kako je nailazila na stepenita, hodnike, polumrane sobe ispunjene starim nametajem. Belbo je bio vrlo uzdran, primetivi da svako ima Begunku kakvu zasluuje, no bio je dirnut. S vremena na vreme to bi joj se ovde deavalo, rekao nam je, ali dosta retko. Ali odlino se radi, leti je svee a zimi otporni zidovi tite od snega, a pei su na svakom koraku. Prirodno dok sam bio deak, po evakuaciji, boravili smo samo u ove dve bone sobe dole u dnu veli-kog hodnika. Sada sam preuzeo strievo i strinino krilo. Radim tu u iku Karlovoj radnoj sobi. Bio je tu jedan od onih sekretera, prostor nedovoljan da bi se na njemu drala hartija no dovoljan za skrivene i neskrivene kasetice. Na njega ne bih uspeo da smestim Abulafija, rekao je. Ali za retkih dolazaka ovde prija mi da piem rukom, kao to sam inio tada. Pokazao namje jedan velianstven orman: Pa, kada budem mrtav, zapamtite, ovde se nalazi celokupna moja mla-dalaka produkcija, pesmekoje sam pisao u esnaestoj, skice za sagu u fiiisl. tomova koju sam pisao u osamnaestoj... i tako redom... Da vidimo, da vidimo 1 uzviknula je Lorenca pljeskajui ru-kiimn, i potoni se unjajui ka ormanu kao maka. Slani tu, rekao je Belbo. Nema tu ta da se gleda. Ni ja viflo n l.o ni! /.nvirim. A u svakom sluaju u doi posle smrti da sve Mpuliin. Ovo hi iiclinlu da predstavlja nokakvo sablasno mesto, ini "u mi, kazala jit I,minira. ?1 Sada da. U vreme ika Karla ne, bilo je vrlo veselo. Bilaje to seoska idila. Sada dolazim tu upravo jer je pastorala u pitanju. Pri-jatno je raditi uvee dok lave pasa odzvanja dolinom. Pokazao namje sobe gde emo da spavamo: meni, Diotalevyu i Lorenci. Lorenca je pogledala sobu, dodirnula stari krevet sa veli-kim belim prekrivaem, pomirisala arav, izjavila kako joj se ini da se nalazi u nekoj bakinoj prii jer mirie na lavandu, Belbo je prime-tio kako to nije istina, u pitanju je samo miris opranog vea, Lorenca je kazala da nije vano a zatim, oslanjajui se na zid, lagano gurajui bedra i pubis napred, kao da mora da savlada fliper, upitala je: Ali ja ovde spavam sama? Belbo je osmotrio drugu stranu, druga strana bili smo mi, os-motrio drugu stranu ponovo, zatim se uputio u hodnik i rekao: 0 tome emo jo govoriti. U svakom sluaju ovde ima zaklon samo za tebe. Diotalevi i ja smo se udaljili, i uli smo kako gaje Lorenca upi-tala da lije se stidi. On je na to primetio daje kojim sluajem nye dao sobu ona sama bi bila ta koja bi ga pitala ta on misli gde e ona da spava. Napravio sam ja prvi potez, tako da nema izbora, govorio je. Lukavi turine! kazala bi ona, i ja onda spavam u svojoj sobi-ci. U redu, u redu, govorio bi ljutito Belbo, ali ovi su tu da rade, hajdemo na terasu. I tako smo radili na jednoj velikoj terasi, na kojoj je bila po-stavljena pergola, ispred nas hladna pia i mnogo kafe. Alkohol van upotrebe do veeri. Sa terase se video Briko, a ispod breuljka Brika jedna velika graevina bez ukrasa, sa dvoritem i fudbalskim igralitem. Svo ispunjeno raznobojnim figuricama, deurlijom,

inilo mi se. Belbo mi je pokazao po prvi put: To je salezijanska kapelica. Tu me je don Tiko nauio da sviram. U pleh orkestru. Prisetio sam se trube koje se Belbo odrekao onda posle tog sna. Upitao sam: Trubu ili klarinet? Za trenutak gaje uhvatila panika: Kako ste uspeli... Ah, u st-vari, ispriao sam vam o snu i trubi. Ne, don Tiko me je nauio da svi-ram trubu, no u samoj muzici svirao sam genis. Stn je to genis. Vona tema deaka. Sada na posao. Dok hhio radili primetio sam da esto baca pogled prema kape-lici, Stokiio smn utisak da namje, kako bimogaoto daposmatra, go-vorio o drugome. Povremeno bi prekidao diskusiju. Ovde dole od-v^iilu so ona jo/.iva pucnjava s kraja rata. Ovde je uspostavljen kao iidki dogovor i/modu faista i partizana. S leta, tokom dve godine, piiit.izniii l>i opkolili grad, a faisti ih ne bi dirali. Faisti nisu bili iz ovih kt'ujtivn, partizani su svi bili momci iz kraja. U sluaju okraja ziinll hu kako da so krou izmeu redova kukuruza, u umarcima, iz-modu plotova. KuAiati bi se i aspodelili po gradu, i pokretali bi se iskl-juivo rudi iSunju terena. Sa dolaskom zime, bilo je mnogo tee za 273partizane da se odre u ravnici, nisi mogao da se sakrije, iz daleka bi te opazili na snegu i mitraljezom dohvatili ne kilometar. Tada bi se partizani uspinjali ha. najvia brda. A tamo bi oni ponovo bili ti koji poznaju prelaze, gudure, sklonita. I faisti bi dolazili da kontroliu ravnicu. No tog prolea predstojalo je neposredno osloboenje. Fai-sti su jo bili tu, ali se nisu usuivali da se vrate u grad, verujem, jer su naslutili da e se konani udar desiti tamo dole, kako se zatimi de-silo oko dvadeset i petog aprila. yerujem da su se meusobno spora-zumeli, patizani su iekivali, nisu eleli okraj, sada su ve bili uvereni da e se ubrzo neto dogoditi, nou je Radio London davao sve vie ohrabrujuih vesti, uestale su specijalne poruke za pokret Franki, i sutra e da pada kia, ika Pjetro je doneo hleb, i takve st-vari, moda si ti Diotalevi uo za njih... Zaista, mora daje u pitanju bio nesporazum, partizani su sili dok se faisti nisu bili jo ni pome-rili, stoji daje moja sestra bila tu na terasi i ula da namkae kako su tu dvojica to se ikaju mainkama. Nije nas to udilo, bili su momci, i jedni i drugi, pa su igrajui se orujem ubijali dosadu; jednom su u ali stvarno ispalili i metak se zabio u stablo nekog drveta na putu na koje se bila naslonila moja sestra. Ona to nije ni primetila, rekli su joj susedi, i otada smo je nauili da kada vidi dvojicu koji se igraju mainkama mora da se skloni. Igraju se ponovo, rekla je pri ulazu, kako bi pokazala daje posluna. I tu smo uli prvi rafal. Samo stoje za njim sledio drugi, trei, zatim se rafalima nije znao kraj, hladni zvui karabina, ta-ta-ta mainki, kakav tup udarac, moda od rune bombe, i konano mitraljez. Shvatili smo da se vie ne igraju. Ali nismo izabrali pravo vreme za diskusiju o tome, jer sada vie nismo uli sopstvene glasove. Pim pum bang ratatata. unuli smo ispod umivaonika, ja moja sestra i mama. Potom je doao ika Karlo, kroz hodnik etvoronoke, da nam kae kako smo sa nae strane suvie iz-loeni , da preemo na njihovu. Premestili smo se u drugo krilo, gde je teta Katarina plakala jer je baka ostala napolju... To je kad ste baku zatekli licem prema zemlji u polu, usred unakrsne vatre... A kako to znate? Ispriali ste mi to sedamdeset i tree, onog dana javnih ma-nifestacija. Gospode kakvo pamenje. Sa vama treba paziti ta se govo-ri.. Da. Ali napolju je bio i moj otac. Kako smo docnije saznali, bio je u samom centru, sakrio se u neku kapiju, i nije mogao da izae jer su tukli sa jednog kraja ulice na drugi, a sa optinskog tornja jedna

grupu Crnih Brigada mitraljezom je istila trg. U kapyi se nalazio i bi-vfti gradski miolnik faista. Jednog trenutka je rekao da ako treba tlu su bozi kui, trubu sumo skrenuti za ugao. Saekao je trenutak za-liju, strmoglavio no iz kapijo, dospoo do ugla i bio pokoen s lea mi-Lt'u\|o/,otn iii opfttini. Ktnotivnu runki:iju mogu oca, koji je ve uest-vovtio i u prvom nvotukom rutu, bilu j: bo(jo je ostati u kap^i. To mesto je prepuno vrlo dragih uspomena, primetio je Dio-talevi. Neete mi verovati, rekao je Belbo ali su mi vrlo drage. I predstavljaju jedinu pravu stvar koje se seam. Ostali nisu shvatali, ja sam nasluivao a sada znam. Na-roito ovih meseci, dok je plovio u laima avolovih slugu, i posle svih ovih godina u kojima se suoavao sa razoarenjima romanes-knih lai, dani u dolazili su mu u svest kao nekakav svet u kome je je-dan metak jedan metak, ili ga izbegne ili dobije, a dve strane pa-dale su u oi jedna protiv druge, suprotstavljene samim svojim bo-jama, crvenom i crnom, ili utosmeom i sivomaslinastom, bez dvoumljenja ili mu je bar onda tako izgledalo. Mrtvac je bio mrt-vac bio mrtvac bio mrtvac. Ne kao pukovnik Ardenti, koji je potul-jeno nestao. Pomislio sam da moda treba da im ispriam o sinarhn'i, koja se ve unjala u tim godinama. Nije li sinarhijski moda bio sus-ret izmeu ika Karla i Tercija, obojica su pokrenuta na suprotnim stranama fronta istim vitekim idealom? No zastoje bilo potrebno da oduzmem Belbu njegov Kombrej? Uspomene su bile drage jer su go-vorile o jedinoj stvarnosti koju je upoznao, a tek posle je zapoela sumnja. Osim stoje, dopustio mije da izvedem zakljuak, ak i u tim danima istine on ostao kao posmatra. uvao je u uspomeni vreme u kome je posmatrao raanje tuih seanja, Istorije, i tolikih pria koje nee napisati on. Ilije to bio nekakav trenutak slave i izbora? Budui daje re-kao: A potom sam tog dana izveo herojski in svoga ivota. Moj Don Vejne, rekla je Lorenca Kai mi. Ah nita. Poto sam dopuzao kod strica i strine, zainatio sam se da stojim uspravno u hodniku. Prozor je bio u dnu, bili smo na prvom spratu, niko ne moe da me pogodi, govorio sam. A oseao sam se poput kapetana koji se dri uspravno u sred borbene kare, dok metci okolo zvide. Onda se ika Karlo razbesneo, na grub nain me je uvukao unutra, ja samo to nisam zaplakao jer je doao kraj za-bavi, a u tom trenutku uli smo tri udarca, razlupana stakla i svo-jevrsno odbijanje, kao da se neko u hodniku igra teniskom loptom. Jedan metak je uao kroz prozor, udario je u vodovodnu cev i odbio se da bi se konano zabio u dnu, ba na mestu gde sam prvobitno ja bio. Da sam jo bio spolja i na nogama, osakatio bi me, Moda. Gospode, ne bih ba volela da si hrom rekla je Lorenca. ak i kada bih ja danas zbog toga bio ispunjen, kazao je Bel-bo. Zaista, ak i u tom sluaju nije birao. Dozvolio je da ga unutra uvuo stric. Nopun sat kasnije ponovo mu je oslabila panja. Zatim je u odrodonom trenutku stigao gore Adelino Kanepa. Kazao je da emo Hvi biti mnogo sigurniji u podrumu. On i stric nisu govorili godinama, U) Niun vum ispriao. Ali u trenutku tragedije Adelino je ponovo po-nt.no ljudsko bio, i stric mu je ak stegao ruku. Tako smo proveli je-dnu Niti u mruku Izmeu bavice, u mirisu ire koja je pomalo 275omamljivala, izvan domaaja pucnjeva. Zatim su se rafali proredili, udari su nam stizali sve prigueniji. Bilo nam je jasno da se neko pov-lai a nismo znali ko. Sve dok se

nije kroz jedno prozore tamo iznad naih glava, a koje je gledalo na neku stazicu, zauo glas, na djjalek-tu: Gospon, jo ih je tunak od repumblike ostalo? ta to znai upitala je Lorenca. Otprilike: potovani gospodine, hoete li biti toliko Jjubazni da me izvestite ima li jo uvek tu u okolini pristalica Socijalne Repu-blike Italije? U tim vremenima republika je bila runa re. Bio je to partizan koji je traio savet od prolaznika, ili nekoga na prozoru, i tako je dakle puteljak postao ponovo prohodan, a -faisti su otili. Sputao se mrak. Posle kraeg vremena doli su ve i tata i baka, da bi svaki priao svoje doivljaje. Mama i strina su pripremile neto za jelo, dok su stric i Adelino Kanepa ceremonijalno izmenjivalipozdra-ve. Svo preostalo vreme tokom veeri mogli smo da ujemo udaljene rafale, u predelu brda. Partizani su gonili begunce. Pobeda je bila naa. Lorenca ga je poljubila u kosu a Belbo se podrugljivo osmeh-nuo kroz nos. Znao je daje pobedio posredstvom brigade. U stvari prisustvovao je jednom filmu. Ali je za jedan trenutak, izloivi se metku koji se odbijao, bio zakoraio u film. Na jedvite jade u brzini, kao u Hellzapoppin'kada se pomeaju trake ijedan indyanac stie na konju u sred balske sveanosti i pita gde su otili, neko mu kae onu-da, i ovaj nestaje u nekoj drugoj prii. 56 Uhvatio je da duva u svoju blistavu trubu takvom snagom da je odjeknula ela planina. (Johan Valentin Andrea, Alhemijsko Venanje Kristijana Rozenkrojca, trazburg, Cecner, 1616, 1, str. 4) 276 Stigli smo do poglavlja o udima hidraulinih cevi, i na grafici iz esnaestog veka sa *Duvakim Napravama Herona vidi se jedna vrsta oltara iznad koje personalizovana maina pod dejstvom ne-kakvog parnog mehanizma duva u trubu. Vratio sam Belba na njegove uspomene: Pa onda staje sa priom o tom don Tiku Brae ili kako se ve zvao, koji vas je nauio trubi? Don Tiko. Nikada nisam saznao da li mu je to bilo u stvari prezime ili obian nadimak. Nisam se vie vraao u kapelicu. U njoj sam se zatekao sasvim sluajno: bogosluenje, veronauka, toliko igri, i sticala se slika Blaenog Domenika Savia, tog maloletnika u pantalonama od grubog platna sa podvijenim nogavicama, koji se na statuama dri uvek vrsto uz mantiju don Boskoa, oyu uperenih u nebo, kako ne bi uo sadrugove koji priaju besramne ale. Otkrio sam daje don Tiko sakupio jedan duvaki orkestar, sve sami deaci izmeu deset i etrnaest godina. Manji su svirali klarinet, malu flautu, sopran-saksofon, vei su podnosili helikon i dobo. Imali su uniformu, utosmei sprotski kaputi i plave pantalone, kapa sa tit-nikom. Kao u snu, i eleo dam da im pripadam. Don Tiko je rekao da bi im dobro doao jedan genis. Odmerio nas je nadmono i izdeklemovao: Genis je u duva-kom argonu neka vrsta male trube koja se u stvari zove kontralt-rog u mi bemolu. To je od svih duvaanajbezvezniji instrument, inium-pa-umpa-umpa-umpa na poetku mara, a posle parapapa-pa-pa-pa-paaa poinje da lupa i ini pa-pa-pa-pa-pa... Ali lako se ui i pri-pada porodici limenih duvaa kao i truba i njegova mehanika se ne razlikuje od one kod trube. Truba zahteva veu snagu i pravu vetinu baratanja ustima znate, onaj tip krunog zadebljanja na usnama, kuo to ima Armstrong. Ispravnim poloajem usta tedi snagu i po-jnvjjuje se ist i jasan zvuk, adaseduvanjeine oseti s druge strane n(j uople potrebno da se naduvaju obrazi, ee, dogaa se iskljuivo pri prenemaganju i u karikaturama.

-- A truba? Tru bu sam uio potpuno sam, za tih letnjih popodneva kada ii kupolici ruju bilo nikoga, i ja sam se skrivao u parteru ovog malog poy.<>rlSl.u... No uio sam trubu iz erotskih razloga. Vidite li onu vilicu (tuno dolo, mi kiloinH.ur od kapelice? Turno je stanovala eihja, ki dobrotvorku snlc/.i jamica. Tako svaki put kada bi orkestar nastupao, (i |n n/mrmiii poslu liUjn, u dvoritu kiipolicu a naroito u pozoritu, 277pre izvoenja amaterskog pozorita, eilija je sa mamom uvek bila u prvom redu i na poasnom mestu, blizu stareine saborne crkve. A u takvim prilikama orkestar bi zapoinjao marem koji nosi naziv Dobar Poetak, i mar je otvaran trubama, trubama u si bemolu, od zlata i srebra, dobro uglaanim za tu priliku. Trube bi se podizale na noge i izvodile solo deonicu. Zatim bi posedali i orkestar je kretao u napad. Sviranje trube bio je jedini nain da se eihji padne u oi. A inae? upitala je razneeno Lorenca. Nije tu bilo inae. Pre svega, ja sam imao trinaest godina a ona trinaest i po, a jedna devojka sa trinaest i po je prava ena, amo-mak je obian balavac. A zatim volela je jedan kontralt saksofon, iz-vesnog Papija, groznog i proelavog, a meni se inilo, da ima oko samo za njega, koji je pohotno dreao, jer saksofon, ukoliko ne pri-pada Ornitu Kolmenu i ne uklapa se u orkestar i jo ga svira strani Papi odvratan je i prostaki (ili mi se tada inilo tako) instrument, daje ton, kako bih rekao, jedne manekenke koja se odala piu i pravl-jenju tepiha... Kako to sad manekenke da prave tepihe? ta o tome uopte zna? Stvarno, eilija nije znala ni da postojim. Naravno, dok sam provodio veeri u brdu pri odlasku za mleko u jednu seljaku kuu u planini, izmiljao sam sjajne prie, u kojima je ona oteta od Crnih Brigada a ja trim da je spasem, dok mi metci zvide okolo glave, otkrivam joj ono to ona nije mogla da zna, da pod lanim li-kom upravljam pokretom otpora u elom Monferatu, a ona mi priz-naje daje to uvek prieljkivala, i tu bih se ja postideo, jer bih osetio da mi se razliva med po ilama kunem vam se, ne bi mi se uopte ov-laio ud, bila je u pitanju sasvim druga stvar, daleko strarnja i velianstvenija, i po povratku kui otiao bih da se ispovedim... Ve-rujem da su greh, ljubav, slava upravo to, kada se spusti niz uve-zane arave kroz prozor Vile Tuge, ona koja ti se obesi oko vrata, vi-sei u vazduhu, i apue ti daje uvek sanjala o tebi. Ostalo je samo seks, snoaj, odravanje sramnog potomstva. Ali stvarno, da sam preao na trubu, eilija ne bi mogla da se pravi kao da me ne poz-naje, ja na nogama, blistav, a bedni saksofon u sedeem stavu. Truba je ratoborna, aneoska, apokaliptika, pobednika, svira za juri, saksofon tera na igru mangupe sa periferije kose namazane brilijan-tinom, obraz uz obraz sa znojavim devojkama. I ja sam uio trubu, kao kakav luak, sve dok nisam izaao pred don Tika i rekao mu da me saslua, a bio sam poput Oskara Levanta prilikom prve probe na Hrodveju sa Din Kelijem. I don Tiko je rekao: ti jesi truba. Ali... Kako je dramatino, rekla je Lorenca, priaj, ne primora-vaj nas da zadrimo dah u neizvesnosti. Ali moru sam da naem nokoga ko bi me zamenio za genis. Snai sir, nikao jo don Tiko. 1 ja sam so snaao. Treba dakle da znate, o deco Muija, da su u l.o vromo fcivulu i dva bednika, moji drugovi iz razradu mko su bili <lvo Rudinu st.aiiji od iiuino, a to vam dostu govori 27B o njihovom stavu prema uenju. To dvoje grubijana se zvalo Anibale Kantalamesa i Pio Bo. Pod jedan: za istoriju.

 ta ta? upitala je Lorenca. Objasnio sam, sauesniki: Kada Salgari iznosi neku isti-nitu injenicu (ili koju on smatra za istinitu) recimo kada Bik koji Sedi posle Liti Big Horna prodire srce generala Kastera na kraju prie stavlja jednu napomenu u dnu stranice gde kae: 1. Za istoryu. Eto. A za istoriju je da su se Anibale Kantalamesa i Pio Bo tako zvali, a to im i nije najgora strana. Bili su lenjivci, kradUivci stri-pova kod prodavca novina, a oteli bi i kutijicu za proenje ako bi se u njoj ta nalo i stavljali bi sendvi sa salamom na knjigu avantura na moru i kopnu koju tek to si im pozajmio poto si je dobio kao za Boi. Kantalamesa se izdavao za komunistu, Bo za faistu, obojica su bili spremni da se prodaju protivniku za jednu praku, priali su na veliko prie na temu seksa, uz nejasno poznavanje anatonuje, i utrkivali su se koje prethodne veeri due masturbirao. Bile su to in-dividue spremne na sve, a to ne i na genis? Tako sam odluio da ih zavedem. Hvalio sam im uniformu sviraa, odvodio sam ih na javna izvoenja, navodio sam ih da naslute ljubavne zgode sa Kerima Ma-rijinim... Pali su u klopku. Provodio sam dane u malom pozoritu, sa dugim tapom, kao to sam video na ilustracijama broura o misio-narima, lupao ih po prstima kada pogree notu genis ima samo tri dirke, pokreu se kaiprst, srednjak i domali prst, sve ostalo zavisi od poloaja usana, rekao sam. Stvarno neu vie da vam dosaujem, moji mali sluaoci: doao je dan kada mogu don Tiku da predstavim dva genisa, neu da kaem savrena ali, bar pri prvoj probi, izvrenoj tokom besanih popodneva, prihvatljivi. Don Tiko se uverio, obukao ih je u uniformu, i prebacio me na trubu. I ve za nedelju dana, pri proslavi Marije Negovateljice, na otvaranju pozorine sezone sa Ma-lim parianinom, pred sputenom zavesom, pred zvaninicima, ja sam bio na nogama, da bih odsvirao poetak Dobrog Poetka. Oh divota, rekla je Lorenca, kojoj se na licu toboe ocrtavala nena ljubomora. A eilija? Nije je bilo. Moda je bila bolesna. Otkud znam? Nye je bilo. Preao je pogledom preko partera, jer se u tom trenutku oseao kao bard ili trubadur. Odmerio je pauzu. Dva dana kas-nije don Tiko me je pozvao i objasnio mi da su Anibale Kantalamesa i Pio Bo unitili vee. Nisu odravali tempo, zabavljali su se u pauzama dobacivanjem, nisu nastupali u pravom trenutku. Genis je okosnica duvakog orkestra, rekao mije don Tiko, on je njegova ritmika savtist, dua. Orkestar je poput stada, instrumenti su ovce, maestro je piiHLir, ali f/mis je verni pas koji rei i ne isputa iz vida ovice. Mae-stro pro svoga pazi na genis, i ako ga genis prati, ovice e ga sigurno pratiti. Jnkopo moj moram od tebe da traim veliku rtvu, ali ti mo-rini do so vrati gcnisu, zajedno sa onom dvojicom. Ti ima smisao za liimn, ti mi ih moiaS drati na oku. Kunom ti se, im postanu samo-kinini viai':ain to na trubu. Sve sam dugovao don Tiku. Kazao sam u 279redu. A sledeeg praznika trube su se ponovo digle na noge i otsvirale juri iz Dobrog Poetka pred eilijom, ponovo u prvom redu. Ja sam bio u mraku, genis meu genisima. to se pak tie dvojice jadnika, ni-kada nisu postali samostalni. Ja se nisam vie vratio trubi. Rat se okonao,vie se nisam vraao u grad, napustio sam limene duvae, a eiliji nisam ni prezime saznao. Sudbina zvezde, rekla je Lorenca obgrlivi ga oko ramena. Ali ostajem ti ja.

 Verovao sam da ti se dopadaju saksofoni, rekao je Belbo. Zatim joj je poljubio ruku, jedva okreui glavu. Uozbih'io se ponovo. Na posao, rekao je. Treba da sklopimo jednu priu za budu-nost, ne nekakvu hroniku izgubljenog vremena. S veeri silno je slavljeno ukidanje antialkoholiarske zapove-sti. Jakopo je izgleda zaboravio svoja elegijska raspoloenja, i utrki-vao se sa Diotalevijem. Izmiljali su apsurdne maine, da bi pri sva-kom koraku otkrivali i kako su ve uveliko otkrivene. U pono, posle jednog ispunjenog dana, svi su se sloili da treba oprobati i spavanje na ovim breuljcima. Legao sam u krevet u staroj sobi, gde su aravi bili vlaniji - nego to su bili u popodnevnim asovima. Jakopo je uporno navay"i-vao da rano ujutru stavimo drveni okvir za grejalicu, onu vrstu oval-nog rama koji dri pokrivae u uzdignutom poloaju, i u koji se po-stavlja grejalica sa arom a sve je to bilo verovatno kako bismo svi okusili zadovoljstva ivota u letnjikovcu. Ali kada je vlaga pritajena, okvir je izbacuje na povrinu, osea se jedna prijatna toplina ali platno je skoro mokro. Strpljivo. Upalio sam jedan od onih abaura sa resama, na koje vodeni cvetovi nasru u rojevima pre nego to pou-miru, po volji pesnika. I nastojao sam da uhvatim san itajui novine. Ali za otprilike sat dva uo sam korake u hodniku, otvaranje i zatvaranje vrata, poslednji put (poslednji koji sam uo) jedna su se vrata snano zalupila. Lorenca Pelegrini je stavljala Belbove nerve na probu. Ve me je hvatao san kada sam uo grebanje na svojim, vrati-ma. Nije bilo jasno da lije u pitanju neka ivotinja (ali nisam primetio ni psa ni make), i stekao sam utisak daje to nekakav poziv, zahtev, miimljenje. Moda je Lorenca to upravo radila, jer je znala daje Holbo posmatra. Moda ne. Do tada sam bio smatrao Lorencu kao Italbovu svojinu bar u svojim kontaktima a potom otkako sam sa l.'tiom postao sam neosetljiv na tue ari. Vragolasti pogledi, neretko zu voreniki, koje bi mi Lorenca tu i tamo bacala u kancelaryi ih" baru, kadu se poigravala sa Belbom, kao da trai saveznika ili svedoka, miinjiivali su deo tako sam uvek smatrao jedne drutvene igre n utim Lorenca je imala tu sposobnost da bilo koga posmatra jed-nim i/.i uzom kao du toboe eli da izaziva ljubavnike potencyale do-l,iiH>n ali na nokakuv udan nuin, kao du ju htela da porui volim to, uli du bih li pokazala da no plai... Tu vufiori, oslukujui ono gre bui\jti, krzanju noktiju po luku na vrati nm, dobio sam potpuno dru 2H0 gaiji oseaj: postao sam svestan da elim Lorencu. Gurnuo sam glavu pod jastuk i poeo da mislim na Lyu. elim da napravim dete sa Lijom, rekao sam sebi. I njemu (ili njoj) dau od-mah da svira trubu, im naui da duva. 28157 0 svako tree drvo, sa obeju strana, bila je obeena po jedna svetiljka, i jedna velianstvena devica, i ona ode-vena u plavo, upalila ih je pomou udesne baklje i ja sam zadocnio, vie nego to je trebalo, da bih uivao u spek-taklu ija lepota je bila neizreciva. (Johan Valentin Andrea, Alhemijsko Venanje Kristijana Rozenkrojca, trazburg, Cecner, 1616, 2, str. 21} Oko podneva Lorenca nam se pridruila na terasi, nasmejana, i obavestila nas je kako je pronala jedan sjajan voz koji polazi iz*** u pola jedan i uz dobru vezu ve popodne nalazie se u Milanu. Upitala je da li emo da je otpratimo do stanice.

Belbo je nastavio da lista beleke i kazao: Izgledalo mije da Alje oekuje i tebe, ak mije izgledalo da je organizovao ceo pohod samo radi tebe. Gore po njega, rekla je Lorenca. Ko me prati? Belbo se podigao i rekao nam: Obaviu to zaas i vraam se. Onda moemo tu da ostanemo jo dva sata. Lorenca, imala si kakvu torbu? Ne znam da li su rekli togod na putu ka stanici. Belbo se vratio kroz dvadesetak minuta i nastavio da radi bez ikakvog pomena nez-gode. Oko dva smo pronali jedan odgovarajui restoran na pla-nom trgu, a izbor jela i vina dopustio je Belbu da prizove u seanje i druge dogaaje iz svoje mladosti. Ali govorio je kao da navodi iz neije tue biografije. Izgubio je pripovedaku radost od prethodnog dana. Oko sredine popodneva uputili smo se kako bismo se pridruili Ayeu i Garamonu. Belbo je vozio prema jugozapadu, dok se pejza menjao poste-peno iz kilometra u kilometar. Bregovi *&&, ak i s duboke jeseni, bili au prijatni i dragi; sada, naprotiv, kako smo napredovali, horizont je postajao sve prostraniji, iako su se na svakoj krivini uveavali pla-ninski vrhovi, po kojima bi se rasporedilo po koje seoce. Ali su se iz-meu vrha i vrha otvarali beskrajni horizonti s onu stranu ove ograde, kako je primeivao Diotalevi, vrlo razborito nalazei pravu re za naa otkria. Tako dok se podne privodilo kraju opaali smo na svakoj okuci serpentine iroke prostore valovitih i neprekinutih obrisa, koji su se sa prestankom visoravni gubili u nekoj gotovo infer-nalnoj maglutini. Izgledalo je da su ravnicu oblikovale dine, i bila je to polovina planine. Kao daje ruka kakvog nesposobnog demiurga pritisnula vrhove koji su mu se inili preteranim, neprestano ih pret-varajui u nabubroiii kaamuk, svo tamo do mora, kona, ili do obro-naka itajuotfhivijih i najotrijih planinskih lunaca. Stigli Nino u sooco gdi) smo imali, n baru na glavnom trgu, sa-Nl.aimk mu Aljooin i Curamonotn, Na vhhI du Lornnru nljo hm nama, 2H2 Alje, premda je bio nezadovoljan zbog toga, nije to i pokazao. Naa izuzetna prijateljica ne eli da sa drugima deli misterye koje je odreuju. Jedinstvena stidljivost, koju cenim, rekao je. I to je bilo sve. Nastavili smo, na elu Garamonom Mercedes a na repu Bel-bov Reno, niz brda i doline, sve dok nismo, dok je slabila suneva svetlost, stigli u vidno polje jedne udne graevine koja se namestila na brdu, neke vrste zamka iz osamnaestog veka, utog, od kojeg sue odvajale, tako mi se barem iz daleka inilo, rascvetane i ozelenele te-rase, toliko bujne uprkost dobu godine. Kako smo stigli u podnoje ove uzbrdice, nali smo se na svo-jevrsnom trgu gde su bile parkirane mnoge maine. Ovde se staje, rekao je Alje, i nastavlja se peke. Sumrak je sad ve ustupao mesto noi. Uspon nam se sada po-javljivao u svetlosti mnotva baklji, upaljenih du padina. udno je to, ali o svemu tome to se dogodilo, od tog trenutka do kasno u no, ostala su mi istovremeno jasna i zbrkana seanja. Priseao sam se neko vee u periskopu i primetio sam svojevrsnu srodnost dvaju iskustava. Eto, govorio sam sebi, sada si tu, u jednoj neprirodnoj okolnosti, omamljen neprimetnim zadahom na trule starih dasaka, pomiljajui ve da se nalazim u grobu, ili u utrobi kakvog upa gde se upravo odvija jedna transformacija. Da si samo pomolio glavu iz kabine video bi predmete u polusenci, koji su ti da-nas izgledali nepomini, kako se komeaju poput eleuzinskih senki pokojnika u svojim magliastim arolijama. A takvo je bilo vee u dvorcu: svetlosti,

iznenaenja celim tokom, reci koje sam sluao, a neto kasnije tamjani prirodno, sve se zaverilo da me uveri kako san-jam nekakav san, no u iskrivljenom obloiku, onako kako se primie buenju upravo kad sanja da sanja. Ne bi trebalo niega da se seam. Naprotiv, svega se seam, kao da to nisam doiveo ja i da mi je sve neko drugi ispriao. Ne znam da lije to ega se seam, uz svu tu zbrkanu jasnou, neto to se dogodilo ili ono to sam prieljkivao da se dogodi, ali sva-kako se te veeri desilo daje Plan zadobio svoje obrise u naoj svesti, kao izraz elje da se podari oblik svom tom bezoblinom iskustvu, pretvarajui u izmatanu stvarnost onu fantaziju za koju je neko e-leo da postane stvarna. Ovo je obredno prelaenje puta, govorio namje Alje dok smo se per\jali. Ovo su visei vrtovi, isti oni to jest skoro koje je Sa-lomon de Kaus zamislio za bate u Hajdelbergu hou da kaem, za izbornog kneza Palatinata Fridriha V, u velikom rotenkrojcerskom vuku. Svetlosti je malo, no tako mora da bude, jer je daleko bolje nas-lutiti nego videti: na domain nije sasvim verno preslikao projekat Snlomona do Ktiusa, ali gaje usredsredio na daleko uem prostoru. Vrtovi u Hfudolborgu oponaali su makrokosmos, no onaj ko ih je uvelu rokonstniisao podraavao je samo taj mikrokosmos. Pogledajte I u pucinu, uapra vh>mu od ljunka... Deluje kao ukras, bez sumnje. Ali 283je de Kaus imao u vidu onaj amblem Begunke Atalante Mihaela Ma-jera gde je koral kamen mudrosti. De Kaus je znao da se putem oblika u vrtovima moe uticati na zvezde, jer su u tome znakovi koji ve po svome rasporedu upuuju na harmoniju u svemiru... udeno, rekao je Garamon. No kako uspeva jedan vrt da utie na zvezde? Postoje znaci koji upuuju jedni na druge, da paze jedni na druge i da se neguju, i teraju na ljubav. Ko god daje u pitanju, im sam pokazao zanos i polet njegovog duha, iskusio bi odreene sile, kao to je bio sluaj sa hijeroglifima starih egipana. Nye mogu od-nos izmeu nas i boanskih stvorenja osim putem peata, figura, znakova i drugih ceremonija. Iz istog razloga boanstva nam se obraaju putem snova i enigmi. A takvi su ovi vrtovi. Svaki vid ove terase prenosi jednu misteriju alhemijske vetine, ali na alost, nismo vie u stanju daje proitamo, ak ni na gost. Jedinstvena oda-nost tajni, sloiete se sa time, kod ovoga oveka koji rasipa sve stoje sakupio tokom tolikih godina, ne bi li obradio ideograme yi smisao vie i ne poznaje. Penjali smo se, a od terase do terase vrtovi su menjali fiziono-miju. Neki su imali oblik lavirinta, drugi su bili u amblemskoj figuri, \ ali su mogli da se vide obrisi donjih terasa samo sa onih gornjih, tako ,-J da sam od gore opazio oblik jedne krune kao i mnoge druge simetrije j koje nisam bio u stanju da opazim dok sam ih ophodio, a koje u sva-kom sluaju nisam umeo da deifrujem. Svaka terasa, kada bije po-gledao neko ko se kree izmeu ograda, usled posledica perspektive davala je neke slike ali, odmerena ponovo sa vie terase, nudila bi nova otkria, ak suprotnog znaenja i tako je svaki stepen ovoga ) stepenita govorio dva razliita jezika u istom trenutku. Opazili smo, postepeno kako smo se penjali, nevelike graevi-ne. Jedna fontana falusne grae, koja se pokazivala ispod neke vrste svoda ili malog trema, sa jednim Neptunom koji jae delfina, jedne vnilnice sa unekoliko asirskim stubovimajedan luk neodreenog oblika, kao da su preko trouglova i poligona stavljeni odgore poligoni, u nud svakim vrhom bila se natkrilila statua neke ivotinje, neki los, majmun, lav... I sve to otkriva neto? upitao je Garamon.

 Bez ikakve sumnje I Dovoljno bi bilo proitati Simvoliki Svet Piinelija, koga je Alato anticipirao u svom neponovljivom pro-rokom zanosu. Ceo vrt moe da se proita kao nekakva knjiga, ili kiio kakva arolija, to se zatim svodi na isto. Mogli biste, kada bi /mili, ci ti tiho izgovarate reci koje vrt govori, i bili biste u stanju da upravljate nokoin od bezbrojnih sila koje deluju upodmeseju, tojest na zmn|ji. Vrt. jo samo spravu /.a vladanje svemirom. l'okiizno munjo jodnu pucinu. Jiul od nlgi i kosturu morskih i-voliiu'n, ne i>,im da li pravih, od p.ipsu, kamena... Unutra se videla (mirni iifijiiili I njujo zajiuluo su bikom obuhvatio sav u kH|uftt.Imar6p 2M velike biblijske ribe, koja se ispruila u vodenom toku, stoje dolazio iz koljke koju je jedan guter drao poput amfore. eleo bih da doprete do dubljeg znaenja onoga to bi inae bila najprostija hidraulina igra. De Kaus je vrlo dobro znao da uko-liko se uzme jedan vr, on se ispuni vodom i zatvori se gore, i ako se zatim otvori jedna rupa na dnu, voda otuda ne otie. Ali ukoliko se i od gore otvori jedna rupa, voda otie i iklja dole. Zar to nije oito? upitao sam. U drugom sluaju vazduh ulazi od gore i gura vodu na dole. Tipino objanjenje naunika, u kome se menja uzrok za posledicu, ili suprotno. Vi ne bi trebalo da se pitate zato voda izlazi u drugom sluaju. Trebalo bi da se pitate zbog ega odbija da izae u prvom. A zbog .ega odbija? upitao je sa znatieljom Garamon. Jer kada bi izala u vru bi ostao vakuum, a priroda se ua-sava praznine. Nequaquam vacui, bilo je jedno rozenkrojcersko naelo, koje je moderna nauka zaboravila. Zadivljen sam, rekao je Garamon. Kazaubone, u naoj u-desnoj istoriji metala ovakve stvari moraju izbiti na povrinu, prepo-ruujem vam lino. I nemojte mi rei da voda nije nikakav metal. Mata, to je ono to nedostaje. Oprostite mi, rekao je Belbo Aljeu, ali va argument je post hoc ergo ante hoc. Ono to dolazi posle uzroka ono stoje dolazilo pre. Sled misli ne treba da se kree pravom linijom. Voda iz ovih fontana to ne ini. Priroda to ne ini, priroda ne zna za vreme. Vreme je pronalazak Zapada. Dok smo se penjali ukrtali smo se sa drugim zvanicama. Opaajui neke od njih Belbo je laktom davao znak Diotaleviju kojije tiho komentarisao: Ah da, hermetiko lice. Bio je meu hodoasnicima hermetikog lika, jedan pomalo usamljen sa osmehom nepopustiljive blagosti na usnama, jednom reju naiao sam na gospodina Salona. Osmehnuo sam mu se, os-mehnuo mi se. Vi poznajete Salona? upitao me je Alje. Vi poznajete Salona? upitao sam gaja. Za mene je pri-rodno, stanujem u njegovoj palati. ta mislite o Salonu? Slabo ga poznajem. Neki prijatelji kojima vredi verovati kau mi da je poverenik policije. Eto kako je Salon znao o Garamonu i Ardentiju. Kakva je bila veza izmeu Salona i De Anelisa? Ali sam se ograniio na pitanje Al-jeu: A ta trai poverenik policije na jednoj sveanosti poput ove? Policijski poverenici, rekao je Alje,posvuda se kreu. Bilo kakvo iskustvo koristi za stvaranje takvog poverenja. U policiji se po-nU\jo utoliko momji ukoliko vie stvari se

zna, ili se pokazuje kao zrnmjo. 1 nije vano da li su stvari istinite. Vano je, zapamtite, pose-dovati tajnu. Ali zbog ega Salona pozivaju ovamo? zapitao sam. 285 Prijatelju moj, odgovorio je Alje verovatno jer na do-main sledi zlatno pravilo misli svih istinski mudrih da bilo koja greka moe da bude nepriznati donosilac istine. Prava ezoterya se ne plai suparnika. Vi mi tvrdite da su ovi konano svi meu sobom sloni. Ouod ubique, quod ab omnibus et quod semper. Posveenje predstavlja otkrivanje jedne neprolazne filozofije. Tako filozofirajui bili smo stigli na vrh svih terasa, nabasavi na stazu posred prostranog vrta koja je vodila do ulaza u vilu, ili mali zamak stoje ve bio. U svetlosti jedne baklje vee od ostalih, izveene na stubu, videli smo jednu devojku, obmotanu plavim ruhom koje je bilo posuto zlatnim zvezdicama, i koja je drala u ruci trubu, kakvu u operi obino sviraju glasnici. Kao najednom od onih pobonih prika-zanja gde se aneli razmeu perjem od tankog papira, devojka je na leima nosila dva velika bela krila ukraena ljivolikim oblicima sa jednom takom u centru, to bi uz malo dobre volje moglo da proe za oi. Videli smo profesora Kamestresa, jednog od prvih avoljih slugu koji su nas posetili kod Garamona, protivnika Reda Hrama Ori-jenta. Naprezali smo se da dokuimo zbog ega se maskirao na nain koji je nama izgledao tako jedinstven, no koji je za Aljea bio ba po meri dogaaja: obuen u belo platno i opasan crvenom trakom koja se ukrtala na grudima i pozadi na leima, i sa udnim eirom u ma-niru sedamnaestog veka koji je zakitio sa etiri crvene rue. Kleknuo je ispred devojke sa trubom i rekao nekoliko reci. Zaista, promrmljao je Garamon ima vie stvari na nebu i na zemlji... Proli smo kroz jedan portal ukraen istorijskim prizorima, koji mije prizvao u seanje groblje u Staljenu. Gore, iznadjedne zam-rene neoklasine alegorije, video sam uklesane reci CONDOLEO ET CONGRATULOR. U unutranjosti, zvanice su bile brojne i vrlo pokretne, u gomili su se okupljale oko jednog bifea u irokom salonu pri ulazu, odakle je dvoje stepenita vodilo do viih spratova. Opazio sam druga lica za koja se ne moe rei da su nam bila nepoznata, izmeu kojih Braman-lija i iznenaenja li komendatorDegubernatis, SAIZ koga je Ga-ramon ve izmuzao, no moda jo uvek ne suoen sa stranom mo-KiionoSu da mu svi primerci njegovog remek-dela budu predati za staru harti ju, budui da se pojavio pred mojim gazdom iskazujui mu svu panju i potovanje. Kako bi Aljeu iskazao potovanje stala je is-prii nas jodna sitna osoba, uagrelih oiju. Na osnovu francuskog akcenta koji nije mogao da doe u sumnju, prepoznali smo Pjera, i.sl.op, onofja koji je optuio Bramantjja za arolije kako smo uli kroz vrain Aljeovo rudno sol!. l'riblizio um sr bilou. Bilo hu inije su kolorisanimtenostima, uli niNiim uspovao da im utvrdim .sustav Sipao snm sobi neko uka tUu pun k < 111' jo hrilo na vino, m'jn liilo lose, imalo ju ukus stare rozo 26() lije, no bez sumnje je bilo alkoholno. Moda je i bilo neega u njemu: poelo je da mi se vrti u glavi. Okolo mene su se mnoila hermetika lica uz krute likove prefekta van dunosti, hvatao sam delove razgo-vora... U prvoj fazi morao bi da postigne komunikaciju sa drugim inteligencijama,zatim da misli i prizore utisne u druga bia, optere-ti prostore emotivnim stanjem, izbori vlast u

carstvu ivotinja. Na nekom treem stepenu nastoj da ubaci svog dvojnika u svaku taku u prostoru: bilokacija, kao kod jogina, morao bi da se pojavljuje istovremeno u vie razliitih oblika. Kasnije se ve radi o prelasku na nadulnu spoznaju sutine bilja. Konano pokuaj dezintegraciju, potrebno je uloiti teluristiki telesni spoj, kako bi nestao najednom i pojavio se na drugom mestu, svojom celinom hou da kaem a ne u vidu dvojnika. Poslednja faza, produavanje telesnog ivota... Ne besmrtnosti... Ne odmah. Ali ti? Potrebna je koncentracija. Ne skrivam ti da je naporno. Zna, nemam vie dvadeset godina... Ponovo sam pronaao svoju grupu. Upravo su ulazili u jednu sobu sa belim zidovima i zaobljenim uglovima. U dnu, kao u nekom muzeju Grevenno slika koja mije buknula u seanju te veeri bila je ona koju sam u Riju na oltaru sveanosti umbande dve statue go-tovo u prirodnoj veliini, od voska, nakiene bljetavom robom koja mi se uinila daje iz najgoreg inventara. Jedna je predstavljala neku damu na prestolu, u snenobeloj haljini, ili tako rei, postoje bila po-suta ljokicama. Iznad nje su visile, o konce obeene spodobe neo-dreenog oblika, koje su mi izgledale napravljene od Leni platna. Pojaalo u jednom uglu omoguavalo je da dopre udaljeni zvuk truba, onaj pravog kvaliteta, moda je bilo neto od Gabrijelija, zvuna kulisa je odavala daleko bolji ukus nego vizuelna. Vie na desno, jedna druga enska figura, odevena u grimizni sedef sa belim pojasem, a na glavi lovorov venac, pored pozlaene vage. Alje namje objanjavao uvezi sa svime time, no slagao bih ako kaem da sam na to obratio mnogo panje. Mene je zanimao izarz tolikih zvanica, koje su prolazile od prizora do prizora uz izraz potovanja, i sa primetnim uzbuenjem. Ne razlikuju se od onih koji odlaze u svetilite kako bi videli crnu bogorodicu u haljini izvezenoj srebrnim srcima, rekao sam Bel-im. Moda smatraju daje ovo mati Isusova glavom? Ne, ali ne misle ni suprotno . Razgaljuju se slinostima, doivljavaju predstavu kao vi/.iju, a viziju kao stvarnost. Da, rekao je Belbo ali problem nije u tome da li su ovi gori ili bolji od onih koji odlaze u svetilite. Ja sam se pitao ko smo mi. Mi koji .smatramo da je Hamlet stvarniji od naeg pazikue. Imam li prava da sudim ono, ja koji obigravam traei Madam Bovari kako luli napravio ncihiii. 287Diotalevi je mahao glavom i tiho mi govorio da ne bi ni mogli da se prenesu prizori boanske sadrine, a da su sve ovo bile epifanije zlatnog teleta. Ali se zabavljao. .'Ml 58 I zato je alhemija jedna neporona bludnica, koja ima silne ljubavnike, ali ih po pravilu razoarava i nikome se ne baca u zagrljaj. Pravi od gluperde luaka, od bogatog siromaha, od filozofa budalu, od prevarenog izrazitu va-ralicu... (Tritemije, Annalium Hirsaugensium Tomi II, St. Galen, 1690, 141) Iznenada dvorana se nala u polutami a zidovi su se osvetlili. Ali sam primetio da je dve treine njihove povrine bilo prekriveno jednim polukrunim ekranom na koji su upavo trebale da budu pro-jektovane slike. im su se pojavile shvatio sam da su delovi plafona i poda bili od refleksnog materijala, a refleksni su takoe bili i neki od predmeta koji su me prethodno zaudili svojom grubou, ljokice, vaga, jedan tit, neki bakarni pehari. Nali

smo se zaronjeni u nekak-vom akvarijumskom prostoru, gde su se slike umnoavale, pokazi-vale u komadima, meale sa senkama prisutnih, plafon odraavao na podu, a ovaj na plafonu, a zajedno figure koje su se pojavljivale na zidovima. Zajedno sa muzikom, dvoranom su se irili istanani mi-risi, isprva od indijskog tamjana, zatim drugaiji, neodreeniji, kat-kad ne ba prijatni. Prvo je polutama prela u potpuni mrak, zatim, dok se ulo otegnuto klokotanje, kljuanje lave, nali smo se u jednom krateru, gde se nekakva tamna i lepljiva materija tresla uz bljesak svetlosti ukastih i plaviastih plamenova. Nekakva masna i lepljiva voda isparavala je da bi se kasnije vraala u vidu rose ili kie, i okolo irila miris smrdljive zemlje, za-dah plesni. Udisao sam grobnicu, had, tamu, curila je okolo mene otrovna otpadna voda koja se kretala izmeu ostrvaca gnojiva, mulja, ugljene praine, blata, menstrualnih iscedaka, dima, olova, i/mota, kore, pene, nafte, crno crnje od crnog, koje se polako rasvetl-juviilo kako bi se pojavila dva gmizavca jedan plaviasti drugi cr-vtMikast stegnuti u svojevrsnom zagrljaju, dok jedan drugome Krizu rep, pravei tako jednu jedinu krunu figuru. Bilo je kao da sam prekomerno uzeo alkohola, vie nisam vi-<l() svojo drutvo, koje je nestalo u polumraku, nisam prepoznavao l'i^iir koju su promicale pored mene i opaao sam ih kao rasturene i promonljivd oblike... Ba tada sam osetio kako me hvata neka ruka. /.iiiiin dii nije bilo istina, ipak tada se nisam usudio da se okrenem kuko no bih otkrio du sam se prevario. Ali oseao sam Lorencinmiris luk ludu um shvatio kolikojo elim. Mora daje bila Lorenca. Bilaje jtu, kuko bi niisliivilu oiu^j razgovor unjeva, grebanja noktiju po |vi ni limi, koji ju do chiljiifj prokinulu prolo veeri. Sumpor i iva iz 289gleda da su se spojili u vlanoj toploti od koje su mi drhtale slabine, ali ne prejako. Oekivao sam Rebisa, androginog deaka, filozofsku glavu, okrunjenje celokupnog dela u belini. inilo mi se da sve znam. Moda su mi se u glavi razbuktale lektire poslednjih meseci, moda mi je Lorenca prenosila svoje znanje putem dodira svoje ruke, i oseao sam da joj je dlan lagano oz-nojen. I zatekao sam sebe kako mrmljam daleka imena, imena koja su bez sumnje, poznato mije bilo, Filozofi namenili Belcu, no kojima sam ja moda sa strepnjom upravo prizivao Lorencu ne znam, ili sam moda samo ponavljao sam sa sobom nekakvu pokaj-niku litaniju: Beli Bakar, Jagnje nevino, Ajbatest, Alborah, Sveta Vodica, iva proiena, Auripigment, Azoh, Baurah, Kambar, Ka-spa, Keruza, Vosak, Kaja, Komerison, Elektro, Eufrat, Eva, Fada, Fa-vonije, Temelj Umetnosti, Dragi kamen givinisa, Diamant, Cibah, Civa, Veo, Beli Krin, Narcis, Hermafrodit, Hae, Ipostas, Hila, Bogoro-diino mleko, Jedinstveni kamen, Puni mesec, Majka, ivi zetin, Povre, Jaje, Flegma, Taka, Koren, Mudrost Prirode, Olistala Zemlja, Tevos, Tinkar, Para, Veernjaa, Vetar, Mukaraca, Farao-novo staklo, Detinja Mokraa, Orluina, Placenta, Menstruacija, Rob begunac, Leva ruka, Sperma Metala,Duh, Kalaj, Sok, Masni sumpor... U smoli, sada sivkastoj, ocrtavao se horizont litica i sasuenih stabala, za koji je zalazilo jedno crno sunce. Zatim je dola gotovo zaslepljujua svetlost, i pojavile su se blistave slike, koje su se na sva-kom koraku reflektovale pravei jedan kaleidoskopski prizor. Ispa-renja su sada bila liturgika, eklezijastika, poeo sam da oseam smetnje u glavi, nekakav pritisak na elu, pogled mije dopirao do jedne raskone dvorane ukraene zlatnim goblenima, moda kakve svadbene gozbe, sa mladoenjom princom i mladom u

belom, zatim turim kraljem i kraljicom na prestolu, jednim ratnikom pored njih, i jednim drugim kraljem tamne puti. Ispred kralj a minijaturni oltar na koji su poloili jednu knjigu optoenu crnim sedefom i svecu u sven-jaku od slonovae. Pored svenjaka jedan globus i sat preko koga se slivao mali stakleni izvor, sa koga je tekla upravo tenost boje krvi. Iznad fontane bie da se smestila lobanja, iz duplji je gmizala jedna bela zmija... Lorenca mije neto dahtala na uvo. Ali njen glas nisam uo. Zmija se kretala ritmom tune i spore muzike. Stari monarsi nosili su suda crno ruho a pred njima je bilo postavljeno est mrtva-kih sanduka. Zauli su se neki mukli tonovi bas tube, i pojavio se neki ovok zakukuljen u crno. U pootku sve je vreno dostojanstveno, kao mi usporenom filmu, to jo krtilj primao sa bolnom radou, posluAiui ..i^nuvfli glavu. Polom jo onaj hh kapuljaom zamahnuo seki-rom, .<('ivnin, i Luko jo nastala ubrzanu put.ai\ja klatna, udarac i mi umnoio putBtti uvuku rofli k-mo povrfilno, u sa svake pov rine na svaku povrinu, bilo je hiljade glava koje su se kotirale, i od tog trenutka slike su se redale jedna za drugom tako da njihov sadraj vie nisam bio u stanju da pratim. Verujem da su malo po malo sve linosti, ubrojivi i kralja tamne puti, bile skraene za glavu i poloene u sanduke, zatim se ela dvorana pretvorila u morsku obalu, ili jezersku, i videli smo kako pristaje est osvettyenih brodova na koje odnose kovege, lae su se udaljile na uglaanoj povrini vode gubei se u noi, sve se to odigralo dok su tamjani putem gustih isparenja postajali nametljivi, za trenutak sam se pobojao da se nala-zim meu ovim osuenima, a mnogi su okolo mene mrmljali svadba, svadba... Izgubio sam vezu sa Lorencom, i tek tada sam se okrenuo kako bih je potraio meu tim senkama. Sada je dvorana postala kripta, jedna raskona grobnica, sa svoda obasjana tamnocrvenim granatom izuzetne veliine. U svakom uglu pojavljivale bi se ene odevene kao deve, oko kotla u dva nivoa, dvorca sa kamenim temeljom vratnica koje su liile na pe, dveju bonih kula iz kojih su polazile dve posude za de-stilaciju koje su zavravale u jajolikom otvoru, i tree centralne kule, koja je zavravala u obliku fontane... U podnoju dvorca primeivala su se trupla skraenih za gla-vu. Jedna od ena je donela neku kutiju iz koje je izvadila okrugli predmet koji je podigla iznad samog temelja, najedan svod centralne kule, i odmah je fontana na vrhu poela da trca. Trebalo mije izvesno vreme da bih prepoznao predmet, bilaje to glava crnca, kojaje sada gorela kao panj, terajui vodu iz fontane da kipi. Isparenja, gr-gotanje, vrenja... Lorenca mije ovoga puta stavljala ruku na vrat, milovala me, kao to sam ve video daje inila, kriom, sa Jakobom u kolima. Ona ena je donosila zlatnu kuglu, odvrtala slavinu na pei u podnoiju i putala da neka crvena i gusta tenost curi u kuglu. Zatim je kugla bila otvorena i na mesto crvene tenosti sadrala je jedno ogromno lepo jaje, belo kao sneg. One ene su ga uzele i poloile na zemlju, na gomilu utog peska, tako da se jaje otvorilo i iz njega izala jedna ptica, jo uvek ne sasvim oformljena i krvava. Ali napojena krvh'u obezglavljenih poela je da raste pred naim oima postajui lepa i NJHJna. Sada su ve skraivali za glavu pticu i pretvarali je u pepeo na mulom oltaru. Neki su propisno meali pepeo, sipali tu smeu u dva kiiliipa, i sve to stavljali da se kuva najednoj pei, cevicama duva-juri u plamen. Konano su kalupi bili otvoreni i pojavile su se dve lilmlo i ljupke figure, gotovo providne, jedan deak ijedna devojica, im vlSi od etiri

pedlja, neni i mekuni kao ivi stvorovi, ali oijujo uvik Nt.nklnst.ih, kristalnih. Behu ih stavili na dva jastuka i neki sta-im(! Im jo uasuo u usta kapi krvi... Stizali! su drugo ene donosei alatne trube, ukraene zelenim i pruilo jadnu onoj starini, koji ju je prislonio ustima 291dvaju stvorenja, jo uvek neodlunih izmeu mlohavosti bujke i slat-kog ivotinjskog sna, i poeo da udahnjuje duu u njihova tela... Dvo-rana se ispunila svetlou, svetlost se pretopila u polumrak, potom u mrak naruen narandastim lampama, zatim je nastupilo silno ras-vetljivanje usled zore dok su neke trube svirale zvonko i jako, na-stade blistanje rubina, upravo nesnosno. I tu sam ponovo izgubio Lo-rencu, i shvatio da je vie neu ponovo nai. Sve je postalo plameno crveno i postepeno je utrnulo u mo-drom i ljubiastom, i platno se ugasilo. Bol u elu mije postao nepod-noljiv. Velika Misterija, govorio je Alje, sada na glas i smireno, tu pored mene. Ponovno raanje novog oveka putem smrti i strasti. Dobro obavljen posao, moram da kaem, premda je naklonost pre-teno ka alegorijskom moda malo uticala na jasnou samih pojava i razgranienje faza. Ovo to ste videli bila je predstava, prirodno, ali mi je kazivala o jednoj Stvari. A na domain ovu Stvar nastoji da proizvede. Doite, hajde da vidimo udo na delu. 29.' 59 Pa ako nastaju takve nakaze, treba verovati da su delo prirode, iako se po izgledu razlikuju od oveka. (Paracelzus, 0 Homunkulusu, u Drugom Tomu Sabranih Dela, eneva, De Turn, 1658, str.475) Izveo nas je u vrt, i odmah sam se osetio boh'e. Nisam se usui-vao da pitam ostale da li se Lorenca stvarno vratila. Sanjao sam. No posle par koraka uli smo u jednu staklenu batu, i ponovo me je oa-mutio topao i zaguljiv vazduh. Izmeu biljaka, veinom tropskih, nalazilo se est staklenih boica, u obliku kruke ili suze zatvo-rene hermetiki pomou peata,ispunjene plaviastom tenou. Unutar svake posude treperilo je jedno bie visoko dvadesetak santi-metara: prepoznali smo prosedog kralja, kraljicu, crnca, ratnika i dvoje mladin okrunjeno lovorom, jedno modro, a drugo ruiasto... Dok su plivali inili su ljupke pokrete, kao da su u svom elementu. Nije bilo jednostavno utvrditi da li se radi o modelima od pla-stike, voska, ili o ivim biima, i zbog injenice da odreena mutnoa tenosti nije dozvoljavala da se utvrdi je li blago dahtanje koje ih oivljava optiki efekat ili stvarnost. ini se da rastu iz dana u dan, rekao je A^je. Svakoga ju-tra posude bivaju zakopane u gomili svee konjske balege, ak tople, kako bi obezbedila potrebnu temperaturu za rast. Zbog toga se kod Paracelzusa javljaju uputstva koja govore da homunkulusi moraju da rastu pri temperaturi konjske utrobe. Po naem domainu, ovi homunkultusi njemu govore, saoptavaju mu tajne, iznose pro-roanstva, ko im otkriva prave mere Solomonovog Hrama, ko kako isteruje demone... Iskreno govorei, ja ih nikada nisam uo da govo-re. Lica su im mnogo govorila. Kralj je neno gledao kraljicu i bio tako umilnog pogleda. Na domain mije rekao daje jednog jutra zatekao modrog mladia, ko zna kako je pobegao iz svoga zatvora, dok je pokuavao da otpeati posudu svoje druge... Ali nije bio u svom elementu, disao je sa naporom, i spasli su ga u poslednji as, vraajui ga u njegovu tonost.

 Strano, rekao je Diotalevi. Na taj mi nain nisu potrebni. Mora uvek za sobom da nosi posudu i trai balegu svuda gde god ni. ta radi preko leta? Ostavlja ih kod domara? Ali moda su samo, zakljuio je Alje predmeti, naune, pravice. Ili roboti. Dabome, dabome, govorio je Garamon. Vi mi, doktore Ay, otkrivuto itav jodan novi svemir. Morali bismo svi da posta-ntinin ponizniji, dragi prijatelji. Ima vie stvari na nebu i na zem^i... Ali, komino, drugo nnm umna...1 293Garamon je prosto blistao. Diotalevije zadravao izraz zna-tieljnog cinizma, Belbo nije odavao nikakva oseanja. eleo sam da otklonim svaku sumnju pa sam mu rekao: Kakva teta da Lorenca nije dola, zabavila bi se. Ah, svakako, odgovorio je, odstutno. Lorenca nije bila. A sa mnom je bilo kao sa Amparo u R^ju. Bilo mije loe. Oseao sam se kao prevaren. Nisu mi bili pruili agogon. Napustio sam grupu, vratio se u graevinu probijajui se kroz gomilu, priao bifeu, uzeo neto hladno, sav u strahu da nye u pitanju Jjubavni napitak. Potraio sam toalet kako bih se osveio po vratu i slepoonicama. Naao sam ga, i osetio sam olakanje. Ali im sam ga napustio privukle su me jedne spiralne stepenice i nisam mogao da odolim novoj avanturi. Moda sam, iako sam verovao da sam se os-vestio, jo uvek traio Lorencu. 264 60 Jadna budalo! Toliko zar si naivan da e poverovati da te iskreno uimo najvee i najznaajnije tajne? Uveravam te da onaj koji bude hteo da objasni prema najobinijem i doslovnom smislu reci ono to piu Hermetiki Filozofi, nai e se uhvaen u spletu lavirinta iz koga nee umeti da se izvue, a nee imati Arijadninu nit da ga vodi do iz-laza. (Artefije) Zavrio sam u jednoj dvorani ispod osnovnog nivoa, krto os-vetljenoj, hrapavih zidova poput fontane u parku. U uglu sam prime-tio jedan otvor, nalik na levak uzidane trube, i ve iz daleka uo sam da odatle dolaze umovi. Pribliio sam se i umovi su postali odree-niji, da sam ak mogao da pohvatam i ele reenice, iste i jasne kao da su bile izgovorene pored mene. Uvo Dionisovo! Uvo je oito bilo povezano sa jednom od gornjih sala i hvatalo je razgovore onih koji su prolazili ispred njegovog otvora. Gospoo, rei u vam ono to nisam nikada nikome rekao. Umoran sam... Radio sam na ivinom sulfidu, i na ivi, sublimisao sam piritus,, fermente, soli gvozda, elika i njihova isparenja, a ni-sam naao Kamen. Zatim sam pripremao teku vodu, korozivnu vodu, vatrenu vodu, no uvek sa istim ishodom. Upotrebio sam ljuske od jajeta, sumpor, vitriol, asenik, so amonijaka, staklenu so, alkalnu so, obinu so, salitru, sodinu so, atinkar so, so vinskog taloga, alem-brot so; ali verujte mi, klonite se toga. Treba izbegavati nesavrene korozivne metale, inae ete se prevariti kao to sam se prevario ja. Sve sam isprobao: krv, kosu, Saturnovu duu, markasite, aes ustum, Marsov afran, opiljke i isparenja gvoa, olovni emajl, antimon; i nita. Radio sam na vaenju ulja i vode iz srebra, srebro sam pretva-rao u kre bilo da je bilo spremljeno sa solju ili bez nje, i sa lozo-vaom, a odatle sam vadio korozivna ulja, i to je sve. Koristio sam mleko, vino, sirite, spermu zvezda koja je pala na zemlju, kelidoniju, posteljicu fetusa,meao sam ivu sa metalima svodei ih na kristale, u samom pepelu sam traio... konano...

 Konano? Nema nijedne stvari na svetu koja zahteva vie opreznosti od istine. Izgovoriti je ravno je putanju krvi iz srca... Dosta, dosta, vi mi veliate... Samo se vama usuujem da poverim svoju istinu. Nisam iz bilo kakve epohe niti iz bilo kakvog prostora. Izvan vremena i pro-storu ivim svoju venu egzistenciju. Ima bia koja vie ne poseduju iindole uvare: ja sam jedan od tih... Ali zuto ste me doveli ovde? Drugi glus: Dragi Balsame, jel' se to poigravamo mitom 295 Budalatina I Besmrtnost nije nikakav mit. To je injenica. Upravo samhteo da odem, zamoren tim brbljanjem, kada sam zauo Salona. Tiho je govorio, napet, kao daje nekoga vukao za ru-kav. Prepoznao sam Pjerov glas. Hajde, govorio je Salon nemojte mi rei da ste i vi ovde radi alhemijske lakrdije. Nemojte mi samo rei da ste doli da se na-diete sveeg vazduha u vrtu. Znate daje posle Hajdelberga de Kaus prihvatio poziv francuskog kralja da se pozabavi sreivanjem Pari-za? Fasade? Nije on bio Malro. Pretpostavljam da se radilo o kanalizaci-ji. udno, zar ne? Ovaj gospodin je izmiljao simbolike vonjake i pomorandine vrtove za careve, ali ono to gaje zanimalo bilo je pod-zemlje Pariza. U ono vreme nije postojala prava kanalizaciona mrea u Parizu. Bila je jedna meavina kanala po povrini zemlje i ukopanih odvoda, o kojima se jako malo znalo. Rimljani su jo od vremena re-publike znali sve o svojoj Velikoj Kloaki, a hiljadu petstotina godina kasnije u Parizu se nije znalo nita o onome to ide ispod zemlje. I de Kaus prihvata kraljev poziv jer eli vie da sazna o tome. staje to e-leo da sazna? Posle de Kausa, Kolber kako bi oistio prekrivene od-vode ovo je bio samo izgovor, a imajte u vidu da smo u vremenu Gvozdene Maske alje u njih robijae, no ovi se uputaju u plo-vidbu niz govna, slede tok sve do Sene, i udaljuju se u jednom amcu, a da se niko ne usuuje da se suoi sa ovim zastraujuim kreaturamazoronjenim u nepodnoljivi smrad i rojeve muva... Onda Kolber postavlja andarme pri raznim izlazima na reku, i kanjenici e pom-reti u podzemnim rovovima. Tokom tri veka u Parizu su uspeli da pokriju tek tri kilometa kanalizacijom. Ali u osamaestom veku pokri-vaju dvadeset est kilometara, i ba u predveerje revolucije. Nita vam to ne kazuje? Oh, vi znate, ovo... Stvar je u tome da na vlast dolaze novi ljudi, koji znaju neto to predanji ljudi nisu znali. Napoleon alje odrede ljudi da se probi-jaju kroz mrak, kroz ljudske otpatke metropole. Onaj koji je imao hrabrosti da u ono vreme radi tamo dole pronaao je mnoge stvari. Prstenje, zlato, ogrlice, nakit, ta sve nije dopalo kona odakle u ove prolaze. Ljudi koji su imali stomak da proderu ono to su pronalazili, zatim da bi izali, uzeli sredstvo za ienje, i postali bogati. A otkri-veno je kako su mnoge kue imale podzemni prolaz koji je vodio pravo u kanalizaciju. To, onda... U jednom dobu kada se gaalo saksijama sa prozora? I zut.0 so od tada nailazi na kanalizacione cevi sa nekom vrstom tro-toaru porod zida, i gvozdenim zidnim ulkama, da

li zato da bi se tu pridruliV Ovi prolazi odgovaraju onim jazbinama za razonodu gde su sti ru/.bojni. i prohisveti,, kako se onda govorilo - okupljali, i 286 ukoliko bi policija stizala moglo se pobei i niknuti na nekoj drugoj strani. A jel' tako? Ko nastoji da zatiti olo? Pod Napoleonom III baron Hausman zakonom obavezuje sve kue u Parizu da izgrade je-dan samostalan rezervoar, a zatim jedan podzemni prolaz koji vodi do glavnih kanalizacionih cevi... Jedan podzemni hodnik visine 2 metra i trideset i metar i trideset irine. Shvatate li? Svaka kua u Pa-rizu povezana jednim podzemnim hodnikom sa kanalizacijom. A znate li koliko su duge danas kanalizacione cevi u Parizu? Dve hil-jade kilometara, i na raznim nivoima i slojevima. A sve je poelo sa onim ko je projektovao ove vrtove u Hajdelbergu... I onda? Vidim da ba ne elite da govorite. Vi u svakom sluaju znate neto to ne elite da mi kaete. Budite ljubazni, pustite me, ve je kasno, oekuju me najed-nom skupu. Nisam razumeo na ta je ciljao Salon. Pogledao sam okolo sebe, pritenjen kako sam ve bio izmeu hrapavog zida i otvora uva, i osetio sam se u podzemlji, i ja ispod konano, i uinilo mi se da ulaz u ovaj zvuni kanal nije do poetka silaska u mrane podzemne rovove koji se sputaju ka sreditu zemlje, gde vrvi od Nibelunga. Sledio sam se. Upravo sam se udaljavao kada sam uo jo jedan glas: Doite. Ba poinjemo. U tajnoj dvorani. Zovite ostale. 29761 Ovo Zlatno Runo uva jedan troglavi Zmaj, ija prva glava dolazi iz vode, druga iz zemlje a trea iz vazduha. Nuno je da ove tri glave zavre kod jednog jedinog nad-monog Zmaja, koji e prodrati sve ostale Zmajeve. (an d' Espanje, Tajni Zadatak Hermetike Filosofije, 1623, 138) Pronaao sam svoju grupu. Kazao sam Aljeu da sam uo neko dopatavanje o jednom skupu. Ah, rekao je Alje znatieljni smo. Ali razumem vas. Ko prodre u hermetike misterije poelee da sve sazna. Dakle, veeras bi trebalo, prema onome to znam, da se dogodi posveenje jednog novog lana Drevnog i Priznatog Reda Rue i Krsta. Moe li da se pogleda? upitao je Garamon. Ne moe. Ne srne. Ne bi trebalo. Ne bi smelo. Ali uradiemo poput onih likova iz grkog mita, koji su videli ono to nije smelo, ina njih se izlio gnev bogova. Pustiu vas da bacite jedan pogled. Odveo nas je i popeli smo se jednim stepenitem do nekog mranog hodnika, pomerio je neku zavesu, kroz zatvoreni prozor mogli smo da bacimo pogled na dvoranu pod nama, koju su obasjavale neke uarene pei. Zidovi su bili obloeni damastom, koji je bio izvezen ljiljanima, a u dnu se uzdizao jedan presto natkriljen pozlaenim baldahinom. Sa obeju strana prestola, izraeni od papira, ili u plastici, postavljeni na dva postolja, jedan mesec ijedno sunce, izuzetno grube izrade, no prekriveni staniolom i listiima metala, naravno srebrnim i zlatnim, stoje davalo odreenog efekta, budui daje svaka zvezda oivljavala pod neposrednim plamenom kakve pei. Iznad baldahina je visila sa plafona jedna ogromna zvezda, svetlucava od dragog kamenja, ili staklia. Plafon je bio prekriven plavim damastom posutim velikim srebrnastim zvezdama.

Ispred prestola, dugaak sto ukraen palmama preko koga je loao ma, a odmah ispred stola jedan preparirani lav, razjapljenih eljusti. Neko mu je oito ugradio kakvu crvenkastu lampicu u glavi, jer su mu oi uareno sijale a iz grla kao da mu je sukao plamen. Po-mislio sam da tu mora da su umeane ruke gospodina Salona, i ko-nano sam shvatio na kakve je neobine muterije aludirao onoga danu u tobonjim rudnicima Minhena. Za stolom je stajao Bramanti, u skerletnoj tunici izvezenoj ze-lenim ukrasima, u belom ogrtau sa zlatnim resicama, svetlucavim kistom na grudima, i eirom prividno u obliku mitre, ukraenim cr-veno bolom perjanicom. Ispred njega, rasporeeno po hyerarhyi, jedno dvadosol.uk osoba, tukodo u skorletnoj tunici, ali bez ukrasa. Svi su tiu Ki'iulimu nosili neto pozlaeno Sto mi se uinilo da pozna-]om l'risotiu nudi no jednog rruosanHiiog portrota, neke velike habsburke njuke, onog neobinog jagnjeta ije ape vise, obeenog o struk. Ovi su za ukras koristili jednu prihvatljivu imitaciju Zlatnog Runa. Bramanti je govorio, uzdignutih ruku, kao da izgovara jednu litaniju, a prisutni su povremeno odgovarali. Zatim je Bramanti podi-gao ma i svi su izvukli iz tunike kakav bode, ili kamu, i visoko ih uz-digli. I ba tada je Alje spustio zavesu. Videli smo i suvie. Udaljili smo se (korakom Pink Pantera, prema odreenju Dio-talevija, izuzetno obavetenog o izopaenostima savremenog sveta) i nali smo se u vrtu, pomalo uznemireni. Garamon je bio zapanjen. Ali to su... masoni? Oh, rekao je Alje ta to znai masoni? To su sledbenici jed-nog vitekog reda, koji se poziva na drutvo Rue i Krsta i posredno na Templare. Ali sve to nema veze sa masonerijom? ponovo je upitao Ga-ramon. Ako i postoji neto zajedniko sa masonerijom, kao to ste videli, to je daje ak i Bramantijev obred obian hobi za provincijske slobodne strelce i politikante. Ali bilo je tako od samog poetka: ma-sonerija je predstavljala bedno meetarenje templarskom legendom. A ova je, pak, karikatura jedne karikature. Osim stoje ova gospoda uzimaju zaista previe za ozbiljno. Jao. Svet vrvi od rozenkrojcerija-naca i templarista poput ovih koje ste videli veeras. Nisu oni ti od kojih bi se moglo oekivati kakvo otkrovenje, iako se meu njima moe nai kakav inicirani koji zasluuje poverenje. Ali konano, upitao je Belbo, bez ironije, bez nepoverenja,-kao da ga se pitanje lino tie konano, vi ih poseujete. Na koga mislite... na koga ste vi mislili oprostite mi meu svima njima? Ninakoga, jasno. Zar vam liim na lakovernu osobu? Pos-matram ih ohlaeno, razlono, sa zanimanjem koje moe da pokae jedan teolog dok posmatra napolitanske gomile kako urlaju u oeki-vanju samog uda svetog Januarija. Ova gomila svedoi jednu veru, jednu dubinsku potrebu, i teolog se kree meu ovim znojavim i sli-navim svetom jer bi tu mogao da naie na nekog nepoznatog sveca, nosioca jedne vie istine, sposobnog da jednog dana baci novu svet-lost na tajnu presvete trojice. Ali presveta trojica nisu sveti Januarij. Bio je nepristupaan. Nisam znao kako da definiem njegov skepticizam hermetiara, njegov liturgiki cinizam, njegovo nad-mono bezverje koje gaje navodilo da vidi dostojanstvo u svakom su-jeverju koje prezire.

 To je prosto, objanjavao je Belbo ako su Templari, oni pravi, ostavili neku tajnu i uspostavili kontinuitet, trebalo bi ipak da se to istrai, i da se ude u prostore gde se oni na najbolji nain prikri-vaju, gdo modii sumi oni izmiljaju obrede i mitove da bi se kretali noprimeeni kan riba u vodi. ta radi policija kada trai uzvienog beguncu, gornja /.liiV Kopa po dnu, po ozloglaenim barovima, gde se obino muva Mina riba koja nikad nee uspeti du shvati velikezloine progonjenog. ta radi strateg terora, kada regrutuje svoje bu-due opore, da bi se sreo sa njima, da bi ih prepoznao? Zalazi po sku-povima pseudobuntovnika gde mnogi, koji e uvek ostati takvi jer nisu prekaljeni, neskriveno imitirajui prepoznatljivo dranje svojih idola. Trai se svetlost izgubljena u poarima, ili u onom niskom bunju gde posle vatre tinjaju plamici pod suvim granjem, pepeo, poluspaljeno lie. Gde bi bolje mogao da se prerui pravi Templar ako ne u gomili svojih karikatura? HOD 62 Smatramo za druidska ona drutva koja se izdaju za druidska bilo imenom bilo ciljem, i koja dele inicijacije to nedvosmisleno upuuju na druidizam. (M. Raul, Druidi. Savremeno keltsko inicijacijsko drutvo, Pariz, Rose, 1983, str. 18) Pribliavala se pono, i prema Aljeovom programu oekivano je drugo iznenaenje veeri. Napustili smo dvorski vrt i uputili se preko breuljka. Tri etvrti sata kasnije Alje nam je rekao da parkiramo dvoje kola pored nekog grmlja. Trebalo je proi neko iblje, rekao je, kako bi se dospelo na jedan proplanak, a nije bilo ni puta ni staze. Nastavili smo, blago se penjui, gazei po iblju: zemlja nije bila mokra, no cipele su se klizale po zaostalom trulom liu i sluza-vom korenju. Alje je s vremena na vreme palio baterijsku lampu ne bi li pronaao odgovarajui prolaz, no odmah bije gasio jer govorio je nije potrebno da signaliziramo svoje prisustvo slavljenicama.Dio-talevi je u jednom trenutku pokuao da prokomentarie, ne seam se vie, eventualno je pomenuo Crvenkapicu, no Alje ga je, ne bez iz-vesne napetosti, zamolio da se uzdri. Dok smo upravo izlazili iz grmlja, poeli su da se uju udaljeni glasovi. Konano smo stigli na ivicu proplanka, koju je ve zapljuski-vala svetlost u prelivima, od baklji, ili pre, svetiljki koje su se raspli-nule do samog tla, u slabim i srebrnastim bljescima, kao daje kakav gas hladnim sagorevanjem rasuo mehurie od sapunice po travi. Alje nam je rekao da se tu zadrimo, jo zaklonjeni grmljem, i ekamo, ne dajui od sebe znake. Uskoro stiu svetenice. Druidkinje, nita manje. Radi se upravo o prizivanju velike kosmike device Mikil sveti Mihajlo predstavlja samo njenu slobodnu hriansku primenu puka, nije sluajno sveti Mihajlo aneo, dakle androgina pa je mogao da zauzme mesto jednog enskog boanstva... Odakle stiu? zaaputao je Diotalevi. Iz raznih krajeva, iz Normandije, iz Norveke, iz Irske... Do-gaaj je izuzetno jedinstven, a ovo je mesto povoljno za taj obred. Zbog ega? upitao je Garamon. Jer su neka mesta vie magijska od ostalih. Ali ko su... u ivotu? zapitao je opet Garamon. Ljudi. Daktilografkinje, slubenice zavoda za osiguranje, ptjsnikinje. Svet koji sutra moete sresti a da ga ne zapazite.

Sada smo unutra ve videli jednu gomilicu koja se pripremala da zaposlim: si-<!(lil.(! proplanku. Shvatio sam da su hladna svetla koja Hum ,.i|).i/.m bilo lampico koje su svuslonice nosile urui, a ui-nila SU mi r-r kan Irnvki' \vr je proplanak bio na vrhu breuljka, i iz da 301leka sam opazio u mraku svetenice koje su, penjui se iz doline, iskr-savale na rubu,na krajnjoj ivici ravnice. Bile su obuene u bele tu-nike, koje su se lagano leprale na vetru. Napravile su krug, a u sre-dinu su dole tri slavljenice. To su tri helouins iz Lizijea, Klonmaknoaa i Pino Torinezea, rekao je Alje. Belbo je upitao zato ba one i Alje je slegao ramenima: Mirno, saekajmo. Nisam u stanju da vam u par reci samem obred i hijerarhiju nordijske magije. Zadovoljite se onim to vam kaem. Ako ne kaem vie to je zato to ne znam... ili ne mogu to da kaem. Moram da potujem odreene diskrecione obaveze... Primetio sam u sredini proplanka jednu hrpu kamenja, to mi je nekako neodreeno podsetilo na keltski dolmen. Verovatno je pro-planak bio izabran upravo zbog prisustva ovog stenja. Jedna slavlje-nica se popela na dolmen i dunula u trubu. Nalikovala je, daleko vie od one koju smo videli pre koji as, na drevnu trubu iz triumfalnog mara Aide. Ali iz nje je izlazio barunasti zvuk noi, koji se inio da dolazi iz daleka. Belbo mije dotakao ruku: To je ramsinga koju upotrebljavaju indijske ubice, poboni tags,ispod svetog stabla banjana... Bio sam grub. Nisam shvatio da se alio upravo da bi otklonio svaku drugu pomisao, i zario sam no u ranu. Svakako bi bilo da-leko manje sugestivno sa genisom, kazao sam. Belbo se sloio. Ovde sam upravo jer ne elim genis, rekao je. Pitam se da lije on ba te veeri poeo da nasluuje vezu izmeu svojih snova i svega to mu se dogaalo ovih meseci. Alje nije pratio na razgovor, ali je uo da apuemo. Nije re ni o kakvom signalisanju, ni o kakvom pozivu, rekao je radi se o nekoj vrsti ultrazvuka, radi uspostavljanja dodira sa podzemnim strujama. Vidite, sada se druitkinje dre sve za ruke, u krugu. Prave neku vrstu ivog akumulatora, kako bi sakupile i koncentrisale telu-tike vibracije. Sada bi morao da se pojavi oblak... Kakav oblak? proaputao sam. Tradicija ga naziva zeleni oblak. Saekajte... Nisam oekivao nikakav zeleni oblak. No iznenada se sa zemlje podigla rasplinuta maglutina magla, pre bih je nazvao, iako je bila jednolina i teka. Izdvajali su se pramenovi, koji bi se zgunjavali na jednom mestu, a zatim, pod dejstvom vetra, na ma-hove se dizali u vidu eerne vate, strujei kroz vazduh, da bi se na-gomilali na sasvim drugom kraju proplanka. Utisak je bio jedinstven, as su se pojavljivala stabla u pozadini, as se sve gubilo u belianstoj izmaglici, as bi se sve zgusnulo u sred proplanka, skreui nam panju od onoga to se dogaalo, i ostavljajui slobodnim okolni pro-sl.or i silino nebo, na kome je i dah'e svetleo mesec. Pokretanje ovih pramenova bilo je neoekivano, iznenadno, kao da se pokoravalo im-pulsu kakvoj; obesnoj', davanju. Pomislio sinu mi majstoriju kakvog liumiara, zatim sammu-nuu nlnvoui: bili sinu na visini od oko BBt stotinu inoUiru, i blloje sas'MV1

vim mogue da se radi o pravim-pravcatim oblacima. Prizvanim to-kom obreda, ili njime predvienim? Moda ne, ali su slavljenice iz-raunale da na ovoj visini, u pogodnim okolnostima, mogu da se obli-kuju ti pokretni nanosi nad povrinom zemlje. Nije bilo lako oteti se utisku prizora, jer su i haljine slavljenica pretapale u belini dimova, i inilo se da njihove figure izlaze iz te mlene neprozirnosti, i u nju se vraaju, kao da ih je ona i iznedrila. Bio je to trenutak kada je oblak zaposeo elo sredite polja i neki kolutovi, koji su se u oteui se penjali u vis, sakrivali su mesec, premda ne toliko da bi potamneo i sam proplanak, na krajevima uvek proziran. Tada smo videli jednu druitkinju kako izlazi iz oblaka, i tri prema umi, viui, napred ispruenih ruku, tako da sam pomislio da nas je otkrila, i da na nas baca prokletstvo. No, postoje dola na par metara od nas, promenila je pravac i dala se u tranje okolo ove ma-gline, nestajui levo od beline da bi se kroz par minuta pojavila sa desna, ponovo nam se jako pribliila, pa sam mogao da joj osmotrim lice. Bila je to sibila sa velikim danteovskim nosem iznad koga su se nalazila ustaca poput pukotine na koi i koja su se otvarala kao pod-vodni cvet, liena zuba, osim dva sekutia i jednog asimetrinog on-jaka. Otre, grabeljive oi su streljale. Zauo sam, ili mi se uinilo da sam uo, ili sada verujem da pamtim kako sam uo i predpostavl-jam ovom seanju ostale uspomene zajedno sa itavim nizom reci za koje mi se tada uinile da potiu iz galskog, nekakva prizivanja na nekoj vrsti latinskog, neto kao o pegnia (oh, e oh, intus) et eee ulu-ma!!!, i najedanput je magla gotovo iezla, proplanak je ponovo po-stao ist, i primetio sam da ju je preplavilo jedno krdo svinja, na i-jem je vratu bio venac zelenih jabuka. Druidkinja koja je svirala trubu, jo uvek na dolrnenu, vitlala je noem. Hajdemo, rekao je Alje, suvo. Gotovo je. Zapazio sam, dok sam ovo sluao, daje oblak iznad i okolo nas, i gotovo vie nisam mogao da primetim svoje saputnike. Kako zavreno je? rekao je Garamon. Imam utisak da najbolje tek sada poinje! Zavreno je ono to ste vi mogli da vidite. Ne moe. Po-tujmo obred. Hajdemo. Vratio se u umu, poto gaje odmah progutala vlaga koja nas je okruivala. Kretali smo se najeeni, klizajui se po trulom liu, iz-mueni i besciljni poput vojske u begu. Ponovo smo se nali na dru-mu. Mogli bismo da budemo u Milanu za manje od dva sata. Pre nego to se popeo u svoja kola sa Garamonom, Alje nas je pozdravio: Oprostite mi ako sam prekinuo predstavu. eleo sam da vas upoznam sa neim, nekim ko ivi oko nas, i za koga konano sad i vi radite. Ali nije moglo vie da se vidi. Kada sam bio obaveten o tom dogaaju morao sam da obeam kako neu ometati sveanost. Nae prisustvo negativno bi se odrazilo na potonje-faze. Ali svinjo? A Stu se suda dogaa? upitao je Belbo. Ono to sam mof.un da kanoni rekao sam. 30363 Na ta te podsea ova riba? Na ostale ribe. Na ta te podseaju ostale ribe? Na ostale ribe. (Dozef Heler, Kvaka 22, Njujork, Sajmon & uster, 1961, XXVII)

Vratio sam se iz Pijemonta sa mnogo ime na savesti. Ali, im sam ponovo ugledao Liju, zaboravio sam sve elje koje su me spopale. Pa ipak to putovanje mije ostavilo i drugaije pokazatelje, i sada smatram daje za krajnju zabrinutost to to se tada nisam uopte za-brinuo. Konano sam sreivao, poglavlje po poglavlje, slike za isto-riju metala, i nije mi vie polazilo za rukom da se otmem tom prok-letstvu nerazlikovanja, to mi se ve dogodilo u Riju. Kakva razlika postoji izmeu Reomirove cilindrine pei, iz 1750., tog inkubatora, i te mree podzemnih kanala iz sedamnaestog veka, majinske utrobe, mrane materice za negovanje ko zna kakvih mistinih meta-la? To je kao da su postavili Dojes Muzeum u pijemonteki zamak koji sam posetio pre nedelju dana. Postajalo mije sve tee da razluim svet magije od onoga koji smo danas skloni da nazovemo univerzumom krajnje odreenosti. Polako sam otkrivao da su linosti o kojima sam u koli uio kao o luonoama matematikog i fizikog znanja posred mraka predra-suda, radile sa jednom nogom u Kabali a drugom u laboratoriji .Moda sam celokupnu istoriju oditavao preko oiju ovih naih a-voljih slugu? Ali zatim sam pronalazio neoborive tekstove koji su mi izlagali kako su fiziari pozitivisti tek to bi napustili katedru odlazili da se muvaju po sedeljkama medijuma i astrolokim kruocima, i kako je Njuton dospeo do zakona univerzalne gravitacije jer je vero-vao da postoje okultne sile (priseao sam se njegovih istraivanja iz rozenkrojcerske kosmologije). Ja sam bezverje proglasio za obavezu naunika, no sada je tre-balo da se ogradim i od onih uitelja koji su me upuivali na to da po-stanem nevernik. Rekao sam sebi: ja sam kao Amparo, u to ne verujem ali osta-jem u tome. I uhvatio bih sebe kako lupam glavu nad injenicom da li je stvarno velika piramida milijarditi deo rastojanja zemlja-sunce, da li s(! zaista pojavljuju analogije izmeu mitologije kelta i one ame-rikih Indijanaca. 1 poeo sam da propitkujem sve to me okruuje, kuo, lirmo radnji, oblake na nebu i grafike; u biblioteci, kako bi mi is-priali ne svoju ve neku drugu priu, koju su prirodno krile ali koju su konanu moralo da odaju zbog i iz ruzloga svoje tajanstvene sli-nosti. Spasla unija I .Iju. l>nr /a l.nmuliik. Ispriao sam joj sve (ili gotovo sve) o poseti Pijemontu, i iz \ veeri u vee vraao bih se kui sa novim zanimljivostima za moju kartoteku zagonetki. Ona bi prosto komentarisala: Jedi, suv si kao akalica. Jedne veeri je sela pored pisaeg stola, razdelila pramen posred ela kako bi me gledala direktno u oi, stavila je ruke u krilo kao prava domaica. Nikada nije imala obiaj da seda tako, isprui-vi noge, i tako suknju razapevi od kolena do kolena. Uinilo mi se kao neukusna poza. Ali potom san!joj osmotrio lice, i izgledalo mije svetlije, obojeno blagim bojama. Sasluao sam je no jo nisam znao zbog ega sa potovanjem. Puf, rekla mije, ne dopada mi se nain na koji se saivljava sa priom Manucija. Isprva si sakupljao injenice kao to se sakup-ljaju koljke. Sada izgleda da ti belei brojeve sa izvlaenja. To je samo zato to se jo vie zabavljam, na taj nain. li se ne zabavlja, ti se unosi, a to je neto drugo. Pazi se, ovi e od tebe da naprave bolesnika. Sad nemoj da preteruje. U najgorem bolesni su oni. Ne po-staje se valjda bolestan ako preuzme ulogu bolniara u duevnoj bolnici. To tek treba dokazati.

