Album "Price sa Asfalta" obuhvata delove zivota, ili istrage i delove rekonstrukcije likvidacije istih, kao i delovanja, politicke

veze, teritorije i slicno. Izvori informacija i tekstova su internet izdanja novinskih clanaka, svi tekstovi su kopirani bez menjanja sadrzine. kako dolazimo do novih informacija ili zanimljivih dogadjaja album ce se siriti. kompletne biografije pojedniih licnosti mozete naci u njihovim albumima na ovoj stranici. OVO NIJE PROMOCIJA KRIMINALA !!! OVO NISU BAJKE NITI MITOVI !!! OVO JE SUROVA REALNOST VREMENA KOJE SMO PROZIVELI !!! JUNACI OVIH PRICA NISU POBEDNICI !!! OVDE NI JEDNA PRICA NEMA SRECAN KRAJ !!!

Stariji sugraani sa setom se seaju septembra 1979. godine. Tih dana, glavni grad socijalistike Jugoslavije dobio je svoj prvi kafi! Beogradsku ulicu Vuka Karadia i ceo grad ukrasio je - "Zlatni papagaj". I staro i mlado pohrlilo je u neto to su viali svuda, samo ne u glavnom gradu SFRJ. Odmah ih je atmosfera podsetila na doivljeno u, za ono vreme, modernim odlascima u oping - u Trst, Udine, Veneciju i druga turistika odredita irom Italije, pa i Evrope. Bili smo tada svetski putnici, sa najispeatiranijim bezviznim pasoima na planeti... Pomenute 1979. godine Beograanima nita nije falilo to se tiskaju u 30 m2 povrine "Zlatnog papagaja". Sa oduevljenjem su pocupkivali uz zvuke tadanjih muzikih hitova, sluali um kafeaparata, navikavali se na kapuino, frape i tople sendvie, pokuavali da se otrgnu od kariranih stolnjaka oblinjih kafana "Prolee" i "Pevac". - Ulica bi bila puna nasmejanih ljudi. Tada je bilo dosta novca i svako je sebi mogao da priuti izlazak. Tu su mogle da se vide lepe devojke, sportisti, glumci, srednjokolci, diplomate, studenti, a tokom celog dana novinari Tanjuga, ali i drugih medija... Prvi vlasnik "Zlatnog papagaja" bio je Nebojia Spasi Biba. Svi su mu tada zavideli i jadali se: "Lako je njemu, kada mu je pooim pira Sinovi" (dugogodinji visoki slubenik MUP i prvi operativac FK Partizana). Posle dve uspene godine napustio je zemlju i otiao u Be, gde je i danas uspean graevinski preduzima. Lokal, 1981. godine, kupuje profesor ura Koji, koji ga dri otvorenog do 2004. godine. Danas na mestu "Papagaja" nalazi se radnja za prodaju luksuznih cigareta, pia... Ubrzo, ve naredne, 1980. godine, otvoren je i drugi beogradski kafi - "Arkade" u Jovanovoj ulici, na Dorolu. Kao na traci zatim su nicali "Crni petao", "Galerija", "Freska", "Trozubac", KP, "Koava", "Cveti", "Klub 54", "Nana"... Beograd se i u ovome svrstao rame uz rame sa svetom. Ali, i pored tog modernizovanja, danas, mnogi meu tadanjim "mladim lavovima", poeli su i ono

staro: olajisani pod "Lipe", stari "umatovac", prebranac i papke kod "Zore"... O pljeskavici "cvrak" (slui se u staklenoj "jeni"), specijalitetu "Doboja", da ne govorimo. Ili, suvom paprikau kod stare "Madere", mukalici u "Suvoboru", crevcima u "Papuku". Naalost, nita od toga vie nema. ak ni "Zlatnog papagaja". Beogradskim ulicama raspoznavali smo tri osnovne subkulturne grupacije: hipike, pankere i minkere. I dok su hipike najvie interesovali Indija ili Nepal, pankeri su hrlili u London, a minkeri vreme su posvecivali sebi u pastelnim LaCosta majicama, platnenim kaiiima i pantalonama s faltama, brodaricama i koledicama, frizurama italijankama, sa svojim vespama i novim kolima. Poetkom osamdesetih nije bilo upeatljive socijalne razlike, Beograd je pripadao Beograanima, a ljudi iz unutranjosti su tek kasnije krenuli u bolji ivot koji su oekivali u prestonici. Sredinom te decenije stvorili su se inicijalni usluvi za masovnije bavljenje privatnim biznisom i odatle su proistekle osetnije socijalne razlike meu sugraanima. Veina se odevala u domaim prodavnicama: Kluz, Beko i Prvi Maj Pirot, dok su novostvoreni bogatai vikendom odlazili po garderobu u inostranstvo. Pojavili su se aneri, koji su donosili firmiranu italijansku garderobu sumnjivog porekla. Estrada je poela da zarauje do tada nesluen novac kojim su sebi omoguavali da se uveliko razlikuju od obinog sveta. Po garderobi, automobilima, ali i po mestima na koja su izlazili. Najpoznatiji klub toga doba Dugu, projektovao je uveni beogradski arhitekta Ilija Gligorijevi. Klub je bio smeten u podrumu kue u Sredakoj ulici, a vlasnik je u njega uloio 200 000 maraka. Taj novac bio je dovoljan da se kupi cela kua u kojoj je diskoteka nastala, ali ideja je bila jasna-okupiti celokupnu estradu, zvezde ou biznisa, uvene i bogate osobe koji e ovde za vee ostavljati toliko novca koliko prosean radnik u fabrici zaradi za godinu dana. Svako ko nije bio deo ove grupacije oseao se poastvovanim ako mu se omogui da provede vee sa elitom. Meutim, postoji anegdota, po kojoj se jedan ovek nije povinovao svim normama oblaenja i ponaanja koji su vladali ovde. Naime, pria se da je Zoran Radmilovi u Dugu svraao u kunim papuama da u svom komiluku popije kafu.

Takmienje ko e vie da potroi za vee odravalo se i na drugom poligonu- u diskoteci Nana na Senjaku. Vlasnik je 1987 godine, da bi privukao elitne posetioce uveo dress code- obavezno odelo, a u Nani se za razliku od Duge nisu mogli uti zvuci rodnog kraja. Najei posetioci su bili mladii koji su uili kolu na beogradskoj kaldrmi i njihova uparaena enska pratnja. Kasnije su poele da dolaze komije- diplomate ije su rezidencije bile u kraju, pa je mesto dodatno dobilo na znaaju. Propusnice su bile obavezne, a ekipa iz JAT-a obzirom da se znalo da imaju plate po nekoliko hiljada maraka ulazili su sa ID karticama JAT-a. Diskoteka je zatvorena poetkom devedesetih, kada je Veselin Vukoti (Vesko) ispred nje ubio Andriju Lakonia. Treu taku elitnog trougla osamdesetih inila je diskoteka Ta, napravljena na ruevinama mnogo slavnijeg Cepelina. Sve to vai za Nanu i Dugu vai i za Ta koji je prvi uveo ivas separe i tako na mala vrata uveo viski psihologiju u Beograd i viski kao simbol nonog ivota i atribut socijalnog

prestia. Za razliku od diskoteka koje su primale samo dobro platenu klijentelu, klub Akademija bio je etapa u sazrevanju mnogih generacija i u njega su ili uglavnom avangardni buntovnici. Ekipa iz elitnih diskoteka najee nije htela ni da priviri u ovu rupu jer ih je okirala i provocirala. Na improvizovanoj bini ovde su svirali Ekaterina Velika, Elektrini orgazam, Partibrejkersi, Psihomodopop, Toni Montano i mnogi, mnogi drugi. Ovo je muzika uz koju se nije potovao princip drim ruke u dzepu i samo te gledam, ve se potpuno otvoreno prilazilo nepoznatim osobama. Novac je poeo da odreuje sve, pa i izbor nonog ivota . Tako je 1983 godine kultno mesto beogradskih minkera Zvezda poela da bije bitku sa ostalim diskotekama. Sa Akademijom koja se nalazila prekoputa nije imala skoro nikakvih dodirnih taaka i na poetku Rajieve, gde su se nalazile obe diskoteke, mogao si po garderobi da prepozna u koji klub dotini ide. Ako je obukao elegantni sako, znai stae u levi red za Zvezdu, a sako mu je najbolja propusnica za ulazak. lanske karte dobijali su samo srenici i za nju se mesecima trazila veza. Za razliku od ovih diskoteka, 1980. godine je otvorena diskoteka koja potpuno odudara od navedenih. Bezistan, u podrumu dananjeg MC Donaldsa u Bezistanu je bio jedini dancing club koji je radio do 1989. godine. Pojavom Italo disko hitova, Bezistan organizuje takmienje u plesu na kome uestvuju takmiari iz cele Jugoslavije. Ovde je grupa Zana imala svoju prvu promociju, a Aske i Viktorija uvezbavali koreografiju za Evroviziju. Najpoznatiji gost Bezistana bio je Travolta iz Bore, koji je svoju afirmaciju stekao 1979. kroz performans na Tau na koncertu koji je Bora orba odrao povodom odlaska u vojsku.

Tih godina, studenti su uglavnom odlazili u Bona fides na Pravnom i KST na Elektrotehnikom fakultetu. Ovde je retko bilo incidenata, atmosfera je bila akademska a veina posetioca studenti koji su u Beograd doli po akademsko znanje. Osamdesetih je malo mladih ljudi imalo svoj auto pa su patike (najee All star), osim to su bile moderne, najudobnije za peaenje, bile i obavezni deo stajlinga. Iz godine u godinu smenjivala su se mesta za masovna, letnja okupljanja poev od anse, preko SKCa, Sunca, umatovca pa do restorana Pod Lipom. Tu nisi morao nita da pije, doe i stoji ispred na trotoaru ili se muva kroz masu. Oko 21 h, odlazilo se u nekoliko otvorenih diskoteka. Crveni podijum na Kalemegdanu je sredinom 80-ih bilo mesto koje se na radiju reklamiralo kao najvea diskoteka na otvorenom na Balkanu. Kau da je u nekim veerima bilo i po 10 000 ljudi, a ulaz se plaao 15 dinara, bez potrebe da poseduje lansku kartu. Bez lanske karte ulazilo se i u Bezistan, diskoteku London i diskoteku na 6. spratu Beograankeestica. Ovde se dolazilo oko 20 h i ostajalo do ponoi, pa onda nonim busem- vampircem kui.

estica je radila 2-3 godine, ali je jedna od retkih koja nije bila u nus prostorijama ve je imala prelep pogled na Beograd. Ulazilo se iz Masarikove pa liftom do 6 sprata. Prostor je bio kruno orjentisan, pa se esto etalo u krug i tako proveravalo da li je u meuvremenu stigao neko novi koga zna. Ljudi koji su poznavali pola grada, postali su lideri u veernjim izlascima i diktirali su nain i mesta zabave, na koja se dolazilo masovno. Veernji izlazak se nije dogovarao, ekipa je znala gde se ide svako vee i mogao si samo minus da dobije ako ne doe. Jedan od vodeih kreatora nonog ivota bio je izvesni ura koji je svoje kolovanje u medicinskoj koli na Zvezdari gde je 95% devojaka, materijalizovao najveim brojem fanova u veernjim izlascima. Njegov veliki prijatelj Pinokio radio je kao lift boy u Beograanci na putu ka diskoteci na 6. spratu. Zbog ogranienog kapaciteta lifta u donjem holu se skupljalo po par stotina ljudi koji su ekali da udju. Pinokio je u masi odabirao lepe devojke i njima davao prioritet na ulasku u lift te ih tako spaavao dugog ekanja. Tako je sticao enska prijateljstva koja su nadmaivala urina i sebe pozicionirao u mukom drutvu veoma visoko. Gira, stjuart Jata, koji je uvek iao sa gomilom stjuardesa, imao je socijalnu dominaciju nad svim akterima nonog ivota. Sa svojom ID karticom JAT-a mogao je da uvede svakoga u bilo koji noni klub u kome je trebala lanska karta. Osim toga on je devojkama bio prozor u svet i nain kako da dodju do sitnica iz Njujorka. Bilo je dovoljno da jedan od ove trojice kae da je na Petlovom Brdu otvoren dobar kafi Bacardi i da stotine ljudi iz centra grada krene za njima u hodoae na periferiju. Osamdesetih nisu toliko bile upeatljive socijalne razlike, iako se ne moe rei da su ba svi iveli sjajno. Srednja klasa je, ipak, tada sebi mogla da priuti mnogo toga to joj je samo deceniju kasnije postalo nedostupno. To je bilo i vreme kada je Beograd prestao da pripada roenim Beograanima i kada su ljudi iz unutranjosti masovno krenuli u prestonicu, u potrazi za boljim ivotom. Takmienje u tome ko e vie da potroi nije bilo karakteristino samo za Dugu mada je ovaj klub po mnogo emu predstavljao svet za sebe. Nana na Senjaku je uspeno parirala mestu nadomak Bulevara revolucije. Ovo takoe nije bila ogromna (igraka) diskoteka i kao Duga odisala je elegancijom malog nonog kluba. Za neto manje od deceniju, koliko je radila, Nana je est puta renovirana. Slian tip konzumenata none zabave koji je preferirao Dugu voleo je i Nanu Ova druga je, ipak, za nijansu bila prefinjenija i urbanija i zato dopadljiva irem krugu det set drutva. Bez tekog novanika ovde nije bilo poeljno doi. Za razliku od Duge elitizma i namere da se u mraku diskoteke provode iskljuivo poznati - nije bilo. Kao po nekom pravilu u jatarnje sate, noni provod po beogradskim klubovima uglavnom se, posebno leti, kada je ve sunce debelo izgrejalo iznad prizemnih krovova kua i zgrada, zavravao na jedan vrlo neobian nain. Moda je to ak i neki izum beogradskih noobdija. Ilo se na sladoled, ne prvu jutarnju kafu, i to na jedno specifino mesto, koje je i tada drao poznati beogradski momak, od koga su mnogi zazirali. To je bila poslastiarnica "Ari" Zeljka Ranatovia Arkana! On sam, vrlo retko se kretao po gradu i uglavnom su to bili odlasci po tek otvorenim kazinima, dok ga u diskoteci gotovo

niko nije vidjao ili su to bile izuzetno retke prilike. U "Nani" je uvek bila najbolja zabava, a tamo su, kao po nekom nepisanom pravilu, gotovo svako vee, glavni bili Darko i njegovi drugovi sve do jedne noi, kada su se, iz samo njima znanih razloga, sukobili... Sevnuli su pitolji, zapratalo je i na mestu je ostao mrtav Andrija Lakoni. Zalazak Nane i njeno nestajanje sa none pozornice obeleio je jedan dogaaj sa traginim ishodom. To je prva beogradska diskoteka u kojoj se desilo ubistvo. Vasko Vukoti je poetkom devedesetih pucao i usmrtio Andriju Lakonia, posle ega je Nana zatvorena. Dugo nakon ovog obrauna o diskoteci za uspene i imune se govorilo iskljuivo u kontekstu mesta koje treba obilaziti. Par godina kasnije i pojedini splavovi i klubovi su dobili ovaj epitet.

Kako je trend osamdesetih da diskoteke lagano preuzimaju zestoki momci sa beogradskog asfalta krenuo moglo se naslutiti da ce se to preneti i u devedesete godine koje su sa sobom donele neke nove muzicke pravce, modu i vrednosti. Zestoki momci koji su pekli zanat po inostranstvu radeci za sebe ili za drzavu, devedesetih godina su se vratili u zemlju i pod izgovorom patriotizma uvideli svoju sansu da stvore svoje imperije. Kako se vec jako dobro znalo ko je ko u beogradskom krimi miljeu tako tako su neki klubovi postajali popularni ili ozloglaseni zbog momaka koji tamo izlaze. "Za ne tako velikim ankom, naslonjen jedva stoji Darko. Alkohol i od takve snane ljudine ipak ini uda! Konobar! Prodrao se Darko i rukom pokaza omalenom konobaru, koji na njegov mig prosto dotra. Pitaj goste hoe li pie, i ako hoe da piju, onda im svima daj "Dom Perinjon", svima na sto stavi! Zavue ruku u dep i izvadi but novanica i baci na ank: A, sad idi i zakljuaj ulazna vrata i donesi mi ovde na ank klju! Takav je bio Darko Aanin. Otkaen i nepredvidiv. " U diskoteku "Ta" jedne veeri banuo je Rade aldovi enta, jedan od najeih momaka sa beogradske kaldrme. Disk dokej u diskoteci bio je Nenad Kneevi sa nadimkom Knez, poreklom iz Podgorice, iz Crne Gore. enta je priao Knezu, stavio novanicu od 200 DM na miks pult i rekao: "Hou da mi dvadeset puta zaredom pusti pesmu 'wicked games' koju peva Kris Ajzak!" Knez je samo klimnuo glavom. Dvadeset puta su se zvuci ove balade razlegali diskotekom dok je enta igrao sa devojkom koja je tada vaila za jednu od najlepih u gradu. Nenad Kneevi, poznati peva i kantautor, sea se Radeta aldovia ente, Ljubomira Magaa - Ljube Zemunca, Zorana Milosavljevia Robije i ostalih crnih bisera beogradskog podzemlja koji su bili sastavni deo miljea svih gradskih diskoteka. "Dok sam putao pesmu, mnogi su gledali u mene kao da sam siao s uma, ali niko nije smeo nita da kae. Bio sam na poetku muzike karijere, tih osamdesetih godina radio sam kao disk dokej i pevao u tada najelitnijim beogradskim klubovima, upoznao sam ljude koji su bili i talog i vrh prestonice. Interesantno je da je i moj nadimak Knez zvui nekako mafijaki, kao Kum, estoki momci su me stvarno gotivili, nikada nisam imao problema s njima. To to sam upoznao razliite fele ljudi imalo je

zaista presudan uticaj na moj muziki stil." Sminkere i pankere zamenili su Dizelasi, turbo folk Vrhunac popularnosti dostigao je 1990ih u Srbiji. Imao je jak uticaj na pop-folk i tehno-folk muziku koja e nastati deceniju kasnije u bivim jugoslovenskim republikama, ali i na muzike pravce drugih zemalja. Zestoki momci uveliko su zauzimali pojedine klubove kao svoje baze a ne retko je na tim mestima dolazilo i do zestokih obracuna pa i ubistava. Kristijan Golubovic je u maju 1989 pucao na dvojicu suparnika ispred vodovake diskoteke Luv, a u oktobru je u Klubu Branko Krsmanovi izazvao je tuu u kojoj je korisceno i vatreno oruzje. Najvie panje izazvao je 25. februara 1990. godine kada je sa krateom upao u Maestik, naterao goste da legnu na pod, ispalio nekoliko metaka u plafon i pobegao. Sa njim je bio i njegov tadasnji prijatelj Dragan Nikolic Gagi. Gagi je aprila 1991. bio prisutan tokom prvog veeg obrauna kriminalaca na splavu Triton. Sledeeg meseca uestvovao je i u pucnjavi u Delfinu, gde je bilo ubijenih i ranjenih. Maja meseca 1992. godine ispred kafia "Freska" u ulici Vuka Karadia broj 12. posle estoke svae i vreanja na nacionalnoj osnovi Milan Jankovi, momak iz Bijelog Polja, ranio je Aleksandra Knezevica Kneleta u predelu prepona koji je ubrzo prevezen u Kliniki centar. Nakon ovog ranjavanja Knele je napadnut i u jednoj automehaniarskoj radnji i samo je pukom sreom izbegao smrt. Knele je ubijen u apartmanu 331 hotela "Hajat" u novom beogradu, 28. oktobra 1992. Luka Bojovic je devedesetih godina teko ranio u stomak Mihajla Divca, koji je tada vazio za poznatog beogradskog kriminalca. Obraun se dogodio u bati kafia Trozubac u Nuievoj ulici. Do sukoba je dolo zbog toga to su se mrko pogledali. Divac je ustao i krenuo ka Bojovicu da vidi sta nije uredu. Bojovi je tada iz pitolja CZ kalibra 10 milimetara iz straha pucao u Divca. prvi metak je ispalio sa 5 metara i pogodio ga u stomak a kada je video da Divac i dalje ide ka njemu pucao je jos jednom, i pogodio ga jos jednom u stomak ali posto se divac okrenuo na stranu metak je prosao i kroz levu ruku Divac iako ranjen nastavio je da se krece ka njemu i tada izgovorio cuvenu recenicu "Nabicu ti tu utoku u dupe" nakon cega je bojovic pripretio da ce opet pucati, a zatim pobegao iz lokala. Divca su odmah nakon toga prijatelji odvezli u urgentni centar. Rade Caldovic u drustvu Maje Pavic bio je 14. 2. 1997. na veceri u Klubu knjizevnika, zatim su obisli obliznji nocni klub F6, i potom seli u "reno espejs". Tada se pojavio ubica koga, uzgred, u to gluvo doba noci niko nije video, i iz automatskog oruzja izresetao Caldovica kroz bocno staklo, a onda hladnokrvno pucao na Pavicevu koja je ocajnicki pokusavala da se iskobelja iz automobila. Nedugo zatim, jedan taksista je slucajno primetio izresetan automobil i stravican prizor na prednjem sedistu. Jusuf Jusa Buli, vlasnik FK eleznik:

Ubijen 4.marta 1998. godine oko 18.50 sati na Novom Beogradu, ispred kafia 22 u Ulici Omladinskih brigada. Pored njega ubijeni su njegov telohranitelj Nenad Raanin, i prijatelj Petar Vujai, takoe sportski funkcioner eleznika, a ranjeni su njegov brat Muka Buli i sluajno zateeni gost kafia Dragoslav Peri Jovan Simendi Simenda, jo jedan iz plejade koja se naziva stara garda, blizak prijatelj Gorana Vukovia, eljka Ranatovia i ora Boovia Gike, ubijen je u svom restoranu "Duboks" u Ulici Vuka Karadia 30. septembar 2000. Doci u "Ta" i sresti poznate sportiste , momke iz kraja (junake novinskih crnih hronika), poneku estradnu zvezdu, i za viecasovno osmatranje okoline utegnuti se u firmiranu garderobu - to je bila elja i motiv onih koji su tu nameravali da "ubiju" slobodno vreme. Pre toga valjalo je skociti do restorana "Knez", posle toga u "Nanu" ili "Dugu". I to je sve. Izrazito atraktivne i doterane devojke kojima slaba tacka nisu bili fudbaleri vec takode "devizni" mladici, ali "malo" problematicnog ponaanja, imale su obicaj da krenu put naselja Braca Jerkovic, u pohode diskoteci "Luv". "Luv" je imao oreol minkerskog mesta pre nego to je postao simpatican "braci po oruju" bio je dovoljno primamljiv za det set mladariju i zagovornike "novog talasa". Kasnije LUV je devedesetih bio mesto u koje nije mogao svako da udje, a ipak ako udje bilo je jasno da svojom pojavom izaziva zestoke momke koji su drzali taj deo grada, izmedju ostalog jedan deo filma "Vidimo se u citulji" je sniman upravo tamo. Novica zdravkovic opisuje svoje iskustvo i pocetak svoje karijere od sredine 70 godina na ovamo. - esto me pitaju koliko je bilo opasno pevati po splavovima u to vreme. Za mene nije. Proao sam kroz skoro sve beogradske restorane i kafane, od poslednjih birtija do "Metropola" i "Maestika." Bilo je tabanja, ali tadanji takozvani estoki momci nisu tako zli, tukli su se tek da vide ko je jai. Izau, potuku se, pa se vrate u kafanu zagrljeni i nastave da piju. Nije bilo teih povreda, vaenja noeva i utoka, ranjavanja, ubistava... Tada je po dobru i zlu bila poznata kafana "Gradski podrum". Seam se da je Ljubomir Maga, poznatiji kao Ljuba Zemunac, tada stigao u Beograd iz popravnog doma u Valjevu. Gotivio me je. Tada je Novica pevao u "Podrumu", ali i u restoranu na stadionu "ukariki" koji je drao Aca Davo i koja je radila non-stop: - Tu je Ljuba izazvao Acu, da se zna ko je jai, tua je trajala pola sata. Posle su banili do zore. U "ukariki" i "Gradski podrum" zalazili su enta, braa Tadi, Niki, Zoran Trifunovi, ita... Nikada sa njima nisam imao problema, vie su oni imali sa mnom. Kada bih se napio, pravio bih gluposti, vreao ih, a oni su se smejali. Niko od gostiju nije smeo da ni da me popreko pogleda, a kamoli takne, bio sam zatien kao beli medved. Gotivili su me i policajci, trudili se da bude to manje racija po restoranima gde pevam, da mi ne teraju goste. Uvek sam znao unapred kada e da banu. U jednu kafanu, a neu da joj pominjem ime, jer i sada radi, poeli su da dolaze i novi mafijai koji su preuzeli beogradsko podzemlje od stare garde. Oni su ve nosili pitolje. Kada bi mi policajci dojavili da e biti racija, pokupio bih im oruje i sakrio ga u bas bubanj. Mom kolegi bubnjaru se dizala kosa na glavi kada bi se pojavila murija. Skidao je kravatu i vezivao desnu nogu za stolicu da mu se ne omakne da ne nagazi na pedalu bubnja. Jer, da nas je policija provalila, bilo bi uda. Dobro su tu priu znali i estoki momci koji su dolazili na splavove i zato mi se nikad nita runo nije dogodilo.

Za svoje mesto u gradu devedesetih godina borila se i neka druga ekipa, to je bio pocetak takozvane elektronske muzike u vreme najgorih sankcija i najvie inflacije umeli su "super" da se provedu za male pare. Neki new wave se kao bunt irio zarazno, a peat klubskom ivotu definitivno je dao jedan i jedini Soul Food club. Na mestu gde je kasnije osvanula diskoteka F6, u Francuskoj ulici, nalazilo se mesto kojeg se dananji klinci naravno ni ne seaju, ali svi oni koji su drali do klubskog rejtinga, a tada su imali izmeu 20 i 30 godina, znaju o emu je re. Hrana za duu, dakle Soul Food. Nametnuo se kao sredite odreenog kulturnog kruga, i za minimalno vreme postao kultni punkt beogradske klupske scene 90-ih. Uporedo sa pojavom trance talasa koji na mala vrata ulazi na scenu u klubu Akademija, 1993. otvara se Soul Food, koji je bio prvi klub s definisanom koncepcijom baziranoj iskljuivo oko plesne muzike. Funk, acid jazz, hip hop, rani house i garage. Konceptualno zamiljen kao mesto koje okuplja mali broj ljudi, prijatelja koji imaju gde da popiju pivo i sluaju ploe, nametnuo se kao prvi anrovski i profilisan underground klub u gradu. Naalost, postojao je samo etiri sezone. Klupska scena se pokunjeno preselila mahom u Industriju, na mestu koje je defininisalo pojam ultimativne urke u Beogradu i poetak tehna, hausa i transa u Srbiji. Meutim pria o Soul Foodu nikada nije prestala da bude popularna, pa je on postao neto kao urbana legenda. Devedesete godine, mix svega sto je moglo da se stvori u to vreme, pored turbo folka koji je svoju popularnost podigao do epskih razmera, preko densa koji je u kombinaciji sa turbo folkom preplavio sve diskoteke, preko neke nove acid generacije omadjijane rejv kulturmom i tehnom do rep scene koja se sve vise sirila.. do rok i pank generacija koje su cini se same sebe istrebljivale porocima i odlaskom najvecih legendi.. Svaki muzicki pravac imao je svoja mesta i znalo se gde ko izlazi, a nije bilo retkost da popularni klubovi svakog dana u nedelji pustaju drugu vrstu muzike.

Kekina ekipa Za Kekin klan su potrebne specijalne pozivnice i prijemni ispit. Ko nije nikog ubio ili bar pokuao, nije

mogao da im se pridrui. Barem se tako pria da je to bio preduslov da se razmotri neiji ulazak u novobeogradski klan. Dejan Stojanovi Keka je odavno bio "obeleen" u Beloj knjizi MUP-a, ali klan nije stradao u "Sablji". Bave se prodajom droge, a pare peru kroz poslove u graevinarstvu, kroz kladionice, finansiranje fudbalera. Nezvanino, pretnje koje je dobijao golman Partizana Vladimir Stojkovi vezuju su za Keku i to to je bez njegovog odobrenja potpisao ugovor. Rakovani Vou Rakovakog klana Neboju Stojkovia Stojketa sud je nedavno oslobodio optubi za dva ubistva. Njegov klan vai za najbrojniji u Beogradu. Ali su i najbrutalniji. Dovode se u vezu sa iznudama, otmicama. Bave se i prodajom droge. Navodno su dobro povezani i sa crnogorskom mafijom. ari ari je prvo bilo samo prezime, a onda je postalo sinonim za narkobosa. Pljevljanin koji je novcem od prodaje droge pokupovao zemlju, firme i nekretnine po Srbiji. I naravno, napravio je uvenu vilu u Novom Sadu na Tatarskom brdu. Posle zaplene velike koliine kokaina u Junoj Americi, Darko ari nestaje. Sumnjalo se da je deo klana i njegov brat Duko zbog ega je neko vreme proveo u crnogorskom pritvoru. ari se nedavno pismom obratio javnosti u kojem je tvrdio da nema nikakve veza sa vercom kokaina. auto mafija arkovaki i miljakovaki klanovi rade preprodaju i otkup luksuznih automobila. Ne ratuju meusobno, naprotiv u policiji veruju da sarauju na ovim poslovima. - Grupe sa Miljakovca i iz arkova, bave se iskljuivo kraom skupocenih automobila, sa najsavremenijom zatitom. Na meti su im uglavnom dipovi: "pore kajen", "audi Q7", "folksvagen tuareg", BMW X5 - rekao je svojevermeno za "Blic" izvor iz policije. Ukradene automobileiji vlasnici ne pristanu na otkup, krijumare na crno trite Kosova, Crne Gore, Bugarske, Hrvatske, bivih zemalja SSSR, Turske i Rumunije. Zvezdarci Posle ubistava Sredoja ljukia ljuke 2002. zvezdarski klan je znatno oslabio, ali se pria da su njegovi lanovi i dalje aktivni u poslovima sa drogom, a pare ulau u kupovinu propalih preduzea, benzinskih pumpi, nekretnina. Stariji lanovi su se posle likvidacije voe sklonili u inostranstvo. Vodovani I dalje se smatraju jednim od najopasnijih grupa podzemlja. Osim droge bave se reketiranjem vlasnika lokala i graevinskih preduzimaa. Osim kroz gradnju stanova, pare peru i kroz otvaranje evabdinica po Beogradu. "Osniva" klana je Goran Vukovi Majmun. Posle njegovog ubistva preuzeli su ga Sran Kaavenda i Vladan Konti Konta koji je i danas na njegovom elu. Neki novi zemunci Veruje se da su poslove nekadanjeg zemunskog klana preuzeli, mlai Zemunci, sinovi nekadanjih kriminalaca. Voa podmlaenog klana, veruje se da je, Nemanja Bojovi, uhapen zbog posedovanja dva kilograma droge spid. Njegov otaca je Goran, zvani Amonijak ubijen 1992. godine. Svojevremeno je bio sa Aaninom, Gikom, i ijanom jedan od glavnih mafijaa srpskog podzemlja. Drugi bitan lik novog zemunskog klana je Petar Guzijan, uhapen u istoj akciji. Petar je sin Jovana

Guzijana zvanog Cuner, koga su nekadanji pripadnici zemunskog klana Sretko Kalini i Mile Lukovi ubili 2002. Surinci Stvorio je svoj surinski klan, a iz njega se stvorio jo gori zemunski. Ipak, Ljubia Buha, svedok saradnik na suenju za ubistovo premijera Zorana inia, danas je slobodni ovek. Povremeno na sebe skrene panju sam, tako to se njegovo obezbeenje malo ispukara sa obezbeenjem Peconija, a povremeno to za njega uini njegova supruga i verovatno omiljena pevaica Ivana.

POLICAJCI PRIVATNICI Devedesete godina dvadesetog veka u Srbiji nisu bile dobre ni za profesionalne ubice: pojavili mnogi poluprofesionalci i amateri. Ipak, kada pitate iskusne i dokazane policajce, kakvi su Bora Banjac, Mile Novakovi i Gvozden Gagi, ko se izdvaja, odgovorie vam Voja Amerikanac. Vojislav Raievi, nazvan Voja Amerikanac, pojavio se iznenada, kao to je i nestao. Prema nekim informacijama on je zavrio neke vojne obuke u SAD-u, odakle je doao u Srbiju. Osnovano se sumnja, ali nikad nije dokazano da je tokom burnih devedesetih lino poinio oko 20 ubistva na vrelom beogradskom asfaltu. Zbog ovih nedokazanih sumnji nije u redu spominjati rtve, a neki naruioci su sigurno bili u dravnim slubama. Voja Amerikanac nije mogao da poini tolika i takva ubistva bez murenja i podrke pojedinih ljudi iz policije i DB-a, kae Mile Novakovi. Bora Banjac napominje da Raievi nije ubijao samo po zadatku, ve je mogao da ubije oveka, zato to ga je popreko pogledao. Raievi je 1997. nestao, a sumnja se da su ga neki od naruioca zauvek sklonili, kada mu je istekao rok upotrebe. Njegovo telo do danas nije pronaeno. Spisak profesionalnih ubistava iz devedesetih, koji je do danas ostao nerazjanjen, veoma je

dug. Osim vodeih pripadnika podzemlja ubijani su ljudi iz vlasti, kao, na primer, tadanji prvi policajac Srbije, Radovan Stojii Bada, i savezni ministar vojske Predrag Bulatovi. Koliko su devedesete bile neobine i za profesionalne ubice svedoi i ubistvo Gorana Marjanovia Goksija Bombaa 1995. u restoranu Olimp na Zvezdari, kada je ubijena i njegova devojka Jelena orevi. Kao naruilac ubistva osumnjien je Sreten Joci Joca Amsterdam, koji se sumnjii i kao neposredni poinilac mnogih ubistava, ne samo u Srbiji, ve irom Evrope. Ipak, prema navodima tuilatva i policije Joci je za ubistvo Marjanovia angaovao dva policajca Bojana Milosavljevia i Miodraga Prodanovia, koji su jo tokom devedestih bili pravosnano osueni. Protiv Jocia se i dalje vodi postupak, a on se nalazi na slobodi posle davanja jemstva od 300.000 evra. Kao neposredni ubica eljka Ranatovia Arkana 15 januara 2000. godine, kako je sud utvrdio, bio je angaovan policajac Dobroslav Gavri, a jedan od sauesnika je bio takoe policjac Dejan Pituli. Prema nedokazanoj tvrdnji ubistvo Ranatovia plaeno je etiri miliona nemakih maraka, ali suma verovatnije znatno manja nekoliko stotina hiljada maraka. Gavri, koga su pojedinci zvali i Talini Tom jer je jednim pitoljem osim Ranatovia ubio i dvojcu njegovih prijatelja koji su bili sa njim Milorada Mandia i Dragana Garia, sada je u bekstvu. Radovan Renovica.

Od 19 aktera dokumentarnog filma Vidimo se u itulji, koji su u periodu od 1993-1995. godine, kada je film sniman, pristali da govore o svojim kriminalnim poslovima, do danas je preivelo njih devet. Najuspenijim se moe smatrati Zvezdarac eljko Rutovi, koji je, kao i u filmu, i danas neosuivan i bavi se biznisom. Rutovi,kojije i u filmu govorio o svojim vezama sa ukrajinskom mafijom i pametnom nainu poslovanja. Meutim, Rutoviu u dosadanjoj biografiji nikada nije dokazano nijedno krivino delo. Miodrag - Mija Bakalovi, Vladan Konti Konta i Sran Kaavenda u vreme snimanja filma Klinci danas su na elu vodovakog klana. Ovaj, kao i zvezdarski klan, prema izjavama policijskih zvaninika, i danas vai za jedan od najjaih. Sudbina ostalih aktera,kojisu preiveli kiu metaka ludih devedesetih, razliita je - neki robijaju, neki i dan-danas rade, a neki su se i

povukli. Aleksandar Kristijan Golubovi (39) Ve kao maloletnik odleao 3,5 godine u Dizeldorfu zbog oruane pljake. Proveo je vie od decenije u zatvorima u rodnoj Nemakoj, Italiji, Grkoj i drugim zemljama irom Evrope. Srbiji je po meunarodnim poternicama izruivan: 1993. iz zatvora u Dizeldorfu i 2003. iz grkog kazamata gde je robijao kao ef jugoslovenske mafije u Atini. Na slobodu je izaao 9. januara prole godine iz Zabele, gde je odsluio etiri i po godine za iznude. Iako je govorio o preobraaju, ponovo je uhapen u januaru ove godine zbog preprodaje heroina. eljko Rutovi (45) lan zvezdarskog klana koji je u filmu priznao svoje poslove sa ukrajinskom mafijom, ali i govorio o pametnom nainu poslovanja, preiveo je i kao i u filmu i do danas ostao neosuivan. Iako je i u beloj knjizi MUP-a iz 2003. oznaen kao pripadnik zvezdarskog klana Sredoja ljukia ljuke, ni danas nema nijednu jedinu mrlju u karijeri. Vlasnik je beogradskog hotela Pota, lanca brze hrane Gril Uno i kockarnice u elitnom ruskom turistikom gradu Soiju. Vladan Konti Konta (34) Pripadnik vodovakog klana. U filmu se ne navode imena Mije, Srana i Vladana koji se, isprovocirani izjavama da ne vladaju ni u svojoj ulici, a kamoli u pola grada, slikaju ispred porea zvezdarskog voe, sada pokojnog Sredoja ljukia, uz reenicu Pazi da p.... ne pripuca. Iako su se Vodovani nakon devedesetih povukli iz javnosti i sklonili sa ulica, Konti je u iu ponovo doao 2006, kada je u obraunu sa Lukom Bojoviem u vili Jelena porodice Kari ranjen u nogu. Sredinom januara prole godine zavrio je u Urgentnom centru nakon tue na splavu Hua-Hua. Dragan Nikoli Gagi (43) Sa 18 godina otiao sa drugom Pirketom (Slavia Pavi) u inostranstvo i pekao zanat u Austriji, Italiji i Nemakoj. Bio je blizak sa novobeogradskim gangom (kasnije nazivani beanijci), a nije krio ni da se druio i sa Kristijanom Goluboviem, to, meutim, nije potrajalo. Trenutno se nalazi u Centralnom zatvoru u Beogradu, gde izdrava kaznu za ubistvo eljka Ranatovia Arkana. Nenad Brankovi oravi Nena Takozvani povratnik sa ratita u filmu i pripadnik zvezdarskog klana na vreme se povukao se iz sveta kriminala i posvetio legalnim poslovima. Ljubomir Manojlovi Buca lan klana sa Zvezdare koji je i u vreme filma bio ukljuen samo u sitnije poslove, ali je bio prijatelj iz detinjstva estokih momaka iz ovog beogradskog naselja. Ubrzo posle filma raskrstio je sa mutnim vodama.

Treca Jugoslavija raspisala je po svetu sto pedeset poternica za gradjanima i trdesetak zahteva za izrucivanje odbeglih delinkvenata. Najveci broj Jugoslovena koji se traze zbog pocinjenih krivicnih dela ili sudjenja skriva se u Nemackoj i Francuskoj. Ko su ljudi koje trazi treca Jugoslavija? Hapsenjem, prvo Darka Asanina, a potom Kristijana Golubovica u Grckoj, po proceni mnogih izvestaca, u Evropi je otvoren i policijski lov na Jugoslovene. Pored okrivljenih za ratne zlocine, na tapetu Interpola i evropskih policajaca nasli su se i mnogi Beogradjani sumnjive proslosti. Asanina je trazio belgijski sud zbog navodnog ucesca u likvidaciji Envera Hadrija, dok je Kristijan Golubovic pritvoren pod sumnjom da se bavio ilegalnom trgovinom. Obojica su, medjutim, pusteni iz grckih zatvora. Prema nezvanicnim podacima u svojim apsanama Grci danas drze jos tridesetak Jugoslovena, okrivljenim za razlicita krivicna dela. U Beogradu niko nema tacne podatake koliko se jos Jugoslovena nalazi pod katancem ne samo u Grckoj vec i u mnogim evropskim, pa i americkim zatvorima. Marinko Magda, suboticki legionar i ubica je u madjarskom zatvoru, sudjenje za zlocine i razbojnistva pocinjena u Madjarskoj. Dr Rajko Medenica se nalazi u Svajcarskoj zatvorskoj bolnici, jer je uhvacen u Nemackoj i izrucen svajcarskoj da mu sudi zbog naduvanja bolnickih racuna. Sasa Skerlic i Mustafa Dalipagic leze trogodicnju robiju u Becu

zbog organizovane kradje austrijskih automobila, dok je Mihajlo Jovanetic pusten iz beckog zatvora, zbog nedostatka dokaza da je prokrijumcario iz Turske u Francusku 120 kila heroina. U ceskom istraznom zatvoru sede cetvorica Jugoslovena, optuzena za pljacku kockarnice hotela " Kontinental" u Plzenju. Tada je odneto 77.000 dolara, za koje se sumnja da su zavrsili u dzepovima ove cetvorice Beogradjana. Miroljub Gajic, bugarski Jezda, nalazi se u Sofiji, u kucnom pritvoru, jer je kao vlasnik banke " Jugoagent", obmanuo 80.000 stedisa i prisvojio oko 60 miliona dolara. U Padovi zatvorena je Ljiljana Koska iz Kotora zbog ilegalne trgovine oruzjem i municijom. Siptarski lobi Ako je suditi po policijskim izvestajima najvise problema sa jugoslovenskim delinkventima danas imaju Nemci. Ministar nemacke policije Manfred Kanter je, naime, nedavno izjavio da u Nemackoj danas 59 odsto uhvacenih delinkvenata predstavljaju stranci. Pre svega Turci - 14,2 odsto, a potom gradjani bivse SFRJ. Tacnije, kaze ministar Manfred Janter, svaki deseti uhvaceni kriminalac u Nemackoj je poreklom sa prostora prethodne Jugoslavije. A medju njima dosta je i gradjana SRJ. U Vestfaliji i Donjoj Saksoniji je uhvaceno cetrdesetak kriminalaca, medju kojima je najvise bilo " lupeza iz Jugoslavije ". Zatvor Bukbah, koji se nalazi u okolini Frankfurta, pored 530 osudjenika ima i dvadeset i sedam Jugovica. U skorasnjoj raciji po vecim gradovima Nemacke, naime, uhvaceno je jos pet stotina dzeparosa, kradljivaca, pljackasa i razbojnika, a jos tri stotine je izmaklo poteri nemacke policije. Kada je za njima raspisana poternica pokazalo se da je rec o Siptarima sa Kosmeta, tacnije o letecim provalnickim grupama iz Mitrovice, Pristine i Peci. Siptari, koji su u zapadne zemlje usli, uglavnom, kao lazni azilanti i politicki emigranti, vrlo brzo su se ukljucili u rad evropskog, pa i americkog podzemlja. Kako tvrdi kosmetski nedeljnik " Zeri" samo u Nemackoj na listi opasnih kriminalaca nalazi se cak 1.200 Siptara. Oni su, po proceni Gerharda Bodena, sefa Sluzbe za zastitu ustavnog poretka u Nemackoj, posle desetogodisnje pauze zamenili beogradski klan, koji su

predvodili Ljubomir Magas, zvani Ljuba Zemunac, Rade Caldovic-CHenta, Goran Vukovic, -ordje Bozovic-Giska, Branislav Matic-Beli, Kristijan Golubovic, Darko Asanin, Vasa Sangajac, pa i Zeljko Raznatovic-Arkan. Svi su oni sedamdesetih godina prosli kroz nemacke, ali i francuske, italijanske, belgijske i svedske apsane. I u Svajcarskoj siptarski lobi, danas drzi primat, pre svega na narko-trzistu. I pored toga sto je 1991. godine Interpol u akciji "Benjamin" uhvatio oko tri stotine siptarskih dilera, i njihovog vodju Bahri Veselija iz Podujeva, albanska mafija i dalje radi punom parom. Novu generaciju siptarske narko-mafije u svajcarsku predvodi Sami Sabedini, poznatiji po nadimku Baron, koji je letos bio na kratko u ciriskom zatvoru. Policija je godinu dana pratila Sabedinija. Snimila je tajno oko 6.000 njegovih "poslovnih" razgovora i obezbedila tridesetak svedoka. Prilikom hapsenja kod Barona je nadjena veca kolicina droge. Na prvostepenom sudjenju Sami Sabedini je dobio 17 godina robije. Ovaj cetrdesetogodisnji, zvanicni vlasnik kafiterije " Plaus" u Cirihu, a nezvanicno glavni snabdevac svajcarske drogom uhvacen je u prolece 1995. godine i smesten u zatvor Regensdorf. Prilikom prebacivanja na drugostepeno sudjenje u Bern, krajem januara 1996. spretni Baron je pobegao iz voza. Svajcarci sumnjaju da Sami Sabadini danas zivi u Slovackoj i da odatle distribuira drogu za cirisko trziste. Siptarske emigrante i delinkvente nijedna zemlja vise ne trpi. Pored Nemacke, i Danska, Svedska, Svajcarska, pa i Italija su najavile njihovo proterivanje. Karabinjeri su jesenas pritvorili kotorske mornare Nebojsu Milica, Bozidara Mitrovica, Zefa Marstjepovica i Nenada -uranovica pod optuzbom da su feribotom "Sveti Stefan" prosvercovali trojicu kosmetskih Siptara u Italiju. U Oslu je letos policija stavila lisice na ruke Jafaru Jafariju, bivsem Jugoslovenu, jer se bavio masovnim krijumcarenjem Siptara i Arapa u Norvesku. Zapadno skroviste Za mnoge jugoslovenske i balkanske delinkvente, medjutim, zapadne zemlje su ne samo radno mesto vec su postale i svojevrsno skroviste u kome se skrivaju od srpskih i crnogorskih sudova i policije. U Becu se, na primer, krije Petar Ivanovic, vlasnik kompanije " Oveko petrol", koji je zajedno sa direktorima Radmilom Kalezic i Darkom Radulovicem ostetio podgoricku " Jugobanku" za 2,6 miliona dolara. Beogradska policija traga po zemlji i svetu i za Ljubomirom Filipovicem, zvanim Fantom, jerje osumnjicen za falsifikovanje dokumenata

za kradene automobile. Negde u inostranstvu se skriva i Miodrag Babic iz Beograda. On je kao direktor girme " Intergold kompani" izdavao Jugoslovenima lazne nemacke vize, koje je naplacivao po 4.000 maraka. Tada se predstavljao kao nenad Lojpur. Kada je otkriven prosle godine Miodrag Babic je pobegao u inostranstvo, pa je GSUP Beograda raspisao za njim poternicu zbog krvicnog dela prevare i falsifikata. Kako smo saznali u jugoslovenskom Biru Interpola, poslednjih godina SRJ je raspisala 150 medjunarodnih poternica i podnela tridesetak zahteva stranim drzavama za isrucenje, uglavnom, jugoslovenskih delinkvenata i optuzenih lica. Poternica za odbeglim delinkventima u Jugoslaviji imaju pravo da raspisuju sudovi, zatvori i policija. A zahteve za izrucenje (ekstradiciju) iz stranih zemalja podnos, kako je predvidjeno zakonima, samo savezni organi, tacnije Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrasnjih poslova SR Jugoslavije. Praksa je, medjutim, pokazala da su i republike Srbija i Crna Gora " uzele" sebi za pravo da sami traze i realizuju izrucenja nasih gradjana iz stranih zemalja. Tako je, na primer, MUP Srbije radio na ekstradiciji Marinka Magde susedima u Madjarskoj, i njegovom eventualnom izrucenju Jugoslaviji, posle odlezane kazne. A od Madjara policija Srbije, na primer, dobila je Josipa Vujica, masovnog ubicu iz Bajmoka. Potraga za Jevremom Brkovicem Dok je Crna Gora raspisala poternicu i od Hrvatske trazi izrucenje knjizevnika Jevrema Brkovica : - Za Brkovicem je izdata poternica 23. oktobra 1991. godine od Viseg suda u Podgorici zbog osnovne sumnje da je pocinio sledeca krivicna dela - povreda ugleda SRJ, izazivanje, nacionalne, rasne i verske mrznje, razdora i netrpeljivosti. Zvanicno, Jevremu Brkovicu nije zabranjeno da dodje u crnu Goru, naprotiv, cak je pozeljno da se vrati kuci - izjavio je lane Sreten Radonjic, tadasnji pomocnik ministra crnogorske policije. Najveci broj tih jugoslovenskih, odnosno srpskih i crnogorskih poternica i zahteva za izrucenje iz inostranstva upuceno je Grckoj, Kipru, Nemackoj, Italiji, Sjedinjenim Americkim Drzavama, pa cak i Australiji. Za Vucetu Drmacanina, koji je iz " Inos banke" odneo desetak miliona maraka, se sumnja da se skriva na Kipru, a za Angela Angelova, Beogradjanina, koji je odstetio " Slavija banku" i " Dunav", pretpostavlja se da je negde u Nemackoj. Ljudi koje traze jugoslovenski sudovi, zatvori i policija su, u proseku, muskarci, do pedeset godina

starosti, koji su okrivljni ili osudjeni zbog krivicnih dela protiv imovine, a zatim protiv zivota i tela. Prema podacima Ministarstva pravde SRJ, najagilniji u raspisivanju poternica za odbeglim sumnjivim licima, poslednjih godina, bili su sudovi iz Novog Pazara, a potom sudovi i zatvori iz Beograda. Ova dva grada su i ranijih godina bili "crna tacka" jugoslovenskog kriminaliteta. Ima medjutim, opstinskih sudova, zatvora i policijskih stanica koje uopste ne tragaju za svojim beguncima, tako da se ovaj broj od 150 poternica iz Srbije i Crne Gore ne moze smatrati konacnim, pa zato Novi Pazar i Beograd strce. Medju Pazarcima bila je praksa da jureci za brzim poslovima i mutnom zaradom, odlaze poslednjih godina najcesce u Milano i -enovu. Na poternicama i jugoslovenske i italijanske policije dosta dugo su se nalazili Sejo i Mejo Selmanovic, Smail Fakovic, zvani Zuti, Mustafa Kucevic i Amir Redzepovic, poznatiji kao Apir. Njih su u potom zamenili Nihad -ukic i Sead Kucevic. U dosijeu jugoslovenskog Interpola o ovoj dvojici Pazaraca pise : - -ukic je rodjen 1962. godine u Novom Pazaru. Medjunarodnu poternicu za njim je poslao Okruzni sud iz Novog Pazara zbog osnovane sumnje da je -ukic pocinio ubistvo. Zlocin se dogodio krajem jula 1991. godine u Novom Pazaru, kada je Nihad -ukic posle prepirke i svadje pucao i usmrtio Samira Halilovica. Okrivljeni se skrivao u Austriji, kod rodjaka, ali kako je i u inostranstvu cinio krivicna dela, uhapsen je posle jednog razbojnistva. Nalazi se u Regionalnom zatvoru Grac. Trazeno je izrucenje Nihada -ukica. Austrija je odobrila ekstradiciju. - Sead Kucevic je rodjen 1970. godine u Novom Pazaru. Osudjivan je zbog silovanja na tri godine i sest meseci zatvora, iz kog je pobegao u Nemacku. Opstinski sud Novi Pazar ga trazi zbog izdrzavanja kazne zatvora od dve godine. Za njim je raspisana medjunarodna poternica Interpola i podnesen je zahtev za ekstradiciju. Nemacka je odobrila i izvrsila izrucenje Seada Kucevica. Slucaj Kristijan Najvise paznje jugoslovenske javnosti 1993. godine izazvalo je izrucenje Kristijana Golubovica iz Nemacke, jer je ta ekstradicija izvrsena u vreme sankcija protiv SRJ. Posle tri godine provedene u nemackom zatvoru za maloletnike Kristijan Golubovic je preko Austrije i Madjarske predat Jugoslaviji na granicnom prelazu Kelebija. To znacilo tada da su i ove dve zemlje dale svoju saglasnost za ispunjenje zahteva jugoslovenskog Ministarstva unutrasnjih poslova, odnosno

naseg biroa Interpola i naseg Ministarstva pravde za ekstradiciju ovog dvadesetcetvorogodisnjeg delinkventa. Zahtev za ekstradiciju Kristijana Golubovica potpisao je bivsi ministar pravde Vlado Kambovski jos sredinom februara 1992. godine i uputio ga vladi Nemacke. Kada je u leto 1992. godine iz Bona stigao odgovor da ce Nemacka udovoljiti ovom zahtevu i izruciti Golubovica, novi ministar pravde dr Tibor Varadi je poslao zahteve za tzv. tranzitnu ekstradiciju Kristijana Golubovica preko teritorije Austrije i Madjarske. Uz taj zahtev Nemackoj, Austriji i Madjarskoj bilo je prilozeno dvanaest dokumenata iz beogradskih sudova o istrazi i odredjivanju pritvora za Kristijana Golubovica zbog nedela pocinjenih od 1988. do 1990. godine u nasoj zemlji. Medju dokumentima je bila i naredba Okruznog suda kojom se za Golubovicem raspisuje i centralna (tj. jugoslovensaka) poternica. Kako je i iz Beca, odnosno Budimpeste stigao pozitivan odgovor cekalo se samo kada ce Kristijan Golubovic izaci iz nemackog zatvora. S obzirom da je zbog vise razbojnistva, iznudjivanja i teskih telesnih povreda ovaj momak bio osudjen na cetiri godine robije, ocekivalo se da ce nam biti izrucen tek tridesetog maja 1994. godine. Ocigledno je da su Nemci, iz samo sebi poznatih razloga, pomilovali po njihovim zakonima maloletnog (do 21 godine starosti) Kristijana Golubovica i pustili ga godinu dana ranije iz zatvora u Diseldorfu. - To, medjutim, nije znacilo da je Golubovic tada u Nemackoj bio pusten na slobodu. On je nama izrucen uz pomoc Interpola i on je trebalo da i kod nas bude u zatvoru sve do okoncanja krivicnog postupka i presude. Naime, prema nasim saznanjima Golubovica zbog vise nasilnickih krivicnih dela potrazuju Prvi opstinski sud, Peti opstinski sud i Okruzni sud u Beogradu rekao nam je tada Dragce Dimitrijevic, nacelnik Interpola u SMUP-u. Beg u Grcku Kristijan Golubovic je dete gastarbajtera. Rodjen je u Minhenu 30. novembra 1969. godine u porodice Milanke i Srboljuba Golubovica. Krajem osamdesetih pojavio se u Beogradu. Tacnije na Vozdovcu, jer je ziveo u ulici Brace Jerkovic broj 50. Negde u decembru 1987. godine pocinio je prvo krivicno delo zbog kog je registrovan u sudu i gradskoj policiji. U Bolecu je, naime, pepeljarom u kafani pretukao jednog gosta. Dve godine kasnije, u oktobru mesecu u klubu "Branko Krsmanovic" je izazvao povecu tucu sa pucnjavom. Pre toga je u maju pucnjavu iz kolta, navodno na Ljubana Mijovica i Zorana djukica, pred diskotekom "Luv" u naselju Brace

Jerkovic. Beogradjane je pojava Kristijana Golubovica najvise uznemirila 25. februara 1990. godine, kada je sa kratezom u ruci upao u restoran hotela "Mazestik" i naterao goste da legnu na pod. Ispucao je nekoliko metaka u plafon, a potom napolju i po parkiranim automobilima i pobegao. Posto je doveden iz Nemacke Kristijan Golubovic je u Beogradu malo primirio, ozenio i dobio sina. Kako nije trpeo zatvore, pobegao je iz beogradske apsane i prebegao u Grcku, gde se po iskazu njegove supruge, bavi poslovima obezbedjenja u nekim atinskim firmama. SRJ, medjutim, i dalje zvanicno traga za Kristijanom Golubovicem i njegovim kompanjonima. Beogradski istrazni organi tvrde da je sva nasilnicka dela u zemlji Golubovic pocinio u grupi, iz koje se najcesce pominju imena Safeta Bujakia i Milorada Hauka. Zato se i njihova imena nalaze na poternicama i u dosijeima jugoslovenske policije. Safet Bujaki je rodjen januara 1968. godine u Despotovcu. Po zanimanju je bravar i takodje je bio pod istragom, ali je zajedno sa Gobulovicem pobegao u Nemacku. Ne znamo sta se tamo sa njim dogodilo, ali smo mi i za njega poslali zahtev za ekstradiciju, saznali smo u saveznom Ministarstvu pravde. Dok je Milorad Hauk rodjen decembra 1964. godine u Beogradu. Njega Jugoslavija trazi zbog vise pocinjenih krivicnih dela, zato je za njim raspisana i jugoslovenska, a i medjunarodna poternica koji je u SSUP-u jos osamdesetih godina potpisao nacelnik Ivan Trutin. I pored sankcija Nemacka je pocetkom 1995. godine Jugoslaviji ispoprucila Miodraga Misu Cvjetinovica, koji je u Okruznom javnom tuiilastvu Beograd bio okrivljen sa ubistvo Aleksadra Knezevica Kneleta, najpopularnijeg delinkventa mladje generacije u jugoslovenskoj prestonici. Cvijanovic je uhvacen u Dizeldorfu u zimu 1994. godine pod sumnjom da je ubio Danka Stanojevica. Kako Nemci za to nisu imali dokaza, da bi se oslobodili neugodnog gosta iz Jugoslavije, Cvijetinovica su predali jugoslovenskim policajcima koji su ga dovezli autobusom. Na sudjenju u Beogradu Miodrag Cvjetinovic je oslobodjen optuzbe da je ubio Kneleta. Lista trazenih SR Jugoslavija za izrucenje poslednjih godina trazi Nasera Satrija iz Istoka i Milana Djordjevica iz Beograda od Svedske. Od Italiji potrazujemo Boru Kuveljica iz Cacka i Milana Sogorovica iz Nove Pazove. Od Francuske trazimo ekstradiciju

Aleksandra Tasica iz Vranja, a od Madjarske trazimo Antona -urasevica. U Nemackoj se skrivaju Miodrag Simic iz Krusevca i Enver Gasi iz Pristine. Ocekivalo se da nam SAD isporuce dr Rajka Medenicu, a Kanada politickog emigranta i ratnog zlocinca Radana Grujicica. Najtrazeniji Jugosloven medju licima za ekstradiciju je sigurno Haki Ceku iz Peci. Njega traze Belgija, Francuska, Nemacka i Jugoslavija zbog pljacki i ubistva. Trenutno se nalazi u spanskom zatvoru zbog razbojnistva. Kada iz njega izadje, ici ce ovim redom u sve zemlje da odlezi robiju i potom biti izrucen Jugoslaviji. Na listi onih koje SR Jugoslavija, kao pravni naslednik SFRJ, formalno-pravno potrazuje i na spisku za ekstradiciju su i Mile Bonic iz Tuzle, Sakib Mulalic iz Cazina i Vlado Kun iz Sloven Gradeca. Njih treba da nam ih izruce Nemacka, Austrija i Italija. Ekstradicija, odnosno izrucenje trazenih lica je oblik pravne pomoci i saradnje, koji Srbija tj. Jugoslavija primenjuje, citav vek. Ugovor sa Svajcarskom je, na primer, sklopljen jos 1886. godine, a sa Velikom Britanijom 1900. i SAD 1901. godine. Doduse, te ugovore je pomalo vreme i pregazilo, jer u njima nisu upisana neka krivicna dela, koja je svet otkrio tek kasnije. To je, na primer, slucaj sa nedozvoljenom trgovinom narkoticima. Glavni problem, medjutim, u saradnji Ministarstva pravde kod ekstradicije nije u ugovorima vec u ponasanjima pojedinih drzava. Grcka je, na primer, oklevala da nam "vrati" Darka Asanina, iako su Belgijanci svoju optuznicu za ubistvo Envera Hadrija preinacili us " visok stepen saucesca" u likvidaciji ovog Siptara. Beogradski list " Vreme" pise da je Grcka izrucila Darka Asanina Jugoslaviji tek kada je iz Beograda dosao zahtev za njegovu ekstradijiju, u kome se navodno Asanin trazi zbog " ubistva jednog Muslimana iz Novog Pazara u Beogradu". Po toj logici Asaninu bi u Beogradu trebalo da bude sudjeno za delo koje je navedeno u zahtveu za isrucenje, a ne za ucesce u ubistvu Envera Hadrija. Izrucenjem pojedinih okrivljenih lica iz inostranstva strane zemlje na izvestan nacin priznaju pravni kontinuitet koji je SRJ nasledila od SFRJ. Ima, medjutim, drzava, koje pocinju sve cesce da odbijaju nase zahteve za izrucenje okrivljenih i osudjenih lica koja su lisena slobode u inostranstvu. Kao razlog za to se navode prilike u nasoj zemlji. Zatim se tvrdi da je rec o politickim krivicnim delima, iako se radi o klasicnom kriminalu. A u pojedinim slucajevima nam je ukazivano da bi izruceno lice moglo kod nas biti maltretirano zbog politickih opredeljenja. A bilo je i dosta slucajeva da su nadlezni organi pojedinih drzava doneli odluke o ekstradiciji Jugoslovena, ali

neprestano odlazu njihova izrucenja iz nama nepoznatih razloga . Italijansko oklevanje Praksa je, medjutim, pokazala da to neke zemlje, koje ne priznaju SRJ zele da izbegnu direktne kontakte sa saveznom administracijom, pa poslove oko ekstradicije i poternica pokusavaju da rese saradnjom sa republickim ministarstvom pravde i policije Srbije i Crne Gore. A i kada se dogodi da, na primer, nemacki sluzbenici posalju odgovor jugoslovenskim kolegama, onda to cine samo telefonom da ne bi ostavili pisani trag o saradnji sa drzavom Jugoslavijom pod sankcijama i blokadom. Postoji nekoliko pravila po kojima se vrsi izrucivanje odbeglih i pohvatanih delinkvenata iz Jugoslavije, a i svih ostalih zemalja sveta. Prvo pravilo glasi da nijedna zemlja ne izrucuje svoje gradjane drugoj zemlji. Tako se ne moze dogoditi da nam SAD predaju dr Rajka Medenicu, jer je on u medjuvremenu postao Amerikanac, kog su Nemci uhvatili i predali svajcarcima. Drugo pravilo glasi da se izrucuju samo lica koja su pocinila dela klasicnog kriminala, a ne politickog. Zbog toga nam se ne izrucuju bivsi politicki emigranti i odbegli disidenti.Trece pravilo glasi da se izrucenima moze suditi u zemlji samo za ona dela koja su navedena u zahtevima za ekstradicijom. Ako se Naser Satri trazi zbog pokusaja ubistva inspektora Tomislava Babovica, ne moze mu se sudi zbog siptarskog secesionizma. Svedska je odbila bas iz politickig razloga da nam izruci Nasera Satrija. - Nasi delinkventi jako dobro znaju ova pravila i umeju dobro, ponekad, da ih koriste, najcesce tako sto pokusavaju da svoja razbojnistva da pretvore u politicki kriminal. Takav je slucaj sa Milanom Sogorovicem iz Nove Pazove, koji je uhapsen u Italiji. Nije nam izrucen, jer je Sogorovic uspeo da uveri Italijane da su Cigani progonjeni narod u Srbiji i da su njemu strazari, dok je bio u mitrovackom zatvoru cupali nokte na nogama - rekao nam je svojevremeno Goran Tokic savetnik iz Ministarstva pravde SRJ. Jugoslavija je trazila izrucenje Milana Sogorovica jos sredinom novembra 1991. godine. Ovaj spretni lopov uspeo je u leto 1989. godine da pobegne iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, dok je bio na robijaskom vikendu. Sogorovic je bio osudjen na 6 i po godina zatvora ukupno za vise krivicnih dela. Prvi put je hapsen i osudjivan jos 1985. godine u Indjiji zbog teske kradje.

Zatim je hapsen u Mitrovici i Novoj Pazovi. - Milan Sogorovic je rodjen 15. juna 1944. godine u Doboju, ali je poslednjih godina ziveo u Novoj Pazovi. Kada je pobegao iz zatvora otisao je u Milano. I tamo je krao, pa ga je policija uhapsila i strpala u pritvor - procitao nam je iz njegovog dosijea Goran Tokic. Po svetu spretnih advokata Milan Sogorovic je u Italiju prvo zatrazio politicki azil. Istraznim organima je ispricao kako ga je rodjeni brat Dragan Sogorovic, koji navodno radi u SUP-u Beograd, nagovario da krade i da plen dele. Potom je ispricao pricu da ga je policija progonila, jer je Ciganin koji se u Jugoslaviji borio za prava "ovog ugnjetanog naroda". Iz zatvora je poslao pismo humanitarnoj organizaciji "Amnesty International" u kome trazi njenu pomoc. Istovremeno je otpoceo strajk gladju pod parolom: "Bolje glad, nego natrag u Jugoslaviju!" Da bi umirila medjunarodno javno mnjenje Italija je odbila da nam izruci ovog kriminalca, obrazlazuci to cinjenicom da je oboleo i da se kod njih "uspesno rehabilitovao". - Svaka zemlja ima pravo da donese odluku o ekstradiciji i to bez detaljnijeg obrazlozenja. Najcesce se desava da se strane zemlje tj. njeni nadlezni organi samo pozovu na neku tacku svog ustava ili nekih zakona. Tako da mi nikada ne znamo prave razloge njih ovog odbijanja izrucenja trazenih lica naglasava Goran Tokic, koji iz iskustva, doduse, ponekad i pogodi sta se krije iza zakona i kratkih obrazlozenja stranih zemalja. U slucaju Saliha Konjica, medjutim, obrazlozenje uopste nije postojalo. Zastita Muslimana Salih Konjic je rodjen 1. januara 1964. godine u Bosanskom Novom. Dvadesetak godina kasnije u rodnom gradu je opljackao preduzece "Sloboda" i posle toga pobegao u Italiju. Tri godine kasnije uhvacen je i zbog kradje i osudjen na tri godine zatvora. Taj zatvor je u Italiji napustio aprila 1991. godine, ali nam ga Italija nije dala. Pretpostavlja se zato sto je Musliman. Ali nam je zato Italija ekspresno isporucila Boru Kuveljica iz cacka, kog smo trazili zbog pocinjenog ubistva. On je doveden sredinom januara 1992. godine, u vreme najvece blokade SRJ, feribotom na liniji Bari - Bar. Slican zastitnicki odnos prema Muslimanima pokazalo je i nemacko ministarstvo pravosudja, jer nam nije isporucilo Mila Bonica, mada je i on klasican kriminalac. Bonic je kuvar iz Doboja. Jos davne 1972. godine, u pijanom stanju, zajedno sa Fanikom Divkovic, ubio je toljagom Stjepana Divkovica u

Borkovcima kod Zavidovica. Cim je pusten iz pritvora, posle tri meseca, Mile Bonic je pobegao u Malme. Nije dolazio cak ni 1979. da sluzi vojsku. Prva poternica i zahtev za ekstradiciju Mila Bonica napisani su te godine, kad je ovaj ubica uspeo u svedskoj da dobije drzavljanstvo. cetiri godine kasnije 1983. Jugoslavija je ove zahteve ponovila, jer je Bonic uhapsen u Nemackoj, zbog novih krivicnih dela. Vrhovni sud pokrajine Slezving-Holstajn, medjutim, odbio nam je njegovo izrucenje, jer je Mile Bonic bio svedski drzavljanin, a ne jugoslovenski. Tako je ubica Stjepana Divkovica ostao nekaznjen. To, medjutim, nekim zemljama nije bilo dovoljno, pa su sve vece prisustvo kriminalaca iz bivse Jugoslavije, tacnije iz Bosne i Hrvatske pocele da pripisiju sadasnjoj Jugoslaviji i Srbima. Jesenas je, naime americki Federalni istrazni biro, uz pomoc svoje specijalne jedinicie JAHS, pohapsio stotinak clanova velike bande Muslimana. Ova bosanska " trijada" je od 1991. godine do 1995. izvrsila pet stotina provala u dvadeset i dve drzave SAD i ukrala robu vrednu najmanje sto miliona dolara. Taj novac su Muslimani potom koristili za kupovinu oruzja vojsci Alije Izetbegovica. U zvanicnim saopstenjima FBI, naime, ne govori se o Muslimanima vec o " Jugoslovenima, Albancima, Hrvatima i Srbima". Od pocetnih imena nastao je i naziv specijalne jedinice JAHS za njihovo otkrivanje, pracenje i hapsenje. JUGOSLOVENSKA OSTAVSTINA Praksa je, medjutim, pokazala da treca Jugoslavija 1992. nije bila raskinula sve pravne veze sa SFRJ, jer se u nasim ministarstvima pravde i policije tada jos nalazili neki predmeti iz te bivse Jugoslavije. - U 1992. godini na snazi je oko 280 raspisanih medjunarodnih poternica za licima i iz bivsih jugoslovenskih republika. Cak 122 poternice su raspisane u Srbiji, a 68 u Hrvatskoj, 37 u BiH, a 28 u Makedoniji i po deset u Sloveniji i Crnoj Gori. Na osnovu tih poternica u inostranstvu je 1992. uhapseno pedesetak lica. I to najvise u Nemackoj i Austriji. Za ovim licima su jos ranije bile podnete i molbe za izdavanje. Dakle, po ugovorima za ekstradiciju, koje je SFRJ potpisala sa dvadeset i tri zemlje sveta, formalno-pravno trazimo izrucenje pedeset osoba iz bivse Jugoslavije - rekao nam je tada savezni ministar pravde dr Zoran Stojanovic. Odbacivanjem poternica iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne, sa liste trazenih iz SRJ izbrisan je i cetnicki vojvoda Momcilo -ujic, ciju je ekstradiciju trazio Opstinski sud iz Sibenika.

ZELENA KNJIGA Jugoslovenska policija ima poseban Registar poternica i objava. To je jedna malena zelena knjiga, koju imaju svi policajci na granicnim prelazima, sa oko hiljadu i po imena trazenih Jugoslovena i stranaca koji su pod policijskim nadzorom. Naime, Obaveznom instrukcijom SSUP-a jos od 08. januara 1968. godine predvidjeno je u Jugoslaviji pojacano nadziranje odredjenih ucinilaca krivicnih dela. Imena ucinilaca krivicnih dela koja su stavljena pod pojacan nadzor, objavljuju se svake godine u tom Registru poternica i objava. Primetno je da na toj listi nadziranih osoba ima najvise Siptara. Uz svako porodicno ime, ime oca i godinu rodjenja takvog lica stavljena je i odredjena oznaka : P - predati organu starateljstva, - H hapsiti (lisidi slobode), HO - hapsiti posebno oprezno, s obzirom na verovatnocu pruzanja otpora, SA - saopstiti adresu ili mesto momentalnog zadrzavanja organu koji je raspisao potragu za lice koje se trazi, i K - kontrolisati kretanje, ne preduzimajuci prema licu nikakve druge mere, postupati po obaveznoj instrukciji o pojacanom nadziranju odredjenih ucnilaca krivicnih dela. Objavljujemo jedan isntrgnuti deo te liste nadziranih i trazenih Jugoslovena.

ta je zajedniko u likvidacijama Branislava Trojanovia-Trojketa, eljka RanatoviaArkana, Harisa Brki, Jusufa Juse Bulia, Miodraga Nikia i Radislava Bate Trlaje... Sluajnost ili ne, na ovom sumornom prostoru rtve atentata bili su i brojni vlasnici fudbalskih klubova, nekadanji sportisti, pa i dravni reprezentativci, koarkai, bokseri ... Oko najvanije sporedne stvari na svetu - fudbala, monstruozno su likvidirani oni koji su bili u fudbalu do gue i kojima je fudbal bio u srcima: Gazda Zvezdare Branislav Trojanovi Trojke likvidiran je u praskozorje 21. jula 2001. godine ispred svoje kue u momentu dok je pokuavao da ue u automobil. Pojedini mediji su odmah objavili da postoji video zapis ubistva! eljko Ranatovi Arkan, vlasnik Fudbalskog kluba Obili: (Ubijen 15.januara 2000. godine u beogradskom hotelu Interkontinental, a pored njega ubijeni su Milenko Mandi-Manda i pukovnik Saveznog MUP Dragan Gari). Za trostruko ubistvo osuen je policajac MUP na dugom bolovanju, Dobrosav Gavri, kao i brojni pomagai.)

Veliki ok u javnosti, zapravo, zaprepaenje bilo je do danas, zvanino nerazjanjeno ubistvo koarkakog asa i dravnog reprezentativca Harisa Brkia, 12. decembra 2000, kada se vraao sa treninga u hali Pionir. Jusuf Jusa Buli, vlasnik FK eleznik: (Ubijen 4.marta 1998. godine oko 18.50 sati na Novom Beogradu, ispred kafia 22 u Ulici Omladinskih brigada. Pored njega ubijeni su njegov telohranitelj Nenad Raanin, i prijatelj Petar Vujai, takoe sportski funkcioner eleznika, a ranjeni su njegov brat Muka Buli i sluajno zateeni gost kafia Dragoslav Peri.) Miodrag Niki-Nika, vlasnik FK Zvezdara: (Ubijen 11.jula 1995. godine ispred kafia MIG u Hadi Milentijevoj ulici. Pored njega je izreetan i njegov prijatelj Petar Kotoranin.) Radoslav Trlaji Bata Trlaja, FK Beanija: (Ubijen 25.februara 2000. godine iz kalanjikova oko 23 sata u novobegradskoj Ulici dr Ivana Ribara. Na njega su ubice pucale iz vozila u pokretu. Ispaljeno je vie rafala... Trjala je pokuao begom iz automobila da se spase, ali su ga ubice sustigle i likvidirale. Bilo je puno onih koji su videli dogaaj, ali iz daljine, tako da nije dat precizan opis likvidatora Bate Trlaje.) - Ne znam da li ubistva ovih ljudi koje pominjete, Arkana, Juse, Nike i Bate imaju direktne veze s fudbalom, ali mogu da vam kaem da je fudbal mnogo ta drugo osim sporta. Tu se, bez obzira kako udno za nae prilike izgleda, i danas valjaju velike pare. Fudbaleri se prodaju kao belo roblje. Skoro svaki talentovani klinac ima svog menadera koji praktino odluuje o svemu: i gde e igrati i kad nee igrati i u koji klub moe da pree. Istovremeno i prilike u naoj zemlji su takve kakve jesu, poslednih desetak godina prodato je preko 5.000 fudbalera, mnogi mimo bilo kakve kontrole, i tu se radi o milionima, da ne kaem milijardama evra, kae za Svedok ovek iz fudbala, koji iz mnogo razloga eli da ostane anoniman. Veliki as Velibor Vasovi, legenda jugoslovenskog fudbala je, svojevremno pod imenom i prezimenom bio mnogo otriji, bez dlaka na jeziku: - Pored kukuruza, penice, malina, retko ta moemo dobro da unovimo kao to moemo fudbalere. Za 4.800 igraa, koje je FSJ prodao za osam godina, mogli smo da dobijemo osam milijardi dolara, a uzeli smo manje od milijarde. Fudbalska vrednost se, istina, sputa i die preko takmienja. Savievi, Mihajlovi, Jugovi, Panev su nakon trijumfa Zvezde u Kupu ampiona vredeli izmeu 10 i 15 miliona dolara. Da je sada, kojim sluajem, Zvezda prvak Evrope, neki novi Savievi ili Mihajlovi bi vredeo od 50 do 80 miliona dolara. Dakle, tako je govorio Vasovi, a na sagovornik dodaje: - ta mislite koliko zarauju menaderi. Recimo, da pomenem Lazetia, kome je vrednost strahovito skakala. Njega je, svojevremeno, Arkan kupio, ili je bio kidnapovan, tome je Insajder posvetio dosta prostora, za nae prilike fantastinih etiri miliona DEM. Dakle, ne mogu da tvrdim da je neko od vlasnika fudbalskih klubova ubijen direktno zbog fudbala, ni taj ugao gledanja ne bi trebalo potpuno odbaciti, ali zbog novca verovatno. Nije, meutim, ni samo fudbal rizian po vlasnike klubova, ili po same aktere. U neslavnoj YU krvavoj seriji bez kraja mnogo je znaajnih sportskih imena koja su zavrila u lokvi krvi na asfaltu, meu njima je najvie boksera, ali i drugih... Trebalo bi potsetiti, mada i to ne mora da ima veze, da su od ljudi koji su bili bokseri, ili koji su upranjavali plemenitu vetinu, u oruanim obraunima likvidirani: Ljubomir Maga-Ljuba Zemunac:

(Ubijen u Frankfurtu, 10.novembra 1986. godine. Legendu YU podzemlja ubio je tada mlaani Goran Vukovi, koji je kasnije postao nekrunisani ef vodovakog ganga, koji je takoe likvidiran u saekui ispred teatra Bojan Stupica, 12. decembra 1994. godine.) Mihajlo Divac, bokser: (Ubijen u velikoj pucnjavi 12. februara 1995. godine u novobeogradskom hotelu Putnik. Za ubistvo se sudilo bokseru Radovanu Radusinoviu.) or Stankovi, legendarni bokser: (Ubijen 1.oktobra 1993. godine iz heklera na stepenitu tadanje robne kue Merkator. Ono to nisu mogli da mu urade u ringu, ili u ulinim tuama, mladoliki ubica sa farmerkama, jaknom i heklerom u torbici uradio je jednim rafalom u lea. Ispalio je u ve vremenog ora Stankovia dug rafal, a 20 metaka je ostalo u telu nekrunisanog kralja beogradskog plonika, iz doba kada je na asfaltu vladao kakav-takav fer plej i kada se s pesnicama, a ne s noem, pitoljem, automatom ili bombom odluivalo ko je najjai momak u kraju. I ko je gazda.) Rade aldovi-enta: (Ubijen 15. februara 1997. pred Klubom knjievnika u Francuskoj 7. S njim je ubijena i novinar Maja Pavi koja je svoje novinarske snove poela da ostvaruje 1991. godine u NTV Studio B, gde je svake nedelje vodila uivo emisiju Beogradski bulevari i Domain i komiluk. Darko Aanin: (Ubijen 1.jula oko 23 sata u svom klubu Koloseum, poznatijem kao Legat na Dedinju, u Drajzerovom prolazu dok je posmatrao TV prenos fudbalske utakmice Holandija - Argentina. Iz snajpera. Zoran ijan, eks ampion Evrope u kik-boksu: (Ubijen 27. novembra 1999. ispred teatra Bojan Stupica, rafalom iz korpiona. ijan, jak i snaan, iako ve pogoen, shvatajui da je meta atentata, pokree svoj automobil, pokuavajui da pobegne, ali ga je ubica sustigao i sa dva hica iz revolvera zavrio krvavi pir.)

Vanja Buli u istoriju srpskog novinarstva ui kao ekskluzivac, zahvaljujui srei to je roen na Novom, mangupskom, Beogradu. ta to znai? - Ima tu delia istine. Ja sam roen i odrastao na Novom Beogradu u vreme kada on jeste vaio za mangupski kraj iz kojeg su potekli mnogi momci sumnjivih ivotnih pria. Mi klinci, posmatrali smo ih dok su odrastali, ak smo se i druili sa njima. Danas neki pomalo sarkastino kau da je jedan od tih mangupa, bokser or Stankovi, samozvani predsenik optine Novi Beograd, ili njegov Kralj, u stvari iznedrio otra pera srpskog novinarstva, Aleksandra Tijania, Dragana Jovanovia i Vanju Bulia. - Interesantnija injenica vezana za to okruenje, ipak je to, to su Novi Beograd, u vreme moje mladosti, naseljavale jedino porodice policajaca i vojnika. A mnoga njihova deca vrbovana su kasnije za UDBU a onda i za Dravnu bezbednost. Tamo su stvorenio mangupi poput Pere Kantara, ora Stankovia, Ljube Zemunca, ente, Juse Na Novom Beogradu su se meutim kalili i junaci iz drugih krajeva grada, jer su tamo, na igralitima i igrankama, bile zakazivane tue. or je na njima voleo da vie: Ja sam kralj Novog Beograda, uzimao je mikrofon od pevaa i zabranjivao puenje u sali. Neko ga ne bi posluao i on bi, u tim stranim guvama, zapoinjao optu tuu. Ali ve sutradan, svi koji su se potukli, zajedno su ili na zezanje i pili sok kod Fontane. U to vreme su zajedno ve organizovali i deparenje i sitni kriminal. Ali nikada nisu prisiljavali i nas klince da radimo za njih. Sem ukoliko neko nije bio ba talentovan. * Ko je tada otkriven kao mafijaki talenat? - Bio je jedan ica, nedavno je umro kao narkoman. Za njega se 60-ih tvrdilo da ima najlaku ruku za deparenje. or ga je eleo u svom Preduzeu, ovaj je odbio, ali se predomislio kad je dobio batine. * or je bio junak mnogih vaih tekstova i TV emisija. ta vam je ostalo kao lepa uspomena na njega? - Postoji anegdotica kako se razoaravao u ljubav. Pao je dok je bio ozbiljno zaljubljen u neku Ljubicu. Kad je zatvoru uo da je ona nala novog frajera, traio je slobodan vikend, doao kod Ljubice, i, kad su svi oekivali da smrvi i nju i njenog novog frajera, on joj je priao i rekao: Sea se Skarlet OHare i Reta Batlera? E, to smo bili ti i ja a sad je kraj filma. Onda je naravno otiao da isproverava kako mu posluje firma i da nekog odepari. * Ti prvi kriminalci Titove Jugoslavije tek su kasnije zaokupile panju medija? -Tokom tih ezdesetih i sedamdesetih godina, u novinama ih je bilo samo na crnim hronikama, kad bi ih uhvatili u nekoj sitnoj pljaki. Oni su nam kasnije priali kako ih je hapsio neki policajac koji im nije bio ni do struka. Kad ih odvede u stanicu policije, pita ih kojim pendrecima ele da dobiju batine. Oni izaberu najkrai, al se ispostavi da je ba u njemu metalna ipka. Mi klinci, esto smo se kaili na prozore te stanice, ali su policajci sputali roletne pre nego to ponu da ih tuku. Tek kasnije, od poetka devedesetih, o njima se govorilo kao o estokim momcima. Mi smo se udilo kad su o Ljubi Zemuncu, koji je otiao u inostranstvo, govorili kao o caru podzemlja. * Prvi intervjui s tim estokim momcima pojavljivali su se u Dugi dok ste vi u njoj pisali?

- Neto ranije sline tekstove imao je i Zum. Ali ti prvi intervjui uglavnom su bili kopanje po povrini. Ozbiljnije bavljenje linostima i delima kriminalaca krenulo je od intervjua s Arkanom, koji sam napisao 1991. godine. Posle toga objavljivao sam tekstove o ubistvu beogradskog SUP-ovca, Miroslava Biia, kod kojeg su nali falsifikovane pasoe i mnogo para. Sa njim sam radio i intervju. Tada mi je rekao da je vie od 90 odsto poznatih srpskih kriminalaca radilo za policiju, da su ih vrbovali smanjenjem zatvorske kazne, povlasticama i parama. Drava ih je pripremala da idu u inostranstvo i izazivaju nerede. - Neki su to radili ak i besplatno. Samo im iz DB kau, primera radi: Treba razbiti demonstracije iptara u Minhenu. Daju im dve gasne bombe koji oni veu za butine ispod farmerki da bi ih uneli u Nemaku i oni razbiju proteste, ne hajui da li e pobiti enu, decu - Pisali smo u Dugi o svemu tome i otkrili jedan potpuno novi, javnosti nepoznat svet, spregu policije i tadanjih kriminalaca, jo iz vremena Tita. O tome u tampi pedesetih godina, nikada nita nije bilo pisano i mi smo kroz tekstove osvetlili mnoga ubistva emigranata po nalogu UDBE. Obelodanili smo da je postojala knjiga Petra Ulmana kojeg su komunisti proterali iz SFR Jugoslavije kao pijuna, a on je kasnije u Hamburgu izdavao asopis Ist-Vest (Istok Zapad) gde je pisao o strahotama nad politikim emigrantima koje su nai zvali etnicima. * Ubrzo poto je Duga poela sa serijalom intervjua s kriminalcima, poele su pretnje i vama novinarima? - Pritisci su dolazili pre svega od radnika DB-a i korumpiranih policajaca, pa tek onda od kriminalaca koji su saraivali sa vlastima. Bilo je ak i pretnji da e nam baciti bombu u redakciju Duge, kad je Goran Vukovi, koji je u Frankfurtu ubio Ljubu Zemunca, puten posle sedam godina iz zatvora. Dao nam je intervju Zato sam ubio Ljubu Zemunca, i odmah po izlasku lista, doli su nam u goste braa oki i drugi koji su eleli da osvete Ljubu Zemunca, da nam diu zgradu u vazduh. - Poseban pritisak je bio u prolee 1993. godine. Tadanjeg urednika Duge Milomira Maria su udarili, Dada Vujasinovi je stradala, a mene su jurili kolima. Sve u roku od mesec dana. * I pored toga vi ste skupili hrabrost da iste ljude i sline teme promoviete putem jo masovnijeg medija, kroz serijal Biseri - Moja ideja je bila da napravim serijal u kome u, poput istoimenog filma Jula Grizelja, pokazati da nijedna pojava nije ba onakva kako izgleda. Prve emisije su emitovane na Treem kanalu RTS, i gosti su bili poznati a neshvaeni. Prelevi, Tapi, Dej, Nele Karajli Priali su o stranama svog ivota koju javnost ne poznaje. Prvi gost iz reda kriminalaca bio je or a od anonimnih, Dejan Jefti legionar sa Zlatibora, borac na ratitima. Dobio sam ut kartu sa RTS-a 1992. posle intervjua sa Mikom Ljubiiem. Urednici su me upozorili da on ne sme da imitira Slobodana Miloevia jer emisija ide uivo. Ja sam ga pitao da li je imitirao Tita i on je odmah poeo da ga skida, a na moje pitanje o Slobi, poeo je i njega da imitira. Pitao sam ga ko je tei od njih dvojica, a Miko je odgovorio: Sloba. On pria tako teko da me posle sat vremena zaboli grlo. Ja nisam odoleo. U ivoj emisiji sam zakljuio da se Sloba verovatno zato tako retko obraa narodu. Tako je zavren prvi ciklus Bisera * Pored otkaza, dobili ste i razne repove u javnosti?

- Najvie problema predstavile su mi glasine i lai po tampi koje je inicirala kolegnica Mila tula. Govorili su da sam Hrvat i Musliman. U novosadskom Dnevniku je posle 5. oktobra 2000. pisalo da sam ja u stvari Vahidin Buli, zvani Vanja, i da sam pobio vie srpske dece nego Artukovi u Jasenovcu. Tuio sam zbog te klevete a taj novinar se vadio kako je navodno mislio na moje emisije. Proces do danas nije okonan * I pored kleveta Bisere su htele mnoge TV stanice? - Zahvaljujui tome dobio sam priliku da nastavim priu o posleratnoj istoriji Srbije. Najilustrativnija bila je ona o trinaestogodinjem klincu koji je posle akcije oluja prevezao svoju porodicu u Srbiju. Priao je kako je bio uplaen jer je Tuman izjavljivao da e za Novu, 1996. godinu popiti kafu u Zemunu, a onda je dodao: Sada se vie ne plaim jer svi mi Srbi sada napokon ivimo u istoj dravi. Strana ironija. Posle te emisije pitali su me ljudi da li sam ga nagovorio. Nisam naravno. Profesor Dragoljub Miunovi kojeg sam sutradan sreo u redakciji Duge, rekao mi je: Sino sam u tvojoj emisiji sluao najpametnijeg Srbina. On je objasnio sva ova suluda dogaanja i izvukao pravi zakljuak * Kasnije ste menjali klijentelu serijala? - Pozivao sam uglavnom ljude koji su do tada bili kriminalci a onda su, posle poetka rata u Bosni, promovisani u narodne heroje. Ispostavilo se da su svi kriminalci koji su radili za slube dravne bezbednosti po bivim republikama SFRJ, postajali legende rata. Tada se inilo da se bore jedni protiv drugih. Ali mi danas shvatamo da su sve vreme, uz to navodno ratovanje, meusobno trgovali i stvarali jednu mafiju Bratstvo i jedinstvo. U Srbiji Arkan i bratija, u Hrvatskoj Zlatko Bagari, u Bosni Ramiz Delali elo, koji je ubio srpskog svata na Ba ariji, posle ega je poeo graanski rat u BiH Svi dakle koji su radili za UDBU i policiju u zajednikoj Titovoj dravi, tokom rata su stvarali klanove, krali, pljakali, vercovali. * Mnogi kau da su vae emisije bile hronologija svih drutvenih poasti koje su harale Srbijom? - Uvek sam se trudio da pratim te drastine pojave. Tako sam, ubrzo poto su se kriminalci infiltrirali u biznismene i pokuali da spuste medijsku prainu, u emisije pozivao narkomane, pa potom vrbovane u sektama, i na kraju izbeglice, nesrenike proterane iz bivih republika. * Kroz Bisere se dakle jasno videlo moralno posrnue Srbije, pa ste bili prinueni da opet menjate televiziju? - Pa, da. Mnogim urednicima smetali su moji gosti. Seam se jedne dame, prostitutke koja je dola s nekim eiriem gledala u vrh svoje cigarete i govorila o svojoj klijenteli, potom, dama koje su radile u poslovnoj pratnji neke nove klase, pa onda svingerskog para iz Pazove zbog kojih su me napali mnogi. - Novinari su esto u svojim listovima prepriavali Bisere pa me onda kritikovali, navodno, ja koristim tue nesree, iivljavam se nad paenicima, ili populariem te strane pojave koje kao kvare omladinu Onda su ti isti novinari, posle nekoliko nedelja, jurili moje goste i pravili intervjue sa njima.

* Kad se danas osvrnete, mislite li da ste i negativno uticali na iroke mase populariui ljude s granice morala? - Naprotiv, mislim da sam uvek pomagao da se sve obelodani, da ljudi, gledajui te ispovesti, shvate drugu stranu medalje. U mojoj emisiji primera radi bili su sledbenici Hare Krine, Transcedentalne meditacije, U Biserima smo, posle nekoliko epizoda zakljuili da nijedan od tih pokreta u Srbiji nije autentian. Ti navodni gurui nisu dolazili iz Indije, s Tibeta, iz Kine, ve iz Maarske, Holandije, Poljske * Da li su neki od tih verskih pokreta bili pretea pojedinih nevladinih organizacija? - Moj je utisak bio da se radilo o jednom specijalnom ratu, ubacivanju sekti u Srbiju. Imali smo priliku da kao misionara Mormonske crkve vidimo Dejmsa Lajona, iako je navodno u Srbiju doao da bi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti pisao doktorat u korist Srba. Druio se sa naim akademicima i sa Dobricom osiem a kasnije postaje poznat kao ef Meunarodne krizne grupe za Srbiju. Don Nejbok, agent CIA koji je u pijunskoj aferi uhapen sa generalom Periiem, osnivao je tokom svojih prvih poseta Srbiji, sredinom devedesetih, Pentakostalnu crkvu. Uoi graanskog rata jednu je otvorio u Osijeku a drugu u Novom Sadu. Pri medicinskom fakultetu bila je osnovana neka Asocijacija a njen sekretar je bio glavni ovek Munove sekte na Balkanu. Unifikaciona crkva je inae vezana za farmaciju i njeno trite u svetu. * Imali ste neprijatnosti zbog tih otkria? - Zbog sekti sam imao daleko vie problema nego zbog kriminalaca. Prve jake reakcije bile su posle intervju sa Slavenkom Andrejevi ije je dete zavrbovala sekta, pa sam za sagovornika pozvao ljude iz ministarstva vera. Oni su izmeu ostalog pomenuli stvaranje grupe koja u Srbiji promovie transceditalnu meditaciju, TM. Ve sutradan urednike BK televizije i mene, zvala je Mira Markovi, i traila da se to vie ne radi. Pokrovitelj pokreta TM bila je Jara Ribnikar. Mnogi poznati ljudi bili su opinjeni tim metodom, i na tim osnovama nastala je i Stranka prirodnog prava, kao njihov politiki izraz. Ti nazovi gurui, su kasnije u Crnoj Gori, imali vie glasaa nego JUL. - Jara Ribnikar me je jednom prilikom pitala, zato uopte pravim te emisije, i rekla: Poaljite tu zavrbovanu decu kod nas da ih mi izleimo. * Gurui srpskih sekti su imali jak uticaj u vrh reima Slobodana Miloevia? - Poznato je da je Mira Markovi bila njihov verni podravalac. Zna se i da je prilikom posete Indiji, etiri dana bila nestala. * Biseri su uvek bili vrlo originalni. Kako ste nalazili sagovornike? - Ideje sam uglavnom sakupljao iz malih dnevnih vesti. Traio sam te anonimne junake i izvlaio iz njih drugu, paralelnu priu, pored one koja izbija iz kratke informacije. Imao sam sreu jer je televizija takav medij da je od sto postavljenih pitanja vaniji izraz lica, podignuta obrva, smeak * Mnogi vas ipak pamte i po vaem angaovanju u estradi?

- Na estradu sam, kao na izlet, otiao 1991. godine, dok je Raka oki pravio Zam. Kad sam u Dugi poeo da se osvrem na estradu fenomenoloki, i kroz intervjue, ponudili su mi da budem voditelj emisije. ak sam i putovao po inastronstvu s njima. * Proslo je vec dosta godina od smrti vae kolegnice Dade Vujasinovi. Iz tuilatva napokon stie vest da postoje indicije da je ona ubijena. ta mislite o toj tragediji? - Dan posle te tragedije otili smo kod nje kui. Njeni roditelji su jo tada tvrdili da nedostaju etiri trake koje je ona donela iz Novog Pazara. Pre toga i sama nam je Dada priala kako je snimila izjave nekih srpskih policajaca koji su joj ispriali da srpski generali prodaju oruje muslimanskim paravojnim formacijama. Jedan je tekst izaao o tome, a ona je imala materjale za nastavke. - Ali mi u Dugi smo znali i da je ona svojim pisanjem presudno uticala na naelnika Generaltaba tadanje krnje Jugoslovenske Narodne Armije. U roku od deset dana objavila je dva intervjua. Jedan sa Mikom Stavanoviem, tadanjim efom vazduhoplovstva JNA, koji je ve bio vien kao naelnik. On je malte ne, ve slavio taj poloaj, dok je davao izjave Dadi, popili su, pa je Stevanovi u intervjuu ispriao svata: ak i kako su bombardovali po Slavoniji, kako e da ukine SNB sivo-maslinastu boju, pa e sve biti plavo, gore plavo dole plavo, gore avijacija dole policija. etnikovao je po tom intervju, a kruile su i ozbiljne glasine da je inae bio pod uticajem Vojislava eelja. Neko ko je ostao trezan, to je shvatio i prekinuo intervju. Dada je iz susedne kancelarije zvala Milomira Maria, naeg urednika, i rekla kako joj prete da e joj oteti trake. Bila je uplaena. Mari im se odmah prikljuio, obeao da e tekst dati na autorizaciju iako to nije bio obiaj, i tako ih smirio. Dada je meutim svoju integralnu verziju ipak objavila u novosadskom Svetu. Posle tog intervjua, i njoj, i svima nama iz Duge, bio je zabranjen ulaz u zgradu vazduhoplovstva. - U isto to vreme uli smo i da je drugi kandidat za naelnika generaltaba bio general Momilo Perii koji je tada bio komandant Druge armije u Niu. Dada je i sa njim napravila intervju. U redakciji su nas obavestili da je ubrzo, na sastanku na kome je Slobodan Miloevi trebalo da postavi Stevanovia, prekinuta rasprava. Sloba je naloio da mu se donesu dva Dadina intervju iz Duge i taj integralni iz Sveta. Odmah je proitao oba i odluio se da imenuje Periia. - Dada je dakle, istraivala mnoge teme, bilo je u njenim tekstovima mnogo opasnih igraa, i nita od toga nije bilo jednostavno. * Da li je njoj ili svima vama u Dugi neko otvoreno pretio? - Jednom prilikom imao sam probleme sa eljkom Ranatoviem Arkanom, posle teksta iz 1991. godine. Duga je stvarno pisala prilino otro o ljudima koji su ratovali, mada smo i mi, moram priznati, prilino maliciozno komentarisali sve to. Imao sam utisak da su ih pogaale neke duhovitosti koje smo ispoljavali u naslovima i potpisima za fotografije. Namerno smo ih slikali kao Tita i, primera radi, sliku Arkana sa psom, potpisali smo sa: Drug Arkan i njegov verni Tigar. Ili, on okruen decom, a mi napiemo Drug Arkan meu pionirima. Arkana je posebno pogodilo kad je Duga iz nemakog Plejboja prenela izmiljeni intervju s njim, a na naslovnoj smo ga najavili Arkan go do gole koe. Kasnije kad sam ga sluajno sreo na nekom stadionu, odbio je da se rukuje sa mnom i rekao mi: Ima sreu to si porodini ovek. Kasnije sam uo da je govorio Maria i Dadu emo zveknuti jer nemaju ni kueta ni maeta a Vanju emo potedeti jer ima tri sina, tri Srbina.

* Koje vam je najdrae otkrie iz Bisera - U Biserima sam istraivao i pijunske afere opera i labrador u SR Jugoslaviji, iz 1992. godine. Bivi agenti i vojne kontraobavjetajne slube, navodno su se infiltrirali u hrvatsku policiju, pa su provaljeni i pohapeni. Onda se nakon razmene, u Beogradu uveliko sumnjalo za koga su oni u stvari radili. Pravio sam intervju s devojkom koja je bila zaposlena u operi, a pre toga je inae snimila i jedan porno film. Angaovali su je navodno kao daktilografa a onda je Vojska snimila kako eta gola a generali je proveravaju pred zadatak. Kasnije su je pustili da zavede jednog Hrvata, navodno Franju Tumana, da ga odvede u neki stan a oni e kroz rupu da snimaju i izblamiraju ga. - Ta devojka dakle, bila je gost Bisera i ispriala mi da se sve graniilo s komedijom. Najsmenije je bilo kad su uli u svlaionicu, ona u kupaem, bez gornjeg dela, a vojaci oko nje, svi u maskirnim uniformama. Traili su da im neto otpeva, kako bi proverili da li e uspeti da zavede Tumana, a ona se kae tako prepala, i jedino se setila Hej Sloveni. im su uli himnu svi generali stali su mirno. * Ubrzo ste zakoraili i u literaturu? - Tada je izala moja pria po kojoj sam kasnije kao koscenarista radio film Lepa sela lepo gore. Ubrzo sam napisao jo nekoliko romana. Ali mnogi nisu prestajali da me pljuju zbog mojih angaovanja na estradi. Iako sam ja primera radi, uvek na poetku Evropinka koristio priliku da najavim FEST, Sajam knjiga ili slinu kulturnu manifestaciju, znajui upravo da te zabavne emisije na Pinku imaju najveu gledanost, nevienu za Srbiju. Svestan sam da sam, samo zbog tih emisija a ne zbog Bisera, proglaavan za voditelja godine. * Kakavi su ljudi sa srpske estrade? - Daleko bolji od, primera radi, politiara, biznismena, intelektualaca. Posebno narodnjaci. Oni znaju da posao koji rade ne smeju da izgube jer uglavniom nisu kolovani i na znaju gde bi dalje. Zato su pravi profesionalci. Izmeu sebe ponekad mogu da varnie, ali to su nebitni detalji. * Imate neku jaku uspomenu na taj deo karijere? - Seam se odlaska u Sarajevo, 1996. godine, sa Suzanom Mani. Tamo smo bili vrlo popularni jer pevai Muslimani u to vreme nisu mogli da nastupe ni najednoj drugoj televiziju u Srbiji, sem u Zamu. Na RTS postojao je tajni spisak ko ne sme da se pojavi na malom ekranu. Dakle, u toj atmosferi, u Sarajevu mi prilazi jedan ovek i kae: Gospodine Buliu svaka vam ast za ono to radite iako ste iz Beograda. * Kako ste uopte uli u novinarske vode? - Pisao sam za Omladinske novine dok sam bio u vojsci. Kad sam se vratio poeo sam da radim kao zavodnik pote u Zavodu za socijalno osiguranje. Zvali su me zavodnik. Onda me je na ulici sreo Milomir Kragovi, tada glavni urednik Omladinskih novina, i pozvao me da nastavim da piem.

* Zadovoljni ste karijerom s obzirom da ste jedan od retkih novinara u Srbiji kome je uspevalo da razbija drutvene tabue? - Danas, posle tri decenije rada, ne mislim da sam uspevao da osvestim drutvo. Moda sam ljude samo terao da razmiljaju. Pre svega emisijama na televiziji gde sam kao voditelj uspevao da otvorim ljude, da gledaoci mogu da vide kako, primera radi, jedan Zoran ijan, puta suzu. * Kada je novinarima bilo tee, pre Petog oktobra ili danas? - Iskreno reeno, do 2001. godine, pisali smo bolje. Ja lino, od Petog oktobra nisam napisao nijedan politiki tekst. Dogodilo se neto to je veina nas elela pa smo se, ini mi se, svi mi novinari opustili i negde se pogubili. S padom Slobinog reima, veina medija je dobila takozvane krizne tabove, i kada se pojavila potreba za kritikom, tekstovi nisu imali gde da izau. Upravo je to doprinrelo raanju tolikih tabloida koji objavljuju insinuacije kao injenice, meusobno se satiru lanim informacijama pozivajui se na navodne izvore iz DB-a, i policije. Kod njih, svaka struja iz DB moe da da gledite, a to totalno sluuje narod. Pa itaoci komentariu: vidi ovaj mamu mu, vidi onaj... Ne znaju se ni vlasnici medija, pa i oni koji nisu niiji, postaju neiji. * Kako vi vidite srpsko novinarstvo ? - Kod nas svi misle da novinarstvo menja dravu. Ne, drava menja novinarstvo. Te dve sfere prate jedna drugu. Seam se da su funkcioneri mahali naim novinama kad je Duga imala mali tira, hvalili se da i Srbija ima jednu novinu za prst u oko. Ali kad je inflacija zaustavljena, a Dugi tira skoio na 140.000, to nikome nije odgovaralo. Mira Markovi je odmah smenila dotadanjeg urednika Maria. - Novinari su dakle ovde uvek iskorieni, zato vie ne piem politike tekstove. * U novinarskom radu pretili su vam i politiari? - Nedavno mi je Aleksandar Vui, funkcioner Srpske radikalne stranke, pred svedocima rekao da meni i Mariu treba javno da se izvine zbog svega to su nam radili poslednjih sedam godina. Sada smo videli da smo o vama dobili lane podatke koje nam je dao Nea Bokovi, ef kontraobavetajne slube, dodao je. Ispostavilo se da im je on rekao kako smo mi tajni pijuni KOS-a. eelj je to izjavio i na konferenciji za tampu, Mari i ja smo ga tuili ali spor nikada nije pokrenut. Mi smo ipak pokazali kako smo asni novinari kada smo odbili da se pojavimo kao svedoci kad se sudilo eelju dok je bio u zatvoru, pre nego to ga je Sloba opet pustio da malo vlada. * Radikali su vam objasnili kako su vas to zlostavljali? - Da, rekli su da je tri puta bilo planirano da me polome. Prvi put im je propalo jer me sin nije naputao, drugi jer sam bio sa blizancima, a trei put su me jurili kolima a ja sam uspeo da pobegnem u policijsku stanicu. Posle 5. oktobra izvesni Pani, koji je bio osuen na 12 godina robije zbog trostrukog ubistva, dao je intervju Nedeljnom telegrafu i o tome ta je sve radio za dravu. Tada je priznao i kako je njegovo dobro delo, napad na Maria u Maestiku. Kasnije je meni lino rekao, kako sam pogreio kad sam rekao da su me jurili u audiju. Dodao je: Jurili smo te belim golfom. Trojica

nas je bilo. Ali samo smo trebali da te prestraimo. - Da li ste imali problema sa demokratama? - Ne. Ali sam imao jako neprijatno iskustvo s Otporaima koji su me opkolili pred Filosofskim fakultetom i pljuvali me da sam estrada, pinkovac i propagator unda. - Tako je moja ena studentima nosila kiflice, moji blizanci su lupali u erpe, moj sin je u pola osam uvee, svirao gitaru da omete komije koje su se trovali drugim Dnevnikom, a ja nisam smeo da izaem, da mi ne bi vikali j te Pink i Pi crvena. I da me ne bi obrukali pred decom. Probao sam da im objasnim, ali ja znam psihologiju mase. I danas mi se ini da postoji neki tihi otpor prema nama koji smo radili na Pinku u vreme Slobe, ili na BK

* Spremate novu knjigu o Golom Otoku, otkuda to? - Bio sam na Golom Otoku kada sam imao devet godina. Tamo mi je bio otac kao Informbiroac a ja sam ga poseiivao, i jo kao dete shvatio da se odande ne moe pobei, i da rane koje se tamo zadobiju nikad ne zarastu. - Seam se samo kamenja, i oca koji je na svako pitanje moje majke odgovarao: Dobro je, dobro je, dobro je. To je osnova moje nove knjige. * Da li je va otac zaista podravao Informbiro? - Mislim da do smrti nije saznao zato je osuen kao izdajnik. Bio je naelnik jednog odeljenja na Vojno-istorijskom institutu, kao major na potpukovnikom mestu. Celog ivota nije shvatio ono to sam kasnije ja uvezao zahvaljujui emisiji Biseri, da su tada po kljuu, na bitne poloaje u vojsci morali da rasporede ljude iz ostalih republika, a samo su Srbi i Crnogorci sklonjeni. Neki na Goli Otok. Dovoljno je rei da je ef personalne uprave JNA tada bio Franjo Tuman. I mada se govorkalo da je presuda Duanu Buliu iz 1953. bila vezana za ilasa, ja u to ne verujem. - Seam se kada su doli i pretresali kuu, traili su neke dopiske sa Rusima,.. Ali, on je bio skojevac iz predratne gimnazije, komunista od 1942, student prava. - Kada je moja majka nekako uspela da se probije do Rankovia i pita ga zato su joj mua uhapsili, tvrdei da on nije Informbiroac, on joj je rekao: Mislim da ti drugovi nemaju razloga da lau. - Ali, ve je iza toga, 1956. godine, otac bio puten. im se vratio, poveo me sa sobom na Institut i gledao sam kako sve knjige na ruskom cepa i baca u pe. Ostavio je samo Titove knjige koje ja i danas uvam. * Nosite traume iz tog perioda? - Do u detalj se priseam putovanja sa majkom i sestrom kad smo ga poseivali. Vozova preko Sarajeva, vonju u potpalublju brodova, oluja i ogromnih talasa koje smo posmatrali kako kidiu na nas, i, koji su u mraku izgledali kao adaje spremne da nas progutaju. To nisam shvatao kao odlazak na more gde moj tata ivi, iako nam je majka tako govorila. * ta vas je posebno dotaklo?

- Jedna simbolika kada mi je iz ruku, dok sam stajao navaljen na ogradu barke, ispala knjiga arlsa Dikensa koju sam oboavao. Knjiga se zvala arobna riblja kost, i imala je nacrtan riblji skelet na korici, za koji su, nama deci, govorili da e se svakome ko je pogladi ispuniti elje. Dok je knjiga plovila od mene, uasno sam se bojao da e mi se desiti neto loe, ali ubrzo se desilo neto lepo. Otac se vratio s mora. * Da li ste traili njegovu rehabilitaciju, uzeli njegov dosije da napokon ustanovite ko ga je poslao na taj slubeni put?. - Ne, niti to planiram. Pre sedam godina dobio sam dopis da imam prava na to jer je moj otac bio upuen na etiri i po godina drutveno korisnog rada. Ali nisu napisali gde. Isto je i sa sudskim spisima. Dovodili su mu plane svedoke, meu kojima je jedan rekao kako je moj otac na jednoj veeri gde se jeo kaamak izgovorio da je dolo vreme da moe da kupi erpu a ne moe da kupi poklopac. - Znam samo dakle da sam odrastao sam na Novom Beogradu u naselju s 12 paviljona poput pustog ostrva usred livada, i ako bi nekoga odveli na Goli Otok, to su svi znali pa se s porodicom zatvorenika niko nije druio. - Nama su dolazili samo iz dve porodice. Kasnije sam shvatio da su oni, moda, imali zadatak da se sa nama drue. Shvatio sam da je to bio sistem. - Goli Otok nikada nije izaao iz mog ivota. Kad sam postao javna linost, jedna ena mi se obratila i pitala da li je moja majka Bosiljka Buli. Kad sam potvrdio, objasnila mi je kako je jedan ceo partijski sastanak bio posveen njoj jer je odbila sugestije drugova da ostavi i odrekne se mua izdajnika. Danas verujem da je to igosanje sredine nateralo da, poto su mog oca uhapsili, u estom mesecu ode na abortus, i to na divlje. Doneli su je te jeseni 1953. u jednom ebetu, jedva je preivela.