 Zna da sam uvek zazirao od analogija. Sada sam se naao na jednom vaaru analogija, nekom Koni Ajlendu, jednom Prvom maju u Moskvi, u jednoj Svetoj Godini za analogije, opaam da su neke bolje od ostalih i pitam se da li sluajno tome postoji neki stva-ran razlog. Puf, rekla mije Lija, videla sam tvoje afiejer ja moram da ih sreujem. togod da tvoje avolske sluge otkriju ve je tu, do-bro se pripazi, i lupkala se po trbuhu, bokovima, bedrima i elu. Se-dei tako, opruenih nogu koje su razapinjale suknju, nasuprot meni, liila je na kakvu dadilju, vrstu i krepku ona toliko vitka i laka jer ju je nekakva smirena mudrost obasjavala matrijarhalnim auto-ritetom. Puf, ne postoje arhitipovi, postoji telo. U stomaku je lepo, jer u njemu raste dete, mekolji se tvoj pti sav veseo i hrana tek dobija svoj ukus, i zbog toga su lepi i vani peina, klanac, podzemna gale-rija, sve drugo pod zemljom, pa ak i lavirint koji je nainjen kao i naa dobra i sveta crevca, i kad neko treba neto da izmisli to izvlai odavde, jer si i ti doao odavde onog dana kada si se rodio, a plodnost je uvek u nekoj rupi, gde prvo neto trune a zatim eto ga tu, jedan ki-nei, jedna urma, jedan baobab. No visoko je bolje od niskog, jer ako si sa glavom nadole krv ti udari u glavu, jer noge smrde a kosa daleko manje, jer je bolje popeti se na drvo i brati voe nego zavriti pod zemljom kao hrana za crve, jer retko ti pozlikad dosegne visoko (morao bi ba glavom o plafon) a obino ti pozli dok propada dole, i eto zbog ega je u visokom aneosko a u niskom demonsko. Ali poto je istina i ona Sto sam malopre rekla o svome stomaku, istinite su obe ovo stvari, lupo ja i ono nisko i ono unutra, u izvesnom smislu, a u sas;J05vim drugom lepo je ono visoko i ono spolja, i nema nikakve veze duh Manucija sa univerzalnom kontradikcijom. Vatra dri toplotu a hladnoa ti izaziva zapaljenje plua, naroito ako si neki mudrac od pfe etiri hiljade godina, pa dakle vatra ima tajanstvene moi, ko-nano i zato to ti skuva pile. Ali hladnoa uva isto pile i ako ga se vatra dohvati ima tako da se naduje, dakle ako misli na jednu stvar koja se uva hiljadama godina, kao stoje mudrost, mora daje pro-misli sa neke planine, sa visine (a videli smo daje dobro), ali u nekoj peini (koja je isto tako dobra) i po venoj hladnoi tibetanskog snega (to je jako dobro). I ako posle eli da sazna zbog ega mudrost do-lazi sa istoka a ne sa vajcarskih Alpa, to je zato jer je s jutrom telo tvojih predaka, dok se jo dizalo za mraka, gledalo ka istoku oeku-jui da se rodi sunce a ne da padne kia, bando nijedna. Da, mama. Nema druge, detence moje. Sunce je dobro jer dobro ini telu, i jer je dovoljno mudro da se svaki dan ponovo pojavljuje, stoga je dobro sve ono to se vraa, ne ono to doe i ode pa koje video vi-deo. Naj pogodniji nain da se vrati odakle si doao a da se ne proe dva puta istim putem jeste da se ide u krug. A budui da je jedina i-votinja koja se sklupa u obliku kruga zmija, eto otkuda toliki mitovi i kultovi zmije, jer teko je predstaviti povratak sunca previjanjem jednog nilskog konja. Inae ukoliko treba da obavlja neku sveanost radi prizivanja sunca, bilo bi ti dobro da se kree u krug, jer ako se kree u pravoj liniji udaljuje se od kue i sveanost postaje izuzetno kratka, sa druge strane krug je najpogodnija struktura za jedan obred, a to znaju i oni koji gutaju vatru na trgu, jer u krugu svi vide na isti nain onoga ko je u centru, dok kad bi se elo jedno pleme po-redalo u pravoj liniji poput vojnikog odreda, oni najdalji ne bi se ni videli, i eto zato krug i kruno kretanje i ciklino vraanje predstav-ljaju samu osnovu svakog kulta i svakog obreda. Da, mama.

 Jasno daje tako. A sada preimo na magijske brojeve koji se toliko dopadaju tvojim autorima. Jedan si ti koji nisi dva, jedan je taj tvoj posli tu, jedna je ova moja stvarica ovde ajedansuinosisrcei zato vidi koliko vanih stvari su jedan. A dva su oi, ui, nozdrve, moje grudi i tvoja muda, noge, ruke i guzovi. Tri je maginiji od svih jer ga nae telo ne poznaje, ne posedujemo nita stoje u tri, i mora biti daje u pitanju jedan izuzetno tajanstven broj, budui da ga pripisu-jemo Bogu, gde god ve da ivimo. No ako na to misli, ja imam samo jednu stvaricu i ti ima sam jednu spravicu ti uti i ne teraj egu i ako sloimo ove dve stvarice zajedno iz njih proizlazi jedna nova stvarica i postajemo dva. I sad tu treba neki univerzitetski profesor da l)i st! otkrilo kako svi narodi imaju trinitarni poredak, princip tro-jicu i slino? Ali religije se nisu uopftte oslanjale na kompjuter, svetje bio proHtoduSmi, pa se tucao kuko truba, u svo trinitarne strukture nimi nisu nikakva misl.oriju, ono mu pria o onome Sto radi ti, o nnntmt Sin mu inili oni. Ali (Ivu rukti i dvu nogo inu etiri, pa i etiri jo isto tako jedan lep broj, naroito ako pomisli da ivotinje imaju e-tiri ape a etvoronoke idu i mala deca, za staje znala Sfinga. Pet o tome da i ne govorimo, je prstiju ruke, a sa dve ruke ima onaj drugi sveti broj koji predstavlja deset, a za nevolju ak je deset zapovesti, inae da ih je dvanaest kada pop kae jedan, dva, tri i pokae prste, stigavi do poslednja dva morao bi da ih pozajmi od crkvenjaka. Sada uzmi telo i broj sve stvari koje izlaze iz trupa, kao to su ruke, noge, glava i ud a to je est, ali za enu je sedam, zato mi se ini da meu tvojim autorima est nikada nije sasvim ozbiljno uzet u obzir osim kao dvostruko tri, jer deluje samo kod mukaraca, koji nemaju nijedno sedam, a kada oni komanduju najradiji su da ga vide kao sveti broj, zaboravljajui da i moje grudi izlaze napolje, ali paljivo. Osam moj boe, nemamo nijedno osam... ne, ekaj, ako se ruke i noge ne raunaju po jednom, ve dvaput, preko lakata i kolena, imamo osam velikih dugih kostiju koje stre napolje, i uzmi njih osam sa trupom i dobija devet, da ako posle stavi odgore i glavu dobija deset. Ali vrtei se uvek oko tela iz njega e da iskopa kcjigod hoe broj, pomisli na rupe. Rupe? Da, koliko rupa ima tvoje telo? Lepo, brojao sam. Oi nozdrve ui usta dupe, ine osam. Vidi? Jo jedan razlog zbog ega je osam lep broj. Alija ih imam devet! A sa devetim te dovodim na svet, i eto zastoje devet vie boansko od osam! No eli li objanjenje drugih figura na koje smo upueni? Hoe li anatomiju tvojih preistorijskih menhira, o kojima tvoji autori stalno govore? Danju se boravi stojeki a nou leeki ak i tvoja spravica, ne, ne govori mi ta radi nou, injenica je da de-luje uspravno a odmara se isprueno. Pa je dakle vertikalan poloaj ivot, i u vezi je sa suncem, i obelisci se uzdiu na gore kao i stabla, dok su horizontalni poloaj i no u stvari san i dakle smrt, a svi a svi zajedno slave menhire, piramide, stubove i niko ne slavi balkone i ba-lustrade. Jesi li ikada uo da se govorio arhajskom kultu svete ogra-dice? Vidi? A to je i zato to ti telo to ne doputa, ukoliko slavi jedan vertikalan kamen, iako vas je toliko vidite ga svi, ako pak slavi neku horizontalnu stvar vide je samo oni iz prvog reda a drugi se guraju viui i ja i ja a to nije lepa scena za jednu magijsku sveanost... Ali reke... Reke nije zato to su horizontalne, ve zato to sadre vodu, u ni; bi elela da ti objanjavam vezu izmeu vode i tela... Ah ko-iiiirno, tako smo napravljeni, sa tim telom, svi, pa stoga razraujemo inI.ii simvolo na milionima kilometara rastojanja a na nesreu

sve lii |i ni no na drugo, i onda vidi da osobe koje imaju neto u glavi ukoliko vitlu alliumiarovu pe, dobro zatvorenu i toplu iznutra, pomisle na 11 buli mamo koja pravi dete, a samo tvoje avolske sluge vide Bogo-i odicu koja oku doto i pomisle daje to aluzija na alhemiarevu pe. I uku ju profllo na hiljuclo godina u potrazi za porukom, a sve je ve bilo tu, bilo ju polrubno sumo da se pogledaju u ogledalo. 307 Ti mi govori uvek istinu. Ti si moje Mene, koje je zatim moje Sebe vieno od Tebe. elim da otkrijem sve tajne arhetipove te-la. Te veeri uveli smo izraz praviti arhetipove kako bismo oznaili nae trenutke nenosti. Dok sam se ve preputao snu, Lija mije dodirnula rame. Za-boravljam, rekla je. Trudna sam. Trebalo je da posluam Liju. Govorila je sa mudrou onoga ko zna gde se raa ivot. Prodirui u podzemne prostore Agarte, u pira-midu Razotkrivene Izie, uli smo u Geburu, sefiru uasa, u trenutku kada gnev poinje da se osea na svetu. Nisam dopustio da me, ma-kar samo i za trenutak, zavede Sofijina misao? Mojsije Kordovero ka-zuje da ensko stremi na levo, asvanjenausmerenjasu od Gebure... Osim ako mukarac te sklonosti ne upotrebi na ukras svoje Mlade, i ublaivi ih usmeri ka dobru samom. Kao da se kae da svaka elja mora da ostane unutar sopstvenih granica. U protivnom Gebura po-staje suta Grubost, privid mraka, itav jedan svet demona. Podrediti elju samodisciplini... Tako sam uradio na sveano-sti umbande, lupao sam u agogon, uzeo sam uea u predstavi pu-U:m orkestra, pa sam izbegao trans. A tako sam uradio sa Lijom, obuzdao sam elju Mladi na ast, i bio sam nagraen u dubini svojih krsta, moje je seme bilo blagosloveno. Ali nisam umeo da istrajem. Poeo sam da se podajem arima Tifareta. TIFARET 308 Sanjati ivot u nekom novom i nepoznatom gradu znai skoru smrt. Naime onamo borave mrtvi, ako se uopte zna gde to. (erolamo Kardano, Somniorum Synesiorum, Bazel, 1562, 1, 58) Ako je Gebura sefira zla i straha, Tiferet je sefira lepote i skla-da. Diotalevi bi govorio: on je blistavo posmatranje, drvo ivota, ra-dost, purpurna pojava. On predstavlja saglasnost Reda i Slobode. A ova godina je bila za nas godina zadovoljstva, radosnog raz-bijanja velike zavere univerzuma, kojim je proslavljena svadba Tra-dicije i Elektronske Maine. Stvarali smo, i u tome smo nalazili zado-voljstvo. Bila je to godina u kojoj smo zamislili Plan. Bar za mene, neosporno, bila je to srena godina. Lijina trud-noa mirno se odvijala, poeo sam lepo da se navikavam na ivot iz-meu Garamona i moje firme, sauvao sam kancelariju u staroj fa-brikoj zgradi na periferiji, ali smo preuredili Lijin stan. udesna avantura sa metalima ve je bila u rukama tampara i korektora. I tu je gospodin Garamon izloio svoju genijalnu ideju: Jedna ilustrovana istorija magijskih i hermetikih nauka. Sa onim materjalom koji stie od ovih avoljih slugu, sa kompetencijama koje ste postigli, uz savete tog neverovatnog kakav Alje zaista jeste, za ne-punu godinicu biete u stanju da sloite knjigu velikog formata, etiri stotine stranica kompletno ilustrovanih, kolor stranice od kojih e zastati dah. Ponovo emo upotrebiti deo ikonografskog materjala iz istorije metala. Pa, umeo sam da primetim, materjal je razliit. ta da uradim sa fotografijom jednog ciklotrona?

 ta se radi sa time? Mata, Kazaubone, malo mate! ta se odvija u tim atomskim spravama, u tim megatronskim pozironima ili kako se ve zovu? Materija se epa, stavi tu ementaler i ispada kvark, crne rupe, centrifugovani uran i ta sve ne! Tako i sa alhemijom, Hermes i Alhermes konano vi ste ti koji trebaju da mi prue odgovor. Ovde levo grafika Paracelzusa, Abrakadabra sa svojim kot-lovima za destilaciju, na zlatnoj podlozi, a desno kvazari, mikser za tosku vodu, gravitacionogalaktika antimaterija, konano, trebali .svu ja da svrim? Nije mag neko ko nita nije razumeo i petlja tu sa Ntriihnm u oima, to je naunik koji se doepao okultnih tajni materi-jo, Otkriti udesno tu pokraj nas, izazvati sumnju da na Brdu Palo-nuir znaju vie od onoga to su rekli... Kako bi inu ohrabrio uveao mije nadoknadu, na sasvim pri-ftloJMii iinin. Bacio sam se u potragu za minijaturama Liber Solisa Tiiinozonn, Idber Mutusa, i Psoudo Lula. Punio sam fascikle petok-Htknmu, Nol'irotNkim Htublhnu, dtikuninm, amajlijama. Obijao sam 311najzabaenije sale biblioteka, uzimao na desetine tomova od onih kn-jiara koji su svojevremeno prodavali kulturnu revoluciju. Kretao sam se meu ovim avolovim slugama sa leernou psihijatra koji zavoli svoje pacijente, i smatra lekovitim hladni pove-tarac koji duva iz stoletnog parka njegove privatne klinike. Posle iz-vesnog vremena poinje da pie stranice o delirijumu, zatim stranice u delirijumu. Ne shvata da su ga njegovi bolesnici zaveli: veruje daje postao nekakav umetnik. Tako se rodila ideja o Planu. Diotalevi je prihvatio igru jer mu je u tome bila molitva. to se tie Belba, verovao sam da se zabavlja kao i ja. Tek sada shvatam da u tome nije nalazio pravo zadovoljstvo. Uestvovao je u tome kao neko ko grize nokte. Ili se igrao ne bi li pronaao bar jedan od pogrenih puteva, ili pozornicu bez proscenijuma, o emu govori u file-u zvanom San. Teo-logije surogati jednog Anela koji nikada nee doi. filename: San Ne seam se da li mi se desilo da ih sanjam jedan u drugome, ili su se desili tokom iste noi, ili su se jednostavno smenjivali. Traim jednu enu, jednu enu koju poznajem, sa ko-jom sam imao prisne veze, tako da nikako ne uspevam da sh-vatim zato sam ih proredio-la, svojom grekom, vie se ne pojavljujui. Neshvatljivo mije da sam dozvolio da protekne toliko vremena. Traim prirodno nju, ak njih, ena nije sama, ima ih mnogo, sve izgubljene na isti nain, zbog moje lenjosti i hvata me nesigurnost, a jedna bi mi bila do-voljna, jer to znam, da mnogo gubim izgubivi ih. Obino ne naem, nemam vie, nikako da se odluim da otvorim ime-nik gde je telefonski broj, a ako ga i otvorim to je kao da sam dalekovid, ne polazi mi za rukom da proitam imena. Znam gde je ona, to jest, ne znam koje je mesto, ali znam kako je, jasno se seam nekog stepenita, predvorija, stepeninog odmorita. Ne ophodim gradom da bih naao mesto, na izvesan nain me je uhvatila neka strepnja, gr, nastavljam da lupam glavu zastoje dozvolila, ili elela, da se veza ugasi ako nita ne dolazei na poslednji sastanak. Si-guran sam da ona oekuje jedan moj poziv. Da sam znam kako se zove, odlino znam koje, osim to ne uspevam da joj se prisetim lika. Katkada, u polusnu koji sledi, poreknem san. Pokuaj (ia zapamti, upoznaj i zapamti sve i sa svime si sveo raune, ili ili nisi ni otvorio. Noimi niofja za Stu ti nezna gde je. Normi nio^a.

Osliuo sumnju dn jo noSlo zubonivljono, upuflteno u 2ti>'l>i, kuko no /.iibnnivljn novanicu, ili ceduljicu nii dnigoce312 nim podatkom u kakvom depiu od pantalona ili u starom sakou, i tek u odreenom trenutku shvata se daje to bila naj-vanija stvar, odluujua, jedinstvena. 0 gradu imam jasniju sliku. Pariz je u pitanju, ja sam na levoj obali, znam da u se poto preem reku nai najed-nom trgu koji bi mogao da bude plas-de-Vo... ne, otvoreniji, jer se u dnu uzdie nekakva Magdalena. Proavi trg, skre-nuvi iza hrama, nailazim na jednu ulicu (ima antikvarijat na uglu) koja se izvija na desno, u niz sokaka, i sigurno sam u Gotskoj etvrti Barselone. Vrlo lako bi moglo da se ispliva na jednoj ulici, vrlo irokoj, prepunoj svetla, i u toj ulici, a toga se seam svom eidetskom izvesnou, na desnoj strani, u dnu slepe uliice, nalazi se Pozorite. Nejasno je ta se dogaa na tom prostoru za uivanje, sigurno neto od radosnog i lakog nepotenja, poput striptiza (zato se ne usuujem da traim obavetenja) o kome znam ve dovoljno da bih eleo da tamo ponovo budem, sav uz-buen. Ali uzalud, prema etem Roudu ulice se brkaju. Budim se sa ukusom tog promaenog susreta. Nikako da se pomirim sa tim da neznam ta sam izgubio. Katkad sam u jednoj velikoj seoskoj kui. Prostrana je, ali ja znam da postoji jedno drugo krilo, a vie neznam kako da ga dosegnem, kao da su prolazi zazidani. A u tom drugom krilu su sobe i sobe, ja sam ih jednom lepo video, ne-mogue da sam ih sanjao u nekom drugom snu, sa starin-skim nametajem i izbledelim grafikama, stoiem za deije pozorite iz prolog veka, divanima sa velikim izvezenim prekrivaima, policama sa tolikim knjigama, celim godi-tima Ilustrovanog asopisa za Putovanja i Avanture na Moru i Kopnu, nije istina da su se raskupusali od silnog i-tanja, a mama ih je dala starinaru. Pitam se koje pomeao hodnike i stepenita, jer ba tu bih eleo sebi da napravim vrt za odmor, meu ovim mirisima dragocene starudije. Zbog ega ne mogu da sanjam ispit zrelosti kao i svi? 31365 Bila je to tvorevina est metara iroka, postavljena u sre-dini dvorane: povrina je bila obrazovana od mnogobroj-nih drvenih kocki, veliine kockica za igru, jednih veih od drugih i meusobno povezanih finim nitima. Sa lica svake kocke bio je prilepljen jedan kvadrati odhartije, a na ovim kvadratiima bile su ispisane sve reci njihovog jezika, u svim deklinacijama i konjugacijama, no bez ikakvog reda... Uenici bi na prvu njegovu komandu gra-bili svaki jednu od etrdeset gvozdenih ruica koje su bile privrene oko razboja, i nainili bi jedan brz okret, menjajui poloaj reci. Profesorje potom naredio 36orici uenika da polako itaju razliite retke, redom kako bi se pojavljivale na razboju i, gde bi nali tri ili etiri reci u nizu koje mogu da obrazuju reenicu ili odlomak, diktirali bi ga drugoj etvorici uenika... (D. Svift, Guliverova Putovanja, III, 5) Verujem da se pri umovanju o snu Belbo, jo jednom, vratio na misao o izgubljenoj prilici, i na svoj glas odbijanja, jer nije znao da epa ako gaje ikad i bilo Trenutak. Planje zapoeo jer se on po-mirio sa tim da uspostave lani trenutci. Zamolio sam ga za ne znam koji tekst, i on je kopao po stolu,-preko jednog stuba od rukopisa opasno naherenog, gde je sve bilo na-, bacano jedno preko drugog ne potujui nikakav kriterijum veliine i formata. Zapazio je tekst koji je traio i pokuao da ga

izvue, obori-vi ostatak na zemlju. Fascikle su se rastvorile i listovi su se razbeali iz svojih slabih veza. Zar niste mogli prvo da podignete i pomerite prvu polovinu? upitao sam. Uzaludno troenje snage: radio je uvek tako. I odgovarao bi bez razlike: Pokupie ih Gudrun veeras. Mma da ima neku misiju u ivotu, inae gubi sopstveni identitet. Ali ovoga puta sam bio lino zainteresovan za spaavanje ru-kopisu, jer sam ve bio deo kue: Ali Gudrun nije sposobna da ih ponovo sloi, stavie pogrene listove u pogrene fascikle. Da vas uje Diotalevi likovao bi. Odatle e ispasti razne kn-ji}><!, eklektike, nepredviene. Takva je logika avolovih slugu. Ali nalazimo se u okolnostima kabalista. Milenijumi da bi se nala prava kombinacija. Vi zamenjujete jednostavno Gudrun za majmunu koji u venost lupa po pisaoj maini. Razlika je samo u trujuiiju. Runikom evolucije nismo dobili ba nita. Ne postoji liproKi'iini koji dozvoljava Abulaflji da obavlja ovaj posao? U tiioduviciiHMni jt; uao Diotalevi. Svnknko da postoji, nikao j<> lii-lho, i u teoriji doputa ubucivutlji! <lv<! hiljado podanika. l)ovi>l|im ju imati ulju zn pisanjem. Uzmimo nuka hinili stihovi mo^Uiih \ ?..hu.i I'robnim vas pitu koliko 314 stihova treba da bude duga pesma, a vi odluite, deset, dvadeset, sto. Zatim program uzima iz unutranjeg sata kompjutera broj ovih dru-gih, randomizuje ih, prostim recima iz njih izvlai formulu na osnovu svake nove kombinacije. Iz deset stihova moe se dobiti hiljade i hil-jade sluajnih pesama. Jue sam ubacio stihove tipa fremono i tigli fresehi, ho le palpebre spesse, se l'aspidistra volesse, la vita eceo ti dono i sline. Evo nekih rezultata. Conto le notti, suona il'sisto... i>;> Morte, la tua vittoria Morte, la tua vittoria... Se l'aspidistra volesse... Dal cuore d'alba (oh cuore) ,,, tu albatros sinistro (se l'aspidistra volesse...) Morte, la tua vittoria. Fremono i tigli fresehi, conto le notti, suona U sisto, l'upupa ormai mi guata Fremono i tigli fresehi. Ima ponavljanja, nisam uspeo da ih izbegnem, izgleda da isuvie uslonjava program. Ali i ponavljanja imaju nekakav poetski smisao. Zanimljivo, rekao je Diotalevi. Ovo uvodi mir izmeu mene i tvoje maine. Dakle ako ja ubacim unutra elu Toru a zatim mu kaem staje sa rokom da randomizuje, napravie pravu pravcatu Temuru i iskombinovae retke iz Knjige? Naravno, u pitanju je vreme. Ti bi se izvukao za par vekova. Rekao sam: Ali se naprotiv tu stavi koja desetina iskaza uze-tih iz dela ovih avoljih slugu, na primer da su Templari pobegli u kotsku, ili daje Gorpus Hermeticum dospeo u Firencu 1460., uz jo neto za povezivanje kao oito da ili ovo dokazuje da, moemo da do-bijemo itave nizove koji mnogo kazuju. Zatim se ispune praznine, ili se procene ponavljanja kao proricanja, insinuacije i opomene. U naj-gorem sluaju, smiljamo neobljavljeno poglavlje istorije magije. Genijalno, rekao je Belbo, kreemo odmah. Ne, sedam je. Sutra.

 Ja na tome radim veeras. Pomozite mi samo za trenutak, pokupite sa zemlje kao sluajno dvadesetak ovih listova, bacite po-gled na prvu reenicu na koju naiete, i ta postaje jedan podatak. Sagao sam se i pokupio: Josip iz Arimateje donosi Gral u Francusku. Odlino, oznaeno. Idite dalje. Prema templarskoj tradicyi, Godfroa de Bujon uspostavlja u Jorusalimu Voliki Priorat Siona. Debisi je bio lan drutva Rue i Ki'sln. 315 Oprostite, rekao je Diotalevi, ali trebalo bi ubaciti i neki neutralan podatak, na primer da koala ivi u Australiji ili daje Papen izmislio lonac na pritisak. Mini je Mikijeva verenica, nabacio sam. Ne preterujmo. Ba preterujmo. Ako krenemo od toga da dopustimo kako postoji i jedna jedina injenica, u svemiru, koja ne otkriva neto drugo, ve smo van terena hermetikog miljenja. To je istina. Terajte sa Mini. I ako dozvolite, stavio bijednu fundamentalnu injenicu: Templari uvek dolaze u obzir. To bez daljega, potvrdio je Diotalevi. Nastavili smo jo kojih desetak minuta. Onda je bilo ve zaista kasno. No Belbo nam je rekao da se ne sekiramo. Nastavie sam. Gu-drun je dola da kae kako upravo zatvara, Belbo joj je saoptio da e ostati da radi i zamolio je da pokupi listove sa zemlje. Gudrunje ispu-stila nekoliko zvukova koji bi mogli da pripadaju kako latinskom bez fleksija tako i jeziku keremis, i koji su istovremeno odraavali prezir i neslaganje, obeleje univerzalnog srodstva meu svim jezicima, koji potiu od istog adamskog stabla. Izvrila je to, sortirajui bolje od ne-kog kompjutera. Sledeeg jutra, Belbo je sijao. Dejstvuje, rekao je. Dejstvuje i ostvaruje neoekivane rezultate. Pruio nam je itampani autput. Templari uvek dolaze u obzir Nije istina ono to sledi Isus je razapet pod Pontije Pilatom Mudrac Ormus je osnovao u Egiptu drutvo Rue i krsta Ima kabalista u Provansi Ko se venao na svadbi u Kani ? Mini je Mikijeva verenica Iz toga proizlazi da Ako Druidi su oboavali crne device Onda Simon Maioniar otkriva Sofiju u jednoj prostitutki iz Tira Ko se venao na svadbi u Kani? Merovinzi se izdaju za kraljeve po boanskom pravu Templari uvek dolaze u obzir Pomalo zbrkano, rekao je Diotalevi. Ne ume da vidi veze. I ne pridaje dovoljno znaaja onom pitanju koje se pojavljuje dva puta: ko se venao na svadbi u Kani? Ponavljanja predstavljaju magijske kljueve. Prirodno upotpunio sam, ali upotpunjavanje istine je pravo posveenog. Evo moga tu-maenju: Isus nije bio razapet, i toj eno zbog oga su se Templari odriculi kratu.

LtiK<'ii<la Josipa iz Arimnl.ejo pokrivu jednu jako du-boku iNiiiiii: Inuh, im (irul, stupu na lio Francusko kod kubalista Provanse. Isus je metafora Kralja Sveta, osnivaa od gore samog drutva Rue i Krsta. A sa kime se iskrcava Isus? Sa svojom enom. Zbog ega se u Jevaneljima ne kazuje ko se venfiao u Kani? E zato to je to bila Isusova svadba, svadba o kojoj nije moglo da se govori jer je obavljena sa jednom iji je greh bio javni, sa Marijom Magdale-nom. Eto zato od tada svi iluminati, od Simona arobnjaka do Po-stela, odlaze da trae princip veno enskog u jednom bordelu. Prema tome Isus je osniva kraljevskog roda Francuske. 317gg Ukoliko je naa hipoteza tana, Sveti Gral... je bio rod i potomstvo Isusovo, SangReal Kraljevska Krv iji su u-vari bili Templari... Ujedno Sveti Gral mora daje bio, u doslovnom smislu, sasud koji je primio i sadrao Isusovu krv. Drugim recima mora da je bio skut Magdalenin. (M. Bejdent, R. Li, H. Linkoln, Sveta Krv i Sveti Gral, 1982, London, kejp, XIV) Lepo, rekao je Diotalevi, niko te ne bi shvatio za ozbiljno. Naprotiv, prodao bi nekoliko stotina hiljada primeraka, re-kao je mrzovoljno. Pria postoji, ve je napisana, sa minimalnim varijacijama. Radi se o jednoj knjizi o Gralu i o tajnama Ren-1-atoa. Umesto da itate iskljuivo rukopise morali biste da itate i orio to i/.ade iz tampe kod drugih izdavaa. Tako mi Svetih Serafina, rekao je Diotalevi. Rekao sam to. Ova maina kazuje samo ono to ve svi znaju. I tu je ojaen izaao. Naprotiv slui, rekao je Belbo koji je bio dirnut u ivac. Pala mi je ideja koju su drugi ve dobili? Pa onda? To se zove lite-rarna poligeneza. Gospodin Garamon bi rekao kako je to dokaz da go-vorim istinu. Ta gospoda mora biti da su mozgala godinama, dok sam ja sve razreio zajedno vee. Na vaoj sam strani, stvar se isplati. Ali verujem da kao po pravilu treba ubaciti silne podatke koji ne potiu od ovih avoljih us-luga. Problem nije u tome da se pronau okultne veze izmeu Debi-sija i Templara. To svi ine. Problem je da se pronau okultne veze, na primer, izmeu Kabale i automobilske sveice. Govorio sam uzgred, no Belbu sam pruio podsticaj u stvari. 0 lomi! ini je govorio jednog od sledeih jutara. -? Vi biste bili u pravu. Bilo kakav podatak dobija na znaaju ukoliko je povezan sa nekim drugim. Veza menja perspektivu. Na-vodi na pomisao da svaki izgled na svetu, svaki glas, svaka napisana ili izgovorena re nema onaj smisao koji se namee, ve nam govori o jednoj Tajni. Kriterijum je jednostavan: sumnjati, uvek sumnjati. Moguno je itati i kroz samo tablu zabranjenog smera. Naravno. Ratarski moralizam. Uas pred razmnoavan-jem. Smer je zabranjen jer je varka Demijurgova. Nije to staza koja rt; nns izvesti na Put. Sino mije dopao aka prirunik za patent B. Bie daje po-luiunik, ili to to ste mi rekli, poeo sam da sumnjam kako te strane j'.ovon: Neto Drugo. A ako automobil postaji samo kao metafora st-viiianja? Ali ne treba se ograniavati na spoljanjost, ili na iluziju kontrolne l.nble, l.reb;i umoli vidnti ono to vidi sam Tvorac, onaj koji je izu, Ono to jo iza jeste kao ono to jo iznad. To jo stablo sefirota. Noiiiojto mi rei. NiHiimjii uij koji knzu. Onu nu JNk.r/.uje. l'io isvuga motorna

osovina je jedno stablo kao to l<P"sama re. Dobro, ako se urauna prednji motor, dva prednja toka, kuplung, menja, dva kardanska zgloba, diferencijal, i dva zadnja toka. Deset artikula-cija, poput sefirota. Ali poloaji ne odgovaraju. Koje to kazao? Diotalevi nam je objasnio da u izvesnim ver-zijama Tiferet nije predstavljao estu ve osmu sefiru, i bio ispod Ne-zaha i Hoda. Moje je stablo Belbota, druga tradicija. Neka bude. No sledimo dijalektiku stabla. Na vrhu je Motor, Svepok-reta, za koji bismo rekli daje Stvaralaki Izvor. Motor prenosi svoju kreativnu energiju na dva Uzviena Toka Toak Inteligencije i Toak Znanja. Da, ukoliko je maina na prednji pogon... Lepa strana drveta Belbot je u tome to podnosi alterna-tivne metafizike. Slika jednog spiritualnog kosmosa sa prednjim po-gonom, gde prednji Motor neposredno prenosi svoja htenja na Uz-viene Tokove, dok je u materijalistikoj verziji slika jednog degradiranog kosmosa, gde se Pokret ka Zadnjeg Motora prenosi na dva Najdonja Toka: u pozadini kosmike emanacije oslobaaju se bedne sile materije. A ta je sa motorom i zadnjim pogonom? avolski. Koincidencija Najuzvienijeg i Najnieg. Bog se poistoveuje sa kretanjima potonje grube materije. Bog kao veno osujeena aspiracija ka boanskom. Mora da zavisi od Lomljenja Po-suda. Zar nije to priguiva izduvnih gasova koji se lomi? To u Pobaenim Kosmosima, gde se otrovni dah Arhonata razliva u Kosmiki Eter. Ali ne lutajmo putem. Posle Motora i dva Toka dolazi Trenje, sefira Milosti koja uspostavlja i prekida struju Ljubavi koja povezuje ostatak stabla sa Najviom Energijom. Jedan Disk, jedna mandala koja gladi drugu mandalu. Odatle Koveg Pro-mene ili menja, kako bi rekli pozitivisti, stoje princip Zla jer do-puta ljudskom htenju da uspori ili ubrza neprekidni proces emana-cije. Zato automatski menja kota vie, jer je tu samo stablo koje odluuje u skladu sa Vrhovnom Ravnoteom. Zatim dolazi jedan Zglob, koji zamisli uzima ime jednog renesansnog arobnjaka, Kar-dana, a zatim jedan Par Konusa obratiti panju na opoziciju kva-terni Cilindara u motoru u kome se nalazi jedna Kruna (Manji Ke-ter) koja prenosi pokret na zemaljske tokove. I ovde postaje oita funkcija seCire Razluivanja, ili diferencijala, koja sa velianstvenim smislom z;i l.epo rasporeuje kosmike sile na dva Toka Slave i Po-bede, koje u jednom nepobaeenoin kosmosu (mi prednji pogon) slede pokret |)u 11ikt;it.ii Uzvienih Torkovu, 319 Tumaenje ima doslednosti. A srce Motora, sedite Jednog, Kruna? Ali dovoljno je itati oima posveenog. Vrhovni Motor ivi od jednog pokreta Udisanja i Izdisanja. Sloeno boansko disanje, gde je prvobitno jedinstva, zvanih Cilindri (oito geometrijski arhe-tip), bilo dva, potom su iznedrili jedan trei, a zatim se posmatraju i kreu iz obostrane ljubavi u slavu etvrtog. U tom disanju u Prvom Cilindru (niko od ovih je prvi u hijerarhiji, ve prema udesnoj izmeni poloaja i odnosa), Piston etimologija od Pistis Sophia silazi od Vie Mrtve Take do Nie Mrtve Take dok se Cilindar puni energi-jom u istom stanju. Uproavam, jer bi tu ule u igru hijerarhije anela, to jest Posrednici u Raspodeli, koji to veli moj prirunik 'do-putaju otvaranje i zatvaranje Svetalakoja putaju u saobraaj unu-tranjosti Cilindara sa usisanim vodovima smese'... Unutranje se-di.te Motora moe da opti sa ostatkom kosmosa samo putem

ovog posrednitva, i tu mislim da se otkriva, moda, no ne bih eleo da iz-riiknem jeres, prvobitno ogranienje Jednog, koje na neki nain za-visi, radi stvaranja, od Velikih Zamajaca. Treba pruiti najpaljivije l.iiinaenje Teksta. U svakom sluaju kada se Cilindar ispuni Energi-jom, Piston se penje do Vie Mrtve Take i ostvaruje Maksimalnu Kompresiju. Toje cicum. A u toj taki eto Big Benga u svoj slavi, Eks-plozije i irenja. Odskoijedna Varnica, smesa sevne i usplamti, toje, kae prirunik, jedina Aktivna Faza Ciklusa. I jao, jao ako u Smesu prodru koljke, kelipot, kapi neiste materije poput vode ili Ko-ka Kole, irenje sa ne dogodi, ili se dogodi u pobaajnim trzajima... Zar el nee hteti da kae kelipot? Ali onda se u to ne treba uzdati. Od sada pa nadalje iskljuivo Bogorodiino mleko... -- Proveriemo. Moglo bi da bude spletkarenje Sedam Se-stara, niih principa koji ele da utiu na sled Stvaranja... U svakom sluaju, posle irenja, evo velikog boanskog oduka, koji je u najsta-rn'im tekstovima nazvan Oputanje. Piston se penje do Gornje Mrtve Take i izluuje bezoblinu materiju koja je ve sagorela. Samo uko-liko uspe ova operacija ienja zapoinje Novi Ciklus. Da ako se do-bro promisli tu je i neoplatoniki mehanizam Egzoda i Paroda, u-desna dijalektika Puta Navie i Puta Nanie. OLuantum mortalia pectora caecae noctis habent! A sinovi materije nikada se toga nisu dosetili! Stoga uitelji Gnose kazuju da nije dovoljno pouzdati se u Crnike ve u Pneumatiare. Za sutra pripremam jednu mistinu interpretaciju telefon-sko)1, imenika... Na Kaziiuboii je uvrk ambiciozan, l'nzito jer ete tu morati du nizri!iiviil,(! noisl i a/.cni problrm Jedno ' Mnogih. Bolje napredo-vnli n mini (iiul.i si' pri' vitli numani/iun innino za pranju vea. 320 To govori za sebe. alhemijska transformacija, od rada na crnom do beljeg od najbeljeg rada. I 32167 0 Rui, nita ne recimo sada... (Sempaju Brunu, Vitezi Ljubavi, Lisabon, Gimerai, 1960 str. 155) Kada se doe u stanje nepoverenja nikakav trag se ne pre-puta sluaju. Posle onog fant'aziranja nad drvetom motorom bio sam spreman da vidim znake otkrovenja u svakom predmetu koji bi mi dopao aka. Odravao sam veze sa svojim brazilskim prijateljima, a tih dana se odravao u Kuimbri kongres na temu luzitanske kulture. Vie iz elje da me ponovo vide nego iz obzira prema mojoj kompeten-ciji, prijateljima iz Ria je uspelo da me nekako pozovu. Lija nije pola, bila je u sedmom mesecu, trudnoa joj je tek naela besprekornu li-niju, pretvarajui je u vitku flamansku gospu, no radije se nije od-vaila na putovanje. Proveo sam tri radosne veeri sa starim drugovima i, dok smo se ponovo penjali u nau luksuznu kompoziciju za Ligabon, izbila je diskusija da li se treba zadrati u Fatimi ili TumaruC^umarjje bio za-mak gde su se protugalski Templari povukli poto u blagonaklo-nou samog kralja i pape bili poteeni procesa i unitenja, prera-stajui u red Hristovih Vitezova. Nisam bio rad da propustim jedan templarski zamak, i sreom ostala druina nije ispoljila entuzijazam za Fatimu.

Ako sam mogao da zamislim jedan templarski zamak, to je bio Tumar. Do njega se penjalo jednom fortifikacionom linijom du koje su bili spoljni bedemi, sa pukarnicama u obliku krsta, i tu se udisao krstaki vazduh od prvog trenutka. Hristovi Vitezovi vekovima su imali uspeha na ovom mestu: tradicija eli da vidi kao svoje od Enri-kea Moreplovca do Kristifora Kolumba, a u stvari su se odali osva-janju mora donosei bogatstva Portugaliji. Duga i srena egzisten-cija ovih koji su tamo dole uivali dovela je do toga daje zamak ob-navljan i proirivan tokom vekova, pa su na njegov srednjovekovni deo pridodali renesansna i barokna krila. Bio sam uzbuen pri ula-sku u crkvu Templara, sa njenom osmougaonom rotondom koja je verna slika one sa Svetog Groba. Zaudila me injenica da su u crkvi, u ve prema zoni, templarski krstovi izgledali razliito: bio je to jedan problemi koji sam uoio pri razgledanju konfuzne ikonografije iz oblasti. Dok je krst vitezova Malte ostao manje vie isti, ovaj templar-ski izgleda da jo pretrpeo vekovne uticaje kao i one lokalnih tradicija. Klo zl>og ega jt; lovcu na Templare dovoljno da bilo gde pronae bilo kakav krst pa da se nado na tragu Vitezova. utim nas ju na vodi odveo da vidimo prozor u manue;lov kom Ntilu, pravi \wnvv.nl\ portufjulskiproS.nr, putunnl, kola vodenih 1 podvodnih n.il.i Uni, ? ?? "Uki, lon^oni n-*adl I lanaca, u slavu po duhvata ovih Vitezova na okeanima. Ali sa obeju strana prozora, vi-dela su se znamenja Podvezice. Staje pa sad predstavljao simvoljed-nog engleskog reda u ovom utvrenom portugalskom manastiru? Vodi to nije znao da nam kae, no malo kasnije, na jednoj drugoj strani, mislim severozapadnoj, pokazao nam je znamenja Zlatnog Runa. Nisam mogao da izbegnem pomisao na suptilnu igru svih onih veza kojima su se preplitali Podvezica sa Zlatnim Runom, ovo sa Ar-gonautima, Argonauti sa Gralom, Gral sa Templarima. Priseao sam se Ardentijevih kazivanja i nekih stranica pronaenih u rukopisima onih avoljih slugu... Trgao sam se od uzbuenja kada nas je vodi odveo da posetimo jednu sporednu dvoranu, plafona okruenog ne-kom vrstom eonih kamenova svoda. Bile su to male rozete, ali na ne-kima sam zapazio jedno bradato lice i gotovo jaree. Bafomet... Sili smo u jednu kriptu. Posle sedam stepenika, jedan goli ka-men vodi do apside, gde bi mogao da se die kakav oltar ili stolica ve-likog majstora. Ali tu se stie proavi ispod sedam ugaonih kame-nova, svakog u obliku rue, jedna vea od druge, a poslednja, najvie rascvetala, stoji nad jednim bunarom. Krst i rua, i u jednom tem-plarskom manastiru, i u jednoj dvorani svakako podignutoj pre svih onih manifesta rozenkrojcertine... Postavio sam nekoliko pitanja vodiu koji se nasmejao: Da znate koliko izuavalaca okultnih nauka dolazi ovde na hodoae... Pria se daje ovo bila dvorana za posveivanje... Prodrevi sluajno u jednu prostoriju koja jo nije bila restau-risana, opremljenu retkim pranjavim nametajem, naiao sam na pod zatrpan ogromnim kartonskim kutijama. Preturao sam onako, a nali su mi se u rukama raskupusani tomovi na hebrejskom, najvero-vatnije iz 17. veka. to su to radili jevreji u Tumaru? Vodi namje re-kao da su Vitezovi imali odline odnose sa lokalnom jevrejskom za-jednicom. Odveo me je do prozora i pokazao jedan francuski vrt, koji je imao strukturu malog otmenog lavirinta. Delo, rekao mi je, jednog jovrejskog arhitekte iz 18. veka, 'muel varca. Drugi sastanak u Jerusalimu... A prvi u Zamku. Nije li glasila lako poruka iz Provena? Zaboga, Zamak iz Naloga koji je pronaao I ngolf nije bio neverovatni Monsalvato

vitekih romana, Avalon Hi-perhoroja. Da su morali da odrede prvo mesto za sastanak ta bi mo->;li da izaberu Templari iz Provena, vie naviknuti da upravljaju svo-jim tabovima nego da itaju romane o vitezima Okruglog Stola? Ali Tumar, dvorac Hristovih Vitezova, mesto u kome su preiveli iz reda uivali u punoj slobodi, vrstim garancijama, i u kome su bili u vezi hm iigonlima drugog odelenja! Napustio sam Tumar i Portugaliju uzavrelog mozga. Konano mini pono da uzimam za ozbiljno poruku koju namje izloio Ardenti. Tttinplari, poto su se reorganizovali u tajnom redu, izradili su plan koji mora da trnje fiost stotina godina i da se zavri u naem veku. 1'niuplHrl su bili ozbiljno linosti, l'a ukoliko bi govorili o nekom uiiku, govorili bi o stvarnom mostu. Plan je polazio iz Tumara. I 323onda kakav bi morao da bude idealan sled? Kako se redaju drugih pet sastanaka? Mesta gde Templari mogu da eventualno da raunaju na prijateljstva, zatitu, sauesnitvo. Pukovnik je govorio o Stoun-hendu, Avalonu, Agarti,... Budalatine. Poruku je trebalo elu iz-nova proitati. Prirodno, govorio sam sebi vraajui se kui, nije stvar u tome da se otkrije tajna Templara, ve da se ona izgradi. Belba je izgleda uznemirila ideja povratka na dokumenat koji mu je ostavio pukovnik, i pronaao gaje nerado preturajui po nekoj donjoj fioci. Ali, primetio sam, bio gaje sauvao. Zajedno smo ponovo proitali poruku iz Provena. Posle toliko vremena. Poinjalo je sa ifrovanom frazom prema Tritemiju: 36 nevidl-jivih podeljeno u est grupa. A zatim: a la... Saint Jean 36 p charrete de fein 6... entier avec saiel p... les blancs mantiax r... s... chevaliers de Pruins pour la... j. ne 6 foiz 6 en 6 places ehascune foiz 20 a... 120 a... iceste est l'ordonation , ? al donjin li premiers it li secunz joste iceus qui... pans it al refuge it a Nostre Dame de l'altre part de liau it a lostel des popelikans it a la pierre 3 foiz 6 avant la fete... la Grant Pute. Trideset est godina posle dvokolice sa senom, noi Svetog Jovana godine 1344., est zapeaenih poruka od strane vitezova u belim ogrtaima, vitezova verolomnika iz Provena, iz osvete. est puta est na est mesta, svaki put dvadeset godina u razdoblju od stodvadeset godina, to je Plan. Prvi u zamak, zatim ponovo od onih koji su jeli hleba, ponovo u sklonite, ponovo kod Nae Gospe s onu stranu reke, ponovo u kuu popelikana, ponovo na kamen. Vidite, 1344. poruka kazuje da prvi moraju da odu u Zamak. I zaista vite-zovi e se smestiti u Tumaru 1357. Sada moramo da se zapitamo gde treba da odu oni iz drugog jezgra. Hajde: zamislite da pripadate Templarima u begu, gde odlazite da biste oformili drugo jezgro?

 Paa... Ako je istina da su oni sa dvokolica odbegli u kot-sku... Ali zato bi uopte u kotskoj oni morali da jedu hleb? Postao sa neunitiv u mrei asocyacija. Bilo je dovoljno kre-nuti od bilo kakvog polazita. kotska, Hajlandz, druidski obredi, no SvHtog .Jovanu, lutnji solsticyum, vatre Svetog Jovana, Zlatna gra-nu...Kto nokakvog traga, proradu krhkog, itao sam o vatrama Sve-tog J ovu na u Zlatnoj Grani Frizera. Telefonirao sam Liji. Budi ljubazna, uzmi Zlatnu Granu i po-gledaj ta kae o vatrama Svetog Jovana. Lija je u tim stvarima bila sjajna. Brzo je nala poglavlje. ta eli da zna? To je jedan izuzetno drevni obred, upranjavan u go-tovo svim evropskim zemljama. Slavi se trenutak kada je sunce na vrhuncu svoga puta, sveti Jovan je pridodan kako bi se stvar hristija-nizovala... Jedu hleba u kotskoj? ekaj da vidim... Ne izgleda mi... Ah, evo, hleb ne jedu o Svetom Jovanu, ve u noi prvog maja, noi Beltanovih vatri, jednoj sveanosti druidskog porekla, posebno u kotskim Hajlends... Tu smo! Zbog ega jedu hleba? Umese nekakav kola od brana i zobi i ispeku ga na aru... Zatim sledi obred koji podsea na drevna ljudska rtvovanja.. To su pogae koje se zovu banok... Kako? Speluj mi to! To mije uradila, zahvalio sam joj, rekao sam daje moja Beatrie, moja fata Morgana i jo druge nenosti. Po-kuao sam da se prisetim svoje teze. Tajno jezgro, prema legendi, sk-lanja se u kotskoj kod kralja Roberta Brusa i Templari pomau kralju da 1314. dobije bitku kod Benok Brna. Za uzvrat kralj ih orga-nizuje u novi red Vitezova Svetog Andrije od kotske. Svukao sam sa jedne police neki veliki engleski renik i po-traio: bannok na srednjovekovnom engleskom (bannuc na staro-saksonskom, bannach na gelskom) neka vrsta pogae, peene na plotni ili rotilju, od jema, ovsa ili drugih itarica. Bum je potoi. Nema druge nego prevesti kao to bi inili francuski templari pri slanju vesti iz kotske svojim sunarodnicima u Provenu, a odatle je ispadalo neto kao potok lepinje, vekne, ili hleba. Onaj koji je jeo hleb je onaj koji je savladao potok hleba, a to je dakle kotsko jezgro, koje se moda u ono doba ve rasprostiralo po svim britanskim otocima. Logino: od Portugalije do Engleske, eto najkraeg puta, za razliku od putovanja od Pola do Palestine. 32568 Neka tvoje haljine budu bele... Ako je no, upali mnoga svetla, dok sve ne bljesne... Sada poni da kombinuje koje slovo, to jest mnoga, razmetaj ih i rasporeuj dok ti se srce ne zagreje. Budi obazriv pri kretanju slova i onoga to proizvodi meajui ih. A kada primeti da ti je srce to-plo, kada vidi da putem kombinacije slova zahvati u st-vari koje nisi mogao spozna sam ili pomou tradicije, kada si pripravan da prihvati uticaj boanske moi koja prodire u tebe, zaloi onda svu dubinu svoje misli kako bi utisnuo u svom srcu Ime i Njegove uzviene anele, kao da su ljudska bia koja stoje pored tebe. (Abulafija, Hayye ha-'olam ha-Ba) Ima smisla, rekao je Belbo. I u tom sluaju kakvo bi bilo Sklonite? est grupa se smestilo na est mesta, ali samo jedno se na-ziva Sklonite. udnovato. To znai da na drugim mestima, poput Portugalije ili Engleske, Templari mogu da ive a da nisu uznemira-vani, pa makar i pod drugim imenom, dok se ovde upravo skrivaju. Rekao bih daje Sklonite mesto gde su se sklonili Templari iz Pariza, poto su napustili

Hram. Budui da mi se ini i ekonominim da pu-tanja ide od Engleske ka Francuskoj, zato ne pomisliti da su Tem-plari izgradili jedno sklonite u samom Parizu, na nekom tajnom i zatienom mestu? Bili su vesti politiari i zamiljali su da e se kroz d vesta godina stvari izmeniti i da e moi da deluju na svetlosti dana, ili gotovo tako. Neka ide Pariz. A ta emo da stavimo kao etvrto mesto? Pukovnik je imao u vidu artr, ali ukoliko smo stavili Pariz na tree mesto ne moemo da stavimo artr na etvrto, jer oito plan mora da zanima sve centre Evrope. A zatim napustili smo mistiku trasu kako bismo obradili jednu politiku. Izmena mesta moe da se odigra po jednoj sinusoidi, pomou koje ponovo moemo da se isp-nemo do severa Nemake. Sada, s onu stranu reke to jest vode, a to je preko Rajne, na nemakoj zemlji ima jedan grad, ne nekakva crkva, Nae Gospe. Blizu Danciga postoji jedan grad po Svetoj Devi a to je Marienburg. A emu jedan sastanak u Marijenburgu? Jer je bio prestonica Tevtonskih Vitezova! Odnosi izmeu Templara i Tevtonaca nisu zatrovani kao oni izmeu Templara i Ho-spitulaca, koji su tu poput leinara i ekaju zatvaranje Hrama ne bi li Se doepali njogovih dobara. Tevtonee su u Palestini stvorili nemaki carevi kao suprotnost. Templarima, ali vrlo brzo bili su pozvani na se-ver, kuko l)i zaustavili invaziju pruskih vurvura. I to su uradili tako dobro da su tokom dva veka piluli prava rirnvn koja se Siri mi svim baltikim t.nril.or||niiiii. Kmu < izmeu l'olj.'iki!, l,ilvaiiye i Letoniju, 328 Osnivaju Kenigzberg, bivaju poraeni samo jednom od Aleksandra Nevskog u Estoniji, i manje vie kada Templari bivaju uhapeni u Pa-rizu za prestolnicu svoga carstva odreuju Marienburg. Ako je posto-jao nekakav plan spirituelnog vitetva za osvojenje sveta, Templari i Tevtonci su meusobno podelili zone uticaja. Znate ta u vam rei? rekao je Belbo. Prihvatam. - Sada peta grupa. Gde su ti popelikani? Ne znam, rekao sam. Vi me razoaravate, Kazaubone. Moda treba da pitamo Abulafija. Ne gospodine, odgovorio sam acnut Abulafija treba da nas uputi na nespoznate veze. Ali popelikani su jedna injenica, ne nekakva veza, a injenice su posao za Sem Spejda. Dajte mi koji dan vremena. Dajem vam dve nedelje, rekao je Belbo Ako mi u roku od dve nedelje ne predate popelikane, predaete mi bocu Balentajna Starog Dvanaest Godina. Previe za moj dep. Nakon jedne nedelje ve sam predavao popelikane svojim nezasitim drugovima. Sve je jasno. Pratite me jer moramo da se vratimo do etvr-tog veka, na vizantijsku teritoriju, dok su u mediteranskoj regiji jo rasprostranjeni razni pokreti manihejskog nadahnua. Ponimo sa arhonticima, koje je u Jermeniji osnovao Petar od Kafarbaruhe stoje -morate priznati stvarno lepo ime. Antiuidaisti, avola izjednauju sa Savagiom, jevrejskim bogom, koji ivi u sedmom nebu. Kako bi se sti-glo do VelikeIviajke Svetlosti u osmom nebu treba odbaciti Savaota i krtenje. U redu. Odbacimo ih, ree Belbo. Ali arhontici su jo uvek dobri deaci. U petom veku pojavl-juju se mesalijani, koji e izmeu ostalog preiveti u Trakiji sve do je-danaestog veka. Mesalijani nisu dualisti, ve monisti. Ali zaglibili su ruke u infernalne moi, u tolikoj meri da ih neki tekstovi oznaavaju kao borborite, od borboros, mulj, a zbog neopisivih stvari koje su i-nili.

 ta su inili? Uobiajene stvari. Ljudi i ene uzdizali su se u nebo, sakupl-jenu na dlanu, sopstvenu sramotu, a to je sperma i menzis, a gotom loli to govorei daje telo Hristovo. A ako bi sluajno svoju enu osta-vTTT u drugom stanju, u odgovarajuem trenutku zabili bi joj ruku u Htomak, iupali embrion, tucali ga u avanu, meali samedomibibe-. roni pa sad izvoli jedi. Kakva gadost, rekao je Diotalevi med i biber! To su dakle mesalijani, koje neki zovu stratiotici i fibioniti, ilnigi barbelit.i, koje ine nesenci i fomioniti. No za druge crkvene oce Inu Imliti su predstavljali zakusnele gnostikc, pa dakle dualiste, klan-|ull u mi' Vri ikoj Majci Hm bolo, uji lio vi posvooni nazivali su borbori327jane crnikama, to jest decom materije, za razliku od psihika, koji su ve stajali bolje, i pneumatiara koji su bili upravo izabrani, Rotari Klub celog poduhvata. Ali mogue da su stratiotici bili samo crnike mitraista. Nije li sve malo zbrkano? upitao je Belbo. Dakako. Svi ti ljudi nisu ostavlili dokumente. Jedine stvari koje o njima znamo dolaze do nas putem ogovaranja njihovih nepri-jatelja. No nije vano. Valja rei kakva je zbrka vladala u on,o vreme u pojasu srednjeg istoka. I valja rei odakle iskrsavaju pavlikijani. Ovi su sledbenici izvesnog Pavla iz Samozate, kome su se pridruili ikonoborci proterani iz Albanije. Od osmog veka nadalje ti pavliki-jani se ubrzano ire, od sekte postaju zajednica, od zajednice banda, ' od bande politika mo i vizantijski carevi poinju da se brinu i da protivu njih alju carske trupe. ire se sve do granica arapskog sveta, razlivaju se prema Eufratu, plave vizantijsku teritoriju sve do Crnog mora. Zasnivaju kolonije svuda po malo, a zatiemo ih jo u 17. veku kada ih pokrtavaju jezuiti, a jo ih ima u nekim zajednicama na Bal-kanu to jest u njegovom dnu. Sada u ta veruju pavlikijani? U Boga, jednog i trajnog, pored onog da se Demijurg zainatio da stvori svet, sa ishodom koji nam je svima poznat. Odbacuju Stari Zavet, odbijaju svete tajne, potcenjuju krst, ne slave Bogorodicu, jer.se Hristos otelo-vio pravo na nebu i proao kroz Mariju kap kroz cev. Bogumili, koji e biti delimino inspirisani njima, rei e daje Hristos u Mariju, uao kroz jedno uvo a izaao kroz drugo, a da ona to nije ni opazila. Neki ih optuuju i da se klanjaju suncu i avolu kao i da meaju krv deaka sa priesnim hlebom i vinom. Kao i svi. Bila su to vremena kada je odlazak na slubu boiju za jed-nog jeretika morao da predstavlja pravu patnju. Utoliko je vredelo postati musliman. Ali bili su takav svet. A ovde vam govorim o tome zato, jer poto su sejereticidualisti rairili po Italiji i Provansi, da bi ih izjednaili sa pavlikijanima nazvae ih popelikanima, publika-nima, populikanima; koji gallice etiam dicuntur ab aliquis popeli-cantl Gle ih ti. Zaista. Pavlikijani nastavljaju u devetom veku da dovode do ludila vizantijske careve sve dok se car Vasilije ne zakune da e se doepati njihovog voe, Hrizoera, koji je pak zaposeo crkvu Svetog Jovana od Gospoda u Efesu i napajao konje iz kropionica... ... veno taj porok, rekao je Belbo. ... e mu zabosti tri strele u glavu. Protiv njega alje carske trupe, ove ga hvataju, odsecaju mu glavu, alju je caru, a ovaj je stavlja na sto, jedan stoi na stubu od grimiznog kamena i cak cak cuk i zabada joj tri strele, predpostavh'am po jednu u oko a treu u usta.

? Divan svot., rekaojo Diotalovi. -- Nisu to nulill iz pakosti, nikao ju Hulim To |o bilo pitanje 328 vere. Neto to se da oekivati. Nastavite Kazuabone, jer na Diota-levi ne shvata teoloke finese, on je obian prljavi bogoubica. Za kraj: krstai sreu pavlikijance. Sreu ih blizu Antiohije tokom prvog krstakog pohoda, dok se ovi bore uz bok arapima, i sus-reu ih prilikom opsade Carigrada dok pavlikijanska zajednica iz Fi-lipolja nastoji da urui grad bugarskom caru Joanici a u inat Francu-zima, a to kazuje Vijarduen. Eto veze sa Templarima i eto reenja za nau enigmu. Legenda vidi u Templarima katarsku inspiraciju, a na-protiv Templari su ti koji su nadahnuli katare. Susreli su se sa pavli-kijanskim zajednicama tokom krstakih pohoda i uspostavili su sa njima misteriozne veze, isto kao to su ih uspostavili sa misticima i sa muslimanskim jereticima. A sa druge strane, dovoljno je slediti pu-tanju Naloga. Ne moe a da ne proe masivom Balkana. Zato? Jer mi se ini nedvosmislenim daje sedmi sastanak u Jeru-salimu. Poruka govori da se ode na kamen. A gde postoji neki kamen, koji muslimani danas oboavaju i ako elimo da ga vidimo da mo-ramo da skinemo obuu? Ali upravo u sred Omarove Damije u Jeru-salimu, gde je svojevremeno bio Hram Templara, ne znam ko bi mo-gao da eka u Jerusalimu, mogue nekakvo jezgro preobuenih i preivalih Templara, ili kabalista povezanih sa portugalcima, no svakako da bi se dospelo u Jerusalim dolazei iz Nemake najlogi-niji put je onaj preko masiva Balkana, a tu je ekalo peto jezgro, ono sa pavlikijanima. Vidite kako u ovoj taki Plan postaje ist i ekono-mian. Kazau vam da ste me ubedili, kazao je Belbo. Ali na kojoj taki Balkana su oekivali popelikani? Po meni prirodni naslednici pavlikijana bili su bogumili Bu-garske, no Templari iz Provena jo nisu mogli da znaju da e zakoju godinu Bugarska biti osvojena od Turaka i da e ostati pod njihovom vlau sledeih pet vekova. Dakle moemo da uzmemo da je Plan zapeo u prolazu iz-meu Nemaca i Bugara. Kada bi trebalo da se desi? U 1824., rekao je Diotalevi. Izvinite, zato? Diotalevi je skicirao brzo jedan dijagram. Portugalija 1344 Engleska 1464 Francuska 1584 Nemaka 1704 Bugarska 1824 Jerusalim 1944 U 1344. prvi veliki majstori svake grupe ustoliuju se na propisanim mestima. Tokom 120 godina smenjuju se u svakoj grupi est. velikih majstora i 1464. esti majstor iz Tumara sree estog tniijst.oni onp.leske grupe. U 1584. dvanaesti engleski majstor sree dviiiiiu'Nl-oj; francuskog majstora. Lanac sledi tim ritmom, i ako pro-pudn NiisUmak sa piivlikrjunima, propada u 1824. Dopustimo mogunost da propada, rokao sam. Ali ne sh- zusU) uz nvu iiiiflu obuzrivoHt, pofll.o smo imali u rukama etiri

329estine finalne poruke nismo bili u stanju da je rekonstruiemo. Ili zato se, ako je izostao sastanak sa Bugarima, nisu povezali sa sle-deim jezgrom. Kazaubone, rekao je Belbo. no mislite li da su zakono-davci iz Provena bili budale? Ukoliko su eleli da objavljivanje ostane skriveno tokom eststotina godina izgradili su svoje predostronosti. Svaki majstor nekog jezgra zna gde da pronae majstora sledeeg jezgra, ali ne gde da pronae ostale, a niko od ostalih gde da pronae majstora prethodnih jezgara. Dovoljno je da su Nemci izgubili Bu-gare i nikada nee znati gde da pronau jerusalimce, dok jerusalimci nee znati gde da pronau bilo koga od ostalih. A to se tie rekon-struisanja poruke od nepotpunih odlomaka, zavisi od toga kako su odlomci bili podeljeni. Prirodno, ne po logikom sledu. Dovoljno je da nedostaje samo jedan deli i poruka je nerazumljiva, a onaj ko pose-duje ovaj komad koji nedostaje ne zna ta sa njim da ini. Pomislite, rekao je Diotalevi, ukoliko se susret nije odi-grao, Evropa je danas pozornica jednog tajnog baleta, izmeu grupa koje se trae a ne nalaze se, i svako zna da bilo koja nula moe da po-stane gospodar sveta. Kako se zove taj preparator o kome ste nam priali, Kazaubone? Moda zavera uistinu postoji a istorija nije drugo do rezultat te bitke za rekonstruisanje izgubljene poruke. Mi ih ne vidimo, a oni, nevidljivi, deluju okolo nas. Meni i Belbu je dola oito ista ideja, i poeli smo da govorimo zajedno. Ali tu je malo trebalo da bi proradila prava veza. Shvatili smo takoe da su se barem dva izraza iz poruke iz Provena, pozi-vanje na tridesetest nevidljivih izdvojenih u est grupa, i rok od stodvadeset godina, pojavljivala i u toku prepirke o drutvu Rue i Krsta. Na kraju krajeva bili su Nemci, rekao sam. Proitau ro-zenkrojcerske manifeste. Ali vi ste rekli da su lani, kazao je Belbo. - Pa onda? I mi upravo sastavljamo jedan lani. To je istina, rekao je. Gubio sam to iz vida. 330 69 One postaju sam avo: slabe, bojaljive, srane u izuzet-nim trenucima, vazda ive rane, plane, mazne, ruku koje neznaju za pravila... Fi I Fi! One nita ne vrede, one su nainjene od jednog rebra, jedne krive kosti, od jedne pri-tajene dvolinosti... One ljube zmiju... (il Boa, Satanizam i magija, Pariz, aji, 1895, str. 12) Gubio je to iz vida, sada to znam. A tom razdoblju sigurno pri-pada ovaj file, kratak i nestaan. filename: Enoja Stigla si kui, iznenada. Imala si tu travu. Nisam e-leo, jer ne doputam kakvoj biljnoj tvari da se ukrsti sa mo-jim modanim funkcijama (ali laem, jer puim duvan i pi-jem penini destilat). Ipak, u retkim prilikama kada bi me neko poetkom ezdesetih primoravao da uestvujem u obi-lasku jazbine, opremljen starom hartijom i poslednjim pri-com, dolazilo bi mi da se smejem. Ali jue si mi ti to nudila, i mislio sam daje to moda tvoj nain da se ponudi, pa sam puio sa poverenjem. Igrali smo pripijeni, kako se ve godinama ne ini, i kakva sra-mota dok se vrtela etvrta Malerova. Oseao sam kao da mi meu rukama raste jedan drevni stvor, blagog i nabora-nog lica stare koze, jedna zmija koja izlazi iz dubine mojih slabina, i oboavao sam te kao neku starostavnu i univer-zalnu tetku. Verovatno sam nastavio da se kreem pripijen uz tvoje telo, ali sam oseao i da si se ti podizala u

letu, pret-varala se u zlato, otvarala zatvorene vratnice, pokretala predmete kroz sam prostor. Prodirao sam u tvoju tamnu utrobu, Megale Apofazis. Zarobljenice anela. Nisi li moda ti ona koju sam traio? Moda sam ovde da bih uvek ekao tebe. Svaki put bih te izgubio poto te ni-sam prepoznao? Svaki put bih te izgubio jer sam te prepoz-nao a nisam se usudio? Svaki put bih te izgubio jer prepozna-vi te znao sam da moram da te izgubim? Ali gde si se izgubila sino? Probudio sam se jutros, ali bolela me je glava. 33170 Dobro se seamo, zato, skrivenih aluzija na jedan period od 120 godina kada se brat A... naslednik D-a iposlednji iz druge linije naslednika koji je iveo meu veinom nas obratio nama iz tree linije naslednika... {Glas Bratstva, u Sveoptoj i celovitoj Reformaciji, Kasel, Vesel, 1614) Sasvim sam se bacio na itanje dvaju manifesta drutva Rue i Krsta, Glasa i Ispovesti. A bacio sam jedan pogled i na Alkemijsku Svadbu Kristijana Rozenkrojca, Johana Valentina Andree, jer je An-drea bio onaj za koga se predpostavljalo da je autor manifesta. Dva su se manifesta pojavila u Nemakoj izmeu 1614. i 1616. Nekih tridesetak godina posle susreta iz 1584. izmeu Fran-cuza i Engleza, no gotovo ceo vek pre nego to Francuzi treba da se spoje sa Nemcima. Proitao sam manifeste sa namerom da ne poverujem u ono to govore, ve da vidim kroz njih, kao da kazuju neto drugo. Znao sam da kako bih im pripisao drugo znaenje moram da preskoim i-tave odlomke, i prihvatim izvesne predpostavke kao vanije od dru-gih. Ali bilo je to upravo ono to su nas ove avolje sluge i njihovi ui-telji neprekidno poduavali. Ako se tu kreemo u osetljivom vremenu objave ne moemo a da sledimo tupo i uporno lance logike i njihovu monotonu hronologiju. Sa druge strane, uzimajui ih doslovno, dva manifesta predstavljala su koncetraciju besmisla, zagonetki, protiv-reja. Dakle nisu mogli da iskau ono to su govorili spolja gledano, pa otuda niti su predstavljali poziv na kakvu duboku duhovnu re-formu, niti priu o sirotom Kristijanu Rozenkrojcu. Predstavljali su poruku u iframa koja se itala tako to bi se postavio preko deifra-tor a jedan ablon za deifrovanje ostavlja negde slobodan prostor a negde ga pokriva. Poput ifrovane poruke iz Provena, gde su se rau-nala samo poetna slova. Ja nisam posedovao neki ablon za deifro-vanje, no dovoljno je bilo drati ga u predpostavci, a da bi se predpo-stavio bilo je potrebno itati sa dosta podozrivosti. Da su manifesti govorili o Planu iz Provena nije bilo nikakve sumnje. U grobnici K.R. (alegorija Gran-o-Dima, u noi 23. juna 1344!) bilo je sklonjeno, na sigurno, blago kako bi ga pronali oni koji dolaze, jedno blago skriveno... za stodvadeset godina. Da to blago n^jo bilo novane prirode bilo je takoe jasno. Nije se samo polemi-salo sii ho/.azlononi lakomou alhemiara, ve se otvoreno govorilo rili ono io jo obuimo predstavku veliku istorijsku promenu. A uko-liko neko iiiji! shvatio, imuiirostkojijoslodio ponavljuo jodase niuko-llko ne iiic pmvidel.i ponudu koju so ticalu lili mirundu sex(aeaetatis (ude!!... ".!??.ion i |>oHlmh\j(>K su.srtittil) to ju ponnvUuno; Ako se samo 332 svidelo Bogu da prinese do nas svetlost svoga estog Candela-brum-a... ako se moe sve proitati samo u jednoj knjizi i da se ita-jui shvati i zapamti ono stoje bilo... Kako bi bilo ugodno da su putem pesme (poruke itane ljudskim glasom!) mogle da se pretvore

stene (lapis exillis) u bisere i drago kamenje... I govorilo sejo o najtajanst-venijim tajnama, i o jednoj vladi koja bi morala da bude osnovana u Evropi, i o jednom velikom delu koje treba da se ispuni... Govorilo se daje K.R. otiao u paniju (ili u Portugaliju) i uka-zao tamonjim uenjacima gde pribaviti prave znake buduih vre-mena no uzalud. Zbog ega uzalud? Jer je neka nemaka templar-ska grupa, poetkom 17. veka, dala u javnost jednu briljivo uvanu tajnu, kao daje ba bilo potrebno izai u javnost iz reakcije prema ne-kom koenju prelaznog procesa? Niko nije mogao da porekne injenicu kako su manifesti nasto-jali da rekonstruiu faze Plana onako kako ih je sintetizovao Diotale-vi. Prvi brat ija se smrt spominjala, to jest daje stigao do grani-ce, bio je brat I.O. kojije umro u Engleskoj. Dakle nekoje trijumfalno stigao na prvi sastanak. A pominjala se neka druga i trea linija nas-leivanja. I dotle sve bi moralo da bude regularno: druga linija, ona engleska, susree treu liniju, onu francusku, 1584., i svet koji pie poetkom 17. veka moe da govori samo o onome to se dogodilo trima prvim grupama. U Alhemijskoj Svadbi koju je Andrea napisao u mladalakom dobu, pa dakle pre manifesta (premda se pojavljuje 1616.), spomenuta su tri velianstvena hrama, tri mesta koja bi ve trebalo da su poznata. Ali postalo mi je jasno da je nasuprot manifestima tu reeno, da, unutar istih okvira, no kao da se neto uznemirujue obistinilo. Na primer, otkuda toliko istrajavanje na injenici daje dolo vreme, da je doao trenutak, premda je neprijatelj angaovao svu svoju lukavost kako se prilika ne bi ostvarila? Kakva prilika? Govo-rilo se daje konani cilj K.R.-a bio Jerusalim, no da do njega nije mo-gao da stigne. Zato? Hvaljeni su do neba arapi jer su ovi izmenjivali poruke, dok u Nemakoj ueni ljudi nisu umeli jedan drugog da po-mognu. I spominjana je jedna vrlo velika grupa koja eli panjak samo za sebe. Ovde se nije govorilo samo o nekome koje nastojao da pomuti Plan ne bi li ostvario neki posebni interes, ve o jednom tak-vom stvarnom nastojanju. Glas je kazivao kako je u poetku neko izradio jedno magijsko pismo (ali naravno, poruka iz Provena) ali da sat Boiji otkucava svaki minut dok ovaj na ne uspeva da oznai ak ni sate. Ko to nije bio usklaen sa otkucavanjem boanskog sata, ko nije znao da stigne na odroenu taku u pravom trenutku? Spominjano je neko prvo-bitno jezgro bratije koje mogue daje objavljivalo jednu tajnu filoso-)\ju, no odluilo je da se rasprostre po svetu. Munif'osti su obelodanjivali neku nevolju, nesigurnost, pometnjo. Hrua iz prvu lin^o nusledivunja obavili su to 333tako da svaki bude zamenjen jednim dostojnim naslednikom, no ovi su ustanovili da se dri tajnim... mesto njihovog groba pa ni da-nas ne znamo gde su sahranjeni. Na ta se aludiralo? ta se to nije znalo? 0 kakvom je grobu nedostajalo obavetenje? Bilo je jasno da su manifesti bili napisani jer je nekakva informacija bila izgubljena, i uinjen je poziv onome ko je kakvim sluajem poseduje, da se oglasi. Sam kraj Glasa bio je nedvosmislen: Iznova molimo sve uene ljude Evrope... da ddbronamerno razmotre nau ponudu... da nam saopte svoja opaanja... Jer premda do sada nismo obelodanili naa imena... svako ko nam bude dostavio svoje ime moie da se po-savetuje sa nama putem ive rei, ili ukoliko tu postoje neke smetnje pismeno.

Upravo ono to nam je pukovnik predlagao da uradimo obja-vljivanjem njegove prie. Prinuditi nekog da prekine utanje. Bio je to jedan skok, pauza, umetnuta reenica, rezmrsivanje. Na grobu K.R.-a nije bilo napisano samo post 12Oannospatebo, kako bi se podcrtao ritam sastanaka, bilo je takoe napisano Nequaquarn vacuum. Ne praznina ne postoji, ve ne bi smela da postoji prazni- na. A protivno tome stvorena je jedna praznina koja je morala biti ispunjena! No jo jednom sam se pitao: zastoje ta rasprava nastala u Ne-makoj, gde je na kraju krajeva etvrta linija trebalo jednostavno da eka sa pobonom strpljivou da na nju doe red? Nemci nisu mogli da se ale u 1614 zbog izostajanja jednog sastanka u Marijen-burgu, jer je sastanak u Marijenburgu bio predvien za 17041 Samo jedan zakljuak je dolazio u obzir: nemci su prekorevali da se nije desio prethodni sastanak! Eto kljua! Nemci iz etvrte linije tugovali su to su englezi iz druge linije izgubili francuze iz tree! Pa naravno. U tekstu su mogle da se izdvoje alegorije gotovo detinje providnosti: otvara se grob K.R.-a i tu se pronalaze potpisi brae iz prvog i drugog kruga, ali ne iz treeg! Portugalci i englezi su tu, ali gde su francuzi? Ukratko, dva su manifesta aludirala, onome ko je znao da ih proita, na injenicu da su englezi izgubili francuze. A na osnovu onoga to smo utvrdili englezi su bili jedini koji su znali gde bi mogli da pronau francuze, a francuzi jedini koji su znali gde bi mogli da pronau nemce. Ali da su 1704. francuzi ak i uli nemcima u trag pojavili bi se bez dve treine onoga to su trebali da predaju. Drutvo Rue i Krsta izlazi na svetlost dana, rizikuje ono to ri-zikuje, jer je to jedini nain da spase Plan. 71 Ne znamo sa sigurnou ni da li su Braa iz druge linije posedovala ista znanja kao ona iz prve, ni da li su bili upueni u sve tajne. (Glas Bratstva, iz Sveopte i celovite Reformacije, Kasel, Vesel, 1614) Rekao sam bez odlaganja: Belbu i Diotaleviju: sloili su se da je skriveni smisao manifesta bio previe otvoren ak i za nekog okul-tistu. Sada je sve jasno, rekao je Diotalevi Mi smo se zainatili u uverenju daje plan bio onemoguen na putu izmeu Nemaca i pavli-kijana, a bio je naprotiv zaustavljen 1584. na putu izmeu Engleske i Francuske. Ali zato? upitao je Belbo Imamo li kakav dobar razlog zbog ega 1584. Englezi ne uspevaju da ostvare sastanak sa francu-zima? Englezi su znali gde se nalazi Sklonite, ak, jedini su to znali. eleo je istinu. I pokrenuo je Abulafiju. Zatraio je, za probu, vezu izmeu dveju prostih injenica. I autput je bio: Mini je Mikijeva verenica Trideset dana ima novembar sa aprilom junom i septembrom Kako protumaiti? upitao je Belbo Mini ima sastanak sa Mikijem, no grekom mu ga zakazuje za tridesetprvi septembar i Mi ki... Stanite svi! rekao sam Mini bi poinila greku samo u kn liko bi zakazala svoj sastanak za 5. oktobar 1582! A zato? Gregorijanska reforma kalendara! No to je prirodno. U 1582. stupana snagu gregorijanska reforma koja koriguje julijanski kjUomlur, i kako bi bila uspostavljena ravnotea ukinuto je deset (luna meseca oktobra, od 5. do 14.!

Ali sastanak u Francuskoj je u 1584, u noi Svetog Jovana, 2-\. juna, rekao je Belbo. Zaista. Ali ako se dobro seam, reforma nije odmah svuda nI.iipilu iiu snagu. KonsultovaosamVeni Kalendar koji smo drali na polici. Iwo, reforma je obnarodovana u 1 582., i ukinuli sn dani od R. (li) M. oktobra, no to deluje samo kod pape. Francuska prihvata rtil'ormu 1 f>H3. i ukida dane od 10. do 19 decembra. U Nemaekoj se dosudu svojevrstan raskol i katolike oblasti prihvat.aju reformu u I '/'/!'>., Nhval.al.o, skoro dvo stotine jjodina kasnije, da i ne govorimo o HlIH'U'ikoj ovo je jedan datum koji treba imali u vidu koja je prihvata u 11)17. Da vidimo sada KneJesku. Prelazi na f.iej'.orijan rtilnrmu u 1752! l'niodnn, n mrnji prema p.i pist imii ovi n >'. I i ol lukude (idolevaju dva vitku. I onda Nhvntah- i .i sn desilo, hrimcuska ukida deset dana krajem 83. i do juna 1584. svi su se ve na-vikli. Ali dok je u Francuskoj 23.jun 1584. u Engleskoj je jo 13.juni sad zamislite da li je jedan vrli Englez, ma koliko templarskog soja, a naroito u onim vremenima kada su informacije ile jo uvek vrlo sporo, dogaaj uzeo u obzir. Voze levomjo i danas ine poznaju deci-malni metarski sistem... Dakle Emglezi se pojavljuju u Sklonitu svoga 23. juna, koji je za Francuze ve 3. juli. Onda pretpostavite kako sastanak nije trebalo da se ostvari uz fanfare, ve da bude skri-veni susret na pravom mestu i u pravo vreme. Francuzi odlaze na to mesto 23. juna, ekaju jedan dan, dva, tri, sedam, a zatim odlaze mislei da se neto dggodilo. Diu ruke ba uoi 2. jula. Englezi stiu 3. jula i ne nalaze nikoga. ekaju i oni osam dana, i dalje ne nalaze ni-koga. Na toj taki dva velika majstora su se izgubila. Velianstveno, rekao je Belbo Tako se odvijalo. Ali zato se stavljaju u pokret lanovi nemakog drutva Rue i Krsta a ne en-gleskog? Zamolio sam za jo jedan dan, prekopao sam po svojoj karto-teci i vratio se u kancelariju ponosno blistajui. Pronaao sam jedan trag, vrlo mali na prvi pogled, no tako je radio Sem Spejd, nita nije zanemarljivo njegovom grabeljivom pogledu. Oko 1584. Don Di, maioniar i kabalista, astrolog engleske kraljice, biva zaduen da proui reformu julijanskog kalendara! Englezi su pronali Porgtugalce 1464. Posle toga datuma iz-gleda da britanska ostrva bivaju zapljusnuta vatrenim kabalizmom. Radi se na onome to se nauilo, pripremajui se za sledei susret. Don Di prvi je u redu ove magijske i hermetiarske obnove. Osniva jednu linu biblioteku od etiri hiljade naslova koja nalikuje da je ureena od Templara iz Provena. Njegova Monas Ierogliphica iz-gleda direktno inspirisana Tabula smaragdinaom, bibliom alhe-miara. A ta radi Don Di od 1584. na dalje? ita Steganographia-n Tritemija! I ita je u rukopisu, jer e prvi put izai iz tampe tek poetkom 17. veka. Veliki majstor engleskog jezgra koji je pretrpeo neuspeh sa sastankom koji je izostao, Di eli da otkrije ta se dogo-dilo, gde je bila greka. A budui i daje dobar astronom, lupi se po elu i kae kakav sam to kretenja bio. Pa se da na izuavanje gregori-janske reforme, iskamivi jednu apanau od Elizabete, ne bi li video kako da popravi greku. Ali shvata daje prekasno. Ne zna sa kime da stupi u vezu u Francuskoj, ali dri veze sa oblau srednjoevrop-skom. Prag Rudolfa II predstavlja pravu alhemijsku laboratoriju, a ba tih godina Di odlazi u Prag i sree se sa Kunratom, autorom onog Amfiteatra vene mudrosti ije alegorijske tabele e inspirisati kako Andrca tako rozenkrojcerovske manifeste. Kakve odnose uspo-stavlja DiV Ne znam. Razjedan grizom savesti stoje poinio nepo-pravljivu groSku, umire 1G08. Ne bojte se, jer se u Londonu pokree judna di uru

osobu koja j vo sada po mihenju svyu upuenih jedan od Jminvu drutva Ruo i Krsta t o njomu i govori u Novoj Atlantidi. Kreinsis H tik on .1.18 Stvarno Bekon govori o tome? upitao je Belbo. Ne ba, ali izvesni Don Hejdon ponovo pie Novu Atlantidu pod naslovom Sveta Zemlja, i tu ubacuje drutvo Rue i Krsta. Ali nama tako odgovara. Bekon o tome ne govori otvoreno iz oitih raz-loga obazrivosti, ali je tako kao da o tome govori. A ko ne prihvata, avo neka ga nosi. Upravo tako. A upravo se pod Bekonovom inspiracijom radi na jo tenjim vezama izmeu engleske sredine i nemake sredine. 1613. dolazi do venanja izrfi.edu Elizabete, keri Dejmsa I koji je ve na prestolu, sa Fridrihom V, izbornim knezom rajnskog palatina-ta. Po smrti Rudolfa II, Prag nije vie prikladno mesto, pa to postaje Hajdelberg. Venanje ovo dvoje prineva predstavlja trijumf tem-plarskih alegorija. Tokom londonskih sveanosti reija je poverena samom Bekonu, i biva prikazana jedna alegorija mistikog vitetva uz svojevrsnu pojavu Vitezova na vrh jednog bora. Jasno je daje Be-kon, koji je nasledio Dija, sada ve veliki majstor engleskog templar-skog jezgra... ... a postoje neosporno autor ekspirovih drama, moramo po-novo da iupamo i celog ekspira, koji naravno nije govorio o dru-gom nego o Planu, rekao je Belbo No Svetog Jovana, san letnje noi. 23. juna je pravo leto. Pesnika sloboda. Pitam se kako to da nikome nisu pali na pamet ti simptomi, te oevidnosti. Sve mi se namee gotovo nepod-noljivom jasnoom. Iaeni smo racipnalistikim miljenjem, rekao je Diota-levi, ja sam to uvek govrio. ' Pusti Kazaubona da nastavi, jer mi se ini daje obavio izu-zetan posao. Malo ta tu ima da se kae. Posle londonskih praznika poinju proslave u Hajdelburgu, gde je Salomon de Kaus za izbornog kneza izgradio visee vrtove $iju smo bledu kopiju gledali one veeri u Pijemontu, sigurno se seate. I tokom ove sveanosti pojavljuju se jodna alegorijska kola to slave mladenca u liku Jasona, a na dvema kaliirkama broda predstavljenog na kolima pojavljuju se simvoli Zlatnog Runa i Podvezice, nadam se da niste zaboravili kako se Zlatno Runo i Podvezica pojavljuju i na stubovima u Tumaru... Sve se I odudara. U toku jedne godine pojavljuju se rozenkrojcerovski mani-l'osti, znak da engleski Templari, oslanjajui se na pomo svojih ne-iiiiikih prijatelja, izlaze pred celokupnu evropsku javnost, ne bi li uspostavili prekinutu nit Plana. Ali gdo bi eleli da stignu? 33772 Nai tobonji nevidljivi su (to se tie govorkanja) tu u ime tridesetestorice, podeljene u est grupa. {Stranipakt sklopljen izmeu avola i tobonjih Nevidlji-vih, Pariz, 1623, str. 6) Mogue da su se odluili na dvostruku operaciju, sa jedne strane baciti nekakav znak Francuzima, a sa druge ponovo povezati rasute redove nemakog jezgra, koji je verovatno rasparano lute-ranskom Reformacijom. Ali ba u Nemakoj se deava najvea gu-va. Od izlaska manifesta do negde 1621, autori manifesta primaju silne odgovore...