U Beograd sam doao 1968. za mojim bratom Tomom, koji je ve tada bio zvezda, ali nije voleo da poem njegovim stopama, govorio mi je - nemoj da sanja da bude peva, nisi ti za taj ivot, pojeo bi te kao svinja masnu torbu Radio sam i po birtijama i po elitnim restoranima, estoki momci su voleli da me sluaju, gotivili su me i policajci, tako da bi im uvek dojavili kada e biti racija, pa bih od gostiju pokupio i sklonio oruje. Kada se pojavila ploa "ena druga mog", sestra je digla kredit i kupila gramofon. Koa Popovi je lumpovao uz Tomine pesme Kau za njega da je kralj beogradskih splavova. Poznat je i kao roeni brat legende Tome Zdravkovia. Pesme "Navik'o sam ja na noni ivot", "Zumbul plavi", "Ambis mog ivota", "Ludnica", "Ceo ivot majka je plakala" i mnoge druge jo su hitovi, jer ima objavljenih 16 velikih albuma i ko zna koliko singlica. Novica Zdravkovi (61) sigurno ima ega i da se sea, jer je sam i sa pokojnim bratom Tomom proao sito i reeto. Zato su mu i pesme pune ivotnog naboja, svaka je pria za sebe. Popularni Nole rado se sea poetaka svoje karijere jer je vezana za pokojnog brata Tomu koji mu je bio idol i uitelj. - Mnogo toga to se kasnije izdeavalo izranjavilo mi je srce. Ali, detinjstvo i mladost su svetle take u mom ivotu, posebno period koji sam proveo pored Tome i uio od njega kako se ivi, peva, pije, kocka, ali i voli i ceni porodica - kae setno. - Roen sam u selu Peenjevce kod Leskovca, u siromanoj sedmolanoj porodici. Otac Duan bio je boem, ali je voleo decu, tako da je majka Kosara rodila nas petoro, Tomu, Ivana, Acu, Miru i mene. Bili smo vesela porodica, svi smo povazdan pevali, ali je Toma bio najgrlatiji. Nismo se udili kada je jednoga dana zbrisao od kue i poeo da peva po kafanama i restoranima. U beli svet su otili i Aca i Ivan, a sestra Mira se udala u Leskovcu. Imao sam 11 godina kada sam se preselio kod sestre koja je odluila da me koluje. O Tomi smo znali samo da peva negde u Bosni. Nije nam javio ni kada je snimio prvu plou-singlicu "ena druga mog". Seam se da sam skitajui Leskovcem ugledao u prodavnici omot ploe i pomislio kako taj peva lii na mog brata. Kada sam proitao ime i prezime, noge su mi se odsekle. Kupio sam plou, a

sestra Mira je istoga dana digla kredit i kupila gramofon. Singlicu nismo skidali sa gramofona, a ja sam nosio omot, pokazivao ga i hvalio se kako mi je brat estradna zvezda. Za Novicu je 1968. bila presudna i kae da e je pamtiti dok je iv. U novinama je proitao da e Toma na festivalu Beogradsko prolee da peva pesmu Nikice Kaloere, u duetu sa Anom tefok. - Ne govorei sestri nita, ukrcao sam se na veernji voz i doputovao u Beograd. Znao sam da Toma peva u restoranu na Partizanovom stadionu. Iako nisam imao ni dinara u depu, seo sam u taksi i rekao vozau da me odveze do stadiona. Provalio me je i upitao: "Ima li ti deko para da plati vonju?" "Nemam", rekao sam. "Ali moj brat je Toma Zdravkovi, on peva tamo i platie." "Mali, znam ja ko je Toma Zdravkovi, ako me lae, vozim te pravo u muriju". Brat je bio u oku kada me je ugledao, uplaio se da se neto nije desilo kod kue. Nasmejao se kada sam mu rekao da sam zbrisao iz Leskovca jer sam ga se ueleo. Zoran Miladinovi, poznati fudbaler koji je bio sa Tomom u drutvu, naruio mi je soki, stigla je i veera. U restoran su poeli da pristiu likovi koje sam znao samo samo sa slika iz novina, ljubili se sa Tomom. Kad me je jedan od njih pomilovao po kosi zagrcnuo sam se, ispustio viljuku i opsovao. Toma me je klepio po tintari. Bio je to narodni heroj Koa Popovi, koji je te veeri lumpovao, a posle fajronta nas odvezao svojim "fijatom 1300" do Ulice brae Nedi, prekoputa hotela "Metropol", gde je Toma stanovao. Tomu su ispred hotela ekale neke enske, pa me je odveo u stan i zakljuao. Nisam spavao te noi, ekao sam brata, koji je stigao tek oko podneva. Novica kae da nije mogao da veruje da mu je brat toliko popularan u Beogradu i da se drui sa tadanjom gradskom elitom. Odgledao je Beogradsko prolee, ali mu na pamet nije palo da se vrati u Peenjevce ili Leskovac. - Kada sam rekao Tomi da hou da ivim sa njim, poizeo je. "Ti si lud, vidi li kako ja ivim, nemam vremena da se brinem o tebi, da ti briem sline i dupe", urlao je. Nekako sam ga ubedio da u da budem dobar i fin, da neu da mu smetam. Ostao sam u Beogradu, nou sam pratio brata po svim kafanama gde je pevao, nekako spontano sam i ja poeo da pevuim, za nepunih mesec dana znao sam napamet svaku pesmu iz Tominog repertoara. To je bio poetak, otvarala su mi se neka imaginarna vrata kroz koja sam morao da proem - pria Novica. Nisu se ta vrata otvorila ba lako, kripala su. ivot sa bratom bio je i interesantan, ali je Toma imao svoje hirove, iskren je Novica dok nastavlja priu: - Seljakao sam se sa Tomom po Beogradu. Zakljuavao me kad bi krenuo da luduje, da se kocka, pravi bahanalije sa devojkama. Kada bi smislio i napisao neku pesmu, traio je da je i ja otpevam, da uje kako zvui. "Dobro peva, ali mani se orava posla. Nemoj ni da sanja da bude peva, nisi ti za taj ivot, pojeo bi te kao svinja masnu torbu", govorio mi je. Prelomilo se neto u njemu pred turneju po Americi. Jedne veeri odveo me je u kafanu "Trnica" na Banovom brdu i rekao gazdi: "Ovaj mali e od veeras ovde da peva." Gazda je dugovao Tomi neke pare, nije mogao da se buni i to je bio moj kafanski debi. Toma je otputovao preko okeana, a ja sam tri meseca punio "Trnicu" gostima - pria Novica. Novica je kao i Toma po beogradskim restoranima izbrusio glas, ali je prvu singlicu snimio tek 1974. za zagrebaki "Jugoton". - Bila je to pesma "Brao moja, tamburai." Singlica je objavljena u malom tirau, nije se reklamirala, ali je bila hit po svim kafanama i restoranima. Zaudo, ja sam bio totalno ravnoduan, valjda sam bio pregoreo. Toma je bio veito na nekoj turneji, nisam koristio njegove veze da bih snimio jo neku pesmu - veli Novica. Trebalo je da proe 13 godina da Novica Zdravkovi ue ponovo u studio. Kao i Toma, pisao je i komponovao pesme, u stvari, pevuio ih, a kasnije su mu obrazovani muziari pravili notne zapise. Tako je nastala i pesma "Navik'o sam ja na noni ivot", koja je vrlo brzo

postala njegova lina karta. Meu prvima poeo da peva po beogradskim restoranima na vodi. Album "Splavovi" posvetio je ljudima koji su dolazili da bane, seku vene, da piju i da se biju... - esto me pitaju koliko je bilo opasno pevati po splavovima u to vreme. Za mene nije. Proao sam kroz skoro sve beogradske restorane i kafane, od poslednjih birtija do "Metropola" i "Maestika." Bilo je tabanja, ali tadanji takozvani estoki momci nisu tako zli, tukli su se tek da vide ko je jai. Izau, potuku se, pa se vrate u kafanu zagrljeni i nastave da piju. Nije bilo teih povreda, vaenja noeva i utoka, ranjavanja, ubistava... Tada je po dobru i zlu bila poznata kafana "Gradski podrum". Seam se da je Ljubomir Maga, poznatiji kao Ljuba Zemunac, tada stigao u Beograd iz popravnog doma u Valjevu. Gotivio me je. Tada je Novica pevao u "Podrumu", ali i u restoranu na stadionu "ukariki" koji je drao Aca Davo i koja je radila non-stop: - Tu je Ljuba izazvao Acu, da se zna ko je jai, tua je trajala pola sata. Posle su banili do zore. U "ukariki" i "Gradski podrum" zalazili su enta, braa Tadi, Niki, Zoran Trifunovi, ita... Nikada sa njima nisam imao problema, vie su oni imali sa mnom. Kada bih se napio, pravio bih gluposti, vreao ih, a oni su se smejali. Niko od gostiju nije smeo da ni da me popreko pogleda, a kamoli takne, bio sam zatien kao beli medved. Gotivili su me i policajci, trudili se da bude to manje racija po restoranima gde pevam, da mi ne teraju goste. Uvek sam znao unapred kada e da banu. U jednu kafanu, a neu da joj pominjem ime, jer i sada radi, poeli su da dolaze i novi mafijai koji su preuzeli beogradsko podzemlje od stare garde. Oni su ve nosili pitolje. Kada bi mi policajci dojavili da e biti racija, pokupio bih im oruje i sakrio ga u bas bubanj. Mom kolegi bubnjaru se dizala kosa na glavi kada bi se pojavila murija. Skidao je kravatu i vezivao desnu nogu za stolicu da mu se ne omakne da ne nagazi na pedalu bubnja. Jer, da nas je policija provalila, bilo bi uda. Dobro su tu priu znali i estoki momci koji su dolazili na splavove i zato mi se nikad nita runo nije dogodilo. Ali, da ne bude zabune, kraljem splavova su me prozvali zbog mojih pesama i srean sam to je tako. Novica Zdravkovi je sreno oenjen jednom Jelenom sa kojom ima sina Duana, koji je ve momak, a iz prvog braka ima i erku Katarinu. Omiljena pesma mu je "O gde si, Jelena", posveena supruzi. - Mnogi misle da sam pesmu ja napisao i komponovao. Nije tako. Kada smo Jelena i ja poeli da se zabavljamo izlazili smo u poznatu beogradsku diskoteku "Duga". Jednoga dana smo se posvaali, Jelena se naljutila, dala mi ut kartu, pa sam rane leio u toj diskoteci, nadajui se da e da mi oprosti. Bio sam mortus pijan kada je jedne noi u diskoteku banuo Toma. im me je pogledao znao je koliko je sati. Zagrlio me je i rekao: "Eh, te ene, ta da radimo, bato? Hajde da smislimo neku pesmu. Recimo - o gde si Jelena, moe tako da pone". Toma je seo za moj sto i napisao pesmu koja se toliko dopala mojoj dragoj da smo se pomirili. Naravno, Toma je tu pesmu snimio na svom albumu, a ja sam je sada prisvojio. Priznaje da je pored Tome postao boem, nauio da se kocka, luduje, pije... Ali, dodaje da je u pitanju i genetika, jer iver ne pada daleko od klade. - To to sam u jednom trenutku svog ivota bio pijanac, moja je krivica. Ali, Toma me je zarazio i kockom. Od para koje sam ostavio po kockarnicama u Evropi i svetu mogao sam da sazidam tri vile u Beogradu. Nije mi ao. Seam se da mi je Toma uvek govorio: "Novac postoji da bi se troio. Ono to dobije od naroda, mora narodu i da vrati". Bio je osetljiv na sirotinju i delio je pare i akom i kapom. Seam se da se umalo nisam onesvestio kada je u toaletu jednog hotela u Sarajevu istaicu astio 1.000 maraka! Ni meni pare nita u ivotu nisu znaile, da nije bilo Jelene da me stisne, ko zna ta bi bilo od mene.

Toma se nije mnog trudio da mi pomogne, govorio mi je: "Sada, kada si ugazio u govna, iskobeljaj se. Sve to uradi mora da uradi sam, ne oekuj nikad pomo ni od koga". Pokazalo se, naalost, koliko je to tano kad se Toma razboleo i kad je umro zaboravljen, od onih kojima je najvie pomogao i od kojih je oekivao samo lepu re i nita vie - kae Novica Zdravkovi.

Istoriju grobara" obeleili su mnogi znani i neznani navijai, ali se u svim priama izdvajaju tri osobe kao motorna snaga juga" u odreenim periodima - Miroslav Boovi Pampi, Radoslav Trlaji Bata Trlaja i Zoran ivanovi egi. Pria o Pampiju je dobro poznata irem navijakom miljeu. Fiziki ne ba Herkul - mrav, srednje visine - nosio je veliku dioptriju. Ali je zato bio izuzetno hrabar i prilino lud". Postao je voa poetkom osamdesetih godina i ubrzo zaveo disciplinu na tribini. Bilo je to zlatno doba crno-belih pristalica, uvena Kaznena ekspedicija", koja je, uz uvene navijae elsija hedhanterse", proglaavana za najjau na Starom kontinentu u to doba. U toj ekipi su bili ljudi koje fudbal, pa ak ni navijanje uopte nisu zanimali, njima je samo nasilje bilo zabavno, kao u uvenom filmu Paklena pomoranda". Kod Pampija je svako od navijaa imao svoje zaduenje, pa su tako postojali generali", najaktivniji mlai navijai koji su se prethodno dokazivali u navijakom smislu u tuama, kraama...

Pampi je bio nerazdvojan sa Batom Trlajom, odnosno Radoslavom Trlajiem, koji je 2000. ubijen kao voa novobeogradskog klana. Trlaja e svakako najvie ostati upamen po uvenoj izjavi da je Beograd mala bara, puna krokodila", ali i kao navija koji je prvi poeo da bilduje. Pampi je odrastao u Bloku 70, a Trlaja na Beaniji, ali su bili veoma razliite linosti. Kao jedna od najveih navijakih anegdota osamdesetih godina izdvaja se pria o Pampiju, legendarnom grobaru", i njegovom ocu, koji je bio komandant policijske brigade na Banovom brdu. Ova epizoda poela je kod Terazijske esme, odakle je kolona grobara" krenula na utakmicu. Pampi je iao na elu, a negde kod Slavije kolonu je saekao palir policije pod komandom Pampijevog oca Sae. Miroslave, sklonite se sa ulice na trotoar", naredio je komandant policije. Na ta mu je Pampi odgovorio: Saa, sklonite se, napaemo"... Nedugo posle odlaska Pampija sa tribine i Trlaja je batalio" navijanje i otisnuo se u svet kriminala. Trlaji je ubijen u februaru 2000. godine na Novom Beogradu, izreetan sa vie hitaca iz kalanjikova", a saekuu su mu napravila trojica ubica u audiju". Ime Trlajia vezivalo se za FK Beanija", kao i za mnoge toples barove u blioj okolini Beograda. U vreme silaska sa vlasti" Kaznene ekspedicije" na junoj tribini je poela da sija zvezda Zorana ivanovia egija. Odrastao u Bloku 29, odmalena je odlazio na stadion u Humskoj i praktino celog ivota se pripremao za navijaku ipku". egi je postao lider nove generacije grobara", koja donosi i preokret u nainu navijanja. Prethodne generacije grobara", kao i sve ostale domae navijake grupe, negovale su tzv. italijanski stil navijanja sa zastavama, koreografijama i bakljama. U to vreme egi i ekipa donose odluku i prelaze na engleski nain navijanja - grlo, dlanovi i alovi.

Iako je u jednom trenutku bio tee ranjen od strane navijaa Crvene zvezde, nije prekidao sta na tribini, te je i danas veoma aktivan.

"Oti'o si Belgija, ostala je tuga, uvek e te voleti 'Grobari' sa juga". Poznati navijaki stih ispratio je tragino nastradalog Neboju Andria (48), poznatijeg kao Belgija, jednog od najveih legendi navijakog pokreta u Srbiji i oveka koji je, bar nakratko, ujedinio najvatrenije navijae Partizana i Crvene zvezde. Kada su navijai u pitanju, onda se detalji o privatnom ivotu uvek uzimaju sa rezervom, a to je sluaj i sa Nebojom Andriem. Pripadao je uvenoj grobarskoj "kaznenoj ekspediciji", nastaloj poetkom 80-ih, kada je na scenu stupila nova generacija navijaa, koja je svaku utakmicu shvatala kao priliku za dokazivanje. Moto tadanjih navijaa bio je "uz Partizan do groba", to dovoljno govori o ljubavi i vernosti koju su pokazivali prema klubu. O Belgiji postoje razne anegdote, ali se sve svode na to da je on bio jedan od najhrabrijih navijaa, spreman da uvek stane u odbranu slabijih. Belgija je bio dobar prijatelj sa nekim vienijim navijaima Crvene zvezde u to vreme, a jedna od crtica iz njegovog ivota bila je i ta da je sa njima putovao na utakmicu Dinamo Drezden - Crvena zvezda, koja je odigrana 1991. godine. Ostae zauvek zabeleena njegova misao izreena u emisiji "Dosije navijai" - Tih godina smo sa Zapada i Engleske voleli da imitiramo navijae. Klinci su imitirali Ramba ili

Supermena. Mi smo bili realniji. Ne mogu da budem Supermen, ali mogu da bijem "cigane" (navijae Zvezde). Napravi ekipu i to je bilo to. O njegovom "grobarstvu" postoji mnogo anegdota, a sutina njegovog navijakog ivota saeta je u njegovom uvenom citatu: - Sad ja sedim u vozu i pijem 10 piva, a vidim tamo dete gladno. Pre u njemu da kupim sendvi, a sebi smanjim dva piva. To je bilo drugaije vreme od dananjeg, navijai su iveli za klub, navijali iz iskrene ljubavi, tue su bile mekerske. Generacija navijaa koji su odrastali 90-ih godina i koji danas imaju vie od 30 godina u njemu je tada videla idola i zatitnika. Belgija je uvek bio pozitivna linost, staloen, druio se sa svima, uvek pravedan, spreman da pomogne svakome. U tuama je uvek bio prvi, ispred svih - priaju "grobari" koji su doli na poslednji ispraaj. Poeci organizovanog navijanja na kultnoj, severnoj tribini Marakane" vezuju se za januar 1989. godine, kada se blizu 200 najvatrenijih navijaa crveno-belih dogovorilo o ujedinjenju svih 38 grupa koje su tada egzistirale. Kao rodonaelnik modernog navijanja na severnom kopu odavno je oznaen Zoran Timi, poznatiji kao Tima. Njegov trejdmark" su brojne koreografije, po kojima su ranije bili poznati samo italijanski tifozi. Zbog pomenutih koreografija, koje su i danas prisutne na severnoj tribini, za navijae Crvene zvezde se govori da su avangarda na naoj navijakoj sceni.

Inae, Zoran Timi Tima je dugogodinji lan Skuptine FK Crvena zvezda", a ljubav prema crvenobelim bojama demonstrirao je i kao generalni sekretar maevalakog kluba. Za Zorana Timia se uvek govorilo da je vrhunski organizator tribine i pravi pobornik italijanskog stila navijanja, dok su s njim rasli i sledbenici engleske kole. Tu se, pre svega, misli na Todu, navijaa koji je jo osamdesetih bio potovan na severu. Pratio je crveno-bele na svim meridijanima, a i danas dolazi na meeve voljenog kluba, ali je uglavnom smeten na mnogo mirnijoj, zapadnoj tribini. uveni navija Zvezde Goran Peci Peca Panker je bio jedan od voa Zvezdinih navijaa. Na prvu utakmicu je otiao sa 14 godina, ima dugogodinji sta prodavca benzina na kante, sitnih propalih poslia i status dobrovoljca na ratitu. Kad pogleda unazad u crveno-belu prolost, ne zna od ega da pone. Po bivoj SFRJ iao je na gostovanja tamo gde niko nije iao. esnaestina finala Kupa u nekoj zabiti, sedne sam na voz i pravac gde treba. Prva utakmica kad je Pritina ula u Prvu ligu otili samo on i drugar Zelja. Upalili baklje, njih dvojica. - Milicija se logirala. Nisu znali u to vreme ta je to baklja. Tua na Maksimiru bila je samo kruna svih sranja koja su se deavala na gostovanjima po Hrvatskoj, ali se o tome tada nije pisalo da se ne razgrauje bratstvo i jedinstvo. Ja sam zbog Zvezde bio u zatvoru etiri puta i uvek je to bio neki nacionalizam. Posle je otiao u Arkanove tigrove i postao, kako kae, najvei ratni profiter. Buduu enu je doneo sa fronta. Skoro je posle duge i teke bolesti preminuo Branislav Zeljkovi poznatiji kao Zelja. Njemu su poast odali i dugogodinji rivali iz grobarskog tabora, jer ga smatraju utemeljivaem modernog navijanja u Srbiji, koji je u svakom trenutku znao da potuje fer-plej. Pored njega, iz nekadanjih zulu voriorsa" i

red devilsa" proistekli su or, Kalina, Crvko, momci koji su predstavljali strah i trepet za sve navijae irom Evrope. Mnogi estoki beogradski momci, afrimisani" tokom osamdesetih i devedesetih, pojavljivali su se na severnoj tribini. Kao veliki navija Crvene zvezde na ratite je otiao ore Boovi Gika, koji je bio jedan od osnivaa srpske dobrovoljake garde. Poznatija je veza izmeu Arkana i Zvezde, a na severu se pojavljivao i Aleksandar Kneevi Knele. Inae, na severnoj tribini i danas postoji spomen-ploa kao seanje na navijae Crvene zvezde koji su poginuli u ratovima u Bosni i Hrvatskoj poetkom devedesetih. Za vreme rata na severnoj tribini isticu se mladje generacije sa nepunih 18 godina jedan od naj istaknutijih bio je Vladimir Savija koji je vec vazio za jednog od ispravnih momaka spremnih da unesu novine u nacin navijanja. "Imao sam osamnaest godina kada sam se susreo sa Arkanom, on je tada bio vrlo bitan faktor u drutvu. Prema nama mlaima bio je korektan. Nekoliko puta smo, dodue, doli u konfliktnu situaciju zbog stavova koji se njemu nisu sviali. Za neku utakmicu kojom je Zvezda slavila titulu napravili smo koreografiju sa dosta pirotehnike. Ovi iz kluba su rekli da to policija mora da pregleda. Nismo imali nita protiv. Meutim, iako nije bilo nikakvih eksplozivnih naprava, sve nam je zaplenjeno. E, onda smo se naljutili i dogovorili kako da se revaniramo. To se, normalno, saznalo i Arkan je bio taj koji je trebalo sve to da sprei. Doao je na na sastanak, rekao da se ne slae, ali smo mi bili vrsti u nameri da uradimo to to smo naumili. Mislim da je on video da mi nismo barabe. Pazi, Arkan je tada bio najopasniji ovek u zemlji. Verovao sam da je njegov osnovni motiv dolaska na tribinu bio da kanalie veoma izraen nacionalni naboj. Delijama" su bila puna usta Srbije. Je l tako?! Pokaite to tamo gde treba. Nae starije drugare odveo je na ratite da brane Srpstvo, a mi mladji smo ostali da vodimo navijaki ivot." Upravo posle tih ratova dolo je do smene generacija meu tvrdim jezgrom Zvezdinih navijaca.

Dragan Malesevic Tapi rodjen je 1949. godine u Beogradu, sezdesetih godina bio je u grupi mladica kod poznatog rvaca Citakovica koji ih je ucio borilackim vestinama. U istoriju kriminalistike usao je jer

je sedam godina protiv njega vodjena istraga. Drzava je odustala od gonjenja, zato sto, navodno, Tapi i druzina nisu ostetili nju, vec Evropu. - Bio sam izbacen iz sedam gimnazija. Bio sam nestasan, ali sam izbacivan zbog izostanaka, zbog putovanja - objasnjavao je novinarima. Po Evropi je putovao falsifikujuci vozne karte: - U Becu na zeleznickoj stanici posmatrao sam zeleznicku kartu Evrope i shvatio da je najunosnija relacija za nas posao Pariz. U Parizu smo vrlo brzo stekli svoju klijentelu. Mi zakupimo jedan mali pasaz na Gar d Lion, nadjemo jednog popa koji je imao boravak u Parizu, registrujemo to na njegovo ime, i istaknemo natpis: "Turisticka agencija za prodaju karata za Jugoslaviju". Nikom se nista ne dogodi. Tako smo 1969. godine, za Novu godinu, morali da radimo u tri smene. Zaposlili smo nase ljude koji zive tamo i oni su radili za nas. Sve je to islo preko mene. Posle smo razvili posao u Cirihu i u Minhenu, a ja sam ostao u Parizu. Prisecajuci se Italije, Malesevic je govorio da ta skola kriminala nije bila laka, pominjuci da su kroz nju na svom putu ka Evropi protrcali kao pocetnici u podzemlju Ljubomir Magas, Rade Caldovic, Veljko Krivokapic, Slobodan Grbovic, Milan Civija, Dule Milanovic, Mile Ojdanic, Sava Somborac, Pera Oziljak, Marinko Magda, Zeljko Raznatovic, Djordje Bozovic i on. Beogradska policija saoptila je da je tokom informativnog razgovora u prostorijama gradskog sekretarijata unutranjih poslova preminuo slikar Dragan Maleevi Tapi. - Dragan Malesevic je doveden na razgovor u stanicu milicije 29. novembar, jer smo saznali da ima znacajne informacije vezane za nasu istragu. On je imao kontakte sa Maksimovicem. Prilikom razgovora njemu je pozlilo i policajci, koji su bili tamo, pokusali su da mu pomognu, a veoma brzo je stigla i hitna pomoc. Ocekujemo obdukcijski nalaz - rekao je Milan Obradovic. Dragan Malesevic (53) je svoj veliki slikarski talenat koristio je i za poslove van zakona, Navodno je drugovao, ali ima i zajednicke poslove sa poznatim ljudima iz podzemlja. Nasi izvori navode da je bio suvlasnik kluba Amdeus zajedno sa Zeljkom Raznatovicem Arkanom. Malesevicevo ime prethodnih godina dovodjeno je neretko u vezu sa raznim sumnjivim poslovima, a cesto je i sam Malesevic svojim izjavama uspevao da zagolica paznju domace javnosti, ali i policije. Govorilo se da je bio glavni falsifikator pasosa u Beogradu, da je krivotvorio novac, umetnicke slike. Od toga, medjutim, do danas nista nije dokazano. Sumnja se da je bio sef masonske loze Veliki orijent, a kako je juce u SUP Beograd potvrdjeno, i pripadnik Reda malteskih vitezova, te da je jedan od organizatora viseclane grupe profesionalnih ubica. Najave Vladimira Boovia, generalnog inspektora MUP-a, da e pokrenuti novu istragu o misterioznoj smrti slikara Dragana Maleevia Tapija, koji je umro tokom sasluanja u policiji, izazvala je burne reakcije u javnosti. Pojavili su se i svedoci koji tvrde da su Tapija zapravo ubili policijski islednici, koji su mu tokom sasluanja nabijali najlonsku kesu na glavu! Vladimir Jaki Karlos, jedan od optuenih za ubistvo policijskog generala Boka Buhe, tvrdi da je poznati slikar Dragan Maleevi Tapi ubijen u prostorijama gradskom SUP-a 29. oktobra 2002. godine uvee, dok je bio na informativnom razgovoru. Jaki je na sudu rekao da je nakon privoenja, posle ubistva Boka Buhe, bio smeten u prostoriju gradskog SUP-a, tik pored one u kojoj je "sasluavan" Dragan Maleevi Tapi. Jaki je naglasio da je

uo Tapijeve krike i pretnje policajaca i ak ustvrdio da je uo jednog policajca koji je svojim kolegama, vidno uznemiren, saoptio: "Ubismo oveka!" Skandalozno utanje Posle smrti poznatog slikara pojavili su se i brojni "pouzdani izvori iz policije", koji su u medijima tvrdili da je srani udar kod Tapija izazvan poto mu je stavljena najlonska kesa na glavu. Stevan Proti, advokat Vladimira Jakia Karlosa, kae za Kurir da je iznenaen injenicom da ni posle godinu i po dana niko nije reagovao na dramatino svedoenje njegovog klijenta. - Moj klijent obavestio je i istranog sudiju i tuioca da se, dok je bio u policiji, neto "strano i runo" desilo Tapiju. On je rekao da se u trenutku Tapijevog sasluanja nalazio u prostoriji pored i da je uo ta se deavalo. Svedoio je da je uo kako se Tapi alio na probleme sa srcem, a zatim da je uo nekakvo komeanje u prostoriji - naglaava Proti. Marko Nicovi, bivi naelnik SUP-a Beograd, kae za Kurir da je metoda "kesa na glavu" postala pravi "modni hit" i koristi se u podzemlju, obavetajnim slubama i policiji. On istie da policija koristi ovu metodu u sluajevima kada je "tanka" sa dokazima. - Metoda "kesa na glavu" je vrlo popularna u itavom svetu, jer je to nain na koji se ovek najlake psihiki slomi. Kada se oveku na taj nain prekine dotok vazduha u plua, od njega je mogue izvui sve to zna, ak i priznanje onoga to nije uradio. oveku se stavi kesa na glavu, dok su mu ruke svezane, i ostavi se jedno vreme bez vazduha. Osoba koja se "obrauje" gubi orijentaciju u prostoru, a ula mu se potpuno paraliu. Tada je potpuno slomljen - pria na sagovornik. Obdukcija ne vidi kesu Prema reima Nicovia, ukoliko u toku "ispitivanja" nastupi smrt, obdukcijom je mogue utvrditi da li je osoba umrla usled nedostatka kiseonika. Meutim, kako kae, prekid dotoka vazduha moe izazvati druge uzroke smrti. - Nasilni prekid disanja moe dovesti do sranog ili modanog udara i sigurne smrti. Tada se na obdukciji ne vidi da je smrt nastupila od posledica prestanka disanja nego od sranog ili modanog udara - kae Nicovi, i tvrdi da za vreme njegovog efovanja u beogradskoj policiji metod "kesa na glavu" nije korien. Tapija ispitivali Obradovi i Lakievi Vuk Jovanovi, blizak prijatelj pokojnog slikara, vie **** je u javnosti izneo sumnju u zvaninu verziju Tapijeve smrti i postavio niz pitanja na koja nikada nije odgovoreno. - ta o Tapijevoj smrti ima da kae naelnik odeljenja za krvne delikte Lakievi i njegov kolega Dragan Obradovi, koji je "ispitivao" Tapija? ta je tom prilikom u stanici policije radio Milorad Lukovi Legija? Istina se ne moe zaustaviti i mnogi e poeti da izlaze sa istinom tek kada se napravi pravna drava - kae Jovanovi.

U jednom od svojih poslednjih intervjua, neposredno nakon sto je napustio Beograd i preselio za Svajcarsku, Dragan Malesevic Tapi govorio je o konstantnim pretnjama. U ovom gradu svi gledaju da se dokopaju love i smatram da ce trulez jos dugo vladati. Neke, nekad opozicione politicare pomagao sam na razne nacine. Mnogi su sate provodili u mojoj kuci, ali oni su sada, kada su se docepali vlasti, umislili da su bolji od drugih. Za samo godinu dana promenili su nacin misljenja. Niko od njih nije mi dao novi broj mobilnog. Oni misle da ce tu biti zauvek. Oni koji se sepure, opet ce jednog dana biti manji od makovog zrna, a mnogi od njih ce morati u zatvor za ono sto su za kratko vreme pokrali, govorio je Tapi, cesto prozivajuci ekstraprofitere, nazivajuci ih seoskim jajarama. Januara 2002. godine, u svom poslednjem intervjuu pisanim medijima, poverio se da mu preti srpska SDB, te da zna ko je ubio Arkana (inace njegovog starog druga sa kojim je drzao diskoteku Amadeus) i sve ostale, i da mu je jasno da su mu dani odbrojani. Planiraju i mene da ubiju do proleca!, govorio je. Pricao je i da je vec dugo bio predmet obrade ljudi s vrha tajnih sluzbi, te da je vec jednom izbegao konacno resenje. Izvrsenje su licno tata (Milosevic) i mama (Markovic) poverili Vlajku Stojiljkovicu, govoreci da sam spijun. Medjutim, jedan od sefova policije me je obavestio sta mi se sprema i izneo mi detalje plana po kojem ce izvrsenje nastupiti u osam sati uvece kada budem izlazio iz restorana u kojem sam imao zakazan sastanak. Taj prijatelj mi je to dugovao, a verujem i da se plasio osvete, ukoliko prezivim. Druga likvidacija trebalo je da nastupi, govorio je Tapi, neposredno nakon ubistva Slavka Curuvije. Znam da je trebalo da budem ubijen 6. juna 1999. godine. Jedna poznata folk pevacica koja je bila sa jednim od vodecih ljudi SDB pricala je da sam posle Curuvije ja na redu. Preziveo sam, a dvojicu mojih nesudjenih atentatora sluzba je likvidirala prilicno bucno, usred bela dana. Osoba koja je uvek bila tampon-zona izmedju sluzbe i te ekipe osudjena je kasnije na 11 godina zatvora zbog ubistva u jednom poznatom beogradskom restoranu. Otisao sam u Crnu Goru, tamo se sakrio, a tamo nisu mogli da me traze, jer su znali da kad sam dole, da sam mnogo jak, cak i opasan za njih. Nakon tri meseca, Tapi se vratio u Beograd, jer su se, po njegovim recima, u medjuvremenu nagomilale prece likvidacije. Tapi je rekao novinarima: Mnogi kriminalci koji su za tu drzavu odradili ruzne prljave poslove poceli su da se sire i da u pola glasa prete, pa je trebalo njih pobiti. Kad god je Vlajko Stojiljkovic pitao dokle su stigli s mojom likvidacijom, odgovorili bi: Malo je otezano zato sto ga Milo Djukanovic stiti, sto nije bilo tacno, izjavio je Tapi, dodajuci da je svestan da ga povremeno i dalje prisluskuju. Prisluskuju me ovi iz DOS-a. DB je 2001. godine za Arandjelovdan pustio u rad prislusnu stanicu koja moze da prisluskuje mobilne telefone. Tacno 6. oktobra 2000. godine ta stanica je sklonjena u jedno prigradsko naselje. Ona sada sluzi kao centar jedne stranke. U zvanicnom SDB samo nekoliko ljudi zna za njen rad. Znam i tacnu lokaciju. To sto ja znam, zna jos puno ljudi. A taj, koji vodi tu operaciju, zna da ja znam i stalno mi salje poruke da nove parlamentarne izbore necu docekati ziv.

veze su poele da se naziru krajem osamdesetih, kada su estradni fenomen postali politiari, koje su nezaustavljivo sledili kriminalci. Do tada nevidljivi i u javnosti nepoeljni likovi su preko noi promovisani u "crne bisere", medijske zvezde novog doba. Bujanje estradnog kriminala ispratila je i pojava nove estrade, iji je zatitni znak bio turbo folk. Mutni svet kontroverznih biznismena privukao je i po nekog rokera. Po pravilu su to bili oni kojima je stvaralaka energija odavno presuila. Svojim prijateljstvom sa eljkom Ranatoviem Arkanom su se naroito hvalili Bora orevi, voa Riblje orbe, i Oliver Mandi, koji je zvezdane trenutke karijere doiveo jo poetkom osamdesetih. Oliver Mandi bio je i lan Arkanove Srpske dobrovoljake garde. U televizijskim nastupima, u maskirnoj uniformi je sa epskim nadahnuem govorio kako se osea ratnik u boju, mada se od Mandievih ratnih pohoda pamti jedino prepad na prodavce piratskih muzikih kaseta ispred SKC-a u Beogradu, koji je izveo praen nabildovanim momcima. Kada je Arkan u novembru 1993. osnovao Stranku srpskog jedinstva i krenuo u predizbornu kampanju, uz sebe je vodio brojnu grupu folkera i rokera. Najkonstantniji su bili budua supruga Svetlana Ceca Velikovi i peva Dej Ramadanovski, za koga su glasine govorile da se karavanu prikljuio zbog ponude koju nije mogao da odbije. Dej je, inae, u mladosti zbog ibicarenja vie puta bio u popravnom domu i zatvoru, to nikada nije krio. Njegov roak bio je Iso Lero Damba, poznati dorolski "estoki momak", koga su 23. septembra 1992. godine u kockarnici na estom spratu Beograanke pretukli radnici obezbeenja, posle ega mu se gubi svaki trag. Kockarnicu je tada obezbeivala agencija Delije, iji je vlasnik bio Arkan. CECA I ARKAN njegov brak sa pevaicom Svetlanom Cecom Ranatovi i dalje je prva asocijacija na veze estrade i kriminalnih krugova. Sve je poelo u septembru 1993. godine. Menader Bane

Stojievi pozvao je Cecu da sa Dejem Ramadanovskim i Oliverom Mandiem nastupa u Erdutu: "Samo sam prokomentarisala: Uh! Kakvo mae! Ko je ovaj tip? Bruka, kako izgleda! eljko je jedini bio u odelu, a ja sam oekivala Arkana u maskirnoj uniformi." Smrtno se zaljubila i ve tada odluila da se uda za njega. Dve godine su se viali i pokuavali da to sakriju od javnosti. Privilegiju da obelodani njihovu vezu dobio je Milovan Ili Minimaks, u emisiji "Minimaksovizija", kada je u prvom minutu nove 1995. godine najavio ono to e kasnije mediji nazvati "svadbom veka". Na medeni mesec nikada nisu otili, jer je Arkan morao na ratite. Folk zvezdu nijedna pria o Arkanu nije pokolebala. Nastavila je da oboava svog supruga, koji je za nju uvek bio samo heroj i patriota. "Taj ovek je sve smeo. Kako onda ena da ne umre za njim?", zapitala se jednom. Burna ljubavna pria zavrila se u istom stilu: Arkan je ubijen 15. januara 2000. godine u hotelu Interkontinental. Ceca i njena sestra ranjenog su ga odvezle u Urgentni centar, ali mu nije bilo spasa. "Kada je poginuo, godinu dana nisam izala iz kue. Da sam mogla, i zidove bih ofarbala u crno", ispriala je kasnije Ceca. Dok Arkana i dan-danas "kuje u nebesa", tvrdei da joj je ast to je bila udata za takvog oveka, Ceca nerado govori o tome kako je i pre njega imala kratke veze sa momcima. Najpoznatiji meu njima su Goran Bojovi Amonijak, likvidiran 1992, i Dejan Marjanovi aban, izreetan 1996, godinu dana posle Cecinog i Arkanovog venanja. Ni posle Arkanovog ubistva, estradna slava Svetlane Ranatovi nije se smanjivala, sve dok 17. marta 2003. nije uhapena u akciji "Sablja". Ironijom sudbine, akciju je vodio Dragan Karleua, tadanji pomonik naelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, inae otac pevaice Jelene Karleue. Prema tadanjem saoptenju Vlade Srbije, u kui su pronaene velike koliine oruja i vojno-policijske opreme. Ranatovieva je u zatvoru ostala 121 dan, ispitivana je i zbog svojih veza sa voama zemunskog klana, ali su te optube kasnije povuene. Istraga protiv pevaice proirena je i na zloupotrebu slubenog poloaja u vezi sa prodajom fudbalera FK Obilia, na ijem elu je Ranatovieva zamenila poginulog supruga. Ranatovieva je i u serijalu "Insajder" Televizije B92 navedena kao jedan od kljunih likova takozvane fudbalske mafije. Iako se o optunici po tom sluaju neko vreme naveliko prialo, te glasine su u poslednje vreme utihnule. Poetkom 2007. nestala je sa programa TV Pinka, na kome je godinama bila glavna zvezda, nakon to je Dejan Milenkovi Bagzi prilikom svedoenja rekao da je voa zemunskog klana Duan Spasojevi doao na ideju da otme eljka Mitrovia, vlasnika TV Pinka, poto mu je ona rekla da Mitrovi ne zna ta e s parama. Ranatovieva je negirala Bagzijeve optube, ali na programe Pinka nije vraena. Sve to se deavalo nije preterano nakodilo njenoj estradnoj slavi, a najbolji dokaz je koncert na Uu 2006. godine, na kome se okupilo vie od 100.000 ljudi. GOCA I SIJAN Ljubavna pria pevaice Gordane Goce Boinovske i pripadnika surinskog klana Zorana ijana okonana je razvodom nekoliko godina pre njegove pogibije, 27. novembra 1999. godine, kada je izreetan mecima. Iako ju je ostavio zbog druge ene, Boinovska o ijanu i dalje govori sa pijetetom. Upoznali su se u Herceg Novom, a venali dva dana kasnije. "On

sportista, ja pevaica, dva razliita sveta. Poeli smo od nule, zajedno se muili, sticali. On nije voleo da ja pevam. Posle jednog nastupa u Bosni, gde me je vozio, samo je kratko rekao: Od danas ti vie ne peva. Otkazala sam sva ve dogovorena pevanja", ispriala je za "Ilustrovanu politiku". U braku su proveli osam godina, dobili dvoje dece, a onda je ijan shvatio da je zaljubljen u petnaest godina mlau enu sa kojom je tri nedelje pre ubistva dobio sina. Uprkos tome to je nakon razvoda morala ispoetka da gradi karijeru i to ju je razvod, prema sopstvenom priznanju, potpuno slomio, Boinovska nikada nije osuivala ijana: "Bio je divan otac. Naa veza je nasilno prekinuta kada je ubijen. Volela bih da je iv pa da ima i tri ene. Njegove slike su i dalje u naoj kui, kao i sve ono to nas svakodnevno podsea na njega." I danas porie ijanovu umeanost u kriminalne poslove, meutim: "Sto puta je dolazila milicija u nau kuu, ali ja sam se dobro snalazila u tim situacijama. Zorana sam toliko volela da sam bila spremna na sve. Da mi je dao pitolj i rekao: Sad, kad ovi uu, ti pucaj bez razmiljanja bih to uradila. Znao je da kae prijateljima: Kad bih reio da opljakam banku u vajcarskoj, nikoga od vas ne bih poveo, samo bi Goca ila sa mnom!" KARLEUSA I CANDA Iako je karijeru praktino izgradila na skandalima, o ljubavnom ivotu Jelene Karleue se gotovo nita nije znalo dok 1999. nije otpoela vezu sa Zoranom Davidoviem andom, "uspenim biznismenom", za kog se prialo da je umean u trgovinu narkoticima i kradenim automobilima. Romansa je bila kratkog veka. Dva meseca nakon to je srpska folk zvezda broj jedan, Ceca, obukla crninu, slina sudbina zadesila je njenu najveu rivalku. Zoran Davidovi anda ubijen je 23. marta 2000. godine dok se vraao sa sahrane Branislava Lainovia Dugog, jo jednog "estokog momka", ubijenog takoe u saekui. U vreme dok je bila sa andom, Karleua je, poput koleginica koje su se uputale u veze sa momcima slinog profila, tvrdila da je njen deko mlad i uspean, a da su prie o njegovim kriminalnim radnjama podmetanja zlih jezika. Poslednjih godina inilo se da je na andu sasvim zaboravila, a onda je pre godinu dana optuila Cecu Ranatovi za andino ubistvo. U intervjuu za tabloid "Skandal" ispriala je da je prisustvovala telefonskom razgovoru posle Arkanovog ubistva, u kome je Ceca navodno otvoreno zapretila andi: "Sedela sam pored Zorana, koji je okrenuo Cecin broj da joj izjavi sauee, a ona je vrisnula u slualicu: Vui e ti se creva po Beogradu! Ja sam to ula, jer sam sedela pored njega. Nepuna dva meseca posle toga prosuli su mu mozak." Ni Ceca ni bilo ko drugi nije bio voljan da komentarie i preispituje ove tvrdnje. Svega petanestak dana kasnije, Karleua je mnogo veu panju privukla provokativnim spotom snimljenim u sveanoj sali Gimnazije u Sremskim Karlovcima, pa je i sama uskoro zaboravila na ovaj sluaj. Danas je udata za fudbalera Duka Toia i ima erku Atinu. Panju privlai kupovinom cipela sa tiklama za svoju etvoromesenu erku. DARA I LAKI Oni koje je to interesovalo, nasluali su se, svojevremeno, najava pevaice Radojke Adi, poznatije kao Dara Bubamara, da uveliko planira venanje sa Lazarom Dugaliem Lakijem, im on izae iz zatvora, gde se naao zbog umeanosti u poslove nemake i austrijske automafije. U prvom trenutku, Dara je sve demantovala, tvrdei da je njen izabranik uspean biznismen i da je re o izmiljotini domaih tabloida. Meutim, kada je javni tuilac grada

Bohuma potvrdio da se Laki nalazi u istranom zatvoru, digla je ruke. Veliko venanje javnost nikada nije videla jer su, u vreme kada je najavljivano, Dara i Laki ve bili u braku. Ta vest se proula kada su odluili da se razvedu. Venali su se, navodno, zbog papira. Laki poseduje nemako dravljanstvo, a udaja je Dari znatno olakala ugovaranje nastupa u Nemakoj. Nakon razvoda, tabloidi su preneli da je Dara dobila svu imovinu, pre toga je optuivi za bigamiju. Nekoliko meseci nakon raskida sa Lakijem, dok razvod braka nije bio formalno zavren, Dara je obavila crkveno venanje sa izvesnim Milanom Kesiem, biznismenom iz Pariza. Sa njim je i danas, nedavno su dobili sina, a Lakija vie ne pominje. LELA I ADzEM Estradnu slavu svojih koleginica folk pevaica Lela Andri nikada nije dostigla, ali njena biografija nije nita manje koloritna. Lelica Lela Andri bila je udata za Srana Ademovia Adema, koga je policija navodila kao pripadnika "Zvezdarske grupe", a njeni kumovi bili su i Branislav Lainovi Dugi, kontroverzni biznismen ubijen 2000. godine u Beogradu, i Sredoje ljuki ljuka, istog zanimanja, ubijen 2002. godine. Na sudu se Lela Andri nala zbog tube vajcarskog biznismena Kurta Alenspaha, koji ju je tuio zbog prevare. Okruni sud u Beogradu je 2005. godine osudio na jedanaest meseci zatvora, uslovno na tri godine, i obavezao da isplati oteenom 140.000 franaka, ali je u junu 2006. Vrhovni sud Srbije ukinuo tu presudu i odbacio optunicu, jer je oteeni odustao od krivinog gonjenja. Iste godine je Lelu Andri stigla i mnogo ozbiljnija optuba. Pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal u Beogradu optuena je za pomaganje u odavanju slubene tajne, u procesu koji se vodio protiv takozvane Jotkine grupe. Slubena tajna odnosila se na informaciju da policija prislukuje mobilne telefone kruevakog kriminalca Zorana Jotia Jotke, koji je podmitio sudiju Vrhovnog suda Srbije Ljubomira Vukovia kako bi ga pustio iz zatvora i oslobodio optubi. Tu informaciju, po optunici, Lelica Ademovi je dobila od Mire Radovanovi, supruge zamenika specijalnog tuioca Milana Radovanovia, i prenela je biznismenu Ljubinku Gobeljiu, takoe optuenom u ovom sluaju. Radovanovi je uhapen zbog sumnje da je svojoj supruzi otkrio slubenu tajnu i kasnije je umro u pritvoru, a Sudsko vee je odluilo da razdvoji postupak u odnosu na Lelicu Ademovi i Miru Radovanovi i predmet uputi drugom sudu. Tesna povezanost estrade i kriminala u Srbiji je pojava ije je zlatno doba, valjda, prolo. Operacija "Sablja" izazvala je, bar nakratko, smanjenje broja raspoloivih mecena, kumova i zatitnika, a onda su, ini se, "estoki momci" izali iz mode. Kontroverzni biznismeni su se uglavnom povukli u senku anonimnosti, a pevaice se danas ee udaju za sportiste ili manekene. Ipak, komentari i panja koju je u itavom regionu izazvalo ranjavanje Ace Lukasa pokazuju da je seanje na to doba jo uvek vrlo ivo, i da se duhovi iz boce puteni devedesetih nikada ne mogu u potpunosti vratiti natrag.

Angaovanje kriminalaca od strane slubi dravne bezbednosti - ma kako se ona zvala - neslavna je srpska tradicija" jo od poetka sedamdesetih godina, a veina nereenih ubistava, meu kojima je bez sumnje i ubistvo novinarke Dade Vujasinovi, imala je peat znake i potpis ljudi koji su iz senke vladali Jugoslavijom i Srbijom. Vie volim da je ovek prema meni vuk nego udba, govorio je Dragia Kaikovi, jedan od najznaajnijih ljudi srpske emigracije u Americi posle Drugog svetskog rata. Parafrazirajui misao Tomasa Hobsa, koja je odslikala stvarnost koja pratila stvaranje civilizacije u kojoj danas ivimo, Kaikovi je odslikao stvarnost u kojoj se formirala jugoslovenska komunistika drava i njeni recidivi koje smo (pre)iveli. Dodue, ne ba svi... Izbezumljen lik Dragana Paravinje, trenutno najpoznatijeg balkanskog silovatelja, koji zauzima centralne pozicije u medijima irom bive Jugoslavije, i postepena otkria o njegovoj umeanosti sa nereenim ubistvima sa vrelog politikog asfalta devedesetih godina u Srbiji, kao to je sluaj novinarke Dade Vujasinovi - za koje niko vie ne sumnja da su uinjena po rukopisu tadanjih slubi bezbednosti - ponovo otvara pitanje mehanizama kojima su mrane sile" slubi, koristei se jednako mranim silama podzemlja, decenijama kontrolisale dravu i ivot Srba van drave. Te sile su svakodnevno zagoravale ivot politikim emigrantima u vreme dok je gorelo Titovih est buktinja, kao i svim politikim neistomiljenicima u vreme Miloevieve dve buktinje, ali i uspostavile sistem u kom su plivali likovi kao to je Dragan Paravinja. Kada su se hrvatski mediji bavili sluajem ubistva Antonije Bili, za ta se tereti Dragan Paravinja, u nekoliko reenica otvorio se krug koji je Paravinju uvezao sa linostima mraka i zloina" koje su obeleile period raspada bive SFRJ. - Postoji mogunost da je Paravinja ak i lagao kada je rekao da je ubio Antoniju samo zato da bi bio izruen Hrvatskoj a ne Srbiji, zemlji u koju se boji da se vrati. Srpski istraitelji uvereni su da bi njegova povezanost s ubistvom novinarke Dade Vujasinovi mogla otvoriti reavanje itavog niza drugih sluajeva ubistava na podruju Srbije. No, sluaj Vujasinovi" otvara i mnoga druga pitanja. Nedavno uhapeni ratni zloinac Ratko Mladi vodio je dnevnik u kojem je napisao da su Dadu Vujasinovi ubili Mio Stanii, Duan Malovi i Goran Vukovi Majmun. Majmun je do vlastite smrti bio voa vodovakog klana", a Paravinja se na jo jedan nain vee uz srpske mafijae. Re je o Zemuncu Sretku Kaliniu Zveri, koji je poreklom iz Biliana Donjih, otkuda su i Paravinje - pisale su hrvatske novine. I tako Paravinju, naizgled obinog" poremeenog zloinca, ubacile u vrtlog zloina zapeaen zloglasnim peatom DB".

Klupko se dalje razmotava: Zemunac Zver Kalini je lan klana koji je recidiv bezbednosnih slubi devedesetih; Goran Vukovi Majmun, koji u svojoj biografiji dri ubistvo kralja asfalta Ljubomira Magaa - Ljube Zemunca, koji je za Slubu odraivao prljave poslove u inostranstvu. Zapravo, sve aktere - osim to su se nali u istoj prii sa Paravinjom (pa imao on zaista veze sa Dadinim ubistvom ili ne) - vezuje to to su bili instrument tih bezbednosnih sila mraka. Devedesete godine, koje su od vrelog beogradskog asfalta napravile krvavi asfalt, afirmisale su urbane legende o herojima asfalta osamdesetih i proizvele nove legende o novim herojima. Vreme je pokazalo da su gotovo sve mafijake legende bile u tom zaaranom sistemu DB-a, za iji raun su odraivale poslove, to nije uticalo na njihovu slavu vrstih momaka i heroja bezakonja. - Sama pria sa Paravinjom i njegovim saznanjima je kao gumena koska baena u ralje javnosti. On meni lino deluje kao laov. Priao je o Ovari, pa se ispostavilo da nije bio ni blizu. Naravno, on se vadi kako zna i ume, budui da je optuen za mnoga dela u nekoliko zemalja. Pitanje je ta e sve tu da ispliva do kraja. Ali, angaovanje kriminalaca od strane DB-a za mutne dravne poslove poznato je jo od poetka sedamdesetih godina - kae za Pressmagazin novinar Vremena" Milo Vasi. Da je sve mafijake face Beograda osamdesetih vrbovala Udba, u ekskluzivnoj ispovesti za Pressmagazin potvrdio je i ivorad Jelesijevi, viestruki jugoslovenski bokserski ampion, ovek koji je odrastao na beogradskoj kaldrmi rame uz rame sa najeim momcima. - Nesrea s Ljubom (Zemuncem) i itavom ekipom bila je ta to je njih zavrbovala Udba. Dravna bezbednost je birala te delinkvente, videla je da ne idu u kolu, da su prestupnici, a nemaju ba para. Obeavali su im razne stvari, nudili im lokale, ali da obave neki prljav posao za njih u inostranstvu. Udba je regrutovala u svoje redove te mlade delinkvente, ali i oficirsku i policijsku decu koja su krenula stranputicom, kao to su Arkan i Goran Vukovi, koji e i ubiti Ljubu Zemunca u Nemakoj. ta bi bio Arkan bez DB-a. Obian kriminalac. Ne bi on mogao takvu karijeru da napravi bez Udbe, pa u to vreme se za ukradeni novanik ilo dve godine u zatvor. I Ljuba Zemunac je na kraju zbog Udbe izgubio glavu jer je puno znao, a dug ivot svedoka i uesnika u DB akcijama nikada nije bio poeljan priao je Jelesijevi. Pored uvenog Ljube Zemunca, najpoznatiji meu kriminalcima sa slubenom knjiicom" je eljko Arkan Ranatovi. Njegova delatnost kao radnika SDB SSUP-a nije bila mnogo poznata, ali se iz spiskova sa suenja za njegove rane radove moe videti da je jo 1986. uz arsenal oruja imao i oruane listove izdate u SUP-u Cetinje, a sam je na suenju 1986. otvoreno saoptio da je radnik SSUP-a", a da je orune listove SUP-a Cetinje dobijao povodom 13. maja, Dana bezbednosti". Vremenom je etiketa saradnika Udbe prilepljena za sve glavne aktere Vidimo se u itulji" i one koji im prirodno pripadaju. Sreten Joci, poznatiji kao Joca Amsterdam, koji je osuen na 15 godina zbog podstrekivanja na ubistvo Gorana Marjanovia, zvanog Goksi Bomba, u svojoj odbrani je rekao da mu je neko iz vrha drave pruao zatitu do 2001. i da je zbog patriotskih poslova" dobijao uputstva iz Vlade, DB i KOS-a tokom devedesetih. Smatra se da je tokom osamdesetih godina savezni sekretar unutranjih poslova Stane Dolanc na

velika vrata u slubu uveo velikane podzemlja, ali je manje poznato da je Arkana, koga e kasnije vlast poslati meu Delije" da kontrolie navijae - i umesto protiv vlasti da ih usmerava na ratite - u posao slube direktno uveo jedan general JNA koji je inae svake nedelje fudbalske utakmice gledao iz loe stadiona JNA. Ulini okraji i ivot Beograda iz Vidimo se u itulji" oznaili su i prestanak pravila da kriminalci za Slubu rade iskljuivo u inostranstvu, dok su im okraji u zemlji zabranjeni. Taj kodeks" je prekren poetkom 1990, kad je u beogradskom klubu Nana" Veselin Vukoti ubio Andriju Lakonia. Beogradski kriminalci redom su skidali glave jedni drugima i gotovo svako ubistvo bi ostalo nerazjanjeno i ocenjeno kao mafijaki obraun. Ovaj obrazac se gotovo neverovatno podudara sa istom matricom koju je Sluba koristila za obraun sa politikom emigracijom u Americi i zapadnoj Evropi, to negde dokazuje da je Sluba uvek ista ko god da joj se nae na meti. Pozornost Slube prema emigraciji posebno je porasla kada je Josip Broz sredinom ezdesetih godina otvorio granice ka zapadnim kapitalistikim zemljama i kada su Srbi (i ostali Jugosloveni) poeli da se transformiu u gastarbajterski narod". U vrhu komunistikih vlasti je poelo da se vodi rauna da aktivna politika emigracija, iliti etnici i ustae, ne utiu na novopridole radnike i zadoje ih mrnjom prema samoupravljanju i Josipu Brozu. Nekadanji ef Centra za organizaciju jugoslovenske obavetajne slube u svetu Anton Duhaek meu prvima je otvorio duu: - Imali smo svoje agente u svim organizacijama ekstremne emigracije, u svim zemljama Zapada i na svim kontinentima. To je svetski olo koji je radio za sve obavetajne slube sveta. Bili su spremni da ubiju i roenu majku za sitne pare - navodi Anton Duhaek. Ubistvo Dragie Kaikovia, oveka s poetka teksta, u ikagu 1977. godine, sigurno je najupeatljivije politiko ubistvo Udbe van drave. Njegovo telo je bilo izbodeno 64 puta, elo i jedan obraz bili su mu potpuno smrskani, a sa njim su ubili i njegovu devetogodinju pastorku Ivanku Miloevi, koja je zadobila 54 uboda. ikaka policija nikada se nije suoila sa takvim zloinom, a gotovo svi ameriki komentatori su to oceni kao politiko ubistvo u koje je upletena jugoslovenska tajna policija. Domaa tampa po ablonu je pisala o jo jednom krvavom obraunu unutar ekstremne antijugoslovenske emigracije". U Americi je 17. avgusta 1977. u Geriju (Indijana) ubijen Bogdan Mamula. Godinu dana kasnije, 27. decembra 1978, u blizini grada Bafalo Borislav Vasiljevi je pronaen mrtav u svom automobilu. Ubijen je i Andra Lonari, voa srpske organizacije SOPO, kojoj su pripadali uveni Nikola Kavaja i Boko Radonji. Lonari je ubijen sekirom, a glava mu je bila preseena na dva dela. U Minhenu je tako 1969. ubijen Ratko Obradovi, koji je ureivao jedan antikomunistiki list, a krajem iste godine u vedskoj je ubijen Sava ubrilovi, koji je radio je za list Srpska borba". Ni zapadne policije, ni ove u otadbini nikada nisu zvanino utvrdile razloge smrti istaknutih emigranata, a redom su po istom obrascu padali" jedan po jedan. Jedini Udbin ubica za kog se

saznalo jeste izvesni Zdravko Trbi, koji je izvrio atentat na Boru Blagojevia, predratnog kapetana i pripadnika etnika Drae Mihailovia. - Jugoslovenska tajna policija izabrala je Trbia da ubije Blagojevia - istie Radovan Kalabi, autor knjige Srpska emigracija". - Blagojevi je preko svojih kanala u Beu doznao da je Trbi pre dolaska u Pariz odsedao po luksuznim bekim hotelima, to se nije uklapalo u priu o siromanom beguncu iz Brozovog raja". Blagojevi je organizovao ugledne pripadnike srpske emigracije da ispitaju Trbia. U islednikom" postupku Trbi je priznao da ga je Udba vrbovala i kako je trebalo da likvidira Boru Blagojevia. Pokazuje i pitolj bez oznaka s priguivaem, koji je dobio od tajne policije. Otkrio je i veze, adrese i brojeve telefona na koje je trebalo da se javi posle obavljenog zadatka. Bora Blagojevi kasnije je, ipak, likvidiran. Ba kao i svi koji su se nali na meti neke slube ili njenog ogranka, bilo da su se zvali Udba, DB ili DB-ovo nedonoe JSO. Sve je to deo najmranije epizode srpske istorije, crni mulj u kojem zloinci plivaju i ne zna se koliko i koje sve rtve ostavljaju za sobom. I negde iz te istorije uvek mogu da isplivaju. Svetski pelcer - Tri vrste aranmana Boidar Spasi, bivi funkcioner Slube dravne bezbednosti, kae da slube bezbednosti u celom svetu sarauju sa kriminalcima. - Kriminalistike slube sarauju sa kriminalcima kada treba da budu cinkaroi i odaju im podatke, recimo, o transportu droge. Takva saradnja moe biti stalna i za to dobijaju novac. Ukoliko je saradnja povremena, policija im se revanira nekom uslugom, kao na primer opratanjem nekog krivinog dela ili dogovorom sa tuilatvom da im ublai optunicu i stavi na tereti blae krivino delo od onoga koje su poinili - kae Spasi. Bivi funkcioner SDB navodi da slube dravne bezbednosti koje se bave tajnim poslovima ugovaraju sa kriminalcima tri vrste aranmana - stalnu, povremenu i ad hoc saradnju. - Stalna saradnja se praktikuje kada kriminalac treba da se ubaci u pojedine kriminalne grupe i otkrije pojedinosti njihovog rada. Tako je poinjala i naa tajna policija. Kriminalce je angaovala da bi se suprotstavila ustakim i iptarskim ekstremistima. Oni su imali zadatak ili da eliminiu nekog od pripadnika ekstremistikih grupa ili da unite jezgra ekstremista. Za to su dobijali odreene beneficije, kao na primer omogiavanje da neko od njihove rodbine izae iz zatvora ili da povoljno kupe plac za izgradnju kue - kae Spasi.

Mafijaki ratovi na Balkanu, najkrvaviji u Srbiji, Crnoj Gori i Bugarskoj, ve 15 godina pune crne hronike. Poelo klasinim saekuama, a onda preuzet zemunski recept - rafali iz paralelne vonje. Smrt gotovo neizbena iz fantom limuzine - crnog ili sivog "audija". "Srpski specijalitet", metak u srce, preuzele i komije. U svim obraunima i likvidacijama ubice ekale rtve dobro sakrivene. Poslednja iz serije smrti, klasina saekua u kojoj je ubijen visoki funkcioner crnogorskog MUP Slavoljub eki. Prva krvava zaseda u Budvi 1991. za Mika Talijana. "Koza nostra je kao vampir, ona od drugih sve isisava za sebe", rekao je svojevremeno drzavni tuzilac Palerma na komemoraciji povodom trogodisnjice smrti italijanskog sudije Djovanija Falkonea koga je sicijilanska mafija likvidirala u maju 1992. upravo u trenutku kada je trebalo da stane na celo drzavne antimafijaske agencije. Smrt Falkonea, koji je zajedno sa suprugom i trojicom telohranitelja odleteo u vazduh nakon detonacije 500 kilograma eksploziva, postala je svetski simbol entuzijazma u borbi protiv kriminala. "Svi moramo postati heroji borbe protiv mafije i nikada ne smemo zaboraviti da su postojali usamljeni i izolovani heroji", govorili su italijanski zvanicnici tada, a policija i pravosudje su u ostroj kontraofanzivi lisili slobode mnoge "Koza nostrine" bosove. Od 1990 do 2005 u ratu u Beogradskom podzemlju, vie od 100 ljudi ubijeno je iz automatskog oruja - "kalanjikova" ili "heklera i koh". Zloini na srpskom asfaltu postali su prepoznatljivi i po dva stila ubijanja. Automatsko oruje najee je korieno u mnogobrojnim kriminalnim obraunima za primat na crnim tritima. Dva prepoznatljiva stila ubijanja na daleko su uvena - iz klasine saekue i iz "audija" u paralelnoj vonji. Saekue su poele prvih dana devedesetih godina prolog veka, do pojave "zemunskog klana". Ovi zloini, u policijskim dosijeima, jo se vode kao nereeni. Momci iz ilerove ulice. poetkom 2000. godine uveli su novi nain smrti iz paralelne vonje, a posla atentata na premijera Zorana inia veina zlodela ja rasvetljena.

BRANISLAV Mati Beli, prva je rtva beogradske klasine saekue. Taj avgust 1991. godnie uzima se za poetak "vladavine" saekua "NN" ubica. Dvojica nepoznatih mladica izisla su iz obliznjeg kombija i u unakrsnoj vatri iz automata ispalili 27 hitaca prema Maticu. Ubili su ga na mestu, nestali i tako usli u istoriju srpskog kriminala. - Ovo je bila prva akcija izvedena po receptu koji ce kasnije postati uobicajen. Sama pozadina ubistva Belog verovatno nikada nece izici na svetlo dana. Ostace, medjutim, zabelezeno da je on u to vreme bio finansijer paravojne jedinice nazvane Srpska garda, sponzor najvece opozicione partije (SPO) i razocarani "milosevicevac" koji je svojevremeno cak stampao kalendar s likom aktuelnog srpskog predsednika. "Giska je bio jedan od onih ljudi koji je osamdesetih godina koketirao sa Drzavnom bezbednoscu, obavljajuci za tu sluzbu prljave poslove u inostranstvu. Nije, kao ni ostali, znao da ce sluziti za jednokratnu upotrebu" Goran Vukovi Majmun, ef "vodovakog klana" i ubica Ljubomira Magaa Ljube Zemunca. On i prijatelj, kada su uli u kola, izreetani su 12. decembra 1994. godine. Neto posle ponoi, u napadu nemaskiranih ubica, 11. jula 1995. godine, nastradao je i Miodrag - Mia Niki, vlasnik FK "Zvezdara". Nedelju dana kasnije likvidiran je i Dragan Popovi Dadilja. Za upravljaem "reno espejsa", u gluvo doba noi 15. februara 1997. godine, ubijen je Rade aldovi enta. Dvojica Crnogoraca Zoran Jovanovi i Igor osovi nisu uspeli da umaknu ubici sa "heklerom" sa priguivaem ispred Veterinarskog fakulteta, 26. decembra 1996. godine. Na travnjaku ispred novobeogradskog kafia "22", 5. maja 1998. rafalima iz zasede pokoeni su Jusuf Jusa Buli i dvojica njegovih prijatelja. Prvi visoki policijski funkcioner general-pukovnik Radovan Stojii Bada, naelnik Resora javne bezbednosti, ubijen je 11. aprila 1997. godine za stolom restorana "Mama mia". ore Blagojevi, zvani Ludi ole, devetnaestogodinji "Robin Hud iz Kumodraa", ubijen je dok je 2. juna 1998. godine vozio motor Poekom ulicom. Pukovnik Milorad Vlahovi Vlaja, nekadanji naelnik Krim uprave SUP Beograd i kum generala Stojiia, ubijen je 11. marta 1999. godine ispred Sportskog centra u Koutnjaku. U saekui, ispred zgrade u kojoj je iveo, 8. jula 1999. likvidiran je potpukovnik Dragan Simi Simke, u to vreme naelnik OUP Savski venac, a nekadanji prvi ovek Uprave kriminalistike policije SUP Beograd. Preciznim rafalima iz "kalanjikova", 7. februara 2000. godine u restoranu "Rad" na Banjici, ubijen je Pavle Bulatovi, vojni ministar.

POSLE ARKANA LIKVIDACIJE iz crnog ili sivog "audija", kao novi stil ubijanja na beogradskom asfaltu, uestale su posle smrti eljka Ranatovia Arkana, usmrenog 15. januara 2000. godine u hotelu "Interkontinental".

Prva rtva smrtonosnog "audija" bio je Zemunac Mirko Tomi Bosanac. Na njega je, 13. februara 2000. godine, dok se nalazio u "golfu 4" pucano kod Poslovnog centra "Ue". Nedugo posle ubijen je Radoslav Trlaji - Bata Trlaja, lider klana sa Beanije. Na ukljuenju na autoput id - Beograd, 23. marta iste godine, izreetani su Zoran Davidovi anda i Ivan Stojanovi. U estokoj pucnjavi i jurnjavi po beogradskim ulicama, 27. aprila, ubijen je Zoran Uskokovi Skole i njegov telohranitelj-policajac. Budvanina Teodora Gardaevia (44), kuma kontroverznog beogradskog biznismena Andrije Drakovia 5. jula 2000. godine oko 20.50 asova, ubio je Sretko Kalini. Novobeograanin Sran Ljuji izreetan je 20. novembra 2000. godine u automobilu, kod benzinske pumpe "Dejton". Po ustaljenom scenariju, iz "audija", 27. decembra 2000. godine, na Kanarevom brdu, ubijen je i eljko Bodi. U saekui, koja ipak nije zaboravljena, u Zveanskoj ulici 21. avgusta 2002. godine, likvidiran je Goran Trajkovi. Najtraenija osoba sa poternica nae zemlje - Veselin Vesko Boovi iz Bijelog Polja ubijen je 5. septembra 2002. godine, u arkovu. Istog meseca, ubijeni su Sredoje ljuki ljuka, voa "zvezdarskog klana", i njegov brat Zoran. Nekoliko dana kasnije, 4. oktobra, na identian nain ubijen je ljukiev blizak saradnik - Jovan Guzijan Cuner. Serija je nastavljena na Vodovcu. Mojkovanin Ivica Jovanovi je uleteo u "saekuu" koju su mu 7. novembra 2002. godine postavili "zemunci". Nedaleko od stadiona Crvene zvezde 26. novembra 2002. godine, u "peou" su ubijeni Nenad Batoanin, zamenik naelnika Uprave za obezbeenje Saveznog MUP, i eljko krba. U veini ovakvih ubistava korien je "kalanjikov", a automobili su posle zloina paljeni. Danas se, kao najkrvavije ubice, pominju Sretko Kalini i Vladimir Milisavljevi Budala, "zemunci" na poternici, kao i Mile Lukovi Kum, ef klana iz Zemuna ubijen marta 2003. godine u policijskoj akciji u Meljaku. EKSPLOZIV - RETKO EKSPLOZIVNE naprave malo su koriene u 15 godina dugom ratu u beogradskom podzemlju. Prva rtva je bio Rade Meed, koga su mnogi vezivali za vlasnitvo nekoliko velikih srpskih kockarnica. Kada je, u jesen 1994. godine, uao u svoj dip i upalio motor napada je, najverovatnije iz Pionirskog parka, daljinskim aktivirao eksploziv i usmrtio Meeda. Druga rtva bio je Ivan Konti. Ovaj Budvanin poginuo je 13. oktobra 2002. godine usled nestrunog rukovanja eksplozivom koji je postavljao ispod "audija A6", parkiranog u Ulici Cara Lazara. Goran Mijatovi Mita (36), predsednik FK Beanija, raznet je u eksploziji automobila bombe na parkingu u Ulici Marka elebanovia 47. dana 2.10.2006 godine. To je bila deveta likvidacija ove godine u prestonici i osmo ubistvo elnika jednog fudbalskog kluba u Srbiji, a da se ubice ne znaju... SNAJPER JEDNOM SRPSKI kriminalci samo su jednom upotrebili snajper, Vukain Gojak, major Srpske dobrovoljake garde i telohranitelj eljka Ranatovia Arkana, ubijen je snajperskim hicem ispred svoje diskoteke "Ric". Napada je iza sebe ostavio snajpersku puku "M-48" sa optikim nianom. I naravno kasnije u atentatu na Zorana Djindjica.

BUGARE SKIDA SNAJPER

ULICE velikih bugarskih gradova poslednje decenije poprite su pravog mafijakog rata u kome je likvidirano vie od 60 ljudi iz sveta takozvanih kontroverznih biznismena. Mnogi od ubijenih imali su ili kriminalnu prolost ili su nekada pripadali Slubi dravne bezbednosti ove zemlje. Zajedniko likvidacijama politiara, biznismena ili kriminalaca u ovoj zemlji je da su najznaajnije obavljene snajperskih orujem, ali nisu izostale ni klasine saekue, niti podmetanja bombi. Za mnoge od njih optuivani su srpski kriminalci, ali nita od toga nikada nije dokazano, ali ni zloini nisu rasvetljeni. Ono to je policiju i ostale zvaninike koji su radili na otkrivanju poinilaca nateralo da poveruju kako srpski kriminalci imaju veliki udeo u likvidacijama u Bugarskoj jeste podatak da su mnoge od njih izvedene snajperima pucnjem u srce, to se smatra "srpskim specijalitetom". Takoe svima je poznato kako su blisko saraivali srpski i bugarski mafijai u periodu jugoembarga, kao i u ratnim godinama. Poslovi sa naftom i s orujem nisu ni skrivani. Serija je poela 1996. likvidacijom u to vreme biveg premijera ove zemlje Andreja Lukanova, koja ni do dananjih dana nije do kraja razjanjena. Tanije, nisu poznati naruioci klasine saekue. Nezvanino, mnogi to ubistvo povezuju sa sukobom koji je Lukanov imao sa domaom "Multigrupom" biznis konglomeracijom koju je formirala nekadanja domaa sluba dravne bezbednosti. Na elu Multigrupe se sve do likvidacije 2003. godine nalazio jedan od najbogatijih ljudi Evrope Ilija Pavlov. On je ubijen 7. marta 2003. u Sofiji gotovo na identian nain kao to je par dana kasnije likvidiran srpski premijer Zoran ini - snajperom u srce. Bugarski zvaninici, posebno mediji, tragali su za otkrivanjem "srpske veze" u ovoj likvidaciji. Na to ih je upuivalo i bezbroj veza koje je Pavlov imao sa srpskim biznismenima i politiarima. Izmeu ostalog, bio je i uesnik na tenderu za kupovinu beogradskog "Putnika". Veliki broj bugarskih lidera "tamnog biznisa" stradao je u borbi za prevlast na domaem tritu. Rat izmeu dva kriminalno-biznis klana, "silnih grupirovki", kako ih zovu u Bugarskoj - VIS i SIK zapoeo je ubistvom iz zasede Vasila Ilieva, efa VIS imperije, 25. aprila 1995. godine. Meutim, serija krupnih obrauna otvorena je tek poto je 2002. godine u Sofiji uhapen Sreten Joci - Joca Amsterdam, koji je kasnije isporuen Holandiji. Posle toga u Bugarskoj je nestalo mnogo linosti iz domaeg podzemlja. Sreten Joci je, prema miljenju bugarskih eksperata za oblast kriminala, bio ovek koji je pokuao da pomiri razliite strukture bugarske i srpske mafije. Njegovim hapenjem zapoela je estoka borba za prevlast, a u njoj su ivotima platili mnogi od onih koji su pomislili da su stigli do samog vrha kriminalne piramide i da im je sada jedina briga kako da svoj novac operu i uvedu u regularne tokove. Filip Najdenov-Fatik, koji se smatrao liderom u trgovini sintetikom drogom, ubijen je u saekui 19. avgusta 2003. godine, Evgeni Stefanov-enja, trgovac narkoticima, 5. novembra iste godine ispred ulaza u svoju kuu, a 6. decembra te godine u Holandiji je likvidiran, na jednom od centralnih trgova, Konstantin Dimitrov-Samokovec, ovek koji je vaio za prvu figuru bugarskog podzemlja. Najkrvavija likvidacija bila je ona kada je u jednom od sofijskih restorana jula prole godine ubijen Milo Bonev Baj Mile, bivi policajac koji je pripadao obema kriminalnim grupama, i VIS i SIK. Pored njega, ubijeno je jo petoro, a zloin je poinila grupa maskiranih u policijskim uniformama. Serija likvidacija je nastavljena, a poslednja se dogodila neposredno posle utakmice plovdivske "Lokomotive" i naeg OFK Beograda. U letovalitu Sunev breg, u sopstvenom restoranu, dok je razgovarao mobilnim telefonom, snajperskim metkom likvidiran je Georgi Iliev, vlasnik "Lokomotive" i prvi ovek "VAI holdinga", naslednik grupe VIS. Policijski eksperti iz Bugarske tvrde da ovde nije kraj seriji ubistava - snage zakona jo nisu vrste da se valjano odupru onima koji bi da vladaju podzemljem.

Zoran ARACKI METAK OD 100.000 EVRA U BUGARSKOJ se nezvanino tvrdi da metak iz snajpera vredi 100.000 evra. Za "uspeh akcije" nije dovoljno da bude odabran samo dobar strelac, ve je neophodno da on ima i saradnika u neposrednom okruenju rtve. Od njega potiu informacije o kretanju rtve, navikama, automobilima, obezbeenju. Po pravilu ispaljuje se samo jedan metak i gaa se u predeo srca iji je pokret mogue predvideti. Posle pucnja snajperist se "isti" od oruja. Mesto sa koga je pucano obino se posipa crvenim biberom, benzinom ili motornim uljem kako bi bili uklonjeni tragovi. SMRT GLEDA IZ ZASEDE SAEKUE su novi-stari nain meusobnih obrauna u Crnoj Gori i ve deceniju i po je potresaju. Novi je jer su i najnovije likvidacije u Podgorici izvedene tako to su ubice dobro sakrivene ekale svoje rtve. U klasinoj saekui ubijen je Slavoljub eki, visoki funkcioner crnogorskog MUP, vrhunski policajac koji je izgleda bio na tragu ubicama, ali i nalogodavcima ubistva novinara Duka Jovanovia. I - jo nekim. Dvadeset etiri asa pre toga ubijen je u naselju Zagori, u Podgorici Miroje Baoi. Ubica je u mranoj ulici ekao da mladi napusti vozilo, a potom ga izreetao hicima iz automatske puke. U brojnim "saekuama" gde su motivi ubica i onih koji su ih naoruali da bi ubijali, po svoj prilici razliiti, jedno je zajedniko - nisu otkriveni ni oni koji su povlaili obarae, ni oni koji su im platili ili na drugi nain ih privoleli (naterali) da to ine. BUDVA POELA POELO je s juga. U Budvi, u njenom centru, kod poslovnice JAT, u noi izmeu 1. i 2. septembra 1991. godine ubijen je Vlastimir Zeevi, zvani Miko Talijan. Mladog Kotoranina tu su saekali i dok je ulazio u svoj automobil ubili iz pitolja. Dugo je voena istraga, privoeni su sumnjivi, ali i osumnjieni, bilo je i suenja. Ne, meutim, i dokaza, koji bi doveli do ubice. Crna budvanska serija je nastavljena u avgustu 1994. Ispred elitnog hotela "Avala", pod automobil Beranca Bora Nedovia postavljena je bomba, koja ga je zajedno s vlasnikom raznela u komade. Bio je to jeziv prizor i za metane i za brojne turiste. Ko je, i zato saekao Nedovia, snanog momka koji se bavio sportom i po svoj prilici pripadao grupi "estokih momaka", ni do danas nije razjanjeno. Iste godine je ubijen, samo koju desetinu metara dalje kod hotela "Mogren" Rako Stanii zvani Rako Dilinger. Ubica s automatskom pukom sakrio se iza palmi, oigledno znajui za "putanju" Dilingera. I nije promaio. Neki mesec kasnije u "budvanskom trouglu" (Avala-Mogren-parking kod poslovnice JAT) gotovo na istom mestu gde je ubijen Miko Talijan, smrt je naao Dilingerov prijatelj Minja Beir. Jedan od poznatih Crnogoraca i na beogradskom i na budvanskom asfaltu. Oborio ga je snajperista sakriven iza zida koji odvaja kompleks "Avala" od parkinga. Njegovo ime nikada nije saopteno. Krajem aprila na Patrovskoj gori iznad Petrovca pronaeni su izreetani u svom automobilu Baranin Vaso Pavievi i njegov sestri Joco Vujii. Konstatovano je da su njih dvojica oito poznavali ubicu (ili ubice) jer su im revolveri ostali za pojasom, a iz automobila u kojemu je bilo dosta zlatnog nakita i deviza, nita nije falilo. SEZONA RAFALA

OPET leto i opet "saekua". Na plai Svetog Stefana, 15. avgusta iste godine ubijen je mlaani Saa Labovi, Budvanin, veoma omiljen kod svojih vrnjaka. Dok je izlazio iz vode, snajperista sakriven u umarku iznad elitnog restorana "Pod maslinama", bio je precizan. Nikada nije obelodanjeno ko je i zato ubio Labovia. Ni posle ovih spektakularnih likvidacija Budva nema mira. U naselju Blokarica avgusta 1999. ubijen je Mileta Gardaevi. Ko i zato i dalje - aktuelno. Maj je 2001. Turistiku sezonu "najavljuju" ponovo rafali. Dok se kretao od stare autobuske stanice prema izlazu iz grada, izreetan je automobil Blagote - Baje Sekulia iz Podgorice, vlasnika nekoliko kockarnica i lokala, momka koji je voleo brze automobile i dugonoge lepotice. Bio je mrtav od velikog broja kuruma na licu mesta. U Baru, na terasi svoje porodine kue u naselju Rena, 2000. godine je ubijen Nikola Krivokapi, zvani Komarac. Precizan snajperski hitac pravo u grudi, bio je koban za nesretnog mladia, kojega su i ranije pokuavali da likvidiraju. Bio je oprezan upravo zbog uestalih saekua, kua mu je bila opremljena alarmima, kamerama i foto elijama, ali nije vredelo. I opet avgust u Budvi, leto 2004. Bila su dva sata nou, na Trgu slikara je bilo jo sveta, a onda se dogodilo neto to se samo u filmovima via. Za stolom u drutvu svojih prijatelja u bati restorana "Znak pitanja" koji je upravo bio zakupio, sedeo je Tomo Vujisi, Mojkovanin koji je due vreme iveo i radio u Holandiji. Odjednom je klonuo, krv je poela da se iri po stolu. Upucan je preciznim hicem sa zidina stare Budve, a da se prasak nije ni uo. Podgoriki asfalt je, takoe, poodavno poela da kvasi krv. Ubijen je Goran ugi, visoki funkcioner MUP, koji je jedno vreme bio naelnik Centra bezbednosti u Herceg Novom. Na parkingu zgrade u kojoj je stanovao, samo nekoliko trenutaka nakon to je izaao iz slubenog vozila. Ubica je iz blizine ispalio vie hitaca u glavu ugia, od kojih je ovaj Durmitorac koji je iveo i radio izvesno vreme u Bosni, izdahnuo. I drugi visoki funkcioner policije Darko - Beli Raspopovi, stradao je na podgorikom asfaltu. Bilo je to u predveerje 8. januara 2002. u samom centru grada. Ubica mu je priao pred ulazom zgrade u kojoj su iveli njegovi roditelji i ispalio vie hitaca. Ubica, koji se izgleda nonalantno kretao, a ostao "neprimeen" vratio se da ga "overi", ali mu se metak zaglavio u cevi. Kao i u sluaju igi, voena je opsena istraga, ali nikada nisu otkrivene ni ubice ni oni koji su ih uputili "na teren". Prvi put u Crnoj Gori ubijen je i novinar. U noi 27. maja 2004. u klasinoj saekui ubijen je direktor i glavni i odgovorni urednik lista "Dan" Duko Jovanovi - na pragu svoje redakcije tek to je iz nje izaao. Njegov automobil je izreetan, Jovanovi je podlegao tekim ranama. Ubistvo je odjeknulo daleko van granica zemlje. Ministar crnogorske policije Dragan urovi je izjavio da e podneti ostavku ukoliko se sluaj ne rei. Za sada je jedino u zatvoru osumnjien za sauestovanje Damir Mandi. I umesto da se rei ovaj sluaj, koji bi moda otkrio i neke druge, izreetan je rafalima iz automatske puke ovek koji se spremao da obelodani neka imena. Slavoljub eki, asni policajac velikog formata, imao je podebeli dosije za ovaj i druge sluajeve!

PUKE ZA DAN I NO NIKOLA Krivokapi i Saa Labovi ubijeni su na isti nain - iz snajperske puke domae proizvodnje M76. Ova puka duga 113 santimetara i teka 4,2 kilograma opremljena je dnevnim optikim nianom. Imala je i nian za nono gaanje. Pronaene su obe - ona iz koje je ubijen Krivokapi stotinak metara od kue. Ubica je najverovatnije bio sakriven u kronji trenje odakle je imao dobar pogled na terasu i Krivokapia.

NETO slino likvidaciji Bora Nedovia, dogodilo se u Podgorici. Polovinom marta 2001. u vazduh je odletelo vozilo u kojemu se nalazio ugostitelj Milan Radulovi. Neto kasnije, u martu na raskru ulica Hercegovake i Slobode, hicem u glavu naoigled prolaznika ubijen je Milo Krstovi, vlasnik lokala "Intersiti". Na nisanu N N ubica "Nasa stvar" je malo drugacija. Radovan Stojicic Badza, "prvi srpski policajac", sef javne bezbednosti, covek koji je decidirano tvrdio da u Srbiji nema organizovanog kriminala, pa se samim tim protiv nepostojeceg nije ni borio. Dan posto je hladnokrvno i profesionalno likvidiran u piceriji "Mama mia", na Badzinoj sahrani se okupio kompletan drzavni vrh, a celnici Ministarstva unutrasnjih poslova obecali su "jos energicniju borbu protiv kriminala" i raskrinkavanje zlocinaca. Mnogi visoki politicari pustili su suzu nad odrom - a neko je (da li) zlobno primetio - kako su pojedini plakali i zbog sebe. Ubistvo Badze je (za sada?) pod stavkom N N. "Policiji i drzavi je ovim ubistvom bacena rukavica na najgori moguci nacin" Javnost potresa likvidacija Aleksandra Knezevica Kneleta, Giskinog "klinca", jedno vreme licnog telohranitelja Vuka Draskovica, a potom "rasturaca" demonstracija kod Terazijske cesme, koje su na dvogodisnjicu devetomartovskih dogadjanja organizovali beogradski srednjoskolci i deo studenata. Apartman 331 hotela "Hajat" i danas krije misteriju Kneletove smrti - koja je mogla biti i obracun u podzemlju - mada su ostale sumnje da je tako nesto mogao izvrsiti samo dobro obuceni "specijalac" sa debelom zaledjinom. Biznismen sa jakim vezama u srpskom i crnogorskom drzavnom vrhu, Radojica Nikcevic, gine u avgustu 1993, posto mu je "radnik u kombinezonu" ispred njegove firme Stambene zadruge "Sumadija", ispalio u glavu nekoliko hitaca iz "kolta 44". - On je bio covek koji je sa automobilom stranih tablica nesmetano ulazio u dvoriste zgrade MUP, iako zvanicno nije radio za nas kaze bivsi inspektor DB Boza Spasic. Nikcevicev zivot bio je mesavina potpuno nejasnih putanja i kolotecina: u Srbiju je doveo kontroverznog Djovanija di Stefana, sa njim putovao u svetsku narko tvrdjavu Kolumbiju (ne zna se zbog cega), nosio basnoslovno vredan brilijantski prsten i "roleks" sa dijamantima i druzio se istovremeno sa na prvi pogled nespojivim krugom ljudi. Vidjan je u drustvu bezmalo svih vaznijih beogradskih "prestupnika" s jedne strane, i sa sefovima policije i politicarima, s druge strane. "Najprostije receno, bio je mocan i licio je jugo varijantu 'kuma'", seca se jedan bivsi policajac. Njegovo ubistvo je N N, isto kao i poreklo imovine koja je iza njega ostala. Vukoviceva pretnja Prvi koji je maltene direktno optuzio policiju za stvaranje nekakvih "eskadrona smrti" bio je vodeci covek vozdovackog ganga, Goran Vukovic, "proslavljen" kao ubica nekadasnjeg bosa evropskog podzemlja, Ljube Zemunca. U vise navrata preko stampe on je govorio o cudnim slucajnostima. U jednom od sest atentata koje je preziveo, kasnije se ispostavilo, ucestvovala su dva bivsa savezna policajca. Nekoliko puta je "gadjan" iz oruzja (vec pomenuti "SAR") koje je, kako je tvrdio, u to vreme mogla da ima samo neka drzavna sluzba. Pricao je da "ne zna sta je on Bogu zgresio" i, poput svih velegradskih "desperadosa", pominjao da ce "oni dobiti rat ako ga hoce".

Nije rekao na koga misli. I Vukovic je bio sponzor rata u Republici Srpskoj, simpatizer jedne opozicione stranke i, naravno, biznismen sa neidentifikovanim kapitalom. Izresetan je iz automata "hekler" u Ulici srpskih vladara. Pod nerazjasnjenim okolnostima u medjuvremenu su poginuli i Vukovicevi najblizi prijatelji i saradnici. Ubistva su se redjala sve ucestalije i sve misterioznije. Dobro poznata prica: maskirani atentator, automatsko oruzje (hekler ili skorpion, najcesce), niko nista ne zna, istraga je u toku, zrtve uvek ljudi sa "egzoticnim" biografijama. Kada se vec pomislilo da za "crnu hroniku" vise nece biti vansablonskih vesti, ubijen je jedan od najboljih inspektora Odeljenja za krvne delikte SUP Beograd Dragan Radisic. Policija je uskoro uhapsila pocinioca, ali se odmah ispostavilo da doticni odbegli robijas ima cvrst alibi. Cini se da je Radisicevom likvidacijom pocela agonija policije ciji je logican sled bila pogibija bivseg inspektora Miroslava Bizica, dva meseca kasnije usred bela dana kod "Merkatora". "Legenda" beogradske policije, Bizic, nekada glavni koordinator saradnje podzemlja i tajne policije, ubijen je pred stotinu svedoka na istom mestu gde je na isti nacin, koju godinu pre, poginuo jos jedan "crni biser", Zorz Stankovic. Definitivno zatvaranje ovog naizgled nepovezanog kruga pocinje pre sest meseci ubistvom najblizeg saradnika Zeljka Raznatovica Arkana, pukovnika Srpske dobrovoljacke garde Nebojse Djordjevica Suce. Tim ubistvom srusen je zapravo mit o "nedodirljivosti" Arkanovih ljudi. Drugi Arkanov prijatelj, Rade Caldovic Centa i vencana kuma bracnog para Raznatovic, novinarka Maja Pavic, postaju zrtve "ubice sa heklerom" u februaru ove godine. Nedelju dana kasnije, ispred "Sava centra" ubijen je Vladan Kovacevic Tref, biznismen, poslovni partner i najbolji prijatelj sina predsednika Srbije Marka Milosevica. "Crna ruka" je tada ostavila jasnu poruku - mocniji smo i od drzave, granice vise ne postoje. "Ta poruka je zavrsena ubistvom Badze - vise niko nije postedjen, pa cak ni politicki etablirani ljudi", tvrdi bivsi inspektor Lojovic. Ima li kraja ovoj prici? Za sada je sigurno da odgovor ne postoji. Drzava koja u ovom trenutku ispred svog imena nosi predznak "mafijaska", jer nema (ili ne zeli da ga ima) resenje kako stati na put organizovanom kriminalu, N N ubicama, tajnim "likvidatorskim organizacijama", lici na zlocestog "klinca" koji napravi poplavu u kuci, a onda ne zna sta dalje da radi. I dok policija, zakocena svim sto je vlast napravila poslednjih godina, mesecima bezuspesno juri jednog lokalnog dripca zvanog Ludi Djole, salje ekipu na zajecarsku Gitarijadu da hvata "naduvane" hevi-metalce, a prestonicom setaju "kokainski baroni", i dok pojedini nacelnici nezvanicno kukaju kako pojedine poslove ne mogu odraditi "jer imaju dvoje dece", Beogradom mozda kao obicni gradjani setaju Bizicev ubica, Maticev ubica, Trefov ubica, Badzin ubica... Saradnja rezimske elite sa kriminalnim snagama sve se vise ocrtava, korupcija poprima epidemijski karakter, a vlada misljenje da bi uskoro moc "autoriteta" podzemnog sveta u kreiranju pravosudnog, pa cak i politickog zivota, mogla biti prilicno rasirena... Mama mia, rekli bi pesimisti.

Uklanjanje nezgodnih svedoka - Uvek su to bili ljudi koji su na neki nacin bili vezani za policiju, a samim tim i za drzavu. Svi su po pravilu imali puno love i cinjenica je - bili su vezani za rat i desavanja na nasim prostorima poslednjih godina. Zato mi se cini da sve ove N N ubice imaju ulogu koju je posle onog rata imao Goli otok. Sustina Golog otoka bila je uklanjanje svedoka i menjanje istorije. Sada se - ako primecujete - upravo uklanjaju nezgodni svedoci mnogih stvari iz smutnih vremena devedesetih.

Danas meu hrvatskim kriminalnim skupinama vlada mir. Teritorij je podijeljen, nesuglasice se vie ne rjeavaju reetanjem iz automatskih puaka, hicima iz snajpera i dizanjem automobila u zrak. Dramatini obrauni koji su, posebice na ulicama hrvatske metropole, od 1997. godine pa do kraja 2002. godine punili stranice crnih kronika, a u kojima su ginuli i neduni civili, sveli su se na pojedinane likvidacije koje se dogaaju moda jednom godinje. Kriminalci, koji su imetak stekli vercom droge, oruja, iznudama i kamatarenjem, postali su ugledni poduzetnici. Sud je rekao kako u Hrvatskoj nema zloinake organizacije unato tome to je tijekom 1990-ih bilo niz ubojstava koji su nainom poinjenja imali potpis klasinog mafijakog razraunavanja. Suprotstavljene strane koristile su se mahom plaenim ubojicama koji iza sebe nisu ostavljali puno tragova.

Petnaestogodinji rat hrvatskog podzemlja obiljeilo je ak 42 atentata. Za veinu se ne zna poinitelj. Niko Mio ubijen je u listopadu 1991. iz revolvera u noi kad je otkriven spomenik banu Jelaiu. Likvidiran je ispred kafia Casandra u Zagrebu, a za ubojstvo se sumnjiilo Zorana Petrovia zvanog Ivica, a za poticanje na ubojstvo se teretilo Miljenka aju Krojfa, koji je s Mioem svojevremeno drao pizzeriju Cosa Nostra u Trnovici. Navodno su imali nesuglasica. Ni Ivici ni Krojfu nije nita dokazano. Mato abi zvani aban ubijen je rafalom iz automatske puke u oujku 1992. godine ispred osjekog kafia Kiwi dok je ulazio u svoj Mercedes. Bio je predratni kriminalac i ratni heroj obrane osjekog naselja Jug 2. Navodno je njegovo ubojstvo bilo i politiki obojeno jer je previe znao o vercu i preprodaji oruja koje je bilo namijenjeno obrani Vukovara. Ne zna se tko ga je ubio. Damir Kovai erif izreetan je u veljai 1993. godine pred svojom kuom na zagrebakom Rudeu. Ubojica nije nikada pronaen, a sumnjalo se da ga je ubio Mijat Vrdoljak, ali da je iza tog ubojstva stajao Vjeko Sliko. Prialo se da je likvidiran jer je ispred disko kluba Sokol, gdje je radio kao redar, pucao u Slika koji ga se potom 'rijeio' preko Vrdoljaka. Mladen iki smaknut je u rujnu 1995. godine hicem iz snajpera ispred svoje kue u zagrebakoj Dubravi. iki je bio desna ruka i prijatelj Vjeke Slika. U zagrebakom podzemlju govorilo se da su ga ubili pripadnici frankfurtskog podzemlja kao upozorenje Sliku. Ubojstvo nije razrijeeno. Ivana Mirka Krpelnika zvanog Krpa u veljai 1997. godine, nakon svae oko novca od preprodaje automobila, ubio je Zdravko iki, brat ubijenog Mladena. Ubojstvo se dogodilo u Dubravi, a iki se sam javio policiji. Krpelnik je na putu do bolnice umro na rukama svog prijatelja Ivana akote, a iki je osuen na 10 godina. Krpa je svojevremeno pokuao ukrasti i Mercedes tadanjeg ministra gospodarstva Davora terna. Ivan akota likvidiran je u lipnju 1997. godine ispred zagrebakog kafia Kvak. Smaknut je preciznim hicem iz snajpera. Oito je da se radilo o profesionalcu koji je akotu uspio ubiti unato tome to je na sebi imao pancirku. S njim je tada u drutvu bio Sphejtim Taqi. U Frankfurtu je akota navodno ubio jednog redara, a sudjelovao je i u pucnjavi u opatijskom kafiu Capitano, u kojoj su teko ranjeni redar i tri gosta. U toj guvi sudjelovao je i Damir Deba Dado koji je, navodno, i zapoeo kavgu u opatijskom kafiu. U procesu takozvanoj zloinakoj organizaciji za akotino se ubojstvo teretilo Rajka Momilovia, no nita nije dokazano. Shpejtim Taqi izreetan je u srpnju 1997. na krianju Selske i Zagorske ulice u Zagrebu. Iako je rekao da e osvetiti akotu netko se oito pobrinuo da to ne uini. Izreetan je hicima iz automatske puke dok je ekao zeleno svjetlo na semaforu. Nagaalo se ak da mu je akota rekao ime svog ubojice prije nego je izdahnuo. Ubojica je bio na motoru koji je kasnije pronaen u garai koju su navodno koristili pripadnici "zloinake organizacije". Optunica je za to ubojstvo teretila Davora Zeevia Zeca, no nita nije dokazano. Neboja uk ubijen je samo dan nakon Taqievog ubojstva. Njega se povezivalo s automafijom, a ubijen je u svojoj kui u Svetoj Nedjelji. Ubojica nepoznat.

Mijat Vrdoljak ubijen je u kolovozu 1997. godine na ulici u Kozari boku. Izreetan je hicima iz jureeg automobila samo 100-tinjak metara od stana i lokala koje je ondje unajmio. Ubojica i motiv su nepoznati. Mjesec dana prije ubojstva u kanti za smee pored njegovog automobila netko je postavio eksplozivnu napravu. Omer Zahirovi likvidiran je u kolovozu 1997. u krevetu u svojoj kui u Dubravi, i to samo nekoliko dana nakon to je izaao iz zatvora. Njegova ena je tada ranjena. Nagaalo se da je motiv ubojstva taj to je Zahirovi poetkom 90-ih godina bacio bombu u kockarnicu Joker iji je vlasnik bio Zlatko Bagari. Tada je ranjen Zoran Petrovi Ivica, pa se prialo da je upravo on naruitelj, ako ne i sam egzekutor. Pravosue je za to ubojstvo teretilo Gordana Kolaria i Zorana Petrovia Ivicu, no nije bilo dovoljno dokaza. Alberta Buria u oujku 1998. godine raznijela je autobomba na parkiralitu u zagrebakom panskom. Bio je vlasnik kafia Versus. Navodno se bavio iznudama. Buri je inae 1994. godine ranio Zdenka Mamia, a godinu dana kasnije ranjen je u pucnjavi. Navodno se radilo o osveti zbog ranjavanja Mamia. Nikome nije dokazano ni ranjavanje ni ubojstvo Buria. Ante Lozi i Slavko Papi likvidirani su hicima iz korpiona u travnja 1998. godine u Osjekoj ulici u epinu. O njima se prialo da su nezgodni kada popiju. Neto prije nego li su ubijeni navodno su bili u Zagrebu te pokuali utjerati dug jednom pripadniku zagrebakog podzemlja. Bernard Hutinski ubijen je u svibnju 1998. u nonom klubu Monte Carlo u akovcu. Ubijen je za ankom, a ubojica je pobjegao na stranji izlaz i nikada nije otkriven. Da je netko vrsto naumio rijeiti se Hutinskog dokazuje i injenica da mu je samo dva mjeseca prije ubojstva postavljena autobomba koja je eksplodirala nedaleko od zgrade varadinske policije. udom je preivio. Godinu dana prije nego li je ubijen, Hutinski je u istom lokalu 14 sati drao kao taoce tri policajca. Zlatko Bagari ubijen je u srpnju 1998. godine ispred lokala NK Dubrava. Ubio ga je Lazar Rodi pred policijom koji je zbog toga osuen na tri i pol godine zatvora. Ubojstvu neokrunjenog kralja podzemlja i kuma srbijanskog bossa Ljube Zemunca prethodilo je vrijeanje i zlostavljanje najstarijeg brata Lazara Rodia u ijem vlasnitvu je tada klub bio. S Bagariem su u drutvu bili Nikica Jelavi i Miljenko aja Krojf u koje su takoer pucali, no bezuspjeno. Sudilo se Lazaru, Zoranu i Vinku Rodiu, no osuen je samo Lazar. Nakon to je Zlatko Bagari, neokrunjeni kralj hrvatskog podzemlja, skonao u blatu Dubrave, Zagrebom je tekla krv obota, Dedia, Debe... Miljenko Buli likvidiran je u sijenju 1999. godine iz korpiona. Ubijen je u osjekom "utom naselju" u Retfali. Kriminalistima je poloaj mrtvog Bulievog tijela govorio da je pokuao pobjei egzekutoru, no nije uspio. Ali je zato ubojica uspio pobjei policiji i ostati nepoznat. Navodno je praen i namamljen u stupicu, te potom ubijen. Hici su ispucani u predjelu vitalnih organa. Pretpostavlja se da je ubijen zbog umijeanosti u verc automobilima, a spominjala se i njegova povezanost s tajnim slubama.

eljko obot likvidiran je u oujku 1999. godine na krianju Selske ceste i Tratinske ulice. U njega je ispucan cijeli arer iz strojnice Ero. Ubijen je navodno jer se previe osamostalio u kamatarenju i poslu s drogom. Nedaleko od automobila kojim su ubojice pobjegli pronaene su i kone rukavice na kojima je detektiran DNK Davora Zeevia Zeca. No, pria oko kljunog dokaza, odnosno rukavica, zakomplicirala se na suenju takozvanoj zloinakoj organizaciji. Tada je, naime, isplivalo na povrinu da rukavice nisu izuzete po pravilima struke, to otvara mogunost podmetanja dokaza. Na tom je suenju Zeca s ubojstvom obota dovodio u vezu zatieni svjedok Zoran Mileti, meutim kasnije je promijenio iskaz. Zeevi je dva puta osloboen zbog nedostatka dokaza. Ibrahim Dedi smaknut je u srpnju 1999. Kontroverzni vlasnik Promdei banke ubijen je ispred svoje zgrade u zagrebakim Donjim Sveticama. Poznat je po aferi s lanim slovenskim tolarima. Medicinskim i balistikim vjetaenjem na tijelu je pronaeno dvadesetak ustrijelno-prostrijelnih rana, te jedna rana glave, takoer nanesena hicem. Prema prianju susjeda, Dedia su doekala trojica mukaraca, ubila ga i pobjegla crnim BMW-om njemakih registracija. Pokojni bankar svojedobno je priao kako su njegovi ljudi lomili prste i davili u bavi vode kako bi prisilili dunike da vrate novac. Dedi je, prema prianjima, angairao ljude koji su likvidirali eljka obota jer je on traio povrat duga. Dedia su potom navodno ubili obotovi ljudi radi osvete. Na bankara je pucano i u sijenju 1998. godine, kada mu je metak prostrijelio vrat i nanio mu samo laku tjelesnu ozljedu. Dedi se vraao u svom Mercedesu, kojim je upravljao njegov voza, a nepoznati je atentator na njega tada ispalio 10-ak hitaca. Niti za pokuaj niti za ubojstvo nije otkriven poinitelj. Damir Deba Dado ubijen je u studenom 1999. godine. Pokosio ga je rafal ispred Male kavane na Prisavlju. Prialo se da je ubijen u klasinoj 'navlakui' jer je na mjesto svog smaknua doao nakon poziva koji je primio mobitelom. Za njega se prialo da je 'druker', a sam se hvalio svojim vezama u tajnim slubama. Bavio se preprodajom ukradenih automobila koje je odvozio u Hercegovinu. Ubijen je netom prije uhienja pripadnika takozvane zloinake organizacije, pa se sumnjalo i da je netko dobro obavijeten odluio Debu maknuti prije poetka suenja kako ne bi 'propjevao'. to se Debinog ubojstva tie, znakovito je i da je ubijen est mjeseci nakon to je u autu obavjetajca i vojnika Mladena Naletilia Tute, Veselina Marinova pronaeno 250 grama heroina. Marinov i njegovi odvjetnici su na sudu tvrdili da je upravo Deba u dogovoru s policijom namjestio heroin u Marinovljev auto. Tuta je istranom sucu izjavio i da je Deba donio drogu meu njegove vojnike. Deba je u policiji bio evidentiran zbog 27 kaznenih djela, od tekih kraa i krivotvorenja, do razbojstva i otmice. Naime, Deba i Rajko Momilovi bili su uhieni pod sumnjom da su napali, pretukli i opljakali policajca, odnijevi mu novac i Motorolu. U to je vrijeme ve trajala dvogodinja istraga u kojoj je tuitelj teretio Debu zbog razbojstva i otmice iz 1995. i 1996. godine. Proslavio se kada je svojim terencem 'preorao' travnjak i pogazio mauhice ispred zagrebakog HNK. Ubojica nije otkriven. Mladen Muzler smaknut je u oujku 2000. godine. Prijatelji su ga pronali mrtvog u njegovom stanu na Peenici u kojem je ivio sam. Na njegovom su tijelu uoene viestruke ozljede nanesene vatrenim orujem. Ubojica mu je ispalio i metak u elo. Policija nije otkrila poinitelja.

Nikola Remenari likvidiran je u oujku 2001. godine. Ubijen je hicem u glavu, a tijelo je pronaeno na livadi u blizini Jarunskog jezera. Policija ga je imala evidentiranog zbog verca Rumunja. Godine 1992. Remenari je promijenio prezime. Do tada se prezivao Kneevi. Egzekutor nije uhvaen.

Vjeku Slika smatralo se bossom klana suprotstavljenog ekipi koja je naslijedila Zlatka Bagaria. On i brat Marko ubijeni su u manje od dvije godine.

Vjeko Sliko ubijen je u oujku 2001. godine na Cvjetnom trgu hicem u glavu. Ubio ga je belgijski plaenik James Cappiau.

Cappiauu je na licu mjesta presudio Slikov tjelohranitelj Ivica Berti Rus, dok se jo dvojicom osumnjienih Markom Nikoliem Markonijem i Samirom Ivoeviem zvanim Lupi pozabavilo hrvatsko pravosue.

Marko Nikoli u odsutnosti je kao supoinitelj osuen na 30 godina zatvora, a Ivoevi na 20. Vrhovni je sud presudu ukinuo i naredio ponovno suenje. Nikoli je u ponovljenom suenju osloboen optube da je sudjelovao, jer mu se nije uspjelo dokazati da je na bilo koji nain organizirao Slikovo ubojstvo niti da je bio na mjestu dogaaja. Samiru Ivoeviu je pak Vrhovni sud prvotnu presudu od 20 godina kao pomagau u atentatu smanjio na 13 godina. Optunica je Nikolia teretila da se 2000. godine u Nizozemskoj sastao s Jamesom Cappiauom i jo jednom nepoznatom osobom kako bi se dogovorili da za 200.000 njemakih maraka likvidiraju Slika. Naruitelj Slikova ubojstva nikada nije otkriven. Ivica Berti je pak za ubojstvo Cappiaua dobio devet godina.

Iako je Sliko svojevremeno iz Sesveta preselio u centar Zagreba kako bi ubojici oteao posao, a zgrada u kojoj je stanovao bila je pod cjelodnevnom budnom paskom njegovih tjelohranitelja, sudbonosni metak naposljetku ipak nije izbjegao.

Sliko je, naime, ubijen nakon etiri neuspjela atentata. U studenom 1999. godine poginuo je Zoran Domini, sluajni prolaznik. Na Slikov blindirani dip u Preradovievoj ulici u

centru Zagreba tada je ispaljen projektil iz Armbrusta. I Sliko i Berti su proli bez ozljeda. Za ubojstvo Dominija sudilo se Nikici Jelaviu, no dva puta je osloboen. Jelavia se sumnjiilo i da je u sijenju 1995. iz pukomitraljeza Zastava pucao na Slika i Juraja Dodia, koji su izili iz ureda u Maksimirskoj 109 i sjeli u Slikov automobil. Dodi je tada uzvratio paljbu i obojica su uspjeli pobjei natrag u zgradu, ali su pritom teko ranjeni. Xemail Bahluli ubijen je u studenom 2001. godine. Likvidiran je hicima u glavu. Povod je navodno narkoobraun albanskih klanova.

Veselin Marinov Bugarin ubijen je u svibnju 2002. godine u kafiu NBA u Chromosovu tornju. U tog bugarskog tajnog agenta, koji je bio i vojnik Mladena Naletilia Tute, pucao je Vinko uljevi Klica koji se sam predao policiji.

Osloboen je optubi jer je na sudu dokazano da je nekoliko hitaca u Marinova ispalio u samoobrani. Marinova je svojevremeno traio Sredinji ured Interpola u Sofiji zbog krae vozila i nakita, a u Hrvatskoj je protiv njega podignuta optunica za silovanje. Marinova se teretilo da je potkraj 1998. silovao jednu djevojku prijetei joj pitoljem koji je imao metak u cijevi. Protiv Marinova su se vodili i postupci zbog ovjeravanja neistinitog sadraja, protupravne naplate i posredovanja u prostituciji. Osloboen je optube za krijumarenje etiri kilograma heroina koji je policija nala u automobilu pred njegovim stanom i zaplijenila. Utvreno je, meutim, da mu je drogu podmetnula policija. Na svjedoenju zatvorenom za javnost kao svjedoci njegove obrane govorili su ak i bivi predstojnik UNS-a Ivan Jarnjak te Josip Perkovi, veteran jugoslavenskih, a potom hrvatskih tajnih slubi. Nagaalo se kako je moda upravo njihov iskaz bio bitan za oslobaajuu presudu jer su najvjerojatnije istaknuli zasluge Marinova za te slube.

Darko Daki ubijen je u listopadu 2002. godine u Osijeku. Likvidiran je u klasinoj saekui ispred svoje kue. U njega je iz blizine rafalno ispaljeno pet hitaca, i to u glavu. Bio je vlasnik lanca mjenjanica. Tog biveg boksaa povezivalo se s krim-miljeom, a navodno se bavio kamatarenjem. Nekoliko je mjeseci odleao zbog iznude. Ubojica nije otkriven.

Marko Sliko, brat ubijenog Vjeke, likvidiran je u sijenju 2003. godine u Bunievoj ulici u Zagrebu. Ubojica mu je ispalio nekoliko hitaca u lea dok je iz auta iao prema svom hotelu. Ubojica, kao i motiv jo su nepoznati.

Nogometni menader Dino Pokrovac likvidiran je u lipnju 2005. godine. Ubijen je rafalom u klasinoj saekui na stubitu zgrade u kojoj je ivio. Ubojica nepoznat.

Vlado Barbari Pap hicima iz vatrenog oruja ubijen je u listopadu 2003. u blizini upne crkve Svetog Petra i Pavla u Osijeku. Izreetan je ispred svog BMW-a u koji je namjeravao ui s dnevnim utrkom iz svog kasina u hotelu Central.

U glavu i prsa ispaljeno mu je devet hitaca iz neposredne blizine. Ubojica je pobjegao pred nosom policajcima koji su bili u ophodnji i uli pucnjeve, ali su mislili da se radi o petardama. Vlado Barbari Pap dotad je preivio nekoliko pokuaja ubojstva, a u veljai 1991. godine, dok je jo radio kao redar, na Barbaria su ispred jednog kafia vatru otvorili maskirani 'revolverai' i ranili ga u trbuh. Pap je ponovo ranjen u pucnjavi u kojoj je u rujnu 1992. ubijen neduni Goran Mladina. Nakon 11 godina ubojica mu je ipak doao glave.

eljko Bilen ubijen je u studenom 2003. godine hicima iz pitolja. Bilen, koji je poznat po ulozi u djejoj seriji Smogovci, likvidiran je na suvozakom mjestu prijateljevog Mitshubishija Pajera jer su on i prijatelj ekali Bilenovu djevojku. Kruilo je nekoliko pria koje su pruale navodni razlog Bilenove likvidacije. Jedna je bila ta to je bilo poznato da je Bilen sitni diler, ali i druker. Druga pria ga je dovodila u vezu s veim narkodilerom Petritom Atlijom kojem je samo dan ranije pred kuu baena bomba.

Zanimljivo je da je u trenutku ubojstva u neposrednoj blizini bio Bilenov prijatelj i voza terenca koji je mogao vidjeti ubojicu, ali je

navodno bio u oku pa do danas nitko za to ubojstvo nije osumnjien.

Zlatko Pra koji se koristio i imenom Zlatko oher ubijen je u prosincu 2003. godine ispred zagrebakog hotela I. Smaknut je s dva hica u potiljak. U Sloveniji je svojevremeno bio osumnjien za verc ukradenih automobila. Ubojica nepoznat.

Toni Kasalo ubijen je u veljai 2004. godine. Kasalovog ubojicu policija je uhitila nakon nekoliko dana. Utvrdili su da ga je ubio njegov poznanik Zoran Grbavac u konobi Gajeta u Kraljevievoj ulici u Zagrebu.

Njih dvojica su se posvaali pa je Grbavac izvadio pitolj i ispalio hitac Kasalu u prsni ko. Teko ranjeni Kasalo iziao je iz konobe i uao u Grbavev auto koji je s upaljenim motorom bio ispred konobe. Vozio se 100-tinjak metara, ali je zbog ranjavanja izgubio svijest i udario u ogradu Autocentra Maksimir. Grbavac je pjeke iz konobe krenuo za njim, a kada je doao do automobila ranjenog Tonija Kasala je izvukao i ostavio na cesti. Auto je odvezao i ostavio ga ispred svoje kue, dok je on pobjegao. Uhien je nakon nekoliko dana. Kasalo je u policijskim datotekama bio evidentiran zbog 40-ak kaznenih djela uglavnom imovinskih delikata te protupravne naplate. Grbavac je pak policiji bio poznat zbog nasilja i zlouporabe droga, a oko est mjeseci prije Kasalove pogibije, u zrak je letio Grbavev BMW na zagrebakim Sveticama. Grbavac je umro u zatvoru Remetinec od prevelike doze droge. Pero Marti i njegova ljubavnica Jadranka Mori ubijeni su u u oujku 2004. godine u jednoj od garsonijera biveg hotela Turist u Osijeku. Obavljenom obdukcijom utvreno je kako je Pero Marti zadobio pet prostrijelnih rana u predjelu prsnog koa i trbuha, dok je Jadranka Modri usmrena jednim hicem u prsni ko. Marti je bio suvlasnik poker-automat kluba City. Prijateljevao je s Vladom Barbariem Papom, a iako ga se povezivalo s krim-miljeom u policiji je bio evidentiran samo za jedno kazneno djelo, i to zbog krivotvorenja isprava. Nagaalo se i kako je mogue da je ubojica netko od Martievih dunika jer su u njegovom automat-klubu mnogi ostavili velike koliine novca pa i nekretnine. No, ubojica nije otkriven.

Ivan Budimir izreetan je u sijenju 2005. godine u Rudeu ispred zgrade u kojoj je ivio. Bio je vlasnik kafia Brodway i videoteke, a bavio se posuivanjem novca na kamatu. Budimir je, inae, policiji bio poznat kao poinitelj vie kaznenih djela s elementima nasilja. Pored tijela pronaene su ahure. Ubojica je nepoznat iako su u policiji u nekoliko navrata govorili kako steu obru oko poinitelja.

Dino Pokrovac, nogometni menader, likvidiran je u lipnju 2005. godine. Ubijen je rafalom u klasinoj saekui na stubitu zgrade u kojoj je ivio. Ubijen je s tri hica u glavu i gornji dio tijela. Nekoliko mjeseci prije ubojstva zapaljen mu je Mercedes, ali je on tada tvrdio da se auto sam zapalio. Imao je bogat splet financijskih aktivnosti: od menaderskog voenja karijera velikog broja nogometaa, preko autopraonice i ugostiteljstva. Osim toga, Pokrovcu je navodno trebao biti isplaen i dio sredstava iz kontroverznog transfera nogometaa Ivice Olia u moskovski CSKA. Oko tog transfera bilo je bizarnih dogaaja, pa je ak i Oliev menader Dragan Mari navodno bio provozan u prtljaniku automobila. Pokrovca se dovodilo u vezu i s bivim vlasnikom Nove TV Ivanom aletom. Navodno je ba je Pokrovac posudio novac kojim je aleta kupio tu televiziju.