Citirao sam neke od tolikih pamfleta koji su se pojavili na tu temu, one sa kojima sam se zabavljao one noi u Salvadoru sa Ampa-ro. Verovatno meu svima njima postoji neko ko neto zna, ali gubi se u jednom izobilju egzaltiranih, entuzijasta koji uzimaju des-lovno manifeste, moda provokatora, kojinastoje da osujete opera-ciju, mutivoda... Englezi pkuavaju da se ukljue u raspravicu, daje preusmere, nije sluajno ako Robert Flad, drugi templarski Englez, u toku samo jedne godine pite tri dela kako bi uputio na ispravno tu-maenje manifesta... Ali reakcija je ve tada van svake kontrole, za-poeo je tridesetogodinji rat, Pfalcgrafa su porazili panci, Pfalc i Hajdelberg postaju zemlja preputena pljaki, eka je u plamenu... Ovi Englezi odluuju da se povuku u Francusku i da tamo pokuaju. I eto zato se drutvo Rue i Krsta pojavljuje sa svojim manifestom u Parizu 1623, i obraaju se Francuzima sa manje ili vie istim ponu-dama sa kojima su se obratili i nemcima. A ta moe da se proita u jednom od pamfleta napisanih protiv drutva Rue i Krsta u Parizu, od nekoga koje u njih sumnjao ili je eleo da zamuti vodu? Da su se odali avolu, to je oito, ali budui da ni klevetom ne moe da se zatre istina, pravi se insinuacija kako se oni okupljaju u Mareu. Pa onda? Ali zar ne poznajete Pariz? Mare je ba etvrt Templuma i, gle sluaja, etvrt jevrejskog geta! Na stranu injenica to ovi pamf-leti govore daje drutvo Rue i Krsta u vezi sa jednom sektom iber-skih kabalista, tako zvanim Alumbrados! Moda ovi pamfleti protiv drutva Rue i Krsta, pod vidom napada na 36 nevidljivih , pokua-vaju da nametnu svoje poistoveivanje... GabrijelNode, Rieljeov bi-bliotekar, pie Uputstva Francuskoj o istinitosti povesti Bratstva Rue i Krsta. Kakva uputstva? Je li kakav glasnogovornik Templara treeg1, j(!Z)',ra, ju li obian avanturista koji se umeao u tuu igru? Sa jodni! stran*: i/glou da i on eli da drutvo Rue i Krsta proe upravo za noko bednih avoljih sluj>u, su nii',*; puk baca insinuacije, govori dii su lu jo uvok u igri tri koli'^jumn ro/.iMiknijconi, i bie da jo intimi, ponio U'UokJozk'u '" il'jo.M llV(|l< '?''' I'1 "/.a gotovobtiNiinlikt) 33H podatke (jedan je i Indiji na ploveim ostrvima) no namee ideju da se jedan kolegijum nalazi u podzemlju Pariza. Vi verujete da sve to objanjava tridesetogodinji rat? upi-tao je Belbo. Bez svake sumnje, rekao sam, Rienje dobija kao pov-laen informacije od Nodea, eli da uzme uee u ovoj povesti, ali u svemu pravi greku, intervenie putem vojske i jo vie muti vodu. Ali ne bih eleo da preskoim druge dve injenice. U 1619. ponovo se okuplja zbor Hristovih Vitezova u Tumaru, posle etrdesetest go-dina utanja. Okupio se 1573., nekoliko godina pre 1584., verovatno radi pripremanja puta u Pariz zajedno sa Englezima, a posle sluaja sa rozenkrojerovskim manifestima ponovo se okuplja, radi odluke kojim pravcem krenuti, pridruiti se delovanju Engleza ili udariti drugim smerom. Naravno, rekao je Belbo, sada je ve svet zalutao u jed-nom lavirintu, neko bira jedan put, neko drugi, neko razastire gla-sove, neda se razumeti da li su odgovori koji se uju glasovi nekog drugog ili odjek sopstvenog... Svi nastavljaju nasumice. A ta u meuvremenu pokuavaju pavlikijani i jerusalimljani? Da saznaju, rekao je Diotalevi Ali ne bih zanemario inje-nicu da u toj epohi kada se iri Kabala lurijevska i kada poinje da se'* govori o Lomljenju Posuda... U toj epohi stalno krui ideja o Tori kao nepotpunoj poruci. Postoji jedan poljski hasidiki spis koji

kae: da se naprotiv desio neki drugi dogaaj nastale bi druge kombinacije slo-va. Ali neka bude jasno, kabalistima nije drago to su Nemci hteli da idu ispred vremena. Pravo nasleivanje i poredak Tore ostali su skri-veni, a poznato je samo Sveto, kako bi On bio hvaljen. Ali ne terajte ino da govorim svata. Ako je i sveta Kabala umeana u Plan... - Ukoliko postoji Plan, sve mora biti umeano. Ilije globalan il! nita ne objanjava, rekao je Belbo Ali Kazaubon je naveo jedan (Iruni trag. Da. ak, u pitanju je itava serija tragova. Jo pre nego to |n hum unuk iz 1584. propao, DonDi je poeo da se zanima za karto-ni niske studije i podstie pomorske ekspedicije. A sa kim u drutvu? Hn l'i'dtom Nunjesom, kraljevskim kosmografom Portugalije... Di ullcti mi pronalazaka putovanja severozapadnim prolazom za Kitaj, nliiJ.n novac u ekspediciju izvesnog Frobiera, koji prodire do Pola i vruu su odatle sa jednim eskimom koga svi dre za mongola, pod-ni in Krnnsis Drejka i nagovara ga da izvede svoje putovanje oko nvmi.ii, tfoli da se putuje prema istoku jer istok je poetak i naelo sva-kog okultnog znarrja, a na poetku ne znam vie koja ekspedicija pri-zivu uiulolo. A Sta to treba da znai? Izrodu mi (In ni nye bio ba zainteresovan za otkria tih nitml.ii, vm': zu njihovo kartografsko prodstavh'anje, i zbog toga je ra-<lin u dodiru su Miukniorom i su Ortelyusom, velikim kartografima. Nkl kao du ju, Iz dnlia poniko kojejadriio u rukama, shvatioda 339bi konana rekonsrukcija morala da dovede do otkria jedne mape, i kao daje nastojao da do toga doe za sopstveni raun. ak, biu slo-bodan da kaem i to, kao gospodin Garamon. Je li mogue daje jed-nom uenjaku njegovog formata promaklo to neslaganje meu ka-lendarima? A ukoliko je to uradio namerno? Di ostavlja utisak daje eleo sam da rekonstruie poruku, pretekavi ostala jezgra. Imam utisak kako sa Dijem prodire ideja da poruka moe biti rekonstrui-sana magijskim ili naunim sredstvima, ali bez oekivanja da se Plan ispuni. Sindrom nestrpljivosti. Postepeno se raa buruj osvaja, kalja se naelo solidarnosti prema kojemu se upravljalo spirituelno vitetvo. Ukoliko je to bila ideja koja je rukovodila Dija, da i ne govo-rimo o Bekonu. Od tog trenutka Englezi nastoje da i dalje otkrivaju tajnu izvlaei korist iz svih tajni nove nauke. A Nemci? Nemcima e sasvim odgovarati da nastave putem tradicije. Na taj nain moemo da objasnimo barem dva veka istorije filozofije, anglosaksonski empirizam protiv romantikog idealizma... Mi postepeno rekonstruiemo istoriju sveta, rekao je Diotalevi. Ponovo ispisujemo Knjigu. Svia mi se, svia mi se. 340 73 Jedan drugi zanimljiv sluaj iz kriptografije bio je pred-stavljen javnosti 1917. od strane jednog od najboljih Be-konovih istoriografa, doktora Alfreda Fon Vebera Eben-hofa iz Bea. Oslanjajui se na iste ve oprobane metode na eksipirovom delu, poeo je da ih primenjuje na delu Servantesa... Nastavljajui istraivanje otkrio je jedan zabrinjavajui materijalni dokaz: prvi engleski prevod Don Kihota koji je nainio elton sadri ispravke koje je nainio svojeruno Bekon. Odatle je zakljuio da je ova engleska verzija mogla da bude u stvari izvorni roman i daje Servantes objavio jednu pansku verziju toga. (.Diosoa, Bekon, ekspir, ili Sen-ermen?, Pariz, La Ko-lomb, 1962, str. 122)

Da se sledeih dana Jakopo Belbo bacio na itanje poput grabl-jivice istorijskih dela u vezi sa periodom drutva Rue i Krsta to mije izgledalo oitim. Ali kada nanije izneo svoje zakljuke, iz svoje fanta-zije nam je pruio isti zaplet, iz koga smo preuzeli dragocene savete. Sada znam daje nasuprot tome ispisivao na Abulafiji jednu daleko sloeniju priu u kojoj se pomahnitala igra citata meala sa njegovim vlastitim mitovima. Suoen sa mogunou da kombinuje odlomke jedne tue prie, nalazio je podstrek da pie, u narativnom obliku, sopstvenom. Nama to nikada nije rekao. I ostala mije sumnja da lije to oprobavao, uz odreenu hrabrost, svoje sposobnosti za obliko-vanje jedne tvorevine mate ili se jednostavno uivljavao, kao bilo koji avolji sluga, u Veliku Priu od koje se mutilo u glavi.____ fllename: ^udesni^kabinet^_doktora_Di___ _ _______________Na mestu priseanja da sam Talbot. Barem od kada sam odluio da me zovu Keli. Zapravo sam samo falsifikovao dokumente, to vi rade. Kraljiini ljudi su nemilosrdni. Kako bih pokrio svoje potkresane ui bio sam primoran da nosim ovu crnu kunu kapu, pa nu svi aputali da sam neki maioniar. I neka bude. Doktor Di proma ovom povoljnom glasu. Posetio sam ga u Mortlejku i prouavao je neku mapu. Bio je imodreden, stari avolji sluga. Zlokobni odsjaji u njegovim lukavim oAinui, koata ruka koja je gladila koziju bradicu. To je jedan rukopis Rodera Bekona, rekao mije, a pozajmio ml K" i<> <:ar Rudolf II. Poznajete li Prag? Savetujem vam da ga poseti-In, Milili biste da pronaete tamo neto to bi vam izmenilo ivot. Ta-litilu locorum rerum et thesaurorum absconditorum Menabani... Kriflom sam video neto od prepisa koje je doktor oteao taj-nim plNinom. No on jo odmah sakrio rukopis ispod itave hrpe drugih puutolih li.sl.ovn. ^.iveti u jodnoj epohi, rodini, u kojoj je svaki list, Inko |o tok izuSuo iz fubriko htirt,yn, va pouteo. 341Pokazao sam doktoru Di neke od svojih pokuaja, pre svega svoje pesme o Dark Lady. Izuzetno svetla slika moga detinjstva, tamna jer ju je apsorbovala senka vremena, i otrgla mi se. I jedan moj tragini zaplet, pria o Dimu od Konoplje, koji se vraa u Engle-sku u pratnji ser Valtera Relija, i otkriva da mu je oca ubio ince-stuozni brat. Vi ste talentovani, Keli, rekao mije Di. I potreban vam je novac. Postoji jedan mladi, vanbrani sinna koga vinebiste smeli ni da pomislite, kome elim da obezbedim ime i ugled. Oskudnog je talenta, vi ete biti njegova druga svest i savest. Piite, i ivite u senci njegove slave, samo ja i on znaemo da je vaa, Keli. I eto kako godinama sastavljam zaplete koje, kraljica i ela Engleska prihvataju pod imenom ovog bledog mladia. If I have seen further it is by standing on ye sholders of a Dvvarf. Imao sam trideset godina i nikome neu dozvoliti da kae daje to najlepe doba ivota. Viljeme, rekao sam mu, pusti da ti raste kosa preko uyu, dobro ti stoji. Imao sam neki plan (da se zamenim sa njim)? Moe li se iveti mrzei Tresikoplje koje si u stvari ti sam? That sweet thief which sourly robs from me. Polako Keli, rekao mije Di, uzdizati se u senci privilegija onoga je ko se sprema na osvajanje sve-ta. Keepe a Lowe Pofyle. Viljem e biti jedno od naih lica. I uveo me je u tok oh, samo delimino Kosmike Zavere. Tajna Templaral Znak, upitao sam? Ye Globe. Dugo sam legao u pravo vreme, no jedne veeri, u pono, pre-turio sam po privatnom sanduku Dija, otkrio formule, eleo sam da prizovem anele kao to on ini u noi punog

meseca. Di me je naao izvrnutog na leima, usred kruga Makrokosmosa, kao golman posle jedanaesterca. Na elu, Solomonova Petokraka. Sada moram jo vie da navuem na oi kunu kapu. Jo ne zna kako se radi, rekao mije Di. uvaj se, ili u dati da ti odseku i nos. I will show you Fear in a Handful of Dust... Podigao je jednu od svojih mravih ruku i izgovorio stranu re: Garamonl Oseao sam da gorim unutranjim plamenom. Pobegao sam (u no). Bila je potrebna itava godina da bi mi Di oprostio i posvetio svoju etvrtu Knjigu Misterija, post reconciliationem kellianam. Toga leta bio sam obuzet apstraktnim besovima. Di nas je sazvao u Mort-lejk, bili smo ja, Viljem, Spenser ijedan mladi aristokrata smernog pogleda, Frensis Bekon. He had a delicate, lively, hazel Eie. Doctor Dee told me it was like tho Eie of a Viper. Di nas je uveo u tok jednog dela Kosmike Zavere. Radilo se o tome da se u Parizu nae franako krilo Templara, i zajedno sastave oba dela iste mape. Otili bi Di i Spenser, u pratnji Pedro Nunjesa. Meni i Bekonu poverio je neka do-kumenta, pod zakletvom, da ih otvorimo u sluaju da se oni ne vrate. Vratili su se, uzajamno se razbacujui uvredama. Nije mo-gue, govorio je Di, Plan je matematiki taan, poseduje astralno savrenstvo moje hijeroglifske Monas. Moralo je da ih naemo, bila je no Svetog Jovana. Mrzim da budem potcenjon. Rukttu Ham; No Svotog Jovana 342 za njih ih' za vas? Di se lupi po elu, i izbljuva strane kletve. Oh, ree, from what povverhast thou this povverful might? Bledi Viljem je primetio frazu, kukavni plagijator. Di je u groznici konsultovao kalendare i godinjake. Krv mu Boiju, ZalmeBoije, kako sam mogao da bu-dem toliko glup? Vreao je Nunjesa i Spensera: Dakle ja moram da mislim na sve? Bedni kosmografu, derao se sav bled na Nunjesa. A zatim: Amanasiel Zoroba bel, vikao je. I Nunjesa pogodi kao neka-kav nevidljivi ovan u stomak, zatetura se bled nekoliko koraka una-zad, i opusti se na zemlju. Kretenu, rekao mu je Di. Spenser je bio bled. Sa mukom je kazao: Moemo da bacimo nekakvu udicu. Upravo zavravam jednu poemu, jednu alegoriju na kraljicu vila, gde sam bio u iskuenju da stavim jednog Viteza Crve-nog Krsta... Pustite me da napiem. Pravi Templari e se prepoznati, razumee da mi znamo, i stupice u dodir sa nama... Znam te, rekao mu je Di. Pre nego to ti to napie i ljudi pri-mete tvoju poemu proi e itava petoletka a ak i vie. Ali ideja sa mamcem uopte nije glupa. Zato ne komunicirate sa njima putem svojih anela, dokto-re? upitao sam ga. Kretenu, rekao je ponovo, i ovoga puta meni. Zar nisi itao Tritemija? Primaoevi aneli interveniu da razjasne poruku ako je ovaj primi. Moji aneli nisu poni ekspres. Francuzi su izgubljeni. Ali imam jedan plan. Znam kako pronai nekoga iz nemake linije. Treba otii u Prag. uli smo nekakav um, jedna teka zavesa od damasta se po-dizala, kroz to smo videli jednu prozirnu ruku, zatim se Ona pojavila, Deva Ponosita. Velianstvo, rekli smo kleknuvi na kolena. Di, rekla je Ona, sve znam. Nemojte da verujete da su moji predci spasli Vitezove kako bi kasnije vama prepustili vladavinu nad svetom. Zah-tovam, shvatate, zahtevam, da na kraju tajna ostane povlastica Kru-ni;. Velianstvo, elim tajnu, po svaku cenu, i elimje za Krunu. Zelini da pronaem ostale njene posednike, ukolikoje to najkrai put, no kada mi budu lakoverno poverili sve to znaju, nee mi biti teko da ih likvidiram, bodeom ili otrovom.

Na licu Kraljice Deve pojavio se okrutan osmeh. U redu luko, rekla je, dobri moj Di... Ne elim mnogo, samo Totalnu Vlast. Vuiihi, ukoliko uspete, Podvezica. Tebi, Viljeme i obratila se dvos-mislenom nonou malom parazitu jedna druga podvezica, jedno drugo zlnl.no runo. Sledi me. apnuo siirn na uvo Viljemu: Perforce I am thine, and that is !n mit... Viljem me je nagradio jednim pogledom poltronskog odobra-vnuju i poriiio zn kraljicom, nestajui iza zavese. Je tiens la reinel Hio :iiiiii su D^juni u /.hitnom (Inidu. Prolazili smo uskim ulii-i rtlun kojiinii .su Sirio smnid i koju su su nalazili! nedaleko od jevrej343dskog groblja, pa mije Di govorio da pazim. Ako se proirila vest o izostalom sastanku, govorio je, ostale grupe e se ve pokrenuti za svoj raun. Bojim se da jevreji, jerusalimljani imaju ovde u Pragu silne agente... Bilo je vee. Snegjeplaviastim tonovima svetlucao. Pri mra-nom ulazu u jevrejsku etvrt zgurile su se tezge za boini vaar, a u sredini, prekrivena crvenim platnom, neukusna pozornica nekakvog pozorita lutaka osvetljenog zadimljenim buktinjama. No odmah za-tim se prolazilo ispod jedne etvrtaste kamene arkade i blizu neke bronzane fontane, sa ije konstrukcije su visili ledeni noevi, otvarao se trem ka jednoj drugoj uliici. Lavlje glave na drevnim kapijama drale su "u zubima bronzane alke. Lagani umovi prenosili su se po ovim zidovima, na udan nain hroptalo je po niskim krovovima, i prenosilo se na oluke. Kue su odavale nekakav svoj fantomski ivot, skrivene izabranice gospe... Neki stari zelena, umotan u jednu po-habanu dugu odoru, gotovo nas je oeao u prolazu, i uinilo mi se da sam ga uo kako mrmlja: Pogledajte kod Atanasijusa Pernata... Di je promrmljao: Sasvim drugi strah imam od Atanasijusa... I ve smo bili u uliici Fabrikanata Zlata... Na tom mestu, i ui koje vie nemam zuje po seanju ispod po-habane kape, iznenada, u mraku neke neoekivane uliice zaustavio se pred nama neki div, jedna strana siva kreatura bezlinog izlaza, tela optoenog nekom bronzanom patinom, oslanjajui se na kvrgav spiralni tap od svetlog drveta. Jak miris sandalovine dolazio je od ove pojave. Smrtno sam se uplaio, svom mi se krv sledila pod dejst-vom maije ovog bia pred sobom. Pa ipak nisam mogao da odvojim pogled od prozirne maglovite kugle koja mu je okruivala ramena, i sa mukom mije polazilo za rukom da primetim groznu njuku egipat-skog ibisa, a iza toga itavo mnotvo njuki, inkuba moje mate i moga seanja. Okolina ove sablasti koja se isticala u mraku uliice as se irila a as skupljala, kao daje kakvo lagano mineralno disanje proimalo itavu figuru... I-uasa-na mesto nogu, kad sam ga osmo-trio, video sam na snegu bezobline patrljke ije se meso, sivo i beskrvno, nabrkalo kao u nekim koncentrinim oteklinama. Oh moje uasne uspomene... Golem! rekao je Di. Zatim je podigao obe ruke ka nebu, i nje-gova crna odora padala je zajedno sa njegovim irokim rukavima na tlo, kao da stvara nekakav pojas, pupanu vrpcu izmeu davdunog poloaja njegovih ruku i povrine, to jest dubina, zemlje. Jezebel, Malkut, Smoke Gets in Your Eyes! rekao je. I odjednom Golem se pas-prio poput zamka od peska pri udaru vetra, bili smo gotovo zaslepl-jeni esticama njegovog tela od gline koje su se poput atoma izdelile u va/.dului, i na kraju smo imali kraj svojih nogu gomilicu nagorelog pepela. Di se n;i|;ho, pretraio po ovom pepelu svojim suvim prstima, i izvukao I/, l.oj;a jedan smoluljak koji ju sakrio u uedra.

I u lom Ireiiul.ku se pojavio i/, unko jedan stari rabin, sa za rnuflcunoin lierelom koja jo nino^o nalikovala na moju kapu. Dok-344 tor Di, pretpostavljam, rekao je. Here Comes Everybody, odgovo-rio je ponizno Di, Rabbi Allevi. Kakvo zadovoljstvo da vas vidim... A ovaj: Da niste moda videli jedno stvorenje koje se mota ovuda? Jedno stvorenje? kazao je Di pravei se zauen. Sa nekak-vim inima? Doavola Di, rekao je Rabi Levi. To je bio moj Golem. Va Golem? Ne znam nita 0 tome. Pazite se doktore Di, rekao je sav bled Rabi Alevi. Uputate se u jednu igru koja je daleko preko vaih mogunosti. Ne znam 0 emu govorite Rabi Alevi, rekao je Di. Nismo tu da bismo izfabrikovali koju uncu zlata za vaeg cara. Nismo mi tree-razredni negromanti.' Vratite mi barem taj smotuljak, zaklinjao je Rabi Alevi. Kakav smotuljak? upitao je Di avolskom bezazlenou. Neka ste prokleti doktore Di, rekao je rabin. A zaista vam kaem da neete ugledati osvit novog veka. I udaljio se u noi, mrml-jajui zatvorene konsonante bez i jednog vokala. Oh, Jezik avolski i Sveti! Di je stajao naslonjen na mokri zid uliice, ut u licu, nako-streene kose, kao u bodljikavog praseta. Poznajem Rabi Alevija, rekao je. Umreu5. avgusta 1608., po gregorijanskom kalendaru. Pa dakle Keli, pomozite mi da pretvorim u delo svoj projekat. Vi ete biti taj koji e ga privesti kraju. Gilding pale streams with heavenlval-chymy, zapamtite. Ja u to zapamtiti, i Viljem sa mnom, a protiv me-ne. Nije vie nita rekao. Bleda magla koja je eala svoja lea 0 pro-zorska stakla, uti dim koji je eao svoja lea 0 ta stakla, lizala je svojim jezikom svaki kutak veeri. Bili smo sada u nekoj drugoj uliici, beliaste pare izbijale su kroz reetke prizemnih prozora, kroz koje su se opaala bedna domainstva naherenih zidova, u svim ni-jansama sivih tonova... video sam unutra, dok je nasumice silazio priliku jednog starca (stepenice su bile neprirodno ortogonalne) u iz-lizanom redengotu i visokom cilindru. ak i Di gaje video: Kaliga-ri! uzviknuo je. I on je ovde, i u kui Madam Sosostris, The Famous Clairvoyante! Moramo brzo da radimo. Uurbali smo korak i stigli pred vratajednog kuerka, ujednoj uliici sumnjivog osvetljenja, semitski zlokobnog. Zalupali smo, i vrata su se otvorila kao zaarana. Uli smo uje-dan prostrani salon, ukraen sedmokrakim svenjacima, reljefima telragrama, veniima Davidovih zvezda. Stare violine, ija je boja bila kao na starim slikama, gomilale su se pri ulazu najednom du-nakom stolu. Jedan veliki krokodil visio je, prepariran, sa visokog uvodu ove jazbino, lagano se klatei pri hladnom povetarcu veeri, pri sumornoj svetlosti samo jedne baklje, ili mnogih ili nijedne. U hi u, ispred svoje vrsne zavee ili baldahina, ispod koga se uzdizao je-dan kivol., molei se na kolenima, neprekidno mrmljajui i bogohu-lnri 72 Hoija Imena, bio je jedan Starac. Znao sam, pod direktnim bl- svof'a Nusa, daje to Hajurih Kuri rat. Za upornog D^ju, rokuuju ovaj, okreui se i prekidajui mo 345litvu, koga elite? Liio je na prepariranog oklopnika, iguanu neo-dreene starosti. Kunrat, rekao je Di, trei susret nije se odigrao. Kunrat se dade na strane kletve: Lapis Exillis I I onda? Kunrat, rekao je Di, vi biste mogli da bacite nekakvu udicu i stavite me vezu sa nemakom templarskom linijom.

 Videemo, rekao je Kunrat. Mogao bih da zamolim Majera, koji je u dodiru sa tolikim svetom na dvoru. Ali vi ete mi rei tajnu Devianskog Mleka, Vrlo Tajanstvene Pei Filozofa. Di se nasmeio on boanski osmeh toga Mudraca. Skupio se zatim kao u molitvi i proaputao poluglasno: Kada budete eleli da pretvorite i pretopte u vodu ili Deviansko Mleko sublimovanu ivu, pomeajte je sa metalnim listiima u ai gde je Stvar paljivo u prah pretvorena, nikada je ne pokrivajte ve radite tako da sve vazduh prodre u golu materiju, obezbedite plamen od tri komada uglja, i odravajte ga tokom osam solarnih dana, zatim to sklonite, i dobro istucajte na mermeru sve dok ne postane uasno sitno. Kada ste to uradili stavite materiju u stakleni destilator i destilujte u Marijen-badu, nad jednim velikim kotlom sa vodom, koji je tako postavljen da ne spadne voda ispod dva prsta, ali pustite da tako visi u vazduhu, a istovremeno potpaljujte vatru ispod kade. Tada, i samo tada, premda materija ive ne dodiruje vodu, no nalazei se u ovom toplom i vla-nom stomaku, pretvorie se u vodu. Maestro, rekao je Kunrat pavai na kolena i ljubei suvu i prozirnu ruku doktora Dija. Maestro, uradiu tako. A ti e imati ono to eli. Zapamti ove reci, Rua i Krst. ue kako se o njima govori. Di se umotao u svoj ogrta i iz njega su mu virile samo oi koje su se zlobno caklile. Hajdemo, Keli, rekao je. Ovaj ovek je sada ve na. A ti Kunrat dri Golema podalje od nas sve do naeg pov-ratka u London. A posle, neka se Prag pretvori u samu buktinju. Napravio je pokret kao da se udaljuje. Kunrat gaje puzajui epao za rub ogrtaa: Doi e moda kod tebe, jednog dana, neki ovek. elee da pie o tebi. Budi mu prijatelj. Daj mi Vlast, kazao je Di sa nekim neopisivim izrazom na mraavom licu, i njena sudbina bie zagarantovana. Izali smo. Na Atlantiku je po barometru jedan minimum po-kazivao u pravcu istoka nasuprot itavom maksimumu koji se nadvi-jao nad Rusijom. Hajdemo u Moskvu, rekao sam mu. Ne, rekao je, vraamo se u London. U Moskvu, u Moskvu, mrmljao sam pomahnitalo. Znao si dobro, Keli, da tamo nee nikada otii. Oekivala te je Kula. Vratili smo se u London. Doktor Di jo nikao: Onipo-kuSovujii (lu Hodu do lUiSonja pm iuis. Koii, napisao za Vili-jonui noSl.o sa... sa avolskim insinuacijama na njih. avolom o|>s<(diiut,, l,o stini i uiudio, ti zatim jo Viljnm I4U upropastio tekst i preneo sve iz Praga u Veneciju. Dija je pot-puno obuzeo bes. Ali bledi, ulizica Viljem oseao se zatien od svoje kraljevske konkubine. Ni to mu nije bilo dovoljno. Kako sam mu ja, postepeno, davao svoje najbolje sonete, traio mi je upravo takve sa bestidnim pogledom Njenim, Tvojim, my Dark Lady. Kakva grozota osetiti tvoje ime na usnama bednika (nisam znao da ju je, kao dvostruka rtva i dvojnik traio za Bekona). Dosta, rekao sam mu. Umoran sam da gradim u senci tvoje slave. Pii ti za sebe. Ne mogu, odgovorio mije, sa pogledom nekoga koje video Duha. On mi to ne doputa. Ko, Di?

 Ne, Verulamije. Zar nisi primetio daje ve sada on taj koji dri konce igre u svojim rukama? Primorava me da piem dela koja kasnije on velia kao svoja. Shvata Keli, ja sam pravi Bekon, a potonji to nee znati. Ah parazit! Kako mrzim tu napast! Bekon je jedan bednik, ali ima talenta, rekao sam. Zato ne pie svojom rukom? Nisam znao da on za to nema vremena. Toga smo po-stali svestni kada je godinama kasnije Nemaka bila obuzeta ludilom drutva Rue i Krsta. Tada, sakupljajui rasute znake, reci koje su mu se omakle tekom mukom, shvatio sam daje autor manifesta drutva Rue i Krsta bio on. On je pisao pod lanim imenom Johana Valentina Andrea! Tada nisam shvatao za koga pie Andrea, ali sada, iz mraka ove samice u kojoj venem, daleko lucidniji od don Isidora Paro-dija, sada znam. To mije rekao Suape, moj zatvorski drug, jedan bivi templarski Portugalac: Andrea je pisao jedan viteki roman za nekog panca koji je u meuvremenu leao u jednom drugom zatvoru. Ne znam zato, ali projekat je sluio besramnom Bekonu, koji e ui u istoriju kao tajanst-veni autor avantura viteza od La Mane, i koji je traio od Andrea da mu napie delo za koje bi se on kasnije predstavio kao pravi skrivenu autor, kako bi mogao da u senci (ali zato, ali zato?) uiva u neijem tuem trijumfu. Pravim digresiju, sada kada mi je hladno u ovoj sa-mici i boli me palac. Upravo sastavljam, pod bledim svetlom jednog kandila koje dogoreva, poslednja dela koja e ii pod imenom Viljem. Doktor Di je umro, mrmljajui Svetlosti, vie Svetlosti, i traei akalicu. Zatim je kazao: Oualis ArtifexPereo! Dao je da f,a ubiju Bekon. Ve godinama, pre nego je kraljica iezla, rasl.avivi sn i od srca i od pameti, Verulamije ju je zaveo na neki nain. Tuda je vo bila oronula u licu i bila je svcdnnii na jodnu skolnl.. Njena so hrana svola na jedan beli hliipcio i supu od cikorijo. Sauvala jo uz sobo jedan ma i u 347trenutcima besa zabadavala bi njime energino u zavese i damaste koji su pokrivali zidove njenog prebivalita. (A uko-liko je neko stajao u pozadini i prislukivao? Ili kakav mi, kakav mi? Dobra ideja stari Keli, trebalo bi da mije zapie-te.) Postoje stara dola do tog stanja, Bekonu je bilo lako da je uveri kako je on Viljem, njeno kopile bacajui joj se na kolena, nje sad ve slepe, pokriven ovnujskom koom. Zlatno Runo! Kazali su da cilja na presto, no znao sam da on eli neto sasvim drugo, kontrolu nad Planom. Tada je i postao vikont od Sent Albana. A, kako se osetio snanim, uklonio je Dija. Kraljica je mrtva, iveo kralj... sada sam tu ve bio ne-poeljni svedok. Naveo me je u zasedu, jedne veeri u kojoj bi Dark Lady konano bila moja, i dok je zagrljena igrala sa mnom, gubei se pod kontrolom trava koje donose vizije, ona vena Premudrost, sa svojim naboranim licem stare koze... I uao je sa naoruanom grupicom, dao je da mi pokriju oi maramicom, u trenutku sam shvatio: vitriol! A kako se sme-jala, Ona, kako si se smejala ti, Pin Bali Lady oh maiden virtue rudelv strumpeted, oh gilded honor shamefullv mis-plac'd! dok te je on dodririvao svojim okrutnim rukama, a ti ga nazivala Sajmonom, i ljubila mu opaki oiljak... U Kuli, u Kuli, smejao se Verulamije. I otada ja tu leim, sa ovom ljudskom larvom koja se naziva Soapes, a tamniari me poznaju samo kao Dima od Konoplje. Studi-rao sam temeljno, i sa arkim pregnuem, filosofiju, prava i medicinu, i naalost takoe teologiju. I eto me ovde, sirota budala, a utr liko pre to sve to znam. Kroz jedan prozori bio sam svedok kraljvske svadbe, sa vitezovima od crvenog krsta iji bi konji poigra-vali na zvuk truba. Trebalo je da ja budem tamo i sviram trubu,

eilija je to znala, i ponovo mije oteta nagrada, cilj. Svirao je Viljem. Ja sam pisao u senci, za njega. Rei i ti kako da se osveti, aputao mije Suape, i toga dana se izdao za ono stoje zaista bio, nekakav bonapar-tistiki monah, vekovima zakopan u ovoj samici. Hoe li izai odavde? upitao sam ga. If... zapoeo je sa odgovorom. Alije zatim uutao. Lupkajui kaikom po zidu, u jednom tajanstvenom alfabetu za koji mi je poverio da gaje prihvatio od Tritemija, poeo je da pronosi poruke nekome u eliji pored. Grofu od Monsalva-ta. l'rofilo su }',o(liii(!. SnapeS nikada nije prestao da lupka po zidu. Suda zinuti zii kof.n i Iz kojih rn/logn. Zove se Noffo Ddi (iinIikI kukvn !,<> lajaiifilvonii knlinlti Dol I Dl zvuo tako 346 slino? Koje prijavio Templare?). Dei je, po uputstvima Sua-pea, prijavio Bekona. Staje rekao to ne znam, ali ima ve dosta kako je Verulamije baen u tamnicu. Optuen za sodo-miju, jer, kazali su (uzdrhtim na pomisao da je istina), ti, Dark Ledy, Crna Devica druida i Templara, drugo nisi ni bila, drugo i nisi do vena androgina, koja je izala iz ijih uenih ruku, iz ijih? Sada, sada znam, tvoga ljubavnika, grofa od Sen ermena! Ali koje Sen ermen ako ne sam Be-kon (koliko stvari zna Suape, taj mrani hramovnik sa to-liko ivota...)? Verulamije je izaao iz zatvora, povratio je pomou magije naklonost monarha. Sada, kae mi Viljem, provodi noi du Temze, u Piladovom Pabu, kako bi se igrao sa tom udnom spravom, koju mu je izmislio neki Nolano koga je on potom dao da spale na uasan nain u Rimu, poto gaje prvo dovukao u London kako bi shvatio njegovu tajnu, jednu astralnu mainu, koja guta besmislene putanje, koju je on per infiniti et universi mondi, usled blistanja aneoskih svet-losti, dajui besramne udarce trijumfujue ivotinje svojim pubisom po leitu, oponaajui doivljaje nebeskih tela u obitavalitu Dekana i shvatajui poslednje tajne njenog veli-kog obnavljanja, i samu tajnu Nove Atlantide, nazvao Gotli-bovom, parodirajui sveti jezik Manifesta pripisanih Andre-ji... Ah! uzvikujem (s'ecria-t-il), sada ve oevidno svestan, ali prekasno i uzalud, dok mi srce uoljivo lupa pod ipkama korseta: eto zato mije oteo trubu, amajliju, talisman, kosmiku vezu koja moe da upravlja demonima. ta e to ko-vati u svojoj Solomonovoj Kui? Prekasno je, ponavljam, ve mu je prueno previe vlasti. Kau daje Bekon mrtav. Suape me uverava da to nije istina. Niko mu nije video le. ivi pod lanim imenom kod landgrafa od Hesea, ve uveden u najvee misterije, pa dakle besmrtan, spreman da nastavi svoju mranu bitku radi trijumfa Plana, u njegovo ime i pod njegovom kontro-lom. Posle te eventualne smrti posetio me je Viljem, sa oba-veznim osmehom hipokrite, tako da reetke nisu uspele da me sakriju. Zapitao me je zato sam mu u sonetu 111 pisao o izvesnom Bojadiji, naveo mije stih: To What it, works in Like the Dver's Hand... Ja uopte nisam napisao te reci, kazao sam mu. A bilo je istina... Jasno je, umetnuo ih je Bekon, pre nego stoje nestao, ne bi li bucio ktikav l..'ij;inst.vi!iii znak onima koji e kasnije morati tiu primaju Nen Zrnuorm od dvorca do dvorcu, kao strunjaka zubojiulisunjo... Verujomdae u bu 349dunosti nastojati da uveri kako je on napisao Viljemova de-la. Koliko sve postaje oito, kada se gleda iz tame jedne sami-ce.

VVhere Art Thou, Muse, That Thou Forget'st So Long? Oseam se umoran, bolestan. Viljem oekuje od mene novi materijal za svoje odrpane klovneraje tamo u Globu. Suape upravo pie. Gledam preko njegovih ramena. Skicira neku nerazumljivu poruku: Rivverrun, past Eve and Adam's... Skriva taj list, gleda me, vidi da sam blei od Sa-blasti, ita mi u oima Smrt. apue mi: Odmori se. Ne boj se. Pisau ja za tebe. I tako upravo izrauje, masku jedne maske. Ja polako venem, a on mi otima i poslednju svetlost, onu koja pripada tami. _______ IM) 74 Iako je u pitanju dobra volja, ipak se njegov duh i propo-vedi nameu kao oigledne avolske obmane... Ove su u stanju da prevare mnoge znatieljne linosti i da izazovu veliku tetu i skandal u crkvi Gospoda Boga Naega. (Gledite o Gijomu Postelu koje su Ignaciju od Lojole pos-lali oci isusovci Salmeron, LustiUgoleto, 10. maja 1545) Belbo nam je hladno ispriao koliko je matao, ne itajuinam svoje stranice, i odbacujui sve ono line prirode. ak nas je doveo do uverenja da mu je Abulafija pruio ove kombinacije. To daje Bekon autor manifesta drutva Rue i Krsta naiao sam ve da se govori tu i tamo. No jedna napomena me je potrefila: to daje Bekon bio vikont od Sent Albana. tota mi se muvalo po glavi, tota stoje bilo u dobroj vezi sa mojom starom tezom. Proveo sam sledeu no preturajui po svojoj kartoteci. Gospodo, rekao sam sledeeg jutra nekakvim sveanim tonom svojim sauesnicima, ne moemo da izmiljamo veze. One postoje. Kada 1164. sveti Bernar pokree ideju jednog sabora u Troaju kako bi Templarima obezbedio legitimitet, meu onima koji su na sebe preuzeli teret organizacije poduhvata nalazi se stareina Sent Albana, koji izmeu ostalog nosi ime prvog engleskog muenika, evangelizatora britanskih otoka, roenog upravo u Verulamu, kojije bio Bekonov feud. Sent Albano, keltskog i bez sumnje druidskog ka-raktera, iniciran kao i sveti Bernar. To nije dovoljno, rekao je Belbo. Saekajte. Ovaj stareina Sent Albana je iguman Sen-Mar-ten-de-ana, onog manastira gde e biti smetena Umetniko-Zanat-ska kola! Belbo je reagovao. Zaboga! Ne samo to, dodao sam ve je kola bila zamiljena u poast Bekona. 23. brimera III godine Konvent ovlauje svoj Komi-tet za Narodnu prosvetu da pusti u tampu Bekonova sabrana dela. A 18. vendemijera iste godine sam Konvent izglasava nekakav zakon kako bi se izgradila jedna kua nauke i tehnike akoja bi imala za cilj ii oponaa onu ideju Kue Solomonove o kojoj govori Bekon u Novoj Allantidi, a upravo kao mesto na kome bi se sakupili svi tehniki pro-nnlasci oveanstva. 1 onda? upitao je Diotalevi. Stvar je u tome da u koli postoji Klatno, rekao je Belbo. A po Diotnlovijovom robovanju shvatio sam da gaje Belbo ostavio po truni svojih razmiljanja o Fukoovom klatnu. Samo polnko, kuzuo sam. Klatno e biti izmiljeno i po-Ntnvljouo u prolom voku. Zu sudu ga preskoimo. Dii );.i |MciskoinioV ruknu jo Molbo. Ali zar nikada niste ? i 11 ijorc if, I i l-.k 11 Momidu Dona U\]n, talisman koji bi 361trebalo da sakupi itavo znanje u kosmosu? Zar ne lii na jedno klat-no?

 U redu, rekao sam, dopustimo daje mogue uspostaviti nekakvu vezu izmeu ovih dveju injenica. Ali kako doi od Sent Al- ? bana do Klatna? Saznao sam to nedugo potom. Dakle, stareina Sent Albana je iguman Sen-Marten de-ana, koji otuda postaje nekakav filo-templarski centar. Bekon, preko svoga feuda, uspostavlja inicijacijsku vezu sa druidima sled- ' benicima svetog Albana. Sluajte sada: dok Bekon zapoinje svoju karijeru u Engleskoj, sopstvenu zavrava u Francuskoj Gijom Postel. (Zapazio sam jedan neprimetan gr na Belbovom licu, prisetio sam se dijaloga na Rikardovoj izlobi, Postel gaje podseao na onoga koji mu je idealiter oteo Lorencu. No bilo je to samo za trenutak.) Postel izuava hebrejski, nastoji da pokae kako je zajed-nika matrica za sve jezike, prevodi ohar i Bahir, u dodiruje sa ka-balistima, izbacuje jedan projekat sveopteg mira blizak onome kod nemakih rozenkrojcerovskih grupa, nastoji da ubedi francuskog kralja u nekakav savez sa sultanom, poseuje Grku, Siriju, Malu Aziju, izuava arapski, jednom reju ponavlja ceo put Kristijana Ro-zenkrojca. I nije sluajno to potpisuje neke spise imenom Rosisper-gius, onaj koji rosu prska. A Gasendi u svom Examen Philosophiae Fluddanae kazuje da Rozenkrojc ne dolazi od rosa ve od ros, rosa. U jednom svom rukopisu govori o nekakvoj tajni koju treba uvati dok ne doe vreme pa kae: Zato to se biseri ne bacaju u svinje. A znate li gde se pojavljuje taj navod iz jevanelja? Na naslovnoj stranici Al-kemijskog Venanja. A otac Marino Marsen, pri razobliavanju ro-zenkrojcera Flada, kazuje daje istoga kova kao i onaj veliki ateista Postel. Sa druge strane izgleda da su se Di i Postel susreli 1550, a pri tom jo uvek nisu znali, i nee biti u mogunosti da saznaju za jo sle-doih trideset godina, da su oni ta dva velika majstora Plana iji je susret odreen za 1584. Sada Postel izjavljuje, sluajte, sluajte, da utoliko to je direktni potomak najstarijeg Nojevog sina, a budui da j(i Noj osniva keltskog plemena pa otuda i civilizacije druida, Fran-cuski je kralj jedini zakoniti pretendent na titulu Kralja Sveta. Ba tako, Kralj Sv<M.a i/. Af;arl.c\ ali to izjavljuju tri voka unapred. Pustimo oinjonicu da :;o zaljub^jujo u jodnu mat.mku, .Jounu, i smutra je za ho&iumku l'i inuidroHt, covoku nisu moralo da budu baS svo vijuge na umni u |)i)l)io ohi iitiino |)U?,i\ju (111 jd imao mo<':ii<HHi|)i'ljuU)lj(), dolini sali su ga kao pseto, mrsko udovite, kloaku svih jeresi, opsednutog itavom legijom demona. Pa ipak, uz sav skandal sa Joanom, Inkvi-zicija ga ne smatra zajeretika, ve kae daje amens, recimo malo a-knut. To jest, niko se ne usuuje se da uniti ovog ovekajer se zna da je glasnogovornik nekakve dovoljno mone grupe. Upozoravam Dio-talevija na injenicu da Postel takoe putuje na istok i daje savreme-nik Isaka Lurije, pa iz toga izvuci odreene zakljuke. Lepo, 1564. (u godini kada Di pie Hijeroglifske Monade) Postel porekne svoje jeresi i povue se... pogaate li gde? U manastir Sen-Marten-deSanl ta oekuje? Oito eka 1584. Oito, potvrdio je Diotalevi. Nastavio sam: Jesmo li sada shvatili? Postelje veliki maj-stor francuskog jezgra, koji eka vezu sa engleskom grupom. No umire 1581., tri godine pre susreta. Iz toga zakljuci: prvo, nezgoda u 1584. se dogaa zato to u pravom trenutku nedostaje jedna mudra glava kao stoje bila Postelova, koja bi bila u stanju da shvati ta se sve deava unutar zbrke sa kalendarima; drugo, Sen-Marten je bio jedno mesto na kome su Templari

oduvek bili kod kue i na koje se prebacio u oekivanju ba ovek kome je zadatak da uspostavi treu vezu. Sen-Marten-de-an je bio to Sklonite! Sve se slae kao u kakvom mozaiku. Sada me pratite. U vreme izostalog sastanka Bekon ima samo dvadeset godina. Ali 1621. postaje vikont od Sent Albana. ta nalazi u nasleenim posedima? Tajnu? Stoji da gaje ba te godine neko optuio za korupciju i dao da ga zatvore za neko vreme u tamni-cu. Bekon je bio pronaao neto to izaziva strah. Kod koga? Alije bez sumnje u to vreme kada Bekon shvata daje Sen-Marten pod kontro-lom, i dolazi na ideju da tamo dole ostvari svoju Kuu Solomonovu, laboratoriju u kojoj je mogue doi, eksperimentalnim putem, do otk-ria tajne. Ali, upitao je Diotalevi, ta bismo mogli da pronaemo to dovodi u vezu Bekonove naslednike sa revolucionarnim grupama sa kraja osamnaestog veka. To bi bila valjda masonerija? rekao je Belbo. Sjajna ideja. Napokon sugerisao nam ju je Alje one veeri u zamku. Trebalo bi rekonstruisati dogaaje. ta se tano do-godilo u tim sredinama? 35375 Venom snu... ne bi se oduprli dakle oni koji su u ivotu ve umeli da usredsrede svoju savest prema visokom me-rilu. Posveeni, Sledbenici, stoje na ivici takvog puta. Sledstveno seanju, anamnezi, prema Plutarhovom iz-razu, oni postaju slobodni, kreu se bez obaveza, okrun-jeni slave misterije i vide na zemlji gomilu onih koji nisu posveeni i koji nisu isti da se sabiju i zgure u blatu i ta-mi. (Julius Evola, Hermetika tradicija, Rim, Edicioni Medi-teranee, 1971, str. 111) Sa pravom odvanou predloio sam sebe za jednu brzu i tanu istragu. Naao sam se do gue u knjigama koje obuhvataju istorijske studije i hermetika trabunjanja, a da nisam mogao lako da razluim verodostojne podatke od onih koji su puki proizvod mate. Radio sam kao maina tokom itave nedelje a pri kraju sam odluio da napravim jednu gotovo nesvatljivu listu sekti, loa, kruoka. Nije da nisam imao odreenu strepnju dok sam je pravio, kada sam nala-zio poznata imena za koja nisam oekivao da ih zateknem u takvom drutvu, i hronoloke coincidencije za koje mi se uinilo zanimljivim da ih zabeleim. Pokazao sam taj dokumenat dvojici svojih sauesni-ka. 1645. London: Amol osniva Koled Nevidljivih, rozenkrojcerovske inspiracije. 1662. Iz Koleda Nevidljivih raa se Kraljevsko Drutvo, a iz Kral-jevskog drutva, kao to svi znaju, Masonerija. 1666. Pariz: Akademija Nauka. 1707. Raa se Klod-Luj-de Sen ermen, ukoliko se uistinu rodio. 1717. Stvaranje jedne Velike Londonske Loe. 1721. Anderson sastavlja Konstituciju engleske masonerije. Inici-ran u Londonu, Petar Veliki osniva jednu lou u Rusiji. 1730. Monteskije na prolazu u Londonu biva posveen. 1737. Remzi potvruje templarsko poreklo masonerije. Izvor kot-skog Obreda, otada pa na dalje u borbi sa Velikom London-skom Loom. 1738. Fridrih, tada princ naslednik Pruske, biva posveen. Bie za-titnik enciklopedista. 1740. Nastaju negde tih godina u Francuskoj razliite loe: Odani koti iz Tuluza, Suvereni Visoki Savet, Majka kotske Velikog Globusa Francuske, Kole Uzvienih Prineva Kraljevske Tajne! Borou, Dvor Suverena Zupovednika Templuma iz

Kaikasona, I'iladoUi iz Nnrhouo, /.bor Rue i Krsta iz Monpe-lijiui, Uzvieni Izabranici Islino... 174.1 l'ivo javni) pojavljivanju f.nila od Snu 2ermoiia. U Llonu se 3B4 raa stepen Viteza Kado, koji treba da osveti Templare. 1753. Vijermoz utemeljuje lou Savrenog Prijateljstva. 1754. Martin de Paskvali utemeljuje Hram Izabranika Koena (ili to moda ini 1760). 1756. Baron fon Hunt osniva Strogi Templarski Propis. Neko govori kako je nastala na podsticaj Fridriha II Pruskog. Tu se po prvi put govori o Nepoznatim Velikodostojnicima. Neko insinuira da su Nepoznati Velikodostojnici Fridrih i Volter. 1758. Stie u Pariz Sen ermen i nudi svoje usluge kralju kao he-miar strunjak za boje. Poseuje i Pompaduru. 1759. Izgleda daje obrazovan nekakav Savet Imperatora Istoka i Zapada koji je tri godine kasnije po svoj prilici sastavio Kon-stituciju i odredbe iz Bordoa odakle verovatno vue poreklo Drevni i Priznati kotski Obred (koji se ipak ne pojavljuje zva-nino do 1801). Tipino za kotski obred bie umnoavanje drugih stepena sve do 33.-eg. 1760. Sen ermen je u sumnjivoj diplomatskoj misiji u Holandiji. Mora da bei, biva uhapen u Londonu a zatim ponovo pu-ten. Don Perneti osniva Iluminate iz Avinjona. Martin de Paskvali osniva Vitezove Masone Izabranike Univerzuma. 1762. Sen ermen u Rusiji. 1763. Kazanova sree Sen ermena u Belgiji: izdaje se za de Sir-mona, i pretvara nekakvu monetu u zlato. Vijermoz osniva Suvereni Zbor Vitezova Crnog Orla Rue i Kr-sta. 17BB, Vijermoz ulazi u de Paskvalijeve Izabranike Koena. tampa se apokrif u Jerusalimu Najtajanstvenije misterije visokih stepena objavljene masonerije, ili pravo drutvo Rue i Krsta: tu se kazuje daje loa drutva Rue i Krsta na planini Here-don, na ezdeset milja od Edimburga. Paskvali susree Luj Klod de Sen Martena, koji e postati poznat kao Nepoznati Fi-lozof. Don Perneti postaje bibliotekar pruskog kralja. 1771. Vojvoda od artra, poznat kasnije kao Filip Izjednaitelj, po-staje veliki majstor Gran Orijenta, zatim Grand Orijenta Francuske, i nastoji da ujedini sve loe. Otpor od strane loa kotskog obreda. 1772. l'uskvali odlazi za Santo Domingo a Vijermoz i San Marten os-nivaju jedan Suvereni Tribunal koji e zatim postati Velika Loa kotske. |74. Son Marton se povlai kako bi postao Nepoznati Filozof a je-dan dologat Strogog Templarskog Propisa odlazi na prego-vor sa Vijermozom. Iz toga se raa jedan kotski Direktori-juni Provincije Alvernija. Iz Direktorijuma Alvernije rodice se Prourinlriii kolski Obred. |?W, Hun Zoniiini, pod imenom grofa Veldona, predstavlja hemij-Nkti prnjukUi Kridrihu II. Hada sti DruStvo Kilutota kako bi objedinilo sve hermetiare. 355Loa Devet Sestara: u nju se ukljuuju Giloten i Kabani, Vol-ter i Franklin. Vajshaupt osniva Iluminate Bavarske. Po ne-kima posveen je od nekog danskog trgovca, Kelmera, pov-ratnika iz Egipta, koji izgleda daje bio tajanstveni Altotas ui-telj Kaljostra. 1778. San ermen se u Berlinu sree sa Don Pernetijem. Vijermoz osniva Red Vitezova Dobrotvora od Svetog Grada. Strogi Templarski Propis se dogovara sa Gran Orijentom budui da biva prihvaen Preureeni kotski Obred. 1782. Veliki zbor svih inicijatikih loa u Vilhelmsbatu.

1783. Markiz Tome utemeljuje Obred Svedenborja. 1784. San ermen smatra se daje umro dok je u slubi landgrafa od Hesea ureivao jednu fabriku boja. 1785. Kaljostro osniva Obred Memfisa, koji e postati Obred Drevni i Primitivni Memfis-Miraim i koji e poveati broj ostalih ste-pena sve do tamo devedesetog. Izbija, izveden od Kaljostra, skandal sa Kraljiinom Ogrli-com. Dima ga opisuje kao jednu masonsku zaveru radi disk-reditovanja monarhije. Biva ukinut red Iluminata Bavarske, pod sumnjom za revolucionarnu zaveru. Mirabo biva posveen od Iluminata Bavarske u Berlinu. Po-javljuje se u Londonu jedan rozenkrojcerovski manifest pripi-san Kaljostru. Mirabo pie jedno pismo Kaljostru i Lavateru. Postoji oko sedamstotina loa u Francuskoj. Biva objavljena Dopuna od Vajshaupta koja iscrtava dijagram jednog tajnog drutva iji svaki sledbenik treba da zna samo za vlastitog ne-posredno pretpostavljenog. Poinje Francuska Revolucija. Kriza loa u Francuskoj. Osmog vendemijera deputat Gregoar predstavlja u Konventu projekat jednog Muzeja Nauke i Tehnike. Bie smeten u Sen-Marten-de-anu 1799., na zahtev Saveta Njih Petstotina. Vojvoda od Brunsvika poziva loe na rasputanje budui da ih je jedna otrovna prevratnika sekta sve ve iskvarila. 1798. Hapenje Kaljostra u Rimu. 1801. U arlstonu je proglaeno zvanino osnivanje Drevnog i Priz-natog kotskog Obreda, sa 33 stepena. 1824. Dokument bekog dvora francuskoj vladi: optuuju se tajna udruenja poput Osloboenih, Nezavisnih, Visokog Prometa Karbonara. 1H35. Kabalista Etinger kazuje da je sreo Sen ermena u Parizu. I B46. Beki pisac Franc Grafer objavljuje okolnosti jednog susreta izmeu njepovog brata i Sen ermena negde izmeu 1788. i 1790.; S(!ii /.ormen prima pusutioca listajui jednu knjigu Pa rucol/.iisii. 1864. Bakuiijin osniva Soc^jiildiHiiokrulski savez inspirisan, po ne-kima, I liimiinitima Bavarsku, 366 y 1786. 1787. 1789. 1794. 1865. 1875. 1877. 1879. IH80. 1884. IH88. I HtK), OsnivanjelRozenkrojcerskog Drutva Engleske (po drugim iz-vorima, 18(K)7iii 1867.). Njemu pripada Balver-Liton, autor rozenkrojcerskog romana Zanoni.

Jelena Petrovna Blavacki osniva Teozofsko Drutvo. Izlazi Razotkrivena Izida. Baron Spedalijeri proglaava daje lan Velike Loe Brae Samotnika Montanara, SvetliBrat Obnovl-jenog i Drevnog Reda Manihejaca i Visoki Iluminat Martini-sta. Madam Blavacki o teozofskoj ulozi Sen ermena. Meu nje-gove inkarnacije spadali su Roder i Frensis Bejkon, Rozenk-rojc, Proklo, sen Albano. Gran Orijent Francuske odbacuje pozivanje na Velikog Arhitektu Svemira i proglaava potpunu slobodu savesti. Prekida veze sa Velikom Loom Engleske, i postaje odluno laiki i radikalan. Osnivanje Rozenkrojcerovskog Drutva u SAD. Zapoinje aktivnost Sen-Iv d'Alvejdra. Leopold Engler reor-ganizuje Iluminate Bavarske. .Lay_XIll enciklikom Humanum Genus osuuje_masqneriju. Katolici je masovno naputaju a racionalisti se za nju otimaju. Stanislas de Guajta osniva Kabalistiki Red Rue i Krsta. Os-nivanje u Engleskoj Hermetikog Reda Zlatnog Svanua. Je-danaest stepena od neofita do Ipsisimusa. Njihov imperator je MekGregor Meters. Njegova sestra udaje se za Bergsona. Jozefin Pelada naputa Guajta i osniva Katoliku Ruu i Krst Templuma i Grala, proglasivi se za Sar Merodaka. Spor iz-nuidu Guajtinih i ozefininih rozenkrojcera zvae se rat dveju rua. AlisLer Krouli iniciran u Zlatno svanue. Osnovae potom red Toleme za svoj raun. Iz Zlatnog Svanua raa se Jutarnja Zvezda, pod koju stupa Jojts. U Americi Spenser Luis oivljava Drevni Mistiki Red Rue i Krsta a 1916. izvodi sa uspehom u jednom hotelu pretvaranje nokog komada cinka u zlato. Maks Hajdel osniva Rozenkrojcerovsko Bratstvo. Slede bez odreenih datuma Rozenkrojcerovski Lektorijum, Starija Brau Rue i Krsta, Bratstvo Hermetiara, Templum Rue i Krsta. Ani Besan, uenica Blavacke, osniva u Londonu red Tem-plurnu Rue i Krsta. 19 IH. Rada se u Nemakoj Drutvo Tule. Ruda no u Francuskoj Veliko Stareinstvo Galije. U Sve-Nkiima stoernog bratstva, Enriko Kontardi Rodio govori o Jodnoj pusuti koju mu je nainio Sen ermen. Sl,n l.o svu znui? upitao je Diotalevi. - Nfi pitajte to mene. Hteli ste podatke? Eto ih. Drugo ne 357 Trebalo bi potraiti savet od Aljea. Kladim se da ni on ne poznaje sve ove organizacije. Ni govora, to je njegov hlebac. No moemo da ga stavimo na probu Dodajmo neku sektu koja i ne postoji. Nedavno osnovanu. Ponovo mije dolo u glavu udno pitanje De Anelisa, ako sam dobro uo govorilo je o Tresu. Pa sam rekao: Tres. A ta je to? upitao je Belbo. Ako postoji taj akrostih tu mora da stoji podtekst, rekao je Diotalevi, - inae moji rabini ne bi mogli da upranjavaju Notari-kon. Da vidimo... Templi Resurgentes Equites Svnarcnici. Jel se slae? . .. Ime nam se dopalo, dopisali smo ga ispod spiska ove liste. Uz sve ovo kruoke, izmisliti jo koji nije bilo tek tako, govo-rio je Diotalevi, koga je spopala uobraenost. 9HR 76

Ukoliko se potom radi o tome da se prostom reju definie preteni karakter francuske masonerije XVIII-og veka, samo bijedna bila zaista primerena: diletantizam. (Rene L. Forestije, Templarsko i Okultistiko Slobodno-Zi-darstvo, Pariz, Obije, 1970, 2) Sledee veeri pozvali smo Aljea da svrati kod Pilada. Koliko god da su se novi posetioci ovog bara vratili sakou i kravati, prisustvo naeg gosta, sa njegovim prugastim teget odelom i besprekornom kouljom, kravatom koja je privrena zlatnom iglom, izazvalo je dovljno senzacije. Sreom oko est uvee Pilad je bio dosta prazan. Alje je zbunio Pilada poruivi neki izvrstan konjak. Bilo gaje, pri-rodno, no epurio se na polici iza pocinkovanog anka, nedirnut, moda ve godinama. Alje je govorio posmatrajui tenost prema svetlu, da bije po-tom zagrejao rukama, pokazujui pritom dva zlatna dugmeta na manetnama izraena u nenametljivom egipatskom stilu. Pokazali smo mu listu, govorei kako smo je izvukli iz kucanih materijala onih avoljih slugu. Da su Templari bili povezani sa drevnim loama majstora zidara koje su se oformile tokom graenja Solomonovog Hrama, to je neosporno. Kao to je jasno da e se otada ti drugovi pozivati na rtvu arhitekte Hrama, Hirama, rtvu jednog tajanstvenog ubistva, i da e se zalagati za njegovu~bsvetu. Nakon progona mnogi od vitezova Hrama svakako e se sliti u ona bratstva zanatlija, spajajui mito os-veti Hirama sa onim o osveti aka de Moleja. U osamnaestom veku u Londonu su postojale loe pravih pravcatih zidara, takozvane opera-tivne loe, ali postepeno su neki zaludni plemii, premda vrlo uvaeni, privueni ovim tradicionalnim obredima, gotovo utrkivali ko e pre da se ulani. Tako se operativna masonerija, povest pravih zidara, pretvorila u spekulativnu masoneriju, povest onih simboli-nih masona. Utoj klimiizvestniDezagilije, popularizatorNjutna, ost-varuje uticaj na jednog protestantskog pastora, Andersona, koji sa-stavlja odredbe za jednu lou Brae Zidara, deistike inspiracije, i poinje da govori o masonskim bratstvima kao o esnafima koji potiu joS liinio od pre etiri hiljade godina, od osnivaa Solomonovog Hra-mu, To je razlog masonske maskarade, kecelje, estara, ekia. Ali moiuln ba /.bog toga masonerija postaje u modi, privlai plemstvo, zlmj. genealokih stabala koja daje da se naslute, ali jo vie se do-pada fjnidnnst.vu, koje; ne samo da moe da se povee naravnoj nozi 1 nm plemstvom ve, sa punim pravom moe da nosi i ma sa sobom. Hiniti modernoj! svela koji se rada, plemii imaju potrebu za jednom j medinom K<le l)i .stupali u dodirsa novim proizvoaima kapitala, ovi ^l U'elia tu da imamo u vidu trae legitimitet. Nii i'iin se dii Templari kasnije izlaze na povrinu. 359 Onaj koji prvi uspostavlja direktnu vezu sa Templarima je Remzi, o kome pak radije ne bih govorio. Ja sumnjam daje inspirisan isusovcima. Njegova propoved je ona iz koje se raa kotsko krilo masonjerije. kotsko u kom smislu? kotski obred je francusko-nemaki izum. Londonska ma-sonerija je uspostavila tri stepena egrta, saradnika i majstora. kot-ska masonerija umnoava stepene, jer umnoavanje stepena znai umnoavanje nivoa posveenja i tajni... Francuzi, koji su po prirodi lakomisleni, od toga gube glavu... Ali kakava tajna je u pitanju? Nikakva, to je oito. Daje tu bilo kakve tajne to jest da su je ovi posedovali sva njena usloenost bi opravdala uslonjenost stepena inicijacije. Remzi naprotiv umnoava

stepene ne bi li uverio da poseduje kakvu tajnu. Moete li i zamisliti uzbuenje sposobnih trgovaca koji su konano mogli da postanu predvodnici jedne osve-te... Alje je bio pravi fenomen za masonsko rekla-kazala. A govo-rei, u svom stilu, polako bi prelazio na pozivanje u prvom licu. U to vreme su se u Francuskoj ve pisali kupleti na novu Framasonsku modu, loe su se umnoavale i u tom su se krugu kretali monsinjori, kalueri, markzi i krmari, a lanovi kraljevske kue postajali su ve-liki majstori. U Strogi Templarski Propis one propalice od fon Hunta ulazili su Gete, Lesing, Mocart, Volter, nicale su loe meu militari-' stima, u regimentama se kovala zavera za osvetu Hirama i raspravl-jalo se o predstojeoj revoluciji. A za druge masonerija je predstavl-jala drutvo za razonodu, nekakav klub, jedan statusni simvol. Tu je bilo svaega, Kaljostro, Mesner, Kazanova, baron od Holbaha, d'A-lamber... Enciklopedisti i alhemiari, libertini i hermetian. A moglo se videti upravo pred izbijanje revolucije, kada su lanovi jedne iste loe postali razdeljeni, pa se uinilo daje veliko bratimljenje zapalo za uvek u krizu... Zar Nije bilo kakvog suprostavljanj a izmeu Gran Orijenta i kotske Loe? Na recima. Jedan primer: u lou Devet Sestara uao je Krenklin, i dok je ova prirodno vodila rauna o njegovom laikom prevaspitavanju njega je iskljuivo zanimala podrka njegovoj amerikoj revoluciji... Ali u isto vreme jedan od velikih majstora bio je grofod Milija, koije traio eliksir dugog ivota. Budui daje bioje-diin kreten, pravei svoje eksperimente otrovao se i umro. Sa druge pomislilo na Kaljostra: na jednoj strani je izmiljao egipatske obrede, iui drugoj bio je umean u sluaj sa kraljiinom ogrlicom, jedan skan-diil koji su iskonst.iuisale novo vladajuee klas kako hi diskreditovale Slini Poredak. Bio je u tome i Kiiljn.st.ro, tln li shvutnl.e? Pokuajte da /.nniislit.e sa kojom vrstom svetu je trebalo ivoti zajedno... Moru dnjc hllu od ono najgrublje, rekuoje Bolno sa puno ra ZIIIIH'VHIljlI Ali ko su u stvari ti baroni fon Hunt, upitao sam, koji su u potrazi za Neznanim Monicima... Oko ove burujske farse pojavile su se grupe sa vrlo razlii-tim namerama, koje ne bi li stekle siedbenike i te kako se poisto-veuju sa masonskim loama, no slede daleko vie inicijatike cilje-ve. A na toj taki se upravo odvija rasprava o Nepoznatim Monici-ma. Ali naroito fon Hunt nije bio neka ozbiljna osoba. Na poetku uverava siedbenike da su Nepoznati Monici Stjuarti. Potom utvruje daje cilj reda otkup'prvobitnih dobara Templara, pa se na sve strane baca u potragu za imanjima. Ne naav ih u dovoljnoj meri, dopadne aka izvesnog tarka, koji izjavljuje da je primio tajnu o proizvoenju zlata od pravih Nepoznatih Monika koji su bili u Pe-trovgradu. Nagru oko fon Hunta i tarka teozofi, alhemiari tu i tamo, rozenkrojceri poslednje vrste, i svi zajedno biraju za velikog majstora jednog esitog plemia, vojvodu od Brunsvika. Koji ubrzo shvata da se naao u najgorem moguem drutvu. Jedan od lanova Propisa, landgrof od Hesea, poziva kod sebe grofa od Sen ermena verujui da ovaj plemi moe da mu napravi zlato, i panja, u ono vreme bilo je potrebno zado.voljiti svaki hir silnicima. Ali povrh svega smatra se za svetog Petra. Uveravam vas, jedanput je Lavater, kojije bio gost kod landgrafa, bio prinuen da napravi scenu vojvotkinji od Devonira koja je verovala daje Marija Magdalena. Ali svi ti Vijermozi, ti Martin de Paskvali, koji osnivaju jednu za drugom sekte...

 Paskvali je bio obian avanturista. Upranjavao je teur-gike operacije u jednoj svojoj skrivenoj sobi, aneoske due su mu se pokazivale pod vidom jasnih pasusa i hieroglifskih karaktera. Vijer-moz je to shvatio ozbiljno jer je bio obian zanesenjak, poten ali nai-van. Bio je zasenjen alhemijom, razmiljao je o jednom Velikom Delu kome bi izabrani morali da se posvete, kako bi otkrili taku koja po-vezuje est plemenitih metala prouavajui mere koje su sadrane u est slova prvog imena Boijeg, sa kojim je Solomon upoznao svoje izabranike. A onda? Vijermoz utemeljuje mnoga posluanja i ulazi u isto vreme u mnoge loe, kako je bio obiaj u to vreme, uvek u potrazi za jednim konanim otkriem, strahujui da ono nalazi svoj prostor uvek negde drugo kao to se u stvarnosti i dogaa jer je naprotiv svemu, uvii moda jedina stvarnost... Pa se tako pridruuje Koenovim Iza-branicima Paskvalija. Ali 1772. Paskvali nestaje, odlazi za Santo Do-iniiigo, sve naputa na debelom moru. Zbog ega iezava? Pretpo-Nlnvljiun daje doao u posed kakve tajne koju nije eleo da podeli. U Nvakom sluaju, mir njegovoj dui, nestaje na tom kontinentu, mra-nom kakav je i zasluio... A Vijennoz? Tih godinu svojo razdrmala Sveilenborjovti smrt, jednog o-vnka koji je limfno mnogo emu du nnuri bolesni /uputi, da mu je Za301pad poklonio sluh, ali vek je uveliko ve jurio ka revolucionarnom lu-dilu sledei upravo ambicije Treeg Carstva... To su godine kada Vi-jermoz uje kako se govori Strogom Templarskom Propisu fon Hunta i ostaje njime zasenjen. Reeno mu je da jedan Templar koji se zato izdaje, hou rei pri osnivanju nekog javnog udruenja, nije neki Templar, no osamnaesti je vek bio doba velike lakovernosti. Vijer-moz nastoji sa fon Huntom oko razliitih saveza koji se pominju na vaoj listi, sve dok fon Hunt ne bude raskrinkan hou da kaem da se otkrije daje jedna od onih linosti koje pobegnu sa kasom pod mi-kom i vojvoda od Brunsvika ga iskljuuje iz organizacije. Nabaco je jo jedno zapaanje o listi: A da, Vajshaupta sam gotovo zaboravio. Iluminati Bavarske, sa jednim takvim imenom, u poetku privlae tolike plemenite due. Ali ovaj Vajshaupt je bio je-dan anarhista, danas bismo za njega rekli daje komunista, i da samo znate ta se sve nije bulaznilo u toj sredini, o dravnim udarima, zba-civanju vladara sa prestola, potocima krvi... Obratite panju da sam se izuzetno divio Vajshauptu, ali ne zbog njegovih ideja, ve zbog nje-govih vrlo jasnih pojmova kako bi trebalo da deluje jedno tajno drut-vo. Ali mogue je posedovati sjajne organizacione ideje a vrlo zbr-kane ciljeve. Konano se vojvoda od Brunsvika nalazi u prilici da treba da upravlja zbrkom koju je ostavio fon Hunt i shvata da su se sada u nemakom masonskom univerzumu ve sukobila tri duha, tok znanja i okultizma, ubrajajui izvesne lanove drutva Rue i Kr-sta, racionalistiki tok, i anarhistiko revolucionarni tok Iluminata Bavarske. I tada predlae razliitim obredima i redovima da se sretnu u Vilhelmsbatu radi jednog 'saziva', kako bi to tada zvali, da kaemo glavnih tabova. Trebalo je odgovoriti na sledea pitanja: da li red zaista vue poreklo od jednog drevnog udruenja, i od kakvog? Da li zaista postoje Nepoznati Monici, uvari drevne tradicije, i ko su? Kakvi su pravi ciljevi reda? Da lije taj cilj obnova reda Templa-ra? I nabrajajui redom, raunajui problem da li red treba da se bavi okultnim naukama. Vijermoz je prionuo sa oduevljenjem, ko-nano izgleda daje pronaao odgovor na pitanja koja se postavljaju, asno, za itav ivot... I tu nastaje sluaj de Mestr.

 Koji de Mestr? upitao sam. Zozef ili Ksavijer? ozef. Reakcionar? Ukoliko je bio reakcionar nije to bio u dovoljnoj meri. Bio je neki udan ovek. Obratite panju da taj pobornik katolike crkve, upravo dok prvi pontifeksi zapoinju da izdaju bule protiv masone-rijo, postaje lan loe, pod imenom Jozefus a Floribus. ak, se pri-bliava masoneriji kada 1773. jedan papski breve osuuje isusovce. Prirodno do Mestr se pribliava loama kotskog tipa, oito je, nye neki i>,riidunski iluminista, on jh iluminut ali morate da obratite panju nn ovo razlike, jeritahjuni zovu ilumlnistima ekstremiste, dok 88 u drugim zomljama nazivaju istim imamom sledbenici tradicije udna zbrka... Srkutao je svoj konjak, vadio iz skoro bele metalne tabakere cigarete neuobiajenog oblika (izrauje mi ih moj duvandija iz Londona, govorio je, kao i cigare koje ste nali u mojoj kui, izvo-lite, vanredne su...), govorio je pogledom bludei po uspomenama. De Mestr... ovek vanrednih dometa, sluati ga bio je pravi melem za duu. A bio je zadobio veliki autoritet u inicijatikim kruo-cima. Ipak u Vilhelmsbatu oekivanja sviju. alje jedno pismo voj-vodi, gde odluno porie templarsko poreklo, Neznane Monike i ko-risnost ezoterinih uenja. Odbacuje iz vernosti katolikoj crkvi, ali to ini argumentacijom graanskog enciklopediste. Kada im je voj-voda proitao pismo u jednom kruoku najbliskijih, niko nije eleo u to da poveruje. De Mestr je sada tvrdio daje cilj reda iskljuivo du-hovna reintegracija i da su tradicionalni obredi i sveanosti sluili iskljuivo kako bi drali na uzdi mistini duh. Hvalio je sve nove ma-sonske simvole ali je govorio da lik koji predstavlja vie stvari ne predstavlja vie nita. Stoje oprostite mi u suprotnosti sa celo-kupnom hermetikom tradicijom, jer je simvol utoliko puniji, vie otkriva, jai je, ukoliko je dvosmislen, ukoliko izmie, inae gde zav-rava duh Hermesa, boga sa hiljadu lica? A to se tie Templara, de Mestr je govorio kako je red Hrama nastao iz pohlepe, pa gaje poh-lepa i unitila, i to je sve. Savojac nije mogao a da ne pomene kako je red bio rasturen uz papino doputenje. Nikad se netreba pouzdati u katolike legitimiste, ma koliko gorljiva bila njihova hermetika vo-kacija. ak je i odgovor po pitanju Neznanih Monika bio za smeh: oni ne postoje, a dokaz je to to ih ne poznajemo. Stavljen mu je prigo-vor daje prirodno to ih ne poznajemo, inae nebi bili nepoznati, dali se vama ini daje u redu bio njegov nain zakljuivanja? udno je da jedan vernik takvog kova ne pokae ni malo smisla za misteriju. Posle ovoga za staje de Mestr slao poslednji poziv, vraamo se je-vanelju i naputamo ludosti Memfisa. Samo je u stvari ponovo pre-dlagao hiljadugodinju liniju crkve. Shvata u kakvoj klimi se desio skup iz Vilhelmsbata. Uz odmetanje jednog autoriteta kao stoje bio de Mestr. Vijermoz biva potisnut u manjinu, i bilo je mogue u najbol-jem sluaju ostvarivanje nekakvog kompromisa. Ostaje se pri tem-plarskom obredu, odgaa se svaki zakljuak u vezi sa ovim porek-lom, sve u svemu promaaj. Upravo je u tom trenutku kotlantina upustila svoju priliku: da su stvari drugaije krenule mogue da bi istorija veka koji je dolazio bila sasvim drugaija. A posle? upitao sam. Da li se tota sastavilo? Ali ta biste eleli da se sastavilo, dae posluim vaim izra-zima... Tri godine kasnije jedan evangelistiki propovednik koji se pridruio Iluminatima Bavarske, izvesni Lance, umire udaren gro-mom u nekoj umi. Kod njega bivaju pronaeni propisi samog reda,

posrodujo btivarskn vladu, otkriva se da je Vajshaupt kovao zaveru protiv vlado, i rod bivu ukinut slodoo Rodino. Ne samo to, bivaju ob-invljnni VujsliuiipLovi upisi su nHJvorovut,nyim projektima iluminata, luko da zu iluv vuk poLkopiivuju uulml culukupnom francuskom i ne 363makom neotemplarizmu... Obratite panju da su verovatno Vajs-hauptovi iluminati pripadali delu ekstremistike (tad jakobinske!) masonerije pa su se uvukli u neotemplarski tok kako bi ga razbili. Nije ni malo daje ovaj olo privukao upravo na svoju stranu Mira-boa, tribuna revolucije. Hoete li da budem iskren? Kaite. Ljudi poput mene, zainteresovani da povezu nit jedne iz-gubljene Tradicije, nalaze se u udu pred dogaajem kakav je Vil-helmsbat. Nekoje i pogodio pa'je preutao, nekoje znao paje slagao. A posle je bilo prekasno, isprva revolucionarni vihor, potom zbrka osamnaestovekovnog okultizma... Pogledajte vau listu, prava svet-kovina podvale i lakovernosti, podmetanja nogu, naizmeninih ek- ' skomunikacija, tajni koje krue od usta do usta. Pozornica okultiz-ma. Okultist malo zavreuje panje, ta vi kaete? upitao je Belbo. Potrebno je praviti razliku izmeu okultizma i ezoterije. Ezoterija je traganje za jednim znanjem koje se prenosi iskljuivo pu-tem simvola, koji su zapeaeni za profane. Okultizam na protiv, koji se iri u devetnaestom veku, vrh je ledenog brega, onog delia to se pomalja iz ezoterine tajne. Templari su spadali u inicirane, a dokaz za to je, da, podvrgnuti muenju, umiru kako bi sauvali svoju tajnu. Upravo snaga sa kojom su je prikrili uvruje nas u uverenju da su bili posveeni, i budi u nama nostalgiju za onim to su oni znali. Okul-tista je pak egzibicionista. Kako je govorio Peladan, objavljena inici-jatika tajna niemu ne slui. Na nesreu Peladan nije pripadao pos-veenima, ve je bio okultista. Devetnaesti vek je vek zloupotreba. Svi se trude da rastrube tajne magije, teurgije, Kabale, taroka. Pa na isti nain u to i veruju. Alje je nastavio da prelazi preko nae liste, uz nekakav pods-meh saaljenja. Jelena Petrovna. Izuzetna ena, u osnovi, ali nije kazala jednu jedinu stvar koja ve nije bila ispisana na svim zidovi-ma... De Gvajta, jedan drogirani biblioman. Papis: to je dobro. Za-li m se iznenada zaustavio. Tres... Odakle dolazi ova vest? Iz koga otkucanog spisa? Odlino, pomislio sam, primetio je interpolaciju. Govorili smo neodreeno: Znate, lista je sastavljena prelistavanjem razliitih tekstova, a najvei broj njih smo ve vratili, bila je to prava pljaka. Seate li se odakle dolazi ovo Tres, Belbo? Ne b"ih ba bio siguran. Diotalevi? Ve je prolo toliko dana... Je li to vano? Nimalo, uveravao nas je Alje. To je zato to za njega ni-Ntun nikadu <v:no. Zaista ne znate du mi kaete ko ga navodi? Bilo nani je toliko nepnjutno, du nopumtiino. Aljn j<! izvadio hvoj usovnik i/, prsluku. Moj Boe, imao bih jidau dnu;i sal.unnk. OproHtiotu mi. Nii|iirilio mr. je, a mi Hliid (milili 111:41111 v I j 1111 u': i. Sada je sve ve jasno. Englezi alju masonski predlog radi koalicije svih iniciranih Evrope oko bekonovskog projekta. Ah projekat samo delimino uspeva: ideja koju bekonijanci razrauju toliko je zanosna da proizvodi rezultate sasvim suprotne njihovim oekivanjima. Takozvani

kotski tok radi na novom kruoku kao nainu obnavljanja potomstva, i stupa u dodir sa tem-plarskim Nemcima. Alje nalazi daje ova povest nerazumljiva. To je oito. Samo mi sada moemo da kaemo ta se dogodilo, ta elimo da se dogodi-lo. U ovoj taki razliita nacionalna jezgra stupaju na megdan jedna protivu drugih, ne bih iskljuio daje taj Martin de Paskvali bio kakav agent grupe iz Tumara, Englezi zaziru od kota, na ije mesto potom dolaze Francuzi, Francuzi su oito podeljeni u dve grupe, onu filo-englesku i drugu filo-nemaku. Masonerija je spoljno pokrie, pretekst zahvaljujui kome svi ti agenti razliitih grupa Sam Bog zna gde su pavlikijani i jerusalimljani susreu i sukobljavaju na-stojei da jedna drugoj izmame kakvo parence tajne. Masonerija kao Rikov Bar u Kazablanci, rekao je Belbo. Ona koja preokree opte uverenje. Masonerija nije neko tajno drut-vo. Ni najmanje, iskljuivo jedna slobodna luka, kao stoje Ma-kau. Obina fasada. Tajna se nalazila na drugoj strani. Jadni masoni. Progres zahteva svoje rtve. Ali prihvatiete da mi upravo pronalazimo ponovo izvesnu racionalnost koja je duboko ugraena u povest. Racionalnost istorije rezultat je ispravnog ispisivanja Tore, rekao je Diotalevi. A mi ba tako radimo, i neka je vazda hvaljeno ime Svevinjeg. Odlino, rekao je Belbo. Sada bekonovci imaju Sen-Mar-ten-de-an, francuskonemako neotemplarsko krilo se rasipa u ogromno mnotvo sekti... Ali jo nismo odluili o kojoj tajni se radi. Tu vas ekam, rekao je Diotalevi. Vas? Tu smo svi unutra, ako se ne izvuemo asno napra-viemo jednu alosnu sliku. Pred kim? Pred istorijom, pred sudom Istine. ta je istina? upitao je Belbo. Mi, rekao sam. 36577 Ova trava je nazvana Granatom Filozofa. Dokazana je st-var da se iskljuivo pomou tog aduta teraju avoli i nji-hove obmane... Dali su je jednoj mladici koju je tokom noi muio neki vrag, i takva trava ga je oterala. (Johanes de Rupescisa, Rasprava o Kvintesenciji, II) U danima koji su sledili zanemario sam Plan. Lijina trudnoa primicala se kraju pa im bih mogao bio sam uz nju. Lija je smirivala moje strepnje jer, govorila je, jo nije doao trenutak. Pohaala je kurs radi bezbolnog poroaja a ja sam nastojao da pratim njene vebe. Lija je odbijala pomo koju joj prua nauka kako bi saznala una-pred pol budueg deteta. Htela je iznenaenje. Prihvatio sam taj njen hir. Lupkao sam je po trbuhu, nisam se pitao ta e se iz njega izroditi, odluili smo da ga zovemo naa Stvar. Pitao sam samo ne bih li nekako mogao da prisustvujem po-roaju. I moja je, naa Stvar, govorio bih. Ne elim da izigravam oca koji se gleda na filmovima, koji seta gore dole hodnikom palei ci-garu na cigari. Puf, vie od toga ne moe da uradi. Pribliava se jedan trenutak koji je u mome domenu. A potom ti ne pui pa nee prigr-liti greh za tu priliku. Pa onda ta da radim?

 Uestvuj pre i posle. Posle, ukoliko je muko, obrazovae ga, formirati, stvorie od njega svog lepog edipa kako je ve red, uz osmeh e prisustvovati ritualnom kasapljenju porodice kada bude doao trenutak, bez da od toga pravi priu, a potom e mu jednog dana pokazati svoju bednu kancelariju, kartoteku, skice za udesnu istoriju metala i reie mu sine moj sve e to jednog dana biti tvoje. A ukoliko je ensko? Reie joj keri moja sve e to jednog dana biti onog be-sposliara od tvog mua. A pre? Tokom trudova, izmeu truda i truda prolazi vreme i treba raunati, jer tako kako se interval skrauje trenutak se pribliava. Raunaemo zajedno a ti e mi davati ritam, kao veslaima na gali-ji. Bie kao da si i ti omoguio da izae naa Stvar polako iz svog mranog sklonita. Jadnik jadnica... Sluaj, sada mu je tako dobro u mraku, crpe sokove kao neka pijavica, sve badava, a potom bu, iskoie na svotlost sunca, trepnue oima i rei gde sam se doavola duo dolu? .Midniiik jadnica. A jo noe poznuvati gospodina Garamo-iih. Doi, pokiiarriiH) du izruunaino. Brojali sinu u mraku diui no za ruko. Sanjario sam. Naa St-vni i<t hilii Ht.vai tu .Hivur koju o roanjom podariti smisao svim izu.i. miljotinama onih avoljih slugu. Jadne avolje sluge, koji su troili noi oponaajui alhemijsko venanje razbijajui glavu hoe li zaista ispasti osamnaestokaratno zlato i da lije kamen mudrosti stvarno la-pis exillis, jedan bedni Gral od gline: Moj je Gral bio tu u Lijinom sto-maku. Da, govorila je Lija prelazei rukom preko svoje nabrekle i trbuaste posude, upravo je ovde mesto gde se kine tvoja dobra si-rovina. Onaj svet koji si video u zamku, staje mislio da se dogaa u posudi? Oh, da se tu buka melanholija, sumporasta zemlja, crno olovo, Saturnovo ulje, da tu postoji neki Stiks topljenja, moenja, meanja, vlaenja, utapanja, neista zemlja, grob smrdljivi... Ali ta su bili, impotentni? Zar nisu znali da u posudi zri naa Stvar, jedna stvarica sva bela lepa i ruiasta? Jasno da su znali, ali za njih i tvoj stomai je jedna meta-fora, puna tajni... Nema tu tajni, Puf. Odlino znamo kako se oblikuje naa St-var sa svojim nervima, svojim miiima, svojim okicama, svojim sle-zinicama, svojim pankreasiima... 0 sveti Boe,kolike slezine? ta je Rozmarina Beba? To se tako kae. Ali moramo biti spremni daje prihvatimo ak i sa dvema glavama. Kako da ne? Nauiu je da pravi duete sa trubom i klarine-tom... Ne, morao bi da poseduje etvoro ruku a to bi bilo suvie, premda mislim da bi solista na klaviru sa njima izaao na kraj, da i ne govorimo o koncertu za levu ruku. Brrr... No potom, ak i moje a-volje sluge znaju da e tog dana na klinici biti i opera u belom, rodice sa Rebis, androgina... Eto, nedostaje nam i to. Sluaj, zato. Zvaemo ga Julije, ili Juuja, kao moj deda, odgovara ti? Nije da mi se ne dopada, dobro zvui. Bilo bi dovoljno da sam se tu zaustavio. Da sam napisao jednu bolu knjigu, jednu pravu knjigu vradbina, za sve pristalice Rozotkri-vone Izie, kako bih im objasnio da sekret

nad sekretima nije po-trebno vie traiti, da otitavanje ivota ne krije neki skriveni smi-sao, i daje sve tu, u stomacima svih Lija sveta, u klinikim sobama, na slamaricama, na ljunku pored reka, i da su kamenje koje izlazi iz NkloniSta i sveti Gral samo majmuii koji vrite obmotani pupanim riovom i na doktora koji ih ljapka po guzi. I da Nepoznati Monici, y,u nau smo Stvar, bili ja i Lija, a zatim e nas brzo prepoznati, ne odluzei da pita onu budalu od de Mestra. Ali no, mi - cinici eleli smo da se igramo murke sa avol-jim Nlu^ama pokazujui im da smo, ukolikojekosmikazavera imala du hh tu doj'.odi, mi znali da izmislimo jednu takvu da vie kosmikog lu nijo ni iiiDfJo da hiulo. Tuko 11 i treba n()vorio sam sebi nokovee sada si tu u oe-kivanju flln to se dogoditi pod Fukoovim klatnom. 36778 Rekao bih svakako da ovaj jezivi melezan ne potie iz ma-ternjeg uterusa, ve svakako od nekog Efijaltea, jednog Inkuba, ili od kakvog drugog stranog demona, kao daje zaet od neke gnjile i otrovne gnjive, dete Fauna i Nimfi, sliniji nekom demonu nego oveku. (Atanasije Kirher, Podzemni Svet, Amsterdam, Janson, 1665., II, str. 279280) Toga dana eleo sam da ostanem kod kue, predoseao sam tota, ali Lija mi je rekla da ne izigravam dvorskog mladoenju i da odem na posao. Ima vremena, Puf, jo se ne raa. I ja treba da izaem. Idi. Samo to sam stigao na vrata od kancelarije i otvorila su se kod gospodina Salona. Pojavio se starac, u svojoj utoj radnoj kecelji. Nisam mogao da izbegnem da ga pozdravim pa me je pozvao da uem. Nikada nisam video njegovu laboratoriju, i uao sam. Ukoliko je iza ovih vrata postojao kakav stan, Salon mora daje dao da srue pregradne zidove jer ono to se videlo bila je jedna upl-jina, prostranih i nepreciznih razmera. Iz kakvog nerazumljivog arhitektonskog razloga ovaj deo stambenog prostora bio je natkriljen mansardom, i svetlost je prodirala kroz nagnute prozore. Ne znam da li su prozori bili prljavi ili od mutnog stakla, ili ih je pak Salon zastro ne bi li izbegao udar sunca, ili je to bila hrpa predmeta koja je pos-vuda ispoljavala snebivanje da ostavi prazna mesta, ali u prostoru se irila svetlost kasnog sumraka takoe jer velika prostorija je bila raz-deljena policama stare farmacije u kojoj su se otvarale arkade sa svojim prolazima i vidicima. Preovlaivao je braon ton, braon pred-meti, ormani, stolovi, difuzni amalgam svetlosti dana i one iz starih lampi koje su tu i tamo bacale svoju svetlost. Prvi utisak je bio da sam uao u radionicu nekog zanatlije koji je iezao u vreme Stradivarijusa i praina se nakupila postepeno po jo ne zavrenim instrumenti-ma. Potom, kako sam postepeno navikao oi, bilo mi je jasno da se nalazim, kao to sam i mogao da oekujem, u jednom okamenjenom zoolokom vrtu. Tamo dole se jedan mea verao po vetakoj grani, svetlucavih i staklastih oiju, pored mene je stajala jedna zauena i dostojanstvena sova, ispred na stolu imao sam neku lasicu ili kunu, ili kakvog tvora, ni sam ne znam. Po sred stola, neka preistorij-sku ivotinja koju uopte nisam u poetku prepoznao, neto poput make izloene X zracima. Mogla je da bude puma, kakav gepard, jedan pas ogromnih di-menziju, video sam iznutru skolet po kome je bila postavljena kuina ojanna eljeznom armaturom. Buldog jadne boguitt gospoe meka srca, podrugljivo se os-3HH mehnuo Salon, koja eli daje to podsea na doba njenog branog ivota. Vidite li? Oguli se ivotinja, krzno se potpuno premaze arse-nikim sapunom, potom se smoe

iizbele kosti... Pogledajte na toj po-lici kakva lepa kolekcija vertebralnih stubova i toraksnih koeva. Lepa kosturnica, ne ini li vam se? Zatim se kosti povezuju metalnim icama i postoje vo jednom rekonstruisan skelet tu se postavlja ar-matura, obino upotrebljavam seno, ili guvanu hartiju ili pak gips. Na kraju se stavlja krzno. Ja sam doskoio posledicama smrti i pro-padanja. Pogledajte ovu sovu, zar ne izgleda iva? Od tada mije svaka iva sova izgledala kao mrtva, da ju je Sa-lon poslao u tu sklerotinu venost. Pogledao sam u lice tog balsa-mera faraona iz ivotinjskog carstva, njegove bunaste obrve, nje-gove sive obraze, i pokuao da shvatim da lije ivo bie ili e pre biti kakvo remekdelo svoje sopstvene vetine. Ne bih li ga bolje osmotrio ustuknuo sam korak unazad i osetio sam marce u potiljku. Okrenuo sam se sa jezom i video da sam pok-renuo jedno klatno. Jedna velika mrtva ptica klatila se pratei pokret koplja koje ju je probadalo. Ovo muje prolazilo kroz glavu a kroz otvorene grudi da joj je dopiralo i tamo gde su nekada bili srce i eludac, i tu se uv-rivalo razgranavi svoj izokrenuti trozubac. Najdeblji zubac probi-jao ju je na mestu gde je bila utroba i ciljao prema tlu poput maa, dok su dva tanja zubca prodirala kroz noge i paralelno izbijala kroz kane. Ptica se lagano njihala i tri su vrha ukazivala na trag na tlu koji bi ostavili da su ga dodirivala. Lep primerak surog orla, rekao je Salon. Ali moram na njemu da radim jo koji dan. Upravo sam birao oi. I pokazao mije zdelu punu ronjaa i enica od stakla, kao daje delat svete Lucije sakupio drage uspomene iz svoje karijere. Nije uvek tako jedno-stavno kao sa insektima, kod kojih je dovoljna kutija i igla. Kod be-skimenjaka se na primer primenjuje postupak sa formalinom. Oseao sam zadah mrtvanice. Mora daje to uzbudljiv po-sao, rekao sam. A istovremeno sam mislio na ivu stvar koja je otku-cavala u Lijinom trbuhu. Nadola mi je jedna ledena ideja: ako naa Stvar umre, govorio sam sebi, elim daje sahranim ja sam, da nah-rani sve crve pod zemljom i naubri zemlju. Samo tako bih osetio da j je jo iva... Trgao sam se, jer je Salon i dalje govorio, i skidao jednu udnu spodobu sa neke od svojih polica. Bie da joj je duina bila trideset Niinlimetara i daje predstavljala neosporno nekog zmaja, reptila ve-likih crnih krila sa koicama, sa krestom petla i razljapljenim elju-st iinu prepunim tcsterastih zuba. Zar nije lepo? Jedna moja kom-pozicija. UpoUobio sam jodnog dadenjaka, jednog slepog mia, kofiuljicu jodnu zmijo. Jednu zmaj iz podzemlja. Natomejeinspirisa-Itt... Pokuzao mij! na jodnom drunom stolu veliku knjigu u folio for-mutu, u povozu ud starog, porgimioiitu i koe. Grdno me je kotala, nluam noki bibliofil, ali ovo suni uluo du imam. To jo Mundus Suhter 369raneus Atanasija Kirhera, prvo izdanje, iz 1665. Evo ga zmaj. Istije, zar ne? ivi u vulkanskom drelu, govorio je onaj dobri isusovac, koji je znao sve, znano, neznano i nepostojee... Vi uvek mislite na podzemlja, rekao sam, priseajui se naeg razgovora u Minhenu i fraza koje sam pokupio kroz Dionisovo uvo. Otvorio sam knjigu na nekoj drugoj strani: tu se nalazila jedna slika zemlje koja se pojavljivala poput kakvog nabreklog i tamnog anatomskog organa ispresecanog mreom svetlucavih vijugavih i treperavih vena. Ukoliko je Kirher bio u pravu, ima vie puteljaka u srcu zemlje nego to ih je na njegovoj povrini. Ako se neto dogaa \ u

prirodi, potie od ara koji se dimi dole ispod... Ja sam pomiljao na delo u tami, u Lijinoj utrobi, na nau Stvar koja je pokuavala da iz-bije iz svog dragog vulkana. ...i ako se neto i dogaa u svetu ljudi, tamo ispod je mesto gde se kuje. Jel to kae otac Kirher? Ne, njega zanima priroda, iskljuivo... Ali udnovato je da je drugi deo knjige o alhemiarima i alhemiji i da upravo tu, vidite, povodom toga, stoji ovde jedan napad na drutvo Rue i Krksta. Zato napada drutvo Rue i Krsta u jednoj knjizi o podzemnom sve-tu? Ve odavno je na isusovac znao, znao da su se poslednji Tem-plari sklonili u podzemnom carstvu Agarte... I jo su tamo, izgleda, pogaao sam. Jo su tamo, rekao je Salon. Ne u Agarti, u drugim utroba-ma. Moda pod nama. Sada i Milano ima svoju podzemnu. Ko ju je eleo? Ko je naredio? Koje naredio da mu je prokopaju? Koje rukovo-dio iskopavanjima? Ja bih rekao, specijalizovani inenjeri. Eto, zatvarate oi. A u meuvremenu u toj vaoj izdavakoj kui ije sve knjige ne objavljujete. Koliko Jevreja imate meu svojim autorima? Ne podnosimo autorima genetike upitnike, suvo sam odgo-vorio. Nemojte da mislite kako sam antisemita. Neki od mojih naj-boljih prijatelja su Jevreji. Ja mislim na odreeni tip Jevreja... Kakvi to? Znam ja... 370 79 Otvorio je svoj kovei. U neopisivom neredu, tu su bili okovratnici, podvezice, kuhinjski pribor, znake raznih tehnikih kola, ak i monogram carice Aleksandre Fjodorovne i krst Legije asti. Njegova halucinacija gaje do-vela do toga da u svemu ovome da peat Antihrista, u vidu trougla ili dvaju ukrtenih trouglova. f A ??> ^^) (Aleksandar Sajla, Sergej A. Nilus i Protokoli, Jevrejski Tribun, 14. maj 1921. str. 3) Vidite, dodao je ja sam roen u Moskvi. Upravo su se u Rusiji, dok sam bio mlad, pojavili tajni dokumenti Jevreja u kojima se sasvim jasno govorilo da u cilju podjarmljivanja suverenih vlada treba raditi u podzemnju. Sluajte. Uzeo je neku sveiu u koju je ru-kom prepisao odreene citate: U to vreme svi gradovi e ve imati podzemne eljeznice i podzemne prolaze: odatle emo da bacimo u vazduh sve gradove sveta, Protokoli Sionskih Mudraca, dokumenat broj devet! Dolo mije u glavu kako zbirke kimi, posuda sa oima, koe razapete na armaturama, dolaze iz kakvog koncentracionog logora. Ali ne, znao sam ta u sa jednim nostalginim starcem, koji se vukao za starim uspomenama na ruski antisemitizam. Sasvim se razume, postoji jedan kruok Jevreja, ne svi, koji noto plete. Ali zbog ega u podzemlju? Mislim daje oito! Onaj ko zaveru kuje, ukoliko kuje, kuje i ispod, ne pri sunevoj svetlosti. Otkad je vremena svi za to znaju. '?? Prevlast nad svetom znai prevlast onoga to je dole. Podzemnih si ruja. Prisetio sam se jednog pitanja Aljea u njegovoj radnoj sobi, i tliuitkinja u Pijemontu, koje su prizivale telurike struje. Zbog ega su Kelti kopali svetilita u srcu zemlje, sa dvora-nama koje su bile povezane sa jednim svetim bunarom? nastavljao ji1 Salon.

-- Bunar je dopirao do radioaktivnih slojeva, to je poznato. Kuko jo podignut Glestonberi? I ne radili se moda o ostrvu Avalon, ml u kiti vodi poreklo mit o Gralu? A ko izmilja Gral ako ne jedan Jev-iiijin? Ponovo Gral, oe moj. Ali kakav Gral, to se tie Grala tu po-iiojl mimo jodan, a taj je moja Stvar, u vezi sa radioaktivnim sloje-"litiu l.ijini! materice, i moda sada veselo brodi ka izlazu iz bunara, niodu no nnpinjn da izae a ja sam tu meu ovim punjenim sovama, nfi Nlotltut mrtvih i jodna koja se pretvara daje iva. Svu kuldrtrulo su izgraene na mestu keltskih menhira. 'rtUto bu ukopavali kamenova u tlo, kad je zahtevalo toliki trud? A z.aflto nii KRlpuni ulagali toliki trud da bi podigli pirami371 Upravo to. Antene, termometri, sonde, igle kao one kineskih lekara, zabodene na mestu gde telo reaguje, u vorne take. U sre-ditu zemlje postoji jedno jezgro stapanja, neto poput sunca, u naj-manju ruku pravo pravcato sunce oko koga neto krui, po razliitim putanjama. Orbite telurikih struja. Kelti su znali gde su, i kako njima ovladati. A Dante, a Dante? ta eli da nam saopti tom priom o svom silasku u one dubine? Razumete me, dragi prijatelju? Nije mi se dopadalo da budem njegov dragi prijatelj, ali sam nastavio da ga sluam. Julije Julija, moj Rebis posaen kao Lucifer u sreditu Lijine utrobe, no on, ona, naa Stvar e se prevrnuti, izle-tee, izai e na neki nain. Naa Stvar je stvorena da bi izala iz utrobe, da bi se otkrila u svojoj istoj istini, ne da se zatupi i nae ovde neku ljigavu tajnu. Salon je produio, sada se ve bio izgubio u monologu koji ini se daje ponavljao kao nauen: Znate li ta su engleski leys? Nadle-tite Englesku avionom i videete da su sva sveta mesta povezana pra-vim linijama, itava reetka linija koje su izukrtane na celoj terito-riji, jo uvek vidljive jer su sugerisale trasu puteva koji su kasnije doli... Ukoliko su postojala sveta mesta, bila su povezana pute-vima, a prirodno je da su pokuavali da izgrade to pravije puteve... Da lije tako? A zato se du tih linija sele ptice? Zato obe-leavaju puteve koje su preli letei tanjiri? To je jedna tajna koja je izgubljena posle najezde Rimljana, ali ima onaj koji to jo uvek poz-naje... Jevreji, nabacio sam. I oni kopaju. Prvo alhemiarsko naelo je VITROL: Visita Interiora Terrae, Rectificando Invenies Occultum Lapidem. Lapis exillis. Moj Kamen polako je izlazio iz sklonita, iz slat-kog sklonita zaborava u monoj Lijinoj posudi, ne traei druge du-bine, moj lepi i beli Kamen koji eli na povrinu... eleo sam da otrim kui kod Lije, da ekam sa njom pojavu nae Stvari, iz sata u sat, tri-jumf nanovo izborene spoljanosti. U Salonovoj prostoriji bio je za-dah memle svojstven podzemlju, a podzemlja su izvori koje treba na-pustiti, ne cilj kome treba teiti. Pa ipak sam pratio Salona, a motale su mi se po glavi nove sulude ideje o Planu. Dok sam ekao jedinu Istinu na ovoj Zemlji muio sam se da izgradim nove lai. lep poput podzemnih ivotinjica. Trgao sam se. Morao sam da izaem iz ovog tunela. Moram tla idem, rekao sam. Nadam se da ete mi preporuiti neku knjigu na tu temu. Eh, sve to stoje napisano o ovim dogaajima lano je, lano kao i Judina dua. To to znam nauio sam od oca... (loolop.aV

Oli no, smojao se Salon no, baS ne. Moj otac nemam ega (Im ho stidim, prohujalo sa vihorom radio je u Ohrani. Nepos-indno po naln/.iiuu Stila, liif'.niidiiniuK llakovskog. 172 Ohrana, Ohrana, neto kao KGB, nije li to bila tajna caristika policija? A Rakovski, koje to bio? Koje imao slino ime? Zaboga, ta-janstveni posetilac pukovnika, grof Rakoski... Ne, polako, poele su da me iuuju podudarnosti. Ja nisam punio mrtve ivotinje, ja sam stvarao ive ivotinje. 37380 Kada nastupi Onaj koji je u Belom u povodu svoga Velikog Dela, ivot je pobedio Smrt, njihov Kralj je vaskrsao, Zemlja i Voda su postale Vazduh, to je poredak Lune, nji-hovo edo je roeno... Tada je Materija postigla takav stepen vrstine da Vatra nee umeti vie daje uniti... Kada umetnik zapazi savrenu belinu Filozofi govore da treba da pocepa svoje knjige, jer su ove postale beskoris-ne. (Don . Perneti, Mitolokohermetiki renik, Pariz, Bo, 1758, Belina) , , Prevalio sam preko jezika neko izvinjenje, na brzinu. Verujem da sam rekao moja devojka treba sutra da se porodi, Salon mije uruio tolike estitke, ali je imao izraz nekoga kome nije ba jasno ko je sretni otac. Trao sam kui, da bih udahnuo sve vazduh. Lije nije bilo. Na stolu, u kujni, jedan list: Ljubavi, pukao mije vodenjak. Nisam te nala u kancelariji. Jurim na kliniku taksijem. Pridrui mi se, oseam se usamljena. Bio sam za trenutak u panici, ja sam morao da budem tamo i da odbrojavam sa Lijom, ja sam morao da budem u kancelariji, mo-ralo je da budem pri ruci. Bila je moja krivica, naa Stvar e se roditi mrtva, Lija e biti mrtva sa njom, Salon e da napuni oboje. Uao sam u kliniku kao da imam zapaljenje uva, pitao sam one koji o tome nita nisu znali, dvaput sam pogreio odelenje. Govorio sam svima koji bi dobro morali da znaju gde se poraa Lija, i svi su mi govorili da se smirim jer su se na ovom mestu svi poraali. Konano, ne znam kako, naao sam se u jednoj sobi. Lija je bila hloda, ali jednog bledila u bisernom prelivu, i smekala se. Neko joj je podigao uperak, podvodei ga podjednubelu kapicu. Po prvi put vi-deo sam Lijino elo u svom njegovom sjaju. Imalaje pored jednu St-var. ? To je Julije, rekla je. Moj Rebis. Napravio sam ga i ja, i ne od paria mrtvih tela, i bi;/, arsenikog sapuna. Bio je ceo, imao je sve svoje prstie na odgo-varajuem mestu. Nastojao sam da ga vidim svog. 0 kakav divan pitolji, o kako su mu velika muda! Zatim sam se dao na ljubljenje Lije po go-lom elu: Ali zasluga je tvoja, draga, od posude zavisi. Nuravno daje zasluga moja, govance. Raunala sam sama. Ti Sto se mene tie i previe rauna, rekao sam joj. 174 81 Podzemni svet je dostigao najvie znanje... Ako naa su-manuta ljudska vrsta pokrene jedan rat protivu njih, bie u stanju da prevrnu lice zemlje. (Ferdinand Osendovski, Zveri, Ljudi i Bogovi, 1924, V) Stajao sam pored Lije i kada je izala iz klinike, jer tek je kod kue, dok se spremala da promeni pelene malii, briznula je u pla i rekla da to tamo ne bi nikada uinila. Neko

nam je kasnije objasm'o daje to prirodno: posle uzbuenja zbog trijumfalnog poroajanado-lazi oseanje nemoi pred svom veliinom onoga stoje postignuto. Tih dana, dok sam se smucao po kui oseajui se beskorisnim, a u svakom sluaju nespreman za dojenje, provodio sam duge sate ita-jui sve ono to bih mogao da naem o telurikim strujama. Po povratku govorio sam o tome sa Aljeom. Nainio je jedan pokret koji je odavao beskrajnu dosadu: Bedne metafore za aluziju na tajnu zmije Kundalini; ak i kineska geomantija je na zemlji traila tragove zmaja, ali telurika zmija je postojala samo da bi oz-naila inicijatiku zmiju. Zmija poiva u obliku sklupane zmije i spava svojim venim snom. Kundalini se blago trza, trza uz lagani zviduk i povezuje teka tela sa lakim telima. Kao vihor, ili vodeni vir, kao sredina sloga OM. Ali na kakvu tajnu upuuje zmija? Na telurike struje. Ali na one prave. Ali ta su prave telurike struje? Jedna velika kosmoloka metafora, i upuuje na zmiju. Do avola sa Aljeom, rekao sam sebi. Ja o tome znam vie. Ponovo sam proitao svoje primedbe Belbu i Diotaleviju, pa nismo vie bili u sumnji. Bili smo konano u stanju da obezbedimo Templarima jednu tajnu dostojnu njihova ugleda. Bilo je to najeko-noininije reenje, najotmenije, i dolazili su na svoje mesto svi delii mise hiljadugodinje zagonetke. Dakle, kelti su znali za telurike struje: nauili su o tome od At-l.mtidijana, kada su preiveli sa potonulog kontinenta izbegli delom u l'4'jpat. a delom u Bretanju. AUantidijani su sa svoje strane sve nauili od onih naih prao-nicu koji su se probili iz Avalona, preko kontinenta Mu, sve do sre-(I iftii jts pustinje Australije dok su svi kontinenti bili jedinstveno pro-Ineno jezgro, udesna Pangea. Dovoljno bi bilo umeti proitati jo . u vuk (kao Sto znaju australijski domoroci, koji pak ute) tajanstveno (iIniiiii uklesano na ogromnoj musi Ajers Roka, da bi se dobilo Objan- / |HUJn, t\pvH Rok jo antipod velikog brega (neznanog) kakav je Pol,' oiuij pravi, inieijuUki l'ol, ne onu j gde sliu kojekakvi buruji istrai-vrifil. Kao I obino, i kako je oito svakom onomu kome pogled nije lanim znai\jum znpudnt> MUukti, Pol koji se vidi jo onaj koji 375ne postoji, a onaj koji postoji je taj koji niko ne ume da vidi, izuzev kakvog sledbenika, kome se nemoe iupati ni re. Kelti su pak verovali da je dovoljno otkriti globalni pregled struja. Eto zato su podizali megalite: mehiri su bili radioestezioloke sprave, kao elektrini utikai pobodeni u takama gde se struje gra-naju u razliitim pravcima. Leys su obeleavali protok jedne struje koja je ve izdvojena. Dolmeni su predstavljali sobe za kondezovanje energije gde su druidi geomantikim vetinama pokuavali da izd-voje globalni nacrt, kromleci u Stonhendu bili su mikro-makro kos-mike opservatorije odakle su se ulagali napori u to da se pogodi, pu-tem poretka konstelacija, raspored struja jer, kako zahteva Sma-ragdna Ploa, ono to je iznad izomorfno je onom to je ispod. Ali problem nije bio u tome, ili barem nije bio samo u tome. To je shvatilo drugo krilo atlantidijanske emigracije. Okultna znanja egipana prela su sa Hermesa Trismegistosa na Mojsija, koji se do-bro uvao od prenoenja toga na svoje odrpance iji su trbusi jo uvek bili puni mane kojima je ponudio deset zapovesti, koje su ovi barem mogli da razumeju. Istinu, koja je po prirodi aristokratska, Mojsije je pretoio u ifru u svom

Pentateuhu; To su shvatili kabali-sti. ' ' V ":-?;. ? ', V ??;.,? Zamislite, govorio sam ja, sve je ve bilo zapisano kao u nekoj otvorenoj knjizi u proporcijama Solomonovog Hrama, uvar tajne bilo je drutvo Rue i Krsta na kome je zasnovano Veliko Belo Bratstvo, to jest eseni, koji kao to je poznato upuuju Isusa u svoje tajne, i eto povoda, koji drugaije i nije razumljiv, zbog koga Isus biva razapet... Naravno, muka po Hristu je jedna alegorija, jedna najava procesa Templarima. Stvarno. A Josip iz Arimateje odnosi i vraa tajnu o Isusu u zemlje Kelta. Ali oigledno tajna je jo uvek nepotpuna, hrianski druidi poznaju samo jedan njen fragmenat, a tu je ezoteriko znaenje Grala: neto postoji, ali ne znamo staje u stvari. ta bi tre-bfilo da bude, staje ve Hram rekao do u tanine, to nasluuje samo jedno jezgro rabina koje je preostalo u Palestini. Oni to poveravaju inicijatikim sektama muslimana, sufijama, ismailitima, motokale-minima. A od ovih to preuzimaju Templari. Konano Templari. Bio sam se zabrinuo. Ostavljali smo otiske palca na Planu koji se, kao vlana glina, pokoravao naim dramaturkim sklonostima. Templari su otkrili Uijnu za tih besanih noi, u zagrljaju druga iz sedla, u pustinji gde je pirkno neumoljivi samum. To su izmamili pare po pare od onih koji su poznavali moi koncentracije kosmosa u Crnom Kamenu iz Meke, iuisl(!(lu vavilonskih zvezdoalaca jor je postalo jasno na toj taki dii Vfivilonska Kulu i nije; bilu cinijo do pokuuj, naalost previe uurban i propao sa razlogom zbo>; oholosti svojih projektanata, da izf'iado monliir moniji od svili, izuzov slo su so vavilonski arhitekte prm acHinulo jor, kno Stoji' pokazao oi.uc Kirhor, da jo kulu dostigla i /i, svoj vrhunac, usled preterane teine okrenula bi za devedeset ste-peni a moda i vie zemljinu osu, i na siroti globus bi se naao, ume-sto sa faluforijskom krunom koja strci uspravno prema gore, sa jed-nim sterilnim crevuljkom, omlitavelom mentulom, majmunskim re-pom, koji se povija prema dole, jedna ekina izgubljena u vrtoglavim ambisima nekog antarktikog Malkuta, mlohavog hijeroglifa za pingvine. Ali konano, kakva je to tajna koju su otkrili Templari? Samo mirno, na to dolazimo. Bilo je potrebno sedam dana za stvaranje sveta. Da ispitamo. M7782 Zemlja je magnetsko telo: zaista, kao to su neki naunici otkrili, predstavlja samo jedan jedinstveni veliki magnet, kao to je Paracelzus utvrdio pre oko tristotina godina. (J. P. Blavacki, Razotkrivena Izida, Njujork, Bauton, 1877, I, str. XXIII) Ispitali smo, i doli smo na to. Zemlja je jedan veliki magnet a snaga i pravac njezinih struja uslovljeni su takoe i uticajem nebe-skih svera, ciklusima godinjih doba, ekvinocijskomprecesijom, kos-mikim ciklusima. Radi toga je sistem struja promenjiv. No mora da se kreu kao kosa, koja utoliko to raste po elom temenu, izgleda kao da dolazi u spiralama iz jedne take na potiljku, tamo gde je ova najotpornija na ealj. Poto se utvrdi ta taka, i u nju postavi naj-monija postaja, moguno je upravljati, nadzirati i dirigovati svim telurikim tokovima na ovoj planeti. Templari su shvatili da se tajna ne sastoji samo u posedovanju globalne mape, ve i u poznavanju kri-tine take, Omfalosa, Umbilikus Telurisa, Sredita Sveta, Izvora Po-gona. Celokupna alhemijska fabulacija, htonsko svoenje samog dela na crno, elektrinog pranjenja dela u belom, bili su samo sim-voli, prozirni za posveene, ovog stoletnjeg oslukivanja iji bi ko-nani rezultat moralo da bude delo u crvenom, globalno znanje,

bli-stava prevlast planetarnog sistema struja, Tajna prava alhemiar-ska i templarska tajna bila je u izdvajanju Vrela tog unutarnjeg ritma, blagog, uasnog, i odreujueg u vidu trzaja zmije Kundalini, jo nepoznate u mnogim svojim vidovima, ali zbilja tane kao neki sat, jedinog, pravog Kamena koji je ikada dopao u progonstvo neba, Velike Majke Zemlje. To je pak sa druge strane eleo da razume Filip Lepi. Otuda ono podmuklo istrajavanje inkvizitora na tajanstvenom poljubcu in postcriori parte spine dorsi. Hteli su tajnu Kundalini. Nita drugo do sodomiju. Sve je savreno, govorio je Diotalevi Ali kada potom ume dii upravlja telurikim strujama, ta pravi od toga? Pivo? T vi ste mi, govorio sam, niste uhvatili smisao ovog otkria? Obratite panju na najvri vor na Telurikom Pupku... Posedo-van jo tu to stanice tako da bi se predvidela kia i sua, razbuktao ura-i;nn, podvodni trus ili zemljotres, razdelili kontinenti, potopila ostrva (svakako daje Atlantida nestala usled nekoj; nepromiljenog eksperi-monl.a), podiglo ume i planine... ShvaLnte li? Osim atomske bombe, koju jo 1,0 nanosi Stotu i onomo ko je baca. Ti iz tvog komandnog tornju toltiloniruS, Sta ju znam, prodsodniku Sjedinjonih Dravu i kiiihiS mu: do huI.i'h hou brdo dolaru, ili puk noznviHnost. LHi.in.skt! Amm-ikit, III HHvtijo, ili unlfiicnjo tvojih ni/nrvl nuklearnih, inae 37H obod koji predstavlja Kalifornija definitivno se otvara i Las Vegas po-staje plovea kockarnica... Ali Las Vegas je u Nevadi... A kakve to ima veze, upravljajui telurikim strujama ti si u stanju da odvoji i Nevadu, ak i Kolorado. A zatim telefonira Vrhovnom Sovjetu i kae im prijatelji moji, do ponedeljka hou sav kavijar sa Volge, i Sibira da napravim nekakvo skladite smrznute robe, inae u da progutam Ural, razliu kaspijsko Jezero, poslau Litvaniju i Estoniju sa morskim strujama i baciu vas u Filipinsku brazdu. To je istina, govorio je Diotalevi. Ogromna sila. Da se po-novo ispie zemlja kao Tora. Premesti Japan u Panamski zaliv. Panika u Vol Stritu. Nita drugo do svemirski tit. Nita drugo do pretvaranje metala u zlato. Usmeri pravi plotun, dovedi do orgazma utrobu zemlje, navedi je na to da uini za deset sekundi ono za ta joj je tre-balo milijardu godina, i ceo Rur e ti postati jedno leite dinamita. Elifas Levi je govorio kako poznavanje fluidske plime i oseke kao i univerzalnih struja predstavlja pravu tajnu ljudske svemoi. Mora daje tako, govorio je Belbo to je kao pretvaranje ele zemlje u jednu orgoniku sobu. Oito je, Rajh je svakako bio Templar. Svi su to bili, osim nas. Sva srea da smo to primetili. Sada emo da udarimo na njih u pravi as. Stvarno staje to zaustavilo Templare poto su ve jedanput doli do istine? Trebalo je daje upotrebe. No izmeuznati i znati ura-jipii, postoji itav jaz. U meuvremenu, prema uputstvima avolskog svetog Bernarda, Templari su zamenili menhire, jadne keltske vorie, gotike katedrale, daleko osetljivije i monije, svojim podzem-nim kriptama naseljenim crnim devicama, u neposrednom dodiru sa radioaktivnim pojasevima, i prekrili su elu Evropu jednom mreom stanica radio odailjaa i prijemnika koji su uzajamno prenosili sile kao i smerove fluida, naravi i napetosti struja.

 Ja tvrdim da su uoili rudnike srebra u Novome Svetu, izaz-vali su erupcije, zatim su kontroliui Golfsku Struju doveli do oti-canja samog minerala do portugalskih obala. Tumar je bio araner-ski centar, uma Orijenta osnovna itnica. Eto izvora njihovog bo-gatstva. Ali bile su to mrvice. Oni su shvatili da kako bi u potpunosti izvukli korist od svoje tajne moraju da saekaju jedan tehnoloki raz-voj za koji e biti potrebno najmanje eststotina godina. lJaklo, Templari su organizovali Plan tako da samo njihovi nii.slodnici, u trenutku kada budu bili u mogunosti da valjano upo-iniho ono to znaju, otkriju gdo se nalazi Toluriki Pupak. Ali kako su nizaslali (niginonte svoga otkria onoj tridosotostorici rasutoj po hviiIu? Zar nije bilo toliko dolova jodni! isto poruke? Ali da lije tu po intimu jodnu toliko sloenu poruku da hi ho ntklo kuko je Umbilikcus, ii Hiidcn H.kIcimi, ii Kn liru ii ("liiliiniii'i ' 379Nekakva karta? ali jedna karta ima znak u taki Umbilicusa. A onaj koji poseduje fragmenat sa znakom ve sve zna i nema potrebu za dugim fragmentima. Ne, stvar bi morala daje mnogo komplikova-nija. Lupali smo sebi glavu za koji dan sve dok Belbo nije odluio da ponovo pribegne Abulafrji. A odgovor je bio: Gijom Postel umire 1581. Bekon je vikont od Sen Albana. Na koli se nalazi Fukoovo Klatno. Stigao je trenutak da se pronae kakva namena za Klatno. Bio sam u mogunosti da u vrlo kratkom roku predloimjedno izuzetno otmeno reenje. Jedan avolji sluga nam je predloio neka-kav tekst o hermetiarskoj tajni katedrala. Po naemu autoru gradi-telji artra su jednoga dana obesili okomito icu o eoni kamen luka, pa su odatle vrlo jednostavno doli do zemljine rotacije. Eto zbog ega je na procesu Galileju, primetio je Diotalevi, crkva u njemu nan-juila Templara ne, rekao je Belbo, kardinali koji su osudili Gali-leja bili su templarske pristalice koje su se ubacile u Rim, koje su bile u urbi da zapue usta prokletom Toskancu, Templarskoj izdajici koji se spremao da sve izbrblja, iz tatine, etrstotina godina pre da-tuma kada istie rok za ostvarenje Plana. U svakom sluaju ovo otkrie je objanjavalo zbog ega su majstori zidari trasirali lavirint, stilizovanu sliku sistema podzemnih struja. Potraili smo kakvu sliku lavirinta u artru: jedan solarni sat, jedna rua vetrova, jedan sistem ila, jedna slinavatrasa pospanik kretnji Zmije. Jedna globalna karta struja. Lepo, uzmimo da su se Templari posluili Klatnom kako bi ukazali na Pupak. Umesto lavirinta, koji je vazda jedna apstrahtna ema, na pod stavi jednu kartu sveta i kai, tako emo da uzmemo, da taka oznaena vrkom Klatna u jednom datom asu predstavlja onu gde je Umbilicus. Ali gde? Samo mesto ne dolazi uopte u sumnju: to je SenMar-ton dean, Sklonite. Da, cepidlaio je Belbo ali uzmimo da u pono Klatno os-cilujc du jedne ose recimo da kaem Kopenhagen Kejptaun. (Ido je onda Umbilicus, u Danskoj ili u Junoj Africi? Ispravna primedba, rekao sam. Ali na avolski sluga pria kako i u artru postoji jedna naprslina na vitrau kora i da u da-tom asu dana jedan sunev zrak prodire kroz naprslinu i odlazi da osvotli uvek istu taku, uvek isti kamen na podu. Ne pamtim kakav zakljuak se iz toga izvodi, ali u svakom sluaju radi se o jednoj veli-koj (.ujni. Evo mehanizma. U koru SenMartena nalazi se jedan pro-zor oko koj<!f;a je zguljen maltor

na mestu j;dc su dva obojena ili iiiuLiHi stakla privrena vezivnim olovom. Proraunat, je do u t.iinine, i voroviil.no vo Sost,st,ot.iini godinu postoji noko ko se silno mui da f;n odri 11 tom stnnju. Su izlaskom suncii odroenom dana u godini,,, f kuji nt! mn.'cdii budu nngo zoru 24, junu, dim svoI.oh Jo I 3hi 1 vana, praznik letnjeg solsticija... Eto, toga dana i toga asa, prvi zrak koji prodre kroz ovaj prozor udara na Klatno i tamo gde se Klatno nalazi u trenutku kada ga udari ovaj sunev zrak, tano u toj taki na mapi nalazi se Umbili-cus! Savreno, rekao je Belbo. Ali ta ako je oblano? eka se naredna godina. ' Oprostite, rekao je Belbo Poslednji sastanak je Jerusali-mu. Nije li vrh kupole Omarove Damije mesto gde bi trebalo obesiti Klatno? Ne, ubedio sam ga. U izvesnim takama globusa Klatno ispuni sopstveni ciklus za 36 asova, na Severnom Polu to obavi za 24 asa, na ekvatoru ravan oscilacije nikada ne varira. Dakle, samo mesto dolazi u obzir. Ukoliko su Templari napravili svoje otkrie u SenMartenu, njihov proraun vai samo za Pariz, jer bi u Palestini Klatno oznailo jednu razliitu krivulju. A ko nam pa kae da su napravili otkrie u SenMartenu? Sama injenica da su izabrali SenMarten za svoje Sklo-nite, da su ga od stareine Sen Albana, do Postela, do Konventa, . drali pod kontrolom, da su posle prvih eksperimenata Fukoa dali da se Klatno tamo stavi. Postoji previe pokazatelja. Ali poslednji sastanak je u Jerusalimu. Pa? U Jerusalimu se vri slaganje poruke, a to nije trenu-tana stvar. Potom se za to priprema tokom ele godine, a 23. juna sledee godine svih est grupa se sastaju u Parizu, kako bi konano saznali gde je Umbilicus, i da bi se potom dali na posao u cilju pokora-vanja sveta. Ipak, Belbo je bio uporan postoji jedna druga stvar koja me nije ba uverila. Da se konana objava tie Pupka, za to je znalo svih 36. Klatno je ve upotrebljeno u katedralama pa otuda i nije bilo neka tajna. Staje tu hteo Bekon, ili Postel ili sam Fuko razlog zato se uhvatio u kolo sa Klatnom jeste u tome to je i on spadao u istu kliku staje to hteo, kaem, svetiboe, stavljajui jednu mapu sveta na pod i usmerivi je prema stranama sveta? Na stramputici smo. Nismo na stramputici, rekao sam. Poruka kazuje jednu stvar za koju niko nije mogao da zna: koju mapu upotrebiti? ' |381)83 Jedna mapa nije sama ta teritorija. (Alfred Koibski, Nauka i zdravlje, 1933; 4 izd., Interna-cionalna Ne-Aristotelovska Biblioteka, 1958, II, 4, str. 58) Da li ste svestni kartografske situacije u vreme Templara, govorio sam. U tom veku krue arapske mape, koje izmeu ostalog stavljaju Afriku gore a Evropu dole, mape moreplovaca, sve u svemu dosta tane, i mape od pre tri etiri stotine godina, koje su u kolama jo uvek smatrane za valjane. Obratite panju da radi otkrivanja gde se nalazi Umbilicus nije potrebno imati tanu mapu, u smislu koji mi danas pridajemo terminu. Dovoljno je da je u pitanju jedna mapa koja ima sledeu karakteristiku: poto je ve usmerena, pokazuje Umbilicus u taki u kojoj se Klatno osvetljava u zoru 24. juna. Sada pazite: stavimo, radi iste hipoteze, daje Umbilicus u Jerusalimu. Na naim modernim

kartama, Jerusalim je najednom odreenom me-stu, i ak i danas zavisi od tipa projekcije. No Templari su raspolagali nekom mapom koja je napravljena kona kako. Pa, kakvog je to znaaja imalo za njih? Nije Klatno to kojeje u slubi mape, mapa je ta koja je u slubi Klatna. Pratite me? Mogla je da bude najbesmislenija mapa na svetu, samo ako je poto je jednom stavljena ispod Klatna, sudbonosni sunev zrak u zoru 24. juna odredio taku tamo gde se, na toj mapi, i ne na drugima, pojavljuje Jerusalim. Ali to ne razreava na problem, rekao je Diotalevi. Svakako da ne, a ni onaj sa 36 nevidljivih. Jer ako ne izdvo-ji pravu mapu, nita od toga. Pokuajmo da mislimo na jednu mapu koja se upravlja na kanonski nain sa istokom u smeru apside i zapa-dom prema naosu, jer su tako usmerene crkve. Sada napravimo bilo kakvu hipotezu, pa da kaem na primer: da toga fatalnog jutra Klatno mora da se nae u jednoj zoni neosetno ka istoku, gotovo na granici kvadranta jug-istok. Da se radilo o kakvom asovniku, rekli bismo da Klatno treba da oznai pet i dvadeset i pet. Jel' u redu? Sada ete da vidite. Otiao sam da bih pronaao kakvu istoriju kartografije. Evo, broj jedan, neka mapa iz XII veka. Preuzima strukturu mapa pod T, gore je Azija sa Zemaljskim Rajem, sa leva Evropa, sa desna Afrika, a tu preko Afrike postavili su ak i Antipode. Broj dva, jedna mapa nadahnuta Makrobijevim Somnium Scipionis, no koja dopiru u raznim redakcijama sve do sedamnaestog veka. Afrika je pomalo stisnuta, ali strpljenja. Sada pazite, usmerite obe mape na isti nain i primetieto da na prvoj pol, i dvadesetpet odgovaraju Arabiji, n na drugoj Novom Zelandu, budui da su u toj tuki Antipodi. Moe da zna svu o Klatnu, ali ako no zna koju mupu da upolirbi izgubl-ion Hi. l'onikii ju sadrala savoln, u najveoj moguoj mni lfrovane, u toini1 k<Ii pnmaii pravu inupii, koju je, osim toga namata u nudi. Poruka je govorila gde treba pronai mapu, u kome rukopisu, u kojoj biblioteci, manastiru, zamku. A moglo bi ak da bude da su Di i Bekon ili ko drugi u najmanju ruku rekonstruisali poruku, ko sad to zna, po-ruka je kazivala mapa je na takvom mestu, ali u meuvremenu, sa svim onim to se desilo u Evropi, manastir u kome je drana je izgoreo, ili je pak mapa bila ukradena, ko zna na kom mestu sakrivena. Moda postoji neko ko poseduje mapu, ali nezna emu slui, ili ust-vari zna da neemu slui ali nezna ba tano emu, i luta po svetu u potrazi za kakvom muterijom. Pomislite, pravi pravcati raspis po-nuda, lanih pravaca, poruka koje su drugo kazivale a bile itane kao da govore o mapi, i poruka koje govore o mapi a bivaju itane kao da prave nekakve aluzije, staja znam, na proizvodnju zlata. I verovatno neki pokuavaju da rekonstruiu upravo mapu a na osnovama pret-postavki. Kakvom tipu pretpostavki? Recimo mikro-makrokosmike podudarnosti. Evo pogle-dajte jednu drugu mapu. Znate li odakle je? Pojavljuje se u drugoj raspravi iz Istorije Obeju Vaseljena Roberta Flada. Flad je ovek koji pripada drutvu Rue i Krsta u Londonu, ne zaboravimo to. I sada ta radi na Roberto de Fluctibus, kako je ve voleo da ga zovu? Ne pri-kazuje vie kakvu mapu ve jednu udnu projekciju itavog globusa uzimaju Pol za taku gledita, mistiki Pol prirodno, pa dakle uzi-majui za taku gledita jedno idealno Klatno obeeno o eoni kamen idealnog svoda. To je ona karta koja je zamiljena da bude postavl-jena ispod Klatna! To su nepobitni dokazi, kako je moglo da se dogodi da niko jo na to ne pomisli...

 injenica je da su avolje sluge spore, spore, govorio je Bel-bo. Stoji da smo mi jedini dostojni naslednici Templara. Ali do-pustite mi da nastavim: prepoznali ste sam plan situacije, to je jedan pokretni toki, poput onoga koji je koristio Tritemije za svoje ifro-vane poruke. To nije neka mapa. U pitanju je jedan projekat maine za isprobavanje varijanti, za proizvoenje mapa koje smenjuju jedna drugu, sve dok se ne pronae ona prava! I Flad to kazuje, u svom uputstvu: ovo je skica jednoga instrumentuma, trebajonanjemuda s<! radi. Ali zar Flad nije bio onaj koji je uporno poricao zemljinu ro-taciju? Kako je mogao da misli na Klatno? - Moemo da se zakitimo sa iniciranima. Posveeni porie ono to zna, porie da to zna, lae kako bi otkrio tajnu. To, govorio je Belbo, daje objanjenje zato se ve Di to-liko uputao u posao sa tim kraljevskim kartografima. Ne da bi spoz-nao pravu formu sveta, ve kako bi rekonstruisao, meu svim po-grenim mapama, jedinu koja bi inu posluila, pa dakle jedinu odgo-varajuu. Nijii loftu, injo loo, govorio je Dlotalevi. i'ronui istinu pu-i c 111 luno i'okonstrukcijt) jodnog lanog teksta. UM 84 Osnovna briga ove Skuptine, i ona najsvrsishodnija, treba da bude kao moj savet ona koja se sastoji u radu na prirodnoj istoriji prema nacrtima Verulamija. (Kristijan Ijan, Pismo Kolberu, Sabrana Dela, Hag, 18881950, VI, str. 9596) Nedae ovih est grupa nisu se svele na potragu za mapom. Vrlo je verovatno da su Templari, u prva dva dela poruke, onima koji su u posedu Portugalaca i Engleza, aludirali na neko Klatno, ali su ideje o klatnima tada jo uvek bile nejasne. Jedno je zatitrati okomito obinu nit a sasvim drugo napraviti mehanizam takve preciznosti da bi bio osvetljen suncem ba u odreenom asu. Stoga su Templari raunali na est vekova. Bekonovsko krilo se daje na posao u tom pravcu, i nastoji da privue na svoju stranu sve inicijante sa kojima oajniki pokuava da stupi u vezu. Podudarnost nije sluajna, ovek koji pripada drutvu Rue i Krsta, Salomon de Kaus, pie za Rieljea jednu raspravicu o suna-nim satovima. Kasnije, od Galileja pa nadalje nastaje mahnita po-traga za klatnima. Pretekst je kako ih upotrebiti za odreivanje geo-grafske duine, ali kada 1681. Ijan otkriva da jedno klatno, koje je tano u Parizu, kasni u Kajenu, odmah mu biva jasno da to zavisi od variranja centrifugalne sile koja nastaje usled Zemljine rotacije. A kada objavljuje svoj Horologium, u kome razvija galileovske intuicije o klatnu, ko njega to poziva u Pariz? Kolber, isti onaj koji poziva u Pa-riz Salomona de Kausa da bi se pozabavio ispodzemljem! Kada 1661. Accademia del Cimento Eksperimentalna Akade-mija anticipira Fukoove zakljuke, Leopoldo de 'Medici je rasputa u roku od pet godina, a domah potom prima u Rimu, kao skrivenu na-gradu, jedan kardinalski eir. Ali to nije bilo dosta. I tokom potonjih vekova lov za klatnom se nastavlja. 1742 (godinu dana pred prvo dokumentovano pojavlji-vanje grofa od Sen ermena!) izvesni De Majran pretstavlja jednu raspravu o klatnima na Kraljevskoj Akademiji Nauka; 1756. (kada ne u Nemakoj raa Strogi Templarski Propis!) neki Bue pie o piavcima koji se tiu svih okomitih niti.

Bavio sam se fantazmagorinim naslovima, poput onoga ana Batista Bioa, iz 1821.: Zbornik geodetskih, astronomskih i fizikih rimedbi, obraen na zahtev Biroa za Geografsku irinu Francuske, u paniji, u Francuskoj, u Engleskoj i u kotskoj, kako bi se odredila variranja sile gravitacije kao i zemljinipodeoci na duini meridijana Pariza. U Francuskoj, paniji, Engleskoj i kotskoj! I u vezi sa meridi-janom Som Martenal A Ser Edvord Sebinkoji 1823. objavljuje Zbirku eksperimenata za Odraivanje Oblika Zemlje posredstvom Klatna koje malo vibrira po Razliitim Duinama? A ont\j tajanstveni Grof 385Fjodor Petrovi Litke, koji 1836. objavljuje rezultate svojih istrai-vanja o ponaanju klatna tokom jedne plovidbe oko sveta? A za raun Carske Akademije Nauka u Petrovgradu. Otkud ak i Rusi? A ako je u meuvremenu jedna grupa, svakako iz bekonov-skog naslea, odluila da otkrije tajnu koja se tie struja a bez mapa i bez klatna, presluavajui iznova, od poetka, dahtanje zmije? Eto kako je dobro dolazilo sve ono stoje Salon nasluivao: manje vie Fu-koovo doba je to u kome industrijski svet, tvorevina bekonovskog krila, zapoinje sa iskopavanjima podzemnih mrea u srcu evropskih metropola. To je istina, govorio je Belbo, devetnaesti vekje opsednut podzemljem, an Valan, Fantomas i aver, Rokanbol, pravo idimi dodirni izmeu kanala i kloaka. 0 Boe, sada kada na to pomislim, celokupno VernaKO delo je nekakva inicijatika objava tajni pod-zemlja! Putovanje u sredite zemlje, dvadeset hiljada milja pod mo-rem, peine tajanstvenog ostrva, prostrano podzemno kraljevstvo Crnih Indija! Trebalo bi rekonstruisati plan njegovih izuzetnih puto-vanja, svakako bismo pronali koncept spirala same Zmije, nekakvu kartu leys-a nanovo pravljenu za svaki kontinent posebno. Vern istrauje od gore do dole mree telurikih struja. Saraivao sam. Kako se zove protagonista Crnih Indija? Don Garal, gotovo jedan anagram Grala. Nismo nastrani, gazimo nogama po zemlji. Vern emituje izuzetno prepoznatljive znakove. Robur Konkeran (Osvaja), R.K. Rua i Krst. A Robur itan od pozadi daje Rubor, rumenilo rue. 3SB 85 Fileas? Fog. Jedno ime koje firmtf: Eas, na grkom, uva smisao globalnosti (pa je dakle ekvivalent za pan ili poly) .a Fileas je isto to i Polifil. to se tie Foga, to je magla, u engleskom... Bez sumnje Vern pripada Drutvu Magla. On je ak bio tako ljubazan da nam tano odredi odnose izmeu toga drutva i drutva Rue i Krsta, jer konano, staje pa taj plemeniti putnik zvani Fileas Fog ako ne jedan iz drutva Rue i Krsta?... A zatim, ne pripada li moda ReformKlubu, iji inicijali R.K. oznaavaju Ruu i Krst rereformatorku? A taj ReformKlub'se raa u Pol-Molu, prizivajui tako po kona koji put San o Polifilu. (Miel Lami, il Vern, inicirani i inicijator, Pariz, Pejo, 1984., str. 237238) Rekonstrtuisanje nam je uzelo dane i dane, prekidali bismo nae poslove kako bismo tome posvetili i poslednji atom, itali bismo sve to bi nam dopalo u ruke, enciklopedije, novine, prie i stripove, izdavake kataloge, uzdu i popreko, u potrazi za moguim kurlu-sima, zastajali bismo da prekopavamo po svakoj tezgi sa knjigama, njukali bismo po kioscima, krali bismo nemilice kucane tekstove naih avoljih slugu, obruavali bismo se u trijumfu na kancelarija bacajui na sto svoje poslednje otkrie. Dok se priseam tih nedelja ceo sluaj.mi se ini mahnitim, kao u nekom bljesku, ba kao nekom filmu Leri

Semona, u prodorima i skokovima, sa vratima koja se ot-varaju i zatvaraju supersoninom brzinom, krem tortama koje lete, jurnjavom po stepenicama, gore dole, susreti starih automobila, tre-skanje po policama u duanu od mora kutijica, boca, sireva, pe-nuanja kisele vode, prskanja vrea sa branom. A naprotiv, da bih se prisetio svega onoga izmeu, minulih vremena ostatka ivota koji se odvijao oko nas sve mogu ponovo da proitam kao neku priu na usporenoj traci, Plan koji se formirao korakom umetnike gimnastike, poput laganog rotiranja diskobola, odmerenih oscilacija bacaa kugle, dugih perioda golfa, bezumnih iekivanja bezbola. U Nvakom sluaju, i kakav god daje bio ritam, sudbina nas je darivala, jor kada elite da naete veze tu ih moete odmah da naete, pos-vudu i medu svima, svet se rasprskava ujednu mreu, u vrtlog srod-nosti pa sve upuuje na sve, i sve objanjava sve.,. Nisam o tome govorio Liji, kako je nebih oneraspoloio, ali sam u najmanju ruku zapostavljao Julija. Ali bih se budio nou, iprimei-viio kako Konatus Cartesius pravi R.C., i kako silnom energijom traga n (Milom poriu daje pronaao Rosa-Crux. Otkuda tolika opsednutost Mnludom7 Motodje sluio u potrazi zareenjem misterije kojajezaatinjivala tada ve sve inicijante Evrope... A koje obavijao magiju na Hdt-Nkl iiuin? Rone dl; Aatobrijan. Ikoje napisao, u Bekonovim vre-mnnlniti, Siopenicr /</ Hram? Riard Kreou. Pa onda Ranyeri de Kulcubidi, Kuna n, Kejinond Cendler? A Rik iz Kazablanke? 38786 Ova nauka, kojoj se trag nije zameo, barem njenoj materi-jalnoj strani, prenesena je na pobone graditelje od strane kaluera iz Sitoa... Tamo su bili poznti, u prolom veku, kao pratioci Francuskog Tornja. A oni su ti kojima se Ajfel obraa kako bi mu izgradili kulu. (R. arpantije, Misterije katedrale u artru, Pariz, Lafon, 1966, str. 5556) Sada smo imali elo moderno doba proarano vrednim krti-cama koje su izbuile podzemlje uhodei nau planetu odozdo. Ali tu mora daje postojalo neto drugo, nekakav drugaiji poduhvat koji su bekonovci zapoeli, iji su dometi, ije etape bile pred svaijim pogle-dom, a niko toga nije postao svestan... Jer se pri buenju dopiralo do dubokih slojeva, no Kelti i Templari nisu se ograniavali na iskopa-vanje bunara, zabadali bi svoje uspravne klipove ka nebu, radi sao-braanja od megalita do megalita, i prihvatanja uticaja zvezda... Ideja je pala Belbu tokom jedne besane noi. Promolio je glavu kroz prozor i video je u daljini, iznad milanskih krovova, svetlosti metalne kule RAIa, velike gradske antene. Jedna umerena i uzdrana Vavilonska kula. I u toj taki je shvatio. Ajfelov. toranj, rekao nam je sledeeg jutra. Kako da se ovek nije rarnjeloga dosetio? Megalit od metala, menhir poslednjih Kelta, uplji iljak vii od svih gotikih iljaka. Ali zbog ega bi Pariz imao potrebu za tim beskorisnim spomenikom? To je nebeska sonda, I antena koja prikuplja informacije sa svih hermetiarskih klipova koji I su pobodeni po kori globusa, od kipova sa Uskrnjih Ostrva, od Macu \ Piku, od Slobode sa Stejtn Ajlenda, koju je eleo inicijant Lafajeta, od obeliska iz Luksora, od najvie kule iz Tumara, od Kolosa sa Ro-/ dosa koji nastavlja da emituje iz dubine luke gde ga vie niko ne na-lazi, od hramova iz brahmanske dungle, od tornjia Velikog Zida, od \vrha Ajers Roka, od iljaka trazburga kojima se sladio inicijant \Gete, od lukova Maunt Ramora, koliko je stvari shvatio inicijant Hikok, od antene Empajer Stejta, pa kaite vi na koje carstvo je alu-dirala ova tvorevina amerikih inicijanat ako ne na carstvo Rudolfa u Pragu! Toranj hvata informacije iz podzemlja i konfrontira ih sa

onima koje dolaze sa neba. A ko nam prua prvu zastraujuu kine-matografsku sliku Tornja? Rene Kler u Parizu koji spava. Rene Kler, R. K. Tako je iitana celokupna isto rij a nauke: samo nadmetanje u svemiru postajalo jo shvatijivije, sa tim luakim satelitima koji i ne nulo nita drugo nego to f'otogral'iti povrinu globusa kako bi uoili noprimot.no tonzijo, podvodne tokovi!, Nlrujiinjii toplog vazduha. A za razgovor medu njim razgovor o Tornju, razgovor o Stounhondu... 3B8 87 udna je to podudarnost da folio izdanja iz 1623, koje stoji pod ekspirovim imenom, sadri tano 36 dela. (V. F. K. Vigston, Frensis Bejkonprotivu Fantomskog Ka-petana ekspira: Rozenkrojcerovska Maska, London, Ki-gen Pol 1891, 1891, str. 353) Kada smo razmenjivali rezultate naih domiljanja inilo nam se, i sa pravom, da se produava u igri asocijacija, neobinim kurlu-sima, a zbog ega bismo se stideli, emu smo to poklonili panju da su nas za to optuili. A to je ono stoje podsticalo nau nameru sada ve preutnu, kako je namee etiketa eronije pa smo parodirali tuu logiku. Ali u dugim pauzama u kojima je svako akumulirao do-kaze za kolektivne sastanke, i mirne savesti sakupljajui komadie za jednu mozainu parodiju, na se mozak privikavao da povezuje, povezuje, povezuje svaku stvar sa bilo im drugim, a da bi se to ui-nilo automatski bilo je potrebno poprimiti navike. Verujem da tu vie ne postoji razlika, na odreenoj taki, izmeu navike da se lae i uve-renja kako se naviklo da se lae. To je istorija uhoda: ubacuju se u tajne slube neprijatelja, na-vikavaju se da misle kao on, ukoliko i preivljavaju to je upravo jer im je ovo polo za rukom, oito da posle izvesnog vremena prelaze na drugu stranu, koja postaje njihova. Ili poput onih koji ive sami sa jednim psom, govore sa njim po ceo dan, u poetku se trude da shvate njegovu logiku, kasnije nastoje da on razume njihovu, isprva to stidl-jivo otkrivaju, zatim sa ljubomorom, kada su ve sigurni daje on po-stao poput njih, oni su postali poput njega, i kada su ponosni to su ga humanizovali, u stvari su sami potenili. Moda jer sam bio svakodnevno u vezi sa Lijom, i sa detetom, ja sam od sve trojice, bio onaj koji se najmanje zaludeo igrom. Bio sam uveren da ih vodim, oseao sam se kao da ponovo lupam po ago-gonu tokom onog obreda: na onoj si strani koja proizvodi emocije a ne na onoj sa koje se podnose njihove posledice. 0 Diotaleviju tada ni-sam znao, sada znam, Diotalevi je privikavao svoje telo da misli na avolski nain. to se Belba tie poistoveivao se ak i na nivou save-Nli. ,hi sam se privikavao, Diotalevi je postajao izopaen, Belbo je bi-vao proobraen. No svi smo polako gubili onu intelektualnu svetiljku koja nam jo oduvek omoguavala da razlikujemo slino od indenti-iing, mol.af'oru od stvari, onaj tajanstveni i zaslepljujui kvalitetkoji nam jo odu vok omoguavao da uvidimo i kaemo kako je neko poi-vlmMo a da uopslo no podrazumevamo da su mu izrasle kljove i daje dubio kiv.no, a uprkns lotno bolesnik misli poivineno i odmah uoava onoga koji 111 j < - ili rijo ili gmici ili leti. Zn l)iol.al(!vi|a je imbnlo da primot.imo, da nismo bili toliko uz- Ki'kiiu bili da i1 ,svo [medo krnjom luta. Pojavio ho mnogo 389mraviji, ali nije to bila ona ilava vitkost nekoga ko je proveo vie nedelja u peaenju po planini. Njegova fina put albina pokazivala je sada ukaste prelive. Ako smo to i primetili, mislili smo daje proveo odmor nagnut nad svojim rabinskim svicima. Ali smo u stvari po-miljali na neto drugo.

Zaista, u danima koji su sledili bili smo u stanju da malo po malo sistematizujemo ak i neobina krila tog bekonovskog toka. Na primer, najnovija masonologija vidi u Iluminatima iz Ba-varske, koji su teili za razaranjem nacija i destabilizovanjem drava, ne samo inspiratore Bakunjinovog anarhizma ve i samog marksizma. Detinjasto. Iluminati su bili provokatori koje su bekonovci ubacili meu tevtonce, no na sasvim drugo su mislili Marks i Engels kada su zapoinjali Manifest iz 48. sa reitom frazom bauk krui Evropom. Otkuda to ova toliko gotika metafora? Komuni-stiki Manifest sarkastino aludira na fantomski lov za Planom koji drma istorijom ve nekoliko vekova. I predlae nekakvu alternativu kako bekonovcima tako neotemplarima. Marks je bio jedan Jevrejin, mogue je daje u poetku predstavljao glasnogovornik rabina iz He-rone, ili iz Safeda, i nastojao da ubaci u potragu ceo Boiji narod. Za-tim on uzima inicijativu, poistoveuje ekinu, narod u progonstvu unutar Carstva sa proletarijatom, izdaje oekivanja svojih inspira-tora, preokree smerove tendencija judejskog mesijanizma. Tem-plari celoga sveta, ujedinite se. Mapa radnicima. Divno! Ima li Boljeg istorijskog opravdanja za komunizam? Da, govorio je Belbo ali i bekonovci imaju svoje prolazne nezgode, ne verujete? Neki od njih polaze od neega to se granii sa samim naunikim snom, a zavravaju u orsokaku. Govorim, pri kraju dinastije, Ajntajni, Odvani, koji trae tajnu u srcu mikrokos-mosa prave pogreno otkrie. Umesto telurike energije, iste, prii \ rodne, otkrivaju atomsku energiju, tehnoloku, prljavu, zagaenu... \ Prostorvreme, greka Zapada, govorio je Diotalevi. To je gubitak Sredita. Vakcina i penicilin kao karikatura Eliksira za dug ivot, meao sam se u razgovor. Poput onog drugog Templara, Frojda, govorio je Belbo koji umesto da iskopava u lavirintima fizikog podzemlja iskopavao je u onima iz psihikog podzemlja, kao da o tome ve nisu i sve i bolje rekli alhemiari. Ali ti si taj, insinuirao je Diotalevi koji pokuava da objavi knjige doktora Vagnera. Za mene je psihoanaliza roba za nervne bo-lesnike. Da, a penis je samo jedan falusni simvol, zakljuivao sam ja. Onda gospodo, ne putajmo se slobodnim hodom. I ne gu-bimo vromo. Joft uvok no znamo jjdo do smestimo pavlikijane i jeru-saliniljuno. Ali pro nofio ftt.o smo nio^li <l<i odgovorimo mi novo |>il.at\jo sroli smo no .su jodnom drugom grupom koja nijo rinilu duo trldoNotSosto390 rie nevidljivih, ali se toliko brzo ubacila u igru i time delimino po-mutila projekte, delujui kao elemenat konfuzije. Isusovci. 391d88 Baron fon Hunt, Vitez Remzi... i mnogi drugi koji su obra-zovali stepene unutar ovih obreda, radili su pod uputst-vima Generala Drube Isusove... Templarizamje Jezuiti-zam. (Pismo arlsa Soderana Madam Blavacki, 32. . A i P.R. 94. . Memfis, K.R. , K. Kado, M.M. 104, Eng.etc, Pos-veen od Engleske Bratije Rue i Krsta i drugih tajnih drutava, 11.1.1877; iz Razotkrivene Izie, 1877, str. 390) Sreli smo ih toliko puta, jo od vremena prvih manifesta drutva Rue i Krsta. Ve 1620. pojavljuje se u Nemakoj jedna Rosa Jesuitica, gde se podsea daje simvolizam rue katoliki i marijan-ski, pre nego li rozenkrojcerovski, pa se insinuira da su dva reda

soli-darna, a drutvo Rue i Krsta samo jedna od prerada jezuitistike mistike za potrebe irokih slojeva reformisane Nemake. Priseao sam se Salonovih rei o mrnji sa kojom je otac Ki-rher izlagao ruglu drutvo Rue i Krsta a ba dok je govorio o dubi-nama zemaljske kugle. Otac Kirher, govorio je, u neku rukuje sredina linost u ovoj prii. Zastoje taj ovek, koji je toliko puta dokazao da ima spo-sobnost zapaanja i smisao za eksperimenat, potom porekao te retke dobre ideje na hiljadama stranica koje kipe od neverovatnih ideja? Bio je u prepisci sa najboljim engleskim naunicima, a potom svaka od njegovih knjiga preuzima tipine rozenkrojcerovske teme, pri-vidno kako bi ih porekao, u stvari da ih prisvoji, da iz toga ponudi svoju kontra reformacijsku verziju. U prvom izdanju Glasa, taj go-spodin Hazelmajer, osuen na robiju od isusovaca zbog svojih refor-macijskih ideja, uporno kazuje da su istinski i dobri isusovci oni, la-novi drutva Rue i Krsta. Lepo, Kirher pie svojih trideset dela i pre-korauje sve obime kako bi sugerisao pravi i ispravni lanovi drutva Rue i Krsta oni, isusovci. Isusovci nastoje da se dokopaju Plana. Klatna eli da proui upravo on, otac Kirher, i to i ini, premda na svoj nain, izumevi jedan planetarni asovnik kako bi znao taan sat u svim seditima Drube rasutim po vascelom svetu. Ali kako je to isusovcima polazilo za rukom da znaju o Hunu, kada su se templari izbezumili samo da se ne odaju? pitao je Diotalovi. Nije vredelaona da isusovci uvek znaju o svemu malo vie od avola. Hteli smo neko uverljivije objanjenje. Jako smo brzo doli do njega. Gijom Postel, ponovo. Prelista-viijui isl.oriju isusovaca iz Krctino olija (i dok smo se grohotom smojnli nad liin nesretnim imenom) otkrili smo du jo Postel, zah-vuon svojim mistikim ludilom, iz svoju i*.oljo zn spirituolnom regonenicijom, I f>44. dospi1! <lo svetog lamici ju od IiOJoln u Kimu. Igna-cije gu jn primio nt\ odir'.i'Vijtmjiiin, ali 1'onI.hI nijti limfno da so odre 392 kne svojih stalnih ideja, svojih kabalizama, svog ekumenizma, a te stvari isusovcima nikako nisu mogle da se dopadaju, jo nita manje nego njegova uporna ideja, oko koje Postel nije bio spreman da se na-gaa, da Kralj Sveta mora da bude kralj Francuske. Ignacije je bio svetac, no panac. Tako je na jednoj odreenoj taki dolo do sloma, Postelje ostavio isusovce to jest isusovci su ga ostavili pred vratima. No ako je Postel bio isusovac, makar za jedan krai period, svetom Ignaciju kome je dao zakletvu poslunosti perinde ac cadaver ipak mora daje poverio svoju misiju. Dragi Ignacije, mora biti da mu je kazao, znaj da uzimajui mene uzima takoe i tajnu o templarskom Planu iji sam ja nedostojni predstavnik od francuske strane, a povrh toga, svi oekujemo trei stoletnji susret u 1584., i utoliko vredi oekivati ga ad majorem Dei gloriam. Dakle isusovci, preko Postela, i zahvaljujui jednom trenutku svoje slabosti, dolaze do saznanja o tajni Templara. Jedna takva tajna biva iskoriena. Sveti Ignacije odlazi u veno blaenstvo, ali njegovi naslednici ne spavaju, i nastavljaju da dre na oku Postela. ele da saznaju koga e sresti te sudbonosne 1584. Ali avaj, Postel umire pre toga, nita ne vredi kako je potvrivao jedan od naih iz-vora to je jedan nepoznati isusovac bio prisutan pored njegovog samrtnikog odra. Isusovci ne znaju ko je njegov naslednik. Oprosti Kazaubon, rekao je Belbo, ima tu neto to mi ni-kako ne ide. Ako stvari tako stoje, isusovci nisu mogli da znaju daje susret iz 1584. propao.

 Ali ne treba zaboraviti, primetio je Diotalevi, da su, koliko znam na osnovu izjava neznaboaca, ti isusovci bili ljudi od elika koji se nisu tako lako dali prevariti. Ah, ako je do toga, rekao je Belbo, jedan isusovac smae dva Templara za ruak i dva za veeru. I oni su bili rasputeni, i vie no jedanput, a u to su bile umeane vlade ele Evrope, ipak su jo uvek tu. Trebalo je staviti se u poloaj jednog isusovca. ta radi jedan isusovac ako mu Postel izmie iz ruku? Ja sam odmah imao nekakvu ideju, no bila je toliko avolska daje ni nae avolje sluge, inilo mi h, ne bi mogli da svare: drutvo Rue i Krsta je bilo jedan isusovaki pronalazak! Poto je umro Postel, predlagao sam, isusovci su lukavi kim sto su ve bili matematiki predvideli zbrke sa kalendarima i odluili su da preuzmu inicijativu. Stavljajuupokretrozenkrojcerov-n k 11 mistif'ikaciju, tano izraunavajui ono to e se dogoditi. Meu Inlikiimi koji bulazne u oduevljenju, neko iz autentinihjezgara, za-toen u udu, moine da istri. U takvom sluaju, moe se i zamisliti Hoknnov l>es: h'liul, kretenu, nisi moguo da uti? Ali vikonte, Mi-Inrdii, ovi su mi izgledali kan nusi... IHidulo, zari. nisam nauio da se uvuh pupisi.nV Tnibiiln j<: lii l) spalo, no mini; jadnika iz Nolel Ali onda, fjovoi in je Molbo, zlioj,; Vj;n ih kuda so drutvoRue i Krsta prebacilo u Francusku isusovci, ili ovi katoliki pole-miari koji rade za njih, napadaju kao jeretike i opsednute avolom? Pa ne mislite valjda da isusovci to rade pravolinijski, da bi isusovci uopte neto znali? Dugo smo se prepirali oko mog predloga, i konano smo odluili, zajedno se sloili, da je bila bolja originalna hipoteza: drutvo Rue i Krsta bilo je udica koju su francuzima bacili beko-novci i nemci. Ali su isusovci, tek to su se pojavili manifesti, odmah svatili aluziju. I odmah su se ubacili u igru, kako bi pomeali karte. Cilj isusovaca je oito bio taj da spree povezivanje engleskih i ne-makih grupa sa onom francuskom, pa je svaki udarac, koliko god' nizak, bio na mestu. A u meuvremenu beleili su vesti, zgrtali informacije i stavl-jali ih... gde?U Abulafiju, alio se Belbo. Ali Diotalevi koji se u meuv-remenu snabdeo za svoj raun dokumentima, rekao je da se ne radi ni o kakvoj ali. Svakako, isusovci su gradili ogroman, vrlo moan elektronski raunar koji bi mogao da izvede zakljuak iz mukotrpnog i stogodinjeg pabirenja svih komadia istine i lai koje su oni pri-kupljali. Isusovci su, govorio je Diotalevi, shvatili ono to ni jadni stari Templari iz Provena ni bekonovsko krilo nije jo naslutilo, a to je daje rekonstrukcija mape mogla da bude postignuta kombinatornim putem a to je postupak koji anticipira onaj kod modernih elektron-skih mozgova! Isusovci su prvi koi su izmislili Abulafiju I Otac Kirher iitava sve rasprave o kombinatornoj vetini, od Lula pa na dalje. I vidite ta obljavljuje u svojoj Ars Magna Sciendi... To mi izgleda kao model za pletenje, govorio je Belbo. Ne gospodine, to su sve mogue kombinacije izmeu n ele-menata. Faktorska kalkulacija, ona iz Sefer Jesire. Obraun kombi-nacija i permutacija, sama sutina Temure! Bilo je svakako tako. Jedno je bilo zasnovati neodreeni proje-kat, Flada, kako bi se izdvojila mapa polazei od jedne polarne projek-cijo, a drugo znati koliko je dokaza tu potrebno, i znati ih sve iskuati, kako bi se dolo do najboljeg reenja. A iznad svega je drugo bilo stvo-riti apstrahtni model od moguih kombinacija a opet drugo misliti na

knkvu mainu koja je u mogunosti da ih ostvari. I tako dolazi do I of,a da Kirher i njegov sledbenik otprojektuju mehanike verglove, riKihanizme sa probuenim karticama, kompjuter ante literam. Zas-novane na binarnom raunu. Kabala primenjena na modernu meha-niku. I HM: lesus Babbage Mundi, lesum Binarium Magnificamur. A IVI DG: Ad Maiorern Dei Gloriam? Naprotiv: Ars Magna, Digitale Cmidiuml IHS: lesus Hardvvare & Softvvarel 39170 Artis Magna Sciendi, epilooismus 89 Obrazovano je u srcu najdublje tame jedno drutvo novih stvorenja koja se poznaju a da se nikada nisu videla, razu-meju se i bez objanjenja, bez prijateljstva slue jedni dru-gima... To drutvo prihvata od isusovakog reima lepu pokornost, od masonerije spoljna potvrivanja i ceremo-nije, od Templara prizivanja donjeg sveta i neverovatnu smelost... Moda grof od Sen ermena i nije oponaao Gi-joma Postela, koji je imao maniju da se izdaje za daleko starijeg nego'to jeste? (Marki de Lie, Ogled o sekti iluminata, Pariz, 1789, V i XII) Isusovci su shvatili daje, ukoliko se eli uzdrmati protivnik, najbolja tehnika je u tome da se stvore tajne sekte, i da se eka da se opasni zanesenjaci sjure u njih, a potom da svi budu pohapeni. Ili, ;. ukoliko strepi od kakve zavere, tije organizuj, tako da svi koji bi mo- ;'. fli da joj se prikljue padnu pod tvoju kontrolu. \ Priseam se odreene rezerve koju je Alje izrazio u odnosu na \: Remzija, prvog koji je uspostavio neposrednu vezu izmeu masone- f rije i Templara, insinuirajui daje bilo povezanosti sa katolikim sre-dinama. U stvari ve je Volter obeleio Remzija kao isusovakog o- , veka. Pred nastankom engleske masonerije, isusovci odgovaraju iz Francuske kotskim neotemplarizmorn. Stoga je bilo razumljivo zastoje, kao odgovor na ovu spletku, , 1789. izvesni markiz de Lie napisao, anonimno, jedan slavni Ogled 0 sekti iluminata, gde se pozabavio iluminatima svake vrste, iz Ba-varske ili ve odakle behu, anarhistikim antiklerikalcima ili misti-nim neotemplarima, i stavljao je u istu vreu (neverovatno kako su svi delii naeg mozaika polako dolazili na svoje mesto, malo po malo 1 zauujue) ak i pavlikijane, da ne govorimo o Postelu i o Sen er-menu. A njegova je alopojka bila da su ovi oblici templarskog misti-cizma umanjili pravi znaaj masonerije, koja je naprotiv bila pravo drutvo estitih i asnih ljudi. Bokonovci su izmislili masoneriju kao onaj rikov Bar u Kaza-bliinci, isusovaki neotemplarizam je overio njihov pronalazak, a I ,ifie je poslat kao rtveno jagnje kako bi namamio sve grupe koje nisu bilo bekonovske. 1) toj taki smo pak morali da imamo u vidujednu drugu inje-nicu, u koju siroti Alje nije uspevao da nas uveri. Zastoje de Mestr, koji Je bio ovok isusovaca, i dobrih sedam godina pre nego to se po-javio innrkiz do l.iSu, otino u Vilhelmsbat kako bi sojao razdor medu nootiimplnhma 7 Nooloinplarizum mo dobro drao prvom polovinom <>sam- vokn, govorio jo Hnlbo n grozim krnjom volui, prosvira jor 308

su ga se doepali revolucionari, za koje je sve od Boginje Razuma do Vrhovnog Bia sluilo kako bi se skinula glava kralju, pogledaj Kaljo-stra, a zatim jer su se u Nemakoj umeali nemaki izborni knezovi, pre svega Fridrih Pruski, iji se ciljevi svakako nisu podudarali sa onima isusovaca. Poto mistiki neotemplarizam, ma ko da gaje iz-mislio, proizvodi Maginu Flautu, prirodno je da Lojolini ljudi po-kuavaju da je se otresu. To je kao pri poslovanju, ti kupi jedno udruenje, ponovo ga proda, rasturi ga, dovede ga do bankrota, revalorizuje mu kapital, zavisno od opteg plana, ne zanima se sva-kako gde e da zavri vratar. Ili kao sa kakvim iskorienim kolima: kada vie nisu u mogunosti da rade alje ih pod presu. 39790 Neete nai u pravom masonskom kodeksu drugog Boga osim onog koji pripada Manima. On vai i za masona ka-balistu, za drevno drutvo Rue i Krsta, za masona marti-nistu... Sa druge strane sve gadosti koje se pripisuju Tem-plarima tano su one koje su se pripisivale ranije Mani-hejcima. (Otac Bariel, Memoari u svrhu istorije jakobinizma, Ham-burg, 1798, 2, XIII) Neete nai u pravom masonskom kodeksu drugog Boga osim onog koji pripada Manima. On vai i za masona kabalistu, za drevno drutvo Rue i Krsta, za masona martinistu... Sa druge strane sve ga-dosti koje se pripisuju Templarima tano su one koje su se pripisivale ranije Manihejcima. (Otac Bariel, Memoari u svrhu istorije jakobinizma, Hamburg, 1798, 2, XIII) Strategija isusovaca nam je postala jasna kada smo otkrili oca Hiiriela. Ovaj, izmeu 1797 i 1798, kako bi odgovorio na francusku revoluciju, pie svoje Memoare u svrhu istorije jakobinizma, jedan pravi pravcati roman u nastavcima koji gle sluaja poinje sa Tem-plarima. Oni, posle spaljivanja Moleja, postaju tajno drutvo za raz-bijanje monarhije i papstva i za obrazovanje jedne svetske republike. U osamnaestom veku su zagospodarili masonerijom koja postaje nji-hovo orue. 1763. obrazuju nekakvu knjievnu akademiju koju ine Volter, Tirgo, Kondorse, Didro, i d'Alanber koja se sakuplja u kui barona Holbaha i, zavera za zaverom, 1776. iz svojih nedara prosi-paju jakobince. Koji su osim svega toga marionete u rukama pravih jjaza, Iluminata Bavarske kraljeubica po prizivu. Vie nego presa za kola. Poto su uz pomo Remzija razdvojili masoneriju na dvoje, isusovci su je iznova objedinili kako bije tukli frontalno. Barielova knjiga je ostavila izvestan utisak, tako daje u Nacio-nalnom Arhivu Francuzima moguno da nadu barem dva policijska izvetaja na zahtev Napoleona o tajnim sektama. Te izvetaje sa-sLavlji i/.vesni ari de Berkhajm, koji kao to ine sve tajne slube, dri za poverljive vesti tamo gde su ve objavljene ne zna nita boljo nogo da loe prekopira prvo knjigu markiza de Liea, a zatim (inu Bariolovu. l'nul uasavujuim opisima Iluminata i tim sjajnim potkazi-vnnjom jednoj; direktorijuma Nepoznatih Monika sposobnih da upravljaju svotom, INUipoleon ne. okleva: odluuje da postane jodan od njih. litico mi imonovanjo nje^ovon bratu tfozela za velikog maj utora (irand Oi ijuiita, a on sum, po kazivanju mnoKih izvora, stupa u voze su imiHoiuii ijoin, a protna kazivanju drugih postaje ak jedan od 39" njenih vrlo visokih dostojanstvenika. Nije jasno, meutim, koga obreda. Mogue, iz opreznosti, svih ovih.

ta je Napoleon znao to nismo uspeli da saznamo, ali nismo smetali sa uma da je proveo odreeno vreme u Egiptu i ko zna sa kak-vim mudracima je.razgovarao u senci piramida (u ovoj takije i de-tetu bilo jasno daje sudbonosnih etrdeset vekova koji ga posmatraju bilo jedna jasna aluzija na Hermetiku Tradiciju). Ali treba tu znati mnoge stvari, jer je 1806. sazvao nekakvu skuptinu francuskih jevreja. Zvanini razlozi bili su banalni, po-kuaj da se ogranii zelenatvo, dae osigura odanost manjine izrae-liana, da se pronau novi finansijeri... Ali ovo ne daje objanjenje zbog ega je odluio da tu skuptinu nazove Velikim Sinedrijumom, poseui za idejom nekakvog direktorijuma Monika, manje ili vie Nepoznatih. A u stvari je lukavi korzikanac uoio predstavnike jeru-salimskog krila, i pokuavao je da zdrui razliite rasute grupe. Nije sluajno to su 1808. trupe marala Neja u Tumaru. Dovodite li u vezu? Tu smo samo kako bismo pohvatali veze. Sada Napoleon, spremajui se upravo da tue Englesku, dri u ruci gotovo sve evropske centre, a preko francuskih jevreja ak i jerusalimljane. Ko mu to sada nedostaje? Pavlikijani. Upravo to. A mi jo uvek nismo odluili gde su oni zavrili. Ali to nam sugerie Napoleon, koji odlazi da ih trai tamo gde jesu, u Kusiji. Vekovima izolovani u slovenskom prostoru, sasvim je bilo pri-rodno da su se pavlikijani reorganizovali pod razliitim etiketama mistinih ruskih grupa. Jedan od savetnika uticajnih na Aleksandra I I lio je princ Galicin, povezan sa nekim sektama martinistike inspi-raciju. A koga pronalazimo u Rusiji, dobrih dvanaest godina pre Na-poleona, opunomoenika Savoja, kako bi uvrstio veze sa mistikim kruocima Sent Peterburga? De Mestra. Na toj taki sada je on ve zazirao od svake organizacije ilumi-nata, koja je za njega inila celinu sa iluministima, istih odgovornih za potoke krvi u revoluciji. U tom je periodu zaista govorio, ponavlja-jui gotovo doslovno Bariela, o jednoj satanistikoj sekti koja hoe da pokori svet, a verovatnoje mislio na Napoleona. Ako je dakle na ve-liki reakcionar naumio da pridobije martinistike grupe to je bilo zato Sto ju jasno naslutio da su one, imajui u vidu da su se nadahnule ini istim izvorima na kojima i francuski i nemaki neotemplarisam, ipak predstavljah; izraz jedine grupe koja se jo uvek nije iskvarila zapadnjakim miljenjem: pavlikijana. Ali plan de MesLra, koliko se ini, nije uspeo. 1816. isusovci su prolomili iz l'ol.rovgruda i de Mostr se odatle vraa u Torino. 11 rodu, govorio ju Diotalevi, ponovo smo pronali pavliki-jano, l/.bacimo na pozornicu Napoloona koji oito nijo uspeo u svome iiufilii|iiii|u, iuao bi bilo dovoljno da jo sa Svoto Jelune zapucketao 399prstom pa da se njegovi protivnici uplae. ta se sada dogaa meu svim tim ljudima? Ja upravo gubim glavu. Polovina njih su je ve izgubili, govorio je Belbo. 400 91 0 kako ste vi sjajno razobliili te paklene sekte koje pri-premaju put Antihrista... Pa ipak je tu jo jedna od tih sekti koju ste vi samo oeali. (Pismo kapetana Simoninija Barielu, iz Katolike civili-zacije, 21.10.1882)

Napoleonov potez sa jevrejima izazvao je jedno preusmera-vanje kod isusovaca. Memoari Bariela nisu sadrali nikakvu aluziju na jevreje. Ali 1806. Bariel prima pismo izvesnog kapetana Simoni-nija koji ga podsea da su i Mani i Starac sa Planine bili jevreji, da su masone osnovali jevreji i da su se jevreji uvukli u sva tajna drutva koja postoje. Simoninijevo pismo, spretno protureno kroz parike krugove, stavilo je Napoleona u tekoe jer je tek stupio u vezu sa Velikim Sine-drijumom. Taj je kontakt oito zaokupio i Pavlikijane, jer je tih go-dina Sveti Sinod Moskovske Pravoslavne Crkve izjavio: Napoleon namerava da objedini danas sve Jevreje koje je boiji gnev rasuo po licu zemlje a kako bi oni izokrenuli Hristovu crkvu i proklamovali njega kao pravog Mesiju. Dobri Bariel prihvata ideju da zavera nije samo masonska ve jevrejsko masonska. Izmeu ostalog, ideja o toj zaveri satanskoj omoguavala je da se lagodno obrui na jednog novog neprijatelja, a l.o je Visoko Preduzee Karbonara, pa dakle i oca antiklerikale Uje-(linjeninja, od Macinija do Garibaldija. Ali sve se to dogaa poetkom devetnaestog veka, govorio je Diot.alevi. Nasuprot tome velika antisemitska ofanziva poinje krnjom veka, objavljivanjem Protokola Sionskih Mudraca. A Proto-koli so pojavljuju u oblasti Rusije. Dakle, predstavljaju jednu pavliki-jansku inicijativu. Prirodno, rekao je Belbo. Jasno je da se na toj taki jeru-; salimska grupa podelila na tri grane. Prva je, preko panskih i pro-vansalskih kabalista, otila da nadahne neotemplarsko krilo, druga j(! apsorbovala od bekonovskog krila, pa su postali naunici i banka-ri. A na njih su se ustremili isusovci. Ali postoji jo i trea grana, i ta se naselila u Rusiji. Ruski Jevreji su dobrim delom trgovci i pozajmlji-vai novca, pa su otuda nerado vieni od siromanih seljaka; a do-brim delom, budui daje Jevrejska kultura ustvari kultura Knjige svi ?Jevrnji znaju da itaju i piu, proiruju redove liberalne i revolucio-narne inteligencije. Pavlikijani su mistini, reakcionarni, dvostru-kim nitima povezani sa feudalcima, i uvukli su se u dvor. Oito da iz-modii njih i jorusfilimljana nijo moglo da doe do povezivanja. Dakle, /.iiint.crosovniii su zn l.o da diskredituju Jevrejc a, preko Jevreja to su nauili od isusovaca dovodu u nepriliku svoje spoljne neprija-tniju, kako nooUmipIniisl.o, tako i bokonovco, 10192 Tu ne moe da bude nikakve sumnje. Svom silom i ua-som Satane, kraljevstvo pobednikog Kralja Izaela pri-mie se naem svetu koji nije doiveo obnovu, Kralj roen u krvi Siona, AntiHrist, pribliava se prestolu univer-zalne moi. (Sergije Nilus, Epilog Protokolima) Ideja je bila prihvatljiva. Dovoljno je bilo stanovite daje uveo Protokole u Rusiju. Jedan od najuticajnijih martinista s kraja veka, Papis, zavrbo-vao je Nikolu II-tokom njegove posete Parizu, "zatim je otiao u Moskvu i poveo sa sobom izvesnog Filipa, to jest Filipa Nizijea An-selma Vaoda. Opsednut avolom od este godine, vidar u trinaestoj, hipnotizer u Lionu, oarao je kako Nikolu II tako i onu histeriju od njegove ene. Filip je bio pozvan na dvor, imenovan lekarem vojne akademije u Petrogradu, generalom i dravnim savetnikom. Njegovi protivnici tada odluuju da mu suprotstave jednu isto toliko harizmatsku figuru koja bi mu naruila ugled. I biva pronaen Nilus. Nilus je bio jedan kaluer hodoasnik, koji je u svojoj mantiji pravio hodoaa (a ta drugo?) po umama diei se velikom bra-dom kao u proroka, dvema enama, jednom

devojkom ijednom po-monicom ili ljubavnicom staje ve bila, a one su gledale u njega kao u Boga. Polu guru, od onih koji posle bee sa kasom, a polu pustinjak, od onih to uzvikuju daje kralj blizu. I zaista, njegova fiksideja bila je zavera Antihrista. Plan onih koji su podravali Nilusa bio je da ga rukopoloe za svetenika na taj nain to bi, oenivi ga (jedna ena manje ili vie) .Jelenom Aleksandrovnom Ozerovom, cariinom dvorskom damom, postao i ispovednik suverena. Ja sam umeren ovek, govorio je Belbo ali poinjem da sumnjam kako je pokolj u Carskom Selu moda bio nekakva opera-cija ienja pacova. Ukratko, u odreenom trenutku pristalice Filipa optuili su Ni-lusa za razvratan ivot, a sam Bog zna da li i oni nisu bili u pravu. Ni-lus je morao da napusti dvor, ali mu je u tom trenutku neko pritrao u pomo, dolurivSi mu tekst Protokola. Budui daje zavladala prava zbrka izmeu martinista (koji su bili nadahnuti Sen Martenom) i marl.inesist.a (slebenika onoj; Martin de Paskvalija koji se tako malo dopadao Alj(Mi), a polo jo l'askvali pronio jodnom glasu koji je kolao bio u stvari .leviejin, iskreil.ovai)jem .Jovmja diskreitovali bi se iniiilinisli a diskieiloviiiijem maitiiiist.u bio bi odstranjen l'ilip. Zaista jodnu piva iinpnl.pima verzija Protokolu vo se pojavila l!)():t, u Ziiumia, jodnim l'otroy,niskim novinama koju ju vodio mili 402 tantni antisemita Kruevan. 1905. uz odobrenje vladine cenzure, ova prva verzija, potpuna, biva anonimno preuzeta u jednoj knjizi, Izvor naih zala, koju je verovatno izdao izvesni Butmi, koji je sa Kruevanom uestvovao pri stvaranju Saveza Ruskog Naroda, kas-nije poznatog kao Crna Legija, koja je vrbovala obine kriminalce kako bi obavili pogrom i atentate za raun krajnje desnice. Butmi e nastaviti da objavljuje, ovoga puta pod svojim imenom, druga iz-danja ovog dela Neprijatelji ljudskog roda Protokoli koji potiu iz tajnih arhiva centralne kancelarije Siona. Ali radilo se o jeftinim knjiicama. Proirena verzija Proto-kola, ona koja e biti prevedena po itavom svetu, izlazi 1905. u treem izdanju Nilusove knjige Veliko u Malom: Antihrist je predsto-jea politika mogunost, Carsko Selo, pod pokroviteljstvom jednog lokalnog ogranka Crvenog Krsta. Okvir joj je predstavljalo vrlo obuh-vatno mistiko umovanje, pa knjiga zavrava u rukama cara. Mo-skovski mitropolit nalae njeno itanje u svim moskovskim crkvama. Ali kakva je veza, upitao sam, Protokola sa naim Pla-nom? Ovde se govori stalno o tim Protokolima, hoemo li da ih proi-tamo? Nita jednostavnije, rekao nam je Diotalevi, uvek postoji neki izdava koji ih objavi ak su svojevremeno to radili iskazujui prezir, pravdajui to dokumentacijskim obavezama, zatim su malo po malo to poeli da rade sa zadovoljstvom. Koliko je tu prostodunosti. 40393 Jedina zajednica koju poznajemo a koja bi bila u stanju da nas upozna sa tim vetinama mogla bi da bude upravo ona isusovaka. Ali uspeli smo da diskreditujemo isu-sovce u oima priglupog puka iz prostog razloga stoje ova druba javna organizacija, dok se mi drimo iza kulisa, uvajui tajnu. [Protokoli, V) Protokoli predstavljaju seriju od dvadesetetiri programska objanjenja koja se pripisuju Sionskim Mudracima. Ciljevi ovih Mu-draca su nam se uinili dosta protivrenim, as

ele da ukinu slobodu tampe, as hrabre upravo libertine. Kritikuju liberalizam, no ini se da izlau program koji ekstremni leviari pripisuju kapitalistikim multinacionalama, raunajui ulogu sporta i vizuelne kulture u za-luivanju naroda. Analizuju razliite tehnike radi postizanja svetske vlasti, veliaju mo zlata i novca. Odluuju da podre revoluciju u svakoj zemlji koristei se nezadovoljstvom i zbunjujui puk irenjem liberalnih ideja, ali ipak nastoje da podstaknu nejednakost. Iskl-juivo raunaju samo kako da postave svuda predsednike reime koje kontroliu obine marionete Mudraca. Odluuju da izazovu rat, da se povea proizvodnja oruija i (to je rekao i Salon) da se kon-struiu metroi (podzemni) kako bi se posedovao nain za potkopa-vanje velikih gradova. Izjavljuju da cilj opravdava sredstva i nastoje da podstaknu antisemitizam to radi kontrole siromanih Jevreja a to da bi ganuli srca plemenitih dua suoenih toboe sa njihovom nesreom (skupo, govorio je Diotalevi, ali se isplati). Bezazleno potvruju nae su am-bicije bez granica, pohlepa nam je nezajaljiva, nemilosrdna nam je elja za osvetom a mrnja silna (iskazuju jedan poseban mazohizam jer je sa mnogo smisla ponavljaju klie zlog Jevrejina koji je ve kruio po antisemitskoj tampi i koji e ukrasiti naslovne strane u svim izdanjima njihove knjige), i odluuju da ukinu izuavanje kla-sika i antike istorije. Jednom reju, zapaao je Belbo, Sionski Mudraci su bili jedna blentava druina. Ne pravimo alu, govorio je Diotalevi. Ova knjiga je shva-tana vrlo ozbiljno/Naroito mi pada na um jedna stvar. A to je da su uz elju da se prikau kao vekovima star Jevrejski plan, sve njihove reference odnosile na sitne polemike u Francuskoj s kraja veka. ini se da n.ipomona o vizuelnom obrazovanju koje slui za zatuph"ivanje masu pnuisUivJja ustvsiri aluziju na obrazovni program Leona koji je uveo (lovni masona u svoju vladu. Jedna druga grana (in budu i/nhiime linosti kompromltovane u skandalu sa Pttniimniii n laknv jo bio hmi] Lube koji e 1899. postati predsednik 404 republike. Primedbu o metrou dugujemo injenici da su u to vreme novinari sa desnice protestvovali zbog toga to je Drutvo za Pod-zemnu eljeznicu imalo previe jevrejskih akcionara. S toga se pred-postavlja daje tekst uoblien u Francuskoj tokom poslednje decenjje devetnaestog veka, u vreme afere Drajfus, kako bi se oslabio libe-ralni front. Nije to ono to me impresionira, rekao je Belbo. Ve je to onaj ukus ve vienog. Sama sinteza ele stvari je u tome da ovi Mudraci iznose plan za osvajanje sveta, a mi smo taj razgovor ve sluali. Pokuajte da Uklonite reference na injenice i probleme pro-log veka, zamenite podzemlje metroa podzemljem iz Provena, a svaki put kada je napisano Jevreji napiite Templari i svaki put kada je napisano Sionski Mudraci napiite Tridesetest Nevidh'ivih koji su podeljeni u est druina... Prijatelji moji, ovo je Propis iz Provena. 40594 Volter sam smrt je za isusovce: ima li tu i najmanje sumn-je? (F.N. de Bonvil, Isusovci progonjeni od Masonerije i nji-hov bode izlomljen od Masona, Orijent Londona, 1788, 2, str. 74) Odavno smo sve imali pred oima, a nismo to u potpunosti sh-vatali. Tokom est vekova est grupa se bore za ostvarivanje Plana iz Provena, i svaka grupa uzima idealan tekst toga Plana, prosto mu menja subjekat, pa ga pripisuje protivniku.