Posuivanje novca na crnom tritu navodno bio jedan od glavnih izvora prihoda poznatog menadera. U policijskim evidencijama Pokrovac je bio u prijavljen zbog krae automobila i prometne nesree. Kuloari su ga takoer povezivali s prijevarama na raun osiguravateljskih kua, odnosno namjetanjem prometnih nesrea. Pokrovac je navodno imao poduu listu dunika. Policijska je istraga zbog svih tih Pokrovevih veza ila u nekoliko smjerova. No, bezuspjeno. Prvi novac navodno je zaradio kao dio dobro organizirane mree preprodavaa i vercera automobila jo za vrijeme bive Jugoslavije. U taj posao upao je preko ljudi koje je upoznao dok je boravio u Frankfurtu. Novac je nakon nekog vremena poeo "oploivati" posuujui ga na kamatu. Navodno je najvie zaradio na kockarima, koji su, da bi se "izvukli", spremni prodati i zaloiti sve to imaju. Ubojica nije otkriven.

Posljednja likvidacija 's potpisom profesionalca' dogodila se nedavno kada je ubijen Vinko Rodi Bingula. Njegova braa tvrde da se ne radi o osveti za Bagaria.

Lulzim Krasniqi, navodni albanski narko boss, ubijen je u oujku 2006. godine u Travnom ispred zgrade u kojoj stanuje. Ubijen je iz strojnice Ero.

Krasniqi je 29 puta kazneno prijavljen zbog prijevara, zloporaba poloaja, lihvarskih ugovora, iznuda, krivotvorenja isprava, prikrivanja, nasilnitva, no sve te prijave zavrile su bez osuujue presude. Iako ga se u kuloarima dovodilo u vezu i s drogom, vercom oruja i cigaretama, policija mu to nikada nije uspjela dokazati. Samo dva tjedna prije nego li je ubijen, Krasniqi je bio uhien i priveden istranom sucu, ali odmah i puten da se brani sa slobode, zbog pokuaja iznude nad Kreimirom Landekom, direktorom karlovake Tvornice plinskih turbina i bivim direktorom eljezare Sisak.

U kaznenoj prijavi je stajalo da je Krasniqija angairao Landeka da mu utjera dug od poduzetnika Demka Spahia, u iju je tvrtku Landeka navodno investirao 500.000 eura. Kada se sam namirio, Landeka, bivi specijalac i ovjek od povjerenja ruskog kapitala, koji je svojedobno preuzeo eljezaru Sisak, navodno je zahvalio Krasniqiju na uslugama. Ovaj je, meutim, inzistirao da mu plati proviziju, te mu i prijetio. Krasniqiju se sudilo za prijevaru, ali i da je zajedno s Munibom Suljiem, optuenikom u sluaju Pakraka Poljana, koji je preminuo, sudjelovao u pokuaju iznude. Osloboen je optubi.

Nekoliko mjeseci prije ubojstva bio mu je zapaljen Mercedes. Ubojica nije otkriven.

Samir Nuki izreetan je u prosincu 2006. godine u Osijeku. Upucan je s nekoliko hitaca u lea dok je ulazio u lokal Bonus u centru Osijeka. Prijateljevao je s Vladom Barbariem Papom. Obojica su se spominjali tijekom suenja Goranu ehobaiu, vlasniku nekadanjeg KZ-a Strijelac.

ehobai je vei dio svoje obrane temeljio na tome da su Nuki i Barbari pritisnuli ehobaieva ovjeka te ga pod prijetnjama

natjerali da sve njegove pekarnice, koje su radile u okviru tvrtke Expensum, prepusti Samirovu ocu Mustafi Nukiu.

Navodno mu je glavni izvor prihoda bio vezan uz reketarenje brojnih kafia, ali i poslovnih prostora. Iste godine kada je ubijen bio je optuen za spreavanje dokazivanja i prijevaru. Ne zna se tko ga je ubio.

Jure Bajdo ubijen u lipnju 2007. godine. Ovo ubojstvo je odjeknulo i u Sloveniji jer se radi o sinu direktora Petrola Iztoka Bajde.

Za ubojstvo i otmicu se tereti Armenda Muslia i Vittoria Vukdedovia. Musliu ima kriminalni dosje zbog iznude, a sudilo mu se i zbog prikrivanja dokazivanja. Policija je kod njega pronala Walter 6,35 milimetara bez dozvole, za koji je rekao da ga nosi radi osobne sigurnosti jer su mu brata Arbena ve bili izboli odvijaem. Kasnije je kod njega pronaena automatska puka, pancirka i pet mobitela.

Vittorio Vukdedovi je policiji poznat iz narko i automafijakog miljea. Zbog razbojstva je ve odleao u rijekom i lepoglavskom zatvoru.

Ubojstvu je prethodila otmica. Dvanaest dana trajala je drama prije nego je Bajdo pronaen mrtav. Od oca otetog Slovenca traeno je 200.000 eura. Kasnije su se osumnjieni branili kako je ideja o otmici bila rtvina jer je navodno bio u dugovima zbog droge i razuzdanog ivota. Mjesto gdje je Bajdo zakopan, u vinogradu iza vikendice Musliuova poslodavca u Moslavakoj Slatini, policajcima je navodno pokazao Vukdedovi. Sluaj je jo u istranom postupku.

Davor Zeevi Zec, optuenik iz takozvane zloinake organizacije, likvidiran je u prosincu 2007. godine. Preciznim hicem pogoen je u glavu i na mjestu ostao mrtav. Izdahnuo je na rukama svoje djevojke ispred zgrade u kojoj ona stanuje. U okviru optunice 'zloinakoj' teretilo ga se za ubojstvo Ivana akote i eljka obota te za poticanje na ubojstvo Davora Pleka. Nita mu nije dokazano osim zlouporabe droge, zbog ega je u Lepoglavi 'gulio' devet godina.

Ubijen je dok je bio na slobodnom vikendu, a lepoglavski zatvor trebao je uvjetno napustiti tek za koji tjedan. Unato brojnim spekulacijama, ubojica i motiv su policiji nepoznati.

Vinko Rodi Bingula izreetan je u veljai 2008. godine u kafiu Bugzy u zagrebakoj Dubravi. U trenutku pucnjave u drutvu Vinka Rodia bila su braa Zoran i Roko, tri gosta i konobar. Lokal je inae u vlasnitvu Sebastijana Rodia.

Vinko je pogoen u glavu, vrat i lea, a braa Zoran i Roko su ga nakon pucnjave autom prevezli u KB Dubrava, gdje je sljedei dan od zadobivenih ozljeda preminuo.

Braa Sebastijan, Vinko i Zoran u policijskim su evidencijama zavedeni zbog 10-ak kaznenih djela iznuda, nasilnikog ponaanja i protupravne naplate duga. Zoranu, Vinku i Lazaru Rodiu sudilo se zbog ubojstva kralja kocke Zlatka Bagaria 1998. godine u lokalu NK Dubrava. Osuen je samo Lazar koji slui trogodinju kaznu u Lepoglavi.

Zanimljivo je da je ubojica u Vinka pucao kroz staklena vrata, a da pri tom nitko od prisutnih u lokalu nije ozlijeen.

Rodii odbijaju spekulacije da ubojstvo njihovog brata ima veze s ubojstvom Zlatka Bagaria. Ubojica nije uhien.

"Sebe smo kao u ''Kumu'' zamiljali u glavnoj ulozi. Kada sam poeo doivljavati stvarnu situaciju i stvarne dogaaje nisam vie imao elju gledati taj film. Danas sjetivi se mrtvih prijatelja i odlazaka na sprovode kada sam gledajui njihove obitelji, prijatelje koji su se guili u suzama, postavljam si pitanje je li to ono to je svatko elio sa svoje strane ili s one za koju sam smatrao da je neprijateljska."

U Crnoj Gori je od 1991. godine, prema podacima policije, poinjeno neto vie od 400 ubistava ili, u prosjeku, preko 20 godinje. Raunajui i dva od tri ovogodinja ubista iz Budve, jo uvijek je nerasvijetljeno njih preko 30. Brojku je teko precizno odrediti jer policija tvrdi da je rasvijetlila neke zloine iako optueni za ta ubistva nijesu osueni u pravosnanom postupku. Veina nerazjanjenih ubistava u Crnoj Gori poinjena je na teritoriji Budve. Niz zloina bez sudskog epiloga zapoet je u septembru 1991. kada je nedaleko od hotela Avala i Mogren, ubijen Kotoranin Vlastimir Zeevi zvani Miko Talijan. Braa Jugoslav i Petar Paji iz Beograda osloboeni su optube da su izvrili ovo ubistvo poto su na suenju povukli priznanje dato pred policijom. Policija je, nedugo zatim, Zeeviev pitolj pronala u Beogradu kod Zorana Kovaevia Koe ali ni to nije doprinijelo razrjeenju ubistva. U avgustu 1994. godine, u Budvi je ubijen Boro Nedovi. Stradao je od bombe aktivirane ispod njegovog automobila na parkingu hotela Avala. Ubistvo je nerasvijetljeno. Nagaalo se da je Nedovi ubijen iz osvete, nakon to je on u kockarnici beogradskog hotela Jugoslavija ubio Stanka Petruia, jednog od efova obezbjeenja uvene Dafiment banke. I Petrui je bio osumnjien za uee u obraunu tjelohranitelja Dafine Milanovi u kojem je ubijen Vladimir Ili Bulida... estoki momci iz Bara, sa vezama u beogradskom podzemlju, Vaso Pavievi i Jovo Vujii ubijeni su u noi izmeu 24. i 25. aprila 1996. godine na putu Podgorica - Petrovac. Pronaeni su na Petrovakim

stranama, u parkiranom automobilu, izreetani sa bezbroj metaka. Poinioci su, zvanino, ostali nepoznati. U Budvi je, u ljeto iste godine, poinjeno jedno od prvih profesionalnih ubistava snajperskom pukom. Do danas nepoznati ubica likvidirao je Sau Labovia dok je izlazio iz mora na prepunoj plai na Svetom Stefanu. U oblinjem umarku je pronaena puka M-76 i odbaene rukavice. Labovi je bio jedna od prvih rtava crnogorske (balkanske) tranzicije koju su mediji opisivali sintagmom kontroverzni biznismen. U ranu zoru, posljednjeg dana februara 1997. godine, na stepenitu hotela Mogren ubijen je Radoslav Stanii zvani Raka Dilinger. Stanii je pogoen sa etiri metka iz rafala koalanjikova. Ubistvo je dovoeno u vezu sa kazinom Randevu ije je otvaranje, u hotelu Maestral, Stanii planirao za to ljeto. U noi izmeu etvrtog i petog avgusta, na istom mjestu gdje je fatalne povrede zadobio Miko Talijan, hicem iz snajpera ubijen je Staniiev prijatelj Cetinjanin orije Minja Beir. Nepoznati snajperista i u ovom sluaju za sobom je ostavio puku M-76. Beir je pominjan kao mogui nasljednik Staniievog dijela u kazinu koji je, u meuvremenu, izgorio. Speklulisalo se u podmetnutom poaru. Tano na godinjicu Beirovog ubistva, u Miloeru je nestao Nikola Stanii, 24-godinji sin Rake Dilingera. Skuter kojim se povezao sa miloerske plae pronaen je, sjutradan, kod ostrva Sveti Nikola. I to je ostao jedini trag. Slobodan Boljevi, trgovac devizama na veliko, ubijen je u ljeto 1998. godine, rafalom iz neposredne blizine, iz zasjede koja mu je u gluvo doba noi postavljene pred tastovom kuom u Radanoviima. Na slian nain je, na ulazu zgrade u kojoj je imao stan, u februaru 1999. ubijen Mileta Gardaevi. U jeku afere Nacional, odlazak u Budvu bio je koban za Podgorianina Blagotu Baju Sekulia, jednog od ljudi koji su naao u ii Nacionalove duvanske afere. Sekuli je ubijen posljednjeg dana maja 2002. godine, jedan sat iza ponoi, sa 20 metaka koje je nepoznati ubica sasuo u njega dok je u svom grand irokiju ekao zeleno svijetlo na semaforu. Naredna, 2003. godina u Budvi e ostati upamena po stravinoj eksploziji u kojoj su, u porodinoj kui, nastradali brat i sestra Darijo i Marija urina. Njihovi roditelji su za ovu pogibiju krivili Marijinog vjerenika Ivana Delia ali je sluaj ostao nerasvijetljen. Deli se u centru panje naao i u avgustu 2008., nakon to je na terasi kafe-bara Palma ubijen Nikianin Goran Pejovi. Pretpostavljalo se da je, tada nepoznati ubica, zamijenio Pejovia sa pravom metom svog zloina Deliem. To je, nakon hapenja, potvrdio Sretko Kalini, ubica zemunskog klana, priznajui ovaj zloin. Sredinom 2004. godine u Budvi je ubijen Tomo Vujisi, vlasnik kafia Znak pitanja. Na njega je, dok je sjedio sa prijateljima u bati lokala, sa zidina Starog grada pucao nepoznati ubica. Policija traga i za plaenicima koji su krajem januara ove godine, iz zasjede, ubili Ivana epanovia (38). Prema nekim interpretacijama epanovievo ubistvo je posljedica viegodinje netrpeljivosti izmeu njegovog prijatelja i poslovnog partnera Ivana Delia i aktuelnog gospodara beogradskog podzemlja, odbjeglog Luke Bojovia.

LIKVIDACIJA KOMPLETNOG BARSKOG KLANA: Posle ubistva Vasa Pavievia i Joca Vujiia, poela je serija likvidacija po Crnoj Gori. Novine su esto nabrajale, "ubijen jo jedan lan klana Vasa Pavievia"... Ubistva su se reala, dok nije osvanuo i ovakav tekst "likividiran i poslednji lan klana Vasa Pavievia". Ubijeni su VLATKO KRUNIC,15 novembara 1995, Saa Labovi, 15. avgusta 1996, Igor osovi i Zoran Jovanovi, 26. decembra 1996. (u Beogradu, kod restorana "Fran"), Jugo Vuini 12. januara 1997, Radovan Stanii - Raka Dilinger, 17. februara 1997, Slobo Boljevi, 14. jula 1997, Minja Beir, 5. avgusta 1997, Todor Gardaevi, 5. jula 2000. (u Beogradu, ispred hotela "Jugoslavija"), Milenko Vujovi, 6. avgusta 2000, Nikola Krivokapi Komarac, 16. avgusta 2000, Ratko Peuti i Radovan Kovaevi, 7. oktobra 2000, Luka Pejovi, 4. decembar 2000. (u Beogradu, na Dedinju), Darko Raspopovi Beli, 8. januara 2001, Milan Rajkovi, 30. aprila 2001. (u Beogradu, na Dedinju), Samir Usenagi, 8. maja 2001, Blagota Baja Sekuli, 30. maja 2001, Veljko Cerovi, 23. decembra 2001. godine. Vaso Pavievi je bio poznanik sa Laboviem, Krivokapiem, kum sa Vuiniem... ali neke sa ovog spiska likvidiranih nikad nije video. JUGOSLAV VUCINIC JUGO ubijen 20.01.1997 god. u Beogradu, on je trostruki kum Vasa Pavicevica, , i godinama bio nerazdvojni drug i prijatelj sa Pavicevicem, dotle da je i sinu dao njegovo ime. Vucinica je tog januarskog dana oko deset sati prije podne, neko sacekao u holu beogradske eleznicke stanice i hladnokrvno mu ispalio metak u glavu. Bio je to, u razmaku od samo dvadeset i pet dana, drugi identican zlocin u Beogradu u kom je rtva bio momak iz kruga crnogorskih "estokih momaka". Gotovo sva ubistva poinjena u Budvi ostala su pod velom tajne. Krvava serija u tom gradu poela je 1. septembra 1991. kada je ubijen Kotoranin Vlastimir Zeevi zvani Miko Talijan. Zeevi se esto kretao u drutvu politiara, sportista, estradnih zvijezda. U noi ubistva bio je u drutvu Podgoriana Tonija Pecovia. Njima su tada prila dva nepoznata mladia koja su zamolila Pecovia da se udalji, a onda nasrnuli na Zeevia, udarajui ga pesnicama i ipkom. Za njega je koban bio hitac ispaljen iz pitolja. Poslije ranjavanja, on se sam odvezao do Doma zdravlja, ali je ubrzo preminuo. Braa Jugoslav i Petar Paji iz Beograda privedeni su zbog sumnje da su poinili to ubistvo, ali su osloboeni optube nakon to su na suenju povukli priznanje dato pred policijom. Tri godine kasnije, 4. avgusta 1994. u Budvi je ubijen Boro Nedovi (27), Crnogorac iz Beograda. Stradao je od bombe aktivirane ispod njegovog automobila na parkingu hotela Avala. Nedovi je dugo ivio u Beogradu,a vaio je za estokog momka, za koga su vezivana uea u raznim obraunima u srpskoj prijestonici. Iako nikada nije otkriven njegov ubica, sumnjalo se da je rije o osveti za smrt Stanka Petruia, koga je Nedovi godinu ranije ubio u kockarnici beogradskog hotela "Jugoslavija".

Na Patrovakoj gori sa vie hitaca iz oruja razliitog kalibra, u noi izmeu 25. i 26. aprila 1996. godine ubijeni su Barani Vaso Pavievi i Jovan-Joco Vujii. Nikada nije otkriven ni atentator na Sau Labovia (29) iz Budve. Ubistvo Labovia bilo je jedno od prvih profesionalnih ubistava snajperskom pukom u Crnoj Gori. Nepoznati ubica 15. avgusta 1996. pogodio je Labovia u grudi dok je izlazio iz vode. Policija je

pronala snajper i rukavice koje je koristio ubica, ali ne i ubicu.

Radoslav Stanii (48), zvani Raka Dilinder, bliski prijatelja eljka Ranatovia Arkana, ubijen je u centru Budve 27. februara 1997. Na njega je dok je sa prijateljima izlazio iz Mogrena ispaljen rafal. Ranjen je sa etiri metka i preminuo je u kotorskoj bolnici. Pokuaji policije da rasvijetli ovaj sluaj ostali su bez rezultata. Te godine ubijen je i Staniiev prijatelj, Cetinjanin orije-Minja Beir. Snajperista je u noi izmeu 4. i 5. avgusta smrtno pogodio Beira. I ova ubistva ostala su nerasvijetljena. Te godine ubijen je i Staniiev prijatelj, Cetinjanin orije-Minja Beir. Snajperista je u noi izmeu 4. i 5. avgusta smrtno pogodio Beira. I ova ubistva ostala su nerasvijetljena. Budva je bila kobna za Miletu Gardaevia, koji je u ljeto 1999. usmren s vie hitaca iz korpiona, i za Anu Vukevi koja je iste godine ubijena nanoenjem tekih tjelesnih povreda i upotrebom fizike sile. Dvije godine kasnije, 31. maja, Podgorianin Blagota-Baja Sekuli (37) ubijen je u centru Budve u klasinoj saekui. Sat nakon ponoi, on je izreetan u svom grand irokiju. Nepoznati ubica saekao ga je u Mediteranskoj ulici i iz dvorita jedne kue, iskoio ka dipu i ispalio rafal od 20 metaka. LUKA PEJOVIC- Niksicanin likvidiran je 5. decembra 2000. godine u Durmitorskoj ulici nedaleko od kue u kojoj je iveo. Nekadanji naelnik Dravne bezbednosti MUP Srbije Goran Petrovi optuio je da je Pejovi po nalogu slube, ubio Slavka uruviju, vlasnika "Dnevnog telegrafa" i magazina "Evropljanin". UTVRENO je da je neposredno pre smaknua Mirkovi stigao kui i uao u dnevnu sobu. Bilo je 23.45 sati. Seo je na trosed i ukljuio televizor. Kada je, negde oko ponoi, ostao sam - zapratalo je. Meci su ga pogaali u glavu i grudi. Zloinac je potom trei proao kraj bazena i nestao u mraku. Ocu je prva pritekla u pomo najstarija erka. Pozvana je policija, Hitna pomo... Ubrzo su blokirane sve okolne ulice, ali egzekutor nije pronaen. - Ubijen je muki - govorili su Mirkovievi prijatelji. - Nije bio kriminalac. Nikada ni mrava nije zgazio. Svi poslovi su mu bili legalni. Drao je butik u centru i nekoliko trgovinskih radnji. Da li je Mirkovi poslovao legalno ili ne za iru javnost i nije toliko bitno. O tome je trebalo da vode rauna nadleni organi. Ipak, iz ko zna kojih razloga on je nekoliko puta bio na meti likvidatora. Poslednji put, etiri godine pre smrti, ranjen je sa dva hica u lea, od kojih jedan nije ni izvaen, jer se zaglavio u kimi. Posle oporavka, oteano je hodao i to uvek uz pomo tapa, koji je kraj njega bio i u trenutku kad je ubijen. Za Mirkovia se prialo da je bio u veoma dobrim odnosima sa Miom Nikiem, koga je, takoe, nepoznati napada ubio 11. jula 1995. godine ispred kafia "Mig" na Zvezdari (tada je poginuo i Petar Kotoranin). Navodno, posle Nikieve smrti, veinu poslova preuzeo je njegov prijatelj Luka. Kao veliki ljubitelj sporta, finansijski je pomagao jednom sportskom klubu. Upueni u beogradske poslove tvrdili su i da je Mirkovi poslovno saraivao sa pokojnim eljkom

Ranatoviem Arkanom i Milenkom Mandiem Mandom, takoe, nasilno umorenim. Navodno, imao je bliske veze, ne samo line ve i poslovne, i sa Vasom Pavieviem (likvidiran u svom automobilu u blizini Budve), koga je tampa nazivala "kraljem crnogorskog podzemlja". Sa Pavieviem i Jugom Vuiniem (treba li rei da je i ovaj ovek likvidiran pod nerasvetljenim okolnostima)bio je u biznisu oko kazina. Mnogi sada tvrde da ga je upravo taj posao i kotao glave. Prema nezvaninim podacima, osamdesetih godina u Crnoj Gori dogaalo se, u prosjeku, deset ubistava godinje. Zvanini podaci iz Uprave policije pokazatelj su da je broj ubistva poinjenih tokom godine poeo da raste devedesetih godina. Ve 1992. poinjena su 32 ubistva, a sva su rasvijetljena. Godinu kasnije od 34, dva ubistva u Podgorici nisu rasvijetljena, kao ni po jedno u Budvi i Nikiu od 32 koja su poinjena 1994. Od 27, poinjenih 1995, jedno u Podgorici nije rijeeno, a 1996. od 26 ubistava, dva u Budvi i dalje su misterija. Dva u Budvi i jedno u Kotoru od 28 koliko ih je bilo 1997. nisu rijeena. Naredne godine broj ubistava je bio znatno manji, poinjeno ih je 13 i sva su rasvijetljena, a od 19 u 1999. dva u Budvi i jedno u Sutomoru nisu rijeena. Jedno ubisto poinjeno 2000. u Podgorici ostalo je nerasvijetljeno, a policija je te godine rijeila 20 ubistava. Godinu kasnije pet od 22 ubistva nisu rasvijetljena, od toga dva u Podgorici, i po jedno u Budvi, Baru i Plavu. Naredne godine 27 ubistava rasvijetljeno je, a od 20 poinjeinih 2003. po jedno u Nikii i Podgorici nije rijeeno, kao ni po jedno u Budvi i Podgorici 2004. od 14 poinjenih te godine. Naredne godine od 23, po jedno u Kotoru i Nikiu nisu rasvijetljeni, kao ni dva u Podgorici iz 2006. Te godine u Crnoj Gori bilo je 25 ubistava. Deset ubistava iz 2007. rasvijetljeno je, a od 23 poinjenih 2008, jedno u Budvi nije rasvijetljeno. Sljedee godine registrovana su 24 ubistva, od kojih po jedno u Podgorici, Kotoru, Baru, Sutomoru i Herceg Novom jo nisu rijeena, a od 15 koliko ih je bilo 2010. nije rasvijetljeno jedno u Beranama. Nisu rijeena ni tri ubistva u Budvi 2011. a te godine poinjeno ih je ukupno 21. Do kraja maja 2012. registrovana su 4 ubistva i sva su rijeena.

Zbog silnih ubistava poinjenih proteklih godina, i to ba iz audija, u Srbiji je ovo vozilo s pravom nazvano automobilom smrti. Pripadnici zemunskog klana skoro sve likvidacije poinili su iz audija u pokretu BEOGRAD - Ubistvom Ugljee - Uga Aranitovia (42), voe jedne od najjaih kriminalnih grupa u apcu i kuma Sretena Jocia, zvanog Joca Amsterdam, nastavljena je crna serija likvidacija po takozvanom beogradskom receptu. Neidentifikovani napadai rtvu su i ovoga puta izreetali iz automobila u pokretu. Kao i mnogi pre njega, i Aranitovi je podlegao kii projektila ispaljenih ba iz audija. Zbog itave serije ubistava poinjenih iz vozila te marke, audi je u Srbiji s pravom nazvan automobilom smrti. Serija smrti iz audija poela je 25. februara 2000. godine oko 22.30 sati, kada je ispred ulaza u zgradu broj 142 u Ulici dr Ivana Ribara u Novom Beogradu ubijen Radislav Trlaji (1963), zvani Bata Trlaja, lider novobeogradskog klana. Trlajieva likvidacija bila je dobro isplanirana, a u akciji su uestvovale ak etiri ekipe. Jedna je pratila Trlajiev BMV ulicom Jurija Gagarina, da bi na poetku naselja Dr Ivana Ribara zapucali na njega. Trlaji je uspeo da im izmakne, ali se naao na nianu drugog tima, koji se nalazio u automobilu na raskrsnici ulica Dr Ivana Ribara i Jurija Gagarina. Smrtno ranjen Bata Trlaja je pod rafalima skrenuo s puta i prevrnuo se u jarak. Uspeo je da se izvue iz svog BMV i doe do zgrade, gde ga je dokrajila trea ekipa. Posle zloina, napadai su pobegli, a policija je iste veeri nala naputeni audi i tri kalanjikova u njemu. IZREETAN NA SEMAFORU

Zoran ijan, nekadanji reprezentativac u kik-boksu i pripadnik surinskog kriminalnog klana, ubijen je 27. novembra 1999. godine na uglu ulica Svetozara Markovia i Nemanjine u Beogradu, dok je u svom mercedesu 600 ekao na semaforu. Napadai su automobilom prili sa njegove leve strane, ispalili 18 projektila iz korpiona i ijana pogodili u glavu i grudi. Kao naruioci ijanovog ubistva pominjani su Zoran Uskokovi Skole i Makina grupa, ali nikada nije skupljeno dovoljno dokaza, niti je pokrenut krivini postupak. Za ijana se prialo da je voa surinske grupe, koja se bavila organizovanom kraom i preprodajom kradenih automobila, kao i trgovinom narkoticima. On je u spektakularnoj akciji policije uhapen 12. aprila 1998. godine, a pored njega supali i njegovi tadanji prijatelji i saradnici Dejan Milenkovi Bagzi, LJubia Buha ume, Zvonko Plei Plea, LJubomir Jovanovi Stakleni, Perica i Slobodan Joki i Milan Narandi Limun. Ve 27. aprila iste godine, u Ulici 17. oktobra, kod broja 4, u beogradskom naselju Labudovo brdo, oko 17 sati iz audija 100 u pokretu izreetani su Zoran Uskokovi Skole, voa miljakovakog klana, i Milo Stevanovi, policajac na bolovanju. Maskirani napadai u metalikzelenom audiju prili su crnom audiju A4, u kojem su se vozili Uskokovi, Stevanovi, i ispalili nekoliko rafala iz automatskog oruja. Kasnije je utvreno da su ubistvo poinili zemunci Mile Lukovi Kum i Sretko Kalini Beli, dok su sauesnici bili lanovi ovog kriminalnog klana Milan Jurii Jure, braa Milo i Aleksandar Simovi, Vladimir Milisavljevi Budala, Duan Krsmanovi i Nikola Baji Nikola. Sran LJuji ubijen je 20. novembra. 2000. godine u Beogradu. Dokazano je da su podstrekai bili voe zemunskog klana Duan Spasojevi iptar i Mile Lukovi Kum, neposredni izvrioci Vladimir Milisavljevi Budala i braa Simovi, a sauesnici Miladin Suvajdi, zvani ura Mutavi, Duan Krsmanovi Duan i Saa Petrovi. U sredu 27. decembra 2000. godine oko 14 sati smrtno je ranjen dvadesetrogodinji eljko Bodi iz beogradskog naselja Miljakovac. Dok je ispred kafia Slon, u Borskoj 13b na Miljakovcu sedeo za upravljaem automobila pasat karavan, dvojica nepoznatih napadaa su iz audija 80 u pokretu u njega ispalili itavu kiu projektila. Izreetan iz dva kalanjikova, Bodi je sat vremena kasnije umro u beogradskom Urgentnom centru. Milan orevi, zvani Bombona (51), kum pokojnog eljka Ranatovi Arkana, i njegovi prijatelji Milo Rokvi (52) i Duan Milovanovia (46) iz Mirijeva ubijeni su u nedelju, 11. marta 2001. godine oko 21 sat, dok je oreviev petnaestogodinji sin Nenad zadobio vie prostrelnih rana ekstremiteta. Pri povratku iz Sportskog centra Balon, gde su svake nedelje igrali mali fudbal, orevi i njegovi prijatelje upali su u zasedu u blizini Bombonine kue, na poetku ulice Nikole Sovilja. Nakon to su iz kalanjikova i pitolja CZ-99 u rtve ispalili vie od 30 hitaca, dvojica maskiranih napadaa pobegla su crvenim audijem sa etvorocifrenim brojem registarskih tablica. Neto pre ponoi u petak, 27. septembra, na autoputu u visini Centra Sava, nepoznati napadai, iz automobila u pokretu, izreetali su crni audi A-8 u kome su poginuli Sredoje ljuki ljuka, voa zvezdarskog klana, i njegov roak Zoran ljuki, dok je saputnik sa zadnjeg sedita Velibor irovi lake povreen. Ubice su pobegle sivim audijem A4 bez registarskih tablica. Jovan Guzijan (40), zvani Cuner, iz Zemuna, ubijen je oko 22.40 sati u pucnjavi na Novom

novosadskom putu, dok su tee ranjeni Dejan otri (23) i Rade Cveti (19). Guzijan, otri i Cveti bili su u crnom golfu 4 i kretali su se prema Novom Sadu. Kod raskrsnice sa Solunskom ulicom u zemunskom naselju Novi grad, sa leve strane im je priao sivi audi A6 sa zatamnjenim staklima iz koga su nepoznati napadai otvorili vatru, najverovatnije iz kalanjikova. Golf i audi kretali su se paralelno nekih 50 metara, kada je smrtno ranjeni Guzijan, izgubio kontrolu nad golfom, skrenuo na trotoar i oborio stub javne rasvete. Da bi bili sigurni da su dobro obavili posao, napadai su se zaustavili pored golfa i overili Guzijana. Na kolovozu je naeno vie od 50 rasutih aura.

, , 1979. . , , 1979. , , . . , . 10 , . , . Fantom sa Slavije,legenda beogradskog asfalta postoji nekoliko varijanti o tome ko je bio vlasnik porsea koji je Vlada ukrao, vecina i danas navodi da

je to porse 944 targa F vlasnika Gorana Bregovica, dok drugi tvrde da je rec o porseu 911 targa S vlasnika Ivka Plecevica sto je i potvrdjeno u dokumentarnom filmu "Beogradski Fantom" Beograani su provodili bele noi posmatrajui kako trgom Slavija suvereno vlada fantom. Ko je bio Vlada Vasiljevi koji je u ukradenom belom poreu uspeno izmicao policijskim poterama sve dok nije uleteo u klopku. Vasiljevia je stalno progonila elja da sedne u automobil i brzo vozi, ba kao to strasni pua ne moe bez cigarete. Ipak, lekari su utvrdili da pasionirano stanje ne umanjuje njegovu sposobnost da shvati znaaj onoga to je uradio. Njegova uraunljivost u tim momentima bila je smanjena, ali ne i bitno. Policija je odluila da celu zabavu jednostavno prekine tako to e postaviti zamku. Ma koliko bio vet, fantom nije uspeo da izbegne dva Ikarbusova autobusa. To to je imao hiljade oboavalaca nije ni malo dirnulo sudiju Okrunog suda u Beogradu koji mu je, zbog oduzimanja dva automobila i ugroavanja bezbednosti saobraaja, odredio kaznu od dve godine i est meseci zatvora. Kada je Vasiljevi govorio o automobilima, o tome kako se njima vlada dok se savlauju krivine, glas mu se menjao, a na licu mu se video zanos. Doktorima je esto ponavljao: Ne znam ta me vue da ukradem kola. Znam da je to kanjivo i da u imati posledice, ali kada sam u automobilu ne izlazi mi se. Momci sa asfalta znali su ga kao lokalnog kicosa, i kradljivca automobila, bio je poznat po kradji vozila marke "Opel" od tada mu u tim krugovima i datira nadimak Vlada Opel. Bio je srednjeg rasta i svakodnevno je radio sklekove, da bi bio u fizikoj kondiciji. Nekada su mu na leima sedela i etvorica robijaa. Iako divovski jak Fantom nije koristio silu. Ipak, uvari su zazirali od njega, a kriminalci su ga potovali iako nije bio ovek njihove sorte. Mia Dandara, Vlada Fantom, Roman Todorovi i Ranko Rubei bi, kada se skinu goli u dvoritu, izgledali kao rimski gladijatori. Jednog dana, posle posete njegove sestre, Vlada Vasiljevi je kroz uber pobegao iz CZ-a. Tri dana kasnije se sam vratio u zatvor. Rekao nam je da je morao da obavi jo jednu nonu vonju, da policajci ne misle da su ga pobedili. Za kaznu je dobio 30 dana u samici. Posle toga Fantom je bio zatvorenik bez mane. Puten je ranije iz zatvora - zbog primernog vladanja. Izaao je na slobodu, ali je stradao u jednoj staroj Ladi, kada je sleteo sa druma kod Poarevca. Okonao je ivot onako kako je i iveo - za volanom... Vlada Vasiljevic poginuo je po izlasku iz zatvora u saobracajnom udesu 1982 godine. Trei in Nepune dve godine posle Vasiljevieve pogibije, odigrao se trei in urbane legende o fantomu, ba kako je to nagovetavao naslov pronaene knjige u belom poreu. Reiser Slobodan ijan je jednu scenu svog filma Davitelj protiv davitelja posvetio fantomu sa Slavije. Vladu Vasiljevia, u pozajmljenom poreu koji je za tu priliku iz crne boje polikolorom ofarban u belu, dublirao je Pavle Komnenovi, jedna od najveih legendi beogradskog sportskog automobilizma. Naravno, scena je snimljena nou na Slaviji, a scenario je predviao da se beli

pore, ba kao i one odluujue i poslednje noi, neoekivano pojavi iz Bulevara JNA. Film je, ipak, samo imitacija ivota. I u njemu fantom sa Slavije ne zavrava svoju vonju tako to udara u autobus GSP ve raznosi dve prepreke i poto se provue kraj patrolnih policijskih kola napravi okret od 360 stepeni i nestane u tami. Organizatori su za tu priliku obezbedili pedesetak statista sa zadatkom da doaraju atmosferu koja je vladala tokom pravih vonji fantoma sa Slavije. Pokazalo se da je ovakav potez bio nepotreban, jer se na Slaviji okupilo nekoliko hiljada ljudi koji su jo jedanput hteli da vide fantoma u belom poreu, pa makar i filmskog. Vonja Komnenovia, i pored toga to je bila efektna, nije mogla da proe bez komentara i uporeivanja sa stvarnim fantomom. Odmah je zakljueno da je Vasa opel bio bri, silovitiji i da ga zapravo niko ne moe dublirati. Tako je jedna od najudnijih beogradskih urbanih legendi dospela na film, to je i bio logian nastavak jedne ovako uzbudljive i tajanstvene prie u kojoj nisu otkrivene sve tajne. skoro 25 godina kasnije 2006 godine pocelo je snimanje dokumentarnog filma "Beogradski Fantom" film je zavrsen 2008 a ako ga do sada niste gledali trebalo bi da to ucinite

ivorad Jelesijevi, bivi jugoslovenski bokserski ampion, ija je karijera u pojedinim epizodama prevazila i kadrove holivudskog hita Roki", opisuje kako su estoki momci bili regrutovani za rad u Dravnoj bezbednosti i zato su ratovi iz devedesetih unitili domai boks. Kad gleda Srbiju i Rusiju, jasno je da su svu veliku lovu i sav krupan biznis zapoeli u stvari ljudi iz KGB-a i Udbe. Imao sam burno odrastanje, ali svaka mladost je pomalo buntovna. U vreme mog detinjstva nesreu je predstavljala injenica da dolazi iz porodice koja je bila na drugoj strani. Moj otac je bio u Kraljevoj gardi i Drugi svetski rat je proveo u etnicima. Na poetku i nisam mnogo shvatao da smo proganjana porodica, ali sam ubrzo osetio da prema meni postoji neki otpor, pa i sputavanje. Prvi moj susret s nekim novim ivotom, koji je trebalo da pone sa zavretkom osnovne kole, doneo mi je i prvo veliko razoaranje. Konkurisao sam za vojnu gimnaziju, ali sam odbijen. Zvanini razlog je bilo moje dobro imovinsko stanje, ali sam zapravo odbijen zbog porodinog porekla. To je bilo moje prvo veliko razoaranje u ivotu odraslih, u koji je tek trebalo da stupim. Kasnije ih je bilo sve vie - poinje svoju ivotnu ispovest za Pressmagazin ivorad Jelesijevi, viestruki jugoslovenski bokserski ampion, ija je karijera u pojedinim epizodama prevazilazila i kadrove holivudskog hita Roki". A sve poinje u Beogradu 1963. godine, kada e upisati elitnu kolu Nikola Tesla" i poeti da se drui s ljudima kao to su Ljuba Zemunac, enta, Jusa i drugi. Ovako se Jelesijevi sea svog ivota: Ljubu sam upoznao sasvim sluajno, poto sam iznajmio sobu u kui njegove majke u Brakoj ulici na Zvezdari. Odmah smo se prepoznali. Igrali smo fudbal i dizali tegove. Poeo sam da odlazim s njim na tada uvene igranke na Zvezdinom terenu na Kalemegdanu, a ubrzo su i dole prve arke i megdani s tada gradskim ekipama: Bulburdercima, Dorolcima i drugim. Nijednom klanu nisam pripadao po roenju, ali sam s Ljubinom ekipom bio po sopstvenom opredeljenju. Bio mi je dobar drugar i smatrao sam da treba da budem uvek s njim. Te tunjave su bile romantine za ovo vreme. To je bilo vitetvo i doprinos prii, ko je iz kog kraja i koji je deo grada najjai. Tada si morao da bude ime, a biti mangup bila je i dobra preporuka kod devojaka. Ipak, kako je vreme odmicalo, oseao sam da pomalo stagniram. Mene je zanimao sport, a Ljuba je teio nekoj drugaijoj vrsti takmienja i eleo je da jednostavno bude najjai ovek. Nisam eleo da troim svoju mladost na gluposti i vratio sam se u Valjevo sa eljom da napravim neku ozbiljniju priu. Imao sam ve 23 godine i rekao sam sebi da je vreme za promene. Doao sam u valjevski bokserski klub Metalac, gde me je doekao trener Micoje Vasi. Bilo je sasvim jasno da sam preao neke godine u kojima poinje da se bavi ovim sportom, ali ovaj trener nije hteo da me odmah odbije, ve je rekao da kupim opremu i da doem da treniram. Posle 10 dana, da bi me oterao iz kluba na fin" nain, trener Vasi mi zakae sparing me s tada jako dobrim bokserom u lokalnim okvirima, pa i ire. Mislio je da kad me ovaj dobro izudara, da u onda sam shvatiti da nisam za boks i da u napustiti treninge. ivot je udo, desilo se da tog tipa nokautiram i trener Vasi mi je, tek to se ovaj pridigao, rekao: Mladiu, ti e sutra da se javi ekonomu da zadui opremu i da razgovara sa sekretarom kluba. Tako sam ve od sledeeg meseca poeo da dobijam i stipendiju. To je bilo u oktobru 1971. godine, a za nekoliko meseci trebalo je da ponu takmienje Metalca u

Drugoj ligi i borba za ulazak u vii rang takmienja. Trenirao sam estoko, ali tada je vailo pravilo da mora da proe 10 uvodnih borbi da bi mogao da krene u takmienje. Bez toga nisi mogao da boksuje u prvenstvenim meevima i ovi u klubu odluie da mi upiu tih deset meeva. Nisam imao nijednu pripremnu borbu, samo treninge, ali sam svih sedamnaest meeva dobio u toj Drugoj ligi i preosmo u vii rang takmienja. Sve je u mojoj karijeri poelo da se deava brzinom svetlosti. Spremao sam se za prvenstvo Beograda, koje je pobedniku omoguavalo da ide na prvenstvo drave. Na prvenstvu Beograda imao sam protivnike koji su bili mnogo vea imena od mene. Bili su to Maral iz beogradskog Radnikog, koga sam nokautirao u prvoj rundi. U drugom meu moj protivnik je bio uveni bokser Borota, koga sam nokautirao u drugoj rundi. Tako sam, na zaprepaenje svih, osvojio prvenstvo Beograda, a da nisam ni odboksovao cele tri runde. Na ovom takmienju se vrio odabir reprezentativaca za predstojee Evropsko prvenstvo 1973. u Beogradu i na uveni trener Boro Dugec me predloio za reprezentaciju. Kada sam to uo, samo to nisam pao u nesvest. Posle samo godinu i po dana od kada sam navukao rukavice moj ivot se potpuno promenio. Doem na pripreme, a ono sve velika imena - Mate Parlov, Marjan Bene, Svetomir Beli i ostale zvezde. Ubrzo su bili zakazani prvenstvo drave i reb. Kvalifikanti za borbe su bili iz est regiona, dva boksera su predlagali selektori, a ta dvojica su bili Toa Veselinovi i Marjan Bene. Na ovom prvenstvu drave birali su se reprezentativci Jugoslavije za predstojee Evropsko prvenstvo. reb je hteo da prvi me, etvrtfinale, boksujem protiv tada legendarnog Toe Veselinovia. Niko nije oekivao da proem, a desilo se da Tou nokautiram u drugoj rundi. Postao sam ljubimac publike i u polufinalu sam pobedio Bocia iz Zvezde. Posle tog mea, proglaen sam za boksera veeri. U finalu sam izgubio od Benea s 4:1, odlukom sudija, a obojica smo se nali kao konkurenti za mesto u reprezentaciju u velter kategoriji. Selektor Bruno Hrastinski i trener Dugec odluili su da Bene skine kilograme i pree u poluvelter kategoriju, a da moje mesto bude u velteru, i tako smo obojica imali rezervisano mesto i plavi dres s dravnim grbom. Na tom Evropskom prvenstvu u hali Pionir" stvari su krenule naopako za na tim. Nanizali smo na startu nekoliko poraza, a reb je ponovo bio surov prema meni. Za protivnika mi je odreen omladinski prvak Evrope i seniorski prvak SSSR-a, uveni Bikov, u koga su Rusi polagali ogromne nade. Doao je u Beograd da osvoji zlato, a u mene niko nije verovao i ve sam bio proglaen za autsajdera. Izgleda da sam samo ja verovao u sebe, jer su me svi ve prealili. U pogledima sam oseao saaljenje, ali ponovo se desi udo, na koje sam ve poeo i da se navikavam tih turbulentnih godina moje eksplozivne karijere. U dvadeset i drugoj sekundi uveni Bikov se naao na podu. U hali su nastupili delirijum i ovacije, koje se nisu ni stiale, a ve u prvoj minuti sam ga ponovo poslao na pod. Posle samo jednog i po minuta torpedovao sam Rusa i trei put na patos, i po tadanjim pravilima me je bio prekinut. Bila je to senzacija u koju sam samo ja verovao. Tada sam stekao najveu popularnost u zemlji. U polufinalnom meu boksovao sam protiv maarskog boksera efa i izgubio sam udnom odlukom sudija. To je bilo prvi put u istoriji boksa da ovek koji ima vie poena ipak izgubi me. Odluka sudija razjarila je navijae u Pioniru". Poeli su da bacaju cipele u ring, da gaaju sudije.

Tada su zbog mene i mnogi bili uhapeni i osueni na petnaest dana zatvora. Ubrzo posle ovih dramatinih deavanja pozove me u Zvezdu njen predsednik Gile uri, koji je tada bio vaan ovek u gradskim strukturama Beograda. Dobio sam stan, a i posao u Parking servisu", iji je Gile bio direktor. Tada je krenula era nezaboravnog prijateljstva i druenja sa svim sportistima Zvezde. Izlazio sam s Draganom Dajiem, Bogieviem. Popularna mesta na koja smo odlazili bili su diskoteke Cepelin" i Akvarijus", kao i restorani umatovac", Lipa", Duanov grad". To vreme je krasila kafanska izmeanost. Nije bilo klanova, sve profesije su bile za stolovima i to bez ikakvih podela. Daja me je upoznao s tadanjim popularnim fudbalerom Hajduka iz Splita i jugoslovenske reprezentacije Ivanom Buljanom. On je bio izuzetno duhovit ovek i posedovao je taj neki neodoljivi dalmatinski arm. Pamtim druenja s Matom Parlovim, najveim bokserom s ovih prostora. Bio je sjajan ovek i veliki intelektualac. Govorio je pet jezika i bio svetski ovek, i iznad svega veliki Jugosloven. Nekoliko godina smo zajedno letovali i strano me je pogodila njegova nedavna smrt. Bio je sjajan taktiar, koji je koncepciju borbe imao razraenu do tanina bez ikakvog suvinog poteza. Mate je oboavao Beograd, mnogo vie nego Zagreb. On je uvek isticao da je sve najlepe u sportu doiveo u Beogradu, u kojem je locirao i svoje najznaajnije meeve u svojoj kasnijoj profesionalnoj karijeri. U tim svojim beogradskim godinama obnovio sam i prijateljstvo s nekim ljudima iz stare ekipe i, naravno, s Ljubom Zemuncem. Ne bih mogao da kaem da je Ljuba tada bio kriminalac, nazvao bih ga pre delinkventom, jer tada nije bilo unosno biti kriminalac kao to e to biti u devedesetim godinama. Nesrea s Ljubom i itavom tom ekipom bila je ta to je njih zavrbovala Udba. Dravna bezbednost je birala te delinkvente, videla je da ne idu u kolu, da su prestupnici, a nemaju ba para. Obeavali su im razne stvari, nudili im lokale, ali da obave neki prljav posao za njih u inostranstvu. Udba je regrutovala u svoje redove te mlade delinkvente, ali i oficirsku i policijsku decu koja su krenula stranputicom, kao to su Arkan i Goran Vukovi, koji e i ubiti Ljubu Zemunca u Nemakoj. ta bi bio Arkan bez DB-a? Obian kriminalac. Ne bi on mogao takvu karijeru da napravi bez Udbe, pa u to vreme se za ukradeni novanik ilo dve godine u zatvor. Dakle, i Ljuba Zemunac je na kraju zbog Udbe izgubio glavu, jer je puno znao, a dug ivot svedoka i uesnika u DB akcijama nikada nije bio poeljan. A sve te prie da su Ljuba i ekipa zaradili novac od pljaki banaka bila je glupost. Naalost, prava istina je bila da su oni reketirali nae ljude u inostranstvu. Gastarbajtere kojima je krenulo u novim domovinama, pa su ve otvorili lokale ili otpoeli biznis. U meuvremenu su morali da koknu nekog etnika od osamdeset godina i to da bi neko u DB-u napredovao u karijeri. I mene su pokuali da zavrbuju za rad u Udbi. Dolazili su razni ljudi, kao pokojni inspektor Bii, da me pridobije, pa ak i preti. Obraali su mi se u fazonu Ti si seljae, moemo da te proteramo kad hoemo iz Beograda". Hteli su sigurno da i mene poalju u neku Nemaku ili Holandiju da sredim isto tako nekog etnika s gerijatrije. Obratio predsedniku kluba Giletu uriu, koji mi ih je skinuo s vrata.

Kasnije su se Ljuba i ekipa vraali u zemlju. Ve su se uveliko namnoile te kriminalne ekipe, pa su i poele da se ubijaju meusobno. Voleo sam Ljubu Zemunca i ubeen sam da je on bio poten ovek. Priali su da je silovao devojke, u ta sumnjam, jer je bio lep i popularan. Nije mu to bilo potrebno kad je ko od ale osvajao lepotice. Mislim da su mu ta silovanja nametali ovi iz Udbe, pa ga onda kao izbavljaju uz obeanje da e da radi za njih. Nema izlaska iz slube, ali kad gleda Srbiju i Rusiju, jasno je da su svu veliku lovu i sav krupan biznis zapoeli u stvari ljudi iz KGB-a i Udbe.

Nizao je medalje, protivnike je uglavnom slao na pod, a njega niko nikada nije uspeo da obori, sem u sceni filma "Davitelj protiv davitelja" Radniki na Crvenom krstu bio je omiljeno mesto estokih momaka poput Ljube Zemunca i Gike, ali i glumaca Petra Kralja, Dragana Nikolia i Mikija Manojlovia. Jugoslavija je zahvaljujui koarkaima i bokserima svojevremeno bila svetska velesila. Na boks se gledalo kao na plemenitu vetinu, a na boksere kao na hrabre momke koji su se u ringu nadmetali u snazi, brzini, izdrljivosti, umeu... Jole Tamindi prvi put je ukrstio rukavice kao lan bokserskog kluba Radniki na beogradskom Crvenom krstu. Imao je tada 15 godina. Bio je omladinski i seniorski ampion drave, osvajao je medalje na velikim turnirima u Jugoslaviji i Evropi. Nokautom je pobeivao najpoznatije evropske i svetske boksere srednje kategorije. Pria o Joletu Tamindiu je pria o zlatnim danima jugoslovenskog boksa koji se ugasio kao ibica kada je poeo graanski rat u Jugoslaviji. Boks su nokautirali politiari, kae Tamindi, alei to vie ne postoji Prva bokserska liga u Srbiji, nema ni jakih klubova, ostale su samo kole boksa koje dre entuzijasti.

- Moja braa Perko, Mige i ja roeni smo u selu Vranjska kod Bilee, a kao deaci smo se s ocem Miloem i majkom Danicom doselili na Umku kod Beograda. Tamo smo poeli da se bavimo gimnastikom. U dvoritu smo napravili vratilo, nasadili metalnu ipku na dva bagrema i vrteli se na njoj po ceo bogovetni dan. Kada sam krenuo u srednju kolu "Ivo Lola Ribar" u elezniku, telo mi je bilo kao sajla, akom sam mogao da razbijem ciglu. Nastavnik fiskulture Toma Vujadinovi upitao me je na jednom asu: "Jole, hoe li da bude bokser?". Toma me je odveo u Radniki, tada jedan od najjaih klubova u zemlji. im sam navukao bokserske rukavice, oseao sam se kao kralj. Kada sam se vratio kui, Perko i Mige su me gledali kao da sam Kasijus Klej. Umka je ubrzo poela da bruji da sam postao bokser, da sam sparingovao sa ampionom Svetomirom Bjeliem i isprebijao ga, da me spremaju za reprezentativca u srednjoj kategoriji i da u ii na Olimpijadu. Mnogo toga se kasnije i obistinilo. - Trener Branko Davini voleo nas je kao sinove. Posle godinu dana pred klubom me saekao Perko i rekao mi: "Bato, hou i ja da budem bokser". Odveo sam ga kod trenera, a kada ga je Davini uveo u ring da sparinguje sa nekim deakom, zavrteo je glavom i rekao mi: "Nije talentovan za boks kao ti". Kada sam to rekao Perku, naljutio se i obeao: "Biu 10 puta bolji od tebe, videe". Tako je i bilo. Perko je postao maina, po ceo dan je udarao u boksersku vreu koju smo okaili u dvoritu na vratilo, izgarao je na treninzima i u ringu. Postigao je vee uspehe i od mene i od Migeta. Za Migeta smo znali da e postati bokser. Dok smo mi trenirali u Radnikom, on je jo uvek je gulio klupu u koli na Umci, ali i ake udarajui njima gde stigne. Posebno je voleo oluke. Perko i ja smo esto sparingovali kod kue, a Mige je upijao svaki na direkt, aperkat, kroe. Dok smo bili u Beogradu, uzimao je nae rukavice i mlatio njima dok ih ne podere, a mi se jedva uzdravali da ga ne oderemo od batina. Kada je upisao srednju kolu u Beogradu, odveli smo ga u Radniki. Trener Davini ga je poslao da se kao teka kali u BK Sineli. Mige je osam prvih prvenstvenih meeva dobio nokautom, pa se u Radniki vratio na velika vrata. - Vrlo brzo postali smo poznati irom Jugoslavije kao opaka braa Tamindi. Ja sam boksovao u srednjoj, Perko u polutekoj, a Mige u tekoj kategoriji. Bili smo parni valjak, mleli smo sve pred sobom. Ja sam vie od 300 meeva u karijeri, od toga 100 meunarodnih, ali ni Perko ni Mige nisu zaostajali. Sva trojica smo bili ampioni i viceampioni Jugoslavije, boksovali sa prvacima Mediterana, Balkana i Evrope. esto mi se desi da pomeam svoje i uspehe svoje brae. SPARING SA ZESTOKIM MOMCIMA - Seam se da su u Radnikom trenirali takozvani estoki momci Ljubomir Maga alijas Ljuba Zemunac i ore Boovi Gika. Treninge im je vodio Miroslav itakovi ita, tada ampion u rvanju. Bili su to, u stvari, kondicioni treninzi. Ljuba i Gika su trenirali uporedo rvanje, dudo i boks, nije udo to niko u to vreme nije na ulici ili kafani smeo da im stane na crtu. Mige, Perko i ja smo sparingovali sa njima, traili su da ih ne tedimo, bili su to ei okraji. Kasnije je stigao i eljko Ranatovi Arkan. Dobro smo znali ko su oni, nasluivali ta rade i ime se bave, ukalo se ve tada da rade i za dravnu bezbednost, ali nismo se druili sa njima van kluba. - Poetkom 80-ih u Radniki su kao rekreativci poeli da pristiu pevai, glumci i politiari. Dolazili su Petar Kralj, Dragan Nikoli, Miki Manojlovi. Dolazila je ak i Vesna Zmijanac, kada je rodila erku Nikoliju. Vesnu je na stadion dovozio Rade aldovi enta, jedan od najeih momaka beogradskog asfalta. Mige je arko eleo da "boksuje" sa Vesnom, da bude sa njom u "klinu", ali je enta nosio

utoku, pa mu je to ubijalo elju da sparinguje sa njom. Navijai su nam bili radnici, inovnici, profesori, ali i beogradska elita. Klarinetista Boki Miloevi i tadanji gradonaelnik Branko Pei nisu proputali nijedan me Radnikog. Boki je dolazio u odelu, a Branko Pei u oferskoj jakni. Nikada ga nisam video sa kravatom, liio mi je na vozaa kamiona. Meeve Radnikog pratio je i kraljevi Tomislav Karaorevi i kneginja Jelisaveta. - Braa i ja smo bili vrhunski sportisti, ali smo i radili. Ja sam se zaposlio u preduzeu "Ivo Lola Ribar", Mige u Zelengori, a Perko u Rudniku. iveli smo od plate, a od kluba smo dobijali sportsku opremu i bonove za topli obrok koje smo koristili u beogradskim restoranima. Dobijali smo i premije posle pobeda na meunarodnim takmienjima. Nismo imali vremena za izlaske i provod. Jednom me je Mige pitao: "Bato, sea li se koliko je klinaca treniralo boks u Radnikom kada smo mi poeli?" Rekao sam mu: "Oko stotinak". Upitao me je: "I, koliko je nas ostalo?" Nasmejao sam se i rekao: "Samo nas tri zaluenika". Bekstvo iz Ermitaa - Svi meevi su bili teki. Slabio sam i po desetak kilograma da bih mogao da boksujem u svojoj kategoriji. Jedina sauna u gradu bila je u General danovoj ulici, uoi mea nisam izlazio iz nje. To je bio pakao, dve runde sam mleo a u treoj se branio. Postao sam zato udara. Meeve sam zavravao nokautom, a nikada ga nisam doiveo, to je retko u boksu. Doiveo sam samo filmski nokaut. U Beogradu se snimao film "Davitelj protiv davitelja". U jednoj sceni je trebalo da odglumim da sam nokautiran. Sve je bilo u redu dok nisam morao da padnem, to nisam umeo, a valjda podsvesno nisam ni hteo. Scena je morala da se snima desetak puta dok nisam pao kako treba. Na ringu sam ratovao. Seam se Kubanca Martineza, tada jednog od najopakijih udaraa, prvaka Evrope i sveta. Mnogi su predviali da neu doekati kraj prve runde. Bio je to rat na ringu. Izgubio sam borbu sudijskom odlukom 3:2, a selektor reprezentacije Bruno Hrastinski me je ljubio kao da sam odrao Martineza. - Mige, Perko i ja smo zahvaljujui boksu prokrstarili Evropom, Azijom i Afrikom. Seam se da sam pobegao iz Ermitaa u Lenjigradu kada nam je vodi rekao da nam treba 10 godina da obiemo ceo muzej, jer je moje ivotno pravilo bilo - sve ili nita. Krivi toranj u Pizi uvek me je podseao na nekog boksera koji je grogi. U Africi su nas vodili u pustinju da jaemo kamile, u Parizu su nas obavezno terali da se pentramo na Ajfelovu kulu, a uvee nas vodili u Mulen ru. Kosa mi se dizala na glavi kada smo posetili Auvic. Ratoborni navijai - Navijai su esto znali da naprave haos oko ringa. To se redovno dogaalo u Pritini, Titogradu i Banjaluci. Naroito je gusto bilo u Pritini. Ja sam drao Gaia, Perko se igrao sa Muhoviem, a Mige redovno tabao Azisa, ali meeve smo gubili odlukom sudija. Kada su sudije morali da proglase nekog od boksera Radnikog za pobednika, na ring bi leteli novii, upaljai, flae, kiobrani. Tek pred poetak graanskog rata Radniki je uspeo da dobije bodove u Banjaluci i Pritini. U okolini Banjaluke se tada ve uveliko pucalo, a dok smo putovali ka Pritini Albanci su autobus gaali kamenicama. - Jugoslavija se raspala, a sa njom i boks. Perko je penzioner, Mige postao ugostitelj, otvorio je kafanu na Umci. Ja sam se snalazio, pravio sam sportsku opremu za kiks boks, rukavice i dresove. Poetkom 80-ih postao sam glavni trener u Radnikom. Zavrio sam viu trenersku kolu, vodio klub osam godina i tada je Radniki osam godina uzastopno bio prvak drave. Bio sam i trener dravne reprezentacije. Dobijao sam ponude da budem profesionalni trener u Italiji, Maarskoj i Nemakoj. Nisam hteo, profesionalni boks je esto nemilosrdan i prljav jer se meevi nametaju. Seam se Mate

Parlova koji je pokuao da bude profesionalni bokser i kasnije nam se alio. Hrvati su zbog toga odbili da mu daju sportsku penziju. Mate je doao u Beograd i dobio bez problema penziju od 1.200 evra. Kada se pohvalio time u Puli, odmah su mu ponudili hrvatsku penziju od 1.500 evra! Mige i ja sada ekamo da postanemo gospoda penzioneri. Imamo decu, unuke. Svi guramo, ivot je borba, u ringu nema predaje.

Mirko Beevi (26), iz Beograda, ubijen je 6 Juna 2001 uvee oko 2.45 u Borskoj ulici u sukobu s policijom. Beevia, za kojim je policija tragala ve due vreme, uoila je Interventna jedinica dok je parkirao ukradeni "golf". Policajci su izali iz svog vozila sa namerom da uhapse Beevia, ali je on krenuo autom u rikverc, udario u policijski dip, a istovremeno iz pitolja (CZ 99), za koji nije imao dozvolu, pucao na policijsko vozilo. Hitac iz Beevievog pitolja pogodio je haubu, rikoetirao i probio oferajbnu na mestu suvozaa. Policajci su uzvratili vatru, ali je Beevi poeo da bei Borskom ulicom. Kako im je vozilo od udarca bilo oteeno, policajci su peke nastavili da jure Beevia i stigli ga 400 metara dalje, gde se zaustavio ukradeni "golf". Tu su zatekli ranjenog Beevia, a hitna pomo koja je ubrzo stigla konstatovala je da je Beevi preminuo. Policajci su u pravcu Beevia ispalili vie od deset metaka, od kojih je jedan pogodio Beevia sa strane u spoj pancira koji je imao ispod koulje. Kako je u etvrtak na konferenciji za novinare u GSUP -u rekao naelnik gradskog SUP -a generalmajor Boko Buha, Beevi je od ranije poznat policiji i na dui ima 97 krivinih dela. Beevi je karijeru kriminalca poeo u ekipi pokojnog Zorana Uskokovia Skoleta, ali se brzo osamostalio. Pitolj koji je pronaen kod Beevia ima serijske brojeve, ali nije evidentiran u GSUP -u, rekao je u etvrtak porunik Milan Popovi, naelnik Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata.

Beevi se krio ve due vreme, ali je nejasno kako je uspeo da odloi ak osam puta izvrenje kazne na koju je bio osuen zato to je proao na crveno svetlo i zgazio osmogodinjeg Dalibora Dimovskog. Za ovo delo bio je osuen na dve godine zatvora, naglasio je Popovi. Mirko Beevi je 30. maja 2000. godine u Ulici kneza Vieslava, iz automobila u pokretu pucao i ubio Dejana Plavia (30) koji je upravljao BMW -om. Beevi je osumnjien i da je 2. decembra prole godine u Ulici Ivana Milutinovia pokuao da od jednog vozaa otme "mercedes". Kada je vlasnik pruio otpor, Beevi je pucao i ranio ga u ruku. Ranjeni voza je uspeo da otme Beeviu pitolj za koji je kasnije ustanovljeno da je iz njega ubijen Plavi. Beevi je 26. novembra 1999. godine na raskrsnici Balkanske i Narodnog fronta, takoe iz kola u pokretu, pucao na Dejana Cariia koji je sedeo u parkiranom "audiju". Reagovanje na policijska saoptenja Ubijen u saekui Povodom uestalih policijskih saoptenja u kojima se tvrdi da je na Mirko Beevi Bea ubijen posle razmene pucnjeva sa interventnom jedinicom SUP-a, primorani smo da se obratimo javnosti i da kaemo da Mirko prilikom tog, navodnog, hapenja u Borskoj ulici u Beogradu nije pucao na policiju ve je likvidiran u klasinoj saekui. Takoe, potpuno je nelogino da neko putnikim automobilom nasrne na policijski dip teak izmeu dve i tri tone, to se takoe podmee u pomenutim saoptenjima. elimo da kaemo i da postoji neposredni svedok celog dogaaja koji e, kada za to doe vreme, pred sudom ispriati ta se zaista dogodilo i potvrditi da Mirko nije ispalio nijedan metak u pravcu policijaca. Taj svedok je kobnog dana sedeo sa Mirkom u automobilu i uspeo je da preivi. Takoe, postoje i oevici koji tvrde sasvim suprotno od onoga to saoptava policija. Dakle, prema prii neposrednog svedoka i oevidaca sve se odigralo za nekoliko sekundi. Policijski dip je velikom brzinom naleteo otpozadi na Mirkov automobil i okrenuo ga za 180 stepeni. Od siline udarca motor Mirkovog vozila se ugasio i dok je on pokuavao da ga ponovo pokrene policajci su iskoili iz dipa i bez upozorenja zapucali rafalnom paljbom. Mirko je startovao automobil i beei pokuavao da spase ivot. Meutim, oigledno ve pogoen posle pedesetak metara je klonuo na suvozaa (svedoka) koji je sa svog sedita preuzeo volan. Nakon 150 metara automobil je udario u trotoar i zaustavio se, a suvoza se spasao bekstvom. Za Mirka vie nije bilo spasa. Mirko je ranije osuen za saobraajnu nesreu u kojoj je stradao maloletni deak. Uz svu bol koju je od tog dana nosio u sebi, policija je jo napravila od njega okrutnog ubicu. Osuen je i za napad na slubeno lice. Tada je, pokuavajui da umakne policajcima, pogoen metkom u glavu. Projektil mu je izvaen tek posle sedam dana kada je policija obavila svoj posao. Zato je tada oglaen krivim i osuen nikom nije jasno.

elimo da obavestimo javnost o jo jednoj neprijatnosti koju nam je policija priredila. Vraali smo se sa sahrane. Negde kod restorana "Kouta", ispod Topiderskog groblja, dva dipa intervetne brigade su zaustavila kolonu vozila. Sve su poizbacivali napolje, a nekima su stavili lisice na ruke. Kada su nas videli kako izlazimo u crnini i sa Mirkovom slikom, zbunili su se i ostavili nas na miru. Verovatno su traili incident, ali ga nisu nali. Zvanian izvetaj sa uviaja nakon Mirkovog ubistva, kao ni rezultate autopsije, jo nismo dobili. Nadamo se, ipak, da e istina kad-tad isplivati na povrinu i da emo saznati odgovor na pitanje: ako je Mirko za neto bio kriv, zato nije uhapen i osuen ve je ubijen na ulici. Porodica Beevi Drugi izvor Prilikom pokuaja da u ukradenom 'golfu' pobegne od interventne ekipe SUP Beograd, koja je za njim tragala na osnovu policijskih i sudskih poternica, jue oko 2.45 asova u Borskoj ulici ubijen je Mirko Beevi (26) iz Beograda.

Kako je jue rekao general-major Boko Buha, naelnik SUP Beograd, interventna ekipa je u Borskoj ulici primetila 'golf' za koga je proverom ustanovljeno da je ukraden, a policajci su u njemu prepoznali Beevia za kojim se traga. - S namerom da uhapse Beevia policajci su izali iz vozila i prili 'golfu'. Meutim, on je naglo krenuo u rikverc i udario u slubeno vozilo, a odmah zatim je ispalio jedan hitac u pravcu policajaca koji su uzvratili - izjavio je general Buha, dodajui da je Beevi potom krenuo u beg. Policajci su nakon 400 metra, poto se 'golf' zaustavio, zatekli povreenog Beevia u njemu. Odmah su pozvali Hitnu pomo koja je konstatovala da je mrtav. Beevi je nosio pancir, ali ga je metak pogodio s bone strane. - Jo jedno lice je bilo u kolima sa Beeviem, za koje je utvreno da nije pucalo. Imamo saznanja ko je to i intezivno tragamo za njim - istakao je general Buha. 'Golf' u kom je bio Beevi ukraden je 31. marta 2001. godine i ima je ukradene tablice. Mirko Beevi je odavno poznat policiji. Optuen je da je 24. oktobra 1995. godine, u Borskoj ulici, proavi kroz crveno svetlo usmrtio Dalibora Dimovskog (8), posle ega je pobegao. Osuen je na dve godine zatvora, ali je ak osam puta uspeo da odloi kaznu.

Bio je osumnjien i da je 30. maja 2000. godine u Ulici kneza Vieslava ubio Dejana Plavia, kao i da je 2. decembra u Ulici Ivana Milutnovia pokuao da otme 'mercedes' i ranio vlasnika u ruku. Vlasnik vozila je, ipak, uspeo da otme Beeviu pitolj, za koji je vetaenjem utvreno da je iz njega ubijen Plavi. Beevi je osumnjien i da je 26. novembra 1999. godine na uglu Balkanske i Narodnog fronta, pucao na Dejana Cariia, koji je uzvrtio. Porunik Milan Popovi, naelnik Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata SUP Beograd, rekao je

da je protiv Beevia bilo podignuto ak 97 krivinih prijava, najee zbog oduzimanja vozila, falsifikovanja dokumenata, nasilnikog ponaanja...

Kad si prvi put uo da te je neko nazvao kriminalcem? Golubovi: Sve je poelo u petom-estom razredu. Na as matematike upada policija, hapse me, direktoru kau: Mi duimo ovog momka, a onda me vode u oblinju stanicu policije. Jedan inspektor me vezuje za klupu i pita: Gde su zlatnici. A ja nema pojma o emu je re. Gasio mi cigaru na rukama, tukao me pendrekom po nogama, leima... I tada sam otkrio svoj najvei talenat od svih koje posedujem: talenat za bekstvo. Shvatio sam da je bolje da me ubiju nego da me mue i pobegao sam kad je inspektor izaao iz kancelarije. Tada je moja porodica ivela u prizemlju zgrade i ja sam u stan uao ne kroz vrata, ve sam uleteo kroz prozor, zagrlio majku i rekao joj: Mama, od danas niko nikada vie nee da me bije. I plakao sam. Kasnije se ispostavilo da je neki deko iz kole, neki tatin sin, ukrao 11 zlatnika iz kue, prodao ih i itav dana aavao kolu pljeskavicama. Kad ga je nastavnica pitala odakle mu novac, on joj kae: Imam ja druga Kristijana, lopova. Tako se upalio prekida moje sudbine... U koli sam se isticao: bio sam odlian, ali i uenik koji se druio sa nestanim deacima. I onda je krenulo: Kristijan uradio ovo, Kristijan uradio ono.... To je neka crna sudbina. Da li je tvoj prvi ozbiljan prekraj zakona kraa olovnih delova iz telefonskih govornica koje si pretapao u tegove? Ne, to je velika la. Dva moja druga su otkrila da olovo iz slualica moe da poslui za pravljenje tegova. Jednom ih je uhapsila policija, ubila od batina, a nakon toga mene privode. Dovodi me komandir u svoju kancelariju i kae: Sluaj, bolje ti je odmah sve da prizna da te ne bijemo, drugovi su te odali. Odvedu me u eliju, njih dvojica izoblieni od batina. Plau. I tu me nagovore da ja preuzmem odgovornost umesto njih, jer su oni deca jedinci, boje se

zatvora, boje se popravnog doma, da ih ponovo ne tuku itd. Tada je moja slika prvi put izala u novinama, Veernje novosti su objavile lanak sa naslovom Topio olovo iz slualica da bi pravio tegove!. Kako si odveden u popravni dom? Izbila je tua u centru grada, ispred nebodera Beograanke, gde smo napadnuti moj drug Cema, kog vi znate kao Legiju, ja i jo nekoliko starijih momaka. Tua je trajala 20 minuta, radile su ae, flae, betonske ardinjere i sve to pred tridesetak ljudi usred dana. Zbog toga sam odveden u popravni dom, odakle sam pobegao i otputovao u Nemaku. Nisam mogao da izdrim. Bez obzira na to to sam bio maloletan, policija me je maltretirala. Da li si kao dete matao o svom buduem zanimaju? Najvei san mog oca je bio da budem pilot. Ja sam matao da budem general nekih specijalnih jedinica, neki vojskovoa. Ekspert nekih borilakih vetina. Zato ba to? Uvek me privlailo da ljude uim fizikoj kondiciji i raznim slinim sposobnostima. Od malih nogu sam se bavio sportom, uspevalo mi je da telo izloim naporima do kojih drugi nikad nisu mogli da dou. Ali ta lepota oratorstva i taj nain ophoenja sa ljudima davalo mi je strahopotovanje kod drugih. S vremenom sam shvatio da posedujem hipertalenat za sve i svata i onda sam akao: uio sam da kuvam, ijem, crtanje, pisanje... Dobio sam hipertenziju kao da u sutra da umrem, da moram sve da uradim danas. Hvali se? Ne, zaista imam harizmu koja pleni ljude. Nije u pitanju pria o Kristijanu kriminalcu, o oveku koji pljaka banke, koji se tue itd. Ta energija privlai ljude i mi razgovaramo. Bolesnici, ranjenici, jadni ljudi, sreni ljudi, uvek svakom od njih pokuavam da ulepam dan. Nikada nisam silovao i oteo nekome neto, a meu onima na kojima sam istresao bes sigurno nije bilo potenog naroda i cveki, ve ist olo. To e pokazati vreme, jer od stotinak tih "zvunih" kriminalnih imena i biznismena danas je ivo svega nekoliko njih. Kad si postao svestan toga, te energije? Jo u ranim danima, u osnovnoj koli sam poeo da shvatam da se izdvajam od ostale dece. Sa 12 godina sam prvi put spavao sa devojkom. Bio sam bolje vaspitan od ostalih, voleo sam bolju hranu nego ostala deca i lepe se oblaio. Meni je pravljeno po pet-est sendvia pre polaska u kolu: jedan za mene, jedan za sestru i tri za drugove. To tako druge familije nisu mogle da priute. Neki bi rekli da sam na taj nain poeo da se bavim advertajzingom i propagandom i da kupujem masu, ali ja sam zaista od srca eleo da ono to imam podelim sa drugima. ime su se bavili tvoji roditelji? Moj otac je, vrlo rano, jo dok sam bio beba, otiao u Nemaku i tamo poeo da radi, tj. da se bavi kriminalom. Kad je otiao u zatvor, poeo je da crta, pa je negde 70-ih godina pobedio sa svojim radom na UNESCO izloi, ovde u Beogradu u Sava centru. Talenat za crtanje sa njega je preao na mene i ja jako volim da crtam i neki strunjaci su rekli da to jako lepo izgleda i da imam talenta. Da li je istina da se tue samo levom rukom? Uglavnom da, dok sam se tukao. Za desnu imam lekarsko uverenje o njenoj preteranoj snazi, pa mi je zabranjeno da je koristim u borbi sa ljudima.

Kad si otiao u inostranstvo i zato? Prvi put nakon zavrene osnovne kole, 1982. Imao sam ovde ve nagomilane probleme i majka je mislila da treba da promenim sredinu. Otiao sam u Trst kod prijatelja nae porodice, ovanija, koji dri istoimeni lanac robnih kua. Malo sam pomagao u trgovini, uio jezik, ali sam se ueleo Beograda, pa se vratio. Onda sam uleteo u par tua, u 85. zaglavio prvi put u Centralnom zatvoru. Inae, nikad u ivotu nisam krao u Jugoslaviji, ovde sam se samo tukao. I uvek sam se branio. Bio sam mesec i po dana u zatvoru. Onda sam otiao napolje, pa se vraao u Beograd, poeo da izlazim po diskotekama, slede razna negativna poznanstva. Upao sam u svet u kom sam bio najbolji, imao najveu harizmu, poeo da osvajam vlast i upao u opasnost da postanem slavni kriminalac sa rokom trajanja od dve godine. Shvatio si tada da si ba to - kriminalac? Pa, da. Onda kad sam se u inostranstvu bavio nekim ekstremnim stvarima kao to su pljake, naroito pljake banaka. U Nemakoj sam leao tri i po godine zbog kazne za organizovani kriminal i razbojnitvo. I zbog tue sa jednim Crnogorcem, upucavanja neka su bila. Trebalo je da leim dve godine, ali sam udario komandanta zatvora, pa su mi produili kaznu. Kako si se vratio u Srbiju? Nemaka vlasti su me 93. isporuile naoj policiji zbog jednog incidenta u hotelu Maestik. Nakon toga dolazi bekstvo iz Centralnog zatvora, odnosno skok sa drugog sprata Petog optinskog suda i potom sam otiao u Erdut kod Arkana. Shvatio sam da se dosta toga u meuvremenu u Beogradu promenilo, svako je mislio da moe postati kriminalac, mnogo nabeene dece je poelo da nosi pitolje, fer-plej je potpuno nestao. Kada si upoznao Milorada Lukovia? Cema je vrlo slian meni. Nai karakteri su 90 odsto isti. Smatram da je iznad svega vukao taj patriotski blok do maksimuma. ovek koji se bez ikakvih predrasuda svakoj novoj vlasti davao, ne u svom interesu ve u interesu Srbije. Moda je tu pala neka blokada, pa je rekao sam sebi: Dokle vie, daj da uzmem neto i za sebe. Milorad Lukovi Legija mi je nepoznat, znam ga samo kao Milorada Ulemeka Cemu. Kako je on otiao u Legiju stranca? Oduvek je gajio elju da ode u Legiju stranaca, jo od detinjstva. Ja sam mu rekao: Hajde da pljakamo banke negde po zapadu i da se vratimo kui sa hrpom para, pa da otvaramo lokale. On kae: Nisam ti ja za to! I ovek stvarno ode u Legiju. Zato se predao posle etrnaest meseci? Jer hoe da se razjasne dileme u vezi sa njegovim ueem u ubistvu premijera. Znam da je bio upleten u politike igre i da mu samo Bog moe pomoi da istera pravdu. im budem mogao, otii u u zatvor da ga posetim. Misli li da je Legija ubio Zorana inia? On je imao snagu i mogunost da to uradi, ali nije. Kad se pria o atentatu na inia, prvo pomislim na pravdu i nepravdu. Za mene je pravda ak i raditi neto nepravedno ako je to u interesu naroda. Mislim da je premijer ubijen zbog nekih politikih malverzacija koje su najvie njemu bile poznate. Ali, sada ovaj zaplet oko tog ubistva to je vrlo nejasno. Pazi, ja nisam za to da nema policije i sudova. Ali, u pravoj demokratskoj formi. Jer, ja sam doiveo veliku nepravdu u velikim demokratijama kao to su nemaka i grka. Moete onda da zamislite srpsku nepravdu. Jer, kod nas sve moe i sve ne moe. Na zapadu ipak postoji

granica tolerancije, a ovde ne postoji nita. U kom sluaju su kod tebe probijene te granice? U tome to neko moe u kafani da ubije oveka i mirno da izae napolje. A moete biti zvuno ime kao ja, i da vas po sudskom ubeenju koje pravno ne postoji, za opaljeni amar osude na 16 meseci, jer ste navodno nekog pokuali opljakati. Pa, to nema nigde. To izaziva revolt, i gomilu negativne energije da se protivim. Mrzim autoritete. Ukoliko imaju pozivne poglede, onda ih potujem. Ako ne, onda ih nema. A opet, kada pogledam svesno, znam da se ne moe protiv drave i vlasti. Ponovo si u Beogradu, kako ti se ini? Srbija je pre 10 godina bila jedno ludilo sastavljeno od bezbroj ludila na jednom mestu. Ali, ni danas nije drugaije. Za 20 dana obiao sam sve beogradske diskoteke i video da je 97 odsto omladine ili pijano ili drogirano, ili i jedno i drugo. To je uasno, neverovatno! I ta tu moe da oekuje i da trai - devojku od koje e dobiti samo neku zaraznu bolest i prijatelja od koga e dobiti probleme? Ta omladina treba da bude vojska koja e braniti otadbinu, a te devojke sutradan treba da postanu majke nae dece koja e graditi ovu zemlju. Kad su 17. marta izbili nemiri na Kosovu, ti si se u Beogradu naao na elu demonstranata. Odrao si i jedan govor. Kako je dolo do toga? Te veeri vraao sam se s puta, i neko mi je rekao da je miting. Otiao sam pravo tamo, izaao iz auta i tada je narod poeo da pravi prolaz i da vie: Kristijan, Kristijan! Kristijan za predsednika! Poeli su da me vuku da se popnem na kola i da se obratim narodu. Rekao sam narodu da nema vie ni Arkana, ni Legije, ni Miloevia, ali da sam ja, ako treba, spreman da povedem narod. Ja se ne bojim smrti, a jo manje se bojim iptara. Ako treba, spreman sam da sebi na lea stavim atomsku bombu i da skoim iz aviona na Tiranu. Spreman sam i da u ovom ratu budem Obili, a ako to nije potrebno, onda oni koji vode politiku, u trenutku kada se srpski narod kolje i pali, neka je vode kako misle, pa emo videti dokle. Ja u politiku ne elim da se meam, jer ona nikome nije donela dobro. Kaje li se zbog neeg? Sve je sudbina i nita nije sluajno. Vodila me je boja ruka, mada vrlo udnim putevima. Da ivim na nekom boljem mestu, verovatno bih i ja bio bolji ovek. Kontrolisao sam ja svoje postupke, i pozitivne i negativne. Ali smatram da je sve to sudbina, da je sve zacrtano. Ubije se ovaj, prebije se onaj, padne saksija oveku na glavu i on umre. Morao sam da se borim da bih preiveo. Sva krivina dela poinio sam napolju, nikada u Jugoslaviji. Zatvor me je ovrsnuo, ali sazreo sam u svakom pogledu. Za zlo vraam deset, a za dobro hiljadu puta. Voleo bih da nikad nisam morao da uzvraam za zlo, ali ta u kad mi je takav ivot. Takav mi je DNK. Rodio sam se da budem najvei. Mislim da u meni postoji mnogo vrsta ljudi: zanatlija, kriminalac, umetnik, zver, otac. Mislim da danas posedujem od svakog od njih ono najbolje i da sam vrlo pozitivna linost. Imam harizmu, ali je ne koristim. Mogu sada da okupim deset hiljada ljudi i da napravimo sranje. Ali, svestan te svoje moi, ja to usmeravam u drugi plan: da idemo na rotilj, na sport, da krstimo jedni drugima decu i da stvaramo jednu porodinu organizaciju.

Vlada Kovaevi Tref (1958-1997) Ubistvo Vlade Kovaevia je bilo prvo u seriji ubistava ljudi iz neposrednog okruenja Slobodana Miloevia. Posle toga su ubijeni Radovan Stojii Bada, Zoran Todorovi Kundak, a nedavno i ministar vojni Pavle Bulatovi. Za razliku od Bade, Kundaka i Bulatovia, Tref nije nikakvom politikom aktivnou zaduio predsednika. Veza izmeu njih je bio predsednikov nestani sin Marko Miloevi. Nacionalna klasa Vlada Kovaevi zapoeo je svoj "put do zvezda" 1980. godine na trkakoj stazi Grobnik kraj Rijeke (tada Jugoslavija, danas Hrvatska). Vozio je ludo, vozio je brzo, vaio je za jednog od najboljih autotrkaa u zemlji. Osvaja u nizu ampionske titule na brdskim trkama, dva puta tree mesto na krunim stazama, prvo mesto u generalnom plasmanu najjae klase. Godine 1992. osniva Auto-moto sportski klub "Tref". Za etiri godine ovaj klub je osvojio 29 zlatnih, dvadeset srebrnih i petnaest bronzanih medalja. Osvaja i najvie priznanje AMSJ - Zlatnu plaketu. Prijateljstvo s Markom Miloeviem Ovo prijateljstvo poinje kada Tref uzima Marka 1992. godine za vozaa svog tima. Marko se jednom prilikom pohvalio kako je otac prestao da mu pravi probleme zbog njegove prebrze vonje, kada je slupao osamnaesti automobil. Tref je bio vrlo sraunat prilikom angaovanja Marka u svoj tim. Prosto se ne zna da li je Marko bio bri na trkama ili sponzori, kao to je Kompanija Braa Kari, koji su jedva ekali da vide svoju reklamu na predsednikovom bolidu (bolid je Markov automobil - prim. aut.). Iako ni predsednik, ni njegov sin, ni Vlada Tref, ne ljube preterano etae koji s vremena na vreme demonstriraju po gradovima Srbije, nije im smetao Johnny Walker kao sponzor. Meu sponzorima se nalazi i ovani Di Stefano, prijatelj eljka Ranatovia Arkana i Radojice Nikevia. Njegovo sponzorstvo u visini od 70 hiljada maraka nikad ne bi stiglo do javnosti, da u aprilu 1994. godine Di Stefano nije uhapen zbog ticovanja, tj. prodaje tih deviza po viem kursu od zvaninog. Iz tih vremena u seanju nam je ostala fotografija iz Beranovaca (vojni poligon za obuku vozaa kraj Kraljeva, koji je sluio i kao trkalite), na kojoj se vide zagrljeni Marko i njegova devojka, a njemu za pojasom iza lea je zadenut pitolj. Ova fotografija je objavljena u nedeljniku Telegraf, iji je vlasnik bio Slavko uruvija, ubijen 11. aprila 1999. godine u Beogradu tokom NATO kampanje.

Ubrzo i Vlada Tref i Marko shvataju da bi svoj "uspeh" sa sportskih terena mogli da proire i na poslovne poduhvate. Vlada Tref osniva kolu kartinga na Adi Ciganliji i trgovinsko preduzee Tref, koje je ekskluzivni zastupnik poznatih svetskih sportskih marki kao to su Nike, Reebok, te servis Tref na Banovom Brdu. Tref se pominje i kao jedan od osnivaa i deoniara grupacije Interspid, pediterske firme koja je imala 10 preduzea-erki u zemlji, etiri u insotranstvu, lanac djuti fri opova na granici, radio i TV stanicu. Spoljno trgovinsku razmenu u Jugoslaviji (bez Crne Gore i Kosova, za sada) kontrolie dravni aparat, razliitim dozvolama, kvotama, kontingentima i slinom regulativom. Kako otac Marka Miloevia kontrolie dravni aparat, Marko je predstavljao veoma poeljnog "saradnika" za pomenute poslovne transakcije. Sa druge strane, Marko otvara diskoteku Madona na ulazu u "srpski Kumrovec" i javno izjavljuje da mu je Tref pomogao u tome. O kakvoj vrsti "pomoi" se radi, nije precizirao. Nebo paraju hologrami sa imenom diskoteke. Svake godine diskoteka se renovira, a stara oprema se distribuira po diskotekama diljem Srbije. Tu su i lanac pekara u Poarevcu, ISP MadonaNet, zabavni park Bambilend, a pria se i o nedavno otvorenoj parfimeriji Scandal u centru Beograda na Terazijama. Sem upletenosti u jednu pucnjavu Vlada Kovaevi Tref nije pominjan kada se prialo o beogradskom podzemlju. Druenje sa mafijom nije mu ni bilo potrebno, kada je sebi uvek mogao da obezbedi ekskluzivno pravo na visoko profitabilne poslove, zahvaljujui prijateljstvu sa predsednikovim sinom. Uvoz cigareta je jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji. U intervjuu Nedeljnom telegrafu od 19. februara 1997. Boidar Bob Radovi, ovek koji dri verc cigareta u Crnoj Gori, rekao je: "Svi avioni kojima se dovoze cigarete ne sleu u Beograd, nego u Ni i opsluuju celu Jugoslaviju. I ako se udite odakle cigarete na ulici u Srbiji, bolje da pitate gospodina Marka Miloevia... Marko Miloevi je trenutno najjai diler cigareta u Jugoslaviji. Pa svi znaju da je Interspid jedina firma koja moe da uvozi cigarete u Jugoslaviju." Dvadesetetiri sata po objavljivanju ovog intervjua ubijen je vlasnik Interspida Vlada Kovaevi. Ubistvo Tog 20. februara 1997. Tref je uradio isto to i svakog radnog dana. Doao je do kongresnog centra Sava na Novom Beogradu, gde se nalazilo sedite njegove poslovne imperije. Bilo je oko 11 asova pre podne. Izaao je iz svog omiljenog dipa i uputio se ka tehnikom ulazu A, koji koriste radnici Centra. Tu ga je saekao ubica, prema oevicima "mladi u crnoj jakni", i ispalio etiri metka. Dva kroz grlo rtve, jedan kroz nausnicu (deo izmeu nosa i usne), jedan promaaj. Ubica se potom brzim korakom uputio ka ekskluzivnom hotelu Hyatt Regency. Posle petnaest minuta na mesto zloina stigao je, skrhan bolom i uplakan, Marko Miloevi. Naravno, kao ni u ostalim sluajevima ovog tipa, ubica jo uvek nije otkriven. Od samog ubistva je prolo vie od tri godine, a policija se u istrazi nije makla dalje od uviaja na mestu zloina, ili nas

barem ne obavetava o tome. Posle ovakvih ubistava obino poinje ostavinska rasprava. Kako Tref za sobom nije ostavio nikakav testament, njegova druga ena Bojana je po pravu prvenstva nasledila celokupnu imovinu, koja broji dosta toga. Nezadovoljan podelom oevine, sedamnaestogodinji A. K. Trefov sin iz prvog braka, reava da pravdu uzme u svoje ruke. Sa svoja dva drugara, devetnaestogodinjim Filipom Gavriloviem i dvadesetogodinjim Aleksandrom Kostadinoviem, Kovaevi junior u noi izmeu 4. i 5. decembra 1998. godine saekuje blagajnicu Biljanu Stanojkovi ispred Sava Centra i prati je svojom Hondom prelud sve do Duanovca. Tu je otimaju i odvoze do stana na Beanijskoj kosi. Oko 23 asa ponovo odlaze do Sava Centra. A. K. ulazi u oevu (maehinu) firmu i pozdravlja se sa nonim uvarem Bratislavom Daiem. Posle razmene nekoliko reenica Kovaevi junior jednim hicem u potiljak hladnokrvno ubija Daia, koji mu je pre toga okrenuo lea. Mobilnim telefonom poziva svoje sauesnike, koji dovode Biljanu Stanojkovi. Posle pretnje orujem, i kada je videla stravian prizor lea na podu, Biljana bez razmiljanja magnetnom karticom otvara vrata glavne kancelarije, a zatim i sef pomou personalne ifre. Trojka iz sefa vadi sedam miliona maraka u krupnim apoenima. Sa plenom i Biljanom Stanojkovi bee do sela Nemenikue blizu Mladenovca. Tamo u garai Tihomira Kostandinovia, Aleksandrovog strica, sakrivaju deo plena. U svoj toj gunguli Aleksandar Kostandinovi uspeva sam sebe da rani. A. K. i Filip Gavrilovi odvoze blagajnicu do Garakog jezera u blizini Aranelovca podno planine Bukulja i tamo je likvidiraju sa tri hica u potiljak. Policiji nije bilo teko da razotkrije trojku. U firmi je sve vrvelo od kamera, a na jednom spratu iznad prostorija se odvijalo vee folklora. Kostadinovi i Kovaevi junior su uhapeni. Meutim, policija kod njih nije nala sav (ne zna se koliki) plen. Pretpostavlja se da je ostatak kod Filipa Gavrilovia, koji je u bekstvu. Andrej Kovaevi (25), sin pokojnog Vlade Kovaevia Trefa, poginuo je u tekoj saobraajnoj nesrei koja se dogodila 3 septembra 2006 oko 16.30 na raskrsnici ulica Kneza Vieslava i Miloja Zakia, dok je Slobodan Stani (50) zadobio tee povrede u predelu glave. Nesrea se dogodila kada je Kovaevi, koji je upravljao motorom "jamaha" (BG 15-315), u punoj brzini naleteo na "zastavu 101" kojom je upravljao Stani. Oevici ove stravine nesree tvrde da je voza "zastave" ve dao migavac i pokuao da skrene u ulicu Miloja Zakia kada je munjevitom brzinom naiao motor i zakucao se u ''zastavu''. Automobil se od siline udara prevrnuo, a motor je odleteo uvis i kad je pao na zemlju, bukvalno se prepolovio. Prolaznici koji su odmah pritekli u pomo videli su da je u prvim trenucima posle nesree Kovaevi bio u svesnom stanju, ali je podlegao zadobijenim povredama jo pre nego to je stigla Hitna pomo. Ekipa Hitne pomoi je Stania odmah prevezla u Urgentni centar, gde su mu konstatovane tee

povrede u predelu glave. Prema poslednjim informacijama, Stani se nalazi van ivotne opasnosti. Podseamo da se Andrej Kovaevi nalazio na izdravanju devetogodinje zatvorske kazne u Kazneno-popravnom domu za maloletnike u Valjevu, a jue je trebalo da se vrati u zatvor posle redovnog vikend odsustva. Kazna mu je izreena za uee u dvostrukom ubistvu i pljaki oko sedam i po miliona nemakih maraka firme "Tref rentakar" svog pokojnog oca. Tom prilikom, u drugoj polovini 1999. godine, smrtno su stradali su Bratislav Dai i Biljana Gavrilovi, oboje radnici te firme. Do danas nije pronaeno oko etiri miliona maraka koje je navodno odneo jedan od sauesnika u razbojnitvu i ubistvima, kome se gubi svaki trag. Voleo je brzu vonju Andrej je u petak doao u Beograd iz valjevskog zatvora, gde je dobio slobodan vikend. Nezvanino saznajemo da je u svoju poslednju vonju krenuo iz majine kue na Ceraku. Sin Vlade Trefa je strast prema automobilima, motorima i brzoj vonji nasledio od pokojnog oca, koji ga je jo kao tinejdera usmeravao da se bavi auto-trkama. Mlai Kovaevi je nekoliko puta bio ampion u kartingu. Njegovi prijatelji kau da je uivao u brzim vonjama, koje su, kako je govorio, na njega delovale umirujue. Neposredno posle oeve smrti, Andrej, kome je tada bilo 16 godina, imao je skoro identinu saobraajnu nesreu kao jue. Vozio je motor, a ispred njega je izleteo automobil. U nesrei je zadobio povrede od kojih je ubrzo poela da mu se sui ruka. Voza automobila koji je izazvao nesreu nije otkriven.

Radojica Nikevi (1948-1993), direktor Stambene zadruge umadija i osniva radija Pingvin, ubijen je 7. oktobra 1993. godine u 8.15 sati u Ulici Vase Pelagia u Beogradu. Od njegovog do danas nije poznato ko ga je i zbog ega ubio.

- Kobnog dana Nikevi je izaao iz slubenog mercedesa i krenuo ka ulazu u Prvu stambenu zgradu umadija. U susret su mu ila dva oveka obuena u radne kombinezone. Ne slutei da su to ubice, mimoiao se s njima, a kada im je okrenuo lea, jedan od njih mu je u potiljak iz neposredne blizine ispalio dva metka iz pitolja. Poinioci su tada lagano odetali do parkiranog juga i odvezli se - podsea izvor iz istrage. Policija je kasnije pronala juga u jednoj slepoj ulici nedaleko od mesta zloina, a istraga je utvrdila da je automobil ukraden. - Ovo ubistvo prvo je u nizu nerasvetljenih ubistava poslovnih ljudi bliskih reimu Slobodana Miloevia. Bio je pripadnik novobogatake klase ratnih profitera, koji su uz pomo jakih politikih veza zaraivali veliki novac. Nikevi je pre smrti tvrdio da je teak 50 miliona maraka, a svoje bogatstvo isticao je noenjem dijamantskog prstena i roleks sata - pria na sagovornik. Prie o tome ko bi mogao da stoji iza smaknua idu od Jezdimira Vasiljevia, vlasnika Jugoskandik banke, koji ga je navodno prevario za nekoliko miliona maraka, preko njegove umeanosti u poslove sa drogom, pa do toga da je preuzeo ljude ora Bokovia Gike. Eskobar mu dao itulju Radojica Nikevi je 1992. godine u Beograd doveo ovanija di Stefana, biznismena koji se predstavljao kao vlasnik filmske i avio-kompanije i bioskopa u Kolumbiji. Prialo se da je Nikevi preko njega kontrolisao trite droge, pa su januara 1993. godine ili u Bogotu da bi se povezali s Pablom Eskobarom, voom medeljinskog kartela. Ove prie je podgrejalo objavljivanje Nikevieve itulje u beogradskim novinama sa potpisom Pabla Eskobara. - Radojica je saraivao sa kriminalcima i sa policijom, sa opozicijom i sa vlau. Hvalio se da vie ne zna za koju tajnu slubu radi: saveznu, srpsku ili crnogorsku, a Milo ukanovi, Radoman Boovi i Aleksandar Kneevi Knele samo su neki sa spiska njegovih prijatelja - podsea na izvor. RADOJICA NIKEVI Biznismen, za koga se kae da je imao bliske veze sa Slubom dravne bezbednosti, ali i sa Arkanom, ubijen je 7. oktobra 1993. godine ispred svoje kancelarije na Dedinju. Njegove poslove preuzima Arkanov kum ovani di Stefano. Zaseda, dva poinioca, revolver velikog kalibra. Politike okolnosti: rat u Bosni i Hercegovini, sankcije meunarodne zajednice, hiperinflacija, vanredni parlamentarni izbori u Hrvatskoj. Ubistvo Radojice Nikevia je prvo iz serije nerasvetljenih ubistava poslovnih ljudi bliskih reimu Slobodana Miloevia. Pre njega, na ulicama Beograda su ubijani uglavnom ljudi koji su od samog poetka svoje karijere pripadali beogradskom podzemlju. Radojica je, meutim, bio pripadnik novobogatake klase ratnih profitera. Ova grupa ljudi, uz pomo jakih politikih veza, akumulirala je bogatstva merena desetinama miliona dolara. Sam Nikevi je neposredno pre svoje smrti tvrdio da je teak 50 miliona nemakih maraka. Svoje bogatstvo je voleo da pokazuje, a za to su mu sluili

izuzetno vredan dijamantski prsten i "Rolex" sat sa dijamantima. Radojica Nikevi je roen 1948. godine u Beogradu. Poreklom je iz Nikia. Svoje crnogorsko poreklo je obilato koristio u karijeri, ali je umeo i da se svojim Crnogorcima poteno odui za uinjene usluge. O velikoj solidarnosti Crnogoraca govorio je: "To to se Crnogorci meusobno dre jeste privilegija manjine u veini. Zato se dre Italijani u Americi? Zbog toga to su tamo u manjini, isto kao Crnogorci u Beogradu." umadija Posle zavrene Vie ekonomske kole Nikevi se zapoljava u JIK Banci, gde vremenom postaje jedan od rukovodilaca. Odatle 1985. godine odlazi na mesto direktora Stambene zadruge umadija. Ova firma je u to vreme bila pred likvidacijom. Nikevi je postavljen za prinudnog direktora. Ne gubei vreme, Nikevi za umadiju obezbeuje nove lokacije i poslove na Senjaku i Dedinju, elitnim beogradskim naseljima. Sedite firme vrlo brzo premeta iz baraka u Svetozara Markovia u novoizgraenu poslovnu zgradu na Topiderskom brdu, koja je u to vreme bila verovatno najlepa u Beogradu. umadija obezbeuje stanove za mnoge visoke policijske funkcionere, kao i za Milorada Vuelia, koji je devedesetih bio direktor RTS-a. Godine 1990. Nikevi osniva Radio Pingvin, prvu privatnu radio stanicu u Beogradu. Po kratkom postupku obezbeuje prostorije i svu potrebnu opremu. Obezbeuje i sve potrebne dozvole i frekvenciju, inae vrlo teko dobavljivu robu u Srbiji. Koliko teko, govori i injenica da je izrazito opozicioni Radio B92, sve do preuzimanja od strane drave na samom poetku NATO bombardovanja, koristio iznajmljenu frekvenciju RTS-a. Nikevi okuplja vrlo talentovanu mladu ekipu koja od Radio Pingvina pravi najsluaniju stanicu u Beogradu. Sam program je izrazito apolitian, sa puno muzike, ukljuenja slualaca i nagradnih igara. Da poslovi sa stambenom zadrugom nisu bili ba isti govori i pismo koje su zadrugari poslali beogradskom dvonedeljniku Duga, neposredno poto je na leto 1993. izaao intervju sa Nikeviem u ovom listu. U ovom intervjuu Nikevi je optuio izvrnu vlast za pojavu ratnog profiterstva i kriminala u Srbiji, tvrdei da niko ne moe da se bavi velikim poslom ili vercom bez znanja i odobrenja drave: "Obraun sa ratnim profiterima bie za Srbiju ekonomska, ali i politika potreba. Ta gospoda koja su opljakala Srbiju, a ja ne znam ko je pojedinano koliko ukrao, samo znam da se radi o milijardama dolara - morae za to da plate." Kao utuk na ovaj intervju stie nepotpisano pismo zadrugara. U njemu oni piu da su okirani izjavama u tekstu da se njihov direktor bori protiv kriminala i navode kako se "protiv Radojice Nikevia vodi krivini postupak ve nekoliko godina zbog dobijanja kredita radi kupovine stana od umadije na nezakonit nain" i da je postupak toliko efikasan da je tuilac podneo ostavku i otiao u advokate. Zadrugari ga optuuju da "kao bog i batina" potkrada, muva i petlja sa imovinom pet hiljada zadrugara. "Po naoj proceni u toku je pljaka u iznosu od pedeset do sto miliona maraka time to e zadruno vlasnitvo prei u privatno." Dalje taksativno navode spisak imovine: luksuzno opremljene poslovne prostorije od 400 kvadrata na Topideru, u mermeru, staklu, mozaicima, fontanama, umetnikim slikama, apartmani, neprodati stanovi, Radio Pingvin, zgrada u Brankovoj ulici. Na kraju spiska imovine nalazi se i sledea linija: "radnici stambene zadruge umadija, jer se mi

ve odavno oseamo kao robovi." U pismu dalje stoji: "Inae, o Radojici Nikeviu bi se mogle knjige napisati. O kakvoj je osobi re ovaj put naveli bismo samo nekoliko primera. Govori da je politiki neopredeljen dok je nama po zadruzi delio pristupnice SPS-a i primoravao nas da se ulanimo u tu stranku, a istovremeno glavni izvoa radova mu bio sadanji saveznik SPO-a (misli se na Dragoljuba Miliia, vlasnika "Invest-Importa" prim. aut.). U isto vreme nabavlja specijalnu puku za generala Spirkovskog, da bi ovek iao u lov, iako se vode borbe oko Vukovara; prisustvuje sahrani pokojnog Gike..." Drugovanje sa ovanijem Di Stefanom ovani Di Stefano je prva od mnogobrojnih kasnijih belosvetskih protuva koji su osetili da je Srbija obeani raj za njihove mahinacije. Posle njega su se kroz Srbiju proetali mnogobrojni lani bizmismeni, filosofi, pisci-bedna piskarala. Naravno, svi su oni "neizleivo zaljubljeni u Srbiju". U Jugoslaviji prikazan kao vlasnik MGM filmske kompanije, United Artist-a, avio kompanije u Austriji, lanca od 80 bioskopa u Kolumbiji, Di Stefano je zapravo prevarant koji je u Engleskoj leao zbog pokuaja osnivanja banke bez poetnog kapitala, a gonjen je i zbog uvoza piratskih video kaseta iz Hong Konga. Inae, zaista je imao veze sa Rihardom Flikom, Austrijancem vlasnikom male avio kompanije, ali jedina veza je ta to ga je, prema pisanju austrijske tampe, prevario za nekoliko stotina hiljada ilinga. Retku cveku Di Stefana, Radojica Nikevi je upoznao u novembru 1992. u jednom zamku u Francuskoj. Par nedelja kasnije Di Stefano dolazi u Beograd i Jugoslaviju, prema njegovim reima "zemlju neogranienih mogunosti". Januara 1993. Di Stefano odlazi u Bogotu, a gost u njegovom avionu je i Radojica Nikevi. Tu posetu Kolumbiji Di Stefano je pravdao sreivanjem poslova kompanije Cine Columbia. Usput prodaje i priu o kupovini dravne Banco Di Columbia. Nikevi je, meutim, kao razlog navodio kupovinu lanaca hotela u toj zemlji. Nasuprot ovim priama stoje govorkanja po beogradskoj ariji da je Nikevi kontrolisao trite droge i da je u Kolumbiju iao tim poslom, da bi se povezao sa medeljinskim kartelom, koji je u to vreme vodio Pablo Eskobar. Bivi pripadnik beogradske policije Dragan Mladenovi tvrdi da je verc droge u resoru MUP-a Srbije i da se tim poslom bavio i Radojica Nikevi, a da su ga likvidirali ljudi za tu priliku dovedeni iz inostranstva, poto je ovaj poeo mnogo da pria. Ove prie je posebno podgrejalo objavljivanje Nikevieve itulje u beogradskim novinama sa potpisom Pabla Eskobara. Kao odgovor na sve ove tvrdnje Di Stefano kae: "Pretpostavimo i da smo se sreli (sa Eskobarom, prim. aut.). Zbog ega bismo drogu u Jugoslaviju donosili ak iz June Amerike, kada je Turska mnogo blia? ta e nam za to Eskobar?" Ubistvo Radojica Nikevi je ubijen 7. oktobra 1993. godine u 8.15h u Beogradu u ulici Vase Pelagia 54, dvadesetak metara od ulaza u Prvu beogradsku stambenu zadrugu umadija. Izaavi iz ogromnog slubenog Mercedesa, uputio se ka ulazu firme. U susret su mu ili ubica i njegov pomaga, obueni u radnika odela. Ubica je, poto je mimoiao Nikevia, ispalio iz neposredne blizine dva metka iz

revolvera kalibra .44 u potiljak rtvi i polako, sa asistentom, odetao do automobila marke Yugo, koji ga je ekao. Taj automobil, kasnije je pronaen u oblinjoj slepoj ulici, da bi se istragom utvrdilo da je ukraden. Ko je ubica? Postoji nekoliko pria o tome ko bi mogao ubiti Radojicu Nikevia. Jedna od njih je da je Nikevi uloio veliki novac u Jugoskandik "banku" Jezdimira Vasiljevia. Kako je Nikevia, zajedno sa orom Stankoviem i Nebojom Salatiem gazda Jezda skratio za po nekoliko miliona maraka, njih trojica su odluili da Jezdu skrate za glavu, ako im ovaj ne vrati novac. ak se i otmica Jezdine familije u Italiji povezuje sa njima. Po ovoj prii Jezda je bio bri od njih trojice i za vrlo kratko vreme ih sve smaknuo. Druga pria je da je Nikevi zabrljao u poslu sa drogom i da je zbog toga pao. Trea pria je da ga je ivota kotao sporni intervju koji je dao za Dugu. Njegovu smrt povezuju i sa preuzimanjem ljudi ora Boovia Gike, komandanta Srpske garde, kao i sa finansiranjem SPO-a. Jedno je sigurno - Radojica Nikevi je bio povezan i sa srpskom vlau i sa opozicijom, i sa policijom i sa ljudima s one strane zakona. Drugovao je sa Radomanom Booviem (jedno vreme srpski premijer, posle predsednik savezne skuptine), Milom ukanoviem (predsednik Crne Gore), nekadanjim naelnikom generaltaba VJ ivotom Paniem, pokojnim kriminalcem Aleksandrom Kneeviem Kneletom (koga je izvadio iz zatvora na prolee 1992. i poslao da razbija studentske demonstracije), pokojnim efom vodovakog klana Goranom Majmunom Vukoviem... U jednom trenutku se hvalio da vie ne zna za koju tajnu slubu radi: saveznu, srpsku ili crnogorsku. Moda ga je upravo to sedenje na vie stolica i kotalo ivota. Svu imovinu i firme koje je Nikevi posedovao nasledio je ovani Di Stefano, koji je objanjavao da time samo ispunjava amanet svog pokojnog pobratima.

"AMERIKA" je strogo hijerarhijski organizovana. Re je o meunarodnoj kriminalnoj grupi, iji su lanovi sa podruja Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, kao i iz Hrvatske. U Beogradu poseduju svoje kafie i restorane gde ne zalaze osobe iz drugih kriminalnih ekipa, niti im je pristup dozvoljen. Ovo su saznanja do kojih su dole srpska policija i bezbednosne strukture o aktivnostima ekipe, nazvane "Amerika". Ovo ime su dobili, jer je veina lanova deo ivota provela u SAD. Za njih se vezuje distribucija droge, ali i ubistva. Veliki broj podataka naa policija je dobila i od kolega iz Evrope, koji su due vreme pratili i operativno obraivali pojedine pripadnike klana. Informacije su govorile da ekipa "organizovano i sistematski vri krivina dela iz oblasti krvnih delikata i trgovine opojnih droga". PROCVAT KLANA Ovaj klan je nastao poetkom devedesetih godina prolog veka, ali je svoj "procvat" doiveo posle bekstva Sretena Jocia, zvanog Joca Amsterdam, iz Beograda 1995. godine. Tada je Joci optuen za ubistvo Gorana Marjanovia i njegove devojke. Sve kriminalne aktivnosti, koje je do tada radio Joci, preuzeo je Vojislav Raievi, zvani Voja Amerikanac. On je oko sebe okupio desetak kriminalaca, mahom iz Crne Gore. Policijska operativna saznanja govore da je Raievi organizator, a u nekim sluajevima i neposredni izvrilac mnogih ubistava u Beogradu.