Poto se drutvo Rue i Krsta pojavilo u Francuskoj, isusovci preokreu plan u negativnom smislu: diskredituju drutvo Rue i Kr-sta, diskredituju bekonovce i englesku masoneriju u nastanku. Kada isusovci izmiljaju neotemplarizam, markiz de Lie pri-pisuje plan neotemplarima. Isusovci, koji sada ve peru ruke i od neotemplara, preko Bariela oponaaju Liea, no pripisuju plan sva-kovrsnim fra-masonima. Bekonovska kontraofanziva. Detaljno pretraujui sve tek-stove liberalne i laicistike polemike otkrili smo daje od Miela i Ki-nea sve tamo do Garibaldija i Goberija, Pravilo pripisivano isusov-cima (a moda je ideja dolazila od templara Paskala i njegovih prija-telja), Tema je sticala popularnost sa Venim Jevrejinom Eena ija i njegovim likom zlog gospodina Roena, kvintesencijom isusovake zavere nad svetom. Ali pretraujui po Siju nali smo daleko vie: je-dan tekst koji ini se daje preuzet no sa prednou od pola veka iz Protokole, od reci do reci. Radilo se o poslednjem poglavlju Miste-rija Naroda. Tu je avolski plan isusovaca bio objanjen do posledn-jeg zloinakog detalja u jednom dokumentu poslanom od strane ge-nerala Drube, oca Rotana (istorijske linosti) gospodinu Roenu (ve linost iz Venog Jevrejina). Rudolf od Geroltajna (ve heroj Misterija Pariza) ve je dolazio do njega i objavljivao ga demokrata-ma: Vidite dragi Lebren, kako je ova paklena spletka dobro sko-vana, kakvi zastraujui jadi, kakva strana vladavina, kakav ua-san despotizam preti Evropi i svetu, ukoliko na nesreu uspe... Podsealo je na predgovor Nilusa Protokolima. A Sije pripisi-vao isusovcima slogan (koji emo kasnije ponovo nai u Protokolima, pripisan Jevrejima) cilj opravdava sredstva. 406 95 Od nas nee biti zahtevani novi dokazi za tvrdnju da su taj stepen drutva Rue i Krsta vesto uveli efovi masoneri-je... Identitet njegove doktrine, njegove mrnje i njegove prakse svetogra sa onom u Kabali, Gnostici i Mani-hejstvu, ukazuje nam na identitet autora, a on je u Jevre-jima Kabalistima. (Mons. Leon Meren, D.I., Frank-Masonerija, Sinagoga Satane, Pariz, Reto, 1893, str. 182) Kada se pojavljuju Tajne naroda, isusovci vide da se Pravilo pripisuje njima, pa se bacaju na jedinu ofanzivnu taktiku koju jo uvek niko nije iskoristio i, ponovno se dokopavi Simoninijevog pisma, pripisuju Pravilo Jevrejima. 1869. Guno de Muso, u devetnaestom veku slavan po dvema knjigama iz magije, obljavljuje Jevreje, judaizam i judaizaciju hrianskog sveta, gde se govori da Jevreji koriste Kabalu i da su po-tovaoci Satane, budui da jedna tajna veza direktno povezuje Kaina sa gnosticima, Templarima i masonima. De Muso prima poseban blagoslov od Pija IX. Ali Plan koji je romansirao Si drugi takode variraju, premda nisu isusovci. Postojala je jedna zgodna pria, gotovo bulevarska, koja se dogodila mnogo kasnije. Po pojavi Protokola, koje je previe ozbiljno shvatio, 1921. Tajms je otkrio kako je neki ruski zemljopo-sednik monarhista poto se sklonio u Turskoj kupio od jednog biveg slubenika tajne ruske policije koji se sklonio u Konstantinopolju go-milu starih knjiga meu kojima jednu bez korica, gde je sa strane samo moglo da se proita oli, sa predgovorom koji je datiran sa IH(i4. i koji se inio literarnim izvorom Protokola. Tajms je obavio istraivanja u Britanskom Muzeju i otkrio originalnu knjigu Morisa folija,

Dijalog u paklu izmeu Monteskijea i Makijavelija, Brisel (ali nii naznakom eneva, 1864). Mori oli nije imao nikakve veze sa Kretino olijem, ali je analogija ipak padala u oi, mora daje imala l.nkode neko znaenje. dolijeva knjiga je bila jedan liberalni pamflet protiv Napoleona III j;de Makijaveli koji predstavlja cinizam diktatora, diskutuje sa Munleskijeom. oli je bio uhapen zbog te revolucionarne inicijative, odleao jo petnaest meseci zatvora i 1878 se ubio. Program Jevreja iz Protokolu gotovo je u potpunosti preuzet iz onoga stoje oli pripisi-vno Makijaveli ju (c:ilj opravdava sredstva), a preko Makijavelija Na-puleouu. Tajms pak nije primetio (ali mi jesmo) daje oli slobodno pn'uzno iz Sijovog dokumenta, koji je prethodio bar sedam godina. .Jodnu iiutorka antisemita, jedna strastvena privrenica teo-riju o /dvori Nepoznatih Monika, pred ovom injenicom koja je svo Protokolu mi jodnu banalnu sluhu kopiju, obogatila nas je izu 407zetno jasnim predoseanjem, kakvo samo pravi inicijant, ili lovac na inicijante, moe da ima. oli je bio posveeni, poznavao je plan Ne-poznatih Monika u mrnji na Napoleona III njemu gaje i pripisao, ali to ne znai da plan ne postoji nezavisno od Napoleona. Budui da plan iznesen u Protokolima tano odgovara onome to Jevreji obino rade, dakle bio je to plan Jevreja. Nama nije preostajalo nego da kori-gujemo gospoicu Vebster po istoj logici: poto je plan tano odgova-rao onome to bi moralo da misle Templari, bio je to plan Templara. A zatim naa je logika bila logika injenica. Mnogo nam se do-pao dogaaj na groblju u Pragu. Bila je to pria izvestnog Hermana Getea, jednog sitnog pruskog inovnika pote. Taj je ve bio objavio lana dokumenta kako bi diskreditovao demokratu Valdeka, optuu-jui ga daje hteo da ubije pruskog kralja. Postoje demaskiran, po-stao je redaktor lista konzervativaca velikoposednika, Novina Pru-skog Krsta. Zatim je pod imenom Don Retklif poeo da pie senza-cionalistike romane, meu kojima Biaric, 1868. Tu je opisivao jednu okultistiku scenu koja se odvijala na groblju u Pragu, vrlo slino skupu Iluminata koji je Dima opisao na poetku ozefa Bal-sama, gde Kaljostro, ef Nepoznatih Monika, meu kojima je Sve-denborj, kuje zaveru sa kraljiinom ogrlicom. Na groblju u Pragu okupljaju se predstavnici dvanaest plemena Izrailovih koji izlau svoje planove za osvajanje sveta. 1876. jedan ruski pamflet uvodi scenu iz Biarica, ali kao da se stvarno dogodila. A tako ini 1881. u Francuskoj, Savremenik. I kae se da vest dolazi iz sigurnog izvora, engleskog diplomate Dona Retk-lifa. 1896. neki Burnan objavljuje knjigu, Jevreji, nai savremenici, i prenosi scenu sa groblja u Pragu, i kazuje da je ruilaki govor odrao veliki rabin Don Retklif. Jedna kasnija tradicija rei e na-protiv da je pravi Redklif bio odveden na sudbonosno groblje od strane Ferdinanda Lasala, Marksovog zeta. A ovi planovi su manje vie oni koji su opisani 1880., par go-dina ranije, u Reviji za Jevrejska Uenja (antisemitska) koja je obja-vi hi dva pisma ta se pripisuju Jevrejima iz XV veka. Jevreji iz Arla trae pomo od Jevreja iz Konstantinopolja jer su progonjeni, a ovi odgovaraju: Voljena brao u Mojsiju, ako vas francuski kralj pri-morava da postanete hriani, postanite, jer drugaije ne moete da uradite, ali sauvajte Mojsijev zakon u svojim srcima. Ako vas lie vaSih dobara potrudite se da vai sinovi postanu trgovci, tako to e rmilo po malo liiti hriane njihovih dobara. Ako su vam glave u pi-tanju napravite od svojih sinova lekare i apotekare, kako bi oni odu-zeli hrianima njihove ivote. Ako razore vae sinagoge, izgurajte vai; sinove u svetenike i popove

tako da razore njihove crkve. Ako vas zlostavljaju na drugi nain, nainiti) od sinova advokate i bele-nikc) i iii'ka so umoaju u poslove svih drava, tako Sto elo stavljajui hriSriinc pod svoj jaram, vida vladah; svotom imo<':i dn soosvotiteza osililo. 408 96 Nekakvo je pokrie uvek potrebno. U prikrivanju je veliki deo nae snage. Stoga bismo uvek trebali da se skrivamo pod imenom nekog drugog drutva. {Najnoviji poslovi Spartakusa i Filoa u Redu-Iluminata, 1794, str. 143) Ba tih dana dok sam itao po koju stranicu naih avoljih slugu otkrio sam kako je grof od Sen ermena, meu svoja razno-razna preruavanja, ukljuio i ono Rakoija, ili gaje bar tako prepoz-nao ambasador Fridriha II u Drezdenu. A landgraf od Hesea, kod koga je Sen ermen, kako se ini, umro, izjavio je daje transilvan-skog porekla i da se zove Ragocki. Na to su dodali kako je Komenije posvetio svoju 4Pansofiju (delo oito u rozenkrojcerovskom znaku) nekakvom landgrafu (koliko landgrafova u ovoj naoj prii) po imenu Ragovski. Kao poslednji prilog mozaiku, preturajui po jednoj tezgi na trgu Kastelo, pronaao sam neko nemako delo o masoneriji, ano-nimno, na kome je jedna nepoznata ruka na naslovnoj stranici do-dala napomenu prema kojoj tekst dugujemo izvestnom Karlu Augu-stu Ragotgiju. Smatrajui da se tajanstvena osoba koja je moda ubila pukovnika Ardentija zove Rakoski, eto kako smo neprekidno iz-nalazili nain da umetnemo, na tragu Plana, naeg grofa od Sen er mena. Nemojmo davati previe zamaha tom avanturisti bio je za-brinut Diotalevi. ~ Ne, ne, odgovarao je Belbo, to je potrebno. Kao preliv od soje kineskim jelima. Ako ga nema, nije ni kinesko. Pogledajte Aljea koji se u to razume: ak je uzeo kao model Kaljostra ili Vijermoza. Son ermen je kvintesencija Homo Hermetikusa. Pjer Ivanovi Rakovski. Vedar, laskav, umiljat, inteligentan i lukav, genijalni falsifikator. Sitni slubenik, zatim u vezi sa revolu-cionarnim grupama, 1879. biva uhapen od tajne policije i optuen da je pruio utoite prijateljima teroristima koji su izvrili atentat na generala Drentela. Prelazi na stranu policije i upisuje se u (gle gle) Crno Legije. 1890. u Parizu otkriva neku organizaciju koja proizvodi hninbi! za atentate u Rusiji, i omoguuje hapenje u otadbini ezde-nhItrojicu terorista. Deset godina kasnije bie otkriveno da su bombe proizvodili njegovi ljudi. 1HH7. krui pismo izvesnog Ivanova, revolucionara, pokaj-nika, koji tvrdi da su veina terorista Jevreji; 1890. jedna ispovest nitkov, starcu ovetalog revolucionara u kojoj su revolucionari u iz-lM)f,llftl,vii u Londonu optueni da su britanski agenti. 1892. jedan luni Uikst, l'loluinova u kome si; optuuje vodstvo partije Narodnaja Volju dti jo objavilo ovu ispovosl.. 1902. nastoji da obrazuju iiokakav francusko ruski antisemit, 409ski savez. Kako bi u tome uspeo slui se tehnikom koja je srodna onoj koju primenjuje drutvo Rue i Krsta. Tvrdi da savez postoji, kako bi ga svako potom obrazovao. Ali upotrebljava takoe i drugu tehniku: vesto mesa istinito sa lanim, a istinito oito ide protivu njega, tako da niko ne bi posumnjao na ono lano. Puta da krui po Parizu mi-steriozni poziv Francuzima da podre nekakav Ruski Patriotski Sa-vez sa seditem u Harkovu. U pozivu napada samoga sebe kao ne-koga ko bi eleo da savez propadne i iskazuje elju da on, Rakovski, promeni miljenje. Samooptuuje se kako se slui diskreditovanim linostima poput Nilusa, koji je za svoje ve naplaen. Zbog ega je mogue pripisivati Protokole Rakovskom?

Zatitnik Rakovskog bio je ministar Sergije Vite, jedan pro-gresista koji je eleo da preobrazi Rusiju u modernu zemlju. Zbog ega se progresista Vite sluio reakcionarom Rakovskim, to je samo Bog znao, ali mi smo ve bili na sve spremni. Vite je imao jednog poli-tikog protivnika, izvesnog Eli de Siona, koji gaje ve javno napao sa polemikim tonovima koji podseaju na izvesne odlomke Protokola. No u spisima Siona nije bilo napomena o Jevrejima, jer je on sam bio jevrejskog porekla. 1897., po nareenju Vitea, Rakovski daje da se pretrai Sionova vila u Teritatu, i nalazi jedan Sionov pamflet koji potie iz olijeve knjige (ili iz one Sijeve), u kome se pripisuju Viteu ideje Makijaveli-Napoleon III. Rakovski, svojim genijem falsifika-tora, zamenjuje Vitea Jevrejima i puta tekst u promet. Ime Sion ini se kao daje ba dato kako bi potsetilo na Sion, pa je mogue pokazati kako jedan ugledni jevrejski predstavnik rasvetljuje isto jevrejsku zaveru. Eto kako su roeni Protokoli. I tu sada tekst dopada u ruke Julijani ili istin Glinka, koja poseuje u Parizu kruok Madam Bla-vacki, i iz dokolice uhodi i dostavlja ruske revolucionare u izbeglit-vu. Glinka je svakako jedna pavlikijanska agentkinja, a oni su pove-zani sa zemljoposednicima te stoga ele da ubede cara da su pro-grami Vitea isti oni iz internacionalne jevrejske zavere. Glinka alje dokumenat generalu Orgejevskom, a ovaj preko komandanta carske garde omoguuje da to prodre do samog njegovog imperatorskog vel-jiostva. Vite se nalazi u neprilici. Tako Rakovski, zanesen svojom antisemitskom mrnjom, do-prinosi da njegov zatitnik dopadne u nemilost. A verovatno i on sam. /nita od toga trenutka gubimo njegov trag. Senermenje verovatno skrenuo ka novim preruavanjima i novim reinkarnacijama. Alije nau pria poprimila verodostojan profil, racionalan, ist, jer je bila pot.krepljena itavom serijom injenica, istinitih govorio je Belbo kao io je istinit. Bog. Sve to mi ji! vraalo u svest, priu De Anelisa o sinarhiji. Naj-zanimljiviji! u celoj prii svakako u naoj prii, no moda i u Prii, kuko jo insinuirao Molbo, u/.H)rola pogleda, dok mi je nudio svoje iilio bilo je l(> da su grupo koju su se borilo mi ivot i smrt uza jurnuo i.slmbijivalo svnkti kmist.ooi oruiJH ono druge, l'rva du iiomi. jodnog razbojniku koji no ubacio, komuntnriHiio Ham, joste dti prijavi kao ubaene one kod kojih se sam ubacio. Belbo je rekao: Priseam se jedne epizode u*** . Sretao bih uvek u sumrak, na putu, u crnim kolicima, izvesnog Rema, ili nekog sa takvim imenom. Crnih brkova, guste crne kose, crne koulje, i cr-nih zuba, uasno kvarnih. I ljubio je jednu curu. A ja sam se gadio na te crne zube koji su ljubili tu lepu i plavu stvaricu, ne seam se ni koje je lice imala, no za mene je bila devica i prostitutka, bila je veno ensko. I to me je mnogo uzbiivalo. Instinktivno je prihvatio neka-kav sveani ton kako bi iskazao svoju ironinu nameru, svestan daje dozvolio da ga povue bezazlena enja priseanja. Pitao sam se i zapitao sam zato je, taj Remo koji je pripadao Crnim Brigadama, mogao da se pojavljuje tako i krui, ak i u periodima*** nije bila oku-pirana od faista. I rekli su mi da se apue daje on jedan od ubae-nih partizana. Kako je daje, jedne veeri sam ga video u istim crnim kolicima, sa istim crnim zubima, kako ljubi istu plavuu, ali sa crve-nom maramom oko vrata i utosmeom kouljom. Preao je u Gari-baldistike Brigade. Svi su mu se veselili, a preuzeo je jedno ime iz bitke, X9, poput lika Aleksa Rejmona, o kojem je itao u Avanturisti. Hrabri X9, govorili su mu... A ja sam gajo vie mrzeo, jer je posedo-vao curu uz doputenje naroda. Ali neki su govorili daje ubaeni fai-sta meu partizane, a verujem da su to bili oni koji su prieljkivali de-vojku, ali tako je bilo, X9 je bio pod sumnjom...

 A zatim? Oprostite Kazaubon, zbog ega vas toliko zanimaju moje st-vari? Zato to vi priate, a prie su nastale u kolektivnoj mati. Pun pogodak. A onda je jednoga jutra X9 preao izvan zone, moda je ugovorio sastanak sa devojkom u poljima, ne bi li preko-raio bedni peting i pokazao daje njegov topuz manje kvaran od nje-govih zuba oprostite mi, ali jo uvek mi ne polazi za rukom da ga volim sve u svemu, eto faisti mu postavljaju zasedu, odvode ga u grad i u pet izjutra, sledeeg dana, streljaju ga. Pauza. Belbo je pogledao ruke, koje je drao sklopljene, kao da se moli. Potoni ih je razdvojio i rekao: Toje bio dokaz da nije bio je-dan koji je ubaen. Moda je to znaenje parabole? Ko vam je to rekao da parabole moraju da imaju znaenje? Ali ako o tome dobro promislimo, moda hoe da kae daje esto po-trebno umreti da bi se neto dokazalo. -1197 Ja sam onaj koji jeste. (Izlazak 3,14) Ja sam onaj koji jeste. Obian aksiom hermetike filosofije. (Madam Blavacki, Razotkrivena Izida, str. 1) Ko si ti? zapita istovremeno trista glasova dok je dva-deset maeva blistalo u rukama najbliih sablasti... Ja sam onaj koji jeste, ree. (Aleksandar Dima, ozef Balsam, II) ?;> Belba smo ponovo videli sledeeg jutra. Jue smo napisali jodnu sjajnu feljtonistiku stranicu, rekao sam mu. Ali bi smo moda, ukoliko elimo da nainimo verodostojan Plan, trebali da ostanemo vie oslonjeni na stvarnost. Kakvu stvarnost? upitao me je. Moda je samo feljton taj koji nam prua pravu meru stvarnosti. Nas su prevarili. -Ko? Uverili su nas da sa jedne strane postoji velika umetnost, ona koja predstavlja tipine likove u tipinim okolnostima, a sa druge roman u nastavcima, koji pripoveda o atipinim likovima u atipinim okolnostima. Mislio sam da jedan pravi dendi nikada ne bi vodio ljubav sa Skarlet O'harom a ni sa Konstans Bonasije, ili sa Per-lom Labuana. Ja sam se igrao sa feljtonom, kako bih malo zakoraio iz ivota. Ohrabrivao me je, jer je predlagao ono stoje nedostino. To jo sve. Sve? Sve. Bio je u pravu Prust: ivot bolje predstavlja loa mu-zika nego Missa Solemnis. Umetnost se sa nama ali i bodri nas, ini da svet vidimo onakvim kakvim bi ga umetnici eleli da bude. Feljton se; toboe ali, no zatim nam omoguuje da svet vidimo onakvim ka-kav jeste, ili barem takvim kakav e biti. ene su vie nalik na Miledi' nogo na Luiju Mondelu, Fu Man-u je istinitiji od Natana Mudrog, [storija pre nalikuje onoj koju je ispriao Si nego ovoj koju je projekto-viio Hogel. ekspir, Melvil, Balzak i Dostojevski pravili su feljtone. Ono Sto se zaista dogodilo upravo je ono isto to su unapred ispriali pomani u nastavcima. Jednostavnije je oponaati feljton nego umetnost. Da bi na-stiihi Dokonda potreban je rad, pri nastanku Miledi sledimo svoju prirodnu sklonosl. ka olakicama.

Diotalovi, koji so sve do laa drao u tiini, tu je primetio: Vidit.o nnSrj', Aljoa. Nalazi da jo jednostavnije oponaati Senermena ii(!f<n Voltom. l)n, ickiiD je Molbo, m\jzad 1 ene smatraju zanimljivijim Stil) ftiirmimii ml Voltma. 412 Kasnije sam ponovo pronaao taj/iZe, gde je Belbo saeo nae zakljuke uz pomo romanesknih izraza. Kaem romanesknim izra-zima jer shvatam da se zabavljao rekonstruiui sluaj ne stavlja-jui, sa svoje strane, kakvu retku frazu po seanju. Ne izdvajam sve navode, plagijate i pozajmice, no prepoznao sam mnoge odlomke ovog estokog kolaa. Po ko zna koji put, kako bi izbegao nemir pred samom Poveu, Belbo je ispisao i ponovo posetio isti ivot putem in-terpolacija pismom. filename: povratak Sen ermena Pet je ve vekova kako me je ruka osvetnica Svemo-gueg odgurnula, iz dubina Azije, ak na ove zemlje. Nosim sa sobom strah, oajanje, smrt. Ali bez brige, belenik sam Plana, premda drugi to i ne znaju. Video sam ih ja i gore, a vonja u noi Svetog Bartolomea izloila me je veem za-moru nego to sam za to bio spreman. Oh, zato su se moje usne nabrale u ovom satanskom osmehu? Ja sam onaj koji jeste, ukoliko mi prokleti Kaljostro nije prigrabio i to pos-lednje pravo. Ali trijumf je blizu. Suape, dok sam bio Keli, nauio me je svemu u Londonskoj Kuli. Tajna je postati neko drugi. Lukavi spletkama naveo sama zatvore ozef Bal-sama u utvrenje San Leo, a ja sam se dokopao njegovih taj-ni. Kao Sen ermen sam nestao, svi sada veruju da sam grof od Kaljostra. Pono tek to je otkucala na svim satovima u gradu. Kakav neprirodan mir. Ta tiina mi ne odgovara. Vee je sjajno, iako izuzetno hladno, visoko na nebu mesec osvetl-javlja ledenim sjajem nepristupane uliice drevnog Pariza. Moglo bi da bude deset uvee: zvonik sa manastira Blek Fra-jers tek je nedavno lagano odlupao osam. Vetar pomera uz jezivu kripu metalne barjaie na pustom nizu krovova. Gu-sti pokriva oblaka zastire nebo. Kapetane, plovimo uzvodno? Ne, naprotiv, sunov-raujemo se. Prokletstvo, uskoro e Patna da potone, skai Dime od Konoplje, skai. Nee valjda da da, kako bi izbe-gao ovu moru, dijamant veliki kao lenik? Usmeri prema ve-tru rudo kormila, sono jedro, gornje jedro, i ta god hoe, izazivau sudbine, duvaj tamo dole! Iskezio sam uasno niz zuba dok mi mrtvako bledilo obliva kao vosak uto lice koje poinje da zeleni. Kako sam dospeo ovde, ja koji nalikujem samoj slici i prilici osveto? Duhovi pakla sa prezirom e se osmehnuti na suze onog biu .{]\ pretei glas ih je tako esto plaio u samoni Hrcu njihovog pismenog ponoru. Ovamo, luu dajte. 113Niz koliko sam stepenica siao pre nego to sam pro-dreo u tu kuerinu? Sedam? Tridesetest? Ne postoji kamen koji sam oeao, korak koji napravio, a da ne skriva kakav hijeroglif. Kada to budem objavio, onima koji su mi odani ko-nano e biti otkrivena Tajna. Posle e biti potrebno samo da se ona deifruje, a njeno reenje bie Klju, iza koga se skriva Poruka, koja e onome koje posveen, i samo ovome, kazati jasnim slovima kakva je to priroda Zagonetke. Od enigme do otitavanja, nije veliki korak, i odatle e i/.ai jasan lerogram, na kojem e se izotriti molitva za pro-pitivanjem. Zatim nikome vie nee moi da bude nepoznato . ono Tajanstveno, koprena, prekriva, egipatski goblen koji prekriva Petokraku. A odatle

prema svetlosti da izloi Skri-vani Smisao petokrake, Kabalistiko pitanje na koje e samo malobrojni da odgovore, kako bi rekli gromkim glasom ka-kav je Neistraivi Znak. Na to primorani, Tridesetest Ne-vidljivih morae da prue odgovor, izlaganje Rune iji smi-sao je otvoren samo za sinove Hermesa, a ovima daje dat Po- -drugljivi Peat, Maska iza koje se ocrtava lice koje oni po-kuavaju da ogole, Mistini Rebus, Uzvieni Anagram... ator Arepo! viem glasom od koga zadrhti i avet. I naputajui toak koji dri pri lukavom poslu svojih ubila-kih ruku, ator Arepo se pojavljuje, spreman na moju ko-mandu. Prepoznajem ga, a ve sam sumnjao ko bi to mogao da bude. To je Lukijan, pediter bez ruke, koga su Nepoznati Monici odredili za izvrioca mog besramnog i krvavog za-datka. ator Arepo, pitam podrugljivo, zna li ti kakav je to konani odgovor koji se krije iza Uzvienog Anagrama? Ne grofe, nesmotreno odgovara, i uzdam se u tvoje reci. Pakleni osmeh silazi sa mojih bledih usana i odzvanja pod drevnim svodovima. Obmana! Samo pravi inicijant zna da ga ne zna! -- Da gospodaru, odgovara tupo pediter bez ruke, kako vi to elite. Ja sam spreman. Nalazimo se u jednoj prljavoj kuerini u Klinjankuru. Veeras moram da kaznim tebe, pre sviju, tebe koji si me uveo u plemenitu vetinu zloina. to se tebe tie, koji se pretvara da me voli, a stoje jo gore u to veruje, i bezime-ni!) neprijatelja sa kojima e provesti sledei vikend. Luki-jan, nepodesni svedok mojih poniavanja, ponudie mi svoju ruku jedinu koju ima utim e od nje poginuli. Kuorina su otvorom u podu, koji se nnlii/.i nnd nekom vrstom prova H|o, ro/.ervoiiru, utrohu podzemlja, koiieenojoS od ne/.nlin nivnih vromonn <ln hi se tu sklonila knjiimurumi roba, uz nimiirujuo vhine jer ho ciiiiiii'i nj i kmuiliziielnnim ooviimi A U Pariza, lavirintom zloina, a drevni zidovi se vlae kunim isparenjima, tako da je dovoljno, uz pomo Lukijana, izu-zetno odanog u nevolji, napraviti jednu rupu u zidu i voda e prodreti u mlazovima, poplaviti podrum, sruiti ve ionako ugroene zidvoe, povratiti na otvor u podu sav sadraj ovih kanala, onda e tu da plutaju kuni nanosi, crnkasta pov-rina koja se krozvidi sa vrha otvora u podu predstavlja sada ve predvorije prokletstva noi: daleko daleko, Sena, zatim more... Kroz otvor vise jedne lestvice privrene na gornjoj strani, a na njima, u nivou vode, smestio se Lukijan, sa jed-nim noem: jednom se rukom dri za prvu preku, u drugoj dri bode, trea spremna da zgrabi rtvu. Sada ekaj, a u tiini kaem mu videe. Ubedio sam te da ukloni sve ljude sa oiljkom doi samnom, budi moja zauvek, otstraniemo sva ova ne-poeljna prisustva, dobro znam da ih ti ne voli, to si mi rekla, ostaemo ti i ja, i podzemne struje. Sada si ula, po-nosna kao kakva vestalka, podboena kao neka otrokona o paklena vizijo koja protresa moja stoletnja krsta i stee grudi od razdirue elje, o divna mulatkinjo, oruu moje pro-pasti. Svijajui ruke cepam koulju od tankog batista koji mi krasi grudi, i noktima ostavljam po njoj krvave brazde, dok mi divlja ega pali usne ledene poput ruku zmije. Mukli rik dopire iz najcrnje pilje moje due i provaljuje preko ivotinj-skog niza mojih zuba ja kentaur koga je izbljuvao Tartar i gotovo se ne uje kako leti dadenjak, jer zadravam ur-lik, i pribliavam ti se uz divlji osmeh. Draga moja, moja Sofijo, kaem ti sa maijom umiljatou sa kojom zna da go-vori samo tajni ef Ohrane. Doi, oekivao sam te, uuri se samnom u mraku, i

ekaj a ti se smeje epurei se, umilja-vajui se, poto se unapred sladi kakvim nasledstvom ili plenom, nekim rukopisom Protokola koji bi trebalo prodati caru... Kako ume da sakrije iza tog aneoskog lica svoju prirodu demoa, stidljivo umotanu u tvoj androginiblu-dins, T-shirt gotovo providan koji ipak skriva besramni krin otis-nut na tvojoj beloj puti od strane delata iz Lila! Prva naivina je stigla, koju sam naveo u zamku. Sa mukom sam mu opazio crte lica, pod ogrtaem u koji se umotao, no poka-zao mi je znak templara iz Provena. To je Suape, plaeni ubiea grupe iz Tumara. Grofe, kae mi, trenutak je stigao. Toliko smo godina lutali rasuti po svetu. Vi imate zakljuni komadi poruke, ja onaj koji se pojavljuje na poetku Velike lj;re. Ali to je druj'.n pria. Objedinimo nae snage, a drugi... llpotpunjujem njegov isknz: l>ruj;i, u pakao, idi, brate, tu u sredini prostoriju se inilii/.i jedim koveg, u kovegu to to ve415kovima trai. Ne plai se tame, ona nas ne ugroava ve nas titi. Naivina se kree, gotovo nasumice. Jedno bu, muk-lo. I bacivi se u otvor u podu, nad samom vodenom povri-nom Lukijan ga epa i isue svoju otricu, potom sledi pre-rezan grkljan, kljuanje krvi se mesa vrenjem htonskih vo-da. Kucaju na vrata. Jesi li ti Dizraeli? Da, odgovara mi nepoznati, u kojemu e moji i-taoci prepoznati velikog majstora engleske grupe, sada ve na vrhuncu moi, no jo uvek nezadovoljan. On govori: My Lord, it is useless to deny, because it is impossible to con-ceal, that a great part of Europe is covered with a network of these secret societies, just as the superficies of the earth is now being covered with railroads... To si ve rekao u Donjem Domu, 14. jula 1856, nita mi ne promie. Preimo na konkretno. Bekonovski Jevrejin proklinje kroz zube. Nastavlja: Suvie ih je. Tridesetest nevidljivih je sada tristaezdeset. Pomnoi sa dva, sedamstodvadeset. Odbi stodvadeset go-dina po zavretku kojih se otvaraju sva vrata, i dobije est-stotina, kao to je poast Balaklava. avo od oveka, tajna nauka brojeva za njega nema nikakvih tajni. Dakle? Mi posedujemo zlato, ti mapu. Ujedinimo se, i biemo nepobedivi. Dostojanstvenim pokretom mu ukazu-jem na fantazmagorini koveg za koji on, zaslepljen svojom poudom, veruje da gaje primetio u senci. Kree, pada. ujem zlokobno presijavanje Lukijanove otrice, uprkos tami vidim hropac koji treperi na mirnoj enici Engleza. Pravda je zado-voljena. Oekujem treega, oveka iz francuskog drutva Rue i Kr-sta? Montfokona de Vijara, spremnog da oda, ve sam na to upozo-ren, tajne svoje sekte. Ja sam grof od Gabalisa, predstavlja se, laljiv i neozbiljan. Nije potrebno da proapem puno rei kako bih ga usmerio ka svojoj sudbini. Pada, a Lukijan, eljan krvi, zadovoljava svoju potrebu, ti se na mene osmehuje u senci, i kae mi da si ti moja,a da e moja tajna bili tvoju. Zavaraaj se zavaravaj se, zlokobna karikaturo ekinS. Da, tvoj sam Simon, ekaj, jo ne zna za boljeg. A kada za njega bude znala prostae do ga poznaje. Sl,u da se doda? Jedan pojedini ulaze drugi. Otac Hicani ine je obnveHtio dii <':e kim predstavnik nemukih iliimimtiu don Uubot d'l'tiici lakon, Vajsliauptova praunuka, volika 410

devica helvetskog komunizma, odrasla na pijankama, otimainama i u krvi, vesta da izmami nedostupne tajne, da otvori pisma a da ne po-cepa peate, da podmetne otrov ve kako je njena sekta naredi. Ulazi dakle, mladi agatodemon zloina, umotana u bundu od belog medveda, duge plave kose koja joj se otima ispod izazivakog kalpaka, oholog pogleda, sarkastinog izraza lica. I uobiajenom spletkom usmeravam je ka propasti. Ah, ironija jezika taj dar koji nam je priroda podarila kako bismo preutali tajne nae dueliluminiskinja pada kao rtva Mra-ka. ujem je kako bljuje strane kletve, bez imalo kajanja, dok joj Lu-kijan zabada no triput u srce. Ve vieno, ve vieno... Sada je na redu Nilus, koji je u jednom trenutku verovao i ca-ricu i mapu. Prljavi razbludni kalueru, eleo si Antihrista? Nalazi se pred njim, ali to ne zna. I slepac ga aljem, meu hiljadu pustih mada mistinih, u besramnu zamku koja ga oekuje. Lukijan mu raz-dire grudi pravei ranu u obliku krsta, i on se strmoglavljuje u veni san. Moram da prevaziem to nepoverenje u poslednjeg, Sionskog Mudraca, koji se izdaje za Ahasvera, Venog Jevrejina, besmrtnog poput mene. Nepoverljiv je, dok se potuljeno osmehuje brade jo uvek zamrljane krvlju nenih hrianskih spodoba koje je navikao da masakrira na groblju u Pragu. Rakovski me poznaje, moram da ga prevaziem u lukavosti. Naterau ga da poveruje kako koveg ne sadri samo mapu, ve i neobraene dijamante, koje tek treba obre-zati. Poznato mije oduevljenje koje neobraeni dijamanti izazivaju kod ovog bogoubilakog uma. Kree se u pravcu svoje sudbine po-vuen svojom poudom i staje pred svoga Boga, okrutnog i osvetni-kog, koga kune dok umire, proboden poput Hirama, a teko mu je ipak da kune, jer svoga Boga ne uspeva da izgovori ime. Obmanut, jer sam verovao da sam priveo Veliko Delo kraju. Kao udarac kakve gomile, jo jednom se otvaraju vrata kue-rine i pojavljuje se osoba bleda u licu, ruku skupljenih pobono na grudima, nesigurnog pogleda, koji ne uspeva da sakrije svoju prirodu jer oblai crne haljine svoje crne Drube. Jedan Lojolin sin! Kretenu! viem, uzaludni trzaj. On podie ruku jednim hipokritskim pokretom blagoslova. Nisam onaj koji jeste, kazuje mi uz jedan osmeh koji nema vie niega ljudskog. To je istina, takva je uvek bila njihova tehnika: katkad oni poriu sebi samima sopstveno postojanje, katkad proklamuju mo svoga reda kako bi zaplaili tu kukavicu. Mi smo uvek drugo od onoga za ta nas vi smatrate, sinovi Boliala (kazuje sada ovaj obmanjiva vladara). Ali ti, ili Sen erme-n... Kako zna da ja zaista josam? pil.am uznemiren. Osmeliuje se pretee: Upoznao si me u drugim vremenima, dok si pokuavao da me odvure od uzglavlja Poslela, kada sain te pod imenom Opalu od Krlileja doveo do loj;a da okona jednu od 417svojih inkarnacija u srcu Bastilje (oh, kako jo uvek oseam na licu gvozdenu masku na koju me je Druba, uz Kolberovu pomo, bila osudila!), upoznao si me dok sam uhodio po tvojim tajnim saborima sa d'Olbaom i Kondorseom... Roen! uzvikujem, kao udaren gromom. Da Roen, tajni general isusovaca! Roen, pa nee po-greiti nateravi ga da padne u otvor, kao to si uinio sa drugim ob-manutima. Znaj, o Senermenu, da tu nema zloina, alosne vetine, zloinake zamke; a koje mi nismo izmislili pre vas, u najveu slavu tog naeg Boga to opravdava sredstva! Kakve sve krunisane glave nismo pustili da padnu u noi koja nema jutra, u vrlo promiljenim zamkama, kako bismo zadobili vlast nad

svetom. I da ne eli ti moda sada da zabrani da, na korak od cilja, ne stavimo svoje gra-beljive ruke na tajnu koja ve pet vekova pokree istoriju sveta? Roen, govorei na taj nain, postaje uasan. Svi ti instinkti krvolonih ambicija, svetogra, i za svaku osudu, a koji su doli do iz-raaja kod papa u renesansi, izbijaju sada na elu tog Ignacijevog si-na. Jasno vidim: jedna neutoljiva e za dominacijom uzburkava njegovu neistu krv, vreli znoj ga obliva, neka vrsta odvratne pare se iri okolo njega. Kako udariti ovog poslednjeg neprijatelja? Dolazi mi na pamet i neoekivano nasluujem, a to moe da se izrodi samo u onoga za koga ljudska dua, ve vekovima, nema skrivenog kutka do koga i nije prodro. Pogledaj me, kaem, i ja sam jedan Tigar. Samo jednim potezom odgurnem tebe u sredinu sobe, iupam ti T shirt, cepam opasa na elegantnom oklopu koji skriva drai tvog ilibarskog trbuha. Sada se ti, na bledoj svetlosti meseine koja pro-dire kroz otkrinuta vrata, uzdie, lepa od zmije koja je zavela Adama, ohola i pohotna, devica i prostitutka, odevena samo u svoju tolesnu mo, jer je naga ena ena pod oruijem. Egipatski klaft se sputa na tvoju gustu kosu, plavu prisiljenu da bude crna, zanosne grudi ispod lakog muslina. Oko malog izbae-nog i odlunog ela obmotava se uraeus od zlata smaragdnih oiju, streljajui na tvojoj glavi svojim trostrukim rabinovim jezikom. 0 tvoja tunika sa crnim velom srebrnih odsjaja, zagrnuta maramom iz-vezenom kobnim arama, u crnim biserima. Tvoj nabrekli pubis iz-brijan kako bi ti imala, u oima tvojih ljubavnika, obnaenost statue! Vrh tvojih bradavica ve neno promekoljen buniem tvoje robinje sa Malabara, namoen istim karminom koji daje krv tvojim usnama, koje izazivaju kao ljuta rana! Kodnu sada dahe. Duga uzdravanja, ivot proveden u ne-kakvom snu o potenciji, uradila su samo to da su j;a sve vie pripre-mnlii zii zelju koja se no da ispuniti, l're ovom kraljicom lepom i ni zitziinom, oiju crnih kilo u demonu, oblih rumenu, mirisave kose, none i belu puti, Roenu je obuzeln nndii zn nnpo/.miMm nenustima, /u neopisivim slihlosli uriimi, trepti u svojoj Hops!venoj puti, kadto A i U trepti neki umski bog dok gleda golu nimfu to se ogleda u vodi koja je ve osudila na prokletstvo Narcisa. Proriem mu nasuprot svetlo-sti neostvarivi rictus, on kao da gaje okamenila Meduza, isklesan u htenju jedne potisnute mukosti i sada pred gaenjem, besomuni plamenovi pohote mu zalivataju put, kao luk je napet prema cilju, na-pet sve do take na kojoj poputa i lomi se. Odjednom je pao na tlo, puzei pred ovom pojavom, ispruiv ruku poput kakve kande ne bi li izmolio jedan gutljaj eliksira. Oh, u hropcu e, oh kako si lepa, oh ovi zubii vuice koji za-sijaju kada malko otvori svoje crvene i debele usne... Oh tvoje velike smaragdne oi koje as blistaju as venu. Oh demone sladostraa. Ne zna gde e, jadnik, dok ti sad pokree bedra umotana u plavia-stu tkaninu i izbacuje pubis kako bi gurnula fliper u zadnju ludost. Oh vizijo, kae Roen, budi moja, bar za trenutak, okruni trenutkom zadovoljstva jedan ivot istroen u slubi zavidnog boanstva, okrepi bljeskom razuzdanosti veni plamen u koji me tvoja vizija sada gura i vue. Molim te, dodirni mi lice svojim us-nama, ti Antinejo, ti Marija Magdaleno, ti koju sam eleo u licu sve-tica zgranutih u ekstazi, za kojom sam eznuo tokom svojih hipokrit-skih uznoenja devianskih lica, o Gospo, lepa si poput sunca, bela kao mesec, eto i ja se odriem i Boga, i Svetaca, i samog Prvosvete-

nika Rima, reiu jo, odriem se Lojole, i zloinake zakletve koja me vezuje za moju Drubu, pokorno molim samo jedan poljubac, a posle neka me zbog toga ne bude. Nainio je jo jedan korak, puzei na zgrenim kolenima, mantije podignute na krsta, ruke jo vie pruene ka toj nedostinoj srei. Iznenada se povratio unazad, oiju koje su ini se iskoile iz orbite. Grubi trzajevi ostavljaju na njegovom licu neljudske tragove, sline onima koje Voltin stub ostavlja na li-cima leeva. Plaviasta pena daje purpurnu boju njegovim usnama, sn kojih dolazi jedan piskav i priguen glas, kao kakav u nekog hidro-loba, jer kada doe u svoju paroksistiku fazu, kao to lepo kazuje Surko, ta zastraujua bolest kakva je satirijazis, kazna za razblud-nnst, utiskuje iste stigme kao i besan pas. To je kraj. Roen prasne u nezdravi smeh. Stoga naglo pada mrtav na tlo, iva slika strogosti jedno): lesa. U samo jednom trenutku on je poludeo i umro kao prokletnik. Ograniio sam se na to da gurnem telo prema otvoru, oprezno, kuko ne bih isprljao svoje lakirane cipele masnom manijom svoga |ioNlmliijej; neprijatelja. Nije potreban ubilaki bode Lukijana, ali plaeni ubica ne ii'tpjivii vie da kontiolio svoje pokrete, povuen nekom kobnom si-Inm dn l.o ponovi. Smeje se, i probada jedan lo sada ve lien ivota. Suda se dovlnim sa tobom na ivicu otvora, milujem ti vrati l"itiljnk dok li inisloji da uiv.i u prizoru, kaem U: -- Jesi li zado-i'"l|im svojim Itnkiiniholom, ljubavi moju nedostinu? I dok li polio!no prist.iijeS i posmnvus" se biiluvoi u prazno, u .Idiin nepriiiielno prsio, 31 n l,o cinlft ljubu vi, ni&l.n Sof\{fi, ubijam te, 410sada sam ve ozef Balsam i nisi mi vie potrebna. Milosnica Arhonata je na umoru, baca se u vodu, Lukijan potvruje jednim udarom seiva presudu moje nemilosrdne ruke a ja mu kaem: Sada moe da se vrati, odani moj, moja prokleta duo, i dok se penje i nudi mi svoja lea zabadam mu u plea jedan fini bode trouglastog seiva, koji gotovo ne ostavlja oiljke. On se strmoglavljuje, zatvaram ovaj otvor, to je gotovo, naputam kue-rinu, dok osam tela pluta ka atleu, samo meni poznatim kanalima. Vraam se u svoju malenu etvrt Fobur Sen-Onore, gledam se pred ogledalom. Evo, kaem sebi, Kralj sam Sveta. Sa svoje majdan-ske igle upravljam svemirom. U odreenim trenutcima od moje moi zavrti mi se u glavi. Pravi sam majstor od energije. Zanesen sam au-toritetom. Kuku, da osveta ivota ne okasni. Mesecima kasnije, u naj-dubljoj kripti zamka u Tumaru, sada ve gospodar tajne podzemnih struja i gospodar est svetih mesta onih koji su bili Tridesetest Ne-vidljivih, poslednji od poslednjih Templara i Nepoznati Monik nad svim Nepoznatim Monicima, morao bih da uzmem eiliju, andro-ginu ledenih oiju, od koje me sada vie nita ne razdvaja. Pronaao sam je nakon vekova, odakle mi se otrgla od oveka sa saksofonom. Sada ona koraa balansirajui po naslonu klupe, plavua i bjondina, jo uvek ne znam ta ima ispod prozirnog tila koji je krasi. Kapela je iskopana u steni, oltar je prekriven uznemirujuim zastorom koji prikazuje molbe prokletnika u utrobi pakla. Neki mo-nasi sa kukuljicom mi prave palir na vrlo mraan nain, a jo se ne uznemirujem, zadivljen kako su od iberske mate... Ali uasa zastor se podie, i otuda od nje, arobno dele jednog Arimbolda lupekih gnezda, pojavljuje se druga kapela, u potpunosti nalik na onu u kojoj jesam, a tu, pred jednim drugim olta-rom klei eilija a pored nje ledeni znoj mi ukraava elo, kosa mi se die na glavi koga to vidim kako podrugljivo istie njen oiljak? Drugog,

pravog ozefa Balsama, koga je neko oslobodio iz samice San Lea! A ja? U ovom trenutku najstariji od monaha podie kukul-jicu, i prepoznajem uasni osmeh Lukijana, ko zna kako izmakao mo-jom bodeu, u kanalizaciju, u krvavi mulj koji mora biti da gaje sada vo kao le odvukao na neujno dnaokeana, postoje prebegao mojim neprijateljima iz pravedne ei za osvetom. Monasi se oslobaaju svojih mantija i pojavljuju se opremljeni jednim oruijem koje su sve do tada skrivali, goruim krstom na ogr-tau belom kao sneg. To su templari iz Provena! Zgrabe me, primoraju me da izokrenem glavu, a iza mene se sada pojavljuje neki delat sa dvojicom izoblienih pomonika, iz-lau me nekoj vrsti garole, i platnenim icom postajem veni plen d^oliil.n, besramni osmeh Bafnmet.a ut.iskuje se zauvek na moja loda sndii shval.am, kako bili moj>u da smeiiim Bnlsama u Son I.eu, l.o jliNt. da preuzmem im ??.hi koje mi ju iiamoiijeno od vonih vremena. Ali prepoznao- mr, k.r/nn dtjbl, u budui da sadn ve svi ve 420 ruju da sam ja taj, i to onaj prokleti, neko e mi ipak pritei u pomo barem moji sauesnici nemogue je zameniti nekog zatvorenika a da niko to ne primeti, nismo vie u vremenu Gvozdene Maske... Ob-manut! U tren oka shvatam, dok mi delat povija glavu nad jednim bakarnim umivaonikom iznad kojega se uzdie zelenkasta magla... Vitriol! Stavljena mije maramica preko oiju, i liceje dovedeno u do-dir sa opasnom tenou, jedan nepodnoljivi bol, koji kida, kou na obrazima, nos, usta, bradu, ljuti se, dosta je jedan trenutak, pa poto me podie vukui me za kosu moje se lice vie neda prepoznati, isti tabes, velike boginje, jedno neizrecivo nita, himna odvratnosti, vra-tiu se u potaji kao to se to vraaju mnogi begunci koji su imali hra-brosti da se nagrde kako ne bi ponovo bili uhvaeni. Ah, krik poraenog i, po recima govornika, jedna re silazi sa mojih iskvarenih usta, jedan uzdah, krik nade: Iskupljenje! Ali iskupljenje u kojemu, stari Rokambole, znao si to dobro da ne mora da se okua kao protagonista! Bio si kanjen, i to tvojim sopstvenim umeima. Ponizio si pisare te iluzije, a sada-vidi to pie, koristei alibi maine. Zanosi se da si samo gledalac, jer ti i-ta na ekranu kao da su to neije tue reci, no pao si u zamku, eto kako pokuava da ostavi tragove na pesku. Usudio si se da izmeni tekst u romanu sveta, a roman sveta te ubacije u svoj zaplet, i obavija te svojim spletkama, a za ta ti nisi spreman. Bolje da si ostao na svojim ostrvima, Dime od Konoplje, i ona da je verovala kako si mrtav. 42198 Nacionalsocijalistika partija nije trpela tajna drutva jer je bila tajno drutvo ona sama, sa svojim velikim majsto-rom, svojom rasistikom gnosom, svojim obredima i svo-jim posveenjima. (Rene Alo, Okultni izvori nacizma, Pariz, Grase, 1969, str. 214) Verujem daje upravo u tom periodu Alje izmakao naoj kon-troli. Bio je to izraz koji je upotrebljavao Belbo, posebno istaknutim tonom. Ja sam ga po kona koji put pripisao njegovoj ljubomori. Tiho opsednut mou koju Alje poseduje nad Lorencom, glasno se rugad moi koju je Alje ostvarivao nad Garamonom.

Moda je to bila i naa krivica. Alje je poeo da obrlauje Gara-mona pre gotovo godinu dana, sve tamo jo od alhemiarske svea-nosti u Pijemontu. Garamon mu je poverio kartoteku SAIZa kako bi izdvojio nove rtve koje treba potstai da proire katalog Razotkri-vene Izie, sada ga je konsultovao pri svakoj odluci, prirodno slao mu je po jedan ek meseno. Gudrun koja je obavljala povremena iz-vianja u dnu hodnika, preko staklenih vrata koja su uvodila u fati-rano carstvo Manucija, svremena na vreme bi nam govorila zabrinu-tim tonom kako se Alje praktino uselio u radnu sobu gospoe Gra-cije, kako joj diktira pisma, uvodi nove posetioce u radnu sobu Gara-mona, sve u svemu a tu je od jeda Gudrun isputala jo vie vokala ophodi se sa njom kao gazda. Zaista mogli smo da se zapitamo zbog ega Alje provodi sate i sate nad adresarom Manucija. Imao je sas-vim dovoljno vremena da izdvoji pitomce SAIZa koji bi mogli biti potstaknuti za nove autore Razotkrivene Izie. Ipak je nastavio da pie, i stupa u vezu, da priziva. Ali mi smo u osnovi podupirali njegovu autonomiju. Situacija nije bila neprijatna Belbu. Stoje vie Alje u ulici Mar-kii/.tt Gualdi znai daje manje Aljea u ulici Sinero Renato, pa dakle i mogunosti da izvesni nagli upadi Lorence Pelegrini pri kojima bi s<! on svaki put sve vie ozario, bez ikakvog nastojanja, sada ve, da skrije svoje uzbuenje budu iznenada uzburkani ulaskom Simoll(!il. Nije alostila mene, koji sam sada ve izgustirao Razotkrivenu I /.idu i sv<! vie bio obuzet svojom magijskom istorijom. Mislio sam da snni svi; nauio od ovih avoljih slugu a Sto sam mogao da nauim, i proputao sam Aljeu da odrava veze (i sklapa ugovore) sa novim au-torima. Niji! smotalo Uiotaloviju, u smislu dn su mu ljudi ini se sve munjo znaili. Kuda sr promisli suda o Lomu, zabrinjavajuf! je na Ntuvljim dn slabi, ponukati bih gn iznonudin u njegovoj k.uicelanji, i iii^'.i 1111 < >>. niiil knkvim rukopisom, /ii^ltidinioH u prazan, <<i nuliv po 422 rom koje samo to mu nije ispalo iz ruke. Ne bi to bila pospanost, ve iznemoglost. No postojao je jedan drugi razlog zbog ega smo prihvatali da se Alje sve rede pojavljuje, vrati nam rukopise koje je odbacio i ne-stane niz hodnik. U stvarnosti eleli smo da ne slua nae razgovore. Da su nas upitali zato, odgovorili bismo iz stida, ili usled obzirnosti, budui da smo pravili parodiju od metafizike u koju je on na neki nain verovao. U stvari to smo inili iz nepoverenja, doputali smo da nas malo po malo zahvati prirodna obazrivost onoga ko zna da pose-duje neku tajnu, i bez mnogo oseaja smo potiskivali Aljea meu onu gomilu profanih, mi koji smo postepeno, i sve sa manje vedrine, dola-zili do saznanja o onome to smo izmislili. Sa druge strane, kao stoje rekao Diotalevi u jednom trenutku dobrog raspoloenja, sada kada smo posedovali jednog pravog Sen ermena nije nam bilo jasno ta da uradimo sa jednim pretpostavljenim Sen ermenom. ini se da Alje nije bio pogoen ovom naom nepristupa-nou. Pozdravljao nas je sa mnogo ljubaznosti i nestajao je. Sa ne-kom ljubaznou koja se graniila gotovo oholou. Jednog ponedeljka ujutru zakasnio sam u kancelariju, i nestrpljivi Belbo me je pozvao kod sebe, a i Diotalevija takoe. Ve-like novosti, bio je rekao. Upravo je poinjao da govori kada je stigla Lorenca. Belbo je bio podeljen izmeu radosti zbog te posete i nestrpl-jivosti da nam iskae svoja otkria. Odmah potom zauli smo ku-canje i pojavio se Alje: Ne elim da uznemiravam, molim lepo, samo vi sedite. Nemam tu mo da

remetim asni skup. Hou samo da upozorim dragu Lorencu da sam tu kod gospodina Garamona. I na-dam se da posedujem bar toliko moi da je privuem na podnevni seri, u mojoj kancelariji. U njegovoj kancelariji. Ovoga puta Belbo je izgubio kontrolu. U najmanju ruku, onako kako je on mogao da izgubi kontrolu. Saekao je dok Alje izae pa je rekao kroza zube: Moe da odzvidi. Lorenca koja se jo uvek trudila da se ukljui u veselo raspo-loenje, zapitala ga je ta to hoe da kae. To je torinski. Znai izvadi ep, to jest, ako vie voli, hoete li izvaditi ep. U prisustvu ohole i naduvene osobe, misli se na onu koja puca od neskromnosti, a isto tako se pretpostavlja neumerena umiljenost odrava telo u napetosti zahvaljujui iskljuivo jednom <":rpu koji, gurnut u zadnji mii, brani da se sva ta uvaena aerosta-l.ikii raspe, tako da, pozivajui osobu da odstrani taj zapua, ona praktino biva osuena da tera sopstveno nepovratno mlitavljenje, imnM.ko praono otrim zvidukom i svoenjem preostalog spoljnog omotaa na jadnu stvar, mravu sliku i beskrvnu avet stare veliine. Nisam to smatrala za tako vulgarnog. Suda i.o zna. l.oronca jo izasla, |>n!l.vurajii(':i so da jt; ljuta. Znao sam da Molbu zbog |,of>ii jos viSn pali: pravi izliv bosa bi j\;\ umirio, ali zlovolja 'iin u if',111 navodila r.'U" na pomisao da su teatralni, kod I,o 423rence, bili i oni vidovi strasti, i to uvek. Pa je stoga bilo, verujem, da je odmah odluno rekao: Idemo napred. A hteo je da kae nastavimo sa Planom, radimo ozbilj-no. Nemam volje za tim, rekao je Diotalevi. Ne oseam se do-bro. Loe mije ovde, i pipao se za stomak, verujem daje gastritis. Zamisli, rekao mu je Belbo, nemam gastritis ja... ta ti je izazvalo gastritis, kisela voda? Moglo bi da bude, nasmejao se Diotalevi, na silu. Sino sam preterao. Navikao sam se na Vii a popio sam San Pelegrino. Sada mora da bude paljiv, ove neumerenosti mogu te kotati ivota. No idemo dalje, jer ve dva dana umirem od elje da vam ispriam. Konano znam zbog ega ve vekovima tridesetesto-rica nevidljivih ne uspevaju da odrede formu mape. Don Di je na-pravio greku, geografiju treba preraditi. Mi ivimo unutar jedne uplje zemlje, obavijeni zemljinom povrinom. A Hitler je to shvatio. 424 99 Nacizam je bio trenutak u kome se duh magije doepao poluga materijalnog progresa. Lenjinje govorio daje ko-munizam socijalizam plus elektrifikacija. U izvestnom smislu, hitlerizam je bio genonizam plus oklopne divizije, (Povel i Berije, Jutro magiara, Pariz, Galimar, 1960, 2, VH) Belbo je uspeo da smesti i Hitlera u plan. Sve pie, hartija ne uti. Dokazano je da su osnivai nacizma bili povezani sa tevtonskim neotemplarizmom. To nas ne iznenauje. Ne izmiljam, Kazaubone, jedanput toliko ne izmiljam! Mir, a kada smo to izmiljali? Polazili smo uvek od objektiv-nih podataka, u svakom sluaju vesti iz domena javnosti.

 I ovog puta. 1912. raae Germanenorden koji odluno za-stupa jednu ariosofiju, to jest filosofiju arijske superiornosti. 1918. izvestni baron fon Zebotendorf iz njega obrazuje jedan red, Drutvo Tule, tajno udruenje, kona koja varijacija Strogog Templarskog Propisa, ali sa jakim primesama rasizma, pangermanizma, neo-a-rijstva. A 1933. taj e Zebotendorf napisati daje posejao ono stoje Hitler kasnije uzgajio. A sa druge strane sredina Drutva Tule je ta gde se pojavljuje kukasti krst. A ko neposredno pripada Tuli? Rudolf Hes, Hitlerov zao duh! A zatim Rozenberg! Pa Hitler sam! Sve preko toga ete proitati u novinama, Hes u svom zatvoru u pandau jo i danas se zanima za ezoterine nauke. Fon Zebotendorf 1924. pie jednu brouru iz alhemije, i primeuje da prvi eksperimenti sa atom-skom fisijom izlau istinu o Velikom Delu. I pie jedan roman o drutvu Rue i Krsta! Osim toga vodice jednu astroloku reviju, Astroloki Pregled, a Trevor-Roperje napisao da se nacistike gla-veine, na elu sa Hitlerom, nisu micale pre nego to bi dali da im naine jedan horoskop. 1943., izgleda da je konsultovana jedna jjrupa medijuma kako bi otkrili gde dre zatvorenika Musolinija. Sve u svemu, ela vodea grupa nacista povezana je sa tevtonskim neo-o-kult.izmom. Belbo je izgledao kao daje zaboravio incident sa Lorencom, i ja sam mu potpomagao, dajui ubrzanje ovoj rekonstrukciji: Za-pi'iivo moemo u tom svetlu da posmatramo ak i Hitlerovu mo kao mhiiivljonje masa. Fiziki bio je jedna aba, imao je kretav glas, kuko ju uspevao da izludi svet? Mora daje posedovao medijumske Npusobnosti. Vorovatno, poto gaje uputio neko od njegovih druida, limoo jo dii sl.tipi u v(>zu su podzemnim sl.rujim;i. ak i onjedan prikl-Jutfiik, j(!(lnn bioloki mnnliir. 1'nuiasio jiM'norj'.iju ovih struja na ver-nlkti mi sl.iKlijuiiiu n Nirnlmrjm Noko vrcmo j<! moralo da mu ide, za tim mi mu :;< iiilm-lilu batot'IJ1 425d100 Vascelom svetu: ja izjavljujem da je zemlja prazna i pogodna za ivot u unutranjosti, da ona sadri izvestan broj vrstih lopti, koncentrinih, to jest postavljenih jedna unutar druge, i daje otvorena ka dvema polovima u jednom obimu od dvanaest ili esnaest stepeni. (D. Klivs Sims, kapetan u peadiji, 10. aprila 1818; citi-rano u Spreg de Kemp i Lej, Zemlje s onu stranu, Njujork, Rajnhart, 1952, X) Vrlo mije drago, Kazaubone, u svojoj bezazlenosti pokazali ste izuzetno tanu intuiciju. Prava, jedina opsesija Hitlera bile su podzemne struje. Hitler je prihvatao teoriju uplje zemlje, takozvanu Hohlweltlehre. Momci, ja idem, imam gastritis, govorio je Diotalevi. ekaj, jer sada dolazi ono najlepe. Zemlja je prazna: mine ivimo spolja, na spoljnoj kori, konveksnoj, ve unutra, na konkavnoj unutranjoj povrini. Ono to mi smatramo za nebo to je jedna masa gasa sa zonama blistave svetlosti, gas koji ispunjava unutranjost kugle. Sve astronomske mere idu na proveru. Nebo nije beskonano, ono je omeeno. Sunce, ako i postoji, nije vee od onoga kakvim se pokazuje. Jedna semenkica od trideset santimetara u preniku u sa-mom centru zemlje. To su ve i grci nasluivali. Ovo si ba ti izmislio, rekao je umorno Diotalevi. Ba ovo nisam izmislio ja! Ideja je izbaena ve poetkom devetnaestog veka, u Americi, od izvesnog Simsa. Zatim je krajem voka preuzima jedan drugi Amerikanac, izvestni Tid, koji nalazi potvrdu u alhemiarskim eksperimentima i pri itanju Isaije. A posle prvog svetskog rata teoriju usavrava jedan Nemac, kako se ono /.vae, koji osniva upravo pokret Hohlweltlehre koji kao to sama re kae predstavlja teoriju o praznoj zemlji. Sada Hitler i njegovi nalaze da teorija o praznoj zemlji u potpunosti odgovara njihovim naelima, a upravo kae se prave pogrene pogotke sa nekim Fau 1 jer

iz-raunavaju putanje polazei od hipoteze o jednoj konkavnoj povrini ;i ne konveksnoj. Hitler je sada ve uveren daje on Kralj Sveta, da su nacistiki glavni tab ustvari Nepoznati Monici. A gde stanuje Kralj Sveta? Unutra, ispod, ne napolju. A ba od tih pretpostavki polazei llil.lor odluuje da izokrene ceo red istraivanja, koncepciju konane mape, nain tumaenja Klatna! Potrebno je objediniti est grupa i preraditi sve raune ispoetka. Pomislite na hitlerovsku logiku osva-jnnjii... l'ii! svega zahtev, Dancig, da bi se imala pod svojom vlau svu klasina uuisl.ii tevtonske grupe. Potom osvaja Pari/., stavlja Khil.no i Ajl'elnv Toninja pod kontrolu, stupu u vezu sa sinarhijskim Kiiipuniii i ulmcuji! ih u vi,idu u Viiju. /.iilim osigurava sohi neutral nosi,, a u stvari NtmfriNiii&l.vo port.ii^nIhUii grupo. ol.vrl.i cilj, oituju, l; 11); Icsk n. im .'iiiiiiiii tlu l.o nije luko II mniliivrtilllitllii, mu k.impan 4 7. li jama u Africi pokuava da se dokopa Palestine, ali i u tom sluaju mu ne polazi za rukom. Tada se usmerava na potinjavanje pavlikijan-\jkih teritol:TJa7ovajajuct'BBikan i Rusiju. Kada predpostavTjiTda dri u rukama etiri "estinePlana, "alje"Hes'a u tajnu misiju u Englesku kako bi predloio jedan savez. Budui da bekonovci ne grizu na udicu, pokazuje jednu intuiciju: tijjoji dre_u^nrk^rn^jiajvanii.Ldeo tajrie_m&g4t-d*-b^u-4sHju^^^ Jevreji. I nije potrebno traiti ih u Jerusalimu, gde ih je malo ostalo. Odlomak poruke jerusalimske grupe uopte se ne nalazi u Palestini, ve u rukama kakve grupe u dijaspori. Pa eto objanjenja Holkausta. U kom smislu? Ali pomislite za trenutak na to. Zamislite da hoete da poi-nite nekakav genocid... Molim te, rekao je Diotalevi, sada preterujemo, loe mije u stomaku, ja odlazim. ekaj, zaboga, dok su Templari kasapili saracene tebe je to zabavljalo, zato to je prolo toliko vremena, a sada moralie kao sitni intelektualac. Ovde smo u pokuaju da prepravimo Istoriju, nita ne sme da nas zaplai. Pustili smo ga da nastavi, pobeeni njegovom energijom. Ono to pogaa kod genocida Jevreja jeste duina postupka, prvo ih odravaju u logorima kako bi ih izgladneli, potom ih skidaju do gole koe, zatim tuevi, pa briljivo uvanje itavih brda leeva, i arhivisanje odee, popis linih dobara... Nije to bio jedan racioalan postupak, ukoliko se radilo samo o ubijanju. Postajalo je racionalno ukoliko je bilo u pitanju nekakvo traganje, traganje za jednom poru-kom koji je neko od miliona osoba, jerusalimski predstavnik Tridese-testorice Nevidljivih, uvao, u naborima odee, u ustima, istetovi-ranu na koi... Samo Plan moe da objasni neobjanjivu birokratiju ovog genocida! Hitler trai kod Jevreja savet, ideju koja bi mu dozvo-lila da odredi, zahvaljujui Planu, preciznu taku u kojoj se, ispod konkavnog luka kojim uplja zemlja obezbeuje sebe samu, ukrtaju podzemne struje koje se u toj taki, obratite panju na savrenstvo koncepcije, positoveuju sa nebeskim strujama, za koje teorija uplje zamlje otelovljuje, da tako kaemo, hiljadugodinju hermetiarsku intuiciju: ono ispod jednako je onome stoje iznad! Mistiki Pol podu-dara se sa Srcem Zemlje, tajni plan zvezda i nije drugo nego tajni plan podzemlja Agarte, nema vie razlike izmeu neba i pakla, a Gral, la-pis axillis, jeste lapis ex coelis u smislu kojem je Kamen mudrosti koji Nd rada kao omota, granica, ogranienje, htonski uterus nebesa! A kuda Hitler bude uoio tu taku,

uplji centar zemlje koji je savreno unidito neba, posl.ne gospodar sveta iji je Kralj po pravu rase. Pa uto zalo sve do samoga kraja, iz ponora svoga bunkera, on misli da |oft moe da odredi Mistiki l'ol. Dosl.ii, mkuo je Diotiiluvi, Sadu m i je zaista loe. Zlo mije. Sl.viinio um jo loSo, iiijo u pitanju inoloskii polemika, rekao 427Belbo izgleda daje shvatio tek tada. ustro se podigao i otiao da pridri prijatelja koji se podupirao o sto, i odavao utisak nekoga ko samo to nije pao u nesvest. Oprosti dragi prijatelju, dozvolio sam sebi da se zanesem. Jel' ti zaista nije loe zato to sam rekao ove stva-ri? Ve je dvadeset godina kako se zajedno alimo, zar ne? Ali tebi je stvarno loe, zaista moda je gastritis. Mislim daje u tom sluaju do-voljna jedna tableta Merankola. I termofor sa toplom vodom. Daj, ot-pratiu te do kue, zatim je bolje da ipak pozove lekara, bolje je kon-trolisati se. Diotalevi je rekao da moe da ode do kue sani taksijem, da jo nije na samrti. Morao bi da se opruzi. Odmah e pozvati lekara, na re. I da nije bila Belbova pria ta koja gaje potrefila, bilo mu je loe jo od prole veeri. Belbu ini se daje time laknulo pa gaje ispratio do taksija. Vratio se zabrinut: Kad sada promislim o tome, ve koju ne-delju ovaj momak uasno izgleda u licu. Ima podonjake... Ali za ime sveta, ja bih ve deset godina trebalo da sam mrtav od ciroze a evo me ovde, a on koji ivi kao asketa ima gastritis, i ak i gore, po meni to je ir. Doavola i Plan. Svi mi vodimo blesav ivot. Ali ja ti kaem da e mu sa jednom tabletom Merankola proi, rekao sam. To i ja kaem. No holje je ukoliko se stavi termofor sa toplom vodom. Nadajmo se da e postupiti kako valja. 101 Qui operatur in Cabala... si errabitin opere aut nonpurifi-catus accesserit, deuorabitur ab Azazale. (Piko dela Mirandola, Magijska Zakljuivanja) Diotalevijeva kriza sadogodila krajem novembra. U kancela-riji smo ga oekivali sledeeg dana a telefonirao nam je rekavi da se oporavlja. Lekar je rekao da simptomi nisu zabrinjavajui, no bolje je da se ispita. Belbo i ja smo povezivali njegovu bolest sa Planom, sa kojim smo moda otili previe daleko. Na to smo neubedljivo odgovarali kako za sve to nema razloga, no oseali smo se krivima. Bio je to ve drugi put da se oseam kao Belbovsauesnik: jednom smo zajedniki preutali (De Anelisu), ovoga puta zajedniki previe smo priali. Nije bilo razloga da se osetimo krivima tada smo u to bili ubedeni ali nismo mogli da izbegnemo muninu. Pa smo tako za mesec i vie prestali da govorimo o Planu. Dve nedelje kasnije Diotalevi se pojavi i sa ivahnim tonom nam rekao daje zamolio od Garamona bolovanje za izvesno vreme. Preporuili su mu nekakvo leenje, tokom kojeg se nije previe udal-jio od predmeta, koje gaje primoravalo da se pojavljuje na klinici svaka dva tri dana, i da ga to pomalo iscrpljuje. Ne znam koliko jo moe da se iscrpljuje: sada mu je lice imalo istu boju kao i kosa. I manite se tih pria, rekao je, deluju loe na zdravlje, kao to vidite. To je osveta drutva Rue i Krsta. Ne sekiraj se, rekao mu je Belbo sa osmehom, mi rozenk-rojcere smirimo ovako, i ostave te na miru. Dovoljan je jedan pokret. -- I zapucketao je prstima. Leenje je trajalo sve do pred poetak nove godine. Ja sam bio utonuo u istoriju magije onu pravu, onu ozbiljnu, govorio sam sebi, ne ovu nau. Garamon je svraao kod nas barem jednom na dan kako bi se raspitao za vesti o Diotaleviju. I preporuujem se

gospodo, obavestite me o svakoj eventualnoj potrebi, hou rei, o svakom pro-blemu koji iskoi, o svakoj prilici u kojoj ja, firma, moemo da ui-nimo ta za naeg vrlog prijatelja. Za mene je kao sin, kazao bih jo, kao brat. Hvala nebesima, nalazimo se u kulturnoj zemlji, i tagod da :;<> o njoj govori uivamo izuzetnu socijalnu zatitu. Alje je pokazao zainteresovanost, upitao je za ime klinike i te-IH'onirao direktoru, svom iskrenom prijatelju (osim toga, rekao je, lii;ii. je; jednog SAlZa sn kojim je ve u najsrdanijim vezama). SaDio-i.ilnviin e postupati sa posebnom panjom. I.onMic.i jo bila uznemirena. Svraala je kod Garamona gotovo '.viikodnovno, da bi upitala za vesti. Dalo so oekivati da ovo raduje Utilba, no to gu ju podst.nklo im jednu mranu dijagnozu, Prisutna na hij nain, l.ortmcH mu ju izmicala jur nijo do)u/iiu radi njega. 429Neto pred Boi uhvatio sam jedno pare razgovora. Lorenca mu je govorila: Uveravam te, izuzetan snegiimaju divne sobice. A u svemu tome ti moe da radi. Slae se? Odatle sam izvukao zakl-juak da e zajedno doekati Novu Godinu. Ali posle Bogojavljenja, jednog se dana Lorenca pojavila u hodniku i Belbo joj je rekao: Srena Nova, izbegavi njenom pokuaju da se izgrli. 430 102 Polazei odavde stizali smo u jedan predeo zvani Mile-stre... u kome kae daje imao obiaj da boravi neko ko se zvao Starac sa Planine... A podigao je povrh zaista visokih planina, koje je okruivala jedna dolina, vrlo snaan i vi-sok zid, i obuhvatao je okolo dvadeset milja, i ilo se unu-tra preko dvoje vrata a bila su skrivena, prokopana u br-du. (Odoriko da Pordenone, 0 nepoznatim stvarima, Impre-sus Ezauri, 1513, pog. 21, str. 15) Jednoga dana, krajem januara, prolazio sam ulicom Markeze Gualdi, gde sam parkirao kola, i video sam da izlazi Salon od Manu-cija. Obino askanje sa prijateljem Aljeom... rekao mije. Prijatel-jem? Koliko sam se seao sa sveanosti u Pijemontu, Alje ga nije vo-leo. Da lije Salon bio taj koji je njukao po Manuciju ili Alje onaj koji gaje upotrebljavao za kona kakvu vezu? Nije mi dao vremena da razmislim radi ega mije predloio je-dan aperitiv, te smo zavrili kod Pilada. Nikada ga tu nisam video, no pozdravio je strogo Pilada kao da se poznaju od vajkada. Seli smo, upitao me je kako mi ide moja istorija magije. Znao je i to. Pokuao sam da ga provociram po pitanju uplje zemlje, i onog Zebotendorfa koga je citirao Belbo. Smejao se. Ah, svakako da to se tie luaka kod vas ih si-gurno ne nedostaje! 0 toj prii uplje zemlje nita ne znam. A u vezi sa Kon Zebotendorfom, eh, taj je bio udan tip... Rizikovao je da napuni glavu Himlera i drugova idejama samoubilakim za nemaki narod. Kakvim idejama? Orijentalnim fantazijama. Ovaj se ovek uvao Jevreja a zapadao je u oboavanje Arapa i Turaka. Ali znate li daje za Himlero-vim pisaim stolom, osim Moje Borbe bio uvek Koran? Zebotendorf so u mladosti zaneo ne znam kakvom to inicijatikom turskom sek-tom, i poeo je da izuava islamsku gnosu. On je govorio 'Fuhrer', no mislio je na Starinu sa Planine. A kada su svi zajedno osnovali SS, mislili su na jednu organizaciju slinu onoj kod Asasina... Pitate se zbog ega su u prvom svetskom ratu Nemaka i Turska saveznice... -- Ali vi otkuda znate te stvari?

 Rekao sam vam, verujem, daje siroti tatica radio za rusku lOhnmu. Lepo, soam se da se u to vreme caristika policija bavila lAsiisinima, vcnijcm da je prvi imao intuiciju Rakovski... Potom su Iriiipii.sl.ili taj l.nij!, j<;r ;iko su tu dolazili Asasini nisu dolazili vie u ob-Itir .lovroji, ,i opasnost, su l,;idn bili Jevroji. Kao i uvok. Jevreji su se I vrti lili u hiloslinii i prinudili su ono <lni/;<; dn i/.adu iz peina. Ali ta o Ikojoj j'.ovoiimo jo jodiifi zbrkanu isloiijn, NvrSimo ovde sa njom. l/^lciliiln jr ilu ;ii' kiijiio io jo provifli1 ri'kiid, pu so urno opro a:\\stio. A dogodilo se neto drugo. Posle svega ovoga to se desilo, sada sam ubeen da nisam sanjao, ali sam toga dana verovao kako imam neke halucinacije, jer mi se pratei pogledom Salona dok je naputao bar, uinilo da ga vidim kako sree, na uglu, jednu individuu sa ori-jentalnim likom. U svakom sluaju Salon mije dovoljno rekao da ponovo dove-dem do orgazma svoju uobrazilju. Starina sa Planine i Asasini nisu za mene bili neznanci: spomenuo sam ih u svojoj disertaciji, Templari su bili optueni da su urovaii ak i sa njima. Kako sam ovde mogao da zaboravim na to? Na taj nain sam ponovo poeo da napreem mozak, a na-roito jagodice na prstima, prelistavajui stare afie, i dobio sam jednu tako sjajnu ideju da nisam mogao da se zaustavim. Banuo sam jednoga jutra u Belbovu radnu sobu: Sve su po-greili. Sve smo pogreili. Polako Kazaubone, ko to? On, moj boe, Plan. Nastao je tre-nutak oklevanja. Znate li da su loe vesti o Diotaleviju? On ne go-vori, telefonirao sam na kliniku i nita precizno nisu eleli da mi kau jer nisam nikakav roak on nema roaka, ko se onda o njemu bri-ne? Nije mi se dopala njihova uzdranost. Neto bezazleno, kau, no terapija nije bila dovoljna, bilo bi bolje da se smesti u potpunosti na jedno mesec dana, a moda bi vredelo da se pokua jedna mala hiru-rka intervencija... Sve u svemu, ovi ljudi mi ne govore sve a pria mi se sve manje dopada. Nisam znao ta da odgovorim, bacio sam se da prelistavam neto kako bih ga naveo da zaboravi moj triumfalni ulazak. Ali Belbo je; bio taj koji nije mogao da odoli. Bio je kao igra kome su iznenada omogui da vidi pil karata. Doavola, rekao je. ivot se naa-lost nastavlja, recite mi. Pogreili su u svemu. Pogreili smo u svemu, ili gotovo. Dak-le: Hitler ini ono to ini sa Jevrejima, ali nita mu ne polazi za ru-kom. Okultisti iz polusveta, vekovima se daju na uenje hebrejskog, rabe Kabalu na sve strane, a u najboljem sluaju izbacuju horoskop. Zato? Ma... Zato stoje odlomakjerusalimljanajo uvek sakriven nege. Sa druge strane tek je doao na videlo odlomak pavlikijana, ini osnovu onoga to o tome znamo... To je nekakav odgovor za Aljea, ne za nas. Imam bolji. Jev-reji tu ne spadaju. U kom smislu? Jevreji nemaju veze sa Planom. Ne mogu tu da uu. Po-kuajmo dn zamislimo okolnosti Templara, prvo u Jerusalimu, a po-lom u kapetanijama Evrope. Francuski vitezovi se susreu sa nema-kim, sa porLugalskim, su panskim, sa itali,jniiskim, sa engleskim, svi zajedno su u vezi su viztinl.ijskom rognom, a posebno se odreuju promil protivniku, Turinu. Jedan protivnik sa kojim no tue ali sa kojim no Lukodu i pretovaru, U> snio vidli. Tnkvo hu bilo Himne mi boj 432

nom polju, a odnosi su odvijali izmeu plemia istoga ranga. Ko su bili Jevreji u to vreme u Palestini? Jedna religiozna i rasna manjina, tolerisana, potovana od Arapa koji su se prema njima odnosili sa do-bronamernom predusretljivou, a prema kojima su se jako loe od-nosili hriani, jer nemojmo zaboraviti da su tokom razliitih krsta-kih ratova, usput, bila pljakana geta, i klalo to padne pod no. A mi mislimo da su Templari, uz sve ono to je oko njih smrdelo, bili spremni da razmenjuju mistike informacije sa Jevrejima? Ne. Niu-kom sluaju. A u kapetanijama Evrope Jevreji su se pojavljivali kao zelenai, ljudi na loem glasu, koje treba iskoristiti ali kojima ne treba pruiti poverenje. Ovde govorimo o jednom odnosu meu vite-zovima, gradimo plan jednog spirituelnog vitetva, pa da li smo mo-gli da zamislimo kako Templari iz Provena uvode u svoj posao graane druge kategorije? Nikako. Ali celokupna renesansna magija koja se daje na proua-vanje Kabale... Iz nevolje, ve smo blizu treeg susreta, gutaju se knedle, trae se preice, hebrejski se pojavljuje kao sveti i misteriozni jezik, kabalisti su se bacili da rade za svoj raun i iz drugih ciljeva, a tride- ? setestorica rasuta po svetu sebi utuvljuju da jedan nerazumljivi je-zik moe da skrije ko zna kakve tajne. Bie Piko dela Mirandola onaj koji e kazati nulla nomina, ut significativa et in quantum nomina sunt, in magico opere virtutem habere non possunt, nisi sint Hebrai ca. Pa? Piko dela Mirandola je bio obina budala. Nemojmo rei! A osim toga kao Italijan bio je iskljuen iz Plana. ta je o tome on znao? Tim gore po razne Agripe, Rojhline i nevaljalo drutvo koji se bacaju po tom lanom tragu. Upravo rekonstruiem istoriju jednog lanog traga, jeli to jasno? Nismo potpali pod uticaj Diotale-vija koji je kabalizovao. Diotalevi je kabalizovao, a mi smo umetnuli Jevreje u Plan. Ali da se Diotalevi zanimao za kinesku kulturu, dali bismo strpali u Plan Kineze? Moda bi. Moda i ne. Ali nije sluaj za upanje kose, svi su nas naveli na greku. Greku su pravili svi, od Postela nadalje, verovatno. Ube-dili su sebe, dvesta godina posle Provena, daje esta grupa onajeru-salimska. Nije bilo istina. Ali oprosti, Kazaubone, mi smo ti koji su ispravili Ardenti-jevo tumaenje, i kazali smo da sastanak na kamenu nije u Stoun-heiiu, no na kamenu Omarove Damije. I I u srno pogreili. to se tie kamena tu drugoga nema. Tre-balo je da mislimo na jedno mesto osnovano na kamenu, na planini, na steni, na brodskom kljunu, na urvini... Ovi esti ekaju u tvravi Ahimut. 433103 I pojavio se Kajros koji je u ruci drao ezlo to oznaava kraljevsko dostojanstvo, te ga je dao prvom stvorenom bogu, a ovaj gaje uzao i rekao: Tvoje tajno ime bie od 36 slova. (Hasan-i Sabbah, Sargozat-i Sayyid-na) f Svoje sam majstorstvo iskazao, ono to sam sada dugovao bila su objanjenja. Obebedio sam ih u danima koji su dolazili, duge, de-taljne, dokumentovane, dok sam za stoiima kod Pilada iznosio Belbu jedan dokaz za drugim, koje je on pratio sve mutnijim pogle-dom, palei cigaretu na cigaretu, podiui svakih pet minuta ruku, praznu au sa tragovima leda na dnu, i Pilad koji se bacao da na-puni, ne ekajui druga uputstva.

Prvi su izvori bili upravo oni koji su iznosili prva govorenja o Templarima, od erara od trazburga do oanvila. Templari su dola-zili u dodire, katkad u sukobe, ee u tajanstvene saveze, sa Asasi-nima Starine sa Planine. Pria je prirodno bila sloenija. Zapoinjala je po smrti Muha-meda, rascepom na sledbenike obiajnog zakona, sunite, i pristalice Alije, Prorokovog zeta, mua Fatime, za koga je smatrano daje ine-verio naslee. Zanesenjaci Alijom bili su ti, koji su se prepoznavali u i'i, grupa pristalica, koje su podarile ivot jeretikom krilu Islama, 41itima_. Prava inicijatika doktrina, koja kontinuitet otkrovenja nije spremna da vidi u tradicionalnom neprekidnom promiljanju Proro-kovih reci, ve u samoj linosti Imama, gospodara, efa, epifanije boanskog, teofanijske stvarnosti, Kralja Sveta. Pa ta se dogaalo ovom jeretikom krilu islamizma, koje je malo po malo bivalo zadojeno svim moguim uenjima iz mediteran-skog basena, od manihejaca do gnostika, od neoplatonista do iranske mistike, svim tim zavodljivostima koje smo godinama pratili u onom toku njihovog zapadnjakog razvoja? Duga je to pria, nije nam pola-zilo za rukom daje razmrsimo, takoe zbog toga jer su razni arapski autori i protagonisti imali predugaka imena, najozbiljniji tekstovi su ih t.ranskribovali sa dijakritikim znacima, pa kasno uvee nismo vie bili u stanju da razlikujemo izmeu Abu'Abdi '1-la Muhammad b. 'Ali ibn Razzam at-Ta'i al-Kufi, Abu Muhammad 'Ubaydu'l-lah, Abu Milini 'd Din Nasir ibn Hosrovv Marvvazi Qobadyani (verujem da bi se jedan Arnpin naao u istoj neprilici pri razlikovanju izmeu Aristo-lela, Arist.osena, Arisl.arha, Arist.iria, Anaksimandra, Anaksimena, Aiiiiksajjoro, Anakreont.a i Anaharsija). No jedno je bilo sigurno. Siili/.am s<! eepn na rive grane, jodnu zvanu dvanaestorice, koja nastavlja da reku jednoj1, lm,ima koji je nestao a vralieo no u budunosti, i drugu koju jo ona io je predstavi JUJu iNinnilil.i, koja se i uda u kraljev:) vu Fali nm I a i/. Kiijrn, a polom se 434 u razliitim prilikama potvruje kao reformisani ismailizam u Per-ziji, u delu jedne oaravajue linosti, mistine i surove, Hasan Sab-baha. A tu Sabbah postavlja sopstveno sredite, sopstveno neosvo-jivo sredite jugozapadno od Kaspijskog jezera, u tvravi Alamut, tom Gnezdu Grabljivice. ...'??. Tu se Sabbah okruivao svojim privrenicima, onim fi-da'iyyun-ima ili fedajLnima, na smrt odanima a koje je on uptreblja-vao da bi obavio svoja politika ubistva, oruagihad hafi-ja, tajnog svetog rata. Fedaini, ili kako ih on ve zvae, koji e potom alosno biti uveni pod imenom Asasina koje nije neko lepo ime, sada, no tada i za njih bilo je divno, simvol jednog soja ratnika monaha stoje mnogo nalikovao na Templare, spremne da umru za veru. Spiri-tuelno vitetvo. Zamak ili tvrava Alamut: Kamen. Izgraena najednom uz-vienom grebenu dugom etiristotine metara a irokom katkad samo par koraka, a najvie tridesetak, iz daljine se, onome ko bi nabasao na put za Azerbejdan, pokazivala kao prirodni bedem, belina zaslepljena suncem, plavetnilo pri purpurnom zalasku, bleda u svitanje i krvava u zoru, da bi u odreenim danima nestala meu oblacima ili sevanjem munja. Du njenih gornjih ivica sa mukom se uoavalo ne-kakvo dovrenje neodreeno i artificijelno u vidu tetragonalnih kula, odole se inila kao niz otrih stena koje su se stotinama metara ba-cale u vis, koja ti je delovala pretei, najpristupanija padina pred-stavljala je obruavajuu lavinu ljunka, kojom ni danas arheolozi neuspevaju da se uspnu, u ono vreme tamo se pristupalo kakvim taj-nim stepenitem spiralno uklesanim u steni, kao da je izgrebana jedna

okamenjena jabuka, tako daje za odbranu u stvari bio dovol-jan samo jedan jedini strelac. Neosvojiva, predmet vrtoglavice u svo-joj Onostranosti. Alamut, zamak Asasina. Mogao si da ga dosegne jedini jaui na orlu. Tu je Sabbah kraljevao, a posle njega oni koji e biti poznati kao Starina sa Planine, meu kojima je prvi njegov sumporasti nas-lednik Sinan. Sabbah je izmislio nekakvu tehniku vladanja, nad svojima i nad neprijateljima. Neprijateljima je poruivao da e ih ukoliko nisu spremni da se priklone njegovoj volji poslati u smrt. A Asasinima se iiiji! moglo pobei. Nizamu'1-Mulk, sultanov veliki vezir, u vreme dok sn se krstai jo trudili da osvoje Jerusalim, kako je noen u nosiljci u svojoj ginekej, biva na smrt izboden od strane plaenog ubice koji mu se pribliio preruen u dervia. Atebeg od Himsa, dok je silazio iz svog dvorca da bi otiao na molitvu petkom, okruen do zuba nao-ruanim odredom vojnika, biva izboden od Starevih plaenika. Sinan odluuje da ubije hrianina markiza Konrada od Mon-lel-eltra, pu upuuje dvojicu svojih, koji se uvlae meu nevernike upnmisnjulii njihove obiaje i jozik. Posle dubokih priprema, pre-i ufleni u kaludere, dok je episkop Tim pruao gozbu uesvesnom mar l< l/u, fikaeu na njojjti i ranjavaju gu, Jedan Asasin biva omnll ubijon 435od strane telesne garde, drugi se sklanja u jednoj crkvi, eka da tu bude donesen ranjenik, nasre na njega, dovrava ga, blaeno gine. Jer, govorili su istoriografi arapski sunitske linije, a potom hrianski letopisci, od Odorika iz Pordenonea do Marka Pola, Sta-rina je otkrio surovi nain da svoje viteze naini odanima do krajnje rtve, mainama rata koje ne znaju za poraz. Kao mlade bi ih usnule odvodio na vrh tvrave, iznurivao bi ih uivanjima, vinom, enama, cveem, razgaljujuim gozbama, omamljivao ih haiem odakle ima ove sekte. A kada vie ne bi umeli da se odreknu izopaenih blaenstava ovoga privida Raja, izvodio bi ih odatle sa svim njihovim snovima koje su poneli, i stavljao ih pred alternativu: idi i ubi, uko- j liko uspe ovaj Raj koji naputa bie ponvo tvoj zauvek, ukoliko za-taji ponovo padaj u svakidanju geenu. A oni, omamljeni drogom, potinjeni njegovoj volji, rtvovali su se samo radi rtve, postajui ubice na smrt osuene, rtve ije je prokletstvo da stvaraju rtve. Kako su ih se bojali, koliko su o njima priali bajke krstai u noima bez mesecadokjeumio pustinjski simum! Koliko su im se di-vili Templari, ivotinje zauzdane tom preistom eljom za muenit-vom, koji se nisu izuzimali pri plaanju njihove putarine, u zamenu traei od njih formalni danak, u jednoj igri obostranih ustupaka, sauesnitva, bratstva po oruiju, kasapei se na otvorenom polju, umiljavajui se u potaji, apuui uzajamno o mistikim vizijama, magijskim formulama, alhemiskim nijansama... Od Asasina, Templari usvajaju svoje okultne obrede. Samo je kukavika glupost baliva i inkvizitora kralja Filipa onemoguavala ovima da razumeju kako su pljuvanje krsta, poljubac u upak, crna muka i potovanje Bafometa bili samo ponavljanja drugih obreda, koje su Templari izvravali pod dejstvom prve tajne koju su nauili na. istoku, upotreba haia^A ta"aje"bilo jasno daje Plan roen, daje morao tu da se rodi: od ljudi iz Alamuta Templari su uili o podzemnim strujama, sa lju-dima iz Alamuta su se ponovo povezali u Provenu i podigli okultnu zaveru tridesetestorice nevidljivih, pa je stoga Kristijan Rozenkrojc putovao u Fes i druga mesta orijenta, stoga e se orijentu okrenuti l'osl.el, stoga e sa orijenta, i iz Egipta, sedita ismailita fatimida, Re-nesansni vraevi uvesti

boanstvo koje je dalo ime Planu, njegov epo-nim, Hermesa, Hermesa-Teuta ili Tota, a prema egipatski figurama izmatao je svoje obrede spletkaro Kaljostro. A isusovci, isusovci, ne toliko blesavi koliko ih smatramo, poev od dobrog Kirhera hitro su se bnoili na hjoroglif'e, i na koptski, i na druge orijentalne jezike, he-brejski j<i tu bio samo kao pokrie, svojevrsnu ustupak modi toga do-bu.' 436 104 Ovi spisi nisu upueni obinim smrtnicima... Gnostika uenja prestavljaju svojevrsan put namenjen jednoj eli-ti... Jer, prema recima iz Biblije: ne bacajte bisere pred svinje. (Kamal Dumblat, Intervju za Le Jour, 31.3.1967) Otkrivene tajne gube vrednost: i obesveene blagodat. Znai: ne bacaj bisere pred svinje i ne prostiri rue pred magarcem. (Johan Valentin Andrea, Alkemiareva svadba Kristi-jan Rozenkrojc, trasburg, Cecner, 1616, naslovni list) A sa druge strane, gde nai nekoga koji bi umeo est vekova da eka na kamenu i koji jeste ekao? Naravno, na kraju je Alamut pao podnavalom Mongola, ali sekta ismailita preivela je na itavom ori-jentu, sa jedne strane izmeala se sa neiitskim sufijima, sa druge iz-rodila je stranu sektu druza, i na kraju zadrala se i meu hoda in-dijcima, sledbenicima Age Kana, nedaleko od mesta Agarte. Ali otk-rio sam i neto drugo. Pod dinastijom Fatimida hermetika znanja starih egipana, putem akademije u Heliopolisu, bila su ponovo otk-rivena u Kairu, gde je bila osnovana Palata Nauke. Palata Nauke! Odakle je uzeo inspiraciju Bekon za svoju Solomonovu Palatu koja je bila model za Konzervatorijum?! To je, to je, nema vie nikakve sumnje, govorio je Belbo za-nesen. Ali sada... kabalisti? Samo jedna paralelna pria. Rabini iz Jerusalima nasluuju da se neto dogodilo izmeu Templara i Asasina, a rabini iz panije obilazei evropske kapetanije toboe zelenaei, zapravo neto njue. Iskljueni su iz tajne, i u naletu nacionalnog ponosa odluuju da doznaju sami. Kako to da od nas, Izabranog Naroda, bude skri-vena ta tajna nad tajnama? I cak, zapoinje kabalistika tradicija, herojski pokuaj raseljenih, zabaenih, da urade to, u inat gospodi, vlastodrcima koji polau prava na svu mudrost. Ali tako radei, stvaraju utisak kod hriana da stvarno znaju sve. I u jednom trenutku neko pravi veliku greku. Pomea Is-inaolj Israel. Znai Baruel, Protokoli i Holokaust plod su samo jedne za-iikmk! konsonanata. .esl. miliona jevreja pobijeno zbog jedne greke Pika dela Minindnlis. A moda posloji i drugi razlog. Izabrani narod stavio je sebi u zadatak Uimaiuiji! Knjigo. Rairili .su jednu opsesiju. A drugi, ne ci niflt.li ii Knjizi, svol.ili ml no. I,judi imaju .sirah od onoga koji ih 4:i7stavlja licem u lice sa Zakonom. A Asasini, zato se ne pojavljuju ra-nije? Ali Belbo! Setite se koliko se od bitke kod Lepanta itavo to podruje potcenjuje i omalovaava. I va Sabotendorf takoe vidi da neto mora da se trai meu turskim derviima, meutim Alamuta vie nema, a ovi su se zavukli ko zna gde. ekaju, A sada je doao nji-hov trenutak pa na krilima islamskog iredentizma ponovo diu gla-vu. Ako uzmemo u obzir Hitlera imamo dobro objanjenje za drugi svetski rat. A ako uzmemo "Asasine iz Alamuta objanjavamo upravo ono to se ve godinama dogaa izmeu Sredozemlja i Persijskog za-liva. I tu nalazimo mesto za Tres, Templi Resurgentes

Equites Synar-chici. Drutvo koje namerava HaHnajzad uspostavi veze sa duhovnim plemstvom razliitih vera. Ili koje podstie sukobe da bi blokiralo sve i lovilo u mut-nom. Jasno je. Doli smo do kraja naeg prekrajanja istorije. Da nee posle svega Klatfio morati da obelodani kako je Pupak Sveta u Ala-mutu? Da sada ne preterujemo. Ja bih ovo poslednje ostavio neka visi. Kao Klatno. Ako ba hoete. Ne treba da se kae sve to nam proe kroz glavu. Naravno, strogost pre svega. Te veeri sam ja lino bio ponosan da sam sastavio jednu lepu istorijicu. Bio sam esteta koji upotrebljava krv i meso sveta da bi od toga sainio Lepotu. Belbo je ve bio jedan pristalica. Kao i ostali, ne usled prosvetljenja, ve Faute de mieux. . ih 105 Claudicat ingenium, delirat lingua, labat mens. (Lukrecije, O prirodi stvari, III, 453) Mora daje to bilo onih dana kada je Belbo pokuavao da shvati to to mu se dogaalo. Ali strogost sa kojom je on umeo da ispituje sebe nije mogla da ga odvoji od nedaa na koje se polako privikavao. Penuare: A kad bi...? Napraviti Plan: Plan te opravdava do te mere da nisi ak ni odgovorian za sam Plan. Samo baci kamen i sakrije ruku. Ne bi bilo problema kad bi zaista postojao jedan Plan. Nikada nisi imao Ceciliju jer su Hanibala Slatkopevca i Pia Boa Arhonti uinili nevinim najprijatnijem od svih li-menih duvakih instrumenata. Pobegao si ispred Kanaleta jer su Dekani hteli da te pritede za jedan drugi holokaust. A ovek sa oiljkom ima amajliju koja je monija od tvoje. Jedan Plan, jedan krivac. San itave vrste. Ili neka po-stoji Bog. Ako ga ima krivica je do njega. A ono, to mu izgubih adresu, nije Kraj nego Poetak. Ne predmet za posedovanje ve bie koje mene poseduje. Opte zlo polovina radost, ta drugo kae Mit? Dvostruki os-merac. Koje izrekao onu misao, vedriju od svake koja je ikad miljena? Nita nee moi da me odvoji od ideje daje ovaj svet delo jednog mranog boga ije sam senke ja produetak. Vera vodi u Apsolutni Optimizam. Istina je, bludniio sam (ili nisam bludniio): ali Bog je taj koji nije umeo da resi problem zla. Hajde stucajmo fetus u avanu, sa medom i biberom. To Bog hoe. Ako ba treba verovati, neka postoji jedna religija koja ini da se ne oseamo krivim. Religija nepovezana, maglo-vita, podzemna, bez kraja, kao roman, ne kao teologija. Pet puteva za samo jedan cilj. Obino traenje. Meu-tim, jedan lavirint, koji bi vodio posvuda i nikuda. Umirati sa stilom a iveti barokno. Samo jedan zli Demijurg ini da se oseamo dobrima. A kada ne bi bilo kosmikog Plana? Kakva sprdnja, iveti u izgnanstvu, a da te niko nije lamo poslao. I jo na mostu koga nema.