Pored likvidacije Dragana Radiia (1. februar 1996.), na spisku rtava Amerike, iza kojih stoji Voja Amerikanac, je i Zoran Stevanovi, zvani Kiri (30.avgusta 1996.) On je ubijen iz korpiona kalibra 7,65 milimetara ispred ulaza u hotel Metropol. Sledei, Malia Milovanovi, ubijen je 13. septembra iste godine u novobeogradskom kafiu Gaston. U njega je pucano iz dva oruja, pitolja i revolvera magnum. Major Srpske dobrovoljake garde i nekadanji voa navijaa Crvene zvezde Neboja orevi uca naao se, takoe, na meti "Amerike". Ubijen je 12. oktobra 1996., u Ulici despota ura ispred broja 2. Posle njegove smrti suprugu mu je oenio Milorad Lukovi Legija. Crnogorci Igor osovi i Zoran Jovanovi izreetani su 26. decembra 1996. godine, ispred restorana Fran u Bulevaru JNA. Sa njihovom smru takoe se povezuje Voja Amerikanac, kao i sa likvidacijom Jugoslava Vuinia Juga 20. januara 1997. Ovaj Crnogorac ubijen je na Glavnoj eleznikoj stanici u Beogradu. Jo dve smrti vezuju se za Raievievo ime - Radeta aldovia i Maje Pavi. Oni su likvidirani 17. februara 1997. u Francuskoj ulici, u centru Beograda. Mesec dana kasnije Gordana Raievi, meutim, prijavljuje nestanak supruga Voje Amerikanca. Poslednji put, govore operativna saznanja, vien je u drutvu Bojana Petrovia, Milana Roganovia i Zorana Vesi. Njegova sudbina je do danas nepoznata. Posle nestanka Vojislava Raievia usledio je novi niz krvavih likvidacija na beogradskom asfaltu. Operativni podaci su ukazivali da su preostali lanovi Vojine grupe poeli da ubijaju one koji su na bilo koji nain dovoeni u vezu sa njegovim nestankom, odnosno likvidacijom. LIKVIDIRANI LANOVI LANOVI klana Amerika bili su meta, uglavnom, za policiju nepoznatih napadaa. Prva rtva iz redova klana bio je Vojislav Raievi VOJA AMERIKANAC, (, , , . , , , . , ) posle njega ubijen je i Milan orevi Bombona, kum Svetlane i eljka Ranatovia Arkana. Profesor sa Fakulteta za fiziku kulturu Predrag Joki ubijen je 6. oktobra 2000. godine ispred zgrade u kojoj je iveo u Balkanskoj ulici u centru Beograda. I on je bio, prema operativnim saznanjima, lan grupe "Amerika". Nikianin Luka Pejovi, likvidiran je jo 5. decembra 2000. godine u Durmitorskoj ulici nedaleko od kue u kojoj je iveo. Nekadanji naelnik Dravne bezbednosti MUP Srbije Goran Petrovi optuio je da je Pejovi po nalogu slube, ubio Slavka uruviju, vlasnika Dnevnog telegrafa i magazina Evropljanin. U arkovakom potoku, 5. juna 2001. godine, pronaeno je iskasapljeno telo Zorana Ristovia Prike, nekadanjeg pripadnika Jedinice za specijalne operacije DB Srbije. Navodno, telo Srbina iz Krajine je bilo iseeno noevima, a glava uvijena u najlon kesu. Sumnja se da je njega ubio jedan stalni lan grupe, koji je imao poternicu zbog tekih kraa. Vlasnik FK Zvezdara Branislav Trojanovi Trojke (48) likvidiran je 22. juna 2001. godine nedaleko od automobila, parkiranog nekoliko metara od njegove kue. Napada je na njega ispalio hice iz pitolja

sa priguivaem. Sarajlija Veljko Cerovi Cerka (46) i njegov kum Ranko Vasiljevi Rustikal (40) ubijeni su 23. decembra 2001. godine u kafiu Plavi jaha. Napad preiveo anker, a kumovi su sedeli za stolom lokala koji je godinama drao Cerovi. Milorad Vujii Vuja, ubijen je u Budimpeti. Obezglavljeno telo, delimino spaljeno pronaeno je marta 2002. godine u maarskoj prestonici. Vujiieva glava je pronaena 11 dana kasinije, a pretpoastavlja se da je drana u friideru. Mojkovanina Ivicu Jovanovia ubili su zemunci. Novembra 2002. godine izreetan je rafalima na Vodovcu. POLICIJA veruje da grupa "Amerika" esto za svoje poslove angauje Novobeograanina Zorana Nedovia oka, koji njihov stalni lan. Prema knjizi srpskog MUP o organizovanim kriminalnim grupa u Srbiji, Nedovi se navodi kao lider jednog od beogradskih gangova. U knjizi, MUP je objasnio i da je ok bio stalno sa, sada pokojnim, Brankom Jevtoviem Jorgom. Policijski inspektor Dragan Radii ubijen je u februaru 1996. godine jer je doao do podataka da je Vojislav Raievi, zvani Voja Amerikanac, plaeni ubica, tvrdio je policiji jo 2001. godine tajanstveni svedok iz redova mafije, koji je u zamenu za svoje svedoenje traio novac i zatitu. Tajanstveni svedok je kao jezgro mafije naveo imena Milete Miljania Majka, Zorana Jakia, eljka Maksimovia, Slobe olaje, Milana orevia Bombone, Ivana Delia, Veska Raievia Mede, ali i dvojice policajaca, od kojih jedan i danas radi u jednoj zatvorskoj ustanovi, dok je drugi u penziji posle slubovanja u DB-u Crne Gore. Ovu grupu, svedok pod pseudonimom Sreko, osim za ubistvo Radiia optuio je i za likvidacije v.d. ministra policije Radovana Stojia Bade, policijskih pukovnika Milorada Vlahovia i Dragana Simia, Radeta aldovia ente i novinarke Maje Pavi, kao i za ubistvo kik-boksera Zorana ijana. Svedok je naveo da ova grupa stoji i iza likvidacija Zorana Todorovia Kundaka, direktora JUL-a, i Gorana Vukovia, nekadanjeg voe vodovakog klana. Najzanimljivije podatke svedok je policiji dao o ubistvu Bojana Petrovia, za koga se pretpostavljalo da je uestvovao u likvidaciji Voje Amerikanca. Petrovi je ubijen 28. februara 1998. godine, dok je u svom jaguaru ekao zeleno svetlo na semaforu u Ulice carice Milice na Zelenom vencu. U njega je iz fijata u pokretu ispaljeno vie od dvadeset hitaca iz kalanjikova. Bojan Petrovi je ubijen iz osvete jer se verovalo da su on, Milan Roganovi Rogo i Mia Cvjetianin, entin zet, ubili Voju Amerikanca, tvrdio je svedok. Voja Amerikanac je nestao krajem 1997. godine. Njegovo telo nikada nije naeno. Samo je u Runju naen njegov zapaljen dip. Kada je Voja nestao, oni su se skupili, zapalili sveu i doneli odluku da ubice moraju da se likvidiraju. Onda su oteli Cvjetianina, koji je u likvidaciji Voje Amerikanca uestvovao da bi osvetio entino ubistvo. Digli su ga preko nekog Crnogorca i odveli u Jezdinu kuu na Dedinju. Pod mukama, on je priznao da je Roganovi ispalio etiri hica u rame Voji Amerikancu, koga je drao Bojan Petrovi. Cvjetianin je zatim pucao u glavu Voji Amerikancu i ubio ga. Cvjetianin je Mileti i Medi ispriao i da je, navodno, sa tim ubistvom bio upoznat i izvesni inspektor policije, koji trenutno radi u jednoj

zatvorskoj ustanovi, a koji je nakon likvidacije odvezao dip Voje Amerikanca u Ruanj, dok su njegov le bacili u reku. Posle toga, ubijen je i Cvjetianin. Njega je ova grupa motornom testerom isekla i delove tela potom zakopala negde u Gornjem Milanovcu, pie u policijskoj slubenoj beleci iz 2001. godine. Pre Petrovia i Cvjetianina likvidiran je i Roganovi, na parkingu na Senjaku, dok je ulazio u svoj mercedes. Otac Bojana Petrovia, Vlasta, koji je vaio za policijskog oveka, posle ubistva sina otiao je u Nemaku, gde je ubrzo likvidiran. DRUGI DEO: PAD KLANA Kada je prolog etvrtka u saobraajnoj guvi nedaleko od Beogradskog sajma u spektakularnoj akciji UBPOK iz automobila izvuen i uhapen Krsto Stanii (44), srpska policija je moda po umi terala zeca, a isterala vuka. Naime, Stanii, Crnogorac iz Nikia sa stalnim boravitem na nekoliko mesta, od kojih se najee pominje Budimpeta, uhapen je prema poternici Interpola po zahtevu nemake policije zbog falsifikovanja novca i formiranja kriminalne grupe. Ali ve po nastupu srpske policije prilikom hapenja - spektaklu koji su za kamere priredili policajci UBPOK u urbanim maskirnim uniformama pokazao je da nije re tek o obinoj meunarodnoj saradnji srpskog ministarstva policije. Hapenje je pratilo dosta neobino i detaljno saoptenje MUP, u kome se rasvetljava lik i delo Krsta Staniia koji, videe se, nije tek obian falsifikator. Prema tom saoptenju, ime Krsta Staniia vezivalo se za meunarodno organizovanje grupe za vrenje krivinih dela trgovine drogom iz Turske u zemlje Zapadne Evrope. Radilo se uvek o izuzetno velikim koliinama od vie stotina kilograma. Stanii se takoe vezuje za kriminalnu grupu kojoj se pripisuje preko 20 ubistava izvrenih u Nemakoj, vedskoj, Sloveniji, Holandiji, Italiji, Maarskoj i zemljama bive SFRJ. NABADANJE Takvim nastupom unekoliko se pokazalo da je srpska policija ipak znala koga je nabola, ime je posle dve i po godine sa mrtve take pokrenut dosije Grupe Amerika, prema tvrdnjama brojnih policajaca najsnanijeg srpsko-crnogorskog mafijakog klana s jakim meunarodnim bekgraundom. Istina, Stanii u hijerarhiji tog klana nije imao posebno visoko mesto, ali je pripadajui njegovom srednjem ealonu, bio veoma istaknut u distribuciji droge od Bliskog istoka i Kosova do zemalja Zapadne Evrope. Govorei o Grupi Amerika, poznavaoci tvrde da je re o nekoj vrsti konfederacije srpskih i crnogorskih kriminalnih bandi sa, ipak, veoma preciznom hijerarhijom i ograncima koji vode prema srpskoj i crnogorskoj tajnoj policiji, ak i prema vojnim obavetajnim strukturama, a zatim i prema politikoj sceni u dvema republikama. Govorei o Grupi Amerika, MUP u svom saoptenju kae: lanovi ove grupe su braa Raievi, braa Roganovi i drugi. Nekoliko pripadnika ove grupe likvidirano je u Beogradu. Veina lanova grupe boravila je izvesno vreme u Americi, gde su ostvarili kontakte i pozicije u kriminalnim krugovima. Deo grupe je u evropskim zatvorima. SREKO Prva prava saznanja o Grupi Amerika policija dobija 2001. godine zahvaljujui jednom tajanstvenom svedoku iz redova mafije. U dve slubene beleke iz februara i septembra te godine svedok pod pseudonimom Sreko saoptio je operativcu Treeg odeljenja Uprave kriminalistike policije SUP Beograd da u Beogradu postoji eskadron smrti od 15 ljudi, koji, zajedno sa jo 30 ljudi to radi za njih, izvravaju naruena ubistva. U toj beleci se meu istaknutim pripadnicima klana navode i dvojica policajaca, od kojih je jedan bio na visokoj funkciji u tajnoj policiji Crne Gore, dok je drugi, u to vreme operativac u beogradskoj policiji, kasnije bio na visokom poloaju u srpskoj javnoj policiji.

Sreko je tada pokuao da sklopi dil s policijom zahtevajui za svoje informacije novac i zatitu. Ali jo je bilo rano za zatiene svedoke: poto nije dobio nita od toga, gubi mu se trag. Policija se sa Grupom Amerika ponovo susree u junu 2002. godine, kada je ubijen tadanji visoki funkcioner policije Boko Buha. Sumnja je tada pala na eljka Maksimovia Maku (44), koji se takoe navodi kao deo Grupe Amerika. On je tada uspeo da pobegne u Crnu Goru, ali pod veoma udnim okolnostima bivaju uhapeni pripadnici njegove ekipe: Nikola Maljkovi, Vladimir Jaki i Dragan Ili Limar. Posle toga policija nastavlja da radi Grupu Amerika i u Sablji hapsi trojicu njihovih lanova: Veselina Raievia Medu, Sau Vujka i Miletu Miljania Majka, koga je Sreko optuio kao glavnog organizatora za veinu ubistava s potpisom Grupe Amerika pripisujui mu odgovrnost za smrt pripadnika podzemlja Bojana Petrovia, Mie Cvjetianina, Milana Roganovia Roga, Radeta aldovia ente, Jusufa Bulia, Zorana ijana, ali i generala policije Radovana Stojiia Bade, policijskih pukovnika Milorada Vlahovia i Dragana Simia, te politiara Zorana Todorovia Kundaka. Posle toga beogradska policija nastavlja da veoma intenzivno radi Ameriku i poetkom 2004. godine, prislukujui telefone njenih lanova, zakljuuje da se u Crnoj Gori sprema neko ubistvo. Navodno, bili su presretnuti razgovori dvojice lanova grupe koji se dogovaraju na koji nain da prenesu puku u Podgoricu. Policija je tada ak i zvanino upoznala vlasti u Podgorici da se neto sprema. Ali dolo je do smene vlasti u Srbiji, nova garnitura u policiji ne nalazi da je Amerika posebno interesantna i praenje se prekida. Tada je, meutim, 27. maja 2004. u Podgorici usledilo ubistvo tamonjeg novinara Duka Jovanovia. Ubistvo crnogorskog policijskog funkcionera Slavoljuba ekia, koje se dogodilo 30. avgusta 2005, takoe se pripisuje Americi. DOSIJE AMERIKA Prema izvorima Standarda u srpskoj policiji, ministar Dragan Joi je pre nekog vremena zahtevao da mu se da na uvid dosije te grupe. Mogue je da je taj trenutak znaio pripremu za hapenje Staniia, to bi moglo da bude uvod u razbijanje grupe, ali je jednako i mogue da je Stanii uhapen samo da bi bio izvren zahtev nemake policije i da se stvar nee odmotavati dalje. U svakom sluaju, uskoro e biti jasnije da li je policija krenula u obraun s najmonijim gangom ili je tek re o usluzi Nemcima. Ako, meutim, Joievi ljudi zagrebu u tu priu, imae ta da nau. Ime Grupa Amerika potie iz policijskih izvetaja, budui da su im to ime policajci dali zato to su neki njihovi pripadnici boravili u SAD. Vani ljudi u grupi su: Mile Miljani Majk, Zoran Jaki, Slobodan olaja, eljko Maksimovi, pokojni Milan orevi Bombona, Vesko Raievi Meda i Crnogorac Ivan Deli. Takoe se za delovanje te grupe vezuje i nekoliko imena iz javnog ivota Srbije i Crne Gore, poput Jovice Staniia, koga je svojevremeno Vojislav eelj optuio da je organizovao eskadron smrti od grupe ljudi koji su doli iz Amerike na elu sa Vojom Raieviem, lanom bande ubijenim 1998. Za delovanje ove grupe vezuje se i ime nekadanjeg efa crnogorske tajne policije Boka Bojovia, koji se krajem 90-ih doselio u Beograd. Tu je i veoma uticajna figura Boka Radonjia, oveka koji je imao jake veze u italijanskom podzemlju u SAD. Poetkom 90-ih vraa se u Srbiju (neki veruju da su ga poslale amerike obavetajne agenture), a ulazak u zemlju mu obezbeuje niko drugi do Jovica Stanii. Vremenom Radonji, inae skromni i vremeni vlasnik picerije na Zlatiboru, postaje ne samo ovek ija re ima snage u podzemlju, u politici i policiji. Deo Amerike, prie u kojoj se autentino prepliu podzemlje i domae i strane obavetajne slube, jeste i uveni Sreten Joci poznatiji kao Joca Amsterdam. RAT SA SURINCIMA Za Jocievo ime najvie se vezuje sukob Amerike s nekada jedinstvenim zemunsko-surinskim klanom. Do toga dolazi kada surinci - Ljubia Buha, Duan Spasojevi, Mile Lukovi, uz pridruenog lana Milorada Ulemeka Legiju - 2001. izbacuju Amsterdama s beogradskog i novosadskog trita narkotika. Iako je Amerika u tom trenutku jaa od surinaca, jer ima snanu

meunarodnu mreu, ovima polazi za rukom da, zahvaljujui podrci nekih ljudi iz tadanje vlasti, privremeno ovladaju narko tritem. To je bio razlog, veruju u policiji, zato tada pripadnici Amerike nameravaju da ubijaju ljude iz tadanje vlasti, ali i zato, kako se ispostavilo u njihovim presretnutim razgovorima, toliko prieljkuju izbore. Izbori su se dogodili, a na Joiu i drugovima je ostalo da sada dokau da nisu imali razloga da se raduju njihovim rezultatima i da hapenje Staniia nije sluajnost, ve namera da se razbije ovdanja najrasprostranjenija mafijaka mrea. Policajci upueni u Ameriku tvrde da je na elu te grupe jedan krupni crnogorski biznismen od koga, kau, strahuje i tamonji lider Milo ukanovi. Takoe se tvrdi da su veoma dobro organizovani, da imaju velikog uticaja i na privredne tokove, dok im je najvaniji posao transport ogromnih koliina droge sa Istoka u Zapadnu Evropu. Ubistva koja su poinili najee su injena iz osvete ili su nastojali da uklone one koji su im stajali na putu. Dovoljno da se potena policija zamisli. Droga, bombe, ubistva i oruje Mileta Miljani Majk osuen je u Grkoj na 40 godina robije zbog verca 114 kilograma kokaina. Uhapen je u vajcarskoj pre dve godine po Interpolovoj poternici. Zoran Jaki, rodom iz Zrenjanina, nalazi se na izdravanju kazne u jednom od nemakih zatvora, poto je u njegovim kolima pronaeno devet kilograma kokaina. Slobodan olaja, Banjaluanin, bio je specijalista za uvoz droge na veliko, kome je polo za rukom da u BiH iz Paname uveze 164 kilograma istog neseenog kokaina. eljko Maksimovi Maka, postao je poznat 1995, kada je ubio policajca Gorana Radulovia, koji je pokuao da ga legitimie. Oznaen je kao organizator grupe koja je ubila generala policije Boka Buhu. Milan orevi Bombona, venani kum eljka Ranatovia, ubijen u saekui 2001. godine. Ivan Deli, Crnogorac, bio je imenovan kao ovek ije ime se vezivalo za ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovia. Prozivali su ga za ubistvo njihove dece i Hercegnovljani Marko i Nada urina, roditelji Marije urine, Delieve verenice koja je zajedno sa bratom Dariom nastradala u eksploziji dok je bila u poodmakloj fazi trudnoe. Razlog za 20 ubistava Vei deo ubistava Grupe Amerika vezan je za osvetu za ubistvo njihovog istaknutog pripadnika Vojislava Raievia, poznatijeg kao Voja Amerikanac. Re je o jednoj od najmisterioznijih i najopasnijih, linosti iz 90-ih, kada je iz Amerike stigao u Beograd. Iz SAD, gde se bavio drogom vratio se poto se teko zamerio italijanskoj mafiji. U Beogradu je zajedno sa Bojanom Petroviem najpre vodio noni klub Stupica, koji je uglavnom bio maska za poslove s one strane zakona. Njegov dip je 1998. godine pronaen spaljen u Runju, a gde je zavrilo Vojino telo, ostalo je nepoznato. Prema jednoj od verzija, njegovo prijateljstvo s Petroviem i Roganoviem poelo je da prerasta u netrpeljivost. Zbog toga su ga ubili, telo raskomadali i bacili u Dunav. Prema drugoj, Raievia je ubio Jusuf Buli Jusa iz osvete zbog toga to je on ubio entu. Trea verzija kae da se Amerikanac opasno zamerio eljku Ranatoviu Arkanu kada je ubio njegovog najboljeg prijatelja Neboju orevia ucu, dugogodinjeg vou Zvezdinih navijaa. Kako god bilo, Vojini prijatelji posle njegovog nestanka kreu u osvetu. Krvava vendeta zapoela je istog leta kada je ispred jednog kafia na Senjaku ubijen Milan Roganovi Roga. Nedugo zatim, dok je u svom jaguaru ekao da se upali zeleno svetlo, izreetan je i Bojan Petrovi. Potom su usledile

preostale od pomenutih 20 egzekucija. Hapenje Krsta Staniia pokazae da li je srpska policija samo ispunjavala zahtev nemakih kolega ili je odluila da se obrauna s najsnanijom mafijakom mreom u Srbiji i Crnoj Gori.

Policijska akcija u selu Meljak u kojoj su 27. marta 2003 godine ubijeni Duan Spasojevi i Mile Lukovi, voe zemunskog mafijakog klana, ostaje i dalje nerazjanjena. Sumnje su jo vee posle objavljivanja izvetaja obdukcije Spasojevia i Lukovia u kojima ima dosta neloginosti. Na telu Spasojevia pronaene su rane od 7 metaka, od kojih tri u glavu, a na telu Lukovia bilo je pet grupisanih rana na grudima i jedna u glavi. Zanimljivo je da je Spasojevi pre obdukcije skroz obrijan, tako da nije imao nijednu dlaku na telu, dok Lukovi nije bio obrijan. Na osnovu obdukcionog nalaza moe se zakljuiti da je Lukoviu hitac u glavu ispaljen iz neposredne blizine. O "sluaju Meljak" raspravlja i Odbor za bezbednost Skuptine Srbije, koji je sredinom maja naloio policiji da se rasvetle sve nejasnoe u vezi s ovom policijskom akcijom. Nadleni pododbor prikuplja dokumentaciju o svim aspektima "Sablje" i naroito "Meljaka", kao i o protivustavnim i nezakonitim akcijama tadanje republike vlasti. Mi smo usvojili zakljuak u kome stoji da policijska akcija u Meljaku "nije u skladu sa propisima". Nijedan deo te akcije nije pokriven propisima, nedostaje ak i nalog - rekao je Miri. On je dodao da je nadlenost odbora samo administrativni deo akcije u Meljaku, dok je za operativni deo akcije zadueno Ministarstvo unutranjih poslova, tanije Generalni inspektorat. ministar policije Dragan Joi istakao je ranije, kao glavnu zamerku operacije hapenja u selu Meljak, da "nije ispotovana procedura upotrebe vatrenog oruja". Vlasnik detektivske agencije "DIZA" Slobodan Paji tvrdi da policija nije imala potrebe za dodatnim upozorenjima ili pokuajima pregovora kada su Spasojevi i Lukovi pripucali na policiju.

U situacijama kada lice prua oruani otpor hapenju od strane vidno obeleenih policajaca, oni smeju da primene sredstva prinude, meu kojima je i upotreba vatrenog oruja. Izlino je priati o tome da li policija treba da puca da ubije ili da onesposobi napadaa koji puca po njima s namerom da ih ubije. Tek posle akcije sastavlja se izvetaj i ukoliko su koriena neadekvatna sredstva prinude, odgovorno lice mora da odgovara - rekao je Paji, i naveo da, zbog brojnih propusta i nedoumica, cela akcija "Sablja" mora da se preispita.

SPEKULACIJE : Prema nekim verzijama iz nezvanicnih izvora neposredno posle objave da su Dusan Spasojevic i Mile Lukovic ubijeni nakon pokusaja privodjenja i pruzanja otpora pojavile su se glasine da su oni privedeni nekoliko dana ranije, pa muceni do te mere da su podlegli povredama nakon cega je ispalanirana akcija hapsenja i likvidacije. Nakon sto je snimak akcije pusten u javnost pojavilo se jos nekoliko tvrdnji kao na primer da su na telima ubijenih bili vidni podlivi i modrice koji nisu mogli nastati u obracunu koji se dogodio 27 marta 2003 godine, kao i cinjenice da se na snimku koji je po redosledu dogadjaja nepun minut posle pucnjave vide tela ubijenih na kojima se vide tragovi osusene i zgrusane krvi kao da su i tela postavljena u veoma nelogican polozaj na osnovu ulaznih i izlaznih rana. DRUGI IZVOR : Posle objavljenog obdukcionog nalaza o ubistvu Duana Spasojevi i Mileta Lukovia ini se da je istina o pravoj pozadini ubistva premijera Zorana inia jo dalje. Kljune dileme koje proizilaze iz tog izvetaja su: zato je obdukcioni nalaz uraen tek posle etiri dana, iako je obiaj da se to uradi najvie dan kasnije, zatim u kojem su, zapravo, poloaju bila tela Lukovia i Spasojevia u trenutku kada su ubijeni i odakle vidljive povrede na njihovim licima koje, prema strunim procenama, nisu mogle da nastanu od puanih metaka. Za poetak, potrebno je vratiti se u to vreme, od pre godinu i neto vie dana. "Sablja" je bila u punom jeku, kljuni akteri optueni za ubistvo bili su jo u bekstvu, a onda su, iznenada, sve TV stanice 27. marta uvee prekinule program i prenele turo policijsko saoptenje da su dvojica iz vrha "zemunskog klana" ubijeni u Barajevu. Kasnije je saopteno i da je lokaciju kue policiji otkrio Dejan Milenkovi Bagzi, ali da se on posle "izgubio"(?!). U kuI, inae, to bi bilo logino, nisu pronaene rezerve hrane, ubijeni kod sebe nisu imali novac, a na TV snimku nisu vieni tragovi od metaka na zidovima kue, to bi bilo logino posle velikog okraja. Policija je tvrdila da jednostavno nije bilo drugog izlaza osim ubistva, odnosno da hapenje nikako nije bilo mogue izvesti. Inae, pored ne ba uverljivih tvrdnji policije da nikakav drugi ishod nije bio mogu, javnost su zbunjivale slike ubijenih, a najvie ogromna modrica na Lukovievom licu, jer je i laiku poznato da podlivi ne mogu nastati posle smrti. Tako su i krenule prie da su njih dvojica zapravo uhapeni ranije, a da su 27. marta njihova tela samo preneta u Barajevo. Te prie sada su potkrepljene i obdukcionim nalazom iz kojeg se moe lako zakljuiti da je Spasojevi ubijen s lea, a da je Lukovi prvo pretuen,

a onda ubijen. - Moje miljenje je da su oni streljani ranije, a prvenstveni razlog je bio da se uutkaju i da ne svedoe o vezama vrha vlasti sa organizovanim kriminalom, smatra Ljubodrag Stojadinovi, komentator. On dodaje da bi prvo trebalo ispitati ulogu onih koji su uzeli tapiju na prijateljstvo s iniem i utvrditi koji je bio njihov interes, ako jeste, da Spasojevi i Lukovi ne progovore. - Moramo biti svesni da grupa periferijskih baraba ne bi mogla sama da organizuje ubistvo premijera Srbije i da su morali da imaju podrku nekih iz vlasti, naroito zato to je poznato da su i inae obavljali prljave poslove za dravu. Rezultat svega je da se "uz pomo" nekadanjih politikih monika, DB-a i istranih organa, istraga o ubistvu inia nije pomerila s mrtve take, zakljuuje Stojadinovi. On je dodao da su, i ukoliko je zvanina verzija verodostojna, Spasojevi i Lukovi morali biti uhapeni, ak i po cenu pogibije nekog policajca, jer su bili kljuni ljudi koji bi svojim izjavama veoma doprineli rasvetljavanju svih okolnosti oko atentata. Pisanje "Glasa javnosti" Na list objavio je 19. marta 2003, na osnovu informacije iz MUP-a, vest da je Mile Lukovi uhapen i da je tom prilikom "pruao otpor", meutim, ve sutradan vlada Srbije je ovo demantovala. Takoe, ostalo je nejasno i da li je Duan Mihajlvi uopte bio upoznat sa dogaajem u Barajevu, jer je nezvanino tako neto i izjavio i dodao: "Ja sam najnesreniji to su njih dvojica mrtvi, jer bi mogli da govore o politikoj pozadini ubistva inia". Neto kasnije, "odbranio" ga je njegov zamenik Nenad Mili tvrdnjom da "su Spasojevi i Lukovi morali da budu ubijeni, odnosno da nije postojao nain da se uhapse". MUP bez komentara Povodom nejasnoa iznetih u obdukcionom nalazu koji se tiu sumnji u zvaninu verziju policije o smrti Lukovia i Spasojevia, zamolili smo za komentar i zvaninike u Ministarstvu unutranjih poslova Srbije. Odgovor je stigao vrlo brzo - "bez komentara". TRECI IZVOR "OBDUKCIJA" : Duan Spasojevi. Dobio je ukupno sedam metaka. Tri u glavu, etiri u telo. U lea! Podvlaimo ovde policija je saoptila da je ubijen jer je pruao oruani otpor. Pruao otpor okrenut leima? Ulazne rane u telu grupisane su u desnoj strani lea. Pravac kanala prostrelina je unapred, ulevo i nanie. To sugerie da je napada stajao iznad Spasojevia. Strunjaci koje smo konsultovali, naime, napominju: da je Spasojevi bio uspravan kada je pogoen, raspored izlaznih rana bio bi drugaiji od zabeleenog. Telo bi se, jednostavno, pomerilo ve nakon prvog pogotka i izlazne bi rane bile na drugim mestima, sve i ako je re o rafalnoj paljbi iz istog oruja, kao to se i ini na osnovu pravca kretanja projektila kroz telo. Zbog ovoga, smatraju NIN-ovi konsultanti, utisak je da Duan Spasojevi i nije stajao ili se kretao kada je pogoen. Ve, da je bio

nepokretan, u nekom od prinudnih poloaja, na kolenima ili ak, da je leao na stomaku! ta bi ovo znailo, nema potrebe dodatno objanjavati. Uostalo, kako inae objasniti prostrelnu ranu na potiljku, zabeleenu pod takama 8. i 9. Obdukcionog zapisnika? Pod 8 je ulazna rana, u sredini potiljanog predela, na 9,5 cm ispod svoda lobanje. (...) Rana se kanalom put ulevo i nadole nastavlja put lobanjine duplje. Sledea taka br. 9 opisuje izlaznu ranu, koja je u gornjem delu levog ijinog predela, na 14 cm ispod svoda lobanje i 2,5 cm ulevo od uzdune sredinje linije ije. S ove dve rane povezana je i trea, okrzotina na levoj strani lea, opisana pod takom 12. a pod br. 21 se kae: Kad se sonda provue kroz rane na zadnjoj strani glave opisane pod takom 8 i 9 nalaza, onda se pravac sonde nastavlja, kada je glava u uspravnom poloaju - nepovijena, sa elipsastim oguljotinama u levom lopatinom predelu opisanom pod takom 12 nalaza. Ukratko, opisana je ovde putanja metka koji je Spasojevi dobio u glavu s lea; hitac je, na osnovu ovoga, ispaljen iz oruja koje je bilo skoro u pravoj liniji iznad njegove glave. Pa kako je, onda Spasojevi stajao kada je pogoen, ako je uopte stajao? Preimo na obdukciju Mileta Lukovia. Pogoen je sa est hitaca. U grudni ko, spreda, dobio je etiri. Svima je isti pravac kretanja: zdesna ulevo, odozgo nanie, od napred unazad. Meci su uli spreda a izali na lea. Puca se na osnovu ovoga smeta iznad Mileta Lukovia. Bio je ili na nekom uzvienom mestu, ili je Lukovi, opet bio u nekom od prinudnih poloaja, na kolenima ili slino. Jedan pogodak u vrat stigao je, takoe, sa desne strane. Ali, preostali pogodak, pogodak u glavu, doao je sa suprotne, desne strane. To bi znailo da su policajci bili okruili Mileta Kuma Lukovia. Ovaj pogodak u glavu, u levom predunom predelu opisan pod takom 3 posebno je znaajan. Najpre, za razliku od preostalih pet pogodaka, autor ovog bio je u istoj ravni s Lukoviem - zakljuilo se to po putanji metka koji je iao blago navie. Ali, daleko znaajnije je ono to u vezi s ovim pogotkom pie pod brojem 28 Obdukcionog zapisnika Mileta Lukovia: Izvrena je proba difenilaminom i koncentrovanom sumpornom kiselinom na nitrate, koji se nalaze sadrani u nesagorelim barutnim esticama (...) - koja je sa materijalom uzetim iz predela rane opisane pod takom 3 Obdukcionog nalaza, tj. one koja se nalazila u levom predunom predelu, dala osrednje pozitivan rezultat! Konstatovano prisustvo nitrata, naime, ukazuje na prisustvo nesagorelih barutnih estica. To bi opet, znailo da je Miletu Lukoviu u glavu pucano iz blizine. Da li je, dakle, Mile Lukovi bio pretuen pre nego to je ubijen, kao to iz ovoga proizilazi? Da li je on zaista ubijen izbliza, kao to svedoi ulazna rana kod levog uha? Da li je, zaista, Duan Spasojevi ubijen s lea, i to dok je bio u nekom od prinudnih poloaja na kolenima ili stomaku, pa onda overen pucnjima u glavu? Vetaenje u sluaju Duana Spasojevia i Mileta Lukovia, kao i ubistvo Zorana inia, vetaio je profesor dr Duan Dunji, koji je u to vreme bio i upravnik Instituta za Sudsku medicinu.

Luka Bojovic rodjen je 1973 godine u Beogradu. Prisustvo Luke Bojovia u razliitim dogaajima opisanim na stranicama "crne hronike" i u internim istranim dokumentima srpske policije je dugotrajno. On se pominje prvi put pre vie od petnaest godina kada je, navodno, kao mlad momak, jedan iz ekipe eljka Ranatovia Arkana, bio umean u pucnjavu u kojoj je ustreljen Mihajlo Divac. On je u godinama rata bio pripadnik Srpske dobrovoljake garde, a iza toga se posvetio raznim poslovima iz kriminalnog miljea. Poetak i rast uz komandanta Arkana trajno e obeleiti njegovu karijeru. Posle likvidacije mentora izgleda da je Bojovi snano pokuavao da se osveti nekim ljudima koji su mogli da budu vinovnici tog ubistva, ali i da je nastavio da radi na onim poslovima koje je Arkan ustanovio. Uz njegovo ime se vezuju ubistva, otmice i poslovi sa drogom. Nekoliko je godina bio aktivan na "zapadu". Neki izvetaji pokazuju da je radio sa veim kriminalnim preduzeima u Evropi na poslovima trgovine drogom, prostitucije, otmica. Za njim je holandska policija raspisala meunarodnu poternicu zbog sumnje da je organizovao likvidaciju Srana Miranovia u Podgorici 12. januara 2006. godine. Kao mogui naruilac pominjao se Vilijem Vim Holeder, 48, poznati holandski mafija svetske reputacije, koji se "proslavio" zbog otmice multimilionera Fredija Hajnekena 1983. godine. Pored ovoga, zanimljivo je da ga je "traila" amerika policija zbog ilegalne trgovine ivotinjama. Iako je ranije bilo reeno da je njegova grupa trenutno jedna od najsnanijih i najuticajnijih, nema podataka koliko ljudi radi u tom krugu. Za njegovu se ekipu tvrdi da angauje saradnike "na ugovor", "na odraeno" i da oko sebe ima samo mali broj privrenih saradnika. Osim to je imao pekaru u Beogradu, Bojovi se nije posebno isticao u "javnom ivotu". Za razliku od drugih lanova raznih kriminalnih preduzea koji su voleli da se epure po gradu, da ih viaju i da ih znaju, Bojovia takoe svi znaju, ali ga niko nije esto viao, niti je bio prisutan u javnosti kroz izjave medijima. Njegova "diskretnost" ukazuje da je on svoj angaman shvatio ozbiljno i da je njegova procena da bi svako javno pojavljivanje bilo loe za posao. U tom kontekstu se moe tumaiti i njegova uvena anfas fotografija koja prati veinu napisa: na njoj je osoba vojniki oiana, otrog pogleda, brade stare nekoliko dana okruene visokom kragnom italijanske koulje.

To je fotografija iz ranijeg perioda: posle toga imamo fotografije Bojovia po izlasku iz pritvora 2008. godine. On je tu neto deblji, elaviji, ali jednako elegantan. U intervjuu "Reviji 92", Milan ivanovi, koji je bio uhapen zbog upada u ameriku ambasadu u vreme demonstracija posle proglaenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, kae o Bojoviu: "Istetovirau ga. Ali, neu onu sliku kao to je bila u novinama. Deko uopte nije onakav. Plav je, lep kao lutka. Straari ga se boje. Svi ga se plae. On je tamo Bog. Nije u fazonu da je opasan. Normalan je, uti." Bojovi je bio uhapen u jesen 2007. godine zajedno sa prvim saradnikom Veljkom Banoviem, dok se trei lan ekipe naknadno predao. Tadanji ministar unutranjih dela Dragan Joi je izjavljivao da je re o ozbiljnoj grupi koja je planirala brojna ubistva u Srbiji i da pronaeni aresenal oruja to potvruje. Takoe, mediji su prenosili da je Bojovieva grupa bila oznaena kao logistika podrka odbeglim lanovima "Zemunskog klana", za koje je obezbeivala putne aranmane i tekove. Nepune tri godine docnije izgleda da ne da Bojovieva grupa nije bila logistika podrka za "zemunce" nego da su pretekli lanovi klana radili za Luku, to bi moglo da ukae da je on preuzeo one poslove koje su Duan Spasojevi i Mile Lukovi vodili. Hapenje u jesen 2007. bilo je oznaeno kao veliki udarac srpske policije mafiji i realno spreavanje novih likvidacija. Ta pria lii na ovu u poslednjih nekoliko dana: "bezbednosne strukture su dole do saznanja", "na to upuuje", "iz toga moe da se zakljui" samo su neke od uobiajnih fraza kojim se opisuje potencijalna opasnost od delovanja ove kriminalne grupe koja je toliko jaka da e istovremeno preuzeti poslove klana ari i za vojvodu eelja "odraditi" koga treba. Bojovi je tako predstavljen kao kriminalac opte prakse koji nastupa tamo gde se "dobro plaa" ili gde je potrebno vratiti uslugu. Drava koja ima traumu ubistva premijera, posebno bi trebalo da bude oprezna kada su u pitanju i nagovetaji da bi neki drugi politiar mogao da bude ubijen, ali bi ovakve stvari mogle da dovedu i do rasvetljavanja uloge nekih iz politikih partija u vezi sa ubistvom Zorana inia, atentata na Vuka Drakovia, ubistva Slavka uruvije, pokuaja ubistva Dejana Anastasijevia i njegove porodice i drugih tekih likvidacija. Pored toga, saznali smo takoe da se pretpostavlja da je on uspeo da utekne i to ak u Junu Ameriku ovoga puta kada je shvatio da bi najavljeno izruenje Sretka Kalinia, oveka sa kojim je godinama radio, moglo da ga ugrozi i da bi novi odlazak u pritvorsku jedinicu Centralnog zatvora u Beogradu mogao da znai i dugogodinje izbivanje sa slobode. Verovatno e se prema obrascu koji smo videli u sluaju klana ari sledea pria vezati za imovinu koju na neki nain poseduje Bojovi i njegova blia rodbina. Prema podacima Agencije za privredne registre on je vlasnik samo jednog preduzea, ali bi detaljnija istraga mogla da pokae da je njegova imovina daleko vea kada se ukrste imena njegovih prijatelja, saradnika i rodbine. Zbog poslova svog sina, otac vuk Bojovi je esto bio "prozivan" da se izjasni. U jednoj od poslednjih izjava on kae, sa puno razuma, da je Luka odrastao ovek koji odgovara za svoje postupke i ako se dokae da se bavi nekim kriminalnim radnjama, za to treba da odgovara. "Nisam zasluio da mi se preko njega pripisuju kojekakve mutne rabote", preneo je rei dugogodinjeg direktora Zoo vrta beogradski dnevnik "Pres" posle hapenja 2007. godine.

Kada je jednom izaao iz pritvora, teko je verovati da e se Luka Bojovi u nj vraati tek tako. Na policiji ostaje ne samo da "prozove" nekoga i da udeli obezbeenje ugroenima nego i da poradi na prikupljanju dokaza koji mogu da dovedu do presuda sa viegodinjim kaznama. Dosadanja praksa snane medijske eksploatacije spektakularnih hapenja alje neku poruku da se kriminal ne isplati, ali ako to ne dovede do realnog smanjenja "stope kriminala", ne otea mafiji trgovinu i distribuciju droge, prie o novim efovima mafije bie vie od zanimljivog medijskog tiva. Policije regiona su mnogo uinile poslednjih meseci raznim zajednikim akcijama na suzbijanju rasta kriminalnih preduzea, ali ostaje i dalje sumnja da veza mafije i politike nije raskinuta. Zato su i akcije ponekad vie medijske nego realne. Kao to je onomad rekao bivi ministar Joi. "Novinari koji su upoznati sa deavanjima na srpskoj kriminalnoj sceni znaju odnose izmeu pojedinih kriminalaca i poslovnih ljudi i mogu da pretpostave da je to oruje bilo namenjeno za likvidaciju odreene linosti. Policija nema te podatke, ali bitno je da su uhapene voe jedne od opasnijih kriminalnih grupa u Srbiji", proslost: Beograani i ostali koji su prolazili Vraarom, jednim od elitnih delova Beograda, obradovali su se poetkom ove decenije kada je otvorena pekara "Bojovi". Na uglu ulica Kneginje Zorke i Njegoeve nikla je moderna velika pekara prepuna raznih akonija, koja je uvek i u svako doba imala svee proizvode. Nemali se broj mlaarije tu okupljao nou naroito da posle izlaska pojede neto dobro. Od trenutka kada je poela da radi oni iz kraja su znali da je to Lukina pekara, Luke sina Vuka Bojovia upravnika beogradskog Zoolokog vrta. O tome kako je on doao do tog unosnog posla i na koji nain je otvorio tako skupu pekaru nije bilo previe pitanja. Ljudi su znali da se on bavi nekim drugim stvarima i da to nije moglo da se napravi od tatine plate u Zoo vrtu, ali se niko nije bavio poreklom imovine dok je uz jogurt u rane sate tamanio burek i rol-virle. Nekoliko godina docnije, danas, pecivo nije u sferi interesovanja ni klijenata ni vlasnika. Dve su stvari u poslednje vreme mogle da uzbude Luku Bojovia: ranjeni je Sretko Kalini u izjavi datoj hrvatskoj policiji navodno rekao da je Bojovi na razne naine uestvovao u reiji i sprovoenju gomile nerazjanjenih ubistava u regionu poslednjih godina, a potom je javnost bila preplavljena informacijama o tome da je Vojislav eelj iz Haga naruio ubistvo Tomislava Nikolia angaujui Bojovia. Hrvatski su mediji preneli da u iskazu koji je Kalini dao policiji stoji da je Bojovi naruio ili suizvrio 11 ubistava. Izmeu ostalih, Kalini ga, navodno, izmeu ostalog, tereti za ubistvo nekih osoba koje su mogle da budu veoma vani svedoci u rasvetljavanju politikih ubistava u Srbiji u poslednjih petnaestak godina: od Ivana Delia, vanog za rasvetljavanje ubistva nekadanjeg ministra vojske SRJ Pavla Bulatovia, preko Zorana Vukojevia Vuka do Kuje Krijetorca, koji je trebalo da bude vaan svedok u postupku protiv ubica Zorana inia. Drugi koji su pomenuti po pravilu predstavljaju likove iz podzemlja koji su se na neki nain "zamerili" Bojoviu i to su uglavnom saradnici Andrije Drakovia i Sretena Jocia. Ove dve stvari se povezuju u jednu karakteristiku koja ide uz "lik i delo" vlasnika pekare sa Vraara u Beogradu: Bojovi je trenutno najistaknutiji aktivni voa kriminalne grupe u regionu koji posle udara na klan Darka aria i ranije hapenje i suenje Sretenu Jociu

pokuava da se instalira na mesto prvog dona podzemlja. Kako je do toga dolo i kako je mogue da tako opasan ovek nikada ne bude optuen za tee krivino delo od nelegalnog posedovanja oruja i falsifikovanja line karte, tek treba da saznamo. Dok se sve u vezi sa pretpostavkama ne rasivija u istragama koje se vode na raznim stranama, Bojovi izgleda kao linost iz filmova o mafiji: lokalni zanatlija / trgovac koji se samo bavi uslunim preduzetnitvom, a iza pulta na kome se nalaze kifle, burek i rolvirle pripremaju se planovi o preuzimanju krimi scene i ubijanju nepodobnih politiara. Ovi dogaaji su pokrenuli iznova priu o umeanosti Vojislava eelja u razne kontroverzne dogaaje u Srbiji protekle dve decenije, koji su po pravilu zavravali nekim ubistvom. Pored toga, pomenute veze Bojovia sa gotovo svim veim i nerazjanjenim ubistvima pokazuju smrtonosnu sponu izmeu kriminala i vlasti koja je uspostavljena poetkom devedesetih godina u Srbiji i do danas nije u potpunosti preseena. Svi akteri koji se pominju u vezi sa aktivnostima Luke Bojovia imaju neke veze sa politikim ivotom u Srbiji bilo kroz direktne kontakte sa osobama poput Vojislava eelja, bilo kroz veze sa nekadanjom dravnom bezbednou. Njegova veza sa eeljem navodno je iz devedesetih, kada je eelj bio na vlasti: on je uticao da se mladom Bojoviu izbriu neka krivina dela. O hapsenju: U nekoliko njegovih stanova-tekova u prestonici naena je velika koliina oruja. Istovremeno, uhapen je i Bojoviev saradnik Veljko Banovi (34) zvani Votka, kod koga su naena dva pitolja i manja koliina droge. MUP Srbije saoptio je da su njih dvojica osumnjiena za krijumarenje i prodaju narkotika, nedozvoljeno dranje oruja i eksplozivnih materija, izraivanje i nabavljanje oruja i sredstava namenjenih za izvrenje krivinih dela, kao falsifikovanje isprava. Bojovi je uhapen posle viemesene policijske akcije. Locirano je mesto gde se skriva, pa je u subotu popodne blokirana ulica u kojoj je bio njegov tek. U Lovaku ulicu u Vinjici dolo je nekoliko dipova, u kojima su bili maskirani policajci, kao i dva BMW-a. Blokiran je svaki prilaz novoj, neuseljenoj zgradi u kojoj se u stanu u potkrovlju skrivao Bojovi. - Bojovi je u stanu bio sa jednom devojkom. U trenutku kada su policajci uli u stan, na stolu je stajao pitolj. Bojovi ga, meutim, nije uzeo i nije se opirao kada su mu stavljene lisice na ruke. Izveden je iz zgrade, stavljen u dip i na pitanje koliko se tu skrivao, odgovorio je: Tri, etiri dana - kae izvor Blica blizak istrazi i dodaje da kod Bojovia nije naena droga. Policajci su ga izveli iz zgrade, a stanarima ove ulice koji su se okupili kada su videli brojne policijske automobile nije bilo jasno ta se deava. - Nismo ni slutili da se neki kriminalac tu skriva. Ta zgrada, inae, jo nije useljena, ali su neki stanovi prodati. Ko ih je kupio, ne znamo. Oko zgrade su se jedino motali majstori - kau stanari ove ulice i dodaju da je im je bilo udno to to je u samo jednom stanu instalirana klima. I to, kako se ispostavilo, upravo u onom u kojem se skrivao Bojovi, to govori da je tu neko due boravio. Policija je ubrzo u jednom od Bojovievih stanova uhapsila i Banovia, kod koga su naena dva pitolja i droga. Ubrzo su pretreseni i ostali njegovi tekovi, u kojima je naena velika koliina heklera i pitolja, municije, priguivaa, pancira, radio-stanica, kombinezona, falsifikovanih isprava, kao i izvesna koliina heroina i marihuane. Zbog naenog oruja, veruje se da su planirali i neku likvidaciju. Obojici je odreen pritvor do 48 sati, posle ega e biti privedeni istranom sudiji. MUP je saoptio da zbog sumnje da su aktivno uestvovali u skrivanju lanova zemunskog klana, policija nastavlja istragu. Kako saznajemo, naene stvari poslate su na vetaenje i

DNK analizu da bi se utvrdilo da li su se u tim tekovima skrivali zemunci. Bojovievo ime u Srbiji dovodilo se u vezu s mnogim kriminalnim aktivnostima i vatrenim obraunima, ali nije bilo dokaza koji bi to potkrepili. Pre nekoliko dana, Bojovi je bio u ii crnogorske javnosti kada je Uprava policije Crne Gore saoptila da je sa kolegama iz Holandije raspisala poternicu za njim, zbog sumnje da je uestvovao u ubistvu Srana Miranovia, 12. februara 2006. godine u Podgorici, za ta ga je, navodno, zaduila holandska mafija. Bojovi je, prema policijskoj rekonstrukciji, bio jedan od ubica Miranovia, inae kuma Sretena Jocia, zvanog Joca Amsterdam. Miranovi je, navodno, propevao sve o kriminalnim aktivnostima poznatog holandskog mafijaa Vilijama Vima Holedera (48). Jedna od holandskih TV stanica objavila je da je Bojovi nareenje za likvidaciju primio od Holedera, poznatog po otmici multimilionera Fredija Hajnekena 1983. godine i reketiranja biznismena Viljama Enstrana. Vim Holeder je za najblie saradnike birao momke sa kriminalnom prolou koji su u Zemlju lala dolazili iz Srbije i Crne Gore. Jedan od njih bio je i Miranovi, koji je tokom vremena postao veoma nezgodan svedok, objavili su holandski mediji. Pored Miranovia, jo 12 lanova Holederovog klana ubijeno je, navodno zbog straha da ne propevaju u policiji. Ni za jednu od tih likvidacija nije osumnjien Holeder jer nije bilo dokaza. Poto na zakon ne dozvoljava da izruenje dravljana Srbije drugim zemljama Bojoviu e biti sueno u naoj zemlji. Skrivanje u Italiji i paniji Kako se jue moglo uti u dobro obavetenim krugovima, Luka Bojovi i Veljko Banovi su, navodno, pripremali likvidaciju jednog od poznatih srpskih biznismena. Zbog toga su se vratili u Beograd, poto su prethodno vie meseci proveli skrivajui se u Italiji i paniji. Jedan od tek stanova se nalazio na Novom Beogradu, u blizini zgrade u kojoj je uhapen pripadnik zemunskog klana Aleksandar Simovi. poslednje informacije: Najopasniji srpski mafija na slobodi Luka Bojovi, koji se sumnjii da je naruio likvidaciju Danila Radonjia, prema poslednjim operativnim podacima srpskih policijskih slubi nalazi se u Argentini, gde se pozicionirao kao jedan od vodeih plaenih ubica i saradnik narkokartela, Prema istim informacijama, u ovoj zemlji, zajedno sa Bojoviem, nalazi se i njegov odani saradnik Luka urovi, koji se u Argentinu sklonio nakon to ga je italijanska policija, u akciji ah-mat", oznaila kao jednog od glavnih vercera kokaina i raspisala poternicu za njim. Prema reima naeg sagovornika iz policije, sumnja se da je Bojovi boravio u Brazilu, ali da je iz te zemlje pobegao kada su u maju uhapeni Goran Nei i lani Dejan Stojanovi Keka. Bojovi u velikoj meri komanduje i domaim podzemljem i ima nameru da ukloni svakoga ko mu smeta. U svojim planovima je beskompromisan i monstruozan. Uostalom, prolonedeljno ubistvo Radonjia i Denana Ramovia izvreno je heklerom sa integrisanim priguivaem, to se ne deava esto, likvidaciju je obavio profesionalac koga niko nije video, to dovoljno govori kakve ljude Bojovi ima - navodi sagovornik Pressa. Policija sumnja da je Luka Bojovi direktno umean i u sve vrste zastraivanja i pokuaje likvidacije svedoka saradnika protiv Darka aria, Neboje Joksovia i Radana Adamovia.

Inae, Bojovi je nakon odlaska iz Srbije, gde je odleao kaznu za nelegalno dranje oruja, tokom 2009. godine boravio u paniji, u kojoj je odradio nekoliko profesionalnih ubistava. Nakon to je Srbija za njim raspisala Interpolovu poternicu, Bojovi je likvidirao Milana Juriia Jureta u paniji i krenuo da isti" preostale zemunce" kako bi ostao jedini koji moe da izvrava prljave poslove za Darka aria i junoamerike narko-bosove. Potom je pobegao u Latinsku Ameriku. Podsetimo, Bojovi se sumnjii da je naruio ubistvo Danila Radonjia, koji je zajedno sa Baraninom Denanom Ramoviem prole srede izreetan u saekui u Zemunu. Prema policijskim saznanjima, Radonji je likvidiran poto je doao do dokaza da je Bojovi pre dve godine ubio njegovog sina Slobodana. Pokuao je da mu se osveti, ali ga je Bojovi preduhitrio. Utvreno je da je klan Luke Bojovia 2009. godine oteo Slobodana Radonjia zbog narkodugova i uea u ubistvima, nakon ega je verovatno ubijen. Njegov otac je ubrzo krenuo u potragu za otmiarima i ubicama sina, povezavi se sa svim jaim kriminalnim grupama i obeavajui nagradu onome ko mu pomogne da osveti njegovog Slobodana. Iz tog razloga je u oktobru 2009. godine ubijen i njegov kum Branislav aranovi, koji je pokuao da pomogne. Pored ovoga, prema saznanjima policije, Radonji je i sam organizovao ozbiljnu kriminalnu grupu koja je planirala likvidacije ljudi Luke Bojovia. - U jednom stanu u Mirijevu pre godinu dana pronaeni su eksploziv, oruje, lana dokumenta. Tada smo operativnim radom spreili obraun klanova jer je bilo planirano dizanje u vazduh. Danilo Radonji se nakon toga povukao u Crnu Goru, ali se poetkom septembra vratio, to su ljudi Luke Bojovia iskoristili i hladnokrvno ga likvidirali.

Hrvatski zemunac zvao se Zlatko Bagari. Od Magaa s kojim je bio u kumskoj vezi nasledio je udovicu (s kojom se venao nedugo nakon smrti Ljube Zemunca), neke poslove u Frankfurtu i nadimak Boxer. Prema podacima policijske uprave u Wiesbadenu, Zlatko

Bagari roen je 1956. u Kesincima kod akova, a od 1980. boravi na podruju Frankfurta, Wiesbadena i Mainza,u kriminalnim krugovima poznat uglavnom zbog preprodaje droge, pljaki i organizovanja prostitucije. iz hrvatskih medija: ZAGREB, 18.7.1998. Covjek u crnim hlacama i crnoj majici lezao je na asfaltu Medjugorske ulice u zagrebackoj Dubravi punih pet sati, a oko njega se prostirala lokva ljepljive krvi. Vec na prvi pogled bilo je jasno da tijelo bezivotnog muskarca ne pripada bilo kome - na ruci mu se presijavao zlatni "rolex", odjeca koju je imao na sebi bila je djelo poznatih svjetskih kreatora, iz dzepova su mu provirivali sveznjevi krupnih novcanica, a nekoliko metara dalje bio je parkiran njegov skupocjeni "mercedes coupe". Dok su policajci sacinjavali zapisnik i dok su vatrogasci smrkovima strugali krv s usijanog asfalta, zagrebackim se kaficima pronosio glas o smrti cetrdesetdvogodisnjeg Zlatka Bagarica, strastvenog kockara i "kralja hrvatskog podzemlja". Prica kaze da je u lokalu NK "Dubrava", na istoimenom nogometnom igralistu na zagrebackoj periferiji, tekao cetvrti sat srijede, 15 srpnja, te da se nije dogadjalo nista neobicno. Spremao se fajrunt, polupijani gosti ispijali su posljednje pice, muzicari su pakirali instrumente, a gazda je polako pravio obracun. Dok su iz zvucnika dopirali posljednji taktovi neke narodnjacke melodije, u birtiju su usli Zlatko Bagaric, Miljenko Dzaja Krojf, Nikica Jelavic, Zvonimir Gucic (sin janjevackog tajkuna Josipa Gucica), Smiljan Palic i dvije nepoznate djevojke. Gazda je istog trena znao da ce noc potrajati duze nego sto je ocekivao. Bagaric je poceo narucivati pjesme, razbijati casu za casom, udarati pjevaca i maltretirati pjevacicu koju je natjerao da mu desetak puta otpjeva neki narodnjak o prijateljima kojih nema "kad je najteze". Vlasnici lokala - braca Rodici (Lazar, Zoran i Vinko), inace Hrvati iz kosovskog sela Janjeva - dugo su trpjeli Bagariceve provokacije, a razlog njihovoj strpljivosti lezi u cinjenici da su vrlo dobro znali kako nije pametno previse se suprotstavljati "kralju podzemlja". Kap je prelila casu tek kad je Bagaric uperio pistolj u usta Zoranu Rodicu tjerajuci ga da uzme mikrofon i zapjeva njegovom drustvu, buduci da je pjevacica Alma pobjegla iz lokala za vrijeme Bagariceva boravka u zahodu. Lazar Rodic vise nije mogao trpjeti ponizavanje svoga brata, te je pristupio "kralju" rekavsi da Zorana "pusti na miru". Bagaric je Lazara udario pistoljem po glavi, a ovaj se onesvjestio. U medjuvremenu je u birtiju stigao i cetvrti brat Rodic, Roko, ali u pratnji policije. Kad je ugledao policajce, Bagaric je pistolj spremio za pojas i izisao iz lokala u pratnji svoje dugogodisnje "sjene" Miljenka Dzaje Krojfa. Tada se, a bilo je sedam sati ujutro, na vratima birtije pojavio Zoran Rodic drzeci u ruci jurisnu pusku "zagi" (hrvatska verzija poznatog "uzija"), te je upitao Bagarica "kako mozes tuci covjeka koji ti nista nije ucinio". Ovaj mu je odgovorio protupitanjem: "kako ti to meni mozes govoriti", potezuci pritom pistolj. Bile su to posljednje rijeci Zlatka Bagarica, jer je Zoran Rodic podigao "zagi" i potegao obarac. Bagaric je poceo bjezati prema automobilima, ali je metak bio brzi. U Bagarica je, saznat ce se u istrazi, pucao i Lazar Rodic, i to pistoljem koji je u naguravanju ispao ubijenome. Jos nije utvrdjeno koji je metak bio smrtonosan, ali su zagrebacke novine vec objavile kako je Bagaric likvidiran vlastitim oruzjem. Dok su vjerni Bagaricevi kompanjoni, Krojf i Jelavic, trazili spas u bijegu, Zoran Rodic pokusao je aktivirati "kasikaru" i tako dokusuriti tijelo mrtvaca, no u toj su ga nakani sprijecili policajci. Dobri poznavatelji prilika u zagrebackim mafijaskim krugovima predvidjali su da ce Zlatko Bagaric skoncati na asfaltu, no nitko od njih nije nogao predvidjeti da ce njegova smrt, mafijaskim zargonom receno, biti tako "banalna". Ocekivalo se da ce njegova likvidacija biti

obavljena na spektakularan nacin - u nekom luksuznom hotelu ili kockarnici - i da ce likvidaciju izvrsiti profesionalac koji nece ostaviti tragove. Ovako, smrt ga je stigla u kavanskom sukobu, od ruku janjevackih ugostitelja, koji nisu bili vidjeniji pripadnici podzemlja, a njegovo se tijelo ukocilo pred neuglednom birtijom u jos neuglednijem zagrebackom predgradju. Ako je ikad razmisljao o smrti, Zlatko Bagaric sasvim sigurno nije prizeljkivao da ga snadje na taj nacin. "Da je znao kako ce i od koga poginuti, Bagaric bi sam sebi pucao u usta", uvjeravao je ovog novinara jedan sitni zagrebacki kriminalac koji se proteklih godina naslusao prica o njemu. Jedna od tih prica kaze da je Zlatko Bagaric veliki prijatelj i kum Ljubomira Magasa, poznatijeg kao Ljuba Zemunac, a da je tome tako svjedoci i cinjenica da Bagaricev sin nosi Magasevo ime. Ljuba i Zlatko bili su ravnopravni sefovi frankfurtskog podzemlja i jugoslavenske mafije u cijeloj Njemackoj, a nakon Zemunceve pogibije Bagaric je preuzeo kontrolu naa svim kriminalnim aktivnostima. Buduci da svi balkanski kriminalci jos uvijek padaju na koljena pri spomenu Ljube Zemunca, Bagaric se nije morao odvise muciti oko stjecanja ugleda u Zagrebu. Rodjen je u jednom selu u okolici Djakova, gdje su njegovi roditelji, u poslijeratnim seobama, dosli iz bosanskohercegovackog gradica Kupresa. Upravo zbog zavicajnog porijekla, premda se Kupres geografski nikako ne moze svrstati u Hercegovinu, Bagarica su nazivali glavnim bossom hercegovacke mafije, koja uz albanski i vukovarski lobi, trenutacno predstavlja najjacu i najorganiziraniju kriminalnu organizaciju u hrvatskoj metropoli. Bagaric je zivio u Njemackoj od 1975. do 1990. godine, a njegova majka i danas ima restoran u Weisbadenu, dok mu zena i dvoje djece zive u Mainzu. U Zagreb je dosao kad je Hrvatska postala samostalna, nastanio se u hotelu "Intercontinental", a policijska evidencija novostvorene drzave prvi put ga biljezi 12. listopada 1990. kad je jedan od njegovih najboljih prijatelja Zoran Petrovic, zvani Ivica, u kaficu "Kasandra" ubio zagrebackog ugostitelja Niku Mioca. Godinu i pol kasnije Petrovic ce poginuti od bombe koju je u kockarnicu "Tiffany", inace Bagaricevo vlasnistvo, bacio Omer Zahirovic. Bagariceva osveta dugo se cekala - Zahirovic je ubijen tek krajem prosle godine. Novinske su crne kronike Bagarica zabiljezile jos dva puta kad je bio sudionik revolveraskih obracuna - u sijecnju 1995. na "Metalcevu" igralistu, te u svibnju ove godine u sobi 1225 na dvanaestom katu "Intercontinentala". U oba slucaja policija je prema njemu bila vrlo tolerantna. O Bagaricevu ugledu svjedoci i podatak da o njemu biranim rijecima ne govore samo kriminalci i oni koji bi to htjeli postati, nego i policajci, suci te odvjetnici. U svojim je poslovima bio vrlo diskretan, nije volio novinare i publicitet, uvijek je bio besprijekorno odjeven, vozio je najbolja kola, jeo u najprofinjenijim restoranima i pio iskljucivo "Dom Perignon". Kocka je bila njegova jedina zivotna strast i nije birao lokacije da tu strast zadovolji. Bio je rado vidjen gost u najelitnijim europskim kockarnicama, ali je isto tako noci mogao provoditi kartajuci u zadimljenim krcmama na rubu grada. Jedino je bilo vazno da je ulog dovoljno velik, a u hazarderskim je krugovima bio poznat kao covjek koji uredno vraca dug. "Kockarski je dug, dug casti", znao je reci. Upravo zbog diskretnosti i ogranicenog kruga ljudi s kojima se druzio tesko je dokazati njegovu umijesanost u trgovinu narkoticima, reketarenje, zelenastvo i utjerivanje dugova. Isto je tako, zasad nedokaziva njegova povezanost s ubojstvima Ivana Sakote, Shpejtima Tacija i Bernarda Hutinskog, koja su se u Zagrebu, odnosno Cakovcu, dogodila u proteklih godinu dana. Povezujuce niti tih likvidacija su iznimno profesionalna izvedba i cinjenica da je smaknuta trojka pripadala podzemlju. Ubojice ni do danasnjeg dana nisu poznate, niti o njima postoji bilo kakav trag. Smrcu Zlatka Bagarica mnogi su odahnuli i mogu prekriziti svoje kockarske dugove prema covjeku s kojim se u tom smislu "nije valjalo zajebavati". Odahnula je, vjerojatno, i

zagrebacka policija koja bi njegovim odlaskom mogla zatvoriti nekoliko nerazjasnjenih slucajeva. Sad je samo pitanje koliko ce vremena trebati Bagaricevim kompanjonima da konsolidiraju mafijaske redove, te da vrelim zagrebackim ulicama ponovno potece krv.