I da postoji Fliin, ako l,i pobegne u venost? Kada reli-gija dopuSta, umeUiosl. predvia. Izmilja Plan, metaforu ne-spoznatljivog. I yudskd ssuvora moo da ispuni prazninu. Nisu mi objavili Srce i strast jor nopripndam templarskoj kli-ki. 439iveti kao da postoji neki Plan: kamen mudraca. If you cannot beat them, join them. Ako Plan postoji, dovoljno je uklopiti se... Lorenca me stavlja na probu. ednost. Kada bih imao ednosti da prizovem Anele, iako ne verujem u njih, i da zacrtam pravi krug, stekao bih mir. Moda. Veruj da postoji neka tajna i osetie se posveen. Ne kota nita. Stvoriti jednu beskrajnu nadu koju je nemogue iu-pati jer korena nema. Preci koji ne postoje nikad ti nee rei da si izdao. Religiju koju moe da promilja neprekidno je izneveravajui. Kao Andrea: iz zabave stvoriti najvee otkrie u isto-riji i dok se drugi gube u njemu, zaklinjati se u ono malo i-vota da to nisi bio ti. Stvoriti istinu neuhvatljivih granica: im neko pokua da ih odredi ti ga ekskomuniciraj. Podrati samo onoga koji je jo neuhvatljiviji od tebe. Jamais d'ennemi a droite.* Zato pisati romane? Pisati nanovo Istoriju. Koja se potom zbiva. Zastoje ne smestiti u Dansku, gospodine Guljelmo S? Dim od Konoplje Johan Valentin Andrea Lukamatija krui po arhipelagu Sonde izmeu Patmosa i Avalona, od Bele Gore do Mindanaoa, od Atlantide do Soluna... Na saboru u Nikeji, Origen odseca sebi monice i krvave ih pokazuje oima Grada Sunca, Hiramu, koji krgue filioque, filioque, dok Konstantin zariva grabljive kande u puste orbite Ro-berta Flada, smrt, smrt jevrejima u antiohijskbmgetu, Dieu et mon droit, neka lepra Bosan* za leima zmijskom ka-menju i vrelima koja su otrovno klokotala. Zvui truba i dolaze Vitezi Dobroinitelji od Svetog Grada, sa Arapinovom glavom nabodenom na koplje, Rebis, Rebis! Magnetni uragan, rui se Toranj. Keseri se Rakovski nad sprenim lesom aka de Molea. Nisam te imao, ali mogu da uinim da istorija eksplo-dira. Ako je problem u tom odsustvu bie, ako je bie to to se iskazuje mnogostruko, to vie govorimo vie jesmo. San nauke je da ima malo bia, saetog i iskazivog, I'! me. Greka. Da bi se spasli od poetka venosti potrebno je oleti nasumice da postoji neko bie. Kao zmija koju pijani mornar vo/.o u vor. Nerazmrsivo. Izmiljati, bezumno iz-miljati, no pa/.(!(':i na povezanost, da postane ve nemogue 440 " no lu mi i /. 1111111 u iimli umi " 'inu lii'h li'in|>lni'.ki >iii'|! (pilili pli'v I nai smisao. Prosta igra tafete meu amblemima, jedni neka govore drugima, bez odmora. Razloiti svet na sara bandu ulinih anagrama. A potom verovati u Neizrecivo. Nije li to pravo itanje Tore? Istina je anagrama. Ana gras=ars magna. Mora da je tako bilo onih dana. Belbo je odluio da svet de-mona shvati ozbiljno, ne zbog vika ve zbog nedostatka vere. Po-nien u svojoj nesposobnosti da stvara (i celog ivota je koristio fru strirane elje i nikada nenapisane stranice, jedne kao metaforu dru-gih i obrnuto, a sve kao znak svoje umiljene, siune malodunosti), sada je shvatio da pravei Plan u sutini je stvarao. Zaljubljivao se u svog Golema i u njemu nalazio utehu. ivot-njegov i oveiji kao umetnost, a u nedostatku umetnosti umetnost kao la. Le monde est far pour aboutir a un Uvre (faux).** Ali ovoj lanoj knjizi sa je po-kuavao da

poveruje da bi, poto ju je ipak napisao, ako je bilo za-vere, on prestao da bude maloduan, poraen i trom. Otuda i ono to se kasnije dogodilo, njegovo korienje Plana kojeg je smatrao irealnim da bi potukao protivnika koga je smatrao realnim. A zatim, videvi kako ga plan obavija kao daje iv, ili kao daje on, Belbo, bio od istog testa kao i Plan, ode u Pariz, kao u susret nekom otkrovenjil, izbavljenju. Obuzet svakodnevno grizom savesti, godinama i godinama, jer je prebivao iskljuivo u svojim matarijama, traio je utehu ra-zotkrivajui matarije koje su same postajale cilj, poznat i drugima, kao daje ba on bio Neprijatelj. Otiao je da se izloi opasnosti? Na-ravno, jer onaj vuk se uobliavao, postajao je stvarniji i od Dima od Konoplje, moda i od eilije, a moda i od same Lorence Pelegrini. Belbo, bolestan od tolikih neuspelih sastanaka, oseao se sada sposoban za jedan istinski. I to na takav nain koji je iskljuivao svaku pomisao o malodunosti, jer se vrsto oslanjao na sebe. Strah f,i je primoravao da bude hrabar. Stvarajui pronaao je samo naelo stvarnosti. ivi'l ju 111111111 v I j i' 11 iln lii /nvrflln ii luiji/i (hi/iinjl 441106 Lista broj 5, est majica, est pari gaica i est maramica, oduvek je zanimala istraivae, u osnovi zbog potpunog nedostatka kratkih arapa. (Vudi Alen, Postizanje smirenja, Njujork, Rendom Haus, 1966, The Metterling List, str. 8) Upravo je tih dana, ne pre vie od mesec dana, Lija odluila da e mi dobro initi jedan mesec odmora. Izgled ti odaje umor, govorila bi mi. Mogue da me je Plan iscrpeo. Sa druge strane je dete, kako bi govorili deda i baba, imalo potrebu za sveim vazduhom. Neki prija-telji su nam pozajmili kuicu u planini. Nismo krenuli odmah. Bilo je nekih poslova da se obave tu u Milanu, a potom je Lija rekla da nema niega to vie rastereuje od jodnog odmora u gradu, kada se zna da se zatim odlazi negde napolTih sam dana po prvi put govorio Liji o Planu. U poetku je bila previe zauzeta sa detetom: znala je samo neodreeno da smo sa Belborn i Diotalevijem razreavali neku vrstu zagonetke koja nam je oduzimala ele dane i noi, ali joj vie nita nisam rekao, otkako mije ' odrala svoj govor u psihozi one slinosti. Moda sam se stideo. Tih sam joj dana ispriao ceo Plan, zavren u svojim najsitni-jim detaljima. Ona je znala za Diotalevijevu bolest, a ja sam oseao krivicu, kao da sam uinio neto to nisam smeo, pa sam nastojao da to ispriam onako kako jeste, samo jedna majstorska igra. A Lija mije rekla: Puf, ova tvoja pria mi se ne dopada. Nije lepa? ak su i sirene bile lepe. Sluaj: ta zna ti o svom nesves-uom? Nita, ne znam ni da li postoji. Eto. Sada zamisli da se jedan beki besposliar, kako bi ra-zonodio prijatelje, zabavljao izmiljajui elu tu stvar sa Idom, i sa odiporn, i da je pretpostavio snove koje nikada nije imao, i kakvoga maloj; Hansa koga nije ni video... A zatim ta se dogodilo? Da postoje milioni osoba spremnih da ozbiljno postanu neurotine. A preostale hiljade spremne da ih iskoriste. Lija, ti si paranoina. Ja? Ti!

Paranoici smo, ali barem ovo mora da mi dopusti: mi jesmo poli od teksta Ingolla. Oprosti mi, nalazi se pred jednom po nikom Templara, dobija elju da je deil'ruje do kraja. Isto lako pieloruje, kako bi se naalio sa deilVantima poruka, no poruke je tu bilo. Medu l i ni ti zna samo ono to lije kazao Laj Ardonl.i, koji jo kako mi |ii h"'iin bio jitdun lukavi balistini1. A zuliiu bnfl bih vololn da vidim lu imimiIui Nita jednostavnije, imao sam je negde u svojim fasciklama. Lija je uzela list, pogledala ga spreda i pozadi, namrgodila se, podigla uperak sa oiju da bi bolje videla prvi deo, onaj ifrovani. Rekla je: Sve je tu? Nije ti dosta? Dovoljno je i previe. Daj mi dva dana da o tome razmislim. Kada Lija trai dva dana da bi razmislila to je da bi mi pokazala da sam budala. Uvek je zbog toga optuujem, a ona mi odgovara: Ako shvatam da si budala sigurna sam da te zaista volim. Volim te iako si budala. Ne deluje ti ohrabrujue? Dva dana se nismo dotakli predmeta, a osim toga gotovo stalno je bila van kue. S veeri sam je video uurenu u jednom uglu kako pravi beleke, kidajui jedan list za drugim. Kada smo stigli u planinu, dete je ceo dan eprkalo po polju, Lija je pripremila veeru, i kazala mi da jedem jer sam suv kao trska. Posle veere me je zamolila da pripravim jedan dupli viski sa dosta leda i malo sode, zapalila je cigaretu kako radi samo u vanim trenu-cima, posadila me je i objasnila mi. Budi paljiv Puf, jer ti pokazujem da su najprostija objan-jenja uvek ona najistinitija. Taj va pukovnik vam je rekao daje In-golf pronaao neku poruku u Provenu, i ja to ne dovodim u sumnju. Sii e u podzemne prostorije i zaista e nai jednu kutiju sa ovim ovde tekstom, i lupkala je prstom po retcima na francuskom. Niko tu ne kae daje naao jedan kovei ukraen dijamantima. Jedino to vam je pukovnik ispriao jeste daje sudei prema Ingolfovim be-lekama ovaj i prodao jedan kovei: a zato ne, bila je to stara st-var, tu e se nai i neto novia, ali niko tu ne kae daje posle od toga iveo. Imae skromno nasledstvo od svoga oca. A zato bi taj kovei morao da bude jedan bezvredan kovei? Jer ta poruka predstavlja jedan raun pralje. Napred, proitajmo ga ponovo. ....-.; ',:'% tnL^ .& ^dao'-pa. tiAula ^m a la... Saint Jean 36 p charrete de fein 6...entiers avec saiel p... les blancs mantiax r...s...chevaliers de Pruins pour la... j.nc 6 foiz 6 en 6 places ehascune foiz 20 a... 120 a... iceste est l'ordonation al donjon li premiers it li secunz joste iceus qui... pans it al refuge it a Nosim Darne de l'altre pari de l'iau it a rosici des popelie.uns it a la pierre 3foix (i avant la funte, la Urani I'ti te.

f /rt r) 4 4 :t I onda? Ali hvala Bogu, nikad vam nije palo napamet da odete i po-gledate neki turistiki vodi, jedan istorijski pregled tog Provena? I odmah otkriva daje Gran-o-Dim gde je poruka pronaena bio me-sto sakupljanja trgovaca, jer je Proven bio sredite vaara u ampan-ji. I da se Graqn nalazi u ulici St. an. U provenu se trgovalo svime, ali naroito su ile tkanine, draps ili dras kako se tada pisalo, i svaki komad tkanine bio je obeleen nekim garantnim znakom, jednom vr-stom peata. Drugi proizvo'd iz Provena bile su rue, crvene rue koje su krstai doneli iz Sirije. Tako uvene da kada Edmund od Lanka-sl.era eni Blan d'Artoa i uzima takoe titulu grofa od ampanje, slavlja crvenu ruu iz Provena na svoj grb, i eto otkuda rat dveju i rua, budui da su Jorkovi imali kao znak jednu belu ruu. A ko ti je to rekao? Jedna knjiica od dvesta stranica izdata od Turistike Slube Provena, koju sam pronala u Francuskom Centru. Ali nije go-tovo. U Provenu postoji jedna kula koja se zove Donon, kao to go-vori sama re, postoje jedna Port-o-Pen, postojala je jedna Crkva Iz-beglica, postojale su kao stoje oito razliite crkve koje su nosile nas-lov Nae Bogorodice tu i tamo, postojale su i jo postoje jedna ulica l'jor Rond, gde je bila jedna pierre de cens, na koji kamen su grofovi podanici odlazili da poloe desetinu. A potom jedna ulica Blank M <ml,o ijedna prostrana ulica nazvana Grand Pit Mis, iz razloga koje li ostavljam da ih pogodi, il pak zato to je bila ulica bordela. A popelikani? U Provenu je bilo katera, koji su kasnije spaljeni po propisu, a veliki inkvizitor je bio jedan katar koji se pokajao, i nazivali su ga Kober le Bugr. Otuda niega udnog stoje tu bila neka ulica ili zona koju su jo oznaavali kao mesto katara iako katara tu vie nije bilo. Jo 1344... Ali ko ti je ikada rekao daje taj dokumenat iz 1344? Tvoj pu-kovnik je proitao 36 godina posle dvokolice sa senom, ali obrati panju daje u to vreme jedno p nainjeno na odreen nain sa nekom vrstom apostrofa znailo post, ali je drugo p bez apostrofa znailo pro. Autor ovog teksta je neki miroljubivi trgovac koji je nainio knkvu beleku o poslovima obavljenim na Granu, a to jeste u ulici Svetog Jovana, ne u noi Svetog Jovana, i zapisao je cenu od 36 novia, ili dinara ili druge monete koji su bilii namenjeni za jedne ili /.ii druge dvokolice sa senom. A stodvadeset, godina? A ko govori o godinama? Ingolf je pronaao neto stoje trnnskrilmvao kao 120 a... Koje to rekao daje bilo jedno a? Kontroli siiln sam jednu tabelu skraenicu upotrebljavanih u to vreine i pro miiSIii sinu dn su so zu denier ili dinuritim koristili udni znaci, jedan lii na neko delta nnki < 1111 j; i mi slovo teta, neku vrstu krugu prekinu lo|', n,i li'vn, l'in j\t\ rii/nn i n iu hi, i kao pnivi likovne pa ol.o kuko >r,;i jiulnn .Miiusmijiik popu! pukovniku uki/ii dn zuineni zn u, jer je vcc 444 negde proitao priu o stodvadeset godina, mene ti ui daje to mo-gao da proita u nekakvoj prii o drutvu Rue i Krsta, on je hteo da pronae neto to lii na post 120

annospatebo! I stati onda on radi? Nalazi ona it i ita ih kao iterum. Ali iterum se skraivalo kao itm, dok it znai item, na isti nain, upravo se upotrebljavalo za liste po-navljanja. Na trgovac je raunao koliko mu donose izvesne narud-bine koje je primio, pa pravi listu isporuka. Treba da isporui bulete rua iz Provena, eto ta znai r...s...chevaliers de Pruins. A tamo gde je pukovnik itao vainjance (jer je imao u glavi vitezove Kadoa) treba itati jonehe. Rue su se koristile ili za pravljenje eira od cvea ili cvetnih prostirki, povodom raznih sveanosti. Pa dakle, evo kako se ita tvoja poruka iz Provena: U ulici Sen an. 36 novia za dvokolicu sa senom. est novih svilenih tkanina sa igom u ulicu Blank Manto-a. Krstake rue za pravljenje jedne jonehee: est buketa od po est na est sledeih mesta svaki 20 deniers, to sve ini 120 deniers. Evo koji redom: prvi u Kulu item drugi onima iz Port-o-Pen item Crkvu Izbeglica item u Crkvu Nae Bogorodice, s onu stranu reke item u staro zdanje katara item u ulicu Pjer Rond-e. I tri buketa od po est pred praznik, u ulicu kurvi jer su i one, sirotice, isto tako elele da proslave praznik pravei sebi jedan lep eir od cvea. Hriste Boe, rekao sam, ini mi se da si u pravu. U pravu sam da. To je jedan raun pralje, ponavljam ti. Trenutak. Ovo e biti takoe i raun pralje, no ono prvo je jedna ifrovana poruka koja govori o tridesetestorici nevidljivih. Doista. Tekst na francuskom sam sredila za jedan sat, ali drugi me je namuio itava dva dana. Morala sam da prouim Trite-mija, na Ambrozijani i na Trivulcijani, a zna kakvi su bibliotekari, pro nego to ti dozvole da uzme u ruku neku staru knjigu gledaju te kao da hoe da je pojede. Ali pria je vrlo jednostavna. Najpre, a to je trebalo sam da otkri je, jesi li siguran da les 36inuisibles separez en six bandes predstavlja isti francuski naeg trgovca? A stvarno i vi ste primetili da je u pitanju izraz upotrebljen u jednom sedamnae-stovnoin pamfletu, kad se drutvo Rue i Krsta pojavilo u Parizu. No vi ste rasuivali kno i viio avolje sluge: ukoliko je poruka ifrovana prema Trilemijevom metodu, znai dn ju jn Tritemije preneo od lem-plnni, n budui dn nnvodi jedim izniz koji je kruio u sredini drutva Hue i Kistu, ziuiri (Inju plan pripisan dniSl.vu Kue i Krsta ve bio 445plan Templara. Ali probaj da preokrene rasuivanje, kao to bi kui-nila bilo koja razborita liost: budui daje poruka napisana Trite-miju, a budui da navodi izraze koji krue rozenkrojcerovskom se-damnaestom veku, napisana je posle sedamnaestog veka. Kakva je tu sad najekonominija pretpostavka? Ingolf pronalazi poruku iz Provena, budui daje i on kao i pukovnik jedan fanatik hermetikih misterija, ita 36 i 120 i pomilja odmah na drutvo Rue i Krsta. A budui daje fanatik kriptografije, zabavlja se

tako to saima poruku iz Provena u ifru. Pravi jednu vebicu, pie prema jednom kripto si-stemu Tritemija svoj lepi rozenkrojcerski izraz. Ingeniozno objanjenje. Ali vredi koliko i nagaanje pukov-nika. Do ove take da. Ali zamisli da pravi vie od jedne pretpo-stavke, i da se sve oslanjaju jedna na drugu. Postaje ve time sigur-niji da si pogodio, zar ne? Ja sam pola od jedne sumnje. Reci koje je upotrebio Ingolf nisu one koje je sugerisao Tritemije. Istoga su asir-skog vavilonskog kabalistikog stila, ali nisu iste. Ipak ukoliko je In-golf hteo reci koje poinju slovima koja ga zanimaju, kod Tritemija ih mogao nai koliko god ih eli. Zbog ega nije izabrao ba te? Zbog ega? Moda su mu trebala izvestna odreena slova i u drugoj, u treoj, u etvrtoj poziciji. Moda je na ingeniozni Ingolf eleo jednu poruku viestruko ifrovanu. Hteo je da bude bolji od Tritemija. Tri-temije sugerie etrdeset velikih kriptosistema: u jednom vae samo inicijali, u drugom prvo i tree slovo, u drugom jo jedan inicijal vai a jedan ne, i tako redom, tako to sa malo prave elje za sistemima moe da ih se izmisli jo na stotine drugih. to se tie deset malih kriptosistema, pukovnik je razmotrio samo prvi, koji je najlaki. No svi ostali deluju prema principu drugog sistema, iju ti kopiju dajem. Zamisli daje unutranji krug pokretan i da ti moe da ga okree na taj nain to inicijalno A odgovara bilo kojem slovu spoljnjeg kruga. I mae tako jedan sistem u kome e se A transkribovati sa X i tako re-dom, neki drugi u kome e A da odgovara U i tako dalje redom... Sa dvaosetdva slova u svakomkrugu, ne izvlai deset ve dvadesetje-daii kriptosistem, a ostaje bezvredan samo dvadeset drugi, gde A od-govara A... Nemoj mi rei da si ti za svako slovo svake rei isprobala svih vadesetje.dan sistema... Imala sam i pameti i sree. Budui da su najkrae reci od est slova, oito daje samo prvih est vano, a ostalo slui za ukras. Zato (!st. slova? Zamislila sam daje Ingolf ifrovao prvo, zatim je jedno preskoio, ifrovao je tree, zatim je preskoio dva i ifrovao esto. Ako je za inicijal sistem broj jedan, za tron; slovo je probao si-stem broj dva, i gradio je smisao. Onda je probao sistem broj tri za e-sto slovo, i gradio je iznova smisao. Ni; iskljuujem da je Ingolliipo trubio i drugu slovu, nli dovoljno mi <l<i su mi oito tri stvari, pa ako misl.iivi ti 448 Ne dri me u neizvestnosti. ta ti je ispalo? Pogledaj dobro poruku, podvukla sam slova koja se rauna-ju. Kuabrjs Defrabax Rexulqn Ukkazaal Ukzaab Urpaefel Taculbain Habrak Hacoruin Maquafel Tebrain Hmcatuin Rokasor Himesor Argaabil Kaquaan Docrabax Reisaz Reisabrax Decaiquan Oiquaquil ZaUabor Qaxao Dugraq^ Xaelobran Disaeda Magisuan 'Raitak Huidal UsP^da Arabaom Ztpreus Mecrim Cosmae Duquifas Rocarbis Sada, prvu poruku znamo kakvajeste, to je ona o tridesete-storici nevidljivih. Sada sluaj ta ispada ukoliko zamenimo prema drugom si-trea slova: chambres des demoiselles, l'aiguille ereuse. Ali to mi je poznato, to je... En aval d'Etretat La Chambre des Demoiselles Sous le Fort du Frefosse Aiguille Creu.se. To je poruka kojuje deskriptovao Arsen Lupen kada je otkrio tajnu uplje Stene! Potsetiu te na to: u Kt.retatu se podie po ivici plae Aiguille Creuse,

jedna prirodna tvrava, pogodna za stanovanje unutra, tajno oruije Julija Cezara pri osvajanju Galije, a potom francuskih kraljeva. Izvor ogromne moi Lupena. A ti zna da lupenolozi luduju za tom priom, odlaze u Ktretat na hodoae, tragaju za drugim tajnim prolazima, anagra-muju svaku Leblankovu re... Ingolf je takoe bio i lupenolog kao to je bio i rozenkrojcerolog, pa dakle ifruj li ifruj. Ali moje avolje sluge bi uvek mogle da kau da su Templari poznavali tajnu uplje Stene, pa daje dakle poruka napisana u Pro-vonu u etrnaestom veku... Svakako, to znam. No sada dolazi trea poruka. Trei si-stem primenjen na esta slova. Sluaj to: merde i'en ai marre de cette steganographie. A to je moderni francuski, Templari nisu tako govo lili. Tako je govorio Ingolf, koji postoje razbio glavu ifrujui svoje ludorije, jo jednom se zabavljao aljui doavola, putem ifre, ono to je sam radio. No poto nije bio lien duha, napominjem ti da su tri poruke svaka od po tridesetest slova. Moj siroti dragi, Ingolf se igrao kao i vi, a ona budalaod pukovnika gaje uzela za ozbiljno. A onda zato je Ingolf nestao? Ko ti pa kae da su ga ubili? Ingolfu je dojadilo da bude u Og-zoru, viajui samo apotekara i ki matoru usedelicu koja je cmiz-drila po eli dan. Pa tako odlazi u Pariz, pravi dobar potez ponovo prodajui neku od svojih starih knjiga, nalazi sebi dreu udovicu kojii mu odgovara i menja ivot. Poput, onih koji izau da kupe ciga-ri)l.(! i ena ih vii; nikada ne vidi. A pukovnik? Pa /ai' mi nisi rekao da ni laj policajac nije bio siguran da su C,a ubili? Neto ju zabrljao, lijekove rtvu su >> 11 otkrili!, i on je podbru sin pole U nviiMi l.riMiiilloi nm/da rak prodnji! Ajlrlov Tonmj nekom 44 H amerikom turisti i zove se Dipon. Nisam mogao da se povlaim na svim frontovima. U redu, krenuli smo od rauna neke pralje, ali u pravom smislu bili smo inge-niozni. Stvarali smo istu poeziju. Va plan nije poetian. On je groteskan. Ljudima ne pada napamet da ponovo spale Troju zato to proitaju Homera. Sa njim poar u Troji je postao neto ega nikad nije bilo, nikada nee biti premda e biti uvek. Ima tolika znaenja jer je svejasno, sve isto. Tvoji manifesti o drutvu Rue i Krsta nisu bili ni isti ni jasni, bili su obino kranje creva a obeavali su neku tajnu. Zbog toga su toliki pokuali da od njih naprave istinu, svakoje tu pronaao ono stoje eleo. Kod Ho-mera nema nikakve tajne. Va plan je pun tajni, jer je pun kontradik-cija. Zbog toga e moi da nae na hiljade nesigurnih koji su spremni da se tu prepoznaju. Odbacite sve. Homer se nije pretvarao. Vi ste se pretvarali. Teko onom ko se pre vara, svi mu veruju. Svet nije verovao Zemelvajsu, koji je govorio lekarima da peru ruke pre nego to se dotaknu rodilja. Govorio je tako proste stvari. Svet veruje nekome ko prodaje losione za rast kose. Oseaju po instinktu da ovaj trpa zajedno istine koje ne idu zajedno, da to nije logino i da nije po-teno. Ali rekli su im daje Bog sloen, i nedostupan, pa je dakle nedos-lednost stvar za koju uoavaju daje mnogo vie nalik na prirodu Bo-ga. Neverodostojnost je stvar daleko vie slina udu. Vi ste izmislili obian losion za rast kose. Ne dopada mi se, to je runa igra. Nije nam ta pria ba pokvarila ove nedelje u planini. Nainio sam divne etnje, proitao sam ozbiljnih knjiga, nikada nisam bio to-liko pored deteta. No izmeu Lije i mene kao

daje ostalo neto neiz-reeno. Sa jedne strane priterala me je uza zid i dopadalo joj se to me je ponizila, sa druge, pak, nije bila uverena da me je uverila. Zaista ja sam oseao nostalgiju za Planom, nisam eleo da ga odbacim, suvie sam se saiveo sa njim. Pre neko jutro rano sam ustao, kako bih uzeo jedini voz za Mi-lano. A u Milanu sam primio telefonski poziv od Belba iz Pariza, i za-poeo doivljaj koji jo nisam proiveo do kraja. Lija je bila u pravu. Moralo je ranije da govorimo o tome. Alija joj isto tako ne bih verovao. Doiveo sam stvaranje Plana kao trenu-tak Tifereta, srca sefirotskog tela, sklad pravila i slobode. Diotalevi mi je govorio da nas je Mojsije Kordovero upozoravao: Onaj ko po-kae sujetu pred neznalicom poradi svoje Tore, valjalo bi rei pred celim Jahveovim narodom, nosi Tiferet kako bi se uzoholio pred Mal-kutom. Ali ta stvarno jeste Malkut, Kraljevstvo od ovoga sveta, u svojoj bljetavoj jednostavnosti, to tek sada shvatam. Na vreme da bi se jo toga shvatilo, prekasno moda da bi se preivelo sa istinom. l.ijii, ne znam da li u te ponovo videti. Ako je stvarno tako, poslcdiijn slika koju od tebe nosim je od pre nokojut.ro, dok si bila us-iiiiI.i pod svojini pokrivaem. Pohubio sam to i oklevao sam da izaem. 449107 Zar ne vidi onog crnog psa koji tumara po usevima i po strnjitu?... ini mi se da on plete oko naih nogu fine ma-gijske zamke... Krug se suava, on je ve tu. [Faust, I, Pred kapijom) Ono to se dogodilo za moga odsustva, a naroito poslednjih dana pred moj povratak, to sam mogao da zakljuim samo na osnovu Belbovih/iZes. Ali od svih je samo jedan bio jasan, nainjen od pro-branih vesti, a bio je poslednji, onaj koji on verovatno napisao pre nego to je krenuo za Pariz, kako bismo ga ili ko drugi za budua seanja mogli da proitamo. Drugi tekstovi, koje je kao i obino bio napisao za sebe, nisu bili laki za tumaenje. Samo sam ja, koji sam sada ve duboko bio uao u privatni univerzum njegovog povera-vanja Abulafiji, mogao da ih deifrujem, ili da barem iz toga izvuem pretpostavke. Bio je poetak juna. Belbo je bio uznemiren. Lekari su se ve. bili privikli na ideju da su jedini Diotalevijevi roaci Gudrun i on, pa su konano progovorili. Na pitanja tipografa i korektora Gudrun bi sada odgovarala tako da naznai jednu dvoslonu re rastezanjem usana, ne dozvolivi da izae bilo kakav zvuk. Tako se imenuje tabu-bolest. Gudrun je odlazila kod Diotalevija svakoga dana, i verujem da gaje uznemirila svojim oima koje su se caklile od samilosti. On je znao, ali gaje bilo stid da to znaju drugi. Sa mukom je govorio. Belbo je napisao: Liceje svo u jagodicama. Opadala mu je kosa, no to je bila terapija. Belbo je zapisao: Ruke su sami prsti. Verujem da je tokom jednog od njihovih munih razgovora Diotalevi zapoeo sa Belbom ono to e mu zatim rei samog zadnjeg dana. Belbo je ve poeo da shvata daje poistoveivanje sa Planom zlo, moda je ono samo Zlo. Ali, moda kako bi Plan uinio stvarnim i uspostavio ga u svojoj dimenziji iste fikcije, ispisao gaje, re po re, kao da su u pitanju pukovnikova seanja. Priao gaje kao neki inici-jant koji saoptava svoju poslednju tajnu. Verujem daje to za njega bilo pravo leenje: vraao je literaturi, koliko god loa daje bila, ono to nije bio ivot.

Ali 10. juna mora dae dogodilo neto to gaje uznemirilo. Be-leke u vezi sa tim su zbrkane, nastojim da nainim pretpostavku. Dakle Lorenca gaje zamolila daje otprati kolima do Rivijere, j'.e: je; trebalo da svrati do neke prijateljice i pokupi ne znam ta, neka dokumenta, slubeni ugovor, jedna sitnica kojaje slobodno mogla da bude; poslana potom. Belbo je pristao, zaslepljen idejom da provede jedan nodoljiii dan na moru sa njom. Ol.ili su u l.o mosto, nisam uspeo da razumom tano u koje, ve-nivaluo hli/.u l'orl.nf inn. HolboV opis Ino je Sfii'injcn od raspoloenja, 463nisu se pokazivali pejzai ve uzbuenja, napetosti, potitenosti. Lo-renca je obavljala svoju porudbinu dok je Belbo ekao u jednom baru, a zatim je kazala da mogu da odu na ribu najednom mestu nad samim morem. Od toga trenutka pria se delila na fragmente, sklapam je iz delia dijaloga koje je Belbo redao bez zapete, kao daje transkribo-vao dok mu je bilo svee kako ne bi dozvolio da ispari itava serija epifanija. Ili su kolima dok se moglo, zatim su nastavili onim ligurskim puteljcima du obale*, cvetnim i neprohodnim, pa su naili na re-storan. No tek to su seli, na stolu pored svog, videli su jednu rezerva-ciju na ime doktora Aljea. Ali gle kakva kombinacija, mora daje rekao Belbo. Vrlo runa kombinacija, rekla je Lorenca, nije elela da Alje zna daje ona tu sa njim. Zato nije elela, ega tu ima loeg, zastoje Alje imao prava da bude ljubomoran? Ali kakvo pravo, to je stvar dobrog ukusa, pozvao me je da izaemo za danas i rekla sam da sam zauzeta, ne bih elela da se pokaem kao laljivica. Nee ispasti laljivica, bila si stvarno zauzeta samnom, jel'to stvar zbog koje se treba stideti? Ne treba sti-deti se, ali dozvolie mi, da posedujem svoja pravila obzirnosti. Napustili smo restoran, i poeli smo da se uspinjemo stazom. Ali se Lorenca iznenada zaustavila, videla je kako stiu ljudi koje Belbo nije poznavao, Aljeovi prijatelji, govorila je ona, i nije elela da je vide. Poniavajua situacija, ona oslonjena na jedan mosti nad nizbrdicom sa maslinama, lica prekrivena novinama, kao da umire od elje da sazna ta se deava na svetu, on na rastojanju od deset ko-raka, puei kao da sluajno prolazi ovuda. Aljeovi gosti su proli no sada, govorila je Lorenca, ukoliko bismo nastavili stazom sreli bismo njega, koji je svakako stizao. Belbo je govorio doavola, doavola, pa ta ako tako bude? Lorenca mu je govorila da nema ni trunke oseaja. Reenje je, dokopati se me-sta za parkiranje izbegavajui stazu, udarivi preko vrleti. Jurnjava bez daha, preko niza suncem obasjanih dolova, pa je Belbo polomio i jednu tiklu. Lorenca je govorila zar ne vidi kako je mnogo bolje l.ako, svakako da ako nastavi da pui toliko posle e ti nedostajati daha. Stigli su do kola i Belbo je rekao daje pametno da se vrate u Milano. Ne, rekla mu je Lorenca, moda Alje kasni, ukrstiemo se sa njim na autoputu, on poznaje tvoja kola, pogledaj kako je lep dan, krenimo ka unutranjosti, mora da je jako prijatno, doiemo do au-toputa Sunca pa idemo na veeru u pavijski Oltrepo. Ali zato u pavijski Oltrepo, ali ta znai preko unutranjosti, po.si.oji samo jedno reenje, pogledaj na kartu, moramo da se uspemo u bnlii poto prodemo Uio, pa da brodimo preko celog Apenina, i da se odmorimo u Hobiju, a odatle se sl.ie u l'jareneu, luu si, jo gora od I l;iuil),ihi si i slonovima. Nema smisla za avanturu, rekla je ona, a zatim pomisli koliko lepih restorana emo zatei mi Um breuljcima. l'rr llifi milu/i -;i> Manuelina koju ima dvanaest. vvt'/dii na Mislenu, 454

I j svaku ribu koju budemo eleli. Manuelina je bio pun, sa itavim redom muterija koje sumer-kale stolove gde se sluila kafa. Lorenca je rekla da nije vano, pen jui se koji kilometar ima na stotine mesta boljih od ovoga. Pronali su neki restoran u pola tri, u jednom nedostojnom mestacu kojega su se po Belbovom kazivanju i vojne karte snebivale da registruju, i jeli su bareno testo pomeano sa mesom iz konzerve. Belbo ju je pitao ta se u tome krije, jer joj to nije bio prvi put da ga navede daje odvede upravo tamo gde je trebalo da doe Alje, nekoga je htela da izazove a njemu nije polazilo za rukom da utvrdi koga od njih dvojice, a ona ga je pitala da nije moda paranoik. Iza Uia odluili su se na jednu etnju, prolazei kroz jedno seoce koje je podsealo na nedeljno popodne na Siciliji u vreme Bur-bona. Jedan veliki crni pas se zaustavio posred druma kao da nije ni-kada video automobil. Belbo gaje udario prednjim blatobranom, i-nilo se da nije nita, a ipak tek to su sili primetili su daje sirota ivo-tinja imala sav krvav abdomen, a neke udne stvari i rua (ud, utro-ba?) trcale su napolje, pa je balei cvilila. Dotrali su neki seljaci, nastao je pravi narodni sabor. Belbo je pitao ko je gazda, platio bi tetu, no pas nije imao gazdu. Predstavljao je verovatno deset posto populacije ovog mesta koje je i Bog napustio, niko nije znao ko je premda su ga poznavali iz vienja. Nekoje govorio da treba pronai zapovednika karabinjera koji bi mu prekratio muke, i kvit. Traili su komandira, kada je prispela jedna gospoa koja se izdavala za ljubitelja ivotinja. Imam est maaka, kazala je. Kakve to veze ima, rekao je Belbo, ovo je pas, sada ve umire aja sam u ur-bi. Pas ili maka, treba imati duu, rekla je gospoa. Nikakav koman-dir, trebalo bi potraiti nekoga iz zatite ivotinja, ili u bolnici u oblinjem mestu, moda e se ivotinja spasti. Sunce je raspalilo po Belbu, po Lorenci, po kolima, po psetu i po prisutnima, i nije nikako zalazilo, Belbo je sticao utisak da je izaao u gaama, no nije uspevao da se osvesti, gospoa nije odusta-jala, komandir nije mogao da se nae, pasje nastavljao da krvari i dahtao je uz neprijatne zvuke. Cvili, rekao je Belbo, sitniarski, go-spoa je govorila svakako, svakako da cvili, pati jadna ivotinja, a vi niste mogli da budete paljiviji? Seoce je polako dostizalo demograf-ski bum, Belbo Lorenca i pas postali su predstava ovoga tunog ne-deljnog popodneva. Jedna devojica sa sladoledom se pribliila i upi-tala da li su oni ti sa televizije koji organizuju konkurs za Mis Ligur-skog Apenina, Belbo joj je odgovorio da se gubi inae eje pretvoriti u psa, devojica se dala u pla. Prispeojeoptinskilekar izjavljujui da je devojiea njegova i Belbo nije znao koje. Brzom izmenom izvin-jenja i predstavljanja izbilo je na videlo da je lekar objavio jedan Dnevnik jednog propalog vodstva kod slavnog Manucio izdavaa Mi-lano. Belbo je upao u zemaku i rekao kako je bolja polovina Manucija, doktor je l.u eleo da se on i l.orenca /.adrze na veeri, I.orenca je bos nela i ^utkala j;a laktom u n;bru, tuko emo sudu da zavrimo u novi 4 56nama, demonski ljubavnici, zar nisi mogao da se ne izlane? Sunce je stalno bilo nad glavom dok je zvonik zvonio za veernju molitvu (nalazimo se u Poslednjoj Tuli, komentarisao je Belbo kroza zube, est meseci sunca, od ponoi do ponoi, a popuio sve cigarete), pseto se ograniavalo na patnju i niko vie nije na njega obraao panju, Lorencda je govorila da ima napad astme, Belbo je sad ve bio uveren da

je kosmos Demijurgova greka. I konano je dobio ideju da bi oni mogli da krenu kolima i potrae pomo u naj-bliem centru. Gospoa ljubitelj ivotinja se sloila, da odu i poure, imala je poverenja u jednog gospodina koji radi kod izdavaa pe-sama, ona je sama takoe veliki ljubitelj Marino Moretija. Belbo je ponovo krenuo i cinino je preao najblii centar, Lo-renca je proklinjala sve ivotinje kojima je Gospod zagadio zemlju raunajui od prvoga do petog dana, a Belbo se slagao, no dao se na kritiku i dela estog dana, a moda i odmora sedmog, jer je smatrao da mu je to najvie prokleta od svih nedelja u ivotu. Poeli su da prelaze Apenine, no dok je po kartama bilo jednostavno, to im je oduzelo mnoge sate, preskoil su Bobio, i pred vee su stigli u Pjaencu. Belbo je bio umoran, eleoje da bude sa Lorencom bar za veerom, pa je uzeo jednu dvokrevetnu sobu u jedinom slobodnom hotelu, blizu stanice. im su se popeli gore, Lorenca je rekla da na jodnom takvom mestu nee moi da spava. Belbo je rekao da e po-traiti neto drugo, neka mu prui vremena da sie u bar i uzme je-ci tin Martini. Zatekao je samojedan domaikonjak, vratio se u sobu a l.orence vie nije bilo. Otiao je po novosti na alter recepcije i zate-kao je poruku: Ljubavi, otkrila sam jedan sjajan voz za Milano. Odlazim. Videemo se u toku nedelje. Belbo je trao na stanicu, no peron je ve bio prazan. Kao u kakvom vesternu. Belbo je prespavao uPjaenci. Potraio je neki krimi, ali i sta-nini kioskje bio zatvoren. U hotelu je naao samo neku reviju Turing Kluba. Na njegovu nesreu revija je sadrala jednu reportau o ape-ninskim prelazima koje je upravo preao. U njegovom seanju iz-bleelom kao da mu se sluaj dogodio pre toliko vremena pred-stavljali su jednu jalovu, sunanu, pranjavu, zemlju prekrivenu mi-neralnim ostatcima. Na sjajnim stranicama revije bili su predeli iz snova, da bi se ovekipeke vratio natrag, i ponovo ih gustirao korak po korak. Samoa Dima od Konoplje. Kako to da se ovek suoava sa svojom propau samo jer je pregazio nekog psa? Ipak bilo je tako. Belbo je odluio te noi u l'jiienci da ponovnim povlaenjem ivot sa Planom nee pretrpeti novi! poraze, jer je tu postojao on koji moe da odlui ko, kako i kada. I mora daje bilo to veeri kada je odluio da se osveti Aljou, premda nije sasvim znao zato i y.\wy, ej;a. l'rojeklovno je uvoenje Aljea u Plan, a da ova,]' to ne zna. A sa drii/;o strane bilo je tipino /a llellia da trai odmazdu iji je on jedini svedok. Nije lo nuli n U (I a, ve 4f>(i iz nepoverenja u svedoenje drugih. Sputen u Plan, Alje bi bio poni-ten, rasuo bi se u dimu kao fitilj neke svece. Nestvaran poput Tem-plara iz Provena, drutva Rue i Krsta, i Belba samog. Ne bi moralo da bude komplikovano: sveli smo na svoju meru Bekona i Napoleona, zato ne Aljea? Poslaemo i njega u potragu za Mapom. Ardentija i uspomene na njega oslobodio sam se smetajui ga u jednu izmiljotinu bolju od njegove. Desie se tako i sa Aljeom. Verujem daje u to ozbiljno verovao, tolika je mo gorkih elja. Ovaj je njegov file zavravao, drugaije nije ni moglo da bude, sa za sve one koje je ivot porazio: obaveznim citatom: Bin ich ein Gott? 4 4B7108

Kakav je to skriveni uticaj koji deluje preko tampe, u po-zadini svih prevratnikih pokreta koji nas okruuju? Da li su tu razliite Moi na delu? Ili postoji samo jedna Mo (V-last), jedna grupa koja upravlja svim drugim, krug Pravih Inicijanata? (Nesta Vebster, Tajna Drutva i Prevratniki Pokreti, London, Bozvel, 1924, str. 348) Mogue je daje zaboravio svoju pravu nameru. Moda mu je bilo dovoljno daje napie. Moda bi bilo sasvim dovoljno daje odmah ponovo video Lorencu. Oporavio bi se od udnje a udnja bi ga prinu-dila da se pomiri sa svojim ivotom. A inae ba u ponedeljak po-podne obreo mu se u kancelariji Alje, namirisan egzotinim miri-sima, nasmejan, da bi mu predao neke spise za svaku osudu, i govo-rei da ih je itao tokom jednog sjajnog vikenda na Rivijeri. Belba je ponovo uhvatio bes. Pa je odluio da mu se naruga i da potcrta nje-govu elitropiju. Tako, eretskim izrazom, dao mu je na znanje kako ga ve vie od deset godina mui jedna inicijatika tajna. Jedan rukopis, koji mu je poverio izvestni pukovnik Ardenti, a koji je smatrao da poseduje Plan Templara... Pukovnik biva otet i ubijen od nekoga kose dokopao njegovih papira, a napustio kuu Garamon odnosei sa sobom jedan, neozbiljan tekst, silno promaen, fantazmagorian, ak detinjast, koji je sluio iskljuivo da uveri kako je on bacio oko na poruku iz Pro-vena i na prave finalne beleke Ingolfa, one koje su njegove ubice jo uvek traile. Ali jedan toliko tanak spis, koji sadri samo deset stra-nica, a u tih deset stranica je pravi tekst, onaj koji je stvarno pro-naen meu Ingolfovim papirima, taj se zadrao u Belbovim ruka ma. Ali kakva zanimljiva stvar, reagovao je Alje, recite mi, recite mi. I Belbo mu je rekao. Ispriao mu je ceo Plan onako kako su ga za-mislili, a kao daje otkrivanje onog dalekog rukopisa. ak mu je re-kao, sve obazrivijim i poverljivijim tonom, daje ijedan policajac, iz-vestni De Andelis, dospeo do same istine, ali se sukobio sa njegovim liermetikim utanjem vreme je bilo da se to kae njega, Belba, uvara najvee tajne oveanstva. Jedna tajna koja se kasnije, na kraju krajeva, svodila na tajnu Mape. Tu je napravio jednu pauzu, ispunjenu onim to se preutkuje kao i sve velike pauze. Njegovo odlaganje konane istine garant.ovalo ju istinitost premisa. Nita, za onoga ko stvarno veruje u tajnu tradi-ciju (raunao je) nije bunije od utanja. Ali kako zanimljivo, kuko zanimljivo, govorio je Alje, uzima l'ici liihiiki'iii iz prsluka, pokazujui iznizom da misli na drugo. A... ti iiiiipnV 158 A Belbo je mislio: stari voajer, uzbuuje se, dobro ti stoji, sa svim tim tvojim izrazima Sen ermena samo si jedna bitanga koja sve baca na tri karte, a potom kupuje Koloseum od prve bitange koja je vea bitanga od tebe. Sada te aljem da trai mape, tako e ne-stati u utrobi zemlje, povuen strujama, i otii da lupi glavom o juni pol negok keltskog vora. I krajnje obazrivo: Prirodno u rukopisu je bila i mapa, to jest njen precizan opis, i upuivanje na original. To je iznenaujue, vi i ne moete da shvatite koliko je jednostavno bilo reenje problema. Mapa je bila svakom dostupna, bilo koje mogao daje vidi, hiljade osoba su prolazile ispred nje, tako vekovima. A sa druge strane, si-stem orijentacije je tako jednostavan elementaran daje dovoljno za-pamtiti mu emu, i mapa moe da se reprodukuje u sred sednice, bilo gde. Tako jednostavna i tako nepredvidiva. Izraunajte kaem samo da bih izrazio misao to je kao daje mapa ispisana na Keopso-voj piramidi, iskazana pred svaijim oima, a svi su vekovima itali i iitavali i deifrovali piramide kako bi tu pronali druge aluzije, drugu raunicu, a da nisu tu

naslutili ono neverovatno, jednostav-nost u svom sjaju. Remek-delo nevinosti. I perfidnosti. Templari iz Provena bili su arobnjaci. Vi ste me stvarno zagolicali. A hoete li mi dozvoliti daje vi-dim? Priznau vam, sve sam unitio, deset stranica i mapu. Bio sam zaplaen, vi shvatate, zar ne? Neete mi rei da ste unitili jedan dokumenat od takvog znaaja... Unitio sam ga, ali rekao sam vam daje otkrie izraavalo apsolutnu jednostavnost. Mapa je ovde, i lupao se po elu a dola-zilo mu je da se smeje, jer sepriseaoale onog Nemca koji kae sve ovde u moja stranjica. Ima vie od deset godina kako je nosim sa sobom, tu tajnu, i vie od deset godina kako nosim ovu mapu ovde, i opet se lupkao po elu, kao kakvu opsesiju, i zastraen sam onom moi koju bih eventualno poprimio da sam se samo odluio da prih-vatim naslee Trideetestorice Nevidljivih. Sada shvatate zbog ega sam uverio Garamona da objavi Razotkrivenu Iziu i Istoriju Magije. Oekujem pravi dodir. A zatim, sve vie uvuen u ulogu koju je preu-zeo, a kako bi konano Aljea stavio na probu, recitovao mu je gotovo doslovno gorljive reci koje je Arsen Lupen izgovarao pred Botreleom na kraju uplje Stene: U odreenim trenutcima od moje moi zavrti mi se u glavi. Pijan sam od snage i autoriteta. Hajde dragi prijatelju, rekao je Alje, a ako ste poklonili previe povrenja fantazijama'jednog zanesenjaka? Jeste li sigurni da ji! taj tekst bio autentian? Zato nemate poverenja u moje iskustvo u tim stvarima? Znato li koliko sam otkrie te vrste imao u svom ivotu, pa ako ih.' drugo imam zaslugu to sam pokazao njihovu neosnovano .si,. Biii mi jo dovoljan jedan pogled n.-i mapu riu bih joj procenio vero o.slojnost, Posedujom'odnidi'iiu luiiiipnlfiinju, moda skromnu, 110 459vrlo odreenu, na polju tradicionalne kartografije. Doktore Alje, rekao je Belbo, vi ste bili prvi taj ko me je potsetio da jedna inicijatika tajna ukoliko je obljavljena niemu vie ne slui. utao sam godinama, mogu jo da utim. I utao je. ak je i Alje, kakva god daje bio hulja, ozbiljno iveo svoju ulogu. Proveo je ivot zabavljajui se nedostupnim tajnama, pa je vrsto verovao, ovde sada, da su Belbove usne zauvek zapeaene. U tom trenutku ula je Gudrun i prijavila daje sastanak u Bo-lonji zakazan za petak u podne. Moete uzeti jutarnji TEE, rekla je. TEE je divan voz, rekao je Alje. No potrebne su uvek re-zervacije, naroito u ovo doba godine. Belbo je rekao da ak i kad uskoi u poslednjem trenutku nae sebi mesto, makar u vagon resto-ranu, gde slue doruak. Na tome vam estitam, rekao je Alje. Bolonja, lep grad. Ali tako je topao u junu... Tu se zadravam samo dva tri sata. Moram da prodiskutu-jem neki tekst iz epigrafije, imamo problema sa reprodukcijama. A potom je ciljao: Jo nije moj odmor. Uzeu slobodne dane oko letn-jeg solsticija, moe se desiti da se odluim da... Vi me shvatate. I imam poverenja u vau suzdranost. Govorio sam vam kao jednom prijatelju. Umem da utim i bolje od vas. U svakom sluaju zahvalju-jem vam na poverenju, zaista. Pa je otiao. Belbo je izaao smiren ovim susretom. Potpuna pobeda nje-gove astralne narativnosti nad bedom i sramotom zemaljskog sveta. Dan kasnije primio je telefonski poziv od Aljea: Molim vas dfi mi oprostite, dragi prijatelju. Nalazim sepred jednim malim pro-blemom. Vi znate da upranjavam skromnu

trgovinu starim knjiga ma. S veeri mi stie iz Pariza tuce ukorienih knjiga, iz osamnaestog veka, od izvestne vrednosti, koje apsolutno moram da isporuim do sutra jednom svom poslovnom prijatelju u Firenci. Trebalo bi da ih odnesem ja, no zadrava me ovde jedna druga obaveza. Pomislio sam na jedno reenje. Vi treba da idete u Bolonju. Ja u vas saekati sutra u vozu, deset minuta pred polazak, predau vam jedan paketi, vi ete ga staviti na gornju mreicu i ostaviti tu gde je i u Bolonji, ako je nekako mogue siiete u poslednjem trenutku, tako da smo si-gurni da ga niko nije uzeo. U Firenci e se moj poslovni prijatelj popeti u voz dok stoji, i preuzee ga. Za vas je to jedna obaveza, to znam, no oko moete da mi uinite tu uslugu biu vam veno zahvalan. Vrlo rado, odgovorio je Belbo, ali kako e uspeti u Firenci va prijatelj da prepozna gde sam ostavio paket? - Oprezniji sam od vas pa sam rezervisao jedno mesto, mesto 4 5, kola 8. Sve do Rima, tako da ga ni u Bolonji ni u Firenci nee niko zauzeli. Vidite, u zametni zi neugodnost, koju vam pravim, nudim vam sigurnost d;i putujete sudei, a da ne morate dn se nabijate u va gon restoran. Nis;im se usudio da vam nubnvirn i kuriu, nisiim oloo dn pomislilo kuko pokufliivtim da se oduim mi jodnu tuko nedelika Inu mirni 4 fin Ba pravi gospodin, mislio je Belbo. Poslae mi jedan sanduk kvalitetnog vina. Da ispijem u njegovo zdravlje. Ja sam eleo da ga odstranim a sada mu inim ijednu uslugu. Samo polako, ne mogu da mu kaem ne. U sredu ujutru Belbo je otiao na vreme na stanicu, kupio je kartu za Bolonju, i naao Aljea pored kola 8, sa paketiem. Bio je do-sta teak, ali ne i kabast. Belbo je smestio paketi iznad mesta 45, i raskomotio se sa svojih pregrt novina. Vest dana bila je sahrana Berlinguera. Malo kasnije jedan gospodin sa bradom doao je da bi zauzeo mesto pored njega. Belbu se inilo da gaje ve video (na osnovu kasnijeg mudro-vanja, moda na sveanosti u Pijemontu, ali u to nije bio siguran). Pri polasku kupe je bio pun. Belbo je itao novine, no putnik sa bradom je pokuavao da za-podene razgovor sa svima. Zapoeo je sa komentarima o vruini, o neefikasnosti klima ureaja, nad injenicom da se u junu nikad nezna da li se obui letnje ili za prelazno doba. Istakao je daje naj-bolje obui jedan laki blejzer, ba kao ovaj Belbov, i zapitao je da lije engleski. Belbo je odgovorio da jeste engleski, Barberi, i ponovo se dao na itanje. Najbolji su, rekaoje gospodin, ali ovaj je posebno lep jer nema onu zlatnu dugmad koja su previe uoljiva. I ako mi dozvolite odlino se slae sa ovom bordo kravatom. Belbo se zahva-lio i ponovo otvorio novine. Gospodin je nastavio da govori sa dru-gima o tekoi da se uklopi kravata sa sakoom, a Belbo je itao. Znam to, svi na mene gledaju kao na nekoga ko nije lepo vaspitan, ali u vozu ja nastojim da izbegnem odnose sa ljudima. Ve ih imam i previe na zemlji. Tada mu je gospodin rekao: Koliko vi novina itate, i svih usmerenja. Mora da ste neki sudija ili politiar. Belbo je odgovorio da nije, da on radi u jednoj izdavakoj kui koja objavljuje knjige o arap-skoj metafizici, to je kazao verujui da time terorie suparnika. Ovaj se oito i prestraio. Potom je stigao kontrolor. Zapitao je kako to da Belbo ima kartu do Bolonje a rezervacija je do Rima. Belbo je rekao daje prome-nio miljenje u poslednjem minutu. Kako divno, rekaoje gospodin sa bradom, da se mogu donositi sopstvene odluke kako ve dune vetar, bez konsultovanja novanika. Zavidim vam. Belbo se osmeh-nuo i okrenuo

na drugu stranu. Eto, govorio je sebi, sada svi u meni vide jednog rasipnika, i gledaju me kao da sam opljakao banku. U Bolonji Belbo se digao i spremio se da sie. Pazite jer ste zaboravili ovaj paketi, rekaoje njegov sused. Ne; treba da svrati da ga podigne jedan gospodin u Firenci, rekaoje Belbo, tavie, molim vas da bacite pogled. Ja u brinuti o tome, rekaoje gospodin sa bradom. Pouz-dajte se u mene. Belbo se pred vee vratio u Milano, zatvorio se u kui sa dvoma konzervama mesa i neto krekera, upalio je televizor. Jo Ber 461linguer, prirodno. Tako da se vest pojavila gotovo letimino, pri zav-retku. U kasno jutro, u vozu TEE na deonici Bolonja-Firenca, u ko-lima 8, jedan putnik sa bradom izrazio je sumnju nad jednim putni-kom koji je siao u Bolonji ostavljajui jedan paketi na gornjoj mreici. Ono jeste daje rekao kako e ga neko pokupiti u Firenci, ali zar tako ne deluju teroristi? A zatim zbog ega je rezervisao mesto do Rima, ako silazi u Bolonji, Velika je uznemirenost zahvatia susede u kupeu. U jednom odreenom trenutku putnik sa bradom je rekao da ne moe da izdri napetost. Bolje poiniti greku nego umreti, i upozorio je kontrolora. Kontrolor je dao da se zaustavi kompozicija i pozvao je Polfer. Ne znam ta se tano dogodilo, voz zaustavljen u planini, uznemireni putnici koji su se rojili du pruge, pirotehniari koji su stizali... Ek-sperti su otvorili paketi i tu su pronali paklenu mainu tempiranu na as prispea u Firencu. Dovoljno da istera napolje kojih desetak osoba. Policiji vie nije polo za rukom da pronae oveka sa bradom. Moda je promenio vagon i siao u Firenci jer nije eleo da zavri u novinama. Njemu je upuivan poziv da se javi. Drugi su se putnici na savreno jasan nain seali oveka koji j'o ostavio paketi. Morala je da bude jedna osoba koja izaziva sumnju na prvi pogled. Imao je jedan engleski sako bez zlatne dug-madi, jednu bordo kravatu, bio je neki utljivtip, izgledalo je da eli da ostane neprimeen po svaku cenu. No otelo mu se da radi za neki list., za jednog izdavaa, na nekoj stvari koja je u vezi sa (a tu su mil-jenja svedoka varirala) fizikom, metanom ili metempsihozom. Ali si-gurno je bilo u vezi sa Arapima. Policijske stanice i zadravanja karabinjera u pripravnosti. Ve su pristizala obavetenja, na pretresanje od strane istranih or-gana. Dva graanina Libije zaustavila se u Bolonji. Policijski crta pokuao je neki identikit, koji se isticao sada na ekranu. Crte nije liio na Belba, ali Belbo je liio na crte. Belbo nije mogao da gaji sumnju. ova sa paketiem bio je on. Ali paketi je sadrao Aljeove knjige. Pozvao je Aljea, no telefon nije odgovarao. Bilo je ve uvee kasno, nije se usuivao da proeta okolo, le-gao je da spava uzevi uspavljujue sredstvo. Sledeeg jutra ponovo jo pokuao da pronae Aljea. Tiina. Izaao je da kupi novine. Sreom prva strana jo je bila zauzeta sahranom, a vest iz voza sa idiMil.ikitoni bila je na unutranjim stranicama. Vratio se sa dignutim okovral.nikom, zatim je primotio da jo uveknosi blejzer. Sreom bio j<! bez hordo kravato. Dok j(! pokuavaojo jodnom da rokonslruie injenici!, primio je iHH'onski poziv. Neki nepoznati glas, stran, sa nooivonim Iml kunskim sakrrnlnm. Slutkoi'oiv poziv, kao od nokogn ko mrnia ni kukvu viizo i govori iz ftlntu srcu. .Jiulni gospoino Bolbo, govorio jo, 4B2

naao se iskompromitovan u jednoj neprijatnoj epizodi. Nikad se ne bi smelo da prihvati da se bude tu kurir, a da se ne ispita sadraj pa-keta. Bilo bi belaja daje neko pokazao policiji kako je gospodin Belbo neznanac sa mesta 45. Naravno, mogao bi se izbei taj krajji korak, ako sam Belbo odlui da sarauje. Na primer, da kae gde je mapa. Templara. A bu-dui daje Milano postao vru grad, jer svi znaju daje atentator iz TEE-a krenuo iz Milana, m/iogo je mudrije preseliti ceo sluaj na neutralnu teritoriju, recimo u Pariz. Zato ne odrediti sastanak kod Knjiare Sloun, 3 ulica Mantikor, kroz nedelju dana? No moda bi Belbo uradio bolje da odmah otputuje, pre nego to ga neko prepozna. Knjiara Sloun, 3 ulica Mantikor. U podne u sredu 20. juna tamo e nai jedno poznato lice, onog gospodina sa bradom sa kojim je razgo-varao tako ljubazno u vozu. On e mu kazati gde da nae druge prija-telje, a zatim polako polako, u dobrom drutvu, na vreme za letnji solsticij, konano e ispriati ono to zna, i sve e se zavriti bez trau-ma. Ulica Mantikor, broj 3, lako se pamti. ?163109 Sen ermen... Vrlo uglaen i duhovit... Govorio je da po-seduje tajne svake vrste... esto se sluio, pri svojem po-javljivanju, onim uvenim maginim ogledalom koje predstavlja deo njegove slave... Budui daje prizivao, ka-toptrikim efektima, due pokojnika, i daje gotovo uvek dolazilo do prepoznavanja, njegov dodir sa drugim sve-i tom nije dolazio u sumnju. (Le Kulte de Kantle, Sekte i tajna drutva, Pariz, Didije, 1863, str. 170171) Belbo se osetio izgubljen. Sve je bilo jasno. Alje je drao daje njegova pria istinita, eleo je mapu, namestio mu je zamku, i sada ga ima u aci. Belbu je bilo ili da ode u Pariz, kako bi otkrio ono to ne zna (ali da on to ne zna samo on je znao, ja sam otiao a da nisam ostavio adresu, Diotalevi je umirao), ili e mu sve policijske stanice Italije biti za vratom. No je li mogue da mu je Alje namestio jednu tako prljavu igru? Kakve je koristi imamo od toga? Trebalo je epati za kragnu tu matoru budalu, i samo njega dovukavi u policijsku stanicu udaljili bismo ga iz ove prie. Uzeo je taksi i otiao u vilu, blizu trga Piola. Zatvoreni prozori, a na gvozdenim vratima tabla neke agencije za nekretnine: Izdaje se. Ali stvarno smo poludeli, Alje je tu stanovao do prethodne nedelje, on mu je telefonirao. Zazvonio je na vratima susedne vile. Taj gospo-din, poznajem ga tek iz vienja, bio je neka vrlo zatvorena linost, i bio uvek na putu, verujem. Ostalo je samo informisati se u toj agenciji. Ali tamo nikada nisu uli da se pominje Alje. Vilu je svojevremeno iznajmila neka francuska firma. Plaanja su redovno stizala preko banke. Najam je bio otkazan 24 asa unapred, i odbili su da plate kauciju. Svi odnosi sa njima, i to putem pisma, bili su sa izvestnim gospodinom Ragot-kim. A drugo nisu znali.Nije bilo mogue. Rakoski ili Ragotski staje ve bio, tajanstveni posetilac pukovnika, koga trae lukavi De Ane-lis i Interpol, eto kako ide okolo i unamljuje nekretnine. U naoj prii Kakoski po Ardentiju predstavljao je reinkarnaciju Rakovskog iz Ohrane, a ovaj po obiaju Sen ermena. No kakve je to veze imalo sa Aljeom? Belbo je otiao na posao, penjui se kao lopov, zatvorivi se u svojoj sobi. Pokuavao je da zavri. I malo je zbog ega izgubiti pamet, aBelbojebiouveren da ju je ve izgubio. A nikoga kome bi se mogao poveriti. I dok se upravo bri suo od znoju, gotovo nehotino je

prelistavao otkucane spise na stolu, koji su prispeli prethodnog dana, miziiajui ni SI. a ini, a tek Stoje ol, vorio prvu stranu video jo ispisano Aljoovo ime ju naslov ovoj-jdakliloNkripla. Dolco kao i bilo kog avoljeg sluge, Istina o Grofu od Sen-ermena. Vratio se na onu stra-nicu daje ponovo proita. Tu se govorilo, navodei biografiju akor-naka, daje Klod-Luj od Sen ermena bio redom proao kao Msije de Sirmon, grof Soltikov, Mister Veldon, Markiz od Belmara, princ Ra-koi ili Ragocki, i tako redom, ali porodina imena bila su grof od Sen-Martena i markiz od Aljea, prema jednom pijemontskomposedu njegovih predaka. Odlino, sada je Belbo mogao da bude miran. Ne samo daje on nemilosrdno progonjen zbog terorizma, ne samo daje Plan bio istinit, ne samo daje Alje nestao u roku od dva dana, no povrh toga nije bio neki mitoman ve pravi i besmrtni grof od Sen ermena, nije nikada uradio nita da bi to sakrio. Jedina istinita stvar, u tom vrtlogu lai koje su se potvrivale, bilo je njegovo ime. Ili ne, i njegovo je ime bilo lano, Alje nije bio Alje, no nije bilo vano koje zaista bio, jer se u st-vari ponaao, i to ve godinama, kao lik u jednoj prii koju emo mi da izmislimo samo mnogo kasnije. U bilo kom sluaju, Belbo nije imao alternativu. Postoje Alje nestao, nije mogao da pokae policiji onoga komu je dao paket. A da mu je policija i poverovala, iz toga bi se saznalo da gaje dobio od nekoga koga trae zbog ubistva, a koga je on najmanje dve godine ko-ristio kao savetnika. Sjajan alibi. No da bi mogla da se shvati ela ova pria koja je ve sama po sebi bila prilino romaneskna i da bi se uvela policija kako bi se : njome pozabavila, trebalo je tu pretpostaviti jednu drugu, koja se protezala s onu stranu fikcije same. A to je da Plan, koji smo mi izmis-lili, odgovara taku po taku, raunajui munu konanu potragu za mapom, jednom pravom planu, pa kojim obuhvaeni Alje, Rakoski, Rakovski, Ragotki, gospodin sa bradom, Tres, svi, tamo do Tem-plara iz Provena, ve su tu valjda bili. I daje pukovnik ispravno vi-deo. Ali daje ispravno video ba greei, jer je na kraju krajeva na Na Plan bio razliit od njegovog, a ukoliko je bio istinit njegov nije mogao da bude istinit na, ili suprotno, pa dakle ako smo bili u pravu mi zastoje deset godina ranije Rakoski morao da pokrade od pukov-nika jedan lani memorijal? Pri samom itanju koliko toga je Belbo poverio Abulafiji, neko jutro mije dolo da lupam glavo o zidj. Kako bih se uverio daje zid, makar zid, stvaran. Zamiljao sam kako mora da se oseao on, Belbo, toga dana, i sledeih dana. Ali nije bio kraj. U traganju za nekim kod koga bi se raspitao telefonirao je Lo-renci. I nije je bilo. Bio je spreman da se kladi kako je vie nee po-novo videti. Na izvestan nain Lorenca je bila jedno stvorenje koje je izmislio Alje, Alje je bio stvorenje koje je izmislio Belbo i Belbo nije vie znao koje njega izmislio. Ponovo je uzeo novine u ruke. Jedina stvar koja je izvestna jeste da je on ovek sa identikita. Da bi ga u to liveno stigao je upravo ovoga trenutka, u kancelariju, jedan novi te Itdbnski poziv. Isti balkanski akcenat, uz iste preporuke. Sastanak u Parizu. Ali ko ste vi? drao se Belbo. Mi smo Tres, odgovorio je glas. A vi o Tresu znate vie od nas. Tada se odluio. Uzeo je telefon i pozvao De Anelisa. U policij-skoj stanici su mu pravili tekoe, izgledalo je da komesar vie tu ne radi. Potom su popustili na njegovo uporno nastojanje i spojili ga sa jednim odelenjem. 0 koga to ujem, d/>ktor Belbo, rekao je De Anelis tonom koji se Belbu uinio sarkastinim. Zatiete me sluajno. Sad mis-lim na pa...

 Pakete? Belbo je strepeo od aluzije. Prebaen sam na Sardiniju. Izgleda kako je to neki miran posao. Doktore De Anelis, moram hitno da vam kaem. Za onu priu... Priu? Kakvu? Onu o pukovniku. A za onu drugu... Jednom ste vi upitali Kazaubona da lije uo da se govori o Tresu. Kako govore uo sam ih ja. Imam ta da vam kaem, vanoga. Nemojte mi o tome. Nije vie moj posao. A zatim ne ini li vam se malo kasno? Doputam daje tako, preutao sam vam neto, pre vie go-dina. No sada elim da vam govorim. Ne doktore Belbo, ne govorite mi. Znate meutim da neko svakako prislukuje na razgovor i elim da se zna kako ja ne elim nita da ujem i nita ne znam. Imam dvoje dece. Male. A neko mije dao do znanja da neto moe da im se desi. A da bi mi pokazali kako se ne ale, prolog jutra moja ena je upalila kola i odletela je u vaz-duh hauba motora. Sitno pranjenje, malo vee od onog kod prangije, no dovoljno da me uveri da ukoliko se hoe moe se. Otiao sam kod upravnika i rekao mu da sam uvek vrio svoju dunost, vie nego to je potrebno, ali da nisam neki heroj. Bio bih spreman da dam svoj i-vot, ali ne onaj svoje ene i dece. Zamolio sam da bude prebaen. A /.at.irn sam otiao da kaem svima da sam obina kukavica, da sam se ulcakio u gae. A sada kaem to i vama i onima koji nas sluaju. Uni-l.io sebi karijeru, izgubio sam samopotovanje, najblae reeno pri-meu jem da sam ovek bez asti, no spaavam svoje najdrae. Sardinija je predivna, rekli su mi, neu morati vie ni da tedim kako bih slao dncu leti na more. Dovienja. ekajte, stvar je vrlo ozbiljna, ja sam u neprilici... U neprilici ste? Ba sam zadovoljan. Kada sam vas zamolio y,u pomo niste mi je pruili. A ni va prijatelj Kazaubon. No sada kad sn nola/.il.e u neprilici traite pomo od ukuih. U neprilici sam i ja. Vi I. kasno sl.ij;li, Policija je u slu/l>i );niiinstva, kno to sti govori u I'iliiiu, ju li i.o ono io vi mislili!? l.cpn, obnililc :;r policiji, mom mislod niku. Hclliii ju spuHlJo nIiiAiiIIgu. '? '? i'' I" !>' ko: znhi anili su nm da se obrati poslednjem policajcu koji bi mogao da mu veruje. Potom je mislio da bi Garamon, sa svim svojim poznanstvima, prefektima, naelnicima, visokim funkcionerima, mogao da mu prui jednu ruku. Odjurio je kod njega. Garamon je sa ljubaznou sluao njegovu priu, prekidajui ga utivim uzvicima poput ma nemojte mi rei, pazi staja sve u-jem, ali izgleda ba kao pravi roman, rekao bih pre, jedan pronala-zak. Zatim je sklopio ruke, pogledao Belba sa beskrajnom simpati-jom, i rekao je: Deae moj, dozvolite da vas tako zovem jer bih mogao da budem va otac o boe, va otac moda ne, jer sam jo mlad ovek, rekao bih, pre, mladolik, no jedan stariji brat, ako mi to dopustite. Govorim vam od srca, a znamo se toliko godina. Moj je uti-sak da ste vi previe razdraeni, na granici svojih snaga, rastrojenih nerava, rekao bih pre, suvie premoreni. Nemojte misliti da vas ne cenim, znam da ste se vi dali duom i telom ovoj izdavakoj kui, i jednoga dana morae se o vama raunati i u materjalnim okvirima, tako da kaem, jer to takoe nije na odmet. Ali da sam na vaem me-stu ja bih uzeo odmor. Kaete da se nalazite u neprijatnoj situaciji. Otvoreno, ne bih dramtizovao iako bi, dozvolite mi, bilo na zado-voljstvo kue Garamon ukoliko je jedan njen slubenik, i to najbolji, upleten u neku dosta nejasnu priu. Vi kaete da vas neko trai u Pa-rizu. Ne elim da ulazim u pojedinosti, prosto ja vam verujem. I on-da? Idite tamo, nije li bolje odmah postaviti stvari na svoje mesto? Vi

kaete da se nalazite u stanju tako da kaem sukoba sa jednim dentlmenom kao stoje doktor Alje. Ne elim da znam ta se tano dogodilo izmeu vas dvojice, i ne bih previ emozgao nad tim slua-jem homonimije o kome mi govorite. Koliko se sveta na ovoj zemlji sve ne zove ermen, ne ini li vam se? Ako vas Alje tera da kaete, lo-jalno, idite u Pariz da se sve razjasni, dakle, idite u Pariz i nee biti kraj sveta. U ljudskim odnosima potrebno je prostodunost. Idite u Pariz pa ako imate ta u stomaku ne budite uzdrani. Ono stoje na srcu neka bude i na jeziku. ta su sve te tajne! Doktor Alje, ako sam dobro razumeo, se ali jer vi ne elite da mu kaete gde se nalazi neka mapa, neka karta, neka poruka ili staja znam, koju vi imate i sa ko-jom ne inite nita, dok u najmanju ruku dobrom Aljeu moe korisno da poslui u studijske svrhe. U slubi smo kulture, ili greim? I dajte inu je tu mapu, taj atlas, tu topogrfsku kartu za koju ja ne elim da znam ni ta je. Ukoliko je vi tu toliko drite tu postoji neki razlog, sva-kako dostojan potovanja, jedan dentlmenje uvekjedan dentlmen. Idite u Pariz, jedan stisak ruke i sve je gotovo. Jel' u redu? I nemojte so muiti vie nego stoje potrebno. Vi znate da sam uvek tu. Zatimje ukljuio int.crf'on: Gospodo Gracija... Eto, nema je, nemaje nikada kud ujo potrebna. Vi imate svoje neugodnosti dragi Belbo, ali moete i dii /.umislilo moje. Do vienja, ukoliko vidite u hodniku gospou Gra-nju poftnljit.o mi je. I odmorilo se, moj vnm je sfivet. linlbo je i/..i:',;ii). U sobi sokreturico ny<> bilo j'.nspoe Gracije, a vidno ju kuko ?;<? pali ri'vnno sviitlo ni i liini vozr d'jinimonn, kofj jeoito neko upravo zvao. Nije uspeo da odoli (verujem daje to bilo po prvi put u njegovom ivotu da se pokazao nedelikatnim). Podigao je mikrofon i prislukivao razgovor. Garamon je upravo govorio neko-me: Ne brinite. Verujem da sam ga ubedio. Doi e u Pariz... Mojaje dunost. Ne pripadamo bez razloga istom spiritualnom vitetvu. Dakle i Garamon je bio deo tajne. Kakve tajne? One koju je samo on, Belbo, sada mogao da razotkrije. A koja nije postojala. Sada je ve bilo vee. Otiao je do Pilada, izmenio je par reci sa ne zna se kim, preterao je u alkoholu. A sledeeg jutra potraio je je-dinog prijatelja koji mu je preostao. Bio je otiao;kod Diotalevija. Otiao je da zatrai pomo od jednog prijatelja koji je umirao. A o poslednjem njihovom razgovoru ostavio je u Abulafiji je-dan grozniav izvetaj iz koga nisam mogao da zakljuim ta je tu bilo Diotalevijevo a ta Belbovo, jer u oba sluaja to je nalikovalo na mrmljanje onoga koji govori istinu znajui kako vie nije trenutak za poigravanje varkama i iluzijama. 488 110 I tako se dogodilo Rabi Ismahelu ben Elisi sa njegovim uenicima, koji su izuavali knjigu Jesira i pogreili pok-rete i kretali se unatrag, dotle dok su oni sami propadali u zemlju sve do pupka, usled one snage pismena. (Pseudo Saadya, Komentar na Sefer Jesiru) Nikada ga nisam video kao tolikog albina, premda gotovo vie nije imao dlake, ni kose, ni obrva, ni onih kapaka. Liio je na bili-jardsku kuglu. Izvini, rekao mu je, mogu li da ti govorim o svojim nezgo-dama? Samo slobodno. Ja nezgoda vie nemam. Samo nudu. Sa velikim N. Znam da su pronali neku novu terapiju. Te stvari gutaju onoga kome je dvadeset, no u pedessetim se odvijaju polako pa se nae vremena za iznalaenje reenja.

 Govori o sebi. Ja jo nemam pedeset godina. Ja sam jo mlad u telu. Imam tu privilegiju da umrem vie u urbi nego ti. No vi-di da govorim sa naporom. Kai mi tvoju priu, tako seja odmaram. Da bi ga posluao, iz potovanja, Belbo mu je ispriao elu svoju priu. A tada je, Diotalevi, diui poput Stvari iz nauno-fantastinih filmova, progovorio. A poput Stvari pokazivao je sada ve prozirnost, ono odsustvo granice izmeu unutranjosti i spoljanjosti, izmeu koe i mesa, izmeu nejasnih plavih dlaica koje su se krozvidele jo kroz pidamu otvorenu na trbuhu i sluzave utrobe na ta jedino x-z-raci, ili neka bolest u poodmaklom stadijumu, uspevaju da ukazu. Jakopo, ovde sam u jednom krevetu, ne mogu da vidim ono to se napolju dogaa. U vezi sa onim to ja znam, ili to mi ti pria odvija se iskljuivo u tebi, ili se zbiva spolja. U jednom ili drugom sluaju, to da ste postali ludi i ti i ovaj svet, potpuno je isto. U oba sluaja neko je obradio i pomeao i nagomilao reci iz Knjige preko svake potrebe. ta to hoe da kae? Zgreili smo protivu same Reci, one stoje stvorila i odrava ovaj svet uspravno. Ti s-i sada kanjen zbog toga, kao to sam ja zbog toga kanjen. Ne postoji razlika izmeu mene i tebe. Dola je neka bolniarka, dala mu je neto da ovlai usne, rekla Belbu da ga ne treba zamarati, no Diotalevi se pobunio: Osta-vite me na miru. Moram da mu kaem Istinu. Znate li vi Istinu? Oh ja, ta me to pitate, doktore... E onda idite. Moram da kaem svom pryatelju jednu vanu stvar. uj, Jakopo. Kho Sto na \jurisko telu postoje udovi i zglobovi i organi, tako postoje i na Tori, jel lo u rodu? A kao to postoje nn Tori 469udovi i zglobovi i organi, tako postoje i na ljudskom telu, jel to u redu? U redu. I rabi Meir, kada je uio od rabi Akibe, meao je vitriol sa ma-stilom, a uitelj nita nije govorio. Ali kada je rabi Meir upitao rabi Is-mahela da li pravilno radi, ovaj mu je kazao: sinko, budi obazriv u svome poslu, jer je to jedan boanski posao, pa ako ispusti samo jedno slovo ili ispie koje slovo vie, razara ceo svet... Mi smo po-kuavali da ponovo ispiemo Toru, ali nismo se brinuli o slovima na manje ili vie... alili smo se... Ne pravi se ala sa Torom. Poigravali smo se sa istorijom, sa tuim spisima... Postoji li neki spis koji utemeljuje svet a da to nije Knjiga? Daj mi malo vode, ne, ne iz ae, pokvasi onu maramicu. Hvala. Sada sluaj. Izmeati slova iz Knjige znai izmeati svet. Odatle nema izla-za. Bilo koje knjige, ak i bukvara. Zar ovi tipovi tamo, kao tvoj dok-tor Vagner, ne kau da neko ko se igra recima, i anagramima, izvre leksiku, ima prljavu duu i mrzi svoga oca? Nije ba tako. To su psihoanalitiari, govore tako da bi zara-dili, nisu tvoji rabini. Rabini, svi rabini. Govore svi o istoj stvari. Misli li da su ra-bini koji su govorili o Tori govorili o nekakvom svitku? Govorili su o nama, koji smo pokuavali da preradimo svoje telo putem jezika. Sada sluaj. Da bi se baratalo slovima Knjige potrebno je mnogo po-bonosti, a mije nismo imali. U svaku je knjigu utkano ime Boije, a mi smo pravili anagrame od svih moguih knjiga istorijskog reda, bez molitve. uti, molimte sluaj. Onaj koji se bavi Torom odrava svet u pokretu a odrava u pokretu svoje telo dok ita,

ili ponovo ispi-suje, jer nema dela tela kome ne postoji odgovarajui deo sveta... Nakvasi maramicu, hvala ti. Ako iskrivljuje Knjigu, iskrivljuje svet, a ukoliko iskrivljuje svet iskrivljuje telo. To nismo shvatali. Tora doputa da jedna re izae iz svoje kutijice, pojavi se za trenu-tak i odmah se sakrije. I otkrije se za trenutak samo svome dragom. Ona je poput prelepe ene koja se skriva u svojoj palati u kakvom za-baenom sobiku. Ima jednog jedinog ljubavnika, za koga niko ne zna ni da postoji. A ukoliko neko umesto njega eli daje oskrnavi, i da stavi na nju svoje prljave ape, pobuni se. Ona poznaje svoga dragog, otvori jedan prozori, i pokae se za trenutak. I ponovo se naglo sk-riva. Re iz Tore otkriva se iskljuivo onome koje voli. A mi smo na-stojali da govorimo o knjigama bez ljubavi i radi sprdnje... Belbo mu je ponovo navlaio usne maramicom. Pa onda? Pa onda smo eleli da radimo ono to nije bilo doputeno i za Sta nismo bili pripravni da inimo. Iskrivljujui reci Knjige hteli smo dii iiiipravimo Golema. No shvatam... N moe viu <ln shvati. Ti si suanj sopstvenog stvorenja. No tvoju priu se jo odvija u spnljnoni svetu. Ne znam kuko, ali 470 moe odatle da izae. Sa mnom je drugaije, ja upravo iskuavam na svom telu ono.to smo mi radili iz zabave sa Planom. Ne priaj gluposti, taje stvar u zavisnosti od elija... A ta su elije? Mesecima smo poput pobonih rabina izgo-varali sopstvenim ustima razliite kombinacije slova Knjige. GCC, CGC, GCG, CGG. Ono to su naa usta izgovarala, nae su elije usva-jale. ta su ruradile moje elije? Izmislile su jedan razliiti Plan, i sada idu za vlastiti raun. Moje elije upravo izmiljaju jednu priu koja nije ona svaija. Moje elije su sada ve nauile daje mogue huliti pravljenjem anagrama od Knjige i svih knjiga sveta. I tako su nauile da rade sa mojim telom. Izvru, premetaju, preinauju, per-mutuju, prave elije koje nikada nisu viene i nemaju smisla, i smisla suprotnog pravom smislu. Mora tu da postoji pravi smisao, i brojni iskrivljeni smislpvi, inae nastupa smrt. Ali one se poigravaju, bez vere, na slepo. Jakopo, sve dok samjo mogao da itam, ovih meseci proitao sam mnoge renike. Prouavao sam istorije reci da bih sh-vatio ta se dogaa sa mojim telom. Mi rabini inimo tako. Jesi li ikada razmislio da je retoriki izraz metateza slian onkolokom iz-razu metastaza? Staje to metateza? Umesto 'perfektno' kai 'prefekt-no'. A umesto 'Ulrih' moe da kae 'Urlih'. To je Temura. Renik kae da metateza znai premetanje, promena. A metastaza znai promena, premetanje. Kako su tupavi renici. Korenje isti, ili je gla-gol metatitemi ili glagol metistemi. No metatitemi znai umeem, prenosim, premetam, za menjujem, ukidam neki zakon, menjam smisao. A metistemi? No to je ista stvar, prenosim, permutujem, pre metam, menjam opte uverenje, silazim s uma. Mi, i ko god trai neki skriveni smisao sonu stranu slova, mi smo sili s uma. I tako su postupile moje elije, poslune. Radi toga ja umirem, Jakopo, i ti to zna. Sada govori tako jer ti je loe... Sada tako govorim jer sam konano shvatio sve o svom telu. Izuavam ga iz dana u dan, znam ta se tu dogaa, osim to ne mogu da interveniem, elije vie ne sluaju. Umirem jer sam ubedio svoje elije da pravilo ne postoji, i da sa svakim tekstom moe da se radi ta se hoe. Protraio sam ivot ubeujui sebe u to, ja, sa svojim moz-gom. A

moj mozak mora da im je preneo poruku, njima. Otkuda to da mislim kako su one mudrije od mojih vijuga? Umirem jer smo bili matari preko svake granice. Sluaj, ovo to ti se dogaa nema nieg zajednikog sa naim Planom... Ne? A zato ti se dogaa ovo to ti se dogaa? Svet se ponaa u ovom trenutku ba kao moje elije. Klonuo je iscrpljen. Uao je doktor i tiho je prosiktao kako ne moemo da izlaemo takvom stresu nekoga ko umire. Belbo je izaao, i bilo je to poslednji put daje video Diotalevija. U nulu, pisnojo, mene trai policija i/, istoga razloga iz kog Dio-talovi ima rak. Jadni prijatolj, on umire, ali ja, ja koji nemam raka, 471ta mije da inim? Ja odlazim u Pariz da potraim pravilo neoplazije. Nije se predao odmah. Ostao je zatvoren u kui etiri dana, po-redao je svoje files, reenicu za reenicom, kako bi pronaao neko ob-janjenje. Zatim je napisao svoju priu, kao kakav testament, pria-jui sebi samom, Abulafiji, meni ili bilo kome ko moe da proita. I konanq u utorak je otiao. Verujem da je Belbo otiao u Pariz kako bi njima rekao da nema tu nikakve tajne, daje prava istina pustiti elije da se kreu po mudrosti sopstvenog instinkta? da pri traenju tajne ispod povrine svet se svodi na gnusni kancer. I daje odvratniji i blesaviji od svih bio ba on, koji nita ne zna i seje izmislio a mora mnogo da ga kota, no sada je prihvatio ve odavno pomisao da bude kukavica, De Ane-lis mu je jasno pokazao da heroja ima tako malo. U Parizu mora daje imao prvi dodir pa se uverio kako Oni ne veruju na njegove reci. Bili su previe jednostavni. Sada i ako su oe-kivali kakvo otkrie, bilo je to uz pomo smrtne osude. Belbo nije imao nikakvo otkrie da saopti, poslednja od svih njegovih malo-dunosti, pa je strepeo od smrti. A sada je pokuavao da zatre tra-gove, pa me je pozvao. Ali su ga uhvatili. 472 Hl To je lekcija za ubudue. Kada se va neprijatelj ponovo bude pojavio, jer nije on jo na svom odru, bez oklevanja da odbite, a pogotovu ne idite da ga traite po peinama. (ak Kazot, avo mladoenja, 1772, stranica izostavljena u kasnijim izdanjima) Sada, u Belbovom stanu pitao sam se, zavravajui sa itanjem njegovih ispovesti, ta treba da radim ja? Kod Garmona ii nema sv-rhe, De Anelisje otputovao, Diotalevije rekao sve stoje imao. Lija je daleko u jednom mestu bez telefona. estjeujutruusubotu23.juna, i ako neto treba da se dogodi dogodie se noas, na koli. Trebalo je da donesem brzu odluku. Zbog ega se, pitao sam se neko vee u periskopu, nisi odluio da se pravi nevet? Imao si pred sobom tekstove jednog luaka; kojije prepriavao svoje razgovore sa drugim luacima i onaj poslednji sa izuzetno razdraenim ili bie izu-zetno depresivnim samrtnikom. Nisi ak bio ni siguran da ti je Belbo telefonirao iz Pariza, moda je govorio sa rastojanja od par kilome-tara od Milana, moda iz kabine na uglu. Zato si morao da se uplete u jednu moda izmiljenu priu, koja se tebe ne tie? No to sam se pitao u periskopu, dok su mi se noge polako oduzi-male, a svetlost slabila, i oseao neprirodni a toliko prirodni strah koji svako ljudsko bie mora da oseti kada je samo nou, u jednom muzeju praznom poput ovoga. Tog jutra naprotiv nije me bilo strah. Bio sam jedino znatieljan. I moda taj oseaj dunosti, to jest prija-teljstva.

Rekao sam sebi da moram da odem i ja u Pariz, nisam ba znao ta mije initi, ali nisam mogao Belba da prepustim sebi. Moda je on to oekivao od mene, ba to, da prodrem u sred noi u razbojniku peinu i, dok se Sujodana upravo sprema da mu zarije u srce obredni no, da ja upadnem pod svodove hrama sa svojim plaenicima nato-varenim tandarama, i odvuem ga u spas. Sreom imao sam neto novca sa sobom. U Parizu sam uzeo taksi i dao da me odveze u ulicu Mantikor. Taksista je silno gunao, jer je nije bilo ni u onim vodiima koje oni nose, i zaista bila je to jedna uska uliica poput hodnika u vozu, u delu starog Bievra, iza Sen ili-jen le Povra. Taksi nije mogao u nju ni da ue, pa me je ostavio na uglu. Uao sam pun sumnje u tu uliicu gde se nisu pojavljivala bilo kakva vrata, no u odreenoj taki ulica se malo irila, i tu je bila kn-jiara. Ne znam zastoje nosila ulini broj 3, poto tu nije bilo kakvog broja jodan, ni dva, ni kakvog drugog. Bila je to radnjica sa samo jed-nim svnt.lom, n polovina vrata sluila je kao izlog. Sa strane par dese-l.iini knjiga, dovoljno da se pokae roba. U dnu niz radioestezijskih klatnu, prnSnjiivih nmbulati mirisnih tapia za parenje, malih ori 473jentalnih i junoamerikih amajlija. Brojni pilovi taroka, raznoraz-nih stilova i pakovanja. Sama unutranjost nita vie nije davala utehu, gomile knjiga na zidovima i po podovima, sa stoiem u dnu, i knjiarem koji se tu obreo ini se samo kako bi neki pisac dobio motiv da pie daje stariji od svojih knjiga. Pregledao je veliki rukom pisani registar, ne obraa-jui panju na klijente. Sa druge strane bila su u tom trenutku tu samo dva kupca, koji su podizali oblake praine izvlaei prastare volumene, gotovo redovno bez korica, sa preteih polica, i davali su se na itanje, ne odajui izraz onoga ko bi ih kupio. Jedini prostor koji nije bio pretrpan policama^zauzeo je jedan oglas. ive boje, itava serija portreta u krugu sa dvostrukom ivicom, kao na oglasima maioniara Hudinija. Mali Cirkus udesa. Ma-ri am Olkot i njene veze sa Nevidljivim. Jedno maslinasto i muevno lice, dva crna pramena kose u obliku pune na zatiljku, izgledalo mi je da sam to lice ve video. Dervii Urlai i njihova sveta igra. Na-kaze Lubimci, ili Maliani Fortunio Lietija. itav skup mon-strumia zanosno odvratnih. Aleks i Denis, Ljudi iz Avalona. Teo, Leo i Geo Foks, Iluminatori Hektoplazme... Knjiara Sloun bila je zaista svime snabdevena, od povoja do pokrova, pruala je ak i zdravu veernju zabavu, da odvede tamo decu pre nego stoje uzalud izlupetas. uo sam da zvoni telefon, i vi-deo sam daje knjiar pomerao brdo listova, sve dok nije uoio slua-licu. Da gospodine, govorio je, tako je uredu. Sluao je nekoliko minuta u tiini, isprva odobravajui, potom poprimajui zbunjen iz-raz, no rekao bih tako za potrebe prisutnih, kao da su svi mogli da sluaju ono to on uje i ne eli da za to preuzme odgovornost. Za-tim je poprimio onaj sablanjeni izraz parikog trgovca kada mu za-traite neto ega u radnji nema, to jest hotelskih portira kada su u prilici da vam odgovore kako nema praznih soba. A ne, gospodine. A tako... Ne, ne gospodine, to nije na nama. Ovde, vi znate, prodaju se knjige, sasvim je mogue da su vas posavetovali iz kataloga, ali zna-te... Tu se radi o vrlo linim problemima, a mi... 0, dakle, postoje ne znam to, ja popovi, zatim... da, ako hoete, egzorcisti. Slaem se, znam to, poznate su kolege koje su na to spremne... Ali mi ne. Ne, zaista opis mi nije dovoljan, a im pre... ao mije gospodine. Kako? Da... ukoliko elite. To je jedan vrlo poznat kraj, ali ne traite moj sa-vet. Tako je u redu, vi znate, u tom sluaju, sve ostaje meu nama. Vama na usluzi, gospodine.

Druga dva kupca bila su izala, oseao sam se u neugodnom poloaju. Odluio sam se, privukao sam panju starca iznenadnim kaljem, i rekao mu da traim jednog poznanika, prijatelja koji obino prolazi ovuda, gospidina Aljea. Posmatrao me je kao da sam onaj ovek sa telefona. Moda ga, rekao sam, vi ne poznajete kao Al-jua, ve kao Rnkoskog, ili Soltikova, ili... Posmatrao me je i dalje, mirkajui oima, no izraavajui niSta, i upozorio mo da imam udno prijatelju su puno imenu. KHzao.siunmu da njjo vano, tak sam 474 tako pitao. Saekajte, rekao mije, upravo dolazi moj ortak pa moda on poznaje osobu koju traite. Bolje, sedite, tamo u dnu ima jedna stolica. Proveriu telefonom. Podigao je slualicu okreui neki broj, i dao se na razgovor tihim glasom. Kazaubone, rekao sam sebi, lui si od Belba. Sada ta oeku-je? Da Oni dou i kau o kakva divna kombinacija, i prijatelj Jakopa Belba, doite, doite i vi... Naglo sam se digao, pozdravio i izaao. Preao sam za jedan minut ulicu Mantikor, jo rfeke uliice, naao se du Sene. Budalo, govorio sam sebi, na ta si ciljao? Da stigne tamo, nae Aljea, e-pa ga za sako, on da se izvinjava, sve je bio obian nesporazum, evo vaeg prijatelja, ne nedostaje mu ni dlaka s glave. I sada znaju da si i ti ovde. Prolo je podne, u toku veeri dogodie se neto na koli. Staje trebalo da inim? Krenuo sam ulicom Sen ak i svremena na vreme sam se okretao za sobom. U jednom trenutku uinilo mi se da me neki Arapin prati. No zato sam smatrao da je Arapin? Karakteristika Arapa je da ne lie na Arape, barem u Parizu, u Stokholmu bie daje drukije. Prolazio sam ispred jednog hotela, uao sam i zatraio sobu. Dok sam se sa kljuem penjao, drvenim stepenitem koje je vodilo do prvog sprata sa ogradom, odakle se opaao alter, video sam kako ulazi onog potencijalnog Arapina. Potom sam zapazio u hodniku i druge osobe koje bi mogle da budu Arapi. Prirodno, u ovom kraju bili su iskljuivo hoteli za Arape. ta sam uobraavao sebi? Uao sam u sobu. Bila je pristojna, imala je ak i telefon, teta to ba nisam znao kome da telefoniram. Tu sam zadremao, nespokojan, sve do tri. Zatim sam se umio i uputio ka koli. Sada mi i nije preostajalo drugo da inim, ve da uem u taj svojevrsni muzej, ostanem tu po zatvaranju, i ekam po-no. Tako sam uradio. I koji sat pred pono nalazio sam se u peri-skopu, kako bih ekao neto. Neza je za neke tumae sefira Izdrljivosti, Trpeljivosti, nepol-juljane Strpljivosti. Oekivala nas je zaista prava Kunja. No za druge tumae ona jeste Pobeda. ija pobeda? Moda sam u ovoj isto-riji poraza, avoljih slugu koje je izigrao Belbo, Belba koji je izigrao avolje sluge, Diotalevija koga su izigrale vlastite elije, za trenutak je bio jedini pobednik. Vrebao sam iz periskopaja sam za druge znao a drugi za mene nisu znali. Prvi deo moga projekta odvijao se po pla-novima. A onaj drugi. Hoe li se odvijati po mojim planovima, ili po Planu, koji mi sad ve nije pripadao vie? 475O oo U112 Za nae Sveanosti i Obrede, posedujemo dve dugake lepe Galerije, u Templumu drutva Rue i Krsta. Ujednoj od njih drimo modele i uzorke svih onih najreih i najizuzetnijih pronalazaka, u drugoj Statue najvanijih Prona-lazaa. (Don Hejdon, Vodi za Engleske Lekare: Hiti Sveti Vodi, London, Feris, 1662, Predgovor) i

Bio sam u periskopu ve dosta vremena. Bie daje bilo deset, ili pola jedanaest. Ako je ta trebalo da se dogodi, dogodilo bi se u naosu, ispred samog Klatna. Pa sam dakle morao polako da se pri premim za silazak, kako bih pronaao neko sklonite, i taku posma-tranja. Da sam prekasno stigao, poto su ve bili uli (odakle to?), Oni bi me primetili. Sii. Pokrenuti se... Drugo i nisam eleo ve nekoliko sati, no sada kada sam mogao, sada kada je bilo mudro to uraditi, oseao sam se kao paralizovan. Trebalo bi da nou prolazim dvoranama, umereno koristei bateriju. Neznatna nona svetlost prolazila je kroz prozorie, i ukoliko sam zamiljao jedan muzej koji se preliva u spektru pod belinom meseine, grdno sam se prevario. Vitrine su pri-male neodreene odbljeske sa prozora. Da se nisam pokretao uz svu opreznost, mogue da bih se spotakao povukavi usput uz prasak ka-kav stakleni ili metalni predmet. S vremena na vreme palio sam bate-riju. Oseao sem se kao u Krejzi Horsu, na mahove iznenadna svet-lost otkrivala bi mi neto golo, ali ne od krvi i mesa, ve od rafova, zakivaka, mengela. A da sam iznenada osvetlio neto stoje prisutno ivo, neiju fi-guru, nekoga izaslanika ovih Gospodara, to je kao u ogledalu po-navljao moje kretnje? Ko bi kriknuo prvi? Naulo sam uvo. emu? Nisam pravio umove, gmizao sam. Pa dakle i on. U podne sam paljivo prouio raspored dvorana, bio sam uve-ren da u ak i u mraku biti u stanju da pronaem veliko stepenite. Inae lutao sam gotovo nasumice, i bio sam izgubio orijentaciju. Moda sam kojom dvoranom prolazio po drugi put, moda ni-kada vie neu izai odavde, moda je ovo, ovo lutanje izmeu maina bez due, ovo bio upravo obred. Zaista nisam eleo da siem, zaista sam eleo da zakasnim na laj sastanak. Izaao sam iz periskopa posle dugog, nemilosrdnog ispita sa-vusl.i, l,okom silnih asova ponovo sam razmatrao nau greku pos-Icnjih godina i pokuavao sam da shvatim pravi razlog, da sam bez kakvog razumnog razloga, ja suda ovt; u traganju /.a Bolbom, poto ji> zii|)iio nn ovo mosto iz joS tiiatiji* nizumnili razloga. Ali <":im sam iskonirUo, 'ivo no i/monilo I )ok niiiii si! kinlno napreci mislio sa I udomglavom. Bio sam se pretvorio u Belba. A kao i Belbo sada ve na kraju svoga dugog puta ka prosvetlenju, znao sam da svaki zemaljski pred-met, ak i onaj najbedniji, biva proitan kao hijeroglif neeg drugog, a Drugog isto toliko stvarnog na osnovu Plana, ni od korova. 0, bio sam lukav, dovoljna mije bila jedna iskra, obian pogled u zrak svet-losti, da bih shvatio. Nisam se dao prevariti. ...Fromanov motor: vertikalna struktura romboidne osnove, koja je zatvarala, poput kakvog anatomskog izgleda koji pokazuje sopstvena vetaka rebra, seriju bobina, staja znam, baterija, preki-daa, kako ih doavola ve zovu kolske knjige, koje pokree prenosni kai to se nadovezuje na manji zupanik preko jednog veeg... emu je to moglo da slui? Odgovor, za merenje telurikih struja, oi-to. Akumulatori. ta akumuliu? Nije bilo drugog nego zamisliti Tridesetestoricu Nevidljivih kao tolike uporne tajnike (uvare tajne) kako lupaju nou po svom inovnikom instrumentu nebi li isterali iz njega koji ton, iskru, poziv, napeti u jednom dijalogu izmeu obale i obale, izmeu ponora i povrine, od Mau Pikua do Avalona, zip zip zip, smesta smesta smesta, Pamersijel Pamersijel, uhvatio sam u-move, tok Mu 36, isti onaj koji su brahmani slavili kao bledi dah Boiji, sada ubacujem vor, mikromakrokosmiko kolo u akciji, tre-peri pod korom globusa svo korenje mandragore, uje pesmu Uni-verzalne Simpatije, prelazim i zakljuujem.

Moj Boe, vojske su se okrvavile po poljima Evrope, pape su bacale anateme, carevi su se nalazili uz hemofiliju i incest u lovakoj kuici Palatinskih Vrtova, kako bi pruili neko pokrie, raskonu fa-sadu delu onih, koji su u Kui Solomonovoj pretraivali oslukivan-jem blede pozive iz Pupka Sveta. Oni su bili tu, kako bi pokrenuli ezatetragramske pseudoter-mike elektrokapilatore tako bi rekao Garamon, zar ne? a svre-mena na vreme, staja znam, neko bi izmislio kakvu vakcinu, neku si-jalicu, nebili opravdao udesnu avanturu metala, no zadatak je bio sasvim drugi, evo ih sviju tu sabranih u pono kako bi zahuktali ovu Dikreteovu statiku mainu, jedan toak proziran tako da nalikuje na remen, a pozadi dve treperave loptice to ih podravaju dve ipke pod lukom, mogue da su se tada doticale, iz njih izbijale iskre, Fran-ketajn se nadao kako bi tako mogao da podari ivot svom golemu a u protivnom ne, znak koji se oekivao bio je sasvim drugi: nagaaj, radi, kopaj kopaj krtice stara... ...ivaa maina (staje drugo bila, od onih to su reklamirane sa utisnutim znakom, zajedno sa pilulom za razvijanje prsa, i sa ogromnim orlom koji leti iznad planina donosei u kandama gorkog preporoditelju, Robim Osvaja, H O), no ukoliko se ona pokree daje znmiih jednom luku, toak jednoj karici, karika... ta ini, kose pa povinuje karici? Oglas je govorio ind u kova ne struje zemljinog po drurijn. Sa krajnjom l)eslidnnY:u, mogu da ga ritaju i dona tokom svojih popodnevnih posela, loliko j,t) floveraiiNl vo hilo iivereno (hi se kree u sasvim drugom smeru, moglo se okuati u svemu, i krajnjem eksperimentu, pravdajui se da slui mehanici. Gospodari Sveta su nas varali vekovima. Bili smo umeani, okrueni, zavedeni tom Za-verom, i pisali smo poeme u slavu lokomotive. Odlazio sam i dolazio. Mogao bih sebe da zamislim kao dale-kog manjeg, pa eto kako bih postao zapanjeni putnik po ulicama jed-nog mehanikog grada, posejanog metalnim oblakoderima kao svo1 ; jevrstnim tornjevima. Cilindri, baterije, Lajdenske boce jedna preko druge, mala igra visine-dvadeset santimetra, tourniquet electrique a attraction et repulsion. Amajlija za podsticanje tokova tajnih sila. Colonnade etincelante formee de neuf tubes, eleetroaimant, jedna gi-lotina, u sredini kao daje tamparska presa visile su kuke to su ? ih drali stajski lanci. Presa u koju moe da se uvue jedna ruka, glava za drobljenje. Zvono od stakla koje pokree pneumatska pumpa sa dva cilindra, neka vrsta aparata za destilaciju a zatim ispod je neka aa a desno bakarna sfera. San ermen je tu vario svoje boje za landgrafa od Hesea. Jedan stalak sa toliko malih klepsidri ije je usko grlo izdueno poput kakve ene kod Modiljanija, sa nekim neodreenim materija-lom unutra, u dva niza od po deset svaki, kod svake je od njih gornje proirenje dosezalo do razliite visine, kao kod malenih mongolfi-jeria koji se upravo spremaju da polete, zadrani na tlu kakvim te-gom. Aparat kojim se pravi Rebis, pred oima sviju. Odelenje staklarije. Natrake. sam se vratio na poetak. Zelene boice, jedan gost sadista nudio mije otrove u istom stanju. Gvoz-dene maine za pravljenje boca, otvarale su se i zatvarale pomou dveju ruki, a ako je neko umesto boca u njih gurao podmetao runo bilo? Cak, kako mora da se deavalo sa tim kljetima, tim makazama, noii sa zakrivljenim zavretkom koje je bilo mogue zavui u sfin-ter, u ui, u matericu, kako bi se odatle izvukao jo svezi fetus da se istue sa medom i biberom ne bi li se zadovoljila Astartina e... Dvo-rana kojom sam prolazio sada je imala prostrane vitrine, video sam unutra dugmad za pokretanje spiralnih iljaka to e neumoljivo na-predovati ka oku

rtve, Buotina i Klatno, bili smo gotovo pred kari-katurom, pred beskorisnim mainama Goldberga, ispred sprava za muenje za koje je Hromi Daba vezivao Mikija, l'engrenage exterieur a trois pignons, trijumfa renesansne mehanike, Branka, Rameli, Conka, poznavao sam te sprave, obraivao sam ih za udesnu avan-turu metala, no ovde su postavljene kasnije, u prolom veku, bile su ve spremne kako bi obuzdale neposlune a po osvajanju sveta, Tem-plari su nauili od Asasina kako da uutkaju Nofo Deija, istog dana kada su ga zarobili, svastika fon Zebotendorfa okrenue u pravcu sunca grevite pobornike neprijateljstva sa Gospodarima Sveta, sve je spremno, ekali su znak, sve na oigled sviju, Plan je bio javni, no niko nee moi da ga se doseti, hrapava grla pevae svoju pobed-nifiku himnu, velika or>;yu ustaju svedenih na sume zube to su se za-rivali jedni u druge, u jednom munom lik lak rimi kao da su se svi -IH Izubi obruili na zemlju u istom trenutku. Konano sam se obreo ispred tog emetteur a etincelles souff-lees koji je projektovan za Ajfelov Toranj, radi emitovanja na svaki sat signala izmeu Francuske Tunisa i Rusije (Templari iz Provena, Pavlikijani i Asasini iz Fesa Fes nije u Tunisu a Asasini su bili u Per-ziji, a to znai, ne moe da trai dlaku u jajetu dok ivi u zakrivl-jenju Vremena Sitniara), ja sam ve video tu ogromnu mainu, viu od sebe, zidova izbuenih itavim nizom otvora, za provetravanje, ko je sad eleo da me ubedi kako je u pitanju radio aparat? No da, bio mi je poznat, proao sam pored njega jo popodne. Bobur sam! Pred naim oima. I zaista emu bi trebalo da slui ova ogromna konzerva u sreditu Lutecije (Lutecija, ulaz u more podzem-nog mulja), tamo gde je svojevremeno bio Trbuh Pariza, sa onim sur-lama za prihvatanje vazdunih struja, onim ludilom od cevi, vodova, tim uvom Dionisovim nauljenim u spoljni prostor da usisa zvuke, poruke, znake, sve do sredita globusa i povrati ih poto informacije izbljuje sam pakao? Isprva kola, kao laboratorija, zatim Toranj kao sonda, konano Bobur, kao globalna maina prijemnik i odailja. Jeli mogue da su pokrenuli ovu ogromnu sisaljku ne bi li zamajali aku upavih i neopranih studenata koji odlaze tamo kako bi uli poslednju plou preko japanskih slualica? Pred naim oima. Bobur kao kapija u podzemno kraljevstvo Agarte, spomenik onih Equites Svnarchici Resurgentes. A drugi, dve, tri, etiri milijarde Drugih, nisu za to znali, ili su se upinjali da ne znaju za to. Budale i Ilici. A Pneumatici, upravljeni ka svome cilju, ve est vekova. Za as sam pronaao veliko stepenite. Siao sam, sve oprezni-ji. Pono je bila blizu. Morao sam da se sakrijem u svojoj osmatra-nici pre nego to Oni stignu. Verujem da ih je jedanaestero, moda manje. Proao sam dvo-ranom Lavoazijea, ne palei bateriju, priseajui se podnevnog os-vetlenja, preao sam hodnik sa modelima eleznica. U naosu je ve nekoga bilo. Video sam svetla, slaba i pokretna. uo sam tupkanja, umove predmeta koji su pomereni ili povlaeni. Ugasio sam bateriju. Hou li jo uvek uspeti na vreme da sti-gnem u straaru? Vukao sam se du vitrina sa vozovima, i bio sam zaas blizu Gramove statue, u poprenom brodu. Na drvenom po-stolju, kubnog oblika (kubni kamen Ezoda!), uzdizao se kao da posmatra ulaz hora. Priseao sam se daje manje vie i moj kip Slobode neposredno iza njegovih lea. Postolje je sa prednjeg lica bilo izvrnute napred, gradei neku vrstu tnostia koji doputa izlaz kroz jednu cev. I odatle je izala st-varno jedna osoba sa nekom svetiljkom moda na gas, sa obojenim staklima, io mu je osvotljavalo lice ruiastim plamenovima.

Ja snm su stisnuo u jodnom uglu pa me nije video. Neko iz hora ga je su stigao. Pouri, mkao tim ju, brzo, zn jodari sat stiu. To jo dnklu bila prethodnicu, koja jo priprmnalti uiinpmd nrlo zn laj obriitl I Utoliko ih n(jo hllomnop,", mo^im ,nnjofluvrk da ili mi AlVJ moiem i stignem do Slobode. Pre nego to oni stignu, ko zna odakle, i u kolikom broju, du istog puta. Skrivao sam se usput, upravljajui se prema otsjajima svetiljki u crkvi, periodinim izmenama svetla, tre-nutcima najveeg i najmanjeg intenziteta. Raunao sam za koliko su se udaljili od Slobode i koliko ona moe da ostane u senci. U izvest nom trenutku zaigrao sam na sreu, skliznuo sam na levo od Grama stiskajui se sa mukom uza zid i grei abdominalne miie. Srea da sam bio suv kao akalica. Lija... Bacio sam se, skliznuvi u straaru. Kako bih postao manje primetan, ostao sam da leim na zemlji, prinuen da se zgrim u gotovo fetusnom poloaju. Ubrzalo mi se lupanje srca, i zuba. Morao sam da se ispruim. U ritmu sam disao kroz nos, po-jaavajui malo po malo estinu sa kojom sam udisao. Verujem daje upravo tako da, pri muenju, moe da se odlui za gubljenje ula kako bi izbegao bol. Zaista sam osetio kako polako tonem u zagrljaj Podzemnog Sveta. 483113 Naa stvar je tajna unutar tajne, tajna neega to ostaje neprozirno, jedna tajna koju samo druga tajna moe da objasni, to je tajna o jednoj tajni koja se zadovoljava taj-nom. (Dafar al-Said, esti Imam) Polako sam doao svesti. uo sam zvuke, bivao uznemiren jed-nom svetlou sada daleko jaom. Oseao sam kako mi trnu noge. Pokuao sam da se polako dignem ne pravei um i inilo mi se drim najednom prostranstvu morskih jeeva. Nainio sam par beumnih pokreta, savijajui se na prstima, i bol se umanjio. Tek tada sam, is pruajui obazrivo glavu, levo i desno, i shvativi daje straarnica ostala dovoljno u senci, uspeo da ovladam situacijom. Naos je bio osvetljen svuda. Bilo je svetiljki, no sada ih je bilo na desetine i desetine, nosile su ih pridolice koje su upravo stizale iza mojih lea. Izlazei verovatno iz cevi, defilovali su sa moje leve strane ulazei u hor i rasporeivali su se u nauos. Moj Boe, rekao sam, No na Golom Brdu u verziji Volta Diznija. Nisu vikali, aputali su, no svi zajedno proizvodili su primetnu buku, kao statisti u operi: rabarbara rabarbara. Sa moje leve strane svetiljke. su bile u pokukrugu postavljene na zemlji, upotpunjujui jednom spljotenom krunicom orijentalnu krivulju kora, dodirujui najudaljenijom takom ovog pseudo poluk-ruga, u pravcu juga, statuu Paskala. Tamo dole bila je postavljena posuda sa raspaljenim arom, u koju je neko bacao trave, esencije. Dira je stizao do mene u straari, smetajui mi u grlu, pruajui mi nekakav oseaj prerazdraene oamuenosti Uz treperenje svetiljki, primetio sam u sreditu hora kako se neto njie, jedna vitka i vrlo pokretna senka. Klatno! Klatno nije vie oscilovalo na svome uobiajenom me-stu posred krstastog svoda. Bilo je tada ve obeeno, daleko vee, o eoni kamen luka, u sreditu hora. Sa veom kuglom, debelom niti, koja mi je liila na kanap, ili izolovano elino ue.

Klatno je sada bilo ogromno kako mora daje izgledalo u Pan-teonu. Kao kad gleda mesec pod teleskopom. Hteli su da ga dovedu u onakvo stanje u kakvom su se Tem-plari sa njim suoili onog prvog puta, pola milenijuma pre Fukoa. Kako bi mu dozvolili da slobodno osciluje odstranili su neke infra-strukture, pravei u amfiteatru hora onu grubu simetrinu antistrol'u obeleenu svef.iljkama. Upitao sam se kako je Klatnu uspelo rin odri kniistiintnosl os rilacgu, suda kada ispod podu hora iijje moj;lo do bude magnetskog regulatoru. Polom sam shvatio. Na ivici hora, n blizini Dizol motom, naloila sr jodna osoba koja ju spremna da se l<ri*i':o kao muka 4H4 kako bi pratila varijacije ravni oscilacije ostavljala na klatnu, svaki put kad bi se spustilo prema njemu, lagani impuls, sigurnim udarcem ruke, laganim dodirom prstiju. Bio je u fraku poput Mandraka. Kasnije, poto sam video i druge njegove pratioce shvatio sam daje maioniar, iluzionista Ma-log Cirkusa Madam Olkot, profesionalac sposoban da propisno od meri pritisak jagodicama svojih prstiju, sigurna runog bila, sposo-ban da se posveti infinitezimalnim skretanjima. Mogue da je bio u stanju da oseti, preko finih donova svojih lakiranih cipela, podrhta-vanja struja, i da pokree ruke sledei logiku kugle, i zemlje kojoj je kugla odgovarala. Njegovo drutvo. Sada sam primeivao i njih. Kretali su se meu automobilima u naosu, promicali su pored dresina i motocikla, gotovo se kotrljali u senci, ko odnosei stolicu i sto prekriven crvenim platnom u trem u dnu, ko postavljajui druge svetiljke. Nema ta da ih vidi, none ptiice, poput rahitinih deaka, a kod jednoga koji je prolazio pored mene opazio sam mongoloidne crte i elu. Mon-strumii Madam Olkot, odvratne male nakaze koje sam ve video na oglasu kod Slouna. Cirkus je ovde bio u punom sastavu, osoblje, policija, koreo-grafi obreda. Video sam Aleksa i Denisa, Ljude iz Avalona, opasane oklopom od koe sa metalnim ukrasima, zaista ogromne, plave kose, oslonjene na velike konstrukcije Obejisana, ruku skrtenih dok eka-ju. Nisam imao vremena da se o drugome zapitam. Nekoje uao sa puno dostojanstva, prstom nalaui tiinu. Prepoznao sam Bra-mantija samo zato stoje nosio grimiznu tuniku, beli ogrta i mitru koje sam video na njemu one veeri u Pijemontu. Bramanti se prima-kao mestu na kome je bio ar, uzeo jedan plamiak, potom jedan do-bar beli dim, i miris se polako proirio dvoranom. Kao u Riju, mislio sam, kao pri alfemijskoj sveanosti. A nemam agogon. Stavio sam maramicu na usta i nos, kao filter. No ve su mi Bramanti izgledali kao dvojica, a Klatno je oscilovalo ispred mene u mnogostrukim pravcima, kao igra. Bramanti je poeo dapsalmuje: - Alefbetgimeldalethe waw zain het tet jod kaflam mem nun samek ajin pe sade qof resh shin lan! Gomila je odgovorila, molei se: Parmesiel, Padiel, Camuel, Aseliel, Barmiel, Gediel, Asvriel, Maseriel, Dorchitiel, Usiel, Caba-riel, Ravsiel, Svmiel, Armadiel... Bramanti je dao jedan znak, i nekoje izronio iz gomile, sputa-jui so pred njegovim nogama na kolena. Samo sam mu za tren video licn. Bio je Rikardo, ovek sa oiljkom, slikar. Brtnminti ga je ispitivao a ovaj je odgovarao, ponavljaui na-pamet obredno formu]!. Ko Hi Li? Slodbenik Niimjoft uvok imiipurton u najvie misterije Tresa.

485Pripremao sam se u utanju, u meditaciji koja je analogna onoj u mi-steriji Bafometa, u punoj svesti da se Veliko Delo odvija oko est neot-vorenih peata, i da emo tek na kraju znati tajnu onog sedmog. Kako si primljen? Dolazei od vertikale ka Klatnu. ' ' ' Ko te je primio? Jedan Tajanstveni Izaslanik. Ti bi ga prepoznao? Ne, jer je bio maskiran. Ja poznajem iskljuivo Viteza ste-pena iznad svoga a ovaj Naometra stepena iznad njegovog i svako poznaje jednog samo. A tako elim. Quid facit ator Arepo? Tenet Opera Rotas. Quid facit Satan Adama? Tabat Amata Natas. Mandabas Data Amata, Nata Sata. Jesi li doveo svoju enu? Da, tu je. Poveriosamje onome za koga mije nareeno. Ona je spremna. Idi, i ekaj. Dijalog se odvijao najednom nekorektnom francuskom, sa obeju strana. Zatim je Bramanti rekao: Brao skupili smo se ovde u ime Jedinog Reda, Neznanog Reda, za koji do jue niste znali da mu pripadate a pripadali ste mu oduvek! Zakunimo se. Neka je anatema na one koji profaniu tajnu. Neka je anatema na potkazivae onog to je Okultno, neka je anatema na onoga ko pokazuje Obrede i Misterije! Neka je anatema! Anatema na Nevidljivi Kolegijum, na kukine sinove Hi-rama i udovice, na operativne i spekulativne majstore istone i za-padne lai, Drevne, Prihvaene ili Potvrene, Na Miraim i Memfis na Filatete i na Devet Sestara, na Strogi Propis i na Red Orijentalnih Templuma, na Iluminate iz Bavarske i Avinjona, Na Vitezove Ka-doa, na Izabranike Koena, na Savreno Prijateljstvo, na Vitezove Crnog Orla i Svetog Grada, na Rozenkrojcerijance Engleske, na Ka-baliste Rue i Krsta od Zlata, na Zlatnu Zoru, na Katoliku Ruu i Krst Templuma i Grala, na Jutarnju Zvezdu, na Srebrno Sazvee i na Te-lemu, na Vril i na Tulu, na svakog starog i mistinog uzurpatora imena Velikog Belog Bratstva, na uvare Templuma, na svaki Kole-Kijum i Priorat Siona ili Galija! Neka je anatema! Ko god da se iz bezazlenosti, radi upravljanja, prozelitizma, raunice ili zlonamernosti iniciarao u lou, kolegijum, priorat, zbor, rod koji neopravdano oponaa poslunost Nepoznatim Monicima i Gospodarima Svota, neka se ove noi sveano odrekne i zatrai eksk-luzivni povratak u prvobitni duh i telo jedinog i pravog posluSanja, u Tnjf^ Tomplj Rosurgontos Kquit,os Svnarrhici, t.rojoan i tromudar mistiki i Uijunslvoni rod Siimrmjskih Vito/ova Tomplurskof, Prepo rudu I 486 U senci krila tvojih! Neka sada uu dostojanstvenici 36 poslednja i najtajanst-venija reda. I dok je Bramanti jednog po jednog prozivao izabranike, ovi su ulazili u liturgijskim odedama, nosei svi na grudima obeleja Zlat-nog Runa. Vitez Bafometa, Vitez est Neotvorenih Peata, Vitez Sed-mog Peata, Vitez Tetragramatona, Vitez Prava Florijana i Deija, Vitez od Kanala, Preasni Naometra od

Vavilonske Kule, Preasni Naometra od Velike Piramide, Preasni Naometra od Katedrale, Preasni Naometra Solomonovog Hrama, Preasni Naometra Platin-skih Vrtova, Preasni Naometra Hrama u Heliopolisu... Bramanti je nabrajao poasti a imenovani su ulazili u gru-pama, tako da mi nije polazilo za rukom da svakome odredim titulu, no izvesno je da sam meu prvom dvanaestoricom video De Guber-natisa, starca iz knjiare Sloun, profesora Kamestresa i ostale koje sam sreo one veeri u Pijemontu. I, verujem da sam kao Viteza Tetra-gramatona video gospodina Garamona, doteran i svean, obuzet svojom novom ulogom, tako daje drhtavim rukama dodirivao Runo koje mu je bilo na grudima. A u meuvremenu Bramanti je nastavl-jao: Mistini Izaslanik iz Karnaka, Mistini Izaslanik Bavarske, Mistini Izaslanik Barbelognostika, Mistini Izaslanik iz Kamelota, Mistini Izaslanik Monsegira, Mistini Izaslanik Skrivenog Imama... Vrhovni Patrijarh Tumara, Vrhovni Patrijarh Kilvininga, Vrhovni Patrijarh Sen-Marten-de-ana, Vrhovni Patrijarh Marijenbada, Vrhovni Patrijarh Neviive Ohrane, Vrhovni Patrijarh za oblasti Tvrave Alamuta... A naravno patrijarh Nevidljive Ohrane bio je Salon, uvek siv u licu no bez ogrtaa i sada je sijao u jednoj utoj tunici koja je bila obrubljena crvenim. Za njim je dolazio Pjer, psihopomp Luciferijan-ske Crkve, koji je ipak nosio na grudima, umesto Runa, jedan bode u zlatnim koricama. A u meuvremenu Bramanti je nastavljao: Uz-vieni Jerogam Alhemijskog Venanja, Psihopomp Rodostaurot, Uz-vieni Referent Najtajanstvenijih Tajni, Uzvieni Steganograf Hije-roglifske Monade, Uzvieni Astralni Konektor Obeju Vaseljena, Uz-vieni uvar Rozenkrojcovog Groba,... Neizmerni Arhont Struja, Noizmerni Arhont uplje Zemlje, Neizmerni Arhont Mistikog Pola, Neizmerni Arhont Lavirinata, Neizmerni Arhont Klatna nad Klatni-ma... Bramanti je napravio pauzu, i uinilo mi se daje izgovorio pos-lodnju formulu nerado: Neizmerni meu Neizmernim Arhontima, Sluga Slugu, Vrlo Ponizni Sekretar Egipatskog Edipa, Najnii Glasnik Gospodara Sveta i Vratar Agarte, Poslednji Kadioniar Klatna, Klod luj, grof od Sen ermena, knez Rakoi, grof od Sen-Martena i uhu kiz od Aljea, gospodar Sirmona, markiz od Veldona, markiz od Mi tiiroral.il, od Ajmara i Belmara, grof Soltikov, vitez ening, grof Ga-nuli. Dok nu se drugi rasporeivali u tremu, pravei front pred Klat 487nom i vernicima iz naosa, ulazio je Alje, u dvorednom teget sakou, za-kopan, bled i zgren u licu, vodei za ruku, kao da prati neku duu na putu u Had, bleda i ona kao usled droge, odevena iskljuivo u jednu belu i poluprovidnu tuniku, Lorenca Pelegrini, kose putene preko ramena. Video sam je iz profila dok je prolazila, ista i enjiva poput prerafaelitske preljubnice. Previe prozirna da ne bi jo jed-nom podstakla kod mene elju. Alje je odveo Lorencu do ara, blizu statue Paskala, pomilovao je po otsutnom licu i dao znak Ljudima iz Avalona, koji su joj stali sa strane, podupirui je. Potom je otiao i seo za sto, ispred vernika, pa sam mogao odlino da ga vidim, dok je iz prsluka vadio svoju taba-keru, u tiini je milovao pre nego to je progovorio. Brao, vitezi. Ovde ste jer su vas ovih dana Mistini Izasla-nici obavestili, pa dakle sad ve svi znate iz koga razloga se ovde okupljamo. Trebalo je da se okupimo u noi 23. juna 1945., i moda neki od vas tada nisu jo bili ni roeni barem to se tie aktuelne forme, hou da kaem. Ovde smo jer smo posle estotina godina to-liko bolnog lutanja pronali jednoga koji zna. Kako je to saznao a saznao je vie od nas to je misterija

koja uznemiruje. No uzdam se daje meu nama prisutan i ne bi smeo da si otsutan, zaista, prija-telju moj kad si ve jednom bio previe znatieljan uzdam se hou rei daje prisutan medu nama onaj ko bi mogao doda nam ispovedi. Ardenti! Pukovnik Ardenti svakako on, gavran crni kao i uvek, premda posenilio napravio je sebi put kroz prisutne i dovukao se do onoga to je postajalo njegov tribunal, ostavi na rastojanju od Klatna koje je oznaavalo jedan nepremostiv prostor. Od kada se nismo videli, brate, smekao se Alje. Znao sam da irei glas, nee odoleti. Dakle? Ti zna staje rekao zatvorenik, a kae da je to saznao od tebe. Ti si dakle znao a utao si. Grofe, rekao je Ardenti, zatvorenik lae. Poniava me da to govorim, ali ast pre svega. Pria koju sam mu poverio nije ona o kojoj su mi Mistini Izaslanici govorili. Tumaenje poruke da, istina je, dokopao sam se jedne poruke, nisam to od vas sakrio pre vie godina u Milanu, sasvim je drugaije... Ja ne bih bio u stanju da je proitam kao stoje to zatvorenik rekao, stoga sam ovoga puta traio pomo. I moram da kaem da nisam naiao na ohrabrenja, ve samo nepoverenje, izazivanja i pretnje... Moda je drugo hteo da kae, no posmatrajui Aljea posmatrao je i Klatno, koje ovoga kao da je razvaljivalo. Hipnotisan, pao je na kolena i rekao jednostavno: Opratam, jer ne znam. Oproteno ti je, jer zna da ne zna, rekao je Alje. Idi. Dakle, brao, zatvorenik zna toliko stvari koje niko od nas nije znao. uk zna ko smo mi, a mi smo to nauili od njega. Treba urno nasta-vili, uskoro o zora. Dok vi budete ostali ovde u meditaciji, ja se jo jodnom povlaim sa t\jim kako bih mu iznudio otkrie. A ne, gospoino grof'ol Pjor.je istupio u polukrug razrogaa 4 UH nih oiju. Dva dana ste govorili sa njim, a da to niste predvideli, i on nita nije video, nita nije rekao, nita nije uo, kao ona tri maj-muneta. ta ste jo hteli da ga pitate, noas? Ne, ovde, ovde pred svima! Smirite se, dragi Pjer. Doveo sam veeras ovde onu koju smatram najizuzetnijim otelovljenjem Premudrosti, mistinom ve-zom sa svetom iz greke ili Gornjim Ogdoadom. Ne pitajte me kako i zato, no pomou ove posrednice taj e ovek progovoriti. Kai to njima, ko si ti, Sofija? A Lorenca, svo vreme kao mesear, gotovo skandirajui rei s mukom: Ja sam... svetica i prostitutka. A ova je dobra, smejao se Pjer. Imamo ovde krem inicija-cije a pribegavamo kurvama. Ne, tog oveka ovamo, i odmah, pred Klatno! Nismo detinjasti, rekao je Alje. Dajte mi sat vremena. Zato verujete da e progovoriti ovde, pred Klatnom? On e progovoriti kad se bude raspadao. Ljudsku rtvu! kri-knuo je Pjer da se uje u naosu. A ceo naos, u glas: Ljudsku rtvu! Pribliio se Salon: Grofe, detinjarije na stranu, na brat je u pravu. Nismo iz policije... Ne bi trebalo vi to da kaete, podbo je Alje. Nismo iz policije i ne smatramo da nam slui na ast da na-stavimo istragu uobiajenim sredstvima. Ali ne verujem ni da mogu da poslue i rtve silama podzemlja. Da su one elele da nam prue kakav znak, uinile bi to ve odavno. Osim zatvorenika neko drugi je znao, samo to je nestao. Dakle, veeras smo u mogunosti da suoimo zatvorenika sa onima koji su znali i... naini osmeh, posma-trajui Aljea poluzatvorenim oima ispod gustih obrva, da ih suoimo takoe sa nama, ili sa nekima od nas...

 ta pokuavate da kaete, Salon? upitao je Alje, oito nesi-gurnim glasom. Ako gospodin grof dozvoli, htela bih ja da objasnim, rekla je Madam Olkot. Bila je to ona, poznavao sam je sa oglasa. Modrikasta u svojoj maslijastoj haljini, kose koja se presijavala od ulja, skupljene na zatiljku, glasa kao u promukla mukarca. inilo mi se, u knjiari Sloun, da poznajem to lice, i sada sam se priseao: bila je to druit-kinja koja nam je gotovo naletela u susret na proplanku, one noi. Aleks, Denis, dovedite ovde zatvorenika. Govorio je na zapovedniki nain, amor u naosu izgleda daje bio u njegovu korist, dva diva su posluala poverivi Lorencu dvojici Monstrumia, Aljeu su ostale ruke prikovane na rukama stolie i nijo se usudio da se suprotstavi. Madam Olkot je dala znak svojim malim nakazama, i izmeu Piiskalovo statuo i Obei.sumi bilo su postavljeno tri foteljicn, na koje je oiui suda smotiila tri osobo. Svo troje tamni.1 puti, maloj; nita, nor 489vozno, velikih belih oiju. Blizanci Foks, poznajete ih dobro, grofe. Teo, Leo, Geo, sedite, i pripremite se. U tom trenutku ponovo su se pojavili divovi iz Avalona drei za ruke upravo Jakoba Belba, koji je ovoj dvojici jedva dosezao do ra-mena. Moj jadni prijatelj imao je utu boju, brada je odavala da se vie dana nije brijao, ruke su mu bile svezane na leima a koulja ra-skopana na grudima. Ulazei u ovaj zadimljeni ring oi su mu za-treptale. Nije odavao utisak da se zaudio doekom hijerofanata koje je video pred sobom, ovih, zadnjih dana mora biti da je navikao svemu da se nada. Nije oekivao pak da vidi Klatno, ne u ovom poloaju. No di-vovi su ga dovukli ispred Aljeove stolice. Od Klatna je sada ve uo samo vrlo lagane umove koje je pravilo dotiui mu lea. Okrenuo se samo za trenutak, i video Lorencu. Uznemirio se, krenuo daje zove, pokuao je da se oslobodi no Lorenca, koja gaje uz sve posmatrala bezvoljno, ostavljala je utisak da ga ne prepoznaje. Prirodno Belbo je upravo hteo da pita Aljea ta su joj to uradili, no nije mu za to ostalo vremena. Pri dnu naosa, negde u zoni blagajne i tandova sa knjigama, zaula se tutnjava bubnjeva, i nekakvi pi-skavi tonovi flaute. Iznenada su se na etiri automobila otvorila vrata i odatle su izala etiri bia koja sam ve video, i njih, na oglasu Malog Cirkusa. Filcanog eira bez oboda, poput fesa, prostranog crnog ogr-taa do gue zakopanog, Dervii Urlikala izali su iz automobila kao iz groba vaskrsli i skupili su se po ivici magijskog kruga. U pozadini flaute su sada stvarale modulacije ljupkih tonova, dok su ovi istom ' ljupkou udarali rukama po tlu i klimali glavom. Iz kabine Bregeovog aviona, kao mujezin sa minareta, pomo-lio se peti od njih, koji je poeo odmah da psalmuje na nekom nepoz-natom jeziku, cvilei, jadikujui, piskavim tonovima, dok su oivlja-vali bubnjevi, bivajui postepeno sve glasniji. Madam Olkot se nagnula pozadi ka brai Fbks i aputala je ovima izraze ohrabrenja. Trojica su klonula u fotelje, stiskajui nas-lone za ruke, zatvorenih oiju, pokazujui znake znojenja i pokreui sve miie lica. Madam Olkot se obraala zboru dostojanstvenika. Sada e moja mala vrla braa dovesti meu nas za koje znate. Napravila je pauzu, potom najavila: EdvordKeli, Hajnrih Kunrat i... jo jedna pauza, grof od Sen ermena. Po prvi put sam video daje Alje izgubio prisebnost. Podigao se sa stolice, i napravio je greku. Zatim se bacio na enu izbegavi gotovo pukim sluajem putanju Klatna

derui se: Zmijo, lalji-vice, vrlo dobro zna da to ne moe da bude... Zatim prema elom nnosii: l'rcvara, prevara I Zatvorite je I No niko so iHJ pomakao, tavie, Pjer j<; zauzeo inesto nn sto lici rekao: l)n nustavimo, madam. Aljo se umirio. Povratioje svoju poznatu hladnokrvnosi., otiSao 490 na stranu, gubei se meu prisutnima. Napred, prkosio je, hajde da pokuamo, onda. Madam Olkot je pomerila ruku kao da daje znak za polazak. Muzika je sve vie pokazivala visoke tonove, razbila se u kakofoniju disonanci, bubnjevi su aritmino tutnjali, oni koji su igrali, i ve poeli da se tresu telom napred i nazad, levo i desno, podigli su se, od-bacujui ogrtae i pruajui ruke, kao da hoe da polete. Nakon jed-nog trenutka nepokretnosti poeli su da se vrte oko sebe, koristei levu nogu kao oslonac, licem prema gore, zadubljeni i izgubljeni, dok im je pliirani kaput sledio piruete pretvarajui ih u zvonie, pa su potseali na cvetove koje je zahvatio uragan. U meuvremenu medijumi kao da su se zgrili, promenivi se u licu, inilo se da ele da obave nudu a nikako im ne ide, promuklo su dahtali. Svetlost iz posude sa arom znatno se smanjila, a prista-lice Madam Olkot istroili su sve svetiljke postavljene na zemlju. Crkva je bila osvetljena iskljuivo svetiljkama u naosu. Malo po malo i potvrdilo se udo. Sa usana Teo Foksa poela je da izlazi kao neka beliasta pena koja se postepeno stvrdnjavala, a jedna njoj slina pena, sa neto zakanjenja, izlazila je sa usana nje-gove brae. Idemo brao, aputala je svoje Madam Olkot, idemo, jae, tako tako... Igrai su pevali, razbijeno i histerino, tresli su drmusali gla-vom, krikovi koje su putali isprva su bili u gru, zatim su preli u hropac. Medijumi su inilo se izbacivali u poetku neku gasovitu mate-riju, zatim daleko guu, bila je poput lave, ili belanca koje se polako razliva, penjala se i sputala, klizila im niz lea, grudi, noge, vijuga-vim kretnjama to su podseale na one kod reptila. Nisam vie znao da li im izlazi kroz pore na koi, na usta, na ui, na oi. Gomila se ti-skala napred, gurajui se uvek nasuprot medijuma, ka igraima. Ja sam bio izgubio svaki strah: siguran da se gubim meu svima njima, izaao sam iz straare, izlaui se jo vie isparenjima koja su se i-rila ispod svodova. Oko medijuma lebdela je luminiscentna svetlost ovih mlenih i neodreenih priloga. Ova materija se postepeno odvijala od njih i po-primala ameboidne oblike. Od mase koja je dolazila od jednog od brae napravila se neka vrsta iljka, koji se savijao i ponovo podizao, gotovo daje bio ivotinja to hoe da kljuca. Povrh iljka bila su u for-miranju dva izrataja na uvlaenje, kao rogovi pua... Igrai su drali sklopljene oi, usta punapene, ne prekidajui dae okreu oko sebe zaeli su jedan krug koliko je to ve prostor mo-gao da im dopusti, okreui se oko Klatna, uspevi da se kreu na lako (":ud(!sna nain koji ili nije ukrstio sa samom putanjom. Sve vie se uvrui, odbacili su svoju beretku, dopustivi da se raspe duga crna kosti, a glava da izgledu kao da leti sa vrata. Vikalisu, kao ono vee u Miju, ouu ouu omiuuuu... 491dBeli oblici su postajali odreeni, jedan od njih je poprimio nez-natan privid ljudskog, drugi je bio jo jedan promaaj, pilula, posuda za destilaciju, a trei je jasno zadobijao izgled ptice, jedne sove bulja-vih oiju i napetih uiju, kukastog nosa stare profesorke prirodnih nauka.

Madam Olkot je ispitivala prvi oblik: Keli, jesi li ti? A iz oblika je izaao glas. Nije naravno bio Teo Foks koji je govorio, bio je jedan udaljen glas, koji je piskutao sa mukom: Now... Idoreveale, a... mightv Secret if you marke it well... Da, da, bila je uporna Olkot. A glas: This very place is call'd by many names... Earth... Earth is the lovvest element of Ali... When thrice yee have turned this VVheele about... thus my greate Se-cret I have revealed... Teo Foks naini kretnju rukom, kao da moli za milost. Samo se malo opusti, odravaj tu stvar... rekla mu je Madam Olkot. Potom se okrenula obliku sove: Prepoznajem te Kunrat, ta ima da nam kae? Uinilo se daje sova progovorila: Hallelu... laah... Hallelu... Iaah... Was... Was? Was helfen Fackeln Licht... oder Briln... so die Leut... nicht sehen... wollen... Mi elimo, govorila je Madam Olkot, kai to to zna... Symbolon kosmou... ta antra... kai tan enkosmion... duna-meon erithento... oi theologoi... I Leo Foks bio je na kraju snage, glas sove je oslabio prema kraju. Leo je naslonio glavu, odravao je ovaj oblik sa mukom na se-bi. Neumoljiva Madam Olkot ga je poticala da izdri i obraala se poslednjem obliku, koji je sada poprimao antropomorfne crte lica, ak i ona. Sen ermen, Sen-ermen, jesi li ti? ta to zna? Oblik je pravio solfeo na jednu melodiju. Madam Olkot je na-metnula muziarima da umanje svoju buku, dok igrai vie nisu za-vijali ali su nastavili svoje piruete premda sve umorniji. Oblik je pevao: Gentle love this hour befriends me... Ti si, prepoznajem te, govorila je izazivaki Madam Olkot. Govori, reci, gde, ta... A oblik e: II etait nuit... La tete couverte du voile de lin... j'arrive... je trouve un autel de fer, jy place le rameau mysterieux... Oli, je crus descendre dans un abime... des galeries composees de quart.iers de pierre noire... mon voyage souterrain... \ To je la, to je la, derao se Alje, svi poznajete taj tekst, to je Trfis Sainte Trinosophie, lepo sam ga ja napisao, bilo ko moe da ga proita /.a ezdeset, franaka! Otrao je ka Geo Foksu i poeo da gaj dniin zii ruku. l'i'oslfini varalico, nizdrnln so Madam Olkot, -- time ga ubi jnfil 492 A kada gaje pa bilo! drao se Alje obarajui medijum sa se-dita. Geo Foks je pokuao da se odri uhvativi se za svoju sopst-venu luevinu koja se, povuena u ovom padu, balavei razlila na zemlju. Geo je nalegao na ljigavu mrlju koja je nastavila da bljuje, za-tim se ukruti bez ivota. Stani budalo, drala se Madam Olkot, grabei Aljea. A potom drugoj dvojici brae: Odrite se mali moji, oni moraju jo da govo-re. Kunrat. Kunrat, kai'mu da ste stvarni! Leo Foks, kako bi preivela, nastojao je da ponovo upije sovu. Madam Olkot mu se stavila za vrat i stezala mu slepoonice, ne bi li ga usmerila na njegovu bezonost. Sova je opazila da nestaje pa se okrenula ka svojoj sosptvenoj rodilji: Fi, Fi avole, pitala je, po-kuavajui da mu iskljuje oi. Leo Fok je zakrkljao kao da su mu pre-sekli vratnu ilu i pao na kolena. Sova je nestala u odvratnoj prljav-tini (fiii, fiii inila je), i u njoj se uguio medijum, ostajui tu sklupan i nepokretan. Olkot se u besu okrenula Teu, koji je hrabro odolevao: Govori Keli, uje li me?

Keli vie nije govorio. Nastojao je da se odvoji od medijuma, koji je sada urlao kao da mu kidaju utrobu i pokuavao da se ponovo domogne onoga stoje napravio, udarajui rukama u prazno. Keli, ui sakate, nemoj jo jednom da vara, drala se Madam Olkot. No Keli, poto nije uspeo da se oslobodi medijuma, pokuavao je da ga zadavi. Postao je prava vakaa guma od koje je poslednji brat Foks uzalud pokuavao da se odlepi. Zatim je i Teo pac na kolena, kaljao je, meao se sa ovim parazitskim predmetom koji gaje prodirao, sk-lupao se na zemlju koprcajui se kao da gaje zahvatio plamen. To to je prvobitno bio Keli prekrilo ga je kao neki pekir za upijanje znoja, zatim je umrlo pretvorivi se u tenost i niega nije ostalo na tlu, izgubio je polovinu sebe, postao mumija deteta koje je balsamo-vao Salon. U tom istom trenutku etiri igraa su se jednoglasno zau-stavila, mahnuli su rukama, za par sekundi bili su natopljeni tako da su upravo tonuli, zatim su klonuli cvilei kao kuii i pokrivajui glavu rukama. Alje je u meuvremenu otiao u trem, briui znoj sa ela, ma-ramicom koja mu je krasila mali dep od sakoa. Udahnuo je dva puta, i stavio u usta belu prominclu. Zatim je nastupila tiina. Brao, vitezi. Videli ste kakvoj bedi je ova ena htela da nas izloi. Sredimo se i vratimo na moj projekat. Dajte mi jedan sat da od-vedem odatle zatvorenika. Madam Olkot bila je izvan igre, nadnesena nad svojim mediju-mima, u jednom gotovo ljudskom bolu. No sada je Pjer, koji je pratio dogaaj svo vrenie sedei na stolici, preuzeo kontrolu nad situaci-jom. Ne, mkiioje, ni na koji nain. Ljudska rtva! Meni zatvore-nika! Mngiuitizoviini njegovom onorgyotn divovi iz Avulona opali nii Molbu, koji jo proiioriion prutlo seonu, i Izginuli su k pred Pjera.dOvaj se, okretnou jednog onglera, podigao, stavio stolicu na sto i oboje gurnuo u centar hora, potom je epao ue Klatna koje je bilo pored njega u prolazu i zaustavio kuglu, otstupivi usled protivuda-ra. Zbilo se u trenutku: kao po kakvom planu i moda je tokom zbrke postojao neki dogovor divovi su se ispeli na podijum, posa-dili Belba na stolicu ijedan od ovih obmotao je oko njegovog vrata, dva puta, ue klatna, dok je drugi drao odloenu kuglu, oslanjajui je potom o ivicu stola. Bramanti je jurnuo ispred veala, plamtei u velianstvenosti svoje duge grimizne haljine, i psalmovao je: : Exorcizo igitur te per Pentagra.mmaton, et in nomine Tetragrammaton, per Alfa et Omega qui sunt in piritu Azoth. Saddai, Adonai, Jotchavah, Eieazerei! Mi-chael, Gabriel, Raphael, Anael. Fluat Udor per spiritum Eloim! Ma-neat Terra per Adam Iot-Cavah! Per Samael Zebaoth et in nomine EloimGibor, veni Adramelech! Vede retro Lilith! Belbo je ostao da stoji iznad stolice, ue oko vrata. Divovi nisu vie imali potrebe da ga zadravaju. Daje nainio samo jedan po-grean pokret pao bi iz ovog nestabilnog poloaja, i konopac bi mu prerezao grlo. Idioti, drao se Alje, kako emo ga povratiti u njegovu osu? Mislio je na spaavanje Klatna. Bramanti se nasmejao: Ne sekirajte se, grofe. Ovde nismo da bismo meali te vae boje. Ovo je Klatno, upravo kako su ga zamis-lili Oni. Ono e ve znati gde da ide. A u svakom sluaju, kako bi se ubedila neka Sila da deluje, nita bolje od ljudske rtve. Do ovoga trenutka Belbo je oseao strah. Video sam ga kako se protegnuo, ne kaem i umirio, no posmatrao je parter sa znatieljom. Verujem daje u tom trenutku, suoen sa

prepirkom dvoje protivnika, videvi pred sobom neuobliena tela medijuma, sa svojih strana der-vie koji bi jo zadrhtali jauui, nauredne odede dostojanstvenika, povratio je svoj najautentiniji dar, smisao za alu. U tom trenutku, u ovo sam siguran, odluio je kako vie sebi ne sme da dozvoli da se uplai. Mogue da mu je njegov izdignuti poloaj davao nekakav oseaj nadmoi, dok je sa scene posmatrao taj skup izgubljenih bezumnika u jednoj Grand Ginjolovskoj odmazdi, a u po-zadini, skoro u atrijumu, monstrumii ve sada nezainteresovani za dogaaj, kako se podgurkuju i podruguju, kao Anibale Kantalamesa i Pio Bo. Okrenuo je pogled sa strepnjom jedino prema Lorenci, koju su ponovo divovi drali za ruke, pokretane u grubim trzajima. Lorenca je povratila svest. Plakala je. No znam da lije Belbo bio odluio da im ne pravi predstavu od svnf.ii strahu, ili ukoliko je njegova odluka bila pre svega jedini nain kojim jo mogao da odmori svoj prezir, i svoj autoritet, nad ovom ban-dom. No dr7.uo no prtivo, podignuto glavo, koSu|JH razdrljeno na gru dimu, ruku svozunih mi lodimti, ponosno, kito noko ko nikuda nije okiiNio ntrah. AUA Stian Belbovom mirnoom, pomiren sa sudbinom u svakom sluaju zbog prekida oscilacija, uvek eljan da sazna tu tajnu, sada ve pred sumiranjem rauna o potrazi za jednim ivotom, ili mno-gima, odluan da preuzme u svoje ruke sopstvene sledbenike, Alje se ponovo okrenuo Jakopu: Idemo, Belbo, odluite se. Vidite, u jednoj situaciji, u najmanju ruku, neprijatnoj. Prekinite svoju komediju. Belbo nije odgovorio. U drugo je gledao, kao daje iz obzirnosti eleo da izbegne da slua razgovor koji ga je sluajno zatekao. Alje je bio uporan, pomirljiv kao da se obraa detetu: Razu-mem vae negodovanje, i ako mi dozvolite, opreznost. Shvatam gaenje da se poveri jedna tako intimna, i ljubomorno uvana tajna, nekakvom plebsu koji vam je upravo pruio prizor to nimalo ne slui na utehu. Dakle, svoju tajnu moete poveriti samo meni, na uvo. Sada u ja da vas skinem i znam da ete mi rei jednu re, samo jednu re. A Belbo: Vi mi to kaete? Sada je Alje promenio ton. Po prvi put u ivotu izgledao mije zapovedniki, sveteno, neumereno. Govorio je kao da nosi jednu od egipatskih odedi svojih prijatelja. Opazio sam daje njegov ton bio nameten, liio je na parodiju onoga prema kome nikada nije tedeo ono svoje umereno saaljenje. No istovremeno govorio je toliko obu-zet tom svojom nepoznatom ulogom. Radi kakve svoje namere je budui da nije moglo biti nagonski uvodio Belba u tipian prizor iz melodrame. Ako je glumio, glumio je dobro, jer Belbo nije primetio nikakvu prevaru, i sluao je svoga sagovornika kao da se drugo i ne oekuje od njega. Progovorie ti sada, rekao je Alje, progovorie, i nee ostati izvan ove velike igre. Dok uti, izgubljen si. Progovorivi uestvovae u trijumfu. Jer zbilja ti govorim, ove smo noi ti, ja i mi svi u Hodu, sefiri sjaja, velianstvenosti i slave, Hodu koji vlada svearskom i obrednom magijom, Hodu trenutku u kome se deli-mino otvara venost. 0 tome sam trenutku sanjao vekovima. Progo-vorie i sjedinie se sa jedinima koji e, po tvome otkriu, moi da se izdaju za Gospodare Sveta. Ponizi se, i bie uznesen. Progovorie jer ja tako zapovedam, progovorie jer ja tako kaem, a moje rei i slue za ono to oznaavaju! I Belbo je rekao, sada ve nesavladiv: -*- Moe da odzvidi...

Alje, i ako je oekivao poricanje, na ovu uvredu je prebledeo. ta ste rekli? upitao je Pjer histerino. Ne pria, saeo je Alje. Bio je rairio ruke, u gestu izmeu predavanja i popustljivosti, i rekao Bramantiju: Va je. A Pjer, posebno uznemiren: Tako, tako, ljudska rtva, ljud-ska rtva I Da, na smrt, pronai emo ionako taj odgovor, drala se isto toliko uznomironn Miinm Olkot, poto so vratila na scenu, i bacila promil Molbu. (lotovo islovi'omom) pokrnnula no l.oronca. Otrgla 86 iz ziigrljaja divova i postavila se ispred Belba, u podnoiju veala, ruku rai-renih kao da zaustavlja invaziju, zapomaui kroz suze: Ali jeste li svi luaci, i jel' se tako to radi? Alje, koji se ve povlaio, za trenutak je bio zateen, zatim je potrao za njom da bi je zaustavio. Potom se sve dogodilo u sekundi. Madam Olkot je razvezala punu na glavi, zloba i zanos meduze, i pruala svoje kande na Al-jea, grebui mu lice a potom ga odgurnuvi u stranu snagom inpulsa koji je uhvatila u ovom skoku, Alje je poao unazad, spotakao se o po-sudu sa arom, napravio piruetu oko sebe kao neki dervi i otiao da tresne glavom o neku mainu pavi na zemlju lica oblivenog krvlju. Pjer se u istom trenutku bacio na Lorencu, dok se bacao izvadio je iz kanije bode koji mu je visio na grudima, ja sam ga sada ve video sa lea nisam odmah shvatio ono to se zbilo, no video sam kako je Lorenca skliznula pored Belbovih nogu votana u licu, i Pjera koji je ur-lajui podizao seivo: Konano, ljudska rtva! A potom okreui se prema naosu, u sav glas: I'a Cthulhu! I'a S'ha-t'n! Sve zajedno, masa koja je ispunila naos pokrenula se, a neki su padali jedni preko drugih, drugi su pretili da e prodrmati Kinjoova kola. uo sam barem tako verujem, no teko mogu da zamislim jednu toliko grotesknu pojedinost Garamonov glas koji je govorio: Molim vas, gospodo, minimum obrazovanja... Bramanti je, u ek-stazi, kleknuo ispred Lorencinog tela, deklemujui: Asar, Asar! Ko me to hvata za guu? Ko me prikiva za tlo? Ko mi zabada no u srce? Nedostojan sam da preem prag kue Maata! Moda niko nije eleo, moda je Lorencina rtva trebalo da bude dovoljna, no ovome privreni sada sue ve gurali unutar ma-gijskog kruga, koji je postao pristupaan usled zastoja Klatna, a neko je bio i zakleo bih se daje to bio Ardenti od strane drugih tresnut o sto, koji se doslovno izmakao ispod Belbovih nogu, onaj je odskoio, dok je, snagom istog udarca, Klatno zapoelo jednu oscilaciju brzu i snanu odnosei svoju rtvu sa sobom. Ue se zateglo pod teinom te-reta kugle, i obmotalo se, sada stisnuto kao oma, okolo vrata moga sirotog prijatelja, baen u sred prostora, dok je visio du ica Klatna i, poleteo odjednom prema istonom kraju hora, sada se vraao na-zad, ve lien ivota (pretpostavljam), u mom pravcu. Gomila se gazei se iznova povukla na rub, kako bi dala pro-stora tom udovitu. Kao vatreni oboavalac oscilacija, opijena vaskrsavanjem Klatna, sledila je njegov impuls, igrajui upravo nad telom obeenog. Osa oscilacije obrazovala je dijagonalu od mojih oiju do jednog od prozora, sigurno onog sa oguljenim malterom, kroz koji bi trebalo da prodre za koji sat prvi zrak sunca. Ja otuda i nisam video Jakoba kako osciluje ispred mene, no verujem da su na laj nain otile stvari, lako da je ovo bila figura koju je on ocrtavao u prostoru... Holbov so vrut pojavh'ivao kao nokukvn druga kugla uinotnut.a na onom dolu iMcn koji jn iAuo od osnovo do oonuf, kamena svoda i kako da kuponi dok jn miitalna ku/.;la na^i ti i. 11 i im desno, Hollmva 4UU

glava, ta druga kugla, teila je na levo, a potom obratno. Na duem delu dve kugle su se kretale u suprotnim pravcima tako da ono stoje fijukalo prostorom nije vie predstavljalo jedan pravac, ve trougla-stu strukturu. Ali, dok je Belbova glava sledila pogon napete ice, nje-govo je telo mogue, isprva u poslednjem gru, sada u grevitoj ok-retnosti jedne drvene marionete opisivao druge pravce u prostoru, slobodno od glave, od ice i od kugle, ovamo ruke, tamo noge, i imao sam oseaj da je neko fotografisao scenu sa pukom od Mej-brida, utiskujui na fotografskoj ploi svaki trenutak u prostornom sledu, uoavajui dve ekstremne take u koje je dolazila glava u toku svake periode, dve take u kojima se zaustavlja kugla, take idealnog ukrtanja niti, nezavisnih, jedna od druge, i take posrednice oz-naene krajevima ravni oscilacije trupa i nogu, Belbo obeen o Klatno, rekao bih, iscrtao bi u prostoru drvo sefirota saimajui u svo krajnjem trenutku upravo sam dogaaj sviju vaseljena, odreujui u svom lutanju deset etapa beskrvnog oduka i, da prostite, pranjenja onog boanskog u svet. Zatim, dok je ovaj svojevrsni oscilator nastavljao da hrabri tu posmrtnu ljuljaku, za neko uasno slaganje sila, prelazak energija, Belbovo je telo postalo nepokretno, nit i kugla su se klatili samo od njegovog tela ka zemlji, ostatak stoje povezivao Belba sa svodom ostajui sada ve vertikalno. Tako je Belbo, postoje izbegao greku sveta i njegovih pokreta, ba on postao, sada, taka veanja, vrsta Osovina, Mesto o koje se podupire kupola sveta, a tek pod njegovim nogama oscilovali su ica i kugla, od jednog do drugog pola, lieni mira, sa zemljom koja je beala pod ovima, pokazujui uvek neki novi kontinent niti je kugla znala da pokae, i nee nikada ni znati, gde je to Pupak Sveta. Dok je lave ovih avoljih slugu, za trenutak zateenih pred udom, poeo ponovo da se pojaava, rekao sam sebi daje istorija zaista zavrena. Ako je Hod sefira Slave, Belbo je posedovao slavu. Samo jedan neustraivi in pomirio ga je sa Apsolutom. 497114 Idealno klatno se sastoji od jedne izuzetno tanke niti koja se ne savija niti uvre, duine L, za koju je priv-rena masa u svom teitu. Za kuglu teite je centar, za ljudsko telo je taka od 0,65 njegove visine, mereno od nogu. Ako je obeeni visok 1,70 m, teite je na visini od 1,10 m od njegovih nogu i ta duina podrazumeva duinu L. Prema tome, ako je visina glave do vrata 0,30 m, teite je na 1,701,10=0,60 m od glave i na 0,60 0,30=0,30 m od vrata obeenog. Interval kratkih oscilacija klatna, po Hajgensu je: T (sekunde) = 2 L g (1) t.j. oko: T = 2 L Napomena: T je nezavisno od teine obeenog (jed-nakost ljudi pred Bogom)... Nekakvo duplo klatno sa dve mase privrene na istu nit... Ako pomeri A, A osciluje i posle kratkog vremena se zaustavlja te osciluje B. Ako klatna A i B imaju razliite mase i duine, energija prelazi s jednog na drugo, ali vre-mena njihovih energetskih oscilacija nisu ista... Ovo pre-noenje energije e se desiti i ako posle pomeranja klatna A da se slobodno njie, nastavi da povremeno delujena njega nekom silom. Tako, ako vetar duva u naletima na obeenog neravnomerno, posle nekog vremena obeeni se ne kree, a veala osciluju kao da su privrena za obeenog. (Iz privatnog pisma Maria Salvadoria, Kolumbija Univer-zitet, 1984) Na tom mestu nisam imao ta vie da nauim. Iskoristio sam guvu da stignem do Gramove Statue.

Prizemlje je jo bilo otvoreno. Uoh, sioh i u dnu stepenita naoh se najednom malom odmoritu osvetljenom sijalicom, odakle se otvaralo zavojito, kameno stepenite. Na kraju istog, uoh u slabo osvetljen hodnik neto viih svodova. U prvom trenutku ne shvatih j;de sam i odakle dolazi um vode koji sam uo. Zatim mi se oi privi-koe: bio sam u jednom hodniku kanalizacije, neka vrsta ograde sa rukohvatom rujem me spreila da ne padnem u vodu, ali me nije spreila da osetim neprijatan zadah negde izmeu hemijskog i or-f'finskog. Od itave nae prie, bar neto je bilo tano: kanalizacija l'nrizfi. Ona Kolberova, Fantomasova, de Kausova? Sledio sam glavni kanal i/.bej;;ivajui mninije uglove i nada jui se da e mi kakav znak najavili grio riti okonam svoju podzemnu trku. U svakom sluaju, odmukao.siiin dtileko od kole i s obzirom na 4 9(1 ono carstvo mraka, kanalizacija Pariza je bila olakanje, sloboda, ist vazduh, setlost. Pred oima mi je bila samo jedna slika, hijeroglif u horu oz-naen mrtvim Belbovim telom. Nije mi uspevalo da shvatim na os-novu ovog crtea, kojoj nameri odgovara. Sada znam daje to bio fi-ziki zakon, no nain na koji to znam, fenomen ini jo vie simvolinim. Ovde, u Jakopovoj poljskoj kui, meu mnogim njegovim bele-kama, naao sam neije pismo, gde mu je u odgovor na neko njegovo pitanje objanjeno kako funkcionie klatno i kako bi se ponaalo da se du njegove niti privrsti neki drugi teret. Dakle, ko zna od kada, mislei na Klatno, Belbo gaje zamiljao i kao Sinaj i kao Kalvariju. Nije bio rtva nekog pLana skoranjeg datuma, u mati je pripremao svoju smrt poodavno verujui daje negiran u svom stvaranju, nezna-jui daje njegovo mojgajne.ii]3^ Ili moda nije, eventualno je eleo da umre na taj nain kako bi dokazao sebi i drugima da je i u nedostatku genija mata uvek stvaralac. Na neki je nain, izgubivi, pobedio. Ilije moda izgubio sve, onaj koji se zavetuje na taj jedini nain da pobedi? Izgubio je sve ko nije razumeo daje pobeda bila neto drugo. Alija to u subotu uvee jo nisam bio otkrio. Iao sam kanalom, pomahnitalo kao Postel, moda izgubljen u istoj tmini i odjednom se pojavio signal. Malo jaa sijalica zakaena o zid pokazivala mi je neke improvizovane merdevine, koje su vodile do drvenog poklopca. Pokuan podvig i naoh se u podrumu pretrpa-nom praznim flaama, koji je vodio u hodnik sa dva klozeta sa figuri-cama mukarca i ene na vratima. Bio sam u svetu ivih. Zastah dahui. Tek u tom trenutku pomislio sam na Lorencu. Sad sam plakao ja. Ali ona je oticala iz mojih vena kao da nikada nije ni postojala. Vie nisam uspevao ni da se setim njenog lika. Od svih mrtvaca, ona je to najvie bila. Na kraju hodnika naioh na novo stepenite, jedna vrata. Naao sam se u zadimljenoj sredini neprijatnog mirisa, krmi, bi-strou, orijentalnom baru, meu obojenim konobarima, oznojenim gostima, masnim ranjiima i bokalima piva. Ulazio sam kao neko ko je ve bio tu pa otiao da mokri. Niko me nije primetio, osim, moda, gazde koji mi videvi me kako izvirem odozdo, dade znak neprimetno namignuvi, jedno O.K., kao da kae razumeo sam, prolazi, nisam vi-doo nita. 499115 Kad bi oko moglo da vidi demone koji nastanjuju univer^ zum, opstanak bi bio nemogu. (Talmud, Berakot, 6) Izaao sam iz bara i naao se meu svetlima Port St-Martena. Krma iz koje sam izaao bila je orijentalna kao i ostale prodavnice uokolo, koje su jo bile osvetljene. Miris

kuskusa i falafela, guva. Mladi u gomilama, izgladneli, mnogi s konim vreama, povorke. Ni-sam mogao da uem u bar da neto popijem. Zapitao sam nekog deaka ta se deava. Manifestacija, sledeeg dana se odravala ma-nifestacija protiv zakona Savari. Dolazili su vozovima. Neki Turin Druz, prerueni ismailit na loem francuskom me je pozivao da nekuda uem. Nikada, samo pobei od Alamuta. Ne znam ko koga slui. Nemam poverenja. Preao sam raskrsnicu. Sada ujem samo bat svojih koraka, Prednost velikih gradova, pomeri se par metara i ponovo nae sa-mou. Ali odjednom, posle par usamljenih prolaznika, s moje leve strane kola, bleda u noi. Spolja, izvrsna. Jedan spomenik to spava snom pravednika. Produim juno prema Seni. Imao sam neki cilj na umu, ali mi nije bio jasan. eleo sam da pitam nekoga ta se desilo. Belbo mrtav? Nebo je vedro. Mimoiao sam se s grupom stude-nata. Tihi, omaijani lokalnim boanstvima. Levo profil Sen-Nikola-de-ana. Produio sam ulicom St-Marten, preao ulicu oz Ur, velika je, izgleda kao bulevar, plaim se da u izgubiti pravac koji ionako ne znam. Bacio sam pogled unaokolo i s moje desne strane, na uglu, ugledao dva izloga sa Izdanjima Rozenkrojcertarija. Nisu bili osvetljeni, ali malo uz uline svetiljke, malo uz bateriju, uspeo sam da deifrujem njihov sadraj. Knjige i predmeti. Istorijajevreja, grof de St-ermen, alhemija, skriveni svet, tajne zgrade drutva Rue i Kr-sta, poruka graditelja katedrala, katari, Nova Atlantida, egipatska medicina, hram u Karnaku, Bhagavad Gita, reinkarnacija, krstovi i svetiljke drutva Rue i Krsta, biste Izie i Ozirisa, tamjan u kutijama i tablicama, Taroki. Bode, no za hartiju od kalaja s okruglom dr-kom koja nosi peat drutva Rue i Krsta. ta rade, vuku me za nos? Sada prolazim proeljem Bobura. Danju pravo vaarite, sada je trg gotovo prazan, poneka utljiva i uspavana grupa, zrae svetla iz bifea na udaru. Veliki ventili koji apsorbuju energiju iz zemlje. Moda gomile koje je danju ispunjavaju slue za obnavljanje vibra-cija, hermetina maina hrani se sveim mesom. Crkva Sen Meri. Ispred knjiara Vuivr, trietvrtine okultisti-ka. Nesmem dozvolili da me uhvati paniku. Kruim ulicom Lombard, moda da bih izbogao grupu Nkandina vskih devojaka, koje smejui se 500 izlaze iz jo otvorene krme. utite, zar ne znate daje ak i Lorenca mrtva? A da lije mrtva? A ako sam ja mrtav? Ulica Lombard: tu se nizbrdo nadovezuje ulica Flamel, a u dnu ulice Flamel vidi se beli To-ranj Sen-aka. Prekoputa knjiara Arkana 22, taroki i klatna. Nikola Flamel, alhemiar, alhemiarska knjiara i toranj Sen-ak: sa onim velikim belim lavovima u osnovi, taj nepotrebni toranj kasne gotike du Sene po emu je i nazvan jedan ezoterini asopis, toranj gde je Paskal zavrio eksperimente o teini vazduha, i izgleda da tu jo i da-nas, na visini od 52 metra, postoji meteoroloka stanica. Moda su poeli tu, pre nego to su podigli Ajfelov Toranj. Ima privilegovanih zona. A niko ne uoava. Vratio sam se prema St-Meri. Jo traje smeh devojaka. Ne e-lim da vidim nikoga, zaobiao sam oko crkve ulicom Kloatr Sen-Meri vrata poprenog broda, stara, od grubog drveta. Levo se otvara trg, krajnja granica Bobura, osvetljen kao daje dan. Na istini auto-mobili Tingelija i druge raznobojne tvorevine koje plutaju po vodi ne-kog bazena ili vetakog jezerca, u dnu sam pronaao ogoljenu kon-strukciju Dalmin cevi i velike razjapljene eljusti Bobura kao Tita-nik ostavljen pored zida polusakrivenog brljanom, potonuo u me-seevom krateru. Gde katedrale nisu uspele, veliki otvori na

prekoo-keanskim brodovima apuu u dodiru sa Crnim Devicama. Tu otkrije samo onaj koje spreman da ophodi Sen-Meri. Dakle treba nastaviti, imam trag, razotkrivam u samom centru Grada Svetlosti, jednu od zavera Onih, zaveru Mranih. Skrenuo sam ulicom i Konsil, i ponovo se naao u proelju Sen-Meri. Ne znam zato, ali neto me je teralo da ukljuim bateriju i upravim je prema portalu. Gotika u procvatu, lukovi u nizu. I odjednom, traei ono to nisam oekivao da u nai, ugle-dao sam na ukrasima luka nad portalom. Bafomet. Upravo gde se polulukovi spajaju, dok je na vrhu pr-voj; jedna golubica duha svetog sa blaenstvom u kamenim zracima, ui drugom, okruen pozlaenim anelima, on, Bafomet sa svojim si rasnim krilima. Na proelju jedne crkve. Bez stida. Zato tu? Jer smo blizu Templuma. Gde je Templum, ili ono to je od njega ostalo? Vratio sam se natrag, ponovo se penjem prema se-vemistoku i naao sam se na uglu ulice Monmoransi. Kua Nikole Fin mola je na broju 51. Izmeu Bafometa i Templuma. Lukavac, zimo jo dobro s kim treba da se obrauna. Kante za otpatke pune fjiiusiK! prljavtine pred kuom neodreenog doba, krmom Nikole Mumeln. Kui je stara, restaurirali su je u turistike svrhe za avolje .iluj;<! najnioj; reda, Ilike. Tu pored je ameriki bar sa reklamom Mpln: istroilo se (vae buvosu bubice, nisu po programu). Soft-Her-intts. Tomuni. NikIii Huni ti ulici Tomplunia, protraviini jo i stiom na ugao sa uli i'iim Hiitt iiiij f;osn niiln/.i i.rj; Tomplurmi, vrt, olovno boje kao groblje, linul niilvili /i i vovimili viin/.ovai 501dUlica Bretanj sve do ukrtanja s ulicom Vjej di Templ. Posle ukrtanja s ulicom Barbet, ulica Vjej di Templ ima udne prodavnice sa elektrinim lampama bizarnih formi, patke, brljana. Preterano i razmetljivo moderne. Nisu me prevarile. Ulica Frank-Buroa: u Mareu sam, poznajem ga, uskoro e se pojaviti stare koer kasapnice, kakve veze Jevreji imaju s Templa-rima kad smo utvrdili da njihovo mesto u Planu pripada Asasinima Alamuta? Ne, moda elim samo da se udaljim od Muzeja. Ili sam konfuzno krenuo prema jednom mestu, znam da ne moe biti tu, ali nastojim samo da se setim gde je, kao Belbo koji je u snu traio zabo-ravljenu adresu. Susreem jednu opscenu grupu. Smeju se neprijatno, hodaju ratrkano, tako da su me prisilili da siem s trotoara. Za trenutak sam se uplaio da ih je poslao Starina sa Planine i da su tu zbog mene. Nije tano, nestaju u noi, ali govore neki strani jezik, siktav kao iitski, talmudski, koptski poput pustinjske zmije. U susret mi dolaze dvopolne figure u irokim, duvakim ogr-taima. Ogrtai drutva Rue i Krsta. Prolaze pored mene i skreu u ulicu Sevinje. Ve je duboka no. Pobegao sam iz kole da bih pro-naao ovaj svaiji grad, i primetio sam daje grad sviju zamiljen u vidu katakombi ulica odabranih za inicijante. Pijanac. Moda blefira. Sumnjati, stalno sumnjati. Prilazim jo otvorenom baru, konobari s keceljama dugakim do glenjeva skupljaju stolice i stoie. Ulazim na vreme i daju mi pivo. Popijem ga naduak i traim jo jedno. Dobro ste edni, a? ree jedan od njih. Ali bez srdanosti, sumnjiavo. Svakako , edan sam, od pet sati pos-lepodne ne pijem, ali moe se biti edan ak i da nisi proveo no pod nekim klatnom. Imbecili. Placem i odlazim pre nego to im se moje ponaanje ureze u pamenje. Na uglu sam trga Vo. Prolazim tremom, koji je onostari film u kome nou odzvanjaju usamljeni koraci Matijasa, mahnitog koljaa, po trgu Vo? Stanem. ujem li to korake

iza sebe? Ma ne, i oni su se zaustavili. Bilo bi dovoljno staviti nekoliko relikvijara i ovi svodovi bi postali sale kole. : Niske renesansne tavanice, polukruni lukovi, galerije u dubo-rezu i stari komadi, nametaj. Trg Vo, tako nizak, sa starim iljeblje-nirn, okrnjenim, oronulim kapijama, tu ivi svet koji se nije pomerio stotinama godina. Ljudi u dugakim utim ogrtaima. Trg nastanjen samo laksidermistima. Izlaze samo nou. Znaju i plou i bravu kana-lizacije odakle se prodire u Podzemni Svet. Pred oima svih. Udruenje pretplatnika socijalnog osiguranja i dejeg do-datka, ulica Pateltiri broj 75. Nova kapija, moda su tu bogati, ali od-mah posle, jodna .stara oguljena kapija, kao neka kua u ulici Sinero Kimalo, zatim na hrojii 3 jedna vrata nrdavno opravjjena. Alterna-cija Ilirturti i I'nmiinatiara, (iospodari i njihovi robovi. Ovdn fjdo su prikucano dasko na ono Stoje n obalo d.i Inido luk. Jasnoj), ovriejo bila nluilt.lNtlr'ka knjiaru, a '..i<hi ju nema Jnlaii cimi blok jo bi" is 602 pranjen. Evakuisan za jednu no. Kao Alje. Sada znaju da neko zna, poinju da zakorauju u skrovitost. Na uglu sam ulice Birag. Vidim nepregledan niz tremova bez ive due, vie bih voleo daje mrak, ali tu je uto svetio sijalica. Mo-gao bih da vritim i niko me ne bi uo. Iza onih zatvorenih prozora odakle ne prodire ni traak svetla, tihi, u svojim utim ogrtaima, taksidermisti bi se podsmevali. Meutim ne, izmeu tremova i sredinog vrta nalaze se parki-rani automobili i proe poneka retka senka. Ali ovo vie ne ini izve-taj prijatnim. Krupni nemaki ovar mi pree ulicu. Pas crn samo nou. Gde je Faust? Moda alje vernog Vagnera da odvede psa na mokrenje. Vagner. Eto ideje koja mi se mota po glavi a daje nisam sve-stan. Doktor Vagner, on mi treba. On e moi da mi kae da li ludim, kakva su me privienja obuzela. Moi e da mi kae da nita nije istina, daje Belbo iv i da Tres ne postoji. Kakvo olakanje kad bih bio bolestan. Naputam trg gotovo trei. Prati me neki automobil. Ne, moda samo trai gde da parkira. Spotaknuo sam se o plastine vree za otpatke. Automobil se parkira. Nije hteo mene. U ulici sam Sen-Antoan. Traim taksi. Kao po narudbi, prolazi. Kaem mu: Avenija Elize Rekli, 7. 503116 eleo bih da sam zvonik, obeen o Ajfelovu Kulu. (Blez Sandrar) Nisam znao gde se nalazi, nisam se usuivao da pitam taksi-stu, jer ko uzme taksi u ovo doba, to ini da bi otiao svojoj kui, inae je u najmanju ruku ubica, s druge strane, gunao je daje centar jo uvek pun tih prokletih studenata, pulmanovi autobusi parkirani pos-vuda, odvratno, kad bi zavisilo od njega, sve bi ih uza zid, te da se vredi potruditi i udariti duim putem. Praktino je obiao ceo Pariz, ostavivi me konano na broju sedam jedne usamljene ulice. Nije bilo nikakvog doktora Vagnera. Znai da je broj sedam-naest? Ili dvadesetsedam? Nainio sam dva ili tri pokuaja, zatim sam se povratio. Pa i da sam pronaao ulaz, zar sam moda mislio da ; u ovo doba izvuem doktora Vagnera iz kreveta kako bi mu ispriao svoju priu? Tu sam zavrio iz istih razloga zbog kojih sam lutao od Port SenMarten do trga Vo. Beao sam. I sada sam pobegao s mesta kuda sam bio pobegao, beei iz kole. Nije mi trebao psihoanali-tiar, nego luaka koulja. Ili kura sna. Ili

Lija. Da mi uzme glavu, da je stisne snano izmeu grudi i pazuha apui mi da budem do-bar. Da li sam traio doktora Vagnera ili aveniju Elise Rekli? Jer sada sam se toga priseao, na to ime sam nailazio dok sam itao u vezi sa Planom, bio je neko iz prolog veka, koji je pisao ne znam kakvu knjigu o Zemlji, slojevima tla, vulkanima, neko koje pod izgo-vorom da se bavi naunom geografijom, gurao nos u Podzemni Svet. Jedan od njih. Izmicao sam im, ali sam ih uvek ponovo pronalazio oko sebe. Malo po malo, u roku od par vekova, okupirali su ceo Pariz. I ostatak sveta. Trebalo je da se vratim u hotel. Hou li nai drugi taksi? Po onom to sam shvatio, mogao sam biti u krajnjem predgrau. Uputio sam se pravcem odakle je dolazilajaaiirasvetlostiodakle se nazi-ralo otvoreno nebo. Sena? I kad sam stigao do ugla, ugledah je. S moje leve strane. Trebalo je da posumnjam daje tu, u zasedi u okolini, u ovom gradu imena ulica obeleavala su nedvosmislenu poruku, uvek je bola pravo u oi, jo gore nego to sam oekivao. Bila je tamo, gadna iskovana pauina, simvol, instrument nji-hove moi: trebalo je da pobegnem, a ja sam meutim, oseao kako me mrea privlai, pomerajui glavu odozdo navie i obrnuto, jer vis! nitim mogao da je obuhvatim jednim pogledom, praktino bio hiiiji unui.ni, seklo im; j; njenih hiljadu ivicu, ose.io sam kako ine hoinhnrdiMii metalne reetko kojn su su odasvud sputalo, da se sumo pomolila, mogla ine je zdrobiti jednom od svojih zgliivku.Hl.ih apa. Kulu. II io mi ni im jedino| i.irki U y, i im I u odnkloiso ntjomotfln vi 504 deti izdaleka, iz profila, da se prijateljski pojavi iz mora krovova, fri-volna kao Difijeva slika. Bila mije iznad, lagano je klizala na mene. Nasluivao sam joj vrh, ali kretao sam se prvo okolo, a zatim unutar postolja, stisnut izmeu jedne i druge noge, spazio sam joj petne ile, utrobu, stidni deo, nasluivao vrtoglavo crevo zajedno sa jednjakom onog njenog vrata politehnike irafe. upljikava, posedovala je mo da zatamni okolno svetio i kako sam se kretao, iz raznih perspektiva nudila mi je upljikave svodove koji su zumom izdvajali kadrove u pomrini. Tada je s njene desne strane, prema severoistoku jo uvek ni-sko na horizontu, izronio meseev srp. Ponekad mi gaje kula uraml-jivala, kao daje optika iluzija, fluorescencija jednog od onih njenih iskrivljenih ekrana, ali bilo je dovoljno da se pomerim i ekrani su menjali oblik, meseca vie nije bilo, zapetljao se o neko metalno re-bro, zver gaje zdrobila, svarila, uinila da nestane u nekoj drugoj di-menziji. Teserakt. etverodimenzionalna kocka. Tada sam kroz jednu arkadu video pokretnu svetlost, ak dve, crvenu i belu, kako trepte, verovatno neki avion u potrazi za Roasijem ili Orlijem, ta ga znam. Ali odmah da li sam se pomerio ja, ili avion, ili Kula svetla su ne-stajala iza jedne krivine, oekivao sam da ih vidim kako se pojavljuju u drugom kvadratu, ali vie ih nije bilo. Kula je imala stotine prozora, sve pokretne, i svaki je odavao razliiti segment vremenskog prosto-ra. Njena rebra nisu oznaavala euklidastine prelome, cepala su kosmiko tkivo, prevrtala katastofe, listala stranice paralelnih sve-tova. Ko je ono rekao da je ovaj vrak tornja Bogorodice Nae od Starudije sluio da obesi Pariz o plafon univerzuma? Naprotiv, sluio je da univerzum obesi o sopstveni vrh naravno, zar nije to Surogat Klatna? Kako su je nazivali? Usamljeni supozitorijum, prazni obelisk, slava gvozdenim ipkama, apoteoza stuba, vazduni oltar idolatrij-skog kulta, poela u srcu rue vetrova, tuna kao

ruina, runi kolos boje noi, neskladni simbol suvine snage, apsurdno udovite, be-zumna piramida, gitara, mastionica, teleskop, razvuena kao govor nekog ministra, antiki bog i moderna betija. Bilo je tako i drugaije, a da sam posedovao esto ulo Gospodara Sveta, sada kada sam uh-vaen u njen snop glasnih ica prekrivenih korom zakovanih polipa, uo bih je kako promuklo apue muziku sfera, Kula je u tom tre-nutku usisavala talase iz srca neiscrpne zemlje i odailjala ih u sve menhire sveta. Izdanak zakovanih zglobova, artroznih vratova, iste-gnut i iz ud; proteze kakav uas, odkud sam se naao, da bi me razmrskali u nmbisu morae da me strmoglave prema vrhu. Sigurno um dolii/.io s puta kroz sredite zemlje, bio sam u antigravitacionom vri logu suprotnih polovn. Nismo fanliizirali, on mi je sada izglonlii kno protei izazov l'lnmi, ali nultom <':o primotil.i da ?..mi spojim, m'prijtit.o|j, zrnce>>?> praine u zupanicima, ije je ona bila oblije i motor, bezoseajno bi rastegla jedan romb svoje olovne ipke i progutala bi me, nestao bih u naboru njenog nitavila, prenesen u Onostranost. Da sam ostao jo malo u njenoj upljini, pod njenom buoti-nom, njene ogromne kane bi se stegle, iskrivile bi se kao kljove, usi-sale bi me, a ivotinja bi se vratila u podmukli poloaj opakog i zloi-nakog rezaa za olovke. Jo jedan avion: ovaj nije dolazio niotkud, proizvela gaje ona izmeu svoja dva prljena mravog mastodonta. Posmatrao sam je, nikako da zavri, kao ni projekat za koji je bila stvorena. Da me nije" prodrla, mogao bih da sledim njene pomake, njene lagane obrtaje, njeno beskrajno rastavljanje i ponovno sastavljanje pod hladnim la-horom struja, moda su Gospodari Sveta umeli daje objasne kao geo-mantijski crte, u njenim neprimetnim metamorfozama otitavali bi presudne znake, sramno poslate. Kula mi se obrtala nad glavom, od-vija Mistikog Pola. Ili ne, stajala je nepomino kao magnetizirani stoer i okretala plavi svod. Vrtoglavica je bila ista. Kako se Kula dobro brani, govorio sam sam sebi, izdaleka sr-dana prijateljica, ali ako se priblii, ako pokua da pronikne njenu misteriju, ubija te, ledi ti kosti, prosto hvalei se bezumnim strahom od kojeg je izgraena. Sada znam daje Belbo mrtav i daje Plan stvaran, jer je Kula stvarna. Ako ne uspem da pobegnem, da po-begnem jo jednom, neu to moi nikome da prenesem. Treba dati uzbunu. um. Stoj, vraamo se u stvarnost. Taksi koji grabi velikom br-zinom. Jednim skokom uspeo sam da se iupam od magine ograde, davao sam snane signale, gotovo sam rizikovao da se kola prevrnu, jer je taksista zakoio u poslednjem sekundu, kao da se nerado zau-stavio u toku vonje mi je rekao da je i njega, kad tuda prolazi nou, strah Kule, pa ubrzava. Zato? upitao sam ga. Jer... jer plai, to je sve. Ubrzo sam bio u svom hotelu. Trebalo je dugo da zvonim, da bih probudio sanjivog portira. Rekao sam sebi: treba da spava sada. Ostalo do sutra. Uzeo sam nekoliko tableta, dovoljno da se otrujem. Za kasnije ne pamtim. 117 Ludost ima ogroman paviljon koji odasvud prihvata svet posebno, ako zlata i moi ima u izobilju. (Sebastian Brant, Brod Budala, 46) B06

Probudio sam se u dva poslepodne, oamuen i katatonian. Svega sam se tano seao, ali nisam imao nikakav dokaz da je ono ega se seam i istina. Prvo sam pomislio da otrim dole da kupim no-vine, a zatim sam sam sebi rekao, da u svakom sluaju, i kad bi grupa tuarega prodrla u kolu, vest ne bi na vreme stigla da se pojavi u ju-tarnjim novinama, odmah posle dogaaja. Osim toga, Pariz je og dana imao drugo o emu e da misli. 0 tome me je izvestio portir, im sam siao da traim kafu. U gradu je bila uzbuna, mnoge stanice metroa bile su zatvorene, na nekim me-stima policija je tukla, studenata je bilo suvie i preterivali su. U telefonskom imeniku, naao sam broj doktora Vagnera. ak sam i pokuao da telefoniram, ali bilo je jasno da nedeljom nije u kan-celariji. U svakom sluaju, trebalo je da odem u kolu da proverim. Seam se da se Muzej otvarao i nedeljom poslepodne. Latinska etvrt je bila uzburkana. Prolazile su grupe sa zasta-vama, viui. Na Peakom Ostrvu video sam policijski kordon. U po-zadini, uli su se udarci. Mora daje ovako bilo ezdesetosme. U nivou Sent apela, bila je tua, oseao sam miris suzavca. uo sam neku vr-stu udarca, ne znam jesu li bili studenti ili ace, svet oko mene je trao, sklonili smo se iza jedne reetkaste ograde s policijskim kordo-nom ispred, dok je ulicom pristizala gungula. Kakva sramota, ve sa starijim graanima oekujem da se buna smiri. Zatim sam pronaao slobodan put idui sporednim ulicama oko stare Pijace i ponovo sam se naao u ulici Sen-Marten. Muzej je bio otvoren, sa svojim belim dvoritem, tabla na proelju: Muzej nauke i tehnike podignut dekretom konventa 19. u mesecu berbe go-dine III... u drevnom stareinstvu Sen-Marten de ana, osnovanog u dvanaestom veku. Sve normalno, s malom nedeljnom grupom, neo-setljivom na studentske ludorije. Uao sam nedeljom besplatno i sve je bilo kao predhod-nog poslepodneva u pet. uvari, posetioci, Klatno na svom uobiaje-nom mestu... Traio sam tragove onoga to se desilo, ali, ako se de-silo, neko je savesno poistio. Ako se desilo. Ne seam se kako sam proveo ostatak poslepodneva. Ne secam se niti Sta sam video lutajui ulicama, povremeno prisiljen da krotiom da bih izborio guvu. Zvao sam Milano, tek toliko da pro-bam. udom, okronun um broj Belba. Zatim Lormirin. Zatim Gara-inond koji i n(jo mo^iio iioj;o da bude) zatvoron. Ipak, ;ikojo norasjo 607danas, onda se sve desilo jue. Ali od prekjue do ove noi prola je venost. Oko veeri osetio sam da sam gladan. eleo sam mir i kakav rasko. Pored Foruma pijace uao sam u restoran, koji je nudio ribu. ak i suvie. Sto upravo pred akvarijumom. Svet dovoljno irealan da me ponovo baci u atmosferu apsolutne sumnje. Nita nije sluajno. Ona riba izgleda kao astmatini isihasta koji gubi nadu i optuuje Boga da je umanjio smisao univerzuma. Savaote, Savaote, kako ' moe biti tako podmukao, da me uveri da ne postoji? Kao gan-grena, ta put se rastire nad svetom... Ona druga izgleda kao Mini, trepe dugakim trepavicama i nameta ustaca u obliku srca. Mini, je Mikijeva verenica. Jedem neku ludu salatu od bakalara mekog kao deje meso. S medom i biberom. I Pavlikiani su ovde. Jedan klizi meu koralima kao Bregeov avion dugaki zaveslaji krilima lep-tira, stotinu na jednoga koji je opazio svoje pare homunkulusa na-putenog na dnu ve probuene cevi, baene na ubrite pred Flame-lovom kuom. Zatim jedna riba-templar, oklopljena sva u crno, trai nof'o deija. Prolazi astmatini isihasta koji pliva zamiljen i bezvoljan prema neizrecivom. Okrenem pogled i iznad ulice opazim znak dru-gog restorana KOD Dru... Drutva Rue i Krsta? Rojhlin? Rozisper-gijus? Rakovski jragocicarogi? Znaci, znaci...

Da vidimo, jedini nain da zbuni avola je da ga uveri kako u njega ne veruje. Nema ta mnogo da se razmilja pri nonoj jurnjavi Parizom, pod pogledom Kule. Izai iz Muzeja posle onog to si video ili verovao da vidi to to si video, iveti u gradu kao inkub, normalno je. Ali ta sam video u Muzeju? Svakako sam morao da govorim s doktorom Vagnerom. Ne znam zato sam uvrteo u glavu daje to jedini lek, ali bilo je tako. Te-rapija recima. Kako sam stigao jutros? ini mi se da sam uao u neki bioskop Stoje davao Damu iz angaja Orsona Velsa. Kad sam stigao do scene sa ogledalima, nisam izdrao i izaao sam. Ali moda nije istina, moda sam to samo zamiljao. Ovog jutra u devet, telefonirao sam doktoru Vagneru, ime Ga-ni mon mi je pomoglo da premostim barijeru kod sekretarice, izgle-du ln je; da me se doktor sea i obzirom na hitnost koju sam mu izloio, rekao mije da doem odmah u pola deset, pre nego to stignu ostali pacijenti. Zvuao je ljubazno i pun razumevanja. Moda sam sanjao i posetu doktoru Vagneru. Sekretarica mije liiiila generalije, popunila karton, naplatila honorar. Sreom, ve sam imao povratnu kartu. Ordinacija manjih dimenzija, bez kaua. Prozori gledaju na Simiu, lovo silueta Kulo. Doktor Va/mer me je primio s profesionalnom snlncnoSii konano i pravojo, nisam bio viSo jedan od njegovih iz davaa, hio.sam pnojjonl.. irokim i mirnim pokretom pozvao me da scdni'iii ispitu) njogn, ,s <li ugo sUiini' sl.ola, kao noki slulmnik mini Hlar.'ilvn I Niklo/ Tuko ju nikao, okronilo nvoJu f'ol,()|jn, pokuznvfll Rnn mi lea. Glavu je savio i izgledalo mije daje ruke sklopio. Nije mi preostalo nego da govorim. Govorio sam kao navijen, izbacio sam sve to sam imao, od poetka do kraja, ono to sam mislio pre dve godine, ono to sam mis-lio pre godinu dana, ono to sam mislio daje Belbo mislio, i Diotalevi. A naroito ono to se desilo u noi Svetog Jovana. Vagner me nijednom nije prekinuo, nije mi povlaivao niti po-kazao neslaganje. Po onome to znam, mogao je da utone u san. Ali mora daje to bila njegova taktika. A ja sam govorio. Terapija recima. Zatim sam ekao, re, njegovu, da me spase. Vagner je ustao, izuzetno sporo. Ne okreui se ka meni, zao-biao je pisai sto i stao pored prozora. Gledao je kroz stakla, rukama-prekrtenim na leima, zamiljen. U tiini, oko deset, petnaest minuta. Zatim, jo uvek okrenut leima, bezbojnim glasom, mirnim, si-gurnim: Gospodine, vi ste ludi. Ostao je nepokretan, ja isto tako. Posle sledeih pet minuta, shvatio sam da vie nee nastaviti. Kraj seanse. Izaao sam bez pozdrava. Sekretarica mi se iroko nasmeila, i ponovo sam se naao u aveniji Elize Rekli. Bilo je jedanaest sati. Pokupio sam svoje stvari iz hotela i pou-rio na aerodrom, uzdajui se u dobru sreu. Trebalo je da ekam dva sata, pa sam u meuvremenu zvao Garamon u Milanu, na njihov raun, jer vie nisam imao ni pare. Javila se Gudrun, zvuala je gluplje nego obino, trebalo je tri puta da viem da bi mi rekla da, oui, yes, da prihvata poziv. Plakala je: Diotalevi je umro u subotu u pono. I niko, ba niko od njegovih prijatelja nije bio jutros na sah-rani, ba sramota! ak ni gospodin Garamon, za koga kau daje na putu u inostranstvu. Ja, Gracija, Luano ijedan gospodin u dubokoj crnini, brada, kovravi zalisci i veliki eir, da je izgledao kao po-grebnik. Bog zna odakle je doao. Ali gde ste bili Vi, Kazaubon? Igde je Belbo? ta se deava?

Promrmljao sam neka smuena objanjenja i spustio slualicu. Pozivali su me i popeo sam se u avion. 509M o u Socijalna teorija zavere... prosta je posledica slabljenja odnosa sa Bogom, i pitanja koje iz toga sledi: Koje na svome mestu? (Karl Poper, Nagaanje i pobijanje, London, Ratlid, 1969, I, 4) Putovanje mi je prijalo. Ne samo da sam napustio Pariz, ve sam napustio podzemlje, ak tlo, zemljinu koru. Nebo i planine jo bele od snega. Samoa na deset hiljada metara, a taj oseaj pijanstva "'?';.?' koji uvek prua let, izjednaavanje pritiska, prolazak kroz jednu laku smuenost. Mislio sam da se tek tamo gore polako vraam no-gama na zemlju. Pa sam odluio da prekinem, isprva pravei spisak ? mesta u svojoj belenici, zatim prepustivi se kretanju, zatvorenih oiju. ! Odluio sam da popiem pre svega oevidnosti koje ne dolaze ?? ! u sumnju. Nesumljivo je da je Diotalevi mrtav. Rekla mije to Gudrun. Gudrun je vazda ostala izvan nae prie, ne bije shvatila, paje ostala jedina koja bi rekla istinu. Zatim je istina da Garamon nije u Milanu. Naravno, mogao bi da bude bilo gde, ali injenica da tu nije i da nije bio tokom proteklih dana ostavlja uverenje daje bio u Parizu, gde sam ga video. Od parnjaka, nema Belba. Sada, pokuajmo da mislimo da se ono to sam video u subotu uvee u Sen-Marten-deanu stvarno dogodilo. Moda ne onako kako sam gaja video, omamljen muzikom i tamjanima, no neto se dogodilo. To je kao pria sa Amparo. Vrativi se kui ona nije bila u potpunosti uverena kako je bila opsednuta od Pomba ire, ali je sa si-gurnou znala daje sveanosti umbande prisustvovala, i daje vero-vala kako ju je ili se ponaala kao da ju je Pomba ira opsednula. Najzad, ono to mije rekla Lija u planini istina je, njeno itanje je bilo potpuno ubedljivo, poruka iz Provena bila je samo jedna beleka pralje. Nikada se nisu okupljali Templari u Gran-o-Dimu. Nije bilo plana i nije bilo poruke. Praljina beleka bila je za nas neka vrsta ukrtenih reci ija su polja prazna, no bez odrednica. Dakle treba ispuniti polja tako da se po mogunosti sve ukrsti. Ali moda je primer neprecizan. U ukrste-nim recima ukrtaju se reci a rei trebaju da se ukrste preko jedne za-jednike reci. U naoj igri nismo ukrtali reci, ve pojmove i inje-nice, dakli; pravila su bila razliita, a bilo ih je u osnovi tri. Prvo pnivilo, pojmovi se povezuju prema analogiji. Ne postoje prnvila po kojima bi s<! odluilo na poetku da lije neka analogija do lim ili loa, jer bilo koju sl.var nalikuje bilo kojoj drugoj podizvesl.nim okolnostima, l'rimor. Krompir se ukrta sa jabukom jor oboje su 513biljke i okruglog oblika. Od jabuke do zmije, po biblijskoj vezi. Od zmije do slatkog pereca, na osnovu slinosti oblika, od pereca do po-jasa za spaavanje a odatle do kupaeg kostima, od kupalita do nau-tike karte, od nautike karte do higijenskog papira, od higijene do alkohola, od alkohola do droge, od droge do prica, od prica do ru-pice, od rupe do zemlje, od zemlje do krompira.

Savreno. Drugo pravilo govori u stvari da, ukoliko se na kraju sve slae, igra je valjana. Od krompira do krompira, sve se slae. Dakle ispravno je. Tree pravilo: veze ne smeju da budu nove, u smislu da mora da su bile ve izloene bar jedanputa, a bolje ukoliko vie, od drugih. Samo tako ukrtanja izgledaju istinita, jer su oita. Koja je zatim bila ideja gospodina Garamona: knjige avoljih slugu netrebaju da nude nova reenja, treba da ponavljaju ve reeno, inae gde bi zavrila snaga Tradicije? Tako smo uradili mi. Nismo izmislili nita, osim rasporeda de-lova. Tako je uradio Ardenti, nije izmislio nita, osim stoje raspore-dio delove na nespretan nain, a inae je manje sakupio od nas, nije imao sve delove. Oni su imali delove, ali nisu imali emu za ukrtenicu. A zatim mismo jo jednom bili sposobniji. Priseao sam se jedne reenice koju mije Lija rekla u planini, dok mije prebacivala to sam sainio jednu runu igru: Svet je gla-dan raznih planova, ukoliko mu ponudi jedan od njih baca se na njega poput opora vukova. Ti izume a oni veruju. Nije potrebno proizvoditi vie nestvarno od onoga ega ima. U osnovi dogaa se uvek tako. Neki mladi Herostrat se jede jer nezna kako da se proslavi. Zatim vidi neki film u kome krhki momak puca na divu kantri muzike i stvara dogaaj dana. Pronaao je obra-zac, ide i puca u Dona Lenona. To je ba kao za SAIZ. Kako da postanem objavljeni pesnik koji zavrava u enciklopedijama? I Garamon mu objanjava: jedno-stavno, plati. Jedan SAIZ nikada ranije nije na to pomiljao, no bu-dui da postoji izdavaki plan Manucija, poistoveuje se sa tim. SAIZ je uveren da je jo od detinjstva ekao Manucija,j'edino to nije znao da postoji. Posledica, mi smo izmislili jedan nepostojei Plan a Oni ne samo da su ga drali valjanim, ve su postali ubeeni da su ve odavno u njemu, to jest prepoznali su odlomke svojih zbrkanih i neu-rednih projekata kao momente naeg Plana, skandiran po neoborivoj logici analogije, privida, podozrenja. No izmiljajui neki plan drugi ga ostvaruju, na Plan je kao da j;n je bilo, l.avie, sad ve postoji. Od loga trenutka opori avoljih sluj;u oplrao svetom u po l.nizi za nuiponi. Ponudili smo mapu osobama koje su pokuavale da pohede neku svoju inrdnii frustraciju. Kakvu? Na to me je upulin pnslcdiiji BM files Belba: ne bi nam zaista nita smetalo daje tu postojao neki Plan. Poraz, ali ne tvojom krivicom. Podlei pred kosmikom zaverom nije sramota. Nisi kukavica, muenik si. Nemoj da se ali da si smrtan, plen hiljada mikroorganizama nad kojima nema vlasti, nisi odgovoran za svoje noge koje su nepo-godne za pentranje, za nestanak repa, za kosu i zube koji ponovo ne rastu, za neurone koje usput seje, za iskakanje vena. To su Zavidljivi Aneli. A isto vai i za svakodnevni ivot. Kao krah na berzi. Deava se jer svako pravi neki pogrean potez, a svi pogreni potezi zajedno stvaraju paniku. Potom se ko nema vrste nerve pita: ali koje skovao ovu zaveru, kome ide u raun? I teko ako ne nae nekog neprija-telja koji ju je skovao, osetio bi se krivim. Ili, budui da se osea kri-vim, izmisli neku zaveru, ak mnoge. A da bi ih razbio, mora da or-ganizuje svoju zaveru. I to vie izmisli tuih zavera, kako bi opravdale tvoje nera-zumevanje, to vie se njima zanese, i smilja svoju po njihovoj meri. Stoje potom ono to se dogodilo izmeu

isusovaca i bekonovaca,pav-likijana i neotemplara, svako je prigovarao tuem planu. Tada je Diotalevi primetio: Svakako, pripii drugima ono to upravo ti ra-di, a budui da ti upravo radi jednu odvratnu stvar drugi postaju odvratni. Budui da bi pak drugi eleli, po obiaju, da urade ba tu odvratnu stvar koju upravo ti radi, oni sarauju sa tobom ostavlja-jui utisak da tako u stvarnosti ono to im pripisuje jeste isto ono to su oni oduvek eleli. Bog uzima vid onome kome on eli, do-voljno je pomoi Mu. Jedna zavera, ako ve mora da bude zavere, je tajna. Tu mora da ima neke tajne koju poznajui mi nebismo vie bili frustrirani, jer ili bi to bila tajna koja nas vodi u spasenje ili bi se poznavanje tajne poistovetilo sa spasenjem. Postoji li jedna tako oita tajna? Svakako, s tim to je nikada nismo upoznali. Razotkrivena, samo bi nas razoarala. Nije li mi govorio Alje o napetosti oko miste-rije, koja je drmala epohu Antonina? Pa ipak je teko prispeo neko ko se izdaje za sina Boijeg, sina Boijeg koji je postao telo, i izbavlja od greha zemaljskih. Jeli to bila misterija sumnjive vrednosti? A obea-vala je spasenje svima, dovoljno je bilo voleti svoga blinjeg. Jeli to bila nikakva tajna? A ostavljala je u zavet da e svako ko izgovori prave rei u pravom trenutku biti u stanju da pretvori komad hleba i pola ae vina u telo i krv sina Boijeg, i da se njime nahrani. Je li to bila enigma za odbacivanje? I navodila je oce crkve na nagaanja, a potom na izjave, da je Bog i Jedan i Trojedan a da Duh proishodi od Ocu i od Sina, ali ne i Sin od Oca i od Duha. Jeli to bila parolica za Ili-k<>? A ipak ovi, kojima je sad ve spasenje bilo na dohvat ruke do it voursolf iiiSl.. Je li otkrovenje u potpunosti luVKoliko banalnosti: i iinfiln dn se snimo historije kako sa svojim libnrnama po elom Medi-Itirtinu trae neko drugo izgubljeno znanje, ije su ove dogme od tri- dinar samo povrinski vuo, roe zn siromane duhom, aluzivni 515hijeroglif, namigivanje Pneumatiarima. Tajna Sv. Trojice? Suvie jednostavno, mora da tu lei jo tota ispod. Bio je neki, mogue Rubintajn, koji je kada su ga upitali ve-ruje li u Boga odgovorio: 0 ne, ja verujem... u neto mnogo vee... No postojao je jedan drugi (mogue esterton?) koji je kazao: otkako ljudi vie ne veruje u Boga, nije da vie ni u ta ne veruju, veruju u sve. Sve nije neka najvea tajna. Nema najveih tajni, jer im se razotkriju postaju male. Postoji samo prazna tajna. Tajna koja se iz-mie. Tajne biljke orhideje u onome to znai a deluje na testise, no testisi e da oznaavaju jedan zodijaki znak, ovaj hijerarhiju anela, ova pak muziku gamu, gama odnos raspoloenja, i tako re-dom, inicijacija je u tome da se naui da se nikad ne zaustavlja, uni-verzum se ljuti kao neka glavica luka, a glavica luka je sva u ljusci, zamislimo jednu beskrajnu glavicu luka, kojoj je centar svugde a obim nigde, to jest sainjena je od Mebijusovog prstena. Pravi inicijantje onaj koji zna daje najmonija od svih tajni tajna bez sadraja, jer ga nikakav neprijatelj nee navesti da je prizna, nijedan vernik nee uspeti da mu je preotme. Sada mi ispada mnogo loginije, kao posledica, dinamika no-nog obreda pred Klatnom. Belbo se oslanjao na injenicu da poseduje tajnu, i zbog toga je zadobio vlast nad Njima. Njihov impuls, ak i jed-nog tako opreznog oveka kao stoje Alje, koji je odmah lupao u tam tam kako bi prizvao sve ostale, bio je da mu je otmu. I stoje vie Belbo odbijao da im je otkrije, utoliko su vie Oni drali daje tajna velika, i to se vie kleo daje ne poseduje, utoliko su vie bili uvereni daje po-seduje, i da je to prava tajna, jer da je lana otkrio bi je on.

Vekovima je potraga za tom tajnom bila onaj beton koji ih je drao zajedno, uz sve ekskomunikacije, unutranje borbe, zasede. Sada su upravo bili u mogunosti daje upoznaju. A obuzele su ih dva straha: da e ih tajna razoarati, i da nee poto svima bude po-stala poznata ostati vie nikakve tajne. Bio bi to njihov kraj. A upravo je tu Alje naslutio da ukoliko Belbo progovori svi e znati, a on, Alje, izgubie neodreenu auru koja mu je pruala ha-rizmu i mo. Da se Belbo poverio samo njemu, Alje bi nastavio da bude grof od Sen ermena, besmrtnik, protezanje njegove smrti po"dudaralo se sa protezanjem tajne. Nastojao je da navede Beba da mu jjovori na uvo, a kada je shvatio da nee biti mogue, izazvao gaje proricanjem da e se predati, ali jo vie odglumivi lakomislenost. (), dobro je to znao, stari grof, znao je da kod ljudi takvog soja tvrdo-glavost i oseaj da si postao smean nadvladavaju ak i strah. To ga jo primoralo da podigne izazivaki ton i definitivno kae ne. A drugi su, iz iste zebnje, pre bili radi da ga ubiju. Gubili su mapu no ouvaviili su sveirlu svoje niti tore i slinave eljo. l'riseao sam sr jedno prio koju mi je izloila Ampam. Jo pre iidfjo Sl. je stigla u Italiju, bila jo pnr mesni u Njiijnrku, i nastanila se u jodnoj etvrti jfdfi su so bando ubinu u iiiijlH>|jnm sluaju niuvnlo p<> B10 TV ekranu. Vraala se sama, oko dva po ponoi. A kada suje upitali da li se ne boji seksualnih manijaka, ispriala mije svoj metod. Tek to bi manijak poeo da se pribliava i dao se naslutiti kao takav, ona bi ga hvatala pod ruku i govorila: Sada idemo u krevet. I ovaj bi beao, zbunjen. Ukoliko si seksualni manijak, ne eli ti seks, hoe da ga eli, u najboljem sluaju da ga otme, no ako je mogue bez pristanka rt-ve. Ukoliko te postave ispred seksualnog objekta i kau ti qui Rodi, qui salta, prirodno je da bei, inae koji si pa ti manijak. A mi smo im zagolicali elju, ponudivi im tajnu koja nije mo- ' gla biti praznija, jer ne samo daje ni mi nismo poznavali, ve smo isk-reno govorei znali daje lana. Avion je preletao Monblan i svi putnici zajedno su se bacali na istu stranu kako ne bi propustili otkrie ove zatupljene nabrekle limfe koja se uzdigla usled distonije podzemnih struja. Ja sam pomiljao da ukoliko je ovo to mislim ispravno, onda moda struje i ne postoje, isto tako kao to nije postojala poruka iz Provena, no istorija deifro-vanja Plana, onako kako smo je mi rekontruisali, i nije bila drugo do Istorija. Vraao sam se u seanju na poslednji/i7es Belba. No onda, ako je bie tako uplje i krhko a da bi se odralo samo pred iluzijom onih koji trae njegovu tajnu, zaista kao to je govorila Amparo one veeri pri sveanosti, posle svoga poraza onda nema ni iskupl-jenja, svi smo samo robovi, pruite nam. gospodara, znaemo da ga potujemo. To nije mogue. Nije mogue jer Lija me je nauila da postoji drugi, a za to imam dokaz, zove se Julije i u ovom trenutku se igra u nekoj dolini, i vue kakvu kozu za rep. Nije mogue jer Belbo je dva-put rekao ne. Prvo ne je rekao u Abulafiju, a onome ko pokua da mu otme tajnu. Zna li lozinku? bilo je pitanje. A odgovor, klju znanja, bio je ne. Postoji neto stoje istinito, a to je ne samo da magina rene, postoji, ve je ni neznamo. No ko bude umeo daje pretpostavi moda e neto i saznati, bar ono to sam ja mogao da znam. Drugo ne je rekao u subotu uvee, odbacujui spas koji su mu nudili. Mogao bi da izmisli bilokakvu mapu, spomene neku od onih koje sam mu pokazao, toliko, pomou Klatna obeenog na taj nain, ova banda bezumnika Pupak Sveta ne bi nikada prepoznala, a i

kada bi, izgubili bi jo decenije da shvate da to nije taj.Inae ne, nije eleo du popusti, pre je bio spreman da umre. Nije to da nije eleo da popusti pred poudom za vlasti, nije e- ] l(!o da popusti pred besmislom. A to znai daje on na neki nain znao/ du, koliko god da je bie krhko, kolikogod daje beskrajno i besciljno! naSe priupitkivanje nad svetom, ima neto to poseduje vie smisla1 od ostalo};. Stajo to naslutio Bolbo, moda .samo u lom trenutku, a to mu Jit dozvolilo da protivnici svom po.slodru'om onjiu^kom files, i da no 517poveri svoju sudbinu onome ko mu garantuje kojekakav Plan? Staje to shvatio konano to mu je dozvolilo da stavi ivot na kocku, kao daje sve to stoje moralo da zna otkrio ve odavno, a da se dotad nije setio, i kao da se pred tom svojom jedinom, pravom, apsolutnom tajnom, sa svim to se deavalo na koli, neizleivo uasnuo uasno do koje take se ide sa nespremnou na smrt? Neto mije nedostajalo, karika u lancu. to se Belba tie sada mi se ve inilo da mu poznajem sve podvige, od ivota do smrti, osim jednog. Na dolasku, dok sam traio paso, pronaao sam u depu klju te kue. Uzeo sam ga prolog etvrtka zajedno sa onim od Belbovog stana. Setio sam se onog dana, kada je Belbo pokazao stari orman koji bi trebalo daje sadrao, kako je rekao, njegovo ivotno delo, to jest njegovu juveniliju. Moda je Belbo napisao neto to nemoe da se nae u Abulafiji, i da je neto sahranjeno u ***. Nije bilo niega razumnog u mojoj pretpostavci. Dobar razlog rekao sam sebi da ja sasvim ozbiljno shvatim. Ve sada. Otiao sam da podignem svoja kola, i doao sam ovde. Nisam naao ni staricu roaku Kanepe, ili uvara staje ve bila, koju smo tada videli. Moda je i ona umrla u meuvremenu, Ovde nema nikoga. Prokrstario sam raznim sobama, osea se vlaga, ak sam pomiljao da upotrebim i grejalicu za postelju. No besmis-leno je grejati krevet u julu, tek to se otvore prozori ue blagi veernji vazduh. Odmah po sumraku nije bilo meseine. Kao u Parizu u subotu u no. Izaao je vrlo kasno, vidim ono malo to ga ima manje nego u Parizu sada samotan, kako se lagano die iznad najniih brda, u jednom ulegnuu izmeu Brika i jednog drugog ukastog izgrbljenja, moda ve pokoenog. Verujem da sam prispeo ovde oko est uvee, jo se videlo. Ni-sam poneo nita za jelo, zatim sam, vrljajui besciljno, uao u kujnu i naao salamu obeenu o gredu. Veerao sam salamu i svezu vodu, mislim oko deset. Sada sam edan, poneo sam sa sobom u ika Kar-lovu radnu sobu veliki bokal sa vodom, koji praznim u grlo svakih de-set minuta, zatim silazim, ponovo ga punim, i kreem ispoetka. Tre-balo bi daje tri, sada. No kako mije svetio ugaeno s mukom gledam na sat. Razmiljam, gledajui u prozor. Kao da su svetlaca, zvezda padalica nad obroncima brda. Prolaze retka kola, silaze u dolinu, penju se prema mestacima na tim vrhovima. Kada je Belbo bio deak nisu nam bile potrebne ove vizije. Nije bilo kola, nije bilo ovih drumova, kad padne no bilo je poveerje a posle kao daje policijski as. Otvorio sam orman sa juvenihjom, odmah poto sam doao. Polico i polico sa papirima, od kolskih ZHdnl.nka za osnovnu do SVO^njovH i svoiijova ponzjjo i prozi? iz mhtdosli. Svi su 11 inlndost,i pi Sali |>oo/.ijii, zul.im .su jn pnivi pesnici unitili u loi pesnici objnvili. Bfllbo jo bio prttviSo zbiiin'iin rio Jii )? \|>ir;;u>, pmviflo sini) iln Im je unifl

510 tio. Zakopao ju je u ormanu ika Karla. itao sam nekoliko sati. A u drugim dugim satima, sve do ovoga trenutka, meditirao sam nad poslednjim tekstom koji sam naao, kada sam ve bio gotov da odustanem. Ne znam kada je Belbo to napisao. Stranice i stranice gde se is-prepliu u meu redovima razliiti rukopisi, to jest isti rukopis u raz-nim vremenima. Kao daje to napisao vrlo rano, u esnaest ili sedam-naest godina, posle to odloio, pa mu se vratio u dvadesetoj, a zatim ponovo u tridesetoj, a moda i kasnije. Sve tamo dok se nije odrekao pisanja osim stoje zapoeo sa Abulafijom, ali ne usuujui se da se povrati na ove redove, i da ih potini elektronskom poniavanju. Pri itanju, dobija se utisak da pratimo dobro poznatu priu, dogaaje iz *** izmeu 1943. i 1945., ika Karlo, partizani, eilija, kapelica, truba. Poznajem prolog, bile su to opsesivne teme raznee-nog Belba, razoaranog i bolnog pijanca. Memoarska literatura, toje znao ak i on koji je bio poslednje pribeite lupea. Ali ja nisam knjievni kritiar, jo jedanput sam Sem Spejd, koji nastoji da pronae poslednji trag. I tako sam pronaao Klju Tekst. Pretstavljao je verovatno) poslednje poglavlje istorije Belba u-*** . Posle, nije moglo vie da se' dogodi nita.119 Zapalie krug trube, i tada videh kako se otvara kupola i jedna prekrasna vatrena strela iskoi kroz tubu trube i ulete u beivotna tela. Zatim se, otvor ponovo zatvori a i trubu uklonie. (Johan Valentin Andrea, Alhemijsko Venanje Kristijana Rozenkrojca, trasburg, Cecner, 1616, 6, str. 125126) U tekstu ima praznina, prenatrpanosti, rupa, stavljenih kr-stia vidi se da sam tek stigao iz Pariza. Umesto itanja iznova, preivljavam ga ponovo. Mora daje to bilo krajem aprila 45. Nemake armije su ve bile u rasulu, faisti su se osipali. U svakom sluaju *** je ve bio, i to konano, pod kontrolom partizana. Nakon poslednje bitke, one o kojoj nam je Jakopo priao ba u ovoj kui (pre gotovo dve godine), razne partizanske grupe zakazale su sastanak u ***, da bi potom krenule na grad. ekale su na znak od Radio Londona, pokrenule bi se u trenutku kad bi i Milano bio spre-man na ustanak. Stigle su i garibaldijevske grupe, voe kao Ras, jedan div sa cr-nom bradom, veoma omiljen u selu: bili su obueni u matovite uni-forme, jednu razliitu od druge, osim marama i petokraka na gru-dima, crvenih, i bili su naoruani neobavezno, k'o s nekom starin-skom pukom, k'o s mitraljezom oduzetim neprijatelju. trcali su u odnosu na badoljovske brigade, s plavim maramama, uniformama kaki boje sline engleskim i najnovijim stenovkama. Saveznici su po-magali badoljevce velikodunim poiljkama padobranom nou, poto bi u toku noi proao, kao stoje to ve radio ima dve godine, svako vee u jedanaest sati, tajanstveni Pipeto, engleski izvia, za koga se ne zna tano staje izviao, s obzirom da se svetlost nije videla na kilometre. Postojala je izvesna napetost izmeu garibaldijevca i badolje-vaoa, i pria se da su se na samo vee bitke badoljevci okomili na ne-prijatelja viui Napred Savoja, no neki od njih su tvrdili daje to iz navike, ta drugo da vie kad krene u juri, to ne znai da su oba-vezno monarhisti, a i sami su znali daje kralj uveliko bio kriv. Gari balijevci su se podmsevali, moe ovek da vie Savoja kad juria sa bajonetom na otvorenom polju, ali ne kad se baca iza nekog ugla sa stenovkom. Nije to, nego su bili prodane engleske due.

Postigli su, meutim, neki modus vivendi, potrebna je bila uje injena komanda /a napad na grad, i izbor je pao na Tereija, koji je komimdovao najbolji; snabdevenom brigadom, bio ji: najstariji, uestvovao je u velikom ralu, bio j<; heroj i umivan povererije savez niflko komande Narodnih danu, mislim <ln ju lo lulu nekoliko ihimi pre uslankn 520 u Milanu, krenuli su da osvoje grad. Stigle su dobre vesti, operacija je bila uspena, brigade su se pobedniki vraale u ***, no bilo je i mrt-vih, kruio je glas da je Ras pao u borbi, a da je Terci bio ranjen. Zatim se jedno popodne ue zvui automobilskih vozila, po-bednike pesme, svet je istrao na veliki trg, s glavnog puta stizali su prvi kontingenti, podignute pesnice, zastave, mahanje orujem kroz automobilske prozore i sa pragova vozila. Partizani su ve u putu bili obasuti cveem. Iznenada neko viknu Ras ras, i Ras se stvori, sklupan na prednjem braniku jednog kamiona s raupanom bradom i oznoje-nim crnim pramenovima koji su mu trcali iz koulje, razdrljene na grudima, i smejao se pozdravljajui gomilu. Pored Rasa sie iz kamiona i Rampini, kratkovidi deko koji je svirao u orkestru, neto stariji od ostalih, koji je bio nestao ima tri meseca i za koga se prialo da se pridruio partizanima. I zapravo i bio je tu, s crvenom maramom oko vrata, kaki jaknom, i u plavim pantalonama, bila je to uniforma bande don Tika, no on je sada imao i opasa sa futrolom, ijedan pitolj. Sa svojim debelim naoarima koje su ga kotale mnogo ismejavanja kod njegovih starih prijatelja iz crkvenog hora, sada je gledao devojke koje su se okupljale oko njega kao daje Fle Gordon. Jakopo se pitao da nije tu sluajno eilija meu svetom. U roku od pola sata, trg se oboji partizanima, i narod je traio na sav glas Tereija, i da ovaj neto kae. Terci se pojavi najednom balkonu optinske zgrade, naslonjen na svoju taku, bled, i pokua rukom da umiri gomilu. Jakopo je e-kao govor, jer je elo njegovo detinjstvo, kao uostalom i detinjstvo svih njegovih vrnjaka, bilo obeleeno velikim istorijskim govorima Duea, iji su se znaajniji delovi uili napamet u koli, to jest sve se uilo napamet jer je svaka reenica bila znaajan deo. Nastade tiina. Terci je govorio promuklim glasom, koji se jedva uo. Rekao je: Graani, prijatelji. Posle mnogo mukotrpnih rtvi... evo nas ovde. Slava palima za slobodu. I to je sve. Ponovo je uao. Dok je gomila u meuvremenu vikala, a partizani podizali mi-traljeze, puke modele, stare puke, stenovke pucajui u znak slavlja, aure su letele na sve strane a deca prolazila kroz noge naoruanih i civila, jer takav skup nije vie mogao da se ponovi, postojala je opas-nost da e rat da se zavri kroz mesec dana. Meutim, bilo je i mrt-vih. Nekim groznim sluajem, obojica su bili iz San Davida, jednog sela na vrhu ***, i njihove porodice su traile da ih sahrane na malom lokalnom groblju. Partizanska komanda je odluila da to bude svean pogreb, da sve grupe budu tu, mrtvaka kola okiena, da svira optinska banda, su svctcnikom iz katedrali' 1 crkveni orkestar. Don liko ju odmah prihvatio. Viv. svega, govorio je, zato stoje ouvok bio u dusi miLilnfaNla, a potom, Supulali su svirai, zato to ih 521ve godinu dana veba dva pogrebna mara, pa mora kadtad da ih izvede. I na kraju, govorili su zli jezici u selu, da bi zaboravio pesmu Mladost.

Ovako se odigrala pria Mladost. Nekoliko meseci ranije, pre no to su stigli partizani, orkestar Don Tika je izaao povodom neke slave, i zaustavile su ih Crne briga-de. Svirajte Mladost, veleasni, naredio mu je kapetan, lupkajui prstima po cevi mitraljeza. ta da se radi, kako e se kasnije nauiti da se kae? Don Tiko je rekao, probajmo deco, koza je ipak koza. Dao je tempo svojom palicom i taj kakofonski darmar proetao je *** svi-rajui neto stoje samo najlua nada za iskupljenjem mogla grekom da nazove Mladost. Bila je to sramota za sve njih. Zato stoje podle-gao, kasnije je govorio Don Tiko, no pre svega zato to su svirali kao psi. Svetenik da, i antifaista, no pre svega umetnost radi umetnosti. Jakopo tog dana nije bio tu. Imao je upaljene krajnike. Bili su samo Anibale Kantalamesa i Pio bo, i njihovo ekskluzivno prisustvo mora daje radikalno doprinelo padu nacifaizma. No za Belba pro-blem je bio drugi, bar u trenutku kad je pisao o njemu. Jo jednu je priliku propustio da sazna da li ume da kae ne. Moda je i zato umro obeen o Klatno. Sve u svemu, pogreb je utanaen za ponedeljak ujutru. Svi su bili na crkvenom trgu. Terci sa svojim redovima, stric Karlo i neke optinske veliine, sa ordenjem iz velikog rata, i nije bilo vano koje bio faista a ko ne, trebalo je odati poast herojima. I bio je tu kler, optinski orkestar, u tamnim odelima, i s koijama sa konjima pokri-venim s krem belim, srebrnim i crnim odorama. Koija je bio obuen kao neki Napoleonov maral, dvorogi eir, jakna, veliki plat, istih boja kao i konjska oprema. I bio je tu i crkveni orkestar, kape sa tit-nicima, kaki jakna i teget pantalone, sjajnog mesinga, crnog drvetai bljetavih tanjira i doboa. Izmeu *** i San Davida bilo je pet do est kilometara krivina uzbrdo. Onih koje penzioneri, nedeljom popodne, preu igrajui boce, jedna partija, pa pauza, nekoliko boca vina, jo jedna partija, i luko dalje, sve do svetog mesta navrhu. Nekoliko kilometara uzbrdo nisu nita za nekoga ko igra boce, i moda nije nita proi ih u jedinici, s orujem na ramenima, napetog poj'loda, udiui sve vazduh prolea. No treba probati da ih pree svirajui, s naduvenim obrazima, znojem koj tee u potocima, s da-hom koji izmie. Optinski orkestar ve due vreme drugo i nije ra-dio, no za deake iz crkvenog hora bilo je to iskuenje. Izdrali su he-rojski, Don Tiko je mahao svojom palicom po vazduhu, klarineti su zavijali iscrpljeni, saksofoni su blejali guei se, bas tube i trube pu-tali su zvuki: u|>onij(!, no izdrali su do sela, sve do podnoja uzbrdice koja ji; vodila do groblja. Vim': dui; vroiiii; su si; Anibuli; Kantalamesa i l'io bo piclvarali da sviniju, no Jakopo je odravao svoju ulo(.;u pa-sl.irskoj; psa, pod blagonaklonim pogledom Don Tika. Na tfolu oplin-j1, hi kesim, i^asuo su sUijuli, i rnkli su l<> i Turci i drugi komandanti B22 brigada: odlini deki, bila je to izvrsna stvar. Jedan komandant sa plavom maramom i itavom dugom tra-kica iz dva svetska rata, rekao je: Veleasni, neka se deaci od-more u selu, crkli su. Popnite se posle, na kraju. Bie tu jedan ka-mioni koji e vas vratiti u ***. Stutie se u kafanu, i ovi iz optinskog orkestra, staro gvoe, ogrubeli od beskrajnih pogreba, bacie se bez imalo dostojanstva za stolove naruujui kembie i vino do mile volje. I tako su izgleda ostali do uvee da bane. Deaci Don Tika meutim skupili su se bili oko anka za kojim je vlasnik sluio led od mentola, zelen kao neki hemijski eksperiment. Led je odjednom padao u grlo i izazivao bol us-red ela, kao sinuzitis. Zatim su se opet uspeli ka groblju, sad su se ve tiskali, svi na nogama, gurajui se sa

instrumentima, kad izae sa groblja komandant od pre i ree: Veleasni, za finalni obred po-trebna nam je jedna truba, znate za obredne znake. Trajae svega pet minuta. Truba, rekao je Don Tiko, profesionalno. I nesretni nosilac te privilegije, sad ve sav preznojen od zelenog leda i enjiva za do-maim rukom, len seljak, neosetljiv na bilo kakav estetski drhtaj, i na svaku solidarnost ideja, poe da se ali, kako je kasno, kako hoe da se vrati kui, kako su mu suva usta, itd. itd, dovodei Don Tika, koji se stideo pred komandantom, u nepriliku. I u tom trenutku Jakopo, naslutivi u podnevnom sjaju nean eilijin lik, ree: Ako mi da trubu, poi u ja. Don Tikove oi bljesnue u znak zahvalnosti, uzdah olakanja preznojenog bednog zvaninog trubaa. Razmena instrumenata, kao dve strae. I Jakopo zae u groblje voen pompeznim tipom sa trakama iz Adis Abebe. Sve je okolo bilo belo, sunce je peklo o zid, grobovi, cve-tovi na drveu okolo, crkvena koulja svetenika spremnog da bla-goslovi, osim fotografija zgaslo braonboje na nadgrobnim ploama. I velika obojena mrlja od vojnika izmeu dve rake. Deae, ree voa, ti ovde da stane, pored mene, i na ko-mandu zasviraj pozor. Zatim, na komandu, voljno. To je lako, zar ne? Veoma lako. Osim to Jakopo nikad nije svirao ni pozor ni volj-no. Drao je trubu povijenom desnom rukom, spram rebara sa vrhom blago nadole, kao to se ini sa karabinkom, i ekao je, podignute glave, uvuenog stomaka i isturenih prsa. Terci je izgovorio neki suvoparan govor, sa veoma kratkim reenicama. Jakopo pomisli da e morati da digne oi ka nebu da bi ispustio zvuk, te da e ga sunce zaslepiti. No tako umire jedan truba i s obzirom da ovek samo jedanput umire neka onda to uradi asno. Zatim mu je komandant apnuo: Sada. I poeo je dajaue: Aaaa... A Jakopo nije znao kako se svira jedan po-zor. Melodijska struklura mora daje bila daleko sloenija ali je u torn tronutku bio sposoban .\.imo da odsvira do mi sol do, u tim iro vlm ratnicima to izgleda hnsr dovo|)no. Ono posli-dnje do za.svirnoje poto je opet uzeo dah, tako da ga je vrlo dugo drao, da bi mu pruio vreme pisao je Belbo da dopre do sunca. Partizani su bili u strogoj pripravnosti. ivi nepokretni kao i mrtvi. Kretali su se samo grobari, uo se zvuk kovega kako se spu-taju u rake, i podizanje uadi kako taru o drvo. No bio je to slab pok-ret, kao bljeskovi odsjaja na nekoj kugli, gde ona lagana promena svetlosti slui samo da kae da na Kugli nita ne protie. Potom apstraktni zvuk jednog na-gotovs. Svetenik je promrmljao reci uz svetu vodicu, komandanti su se pribliili grobo-vima i svaki baci pregrt zemlje. I tada neka iznenadna naredba izazva pucnjavu ka nebu, ta-ta-ta, tapum, dok su se ptiice podigle buno sa procvalih drvea. No ni to nije bio pokret, bilo je kao da se stalno isti trenutak predstavlja u razliitim vidovima, a gledati jedan tron zauvek ne znai gledati ga dok protie vreme. Zbog toga je Ja-kopo ostao nepomian, neosetljiv na pad aura koje su se kotrljale pored njegovih nogu, niti je spustio trubu pored sebe, ve ju je drao jo uvek u ustima,s prstima na dirkama, kruto na pozoru, i sa instru-mentom koji je dijagonalno nianio na gore. Jo uvek je svirao. Njegova dugaka poslednja nota nije se uopte prekinula: za prisutne je bila neujna, i jo uvek je izlazila iz zvona trube kao neki lagani dah, zamah vetra koji je on i dalje ubacivao kroz otvor drei jezik meu jedva otvorenim ustima, bez da pritiska na mesingani us-

nik. Instrument je stajao isturen ne pridravajui se uz lice, zahval-jujui istoj napetosti lakata i ramena. Jakopo je i dalje emitovao tu iluziju note jer je oseao da u tom l.roiiutku on odmotava neku nit koja dri sunce zakaeno. Zvezda se blokirala na svojoj putanji, fiksirala se u jednom podnevu koje je mo-glo da traje itavu venost. I sve je zavisilo od Jakopa, dovoljno je bilo da on prekine taj kontakt, da ispusti nit i sunce bi odskoilo ne-kud,, kao neka loptica, a s njim i dan, i dogaaj tog dana, to delanje bez laza, ta sekvenca bez pre ili kasnije, koja se odigravala nepok-retno samo zato to je to- bilo u njenoj moi da poeli i uini. Da je prestao da bi zasvirao neku nctu iz poetka, ulo bi se kiio neko eepanje, daleko bunije od rafala koji ga gotovo ogluvee, a siilovi bi poeli da tahikardino kucaju. Jakopo je svom duom eleo da taj ovek pored ne izda ko-liiiinclu voljno mogao bih da odbije, govorio je sebi, i tako bi ostalo zmivdk, produi dah dokle god moe. Mislim da je zapao u ono stanje oamuenosti i vrtoglavice kojo hvata skakaa kad pokua da ne ispliva, elei da produi iner-ciju koju ga vuo na dno. Do te mere, da kad je pokuavao da izrazi mio to je tada oseao, reenico u svescikoju sam itao prekidale su Hi) I!/, sintakso, osakaene trima takama, rahitino od isputenih rui. No bilo je jasno da u tom trenutku ne, nije tako kazao, ali je bilo jasno; u tom trenutku on je poKotlovan ("iriliju. li siv.i! i, Jukopo Hrllio Uuln nije mogao dn shvati nltijash624 vatao ni onda kad je jo uvek bio nesvestan samog sebe daje on t slavio jednom za sva vremena svoju hemijsku svadbu sa eilijom, ' sa Lorencom, sa Sofijom, sa zemljom i sa nebom. Moda je jedini medu smrtnicima privodio konano kraju Veliko Delo. Niko mu jo nije bio rekao daje Gral pehar ali takoe i koplje, i njegova podignuta truba kao bokal bila je istovremeno oruje, instrument najnenije vlasti, koji je skakao ka nebu i spajao zemlju sa Mistinim Polom. Sa jednom nepominom takom koju je univerzum ikad imao: s onim to je on stvarao, samo u tom trenutku, sa svojim dahom. Diotalevi mu jo nije bio rekao da se moe biti u Jezodu, sefi-rahu Osnove, znak saveznitva gornjeg luka koji se napinje da bi se odapele strele po meri Malkuta, koji je njegov cilj. Jezod je kap koja proizlazi iz strele da bi proizvela drvo i plod, to je anima mundi jer je to trenutak u kome muka snaga, prokreirajui meusobno povezuje sve slojeve bia. Znate ispresti ovaj Cingulum Veneris, znai zatiti se od greke Demijurga. Kako moe da se provede itav ivot traei Priliku, ne prime-tivi da je odluujui trenutak, onaj koji opravdava raanje i smrt, ' ve proao? Ne vraa se, ali je bio, nepovratno pun, prosvetljujui, velikoduan kao svako otkrovenje. Tog dana se Jakopo Belbo susreo oi u oi sa Istinom Jedinom koja e mu biti doputena, jer istina koju ui jeste ta daje istina veoma kratka (posle, jeste samo komentar). Zato je pokuao da vlada nestrpljivou vremena. To tada bez daljneg nije shvatio. ak ni dok je pisao o tome, ili kad je odluio da ne pie vie o tome. To sam veeras ja shvatio: potrebno je da autor umre da bi i-talac primetio njegovu istinu. Opsesija Klatnom, koja Je pratila Jakopa Belba celim njegovim ivotom odraslog oveka, bila je' kao izgubljene adrese sna slika ovog drugog momenta, registrovanog a

potom potisnutog, u kome je on zaista dotakao svetski svod. To jest, momenta u kome je sledio prostor i vreme odapinjui svoju Zenonovu strelu, nije bio znak, simptom, aluzija, figura, oznaka, enigma: bilo je to tojesteinijebilo umesto niega drugog, momenta u kome nema vie odlaganja, rauni su poravnati. Jakopo Belbo nije shvatio da jeimao svoj trenutak i da je tre-balo da mu bude dovoljan za ceo ivot. Nije ga prepoznao, proveo je , ostatak svojih dana traei neto drugo, do prokletstva. Ilije moda : slutio, u suprotnom ne bi se tako esto vraao seanjima na trubu. Ali ga se seao kao izgubljenog a zapravo ga je imao. Verujem, nadam se, molim se, daje u trenutku u kome je umi-rao, njiui se sa Klatnom, Jakopo Belbo to shvatio, i daje pronaao svoj mir. utim je izdala naredba voljno. U svakom sluaju bi podle fjao, zar ju poeo da mu nedostaje duh. Prekinuo je kontakt, zatim je zasvirao .siiinn jednu notu, visoku i su (padajuim intenzitol.om,neno, da bi svet navikao na melanholiju koja gaje ekala. Komandant je rekao: Bravo mladiu. Idi samo. Lepa truba. Veleasni se negde izgubio, partizani su bili krenuli ka nekoj kapiji pozadi gde ih je ekao njihov autoprevoz, grobari su otili poto su zatrpali rake. Jakopo je poslednji izaao. Nije uspevao da napusti 1.0 mesto sree. Na trgu vie nije bilo crkvenog kamionia. Jakopo se pitao kako to, Don Tiko ga nikad tako ne bi ostavio. Postoje prolo neko vreme, najverovatniji odgovor je bio daje re o nespora-zumu, daje neko rekao Don Tiku da e deka vratiti u dolinu partiza-ni. No Jakopo je u tom trenutku pomislio i to ne bez razloga daje izmeu onog pozor i voljno prolo suvie vekova, da su ostali deaci ekali do starosti, do smrti, i da se njihova praina rasprila stvorivi onu blagu izmaglicu koja je sad ve bojila u plavo niz brda pred njegovim oima. Jakopo je bio sam. Iza njega sad ve prazno groblje, u rukama truba, ispredbrda koja su nijansirala sve tirkizniju boju, jedno za drugim ka kotonjati beskraja, a sunce je osvetoljubivo peklo po nje-govoj glavi. Resio je da plae. No iznenada se pojavie mrtvaka kola sa koijaem nakinu-ronim kao daje neki carev general, sav u krem boji, crnom i srebr-nom, s konjima opremljenim varvarskim maskama koje su otkrivale samo oi, pokriveni kao mrtvaki odar, savitljivi mali stubovi koji su podupirali asirsko-grko-egipatski zabat sav u belom i zlatnom. o-vc;k sa dvorogim eirom stao je na tren ispred tog usamljenog tru-baa a Jakopo ga je upitao: Ko e da me odvede kui? ovek je bio dobronameran. Jakopo se pope na sedite pored njega i na mrtvakim kolima zapoe put ka ivima. Taj Haron, u slo-bodnom vremenu bez rei je obadao svoje pogrebne trkae konje po strminama, Jakopo uspravan i dostojanstven, sa trubom vrsto pod mikom, sjajnog otvorenog ela, zanet svojom novom ulogom, neoe-kivanom. Sili su niz brda, i na svakom zaokretu otvarao se nov prostor plavih vinograda, boje re, stalno pri svetlosti koja je zaslepljivala, i polo nekog neprocenjivog vremena stigoe u***. Proli su velikim tr-gom svom u svodovima, pustom kao to to samo mogu biti monferin-ski trgovi u dva sata u nedelju popodne. Jedan kolski drug na uglu velikog trg;i vide Jakopa na kolima, sa trubom pod mikom, nepo-minim pogledom ka beskonanosti, i ukaza mu zadivljen znak po-tovanja. Jiikopo si; vratio, nije hteo da jede, niti da pria bilo ta. Sk-luprao se na l.i.'iasi, poeo jt; da svira trubu kao da ima priguiva, tiho da n<! uzniMiiiravH tiinu to sjesto.

( Mac inu prie i bez pakosti, sa hiiim ciiou nekoga ko poznaje zakone /ivot.ii, i'im'h! : /.a m<".m: dtitiii. . i ko HVO bude kako treba, viiinimu se kuci. Ne nion1; d.i minli.1"; ihi cefi svirati trubu u grudu. 626 Oterao bi nas gazda. Zato probaj da je zaboravi polako. Ako ba ima sklonosti ka muzici, dobijae asove klavira. A zatim, videvi kako mu oi sijaju od suza: Hajde, blesavko! Zar ne shvata da su runi dani proli? Sutradan je Jakopo vratio trubu Don Tiku. Dve nedelje kas-nije, porodica je napustila ***, vrativi se u budunost.120 No ono to mi se ini daje za osudu jeste to to vidim neke nerazumne i tvrdoglave, koji ... oponaaju pravi kult Egipta; i trae boanstva o kojima nemaju nikakvih pred-stava, otpade njihovih mrtvih i beivotnih stvari; i sa svime tim ne samo da ismejavaju te uzviene i smotrene, ve i nas... i ono stoje najgore oni s time i trijumfuju, vide-vi kako su njihovi luaki obredi visoko cenjeni... Nemoj zbog toga da se brine *Momo, ree Izida, jer je sudbina odredila tok mraka i svetlosti. No zlo je odgovori Momo, to su oni sigurni da su u svetlosti. (ordano Bruno, Izgon pobedonosne zveri, 3) Trebalo bi da sam spokojan. Shvatio sam. Zar nisu neki od njih govorili da spas dolazi poto se ostvari punoa znanja. Shvatio sam. Trebalo bi da sam spokojan. Koje govorio da spo-koj nastaje iz kontemplacije reda, shvaenog reda, primljenog sa ui-vanjem, bez ostvarenog ostatka radosti pobede prestanka napora? Sve je jasno, isto i pogled miruje na svemu i na delovima, i vidi kako delovi sudeluju u svemu, hvata sredite odakle potie, dah, koren svih onih zato... Trebalo bi da sam izmoren od mira. S prozora studija strica Karla gledam u brdo, u ono malo meseca to se raa. iroka grba Brika, umerem'je modulirana razvoda brda u pozadini, priaju priu laganih i pospanih pokreta majke Zemlje, koja je proteui se i zeva-jui pravila i rasturala modre slojeve u mranom bljesku na stotine vulkana. Nikakav duboki pravac podzemnih struja. Zemlja se raslo-javala u svom polusnu i brkala jednu povrinu sa drugom. Gde su pre klijali dijamanti, sad su vinogradi. Logika morena, lavina, odrona. Stavi neki kameni na pogreno mesto, sluajno, pone da se mrda, da se kotrlja nadole, da kri prostor dok se kotrlja (eh, horror vacui), neki drugi padne preko njega, i eto ti visine. Povrine. Povrine pov-rina na povrinama. Mudrost Zemlje. I Lijina. Ambis je usisavanje neke ravnice. Zato se diviti nekom usisavanju? Ali zato mi razumevanje ne da mira? emu voleti Sudbinu, kad te ubija koliko i Provienje i Zavera Arhonta? Moda jo nisam sve razumeo, nedostaje mi neki prostor, neka pauza. Gde sam to proitao da u poslednjem trenutku, kad se ivot, povrina po povrini zakori od iskustva, onda sve zna, tajnu, mo i slavu, jer si roen, jer umire, i kako bi sve moglo drugaije dae odi-f.ravaV-Muar si. No najvea mudrost u tom trenutku je saznati da si pretenmo kasno saznao. Sve se razume kad vie nema ta da se razu-me. Sad /nam koji jo Zakon Carstva, siromanog, oajnog, raspoja-sanog MalknUi gu je otiShi u progonstvo Mudrost, idui naslepo ne In li pmmiftlu svoju izgubljmiu |,r......'n. Mulkutova tatina, jedinadistina koja bljeti u noi sefirota je ta da se Mudrost ispoljava ogolr jena u Malkutu, i otkriva da sopstvena istina lei u nepostojanju, samo u jednom trenu, koji je i poslednji. Potom zapoinju opet Drugi. A sa drugima one avolje sluge, ne bi li potraili ponore u kojima se krije tajna koja je njihovo bezumlje. Du strmina Brika

prostiru se re-dovi i redovi vinograda. Poznajem ih, video sam sline takve u svoje vreme. Nijedna Nauka o Brojevima nikad nije uspela da kae da li niu uzbrdo ili nizbrdo. Usred vinograda, no mora da hoda bos sa malo ogrubelom petom, jo od malena, postoje breskvina drvea. To su ute breskve koje rastu samo u vinogradima, otvaraju se pod priti-skom palca, a koica gotovo sama izlazi, ista kao posle nekog hemijskog eksperimenta, osim ponekog debelog crvia i belog dela pulpe koji ostaje zakaen u vidu jednog atoma. Moe da ih jede skoro ne oseajui somot koice, koja te tera da se najei od jezika do bedara. Nekad'su tu pasli dinosaurusi. Zatim je neka druga pov-rina pokrila njihovu. Pa ipak, kao Belbo u trenutku u kome je svirao trubu, kad sam grizao breskve shvatao sam Carstvo, i postajao jedno s njim. Posle toga, samo otroumnost. Smisli, izmisli Plan, Kazaubo-ne. To su svi uradili da bi objasnili dinosauruse i breskve. Izvesnost da nema ta da se shvati, to bi trebalo daje moj mir i moja pobeda. Noja sam ovde, i sve shvatio. Oni me trae, mislei da posedujem otkrie koje grozno ele. Nije dovoljno to sam shvati, ako drugi to odbijaju i ispituju i dalje. Trae me, mora da su naili na moje tragove u Parizu, znaju da sam sada ovde jo uvek ele Mapu. I uko-liko im kaem da nemam nikakvih mapa uvek e da ih ele. Belbo je bio u pravu: ma odjebi, budalo, ta hoe, da me usmrti? Oh, dosta tamo. Ubi me, ali da Mape nema, nee ti rei, ukoliko se oveksamne prolukavi... Zaboli me pomisao da neu vie videti Liju i dete. Stvar, ulio, moj Kamen Mudrosti. No kamenje samo preivljava. Moda upravo sada ivi njegova Prilika. Pronaao je svoju loptu, jednog mrava, nit trave, i vidi u ambisu raj. I on e saznati prekasno. Bie dobar i neka, neka tako sam provodi svoj dan. Sranje. Pa ipak boli. Neka, im umrem, zaboraviu. No je poodmakla, krenuo sam jutros iz Pariza, ostavio sam suvie tragova. Stigli su da pogode gde sam. Uskoro e stii. Trebalo je da napiem sve to sam mislio od danas popodne do sada. Ali kad bi Oni to proitali, izvukli bi iz toga jo neku mranu teoriju i proveli bi vonost pokuavajui da odgonetnu tajnu poruku koja se skriva iza moji! prie. Nemogue je, rekli bi, da nam je ovaj ispriao samo to da so poigrao s nama. Ne, moda on to nije ni znao, ali nam je Bie slalo poruku kroz njegov zaborav. Noiuii nikakvo razliku da li sam napisao to ili ne. Uvek bi Slepi hu piliti ot.krovonjom. Miilkut je Malkut, i tuka. Ali kai im 1,0 li. Nmnuju voro. I niulu, isio mi ju dn oNlunum tu, okuin i gledam u brdo. Tuko jt) lupi), POGOVOR POGOVOR NOSTALGIJA ZA BESKONANIM metafiziki roman Umberta Eka Nostalgija za beskonanim tako je oro de Kiriko nazvao jednu od svojih najboljih i najkarakteristinijih slikana kojoj u punoj meri i na primeran nain dolazi do izraza ono po emu je ovaj veliki umetnik s razlogom svrstan meu protago-niste metafizikog slikarstva. Na prvi pogled, ovu sliku, kao i stvaralatvo ovog slikara uopte, mogli bismo podvesti pod ru-briku figuralnog slikarstva i kada bismo bez ikakve rezerve us-vojili Velflinovu teorijsku podelu na renesansne i barokne umetnike strukture,

italijanski majstor bio bi meu onim stva-raocima novijeg doba to u svojim delima slede renesansni nain umetnikog oblikovanja. Meutim, upravo de Kirikov primer uverljivo pokazuje nedovoljnost i relativnost teorijskih distinkcija. Premda ovaj italijanski slikar doista zadrava na svojim platnima ono to nazivamo figurama, nain na koji on gradi sliku odvaja ga po neem bitnom od svekolike dotadanje tradicije renesansnog metoda umetnikog oblikovanja u Velflinovom znaenju tog iz-raza. Figuralne monumentalne graevine nalik katedrali to svojim vrhom upire visoko u nebo, tako je uobliena da u nama izaziva slutnju ili tanije udnju za neim to nadilazi granice ovozemaljskog postojanja, pa tako u strukturi de Kirikove slike nalazimo dve razliite ravni. jednu figuralnu i drugu metafi-ziku. Ova prva ravan ima, dodue, neka karakteristina obe-leja zatvorenih umetnikih struktura, onako kako ih je svo-jevremeno odredio Hajnrih Velflin. Granice sredinje figure de Kirikove slike vrsto su i jasno omeene. Meutim, srazmere te neobine graevine, kao i smiljena svedenost i siromatvo detalja i nekakva ispranjenost prostora to okruuje zdanje o kome je re sve to vidljivo odudara od manira tradicionalnih, fij'.uralnih slikaru. Zahvaljujui tome, do Kiriku polazi za ru-kom da takorei imanonl.no, kroz samu bit. figuro, nagovesti jedno metafiziko znucnjo koju se, po prirodi stvari, samom ii j;ui nlnou no iscrpljuju i Sto jo jo jodna karoktoristino obuleje po kome se ovaj slikar presudno odvaja od tradicionalnih, klasinih majstora. I klasini slikari nastojali su, istina, da na svojim platnima doaraju efekat transcendencije, ali na jedan mnogo drukiji i neposredniji nain, varirajui motive iz batine hrianske, bi-blijske tradicije. Nema, meutim, pokuaja meu ovim majsto-rima da se pomou izvesnih profanih motiva, na primer samo kroz lik neke osobene graevine, nagovesti neto to nije od ovoga sveta. Razume se, kada se ovako imanentno, iznutra, jedino u srazmerama i razmetaju figura samih smera na postizanje iz-vesnog metafizikog efekta, znaenje mora biti samo indi-rektno i nagoveteno, ime se postie vea istananost i prefin-jonost umetnike poruke. U ovakvom nainu umetnikog oblikovanja ima neeg pa-radoksalnog. De Kiriko smiljeno svodi i osiromauje figuralnu ravan slike, zato da bi postigao izvestan metafiziki kvalitet koji je, ujedno, i umetniki kvalitet nagovetaja. Na slinom paradoksu gradi i Umberto Eko svoj roman. Ono stoje oro de Kiriko u svetu slikarstva to je Umberto Eko u svetu literature. U principu, Velflinova podela na renesansne i barokne strukture u teorijskom znaenju tog izraza moe se uzeti kao polazna taka i prilikom pokuaja klasifikovanja kn-jievnih tvorevina. Sam Eko krenuo je tim putem uvodei u teo-riju literature pojmove zatvorenih i otvorenih dela, pri emu mu je Danteovo stvaralatvo paradigmatian primer za ova prva, a Dojsovo stvaralatvo za ova druga. Naizgled, Fukoovo klatno spada po svojim bitnim struk-Uinilnim obelejima u grupu zatvorenih knjievnih ostvaren-ja. Ono nema poput Dojsovih tvorevina, otvorenu lepezu znaenja koja se moe po volji ispunjavati razliitim smislovi-iiiii. Ono je svojevrsno delo ifra za koje po definiciji po-stoji klju i ije smisaone granice utoliko imaju onu renesansnu odreenosti istotu koje Velflin uzima kao bitne oznake umet-niko optike renesansnog tipa. Postoji, meutim, izvesna presudna razlika kojom se Kkovo zatvoreno delo odluno odvaja od zatvorenih dela minu-lih vremenu. Tako, recimo, ono transcendentno,

metafiziko, Dante vezuje za prepoznatljivi tradicionalni pejza hrianske mitologije, pa otuda njegova poruka nema karakter nagoveta-jii. II Kknvom romanu, naprotiv, literarni pejza, im.i neka bitna obeleja svakidanjice, n mela fiziki el'eknt posli/.r sr lako Sto pisac lik svakidanje); ivoln pomou jedno <>:.(>l>rnr leliniko svoenja i smiljenog osiromaavanja ini nekom vrstom po-luprovidnog zastora kroz koji prosijava metafiziko znaenje romana. Utoliko se ovaj roman bitno razlikuje i od klasinih, reali-stinih literarnih tvorevina minulog doba. Likovi klasinih, realistinih knjievnih dela po pravilu su obli da se pos-luimo jednim Fosterovim razlikovanjem a metafizika poruka se po pravilu iskazuje pomou odnosa izmeu samih likova, i pomou njihove sudbine, ili tanije pomou ishoda same radn-je. U knjizi Umberta Eka, meutim, ve sama struktura likova koji su iskljivo pljosnati da opet upotrebimo jednu Foste-rovu re upuuje na metafiziku ravan znaenja. Moglo bi se stoga rei da se ovo Ekovo delo nalazi prema knjievnoj tradi-ciji otprilike u onom istom odnosu u kome i slikarstvo ora de Kirika prema slikarskim delima klasinog, figuralnog sklopa. Odstupanje Ekovo od klasinog, renesansnog naina kn-jievnog oblikovanja ogleda se, najpre, u njegovom opredel-jenju za samo one knjievne junake koji su takorei opsesivno usredsreeni na jednu jedinu misaonu i uopte ivotnu preoku-paciju. Sredinji junaci romana Kazaubon, Belbo i Diotalevi obuzeti su iskljuivo eljom da iskonstruiu jedan univer-zalni, krajnje svedeni hermeneutiki model koji bi se najpreciz-nije mogao obuhvatiti Poperovim terminom teorija zavere. Nee, sigurno, biti sluajno to Eko za moto jednog od svojih zavrnih poglavlja uzima izvrsno mesto iz spisa Ka jednoj ra-cionalnoj teoriji tradicije, iji je autor upravo Karl Poper. Po Poperovom miljenju, teorija o kojoj je re bliska je ve Home-rovom primitivnom, teistikom vienju drutvenih zbivanja. Za drevnog grkog pesnika sve ono to se na bojnom polju pod zidinama Troje dogaa, posiedica je razliitihi zaverenikih mahinacija bogova sa Olimpa. U modernoj verziji zaverenike teorije drutva, umesto bogova pojavljuje se moni pojedinci i grupe, koji iz potaje upravljaju tokom istorijskih zbivanja. Za Poper a, teorija zavere je koliko rasprostranjena toliko i neistinita. A da stvar upravo tako stoji vidi se, pre svega, po tome, smatra Poper, to u drutvenom ivotu nita ne biva upravo onako kako smo zamislili. Uporedo sa ciljevima to ih ljudi sebi postavljaju, ima uvek nekih neeljenih posiedica naih akcija i upravo se te neeljene posledice ne mogu nikako eliminisati. Usled togu teorija zavere nije potvrena elementar-nim injenicama istorijskoj; iskustva. 1 Uinherto Kko nije ni.l.a manje kritian prema teoriji o ko-joj je re i iji se zagovornici u ovom naem vitku imla/.e meu ',.17uticajnim i ne ba malobrojnim ideolozima kako na krajnjoj desnici tako ina krajnjoj levici. Da bi diskreditovao teoriju o kojoj je re, Eko se prevashodno slui jednim osobenim, origi-nalnim nainom onoga to se zove reductio ad absurdum. Nje-govi junaci Kazaubon, Belbo i Diotalevi neumorno ispre-dajui jednu krajnje komplikovanu i naravno lanu viziju isto-rije na zavereniki nain, dovode do svog loginog kraja ovaj paranoidni polged na svet i tako pred oima itaoevim razotk-rivaju svu proizvoljnost i neosnovanost teorije o kojoj je re. U isti mah, trojica Ekovih heroja uzimaju pomenutu teo-riju u njenom, ako se tako moe rei, najjaem izdanju, trudei se da je obrazloe i potkrepe injenicama onoliko koliko je to samo mogue. Meutim, upravo tako pisac najefektnije diskre-dituje zavereniku

viziju istorijskog razvoja. Pokazuje se naime, da ak i najbolje i najuverljivije branjena, ova vizija neizbeno vodi sasvim oigledno apsurdnim i po neem ak ko-minim zakljucima. Eko na literarno izvanredno ubedljiv nain pokazuje, po-red ostalog, da i u samom polazitu zaverenike teorije ima neeg ako ne paranoinog a ono svakako paranoidnog. Za one koji se stavljaju na stanovite pomenute teorije samo se po sebi razume da sve na svetu mora biti u nekoj tesnoj uzajamnoj sprezi i da istorijska zbivanja i njihovi akteri, koliko god raz-liiti bili, stoje u nekom vrstom, unutranjem, takorei gvoz-deno nunom odnosu. r Ovo polazno, paranoidno stanovite teorije, zaveru izra-zio je Ekov junak Belbo na jedan osobeni, ironian naini kon-statujui da nije problem da se pronau okultne veze izmeu Debisija i Templara nego izmeu Kabale i automobilske svei-cc. Meutim, odmah zatim, ovaj isti junak, sledei dalje u tome piev ironini naum, pronalazi i ovu poslednju problematinu vezu, dolazei posle niza sofistiki ishitrenih mudrovanja do zakljuka daje automobil zapravo metafora stvaranja. Jo su duhovitije i za metod svoenja na apsurd karakte-ristini je varijacije Ekovih junaka na temu tobonje istovetno-st.i nekih meusobno veoma razliitih i udaljenih koncepcija i njihovih istorijskih nosilaca. Polazei od pretpostavke da se i u modernim vremenima nastavlja podzemno delovanje templar-skog reda, ve pomenuti Ekovi junaci, sledei logiku reductio ntl absurum, trpaju u istu templarsku vreu i lako razliite misliocu kao Sto su Murks i i;roj. Munifost komunistike par t.ijo poinju navodno gotikom muUiforom onog bauku Sto krui Kvropoin, a /uvrftmi roAonica ovog proKriimHkog spisn L trebalo bi, po ovoj istoj logici apsurda, da glasi: templari celog sveta, ujedinite se!. o se pak samog Frojda tie, Belbo e ga proglasiti templarom, jedino zato to ovaj rije po psihikom podzemlju onako kao to templari riju po svojim podzemnim, sklonitima. Meutim, uporedo sa ovakvim ironinim razotkrivanjem neuralginih taaka teorije zavere, Eko pribegava i jednom drugom metodu diskreditovanju ove paranoine vizije sveta. Ni Kazaubon, ni Belbo, a ni Diotalevi, ne veruju u to da se tok istorije upravlja prema nekom tajnom, od strane neke elitne i dobro skrivene zaverenike grupe smiljenom planu templar-skog ili nekog drugog reda. Za ovu trojicu re je samo o jednoj specifinoj intelektualnoj igri, koju pisac, videli smo, koristi zato da njome obezvredi izvesnu tipino paranoinu filozofiju istorije. Meutim, u Ekovoj knjizi pojavljuje se ijedna druga vrsta knjievnih junaka, vrsto uverenih u potpunu ispravnost teo-rije zavere i spremnih da se i praktino angauju u duhu te iste teorije, ne birajui pri tom nimalo sredstva u borbi za vlast. U ideolokom pogledu, ovi Ekovi junaci obeleeni su kao zagovor-nici sinarhije, odnosno kao zagovornici jednog poretka u kome je sve ureeno prema vladajuem, jedino moguem poli-tikom obrascu i u kome, za razliku od anarhije, nema niti srne biti nikakvih individualnih akcija slobodnih i nezavisnih lino-sti. U Ekovom romanu sinarhija, osim toga, znai i vrstu veru u to da se ovo idealno totalitarno ureenje moe realizovati samo kao rezultat izvesnog dobro smiljenog plana male, oda-brane grupe zaverenika, u borbi na ivot i smrt sa drugim su-parnikim grupama, koje isto tako tee da svet preurede prema nekom svom, u potaji skovanom planu.

Najreprezentativniji sinarh u Ekovoj knjizi je izvesni markgrof Alje, koji pred trojicom tvoraca konstrukcije o tem-plarskoj zaveri dugo skriva svoje pravo lice. Kazaubonova lju-bavnica, a potom i supruga Lija, kae daje za Aljea sinarhija bog jer ljudski rod ne moe da podnese pomisao daje svet roen iz sluaja, pa zato treba pronai neku kosmiku zaveru. Sam pak Kazaubon na jednom drugom mestu kae da i ljudske za-vere mogu da ispune prazninu. Pomou ovakvih i slinih opaski svojih junaka Eko nam sugorio jedno tumaenje moderne teorije zavore koje ima svoj socioloki pandan u onom ovdu ve ranijo pomunut.om Popero vuni spisu. Zagovornici sinarliiju, polazoi od poznate Nieove krilatico promil kojoj ju boj1, mrtav, nuHluju da ispimo tuko n R'l'ltalu prazninu pridajui samoj sinarhiji boanski status i stavl-jajui istorijske aktere konspirativne borbe za vlast u ulogu De-tniurga. Umberto Eko nalazi svoje sinarhe kako na desnom tako i na levom krilu totalitarnih pokreta. Brazilska marksistkinja iz niih slojeva Amparo nije manje ogrezla u paranoinu shemu sinarhije od krajnje desniarski orijentisanog markgrofa Aljea. Jo jednu Poperovu temu duhovito je i originalno transpo-novao Umberto Eko. Celokupna radnja romana podeena je Lako da neumoljivo vodi ka dramatinom sukobu dva tabora jednog u kome se nalaze oni koji smiljeno konstruiu teoriju zavere, ne verujui nijednog asa u njenu ispravnost i drugog u kome se nalaze autentini zatonici ove iste teorije. Poperovska poenta tog dramatinog sukoba je u tome to nijedna od ove dve zaraene strane nee ostvariti svoj naum, potvrujui tako sopstvenim iskustvom neodrivost paranoine filozofije istorije 0 kojoj je re. Belbo i njegov prijatlej Kazaubon poinju svoju sloenu intelektualnu igru i ne slutei da ih to moe stati glave. Sudbonosni obrt nastupa onda kad Belbo naumi da u igru uvede Aljea, stavljajui mu do znanja kako toboe poseduje najveu tajnu oveanstva, templarsku mapu koja svom vlas-niku moe omoguiti vladavinu nad svetom. Smetajui ovako Aljea u svoj plan, Belbo je mislio da ovog nuirkgrofa uini nestvarnim poput templara iz Provena i drutva rue i krsta i sebe samoga. Meutim, Aljee ozbiljno sh-vatiti ironinu intelektualnu igru Kazaubonovog prijatelja i tako e se ovaj konstruktor zaverenikih fikcija uhvatiti u svoju sopstvenu mreu. Kao to znamo, Aljeova zaverenika grupa dokopae se Bolba mislei da on stvarno zna najveu tajnu oveanstva i usmrtie ga u onom munom i surovom ritualu s kraja knjige, u uzaludnom naporu da od njega iskami njemu nepoznato i ne-postojee znanje drevnih templara. Ista sudbina eka i glavnog junaka, jer pripadnici tajnog udruenja sinarhijskih vitezova templarskog preporoda, kako ih predstavlja Bramanti, veruju da im je, posle Belbove smrti Kazaubon jedina ansa da se doepaju tog fiktivnog plana koji bi im omoguio da osvoje svet. I tako se pokazuje da ciljevi koje ljudi sobi postavljaju ne samo to podrazumevaju izvesne ii(!pi(!(lvi(l('iui posli.'dict! to nuno izmiu njihovoj kontroli nego 1 do ishod noki! ak sasvim dobro i proci/no smiljene akcye zna da hc okrutni u svoju sopslvinui suprotnost. Nn i:iM ovuj zukljunik nuvodi n.is pisac 1 iz perspektive; onog poduhvata kojeg se laaju sinarhijski vitezovi templar-skog preporoda. Premda su ovi fanatici sinarhije daleko nad-moniji od svojih neistomiljenika Belba i Kazaubona,

ipak i oni sami ostaju praznih ruku. vrsto ubeeni da doista postoji neko tajno znanje pomou koga se moe ovladati svetom i ulaui sve svoje praktine sposobnosti u iznalaenje ovog znanja, Alje i njegovi sledbenici suoie se sa najgorim moguim posledi-cama akcije koju su preduzeli. Uvereni i dalje da plan postoji nee oni od svojih rtava izvui ni jedan jedini relevantan po-datak, prosto zato to su ovi podaci stvar fikcije Kazaubonovog prijatelja. Prema tome, i oni koji ne veruju u teoriju zavere, kao i oni koji u nju veruju, moraju na kraju da se suoe sa surovom isti-nom da se sve to ovek preduzme, koliko god mudro i temeljno zamiljeno bilo, mora pre ili posle izvrgnuti u svoju suprotnost. I tako Umberto Eko na svoj osobeni i duhoviti literarni nain ra-dikalizuje i pojaava Poperovu tezu. Ne samo to se u realiza-ciji onih ciljeva koji subjekti sebi postavljaju ujavljaju svagda neke nepredviene posledice, nego su te posledice po pravilu takve da sve biva sasvim obrnuto od onog to ovek hoe. Pisac Fukoovog klatna od celokupne konstrukcije hegelovske dija-lektike uzima samo onu destruktivnu, negativnu i traginu di-menziju, prema kojoj, po nekoj unutranjoj logici istorije, sve mora nuno da se preokrene u svoju suprotnost. Svodei ovako dinamiku okosnicu svog romana na ovu destruktivnu, dijalektiku poentu, Eko postie dva umetniki relevantna efekta. S jedne strane, roman, zahvaljujui ovak-vom nainu voenja radnje, dobija izvestan sloeni, detektivski intonirani zaplet, a s druge strane upravo preko i pomou ovako detektivskog zapleta italac se uvodi u onu najdublju, metafiziku ravan knjige. Stavljajui sebe na upranjeni presto boga, Ekovi junaci postaju i nehotino rtve jedne mrane igre koju kao da sa njima igra neki zli Demiurg gnostikih mislilaca. Na samom kraju detektivske operacije vitezova templarskog preporoda, kao i na kraju onog specifinog intelektualnog po-duhvata prijatelja Kahaubona, Belba i Diotalevija, sluti se jedna koliko sumorna toliko i obuhvatna vizija ovekove sud-bine u jednom svetu koji mu nije naklonjen. Utoliko detektivska, kriminalistika ravan Ekove knjige vri onu istu funkciju koju na slikama ora de Kirika ima figu mina ravan umotnike tvorevino. Detektivski zaplet romana upravo je onaj ve raniji; pomenuti poluprovidni zastor kroz koji sumo U;k prosijuvu metafiziku poruku pieva, nalik onoj RA Ipriguenoj svetlosti sunca na prozorima gotskih katedrala. Valja, meutim, rei da metafizika ravan Ekovog ro-mana ima vie razliitih dimenzija, to poruci knjige daje po-sebnu sloenost i jednu posebnu, intelektualnu dra. Osim one tragine nesaglasnosti izmeu ovekovih namera i sveta koji se tim njegovim namerama opire, u Fukoovom klatnu nudi nam se jedna metafiziki i semiotiki intonirana vizija sveta, iji je zagovornik i tuma Diotalevi. Na samrtnom asu ovaj Ekov ju-nak nastoji da otkrije najdublje razloge goleme i neotklonive nevolje to snalazi njega i njegove prijatelje. Diotalevi smatra da je osnovni greh njihov u tome to su on, Belbo i Kazaubon poinili prestup protiv same rei, one reci to je stvorila i to odrava ovaj svet. Mi smo pokuali da ponovo ispiemo toru reie Ekov junak, a Knjiga je ono na emu poiva svet, pa stoga izmeati slova iz Knjige znai izmeati svet. Onaj pak ko iskrivi Knjigu, iskrivljujui tako i sklop sveta, mora iskriviti i samo telo, pa na osnovu ovog i ovakvog silo-gizma, Diotalevi objanjava i bolest od koje e umreti. Upravo to stoje sa svojim prijateljima sudelovao u svesno lanom kon-struisanju templarske zavere, Diotalevi je poinio smrtni greh protiv one reci to je stvorila i to odrava svet, pa otuda za kaznu mora umreti od raka.

A da ovo nije samo tek neka uzgredna i sporedna reflek-sija Ekovog junalea, bez ikakvog oslonca u strukturi romana, vidi se i po tome to jiTje pisac potkrepio i osnaio jednom ka-rakteristinom Belboovom napomenom: Mene trai policija iz istog onog razloga iz koga Diotalevi ima rak, kae Belbo. U prevodu na jezik metafizike to znai da se razlozi propa-sti dvojice prijatelja razlikuje samo na fundamentalnom nivou, ali da su u noumenalnoj ravni sutinski isti. I Belbo, se naime, ogreio o onu re to stvara i odrava svet, sudelujui i sam u is-predanju lane prie o neotemplarskoj zaveri, pa stoga i on mora biti kanjen. Njegova se kazna, dodue razlikuje od one Diotalevijeve, ali ta razlika ostaje u fenomenalnoj ravni. Nije bitno kako e i na koji nain neko biti kanjen, bitno je da kazna, kakva god ona bila, potie sa istog izvora sagreenja. Metafizika krivica Belba i Diotalevija sutinski je, t.j. noume-nalno istovetna, a samo se oblici njihovog ispatanja razlikuju. Obe prethodno analizovane dimenzije metafizike poruke romana, premda meusobno razliite, suglasne su ipak u neem bitnom. Uilo da ovek nastoji da ostvari neki svoj naum, bilo dii se ugroi o sumu re, u oba sluaju nema za ujegn nikak-vih /fili'da i propust je ono toga na kraju puln niu/.bono eka. Ima li onda uopte nekog spasa? Na ovo kljuno pitanje Eko nam nudi jedan izvanredno iz-nijansiran i nimalo jednostavan odgovor. Svi junaci njegovog romana, na ovaj ili onaj nain, trude se da dosegnu apsolutno, a moda ponajvie meu njima ovaj isti Belbo za koga pisac kae, isriui moda time i neku bitnu istinu o samom sebi, da jr"nje-gova intelektualna potitenost libertena skrivala oajniku e za apsolutnim. Sutina apsolutnog je meutim, u prevazilaenju sopst-vene konanosti, odnosno, u definitivnom ukidanju svih onih ogranienja kojima je ovek vezan za svoje telo i ovaj smrtni, prolazni svet. Upravo zato' naziv one de Kirikove slike adek-vatno obeleava osnovnu metafiziku preokupaciju Ekovih ju-naka. Sudei po nekim mestima romana reklo bi se, ipak, da Ja-kopu Belbu polazi za rukom da dosegne ono beskonano i apso-lutno i to onda kada ga sinarhijski vitezovi templarskog prepo-roda stavljaju na muke, pretei mu smru koja ga uskoro stie. Upravo tada, u tom asu Belbo u sebi nalazi snage da dosto-janstveno i hrabro prebrodi svoje poslednje iskuenje da bi iga taj jedan jedini neustraivi gest pomirio sa apsolutnim, kako kae glavni junak knjige. Slino pomirenje sa apsolutnim imao je Ekov junak i u onoj epizodi sa trubom u kojoj njegova muka snaga povezuje sve slojeve bia, bia za koje inae Kazaubon kae daje bes-ciljno i krhko. Meutim, upravo u ovoj istoj epizodi, glavni junak nam saoptava da je istina sa kojom se Belbo suoio bila veoma kratka i da tu istinu Belbo nije tada ni upoznao. Ova Kazaubo-nova napomena izuzetno je znaajna za razumevanje tree i po svemu sudei najznaajnije dimenzije metafizike poruke ro-mana. Belbov doivljaj odgovara otprilike metafizikom kvali-tetu, u onom smislu u kome je Roman Ingardn upotrebljavao ovu re. U besmislenom sivilu svakodnevnice nailaze neki retki trenuci u kojima se ovek iz tog besmislenog sivila izdie, nadi-lazei ga jednim snanim i autentinim doivljajem, koji moe biti feko tragian tako i vedar. Upravo u ovom konkretnom znaenju pojma metafizikog kvaliteta moe se rei daje Ekov Belbo realizovao u dva kri-tina asa svoje egzistencije mirenje sa apsolutnim, odnosno beskonanim. Meutim, akcenat likove literarne varijacije; na temu

metafizikog kvalitetu prevashodno je na traginim im plikocijninn ovog izuzetnog i privilegovunog doivljaju. JakopoBelbo svoju prvu viziju metafizikog kvaliteta nije prepoznao, a kada mu je drugi put polo za rukom da tu viziju dosegne, bio je to ve njegov samrtni as. U tom smislu glavni junak romana i kae daje istina veoma kratka. Drugim recima, u mnotvu si-vih trenutaka sadanjice, u onoj ravni fakticiteta koju je Hajde-ger oznaavao nemakom recom man, a Sartr odgovara-juom francuskom reju on, samo ponekad retko i veoma kratko zaiskri svetlucavi plamen metafizikog kvaliteta, pa i to moda samo zato da svojim sjajem privremeno obasja tamu po-stojanja, suoavajui nas sa spoznajom o temeljnoj krhkosti bia. Simptomatino je i to da glavnijunak sa primetnom rezer-vom pominje mogunost da je Jakopo Belbo na samrti doista shvatio daje imao svoj trenutak i daje to trebalo da mu bude dovoljno za ceo ivot. Verujem, nadam se, molim se, kae Ka-zaubon daje Belbo njiui se sa klatnom najzad naao svoj mir. Meutim, ako ne moemo sa sigurnou znati da lije Ja-kopo Belbo, suoen sa smru doista uspeo da dosegne ono apso-lutno i beskonano, sasvim sigurno znamo da glavnom junaku romana to nije polo za rukom. Zavrne stranice Fukoovog klatna ne ostavljaju u ovom pogledu nikakvu nedoumicu. Raz-miljajui o Belbovom neustraivom gestu, Kazaubon zakl-juuje da sopstvena istina lei u nepostojanju i da se ona otk-riva u onom trenu koji je ujedno i poslednji. tavie, ovek po pravilu sa zakanjenjem spoznaje ak i tu kratkotrajnu istinu metafizikih kvaliteta, poruuje nam glavnijunak Ekove knjige, priseajui se svog sina i konstatu-jui svedeno i melanholino da e i on saznati prekasno. Nije svakako sluajno a ta uopte moe biti sluajno kod jedno ovakvog pisca to se Umbereto Eko odluio da upravo sa ovom Kazaubonovom refleksijom okona zapletenu i dugotrajnu pripovedaku nit svog romana. Oni iskazi kojima se jedno delo zavrava i koji usto potiu od glavnog junaka, imaju posebnu ako se tako moe rei strukturalnu teinu oni su takorei dvostruko privilegovani u strukturi knjige. Uostalom i celokupan tok radnje tako je zamiljen i tako podeen da se zavrnim refleksijama Kazaubonovim osigura sl.al.us definitivnog i bespogovornog suda. I kada Kazaubon, prisenjui se svojih omiljenih brosaka i pomiljajui da su tu j'.dc on trenutno prebiva u oekivanju smrti nekad lutali dino siiurusi, kuo: Smisli, izmisli l'lan Kuzuubone. To su svi uradili (In hi objasnili dinosauruse i bruskve, nndn l.o trohu rtizumel.i kao poslednji oajniki pokuaj da se dosegne ono beskonano. I dinosaurusi i breskve, svekolika ta svakidanjica temeljno liena svake transcendencije, koju su iveli Kazubon i njegovi prijatelji, morala je biti neim osmiljena, pa makar i konstruk-cijom nekog fiktivnog, plana drevnih templara. Meutim, oni sve intelektualne konstrukcije zajedno ne mogu prikriti i ulepati pustonu, sivu stvarnost ovekovu koju samo tek u nekom trenu, sasvim kratko nadilazimo, pa i to onda kada je kasno. I najzad ta posle svega toga ostaje kad zatvorimo pos-lednju stranicu ove zamrene a ipak u sutini odreene i pre-cizne knjige koja svojom strukturom neodoljivo podsea na slike ora de Kirika? Samo nostalgija za beskonanim, samo dakle ono to jednu knjigu ini metafizikom u pravom i jedino moguem smislu te reci. prof. dr Nikola Miloevi

Utuk,1'fZa izdavaa Tihomir Pavlovi Korektor Goran Nikl Tehniki urednik Jozef Stehllk Slog Foto-grafik Izdava KUIZ BELETRA Pohorska 34, 11070 Novi Beograd II, izdanje Tira: 10.000 primeraka CIP Hapo;ina Cp6nje, Beorpaa 850-31 EKO, VMOepro Fukoovo klatno / Umberto Eko pivvso Slnlia Zdravkovi; pogovor Nikola Miloevi. 12 \n\], ~~ Beograd: Beletra, 1989. 532 erp. ; 24 cm IIpesoA ;iejia: II pendolo di Foucaull / UiiiIhtIo Eco. Pogovor: crp. [533] [544]. ISBN 86-7469-017-3 850.09-31 IIK: a. Eko, VivtOepTo (1932 ) ,'I'VHINIHU KJlOTlio" i : DP Branko Baji Bakn P