Gotovo da nema ovjeka u Podgorici i Crnoj Gori koji ne poznaje ili je makar uo za Daku Mahmutovia, biveg profesionalnog boksera, tabadiju i dugogodinjeg robijaa, ivu legendu nekadanjeg jugoslovenskog podzemlja, danas najpopularnijeg podgorikog buregdiju, vlasnika nadaleko uvene "Ambasade Zabjela". Jo se pamte njegovi meevi u ringovima od Italije do dalekog Japana, a omaleni, hrabri Daka, iako ve u godinama, jo uvek je spreman da se potue sa mlaima i krupnijima od sebe, kako bi pravdu istjerao do kraja. Za njegovu uzbudljivu ivotnu priu premala je itava novina, ali smo ipak odluili da je makar dotaknemo, a Daka, prvi ambasador Republike Zabjelo, je na startu obeao da e nam ispriati mnoge stvari koje su do danas bile tajna skrivena u njegovoj bogatoj riznici uspomena. *Sada ste se smirili, pravite bureke. To vam oigledno ide od ruke. Svi iz porodice radimo u toj buregdijskoj radnji. Otvoreni smo i danju i nou, dobro nam ide, lijepo zaraujemo za ivot. To je vrijedan, isplativ zanat. Nai ljudi vole da pojedu dobar burek. U "Zabjelu" uvijek ima nekog, obino je to mlai svijet, mada ima i starijih. *Je li istina da u "Zabjel" ponekad svrati i Milo ukanovi lino? Predsjednik nam je dolazio dosta puta, a nekad poalje nekog da mu donese na burek. On je fin i kulturan ovjek, ne izdvaja se od obinog svijeta.

*Dugo ste se bavili boksom? Rukavice sam prvi put navukao davne 1967. godine. Poeo sam kao amater, da bi vrlo brzo preao u profesionalce. Dobro mi je ilo, prirodno sam talentovan za taj sport. *Sa kojim poznatim imenima ste ukrtali rukavice? Uh, ko e se sad setiti svih njih! Ima ih zaista puno. Pomenuo bih estokog borca Mendija iz Sanigage, koji je boksovao sa fransuskom licencom, me je bio u Parizu. Tu je zatim veliki italijanski ampion Loris Steka, nekadanji prvak Evrope. Boksovao sam po itavom Starom kontinentu, a stigao sam i do dalekog Japana, gde sam odmjerio snage sa njihovim prvakom kome nisu mogli nai protivnika. Ja sam bez ikakvog straha odmah pristao na borbu, onako na "nevieno". Tada je uveni Toma Hladni napisao: "Odvani Mahmutovi je izlazio na megdan ampionima Italije, Francuske, Tunisa, Maroka, a izaao bi i svjetskom prvaku samo da mu se ukae prilika". *Upoznali ste puno poznatih linosti preko boksa. Jesam, ba puno. U Italiji sam ak sparingovao sa tada uvenim glumcem ulijanom emom, koji je glumio u tada aktuelnim kaubojskim filmovima. Pojavio se u sali za trbunjake, uinio mi se poznat, ali sam mislio da je neki Bosanac koga sam znao iz vienja. Kada mi se predstavio, nisam mogao da verujem. *Je li istina da ste skoro treinu ivota proveli na tekoj robiji ? Sada imam 54 godine ivota, a od toga sam punih 15 godina i 7 dana proveo po najpozanatijim jugoslovenskim i evropskim zatvorima. *Gde ste sve tamniili? Od "Sivog doma" u Kruevcu, preko "Idrizova" u Skoplju, Zabele ,beogradskog CZ-a, naeg Spua, pa do zatvora u Minhenu, Auzburgu i mnogim gradovima Evrope. Vie ne mogu ni da setim svih tamnica. *Zbog ega ste najee osuivani? Najvie zbog tua, ali da budem iskren, bilo je tu i kraa, pljaki... *Sa koliko godina ste *odleali" prvu kaznu? Imao sam svega 10 godina kada su me strpali u staru, uvenu podgoriku Jusovau. Bacili su me na neku ebad u prostoriju koja je sluila kao magacin. Straari, meutim, nisu zakljuali vrata, pa sam izaao i traio od robijaa da mi daju cigaretu (propuio sam od 6 godina) ,ali me uhvatio komandir, vratio me nazad i opsovao me, govorei: "Ulazi ovamo, dau ja tebi cigar". *Po zatvorima ste upoznali kompletno tadanje podzemlje? Pomenuu Giku Boovia, entu sa kojim sam robijao u Kruevcu, Ljubu Zemunca koga sam upoznao 1965.godine, zatim mog velikog prijatelja Ranka Rubeia, pa kompletnu crnogorsku postavu. *Pokojni Rubei bio vam je najbolji prijatelj? Jeste. Do prole godine sam redovno poseivao njegov grob u Pei, ali otkako se puca, na Kosovu nisam bio. Imam puno fotografija sa njim, bio je to nevien lik. Njegova polusestra po majci, Brankica, koja ivi u Uicu i udata je za jednog policajca, uvek je govorila : "Ti si Daka jedini od drugova koji dolazi na Rankov grob, svi ostali su ga zaboravili". *uli smo priu o vaoj tui sa pokojnim Gikom Boovie. Tukli smo se u diskoteci "Cepelin" na Tamajdanu. On je prije toga imao svau sa Rubeiem, koji ga je bacao na koljena i tjerao ga da radi sklekove. Uao sam "u makaze" i poeo da podjebavam njegovu curu koja se zvala Lepa. Bila je mnogo dobra riba. Gika poalje jednog svog momka i ja mu ga prebijem, a onda on lino krene na mene. Kada je video da sam ludak i shvatio da se nikoga ne bojim, pozvao je svoje pajtose koji su me udarili sa strane i slomili mi dva rebra. On me je udario pitoljem po glavi, razrezao mi kou, bio sam sav krvav. Neko je tada viknuo "policija", pa su se razbjeali. *Kasnije ste ipak bili dobri sa Gikom?

Pomirili smo se u Podgorici, kad sam se vratio iz Italije, sa jednog mea. Bilo je to pre tano 18 godina. Sjedio sam sa mojom enom, koja je tada bila trudna, u lokalu "Bumerang" u Podgorici, koji je drao moj prijatelj Cufo Vujovi. Gika je bio sa pokojnim Lazom Deleviem, Ninom Abdomerovi i onom starom ekipom odavde. Ustao je, priao nam, poljubio Zorki ruku i rekao joj: "Dabogda rodila sina. Ako bude bar pola kao otac, bie najhrabriji i naponosniji Crnogorac". *Sa koliko godina ste se prvi put oenili? Bila mi je dvadeset jedna. Imao sam puno ena, ali su to sve bili "divlji" brakovi samo je taj prvi bio legalan. Sa Zorkom, sa kojom sada ivim, imam dva velika sina. *Imate li jo ece? Naravno. Imam ecu u Italiji, u Banjaluci, u Opuzenu u Hrvatskoj, zatim u Valjevu. est sinova i samo jednu erku, u Pei na Kosovu. Ko zna, moda ih ima jo ponegde. *Da li je istina da ste u "pauzi" braka sa Zorkom, kupili sebi enu? To je istina. Kupio sam u Pei jednu mladu Albanku za 5.000 nemakih maraka. Sa njom imam erku koja se zove Medina i sada ima tri i po godine. Nismo dugo bili zajedno. Najurio je moj stariji sin. Onda mi se Zorka ponovo vratila. *Istetovirani ste po itavom telu. Zato? To su sve uspomene iz zatvora. Kompletno telo mi je iarano. Na vratu mi pie "ovde me secite". Ima tu i imena, raznih slika, pa grbova, crnogorskog i jugoslovenskog, koji mi je na desnom ruci. itav sam kao strip, kao "Politikin zabavnik" nekad. * Prouavali ste Kuran i Bibliju... Vie sam prouavao Bibliju, jer mi je bila ponuena. U Italiji sam 1982.godine upoznao Jehovine svedoke, pa sam sa njima prouavao. Veruj mi da sam poeo da je itam od muke i od jada. Naao sam i upoznao sebe, prepoznao stvari koje su se i meni deavale. *ta je isto u Kuranu i Bibliji ? Sve je isto, samo su imena razliita. Recimo Isus Hrist je Isaia Pengamen, Mojsija je Musa, Abraham je Ibrahim itd. Te knjige nas ue da potujemo i volimo, jednostavno da budemo ljudi. *Kako se "piete"? Uvek sam bio i ostao Crnogorac. A ne ono, as si Turin, as Srbin, pa Hrvat. Crnogorac sam bio i ostao. Daka je svet napustio prirodnom smrcu 6.maja 2008.

Zoran ivkovi ubijen je 31. januara 2001. godine u Poarevcu, a Dragan ivkovi 14. marta, na dan kada je bratu davan etrdesetodnevni pomen. Iako se u javnosti spekulisalo o moguim izvriocima, ubistva brae Fikal nisu rasvetljena. Fikali su ubijeni u klasinim saekuama. Prvo je upucan Zoran, sa 14 metaka, 31. januara oko 23 sata u centru grada. Treeg dana u bolnici podlegao je povredama. Nakon etrdeset dana upucan jei Dragan, takoe sa 14 metaka, nedaleko od svoje kue u Uikoj ulici u Poarevcu. Preminuo je posle dva dana usled oteenja bubrega, jetre i slezine. Na Gagu Fikala, kako su ga Poarevljani zvali, pucano je tada bio po trei put za pet godina. Prvi put 1996.godine, kada je ranjen sa sedam metaka, u samom centru Poarevca. Sa 18 hitaca ranjen je 1999. godine. Trei napad nije preiveo. "Mog Gagu tada je sauvalo nebo! A mafijaki kodeks kae ko preivi atentat sa 18 metaka u telu, taj se vie ne dira. Gaga je preiveo. Ipak, ubili su ga, i to kada je bratu dao etrdesetodnevni pomen... Takvo ubistvo nije zapameno jo iz doba Al Kaponea"- kae Ratomir ivkovi, otac ubijenih mladia, inae profesor fizikog. Za ova ubistva uli su svi, jer ono to je Arkan vaio za Beograd, to su bili Fikali za Poarevac. Meutim, niko ne zna ko i zato ih je ubio. Od reavanja ovog sluaja kao da zazire i policija. "Prekinuo sam saradnju sa poarevakom policijom. Tamo je sada novi naelnik, i on jeste elokventan, ali ne verujem da ima sa kime da radi. Saraujem sa nekim inspektorima iz slube sa suzbijanje kriminala. To su pravi "zmajevi", ali imam utisak da im se ne dozvoljava da dovoljno rade, jer reavanje takvih ubistava dobijaju uglavnom ne mnogo struni policajci" - kae ivkovi i nastavlja: "Nema mafije u Srbiji! Da je ima moji sinovi ne bi bili tako ubijeni. Mafija ima svoj kodeks koji potuje, a Srbi ne potuju nita! Nikome ne veruju, skloni su izdaji i veliki su narcisi. A to ne prolazi u mafiji. Srbija ima samo organizovani kriminal i to onaj hohtaplerski". Dragan ivkovi zavrio je Fakultet za bezbednost u Skoplju, i kao policijski inspektor radio je u Poarevcu. Oni koji ga poznaju iz tog doba kau da je jedan od najboljih u svom poslu.ak je oamario i sedamnaestogodinjeg Marka Miloevia, sina Slobodana Miloevia, biveg predsednika SRJ, zato to je nosio i pretio pitoljem za

koji nije imao dozvolu. Kada je izgubio posao obrazloili su mu da je prekoraio ovlaenja i zloupotrebio poloaj. Meutim, drugi izvori kau da je otputen jer nije eleo da "isti iza malog Marka". Posle policijske karijere ivkovi zapoinje privatni biznis zajedno sa svojim bratom Zoranom. Rasprodali su imanje od predaka u Bugarskoj mali u Poarevcu, i stan u centru grada, a majka Duica dobila je peticu na lotou. Braa su tada sagradili trni centar preko puta zelene pijace u Poarevcu. Prvi su imali poker aparate u gradu, sea se otac... "ivkovii su Poarevljani od pre est stotina godina. Moj pradeda prvi je u ovom gradu imao diplomu Pravnog fakulteta u Beogradu. Imali smo veliko imanje. A moji sinovi jesu bili drni, jesu bili estoki i rigorozni... Meutim, potovali su pravila...Nikoga nisu ubili. Imali su svoj kodeks, manire, pomagali su i potovali druge. I Dragan i Zoran bili su aci generacije u srednjoj koli. Zoranovi crtei jo uvek stoje okaeni na zidovima Ekonomske kole u Poarevcu. Gaga je diplomirao u Skoplju kao jedan od najboljih studenata, a Zoka je poeo sa devetkama na Vioj graevinskoj koli, ali nije eleo da je zavri. Potiu iz ugledne porodice, koja je uvek bila lojalna dravi i drutvu. Ali, Vlajko Stojiljkovi, bivi republiki ministar unutranjih poslova, insistirao je bez dokaza da ih proganja policija, tako da je Zoran morao da provede skoro tri godine u Americi. Gagu je sumnjiio za stavljanje u promet opojnih sredstava, a on se tada jo uvek oporavljao od drugog ranjavanja. Nije mogao da hoda, istrani sudija smestio ga je u zabelsku samicu iako postoji istrani zatvor. Kada je Gagi izrekao kaznu od etiri godine, rekao je "ipak je trebalo da te osudim na osam godina, kako je Vlajko rekao"- pria otac. - Kadgod se neto deavalo u Poarevcu, ili je bilo vezano za ovaj grad uvek se govorilo "vidite to sa Fikalima".Tako su moji sinovi bili osumnjieni i za empino ubistvo u Surinu. Meutim, oni su te veeri sedeli u Poarevcu, i imali su svedoke. Uostalom Zoran nije mogao da podnosi da vidikrv.To znaju i svi njegovi kolski drugari.Zato su moji sinovi smetali Vlajku Stojiljkovu ? Da li zato to su mu ponekad pomagali i mnogo o tim poslovima znali ? Oni su imali prekraje za uee u tui, zbog registracije vozila... A nije li drava omoguila registraciju vozila na Beli Manastir ? Gaga i Zoka prvi su u Poarevcu vozili kola takva kola kada drugi nisu ni znali gde je Beli Manastir." - objanjava ivkovi. "Ja vie nemam dece. Ali imaju ih drugi. U Beogradu postoji organizacija za ubistva. To dokazuje i ubistvo Momira Gavrilovia. Mislim da su isti ljudi ubili i moje sinove. Isti je nain, isto oruje, samo nisu mogli da ih "overe" zato to se sve deavao u centru grada, a i momci iz interventne ekipe poarevake policije odmah su stigli. Isti ovek je u vreme bombardovanja po drugi put ranio Gagu. Kriminal u Srbiji u sprezi je sa pripadnicima bive vlasti i policijom. Danas svako moe biti mrtav za "pet grama" droge ili 20 hiljada maraka. Beogradska policija zna ko je ubio uruviju, iku Petrovia, Gavru i moje sinove..." - kae ivkovi. Poarevljanin Ratomir ivkovi, otac ubijene brae Dragana i Zorana, poznatijih kao Fikali, tvrdi da je likvidaciju njegovih sinova organizovao Mlaan Mii Pacov, jedan od prvih uhapenih lanova zemunskog klana. Miia je poarevaka policija uhapsila spektakularno, pred TV kamerama, dan posle ubistva premijera inia, 13. marta 2003.

- Znam da su Mlaan Mii Pacov i Novica Ili Nole, koje policija dri u zatvoru, prvo pokuali da ubiju mog starijeg sina Dragana 27. maja 1999. godine, u Poarevcu, ispred kafia "Kasper". Takoe, njih dvojica su direktno uestvovali u ubistvu Zorana i Dragana, 31. januara i 14. marta 2001. godine. Ali, kontroverzni naelnik poarevake policije Miodrag Jankovi Tale kao da to ne zna, pa se njih dvojica terete samo za preprodaju droge i oruje koje im je policija pronala tokom hapenja... - kae za Kurir Ratomir ivanovi. On navodi da su Pacov i Nole organizovali spaljivanje "audija" bordo boje iz koga su ubice pucale na Dragan ivanovia u okolini Velikog Gradita. - Poto policija Poarevca ne eli da radi svoj posao, preko svojih veza sam saznao da je "audi" iz koga su pucale Draganove ubice tri dana pre ubistva ukraden u Novom Sadu, a da je auto za ubice zemunskog klana "pripremio" Nenad Opai. Da zlo bude jo vee, ef kriminalistike policije Ljubia Petrovi zna i ime svedoka koji je posmatrao kako se "audi" spaljuje, ali se nita ne preduzima navodi ivanovi. Voa Duan Spasojevi je odluio da ubije Fikale. Obojicu. Hitno je poslao ekipu u Poarevac. Ne znam ko je pucao, ali sutradan je u Gagija (Dragana) Fikala, koji je sedeo u bati jednog kafia u Poarevcu, ispaljeno est metaka. Uprkos preciznim pogocima, Gagi je preiveo atentat. Potera za Fikalima je, meutim, nastavljena. Ubijeni su docnije u odvojenim akcijama. Spasojevi je posebno insistirao da niko ne kae Ljubii Buhi umetu da je on naredio to ubistvo, jer je ume bio u kumovskoj vezi sa Fikalima. Da li je ume saznao ko mu je ubio kumove, pouzdano ne znam, ali pretpostavljam da je doao do te istine docnije - ispriao je Kuriru Laki, jedan od bliskih saradnika voa zemunskog klana. empu je u Surinu 13. marta 1998. godine, oko 16.15 asova, likvidirao Zoran ivkovi Fikal, hicima iz pitolja tipa "glok". Tano je da je Ljubia Buha ume bio prisutan kada se ovo ubistvo dogodilo, odnosno nalazio se u Fikalovom automobilu, ali nije on ubio empu, kako tvrdi Bagzi rekao je na sagovornik. Informaciju da je Zoran ivkovi, kao i njegov brat Dragan, zaista bio osumnjien za ovu likvidaciju "Politika" je dobila i u Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu. ivkovii, likvidirani poetkom 2001. godine, u izvesnim krugovima bili su poznati kao braa Fikal. Kobna poruka preko pejdera Okruno javno tuilatvo podnelo je, sredinom maja 1998. godine, sudu zahtev za pokretanje istrage protiv Dragana i Zorana ivkovia zbog sumnje da su 13. marta te godine u Orakoj ulici u Surinu ubili Petrovia. U zahtevu se navodilo da je Petrovi ubijen u trenutku dok je bio za volanom svog automobila, hicima iz pitolja kalibra devet milimetara PARA, ispaljenim iz vozila koje je stajalo tik uz njegovo. Petrovia su kurumi pogodili u glavu i on je na mestu preminuo. U pucnjavi je teko povreen i Nedeljko Todorovi koji se nalazio na mestu suvozaa navodi Saa Ivani, prvi zamenik okrunog

javnog tuioca. Prema Ivanievim reima, Okruni sud u Beogradu je istragu pokrenuo 18. maja 1998. godine. Postupak je vodio sudija Miodrag Paunovi. Posle sprovedene istrage, zbog nedostatka dokaza, sud je istragu obustavio 8. juna iste godine i odustao od krivinog gonjenja brae ivkovi. Prema priama koje krue Poarevcem, na dan Petrovievog ubistva Zoran ivkovi je boravio u Surinu, kod svog kuma umeta, dok je stariji brat Dragan sa jo nekoliko prijatelja, sa orujem na gotovs, sedeo u jednom od poarevakih kafia. Po ovoj verziji zloina, empa se toga dana upravo vraao "mercedesom" iz Beograda, kada mu je kod poarevake naplatne rampe na pejder stigla poruka da hitno doe u centar Surina. Tamo ga je ekao Zoran Fikal sa Ljubiom Buhom umetom. Posle jurnjave automobilima surinskim ulicama, Zoran ivkovi Fikal je sa vie metaka likvidirao empu. Prema priama oevidaca, posle dojave o empinoj smrti Dragan Fikal i njegovo drutvo u kafiu u Poarevcu nisu skrivali zadovoljstvo i dugo su slavili. Umeanost Zorana ivkovia Fikala u likvidaciju Zorana Petrovia empe potvruje i informacija da je posle ove likvidacije bio u bekstvu sve do petooktobarskih promena. Najpre se dva meseca krio u jednom stanu u beogradskom naselju Vinjica, posle ega je pobegao u Junu Ameriku. Od kumova do neprijatelja Sredinom devedesetih godina u Poarevcu su bile aktivne dve grupe kriminalaca jedna okupljena oko brae Fikal i druga kojom je komandovao Zoran Petrovi empa. U grupi brae Fikal nalazio se i Mlaan Mii Pacov, tada kriminalac manjeg kalibra iz sela Smoljinac nadomak Poarevca, koji danas kao saradnik "zemunskog klana" izdrava zatvorsku kaznu u KPZ "Zabela" zbog preprodaje narkotika. Poarevaki kriminalci su kumovskim vezama bili dobro povezani sa beogradskim podzemljem. Ljubia Buha ume bio je kum brae Fikal, braa Bambali bili su empini kumovi, dok se Pacov neto kasnije okumio sa voom "zemunskog klana" Duanom Spasojeviem. U to vreme pripadnici ovih grupa su dobro saraivali. Zoran ivkovi Fikal i empa poetkom devedesetih godina bili su nerazdvojni drugovi. Prialo se da su izvesno vreme zajedno boravili u zemljama zapadne Evrope, dok su kasnije bili neprikosnoveni gospodari ilegalnog trita deviza u Poarevcu. Likvidaciji empe, za koju je svedok saradnik Dejan Milenkovi Bagzi direktno optuio Ljubiu Buhu umeta, prethodio je pokuaj ubistva ispred poarevake picerije "San Marko" kada je na njega pucao upravo Pacov. empa je preivo, a prema nezvaninim informacijama, Pacov je morao, navodno, da mu plati 100.000 maraka da bi ga ovaj ostavio u ivotu. Zoran Petrovi empa je u meuvremenu zbog neraienih rauna u preprodaji narkotika zaratio i sa svojim kumovima, braom Bambali. U sukobu sa njima empa je izvukao deblji kraj jer je posle jedne tue izgubio oko, posle ega mu je ugraeno stakleno. Poarevac - Na starom groblju u Poarevcu nepoznato lice, ili vie njih, provalilo je u noi izmeu 27. i 28. maja u grobnicu porodice ivkovi, u kojoj su, zajedno sa roditeljima, sahranjena braa Fikali, Dragan (38) i Zoran (33), likvidirani 2001. godine. Nakon ovog vandalskog ina, poarevaka policija podnela je krivinu prijavu protiv NN lica, zbog

sumnje da je poinilo krivino delo povreda groba. Uviaj na licu mesta izvrili su istrani sudija Optinskog suda i ekipa Policijske uprave Poarevac. Za sada nema bliih podataka o teti koja je naneta ovim vandalskim inom, niti o njegovom motivu, jer se za poiniocem jo uvek traga. Braa Dragan i Zoran ivkovi, koji je bio kum Ljubii Buhi umetu, likvidirani su u klasinim saekuama 2001. godine.

Zoran Davidovi anda ubijen je po povratku sa sahrane Branislava Lainovia Dugog Zoran Davidovi, Momak sa Miljakovca, kao lan takozvane banjike ekipe, bio je dobro poznat u krugovima bliskim beogradskom podzemlju, mada nikada zvanino nije bio u sukobu sa zakonom. Roen je na Miljakovcu gde je i iveo, u tom naselju je izgradio i velelepnu kuu. Komije se seaju njegovog sivog "porea 911" kojim se esto vozio po gradu. Automobil je nedavno prodao jednom Zemuncu. U poslednje vreme anda je esto vian u drutvu Zorana Uskokovia Skoleta, a jedno vreme je bio i prijatelj s pokojnim eljkom Ranatoviem Arkanom. O Davidovievim poslovima malo ko je znao, mada se tvrdilo da je ulagao novac samo u unosni biznis. Zli jezici su mu pripisivali trgovinu narkoticima i ukradenim automobilima, ali ga zbog tih dela policija nikada nije privodila. Planirao je da se sa Miljakovca preseli u kuu u Zemunu koju je gradio i u kojoj je trebalo da ivi sa Jelenom Karleuom. ONO to je beogradsko podzemlje nedeljama unazad licitiralo, najavljivalo i slutilo - obistinilo se 23. marta 2000. godine oko 18.40 sati. Po novom, **beogradskom receptu** ubijeni su Zoran Davidovi anda (28) i njegov drug Ivan Stojanovi (29). Ubice su na njih pucale iz kola u pokretu, iz **kalanjikova**, kao i na - mesec dana ranije - njihovog prijatelja Mirka Tomia Bosanca. Beogradski toak smrti kretao se sve bre. Posle ubistva eljka Ranatovia Arkana gotovo

svakodnevno padale su nove glave: Mirko Tomi, Bata Trlaja, Branislav Lainovi Dugi, Zoran Davidovi, Ivan Stojanovi... Mnogi su traili vezu u ovim smaknuima. Upueni su tvrdili da je samo jedna i da se zove Zoran Uskokovi Skole. Zloinci e ubrzo zakucati i na njegova vrata. Gotovo na identian nain. Te veeri kad su ubijeni, Davidovi i Stojanovi vraali su se iz Novog Sada, sa sahrane prijatelja Branislava Lainovia. Krenuli su oko podneva, u blindiranom xipu. **Najvieniji** lanovi beogradskog podzemlja, tog dana bili su tamo, pa i miljakovaki momci, predovoeni Uskokoviem. Posle sahrane anda je ostao jo malo sa pokojnikovom porodicom. U povratku kui uzeo je svoj **audi A8** beogradske registracije (vodio se na ime Mirka Tomia Bosanca), koji je bio jedno vreme u voznom parku Branislava Lainovia. Stojanovi je seo za volan, a do njega Davidovi. Krenuli su za Beograd. KADA su ve bili nadomak kue, na uzbrdici iskljuenja, na autoputu Beograd-Zagreb, kod Kvantake pijace, iznenada ih je obiao jedan auto i usporio im kretanje. Iza njih se kretao drugi automobil, takoe **audi** u kome su, sada se zna, bile ubice. Zloinci su dali gas i krenuli u preticanje. Stojanovi je usporio i tog trenutka je zapratalo. Ispaljeno je gotovo 50 metaka iz automata. Pretpostavlja se da su pucala dvojica. Sve je trajalo nekoliko sekundi, a onda su se likvidatori dali u beg. Na lice mesta ostao je auto sa dva izreetana tela. Hici su ih pogodili u glavu i grudi. Bili su na mestu mrtvi. Po svemu sudei, meta je bio Davidovi, dok je Stojanovi stradao samo zato to je tog trenutka bio sa njim. Zloinci su samo neki kilometar dalje, u Zemunu, zapalili automobil iz kojeg su pucali. Posle zloina, ubice su pobegle ka centru Beograda da bi se sa autoputa iskljuili kod Beanijske kose, a "audi" je pronaen spaljen u Hercegovakoj ulici u Zemunu.Gotovo svi tragovi su uniteni, ali ne i **kalanjikov** koji je naen u olupini. To je bilo od male koristi za policijsku istragu. Jer, iz istog oruja je pucano i na Tomia, ak je i automat pronaen, ali to nita nije vredelo. Ubice su i dalje nepoznate. Davidovia je ira javnost upoznala kao mladia popularne pevaice Jelene Karleue. O njegovim poslovima se nije mnogo znalo, mada nije bio nepoznat u podzemlju. Tvrdilo se da mu je biznis na samoj ivici zakona, ali i da esto zna da zakorai na suprotnu stranu. Navodno, imao je nekoliko radnji, registrovanu firmu, lokal... Poneki su ga **prozivali** za reket, iznude i druge **mutne** poslove, ali nikad nije bio osuivan. Izvori iz beogradskog podzemlja tvrde i da su anda i Lainovia, pored drugarstva, razvili i zajedniki poslovni interes. Niko precizno ne govori o kakvom je **biznisu** re, mada se spominju trgovina automobilima, lokalima, poslovnim prostorom... Sa druge strane, esto je bio vien i u drutvu Zorana Uskokovia Skoleta, a tvrdi se da je jedno vreme bio prijatelj i pokojnog Arkana. Zli jezici su andi pripisivali trgovinu narkoticima i ukradenim vozilima, ali policija ga zbog toga nikad nije privodila. Za razliku od njega, **siva** zona Beograda nikad nije ula za Ivana Stojanovia. Momak se nije bavio nikakvim sumnjivim poslovima i njegov jedini **greh** je, oigledno, bilo prijateljstvo sa Davidoviem. Zloinci ga zato i nisu ostavili u ivotu. Sahranjeni su jedan do drugoga, na Centralnom groblju.

Nepun as posle pucnjave na mesto zloina su doli prijatelji Davidovia i Stojanovia. U grupi ljudi koji su posmatrali uviaj bio je i Davidoviev drug Zoran Uskokovi-Skole koga su neki mediji optuili, a kasnije i sami sve demantovali, da je bilo umean u trostruko ubistvo u "Interkontinentalu". Tokom uviaja policijaci sa "heklerima" prili su grupi okupljenih mladia, legitimisali ih i naredili da se udalje sa lica mesta. Dok je sudski i policijski istrani organi obavljali uviaj, na mesto ubistva stigla je sestra ubijenog Davidovia. Plaui, pokuala je da se provue ispod policijske trake kojom je ograeno mesto pucnjave, kako bi dola do automobila u kome se nalazila tela Davidovia i Stojanovia. - To mi je brat, moram da ga vidim! Pustite me da vidim Zorana - molila je kroz jecaje andina sestra, ali su je policajci u tome spreili.

DO danas je ostalo nejasno zato se Davidovi naao na nianu profesionalnih ubica. Jedni sada tvrde da ga je ivota kotalo druenje sa Skoletom, ovekom koje je bio jedan od glavnih osumnjienih da je organizovao ubistvo eljka Ranatovia Arkana. Iako policija nikad Skoletovo ime u tom smislu nije spomenula, podzemlje je u njega upiralo prst kao onog ko je **skupio ekipu** da odradi prljavi posao. Gotovo svi koji se nisu **na vreme ogradili** od Uskokovia - bili su uklonjeni. Ipak, nejasno je da li je to zbog Arkana, ili neeg drugog, pre svega, nelegalnih poslova. U tom smeru se gledalo i Davidovievo druenje sa novosadskim biznismenom Lainoviem. Tvrdi se da je kobnog dana kada je Dugi ubijen, dobar deo dana proveo u drutvu sa andom, pa ak i da je do Hotela **Srbija**, gde su ga saekale ubice, doao sa njim. Davidovievi najblii, roaci i prijatelji, na njegovu i Stojanovievu smrt, gledali su kao na politiki obraun. Obojica su bili lanovi Srpskog pokreta obnove i pripadnici Srpske garde. Finansijski su pomagali i podmlatku pomenute partije. Opratajui se od njih na groblju, zajedniki prijatelj je naglasio da su se njih dvojica **borila za Srbiju kojoj e mladi sahranjivati stare, a ne obrnuto**. Samo mesec dana pre nego to e Davidovi surovo biti ubijen, gradom je prostrujalo da je izreetan u revolverakom obraunu. Na te prie prva je i munjevito reagovala njegova devojka Jelena Karleua objavljujui da joj je deko iv i zdrav. Kategoriki je odbacila mogunost da anda ima neprijatelja: - Moj deko se ne bavi poslom koji nosi opasnost, da on ili neko s kim ima veze, bude ubijen. Zoran je mlad i uspean biznismen, koji ima mladu i uspenu devojku. Tako jeste i tako e ostati. Ne ivimo u strahu da bi bilo ta runo moglo da nam se dogodi. Bog uva dobre, potene i pametne ljude, a kanjava one koji nisu takvi. Ko kako ivi tako i prolazi. Znajui to, Zoran i ja smo spokojni i sigurni da emo doekati duboku starost. Naalost, stvarnost je ubrzo demantovala mladu divu. Postojao je, ipak, neko ko je u Davidoviu video smetnju ostvarenja svojih interesa i okrvavio ruke. Ne treba, meutim, iskljuiti ni osvetu. Jer, o tome govore policijske indicije i pretpostavke.

Podgorianin Blagota - Baja Sekuli (36), izreetan je s dvadeset etiri hica iz "heklera" u svom dipu "grand iroki" 30.05.2001 godine u Budvi, dva sata posle ponoi nedaleko od stare autobuske stanice. Budvanska policija u sredu nije saoptila detalje zloina, ali je oigledno da je podgorikom biznismenu pripremljena klasina saekua. Ubica je ekao skriven iza ograde oblinje kue nailazak dipa "grand iroki" (PG 672-54), i iz neposredne blizine ispalio gotovo ceo arer iz automatskog oruja "hekler". Prema nezvaninim informacijama, vozilo je posle pucnjave nastavilo da se kree jo desetak metara da bi se zaustavilo kod prodavnice "Montenegro-promet". etiri hica su pogodila prednje staklo, a ostali su izreetali desnu stranu Sekulievog dipa, a tragovi od kuruma ostali su i na tokovima. Posle policijskog uviaja Sekuliev dip je "paukom" prevezen na parking CJB, a na njemu su bile obeleene ulazne rupe od kuruma. U budvanskom Domu zdravlja kazu da je Sekulic preminuo na mestu. Na grudima je imao prostrelnu ranu, metak je probio srce i velike krvne sudove, a od hitaca mu je raznesena i leva podlaktica. Prema recima dezurnih u Domu zdravlja, iako su na mesto ubistva krenuli odmah po pozivu, stigli su samo do pola puta jer im je kod Gradske pote iz nekakvih kola signalizirano da krenu nazad poto je Sekulic kod njih.

Baja Sekuli je vaio za jednog od estokih momaka, bavio se biznisom, a izgledom i skupocenim automobilima plenio je panju lepeg pola. Poslednjih nekoliko godina u Budvi je tokom leta drao ekskluzivni kafi "Majami" na obali Slovenske plae koji je bio omiljeno mesto ljudi iz det seta. O Sekuliu se od pre desetak dana vie govorilo u Crnoj Gori zahvaljujui pisanju zagrebakog "Nacionala" a gde je izmeu ostalog reeno da je Baja Sekuli desna ruka Stanka Subotia Caneta glavnog duvanskog bosa na Balkanu. Par dana kasnije Sekuli je u listu "Dan" demantovao tekstove vezane za njegovo ime tvrdei da je re

o laima i podmetanjima. Potvrdio je samo da je jedino sa Subotiem dobar drug, na ta je ponosan, ali da za sada nemaju nijedan zajedniki biznis. Sekuli je u demantiju ustvrdio da iza tekstova u zagrebakom "Nacionalu" stoje Ratko Kneevi i Ratko oki poznati crnogorski biznismeni koji sada ive u inostranstvu, a koji su takve navode takoe u svojim reagovanjima u listu "Dan" kasnije demantovali. I pored svih navoda u tampi Sekuli je poslednjih dana boravio u Budvi i svako vee vian je u pojedinim kafiima, a panju prolaznika skretao je vozei se u svom skupocenom "ferariju" ute boje. Saekua sa dugim rafalom Ubistvo Blagote Baje Sekulia je peta karika u lancu istovetnih zloina u metropoli crnogorskog turizma. Da li i u ovom sluaju, kao u prethodna etiri, istraga nee imati nita da ponudi osim gomile aura naenih na mestu zloina? deset dana pre ubistva u redakciju podgorikog dnevnika "Monitor" banuo je Blagota Baja Sekuli, Podgorianin, ije je ime danima pre toga bilo u ii javnosti zbog napisa u zagrebakom "Nacionalu" i podgorikom "Danu" o kontroverznom srpskom biznismenu Stanku Canetu Subotiu, navodno nekrunisanom kralju u evropskom vercu cigareta, i njegovim vezama sa crnogorskim predsednikom Milom ukanoviem i srpskim premijerom Zoranom iniem. U tim napisima Sekuli je oznaen kao desna Subotieva ruka i uz ostalo optuen za nedavnu likvidaciju Vladimira Vanje Bokana, doskora monog oveka u vercu cigareta i nafte. U intervjuu koji je tog dana dao "Monitoru" Sekuli je sve to negirao i bez uvijanja kao autore i inspiratore tih napisa oznaio Ratka Kneevia, svojevremeno odanog oveka Mila ukanovia i efa Crnogorske trgovinske misije u Americi, i Ratka okia, svog brata od tetke. Pored ostalog, ispriao je kako je okiu savetovao "da izae iz svega ovoga i da se ne bavi time": - A, on mi je odgovorio da iza svega stoji jedna veoma opasna beogradska ekipa, od koje se ni ja ne mogu spasti - kazao je Sekuli. Pucnji iz mraka Nepuna dvadeset etiri sata potom iz Budve je stigla vest da je Blagota Baja Sekuli ubijen, ne doekavi ni da vidi ove svoje rei na novinskom stupcu. Neko ga je u gluvo doba noi, u jedan sat i trideset minuta, saekao u kratkoj ulici koja spaja etalite pored obale i paralelni Mediteranski bulevar (doskoro Ulica marala Tita). Ubica je uskoio u senovito dvorite stare, polunaputene kue, saekao iza ograde koju od desne kolovozne trake deli ni metar iroki trotoar i ciljao ravno u oferajbnu crnog dipa "grand iroki" (registarske oznake PG-672-54) za ijim je volanom sedeo Sekuli. Mada, sem potvrde istranog sudije Vieg suda u Podgorici Radomira Ivanovia da je Sekuli ubijen, do sada nije zvanino obelodanjen nijedan jedini detalj o ovom dogaaju, nesumnjivo je da je njegov automobil, izreetan sa 24 zrna, preao jo oko 150 metara, skrenuo na desnu stranu u Mediteranski bulevar i zaustavio se ispred dragstora "Montenegroprometa".

Dugi rafal je gromovito odjeknuo i razbudio usnuli grad, pa se i oko izreetanog vozila brzo okupilo vie graana, ali zadugo, sve dok nisu razbili jedno staklo, nisu mogli da otvore vrata i pomognu smrtno ranjenom momku. Kad su, ipak, uspeli, njemu vie nije bilo pomoi. Bio je, izgleda, pogoen samo sa dva metka - jednim u aku i jednim, smrtonosnim, u grudi. Po naim saznanjima, policija je do sada ispitala nekoliko stotina sumnjivih, ali sem aura na mestu zasede i oruja, baenog nedaleko odatle, kod ulaza u oblinji deji vrti, jo nema nikakvog sigurnog traga koji bi doveo do izvrioca ovog zloina. Nesumnjivo je da je Sekuli bio momak koji je suvie znao i mnogi su, oigledno, imali interesa i razloga da ga uklone i zauvek uutkaju. U tom smislu indikativna je njegova tvrdnja u pomenutom predsmrtnom intervjuu da je Ratko Kneevi preko njega od Subotia traio reket od 1,6 miliona maraka, te da je Kneevi i njemu lino pretio: - Kneevi mi je poruio: "Tekstove u Nacionalu ne pie Ratko oki, ve ja lino, ako nastavi da titi Subotia, ti e biti na sljedeoj naslovnoj strani Nacionala..". Neizvesno je, ipak, da li e ove tvrdnje pokojnog Sekulia podstai policiju da Kneevia stavi pod lupu istrage i u krugu njegovih prijatelja trai mogueg egzekutora, ba kao to je neizvesno da li, i koliko, ima istine u nimalo naivnim spekulacijama podgorikog dnevnika "Glas Crnogoraca". Ovaj list je, dva dana posle ubistva Blagote Sekulia, u nepotpisanom tekstu, ne otkrivajui izvore, "saznao" da se Sekuli, no uoi pogibije, sastao u Podgorici sa Vukom Bokoviem, pomonikom crnogorskog ministra policije za javnu bezbednost i Stankom Subotiem Canetom. Tanije, zajedno su veerali u Sekulievoj kui, a atmosfera u drutvu nije bila nimalo prijatna. "Glas Crnogoraca" dalje tvrdi (i sve to do sada niko nije demantovao!) da je Sekuli nekoliko sati pre pogibije imao jedan telefonski poziv posle kojeg je odmah seo u kola i poao u Budvu. Navodno, nije imao vremena ak ni da se presvue ve je, mimo obiaja, krenuo u ortsu i majici. Policiji, izgleda, nije nepoznato gde je i sa kim u drutvu bio te noi i do detalja je utvrdila njegovo kretanje sve do kobnog rafala iz automatske puke. Osvetio oca? Blagota Baja Sekuli je bio mlad ovek koji je brzo i rizino iveo i nije bio ba nepoznat ni policiji. Nedavno je, recimo, u centru Podgorice iz nekih svojih linih razloga pretukao Rada Vojvodia, jednog od urednika Televizije Crne Gore, a direktora ove kue Gorana Sita Rakoevia su, navodno, tom prilikom samo brze noge spasle batina. Po nekim saznanjima, Sekuli je, takoe u Budvi, i pre nekoliko godina sluajno izbegao jedan atentant. A u svakovrsnim nagaanjima oko toga ija je ruka sada povukla oroz na oruju, odnosno ko je inspirator i naruilac njegove likvidacije, ima i onih koji njegovu smrt vezuju i za smrt njegovog oca Duka Sekulia. Duko Sekuli, nekada poznati bokserski sudija, posebno se prouo pre trideset godina u vedskoj po neustraivosti u obraunima sa ustaama koji su tada ubili Vladimira Rolovia, jugoslovenskog ambasadora u toj skandinavskoj zemlji. Vratio se potom u Titograd, odnosno Podgoricu, i posvetio ugostiteljstvu. Pre pet-est godina pred njegovu kuu su banuli neki momci, namerni da sa Sekuliem poravnaju neke raune. Sevnule su ljute rei, potom i oruje. Sekuli je potegao automat, stari ruski

"doboar", ali je jedan od momaka bio bri i usmrtio ga samo jednim metkom, ispaljenim iz pitolja sa priline udaljenosti za tu vrstu oruja. Policija je brzo ustanovila da je Sekulia ubio Trebinjac Slobodan Kula, zvani Mark, koji je svojevremeno bio autant generala Momila Periia na mostarskom ratitu. Kula je, kako saznajemo, to sutradan u Bilei i sam potvrdio novinarima, ali je negirao da je u Podgoricu otiao s namerom da ubije. Ovaj vispreni, fakultetski obrazovani momak, koji je, kau, govorio nekoliko jezika i do rata 1991. iveo u Dubrovniku, jedno vreme se sklonio i iz Bilee i iz Trebinja, ali se posle godinu dana ponovo pojavio i prijateljima saoptio da vie nema nameru da se krije, mada pouzdano zna da mu je pripremljen "svilen gajtan". Tako je i bilo. Pred kuom u kojoj je stanovao u Bilei, u po bela dana, pred oima petoro-estoro dece koja su se tu sluajno zatekla, dva napadaa su sruila u njega rafal iz automata. Ubice Slobodana Kulaa, naravno, nisu nikada otkrivene, ali je sve protumaeno kao osveta Sekulia (to, kau, Blagota Baja Sekuli u intimnijim drutvima nije ni krio) i da u tome, tobo, bez udela nije bila ak ni crnogorska policija. Ta pria je aktuelizovana i prole godine kada je u Podgorici ubijen Goran ugi, savetnik predsednika Crne Gore za nacionalnu bezbednost, a pre toga naelnik podgorikog Centra bezbednosti, inae veliki prijatelj Blagote Baje Sekulia. Sad se ide i korak dalje i sumnja podgreva injenicom da je Sekuli ubijen na dan uoi godinjice ubistva Gorana ugia, da ni to, tobo, nije sluajno. Bilo kako bilo ugaen je jo jedan mladi ivot, a u krvavom budvanskom lancu smrti i nerasvetljenih zloina u trouglu restorana "Sunce" - hotel "Mogren" - hotel "Avala", u krugu prenika ne veeg od trista metara, "skovana" je jo jedna karika, peta po redu za minulih deset godina, i za sada je malo nade da e i ona ikada biti raspuena i zloin rasvetljen. RATKO KNEEVI Tvrdi da zna ko je naruio seriju ubistava Kneevi je u izjavama medijima optuio Mila ukanovia, Stanka Subotia Caneta, biveg efa SDB-a Srbije Jovicu Staniia da su predvodili kriminalnu organizaciju koja se bavila vercom duvana i organizovala ubistva. On je iznio konkretne optube za pojedina nerasvijetljena ubistva, iznosei i imena neposrednih ubica. Kneevi je saoptio ko je i zbog ega likvidirao Blagotu-Baju Sekulia, Vanju Bokana, Darka-Belog Raspopovia i Gorana ugia, kao i Radovana Stojiia Badu, Jusufa Bulia, Iva Pukania i Duka Jovanovia. U avgustu 1998. na roendanu kerke Canetovog \"poslunika eljka Mihailovia, pomalo alkoholiziran, pred vie gostiju, meu kojima sam bio i ja, Suboti je govorio: \"Rekao sam Arkanu da Bokana pomete njegov vjetar vrlo brzo. Canetove planove malo su odloili dogaaji i smrt njegovog tadanjeg \"supkontraktora eljka Ranatovia Arkana. Bokana je u Atini ubio niko drugi nego Baja Sekuli, koristei lani vajcarski paso i takozvanu \"medenu klopku, a svu logistiku odradio je tada novi policijski pulen Goran ugi. Kako je Beli Raspopovi sa svojim komandosima bio sklonjen, te nije vie uestvovao u dobiti i nije imao naklonost \"efova, odluio je likvidirati ugia i Sekulia. Uspjelo mu je za ugia, ali je onda Sekuli bio bri - naveo je u isprovijesti Kneevi. On tvrdi da je plaenik iz Republike Srpske ubio Belog Raspopovia na glavnom podgorikom trgu. Policija Vuka Bokovia i Vukaina Maraa, dotadanjih Raspopovievih kolega, omoguila je slobodan prolaz ubici, a za ovu operaciju Suboti je nagradio Sekulia 25-metarskom jahtom

\"sunseeker, tvrdio je Kneevi, koji je ispriao da su se kasnije njegovi prijatelji osvetili i izreetali u Budvi Baja Sekulia. Interesantno, na sve tri sahrane - ugia, Raspopovia, i Sekulia, Milo ukanovi je uredno plakao naveo je Kneevi.

Dragan Joksovi Jokso ubijen je 4. februara 1998. godine u foajeu stokholmskog hipodroma Solvala. Dvadesetogodinji Finac Jan Raninen, unajmljeni narkoman, "overio" je Joksu s dva metka u glavu. Joksovi, najvei autoritet skandinavskog podzemlja, za ivota je bio jedan od najboljih prijatelja eljka Ranatovia Arkana. Smrt nerazdvojnog druga dobrano je uzdrmala inae staloenog Ranatovia. Teko je podneo Joksovu smrt. Obojica su bili poreklom Crnogorci, obojica ljudi od akcije... Upravo Jokso je, kae legenda, vie puta tokom sedamdesetih pomogao Ranatoviu da pobegne iz zapadnoevropskih zatvora, a vaio je i za Arkanovog oveka od poverenja. Navodno je za njegov raun vodio "profitabilne" poslove verca cigareta i narkotika u Skandinaviji i za veoma kratko vreme se obogatio. Posle Joksovog ubistva, zapadni mediji odmah su poeli da pletu mreu najneverovatnijih spekulacija. Pariski "Mond" pisao je 24. februara da je Arkan u vedsku poslao etvoricu plaenih ubica da namire raune s naruiocima ubistva. Francuski novinari tvrdili su da su vedska tajna policija SAPO i sluba vojne bezbednosti MUST sasvim ozbiljno primile k znanju dobijene informacije po kojima je Arkan pripretio da e Joksa osvetiti nad vedskim vojnicima u sastavu SFOR-a u Bosni i Hercegovini. Na terenu, u Bosni, odmah su preduzete pojaane mere bezbednosti. eljko Ranatovi Arkan, meutim, sve ove trdnje energino je demantovao. U intervjuu vedskom "Ekspresenu" rekao je doslovce:

- vedska policija pria kojeta, to su najobinije gluposti! Arkan je vedskim novinarima objanjavao kako je Jokso bio "sjajan momak", a odbacujui sve optube o vercu cigareta i kriminalnom bekgraundu govorio je: - Pa, ja mrzim cigarete i alkohol! I Jokso ih nije podnosio! Njih dvojica su sedamdesetih godina "radili" zajedno irom vedske. Nakon odlaska Arkana, Joksovi je brzo postao jedan od bosova tamonjeg podzemlja. Poeo je kao ef obezbeenja po skupim diskotekama, a bio je i telohranitelj mnogih poznatih linosti. Svuda ga je pratilo uvenje oveka koji ne prata i s kojim nije bilo zdravo sukobljavati se. Inspektor Interpola Kenet Viman pratio je ovog dva metra visokog Crnogorca ravno 12 godina: Bilo je gotovo nemogue prikupiti dokaze protiv njega. Svim svedocima jezik se vezivao u vor na sam spomen Joksovog imena. Svi su strahovali od estokih metoda koje je primenjivao. Svi su ga se plaili kao samog avola - priao je Viman vedskim tabloidima. Samo jednom Joksovi je uhvaen s kokainom u depovima zbog ega je u zatvoru proveo itava dva meseca. Bio je to njegov jedini boravak iza reetaka. Poto se osamdesetih vratio u Jugoslaviju, Arkan zvanino nikada nije odlazio u vedsku. "Mond" je, ipak, tvrdio da je Ranatovi nekoliko puta tokom devedesetih boravio u Stokholmu gde se sastajao s Joksoviem. Naravno, pod lanim imenom i s falsifikovanim pasoem. eljko Ranatovi Arkan bio je ovek koji gotovo nikad nije plakao. Na sahrani Dragana Joksovia Joksa je zaplakao. Drugi izvor U obracunu stocholmske "mafije"na konjickom trkalistu Sulvalla u sredu uvece ubijen je Dragan Joksovic-Joksa. Dok je cekao u redu za uplatu za kladenje prisao mu je iz leda jedan 20-to godisnjak i iz neposredne blizine ispalio 5-6 hitaca iz postolja,dva u glavu a ostala u telo. Za svaki slucaj je jos nogom udario mrtvog Joksovica da bi proverio da je mrtav. Posle toga je polozio pistilj na tlo i pozvao cuvare reda da ga uhvate dizuci ruke u vis. Bolnicki personal koji je stigao za nekoliko minuta nije mogao nista da ucini posto je DJ bio vec mrtav kada su oni stigli. Za sada nije poznat identitet ubice i zasto j DJ ubijen no ima teorija koje kruze danas u svedskim medijima posto je DJ bio poznat u Stockholmu kao vodeci "mafijas" ucenjivac restorana,upravljao crnim trzistem za kladenje, prodaji krijumcarenih igara i alkohola i slicnih radnji. I pored toga DJ nije bio nikad osuden na neki od ovih prekrsaja posto su svedoci iznenada gubili

pamcenje i zaboravljali da su ga videli ikad.Nije ni cudo kada je SJ bio visi od 2m. tezak preko 120 kg i po pricanju vrlo surov.Jedna od teorija za ubistvo je da je DJ pao kao zrtva obracuna dve "jugoslovenske" bande koje su bile umesane u kriumcarenje cigareta iz Jug. za Svedsku a iza cega je stajao Arkan. Jedna posiljka,vredna oko milion maraka je negde na putu nestala i tek pot pretnjom-zna se kakvomje novac placen ili "vracen" Arkanu. Pose ovog slucaje je bilo vise pokusaja zastrasivanja i pretni ,no na kraju se sve smirili-na izgled. Govori se jos da je ovog 20-to godisnjaga najmio jedan bivsi,jako dobar drug DJ ,oni su se tesko posvadali i zamerili jedan drugom ,za sad se nezna zasto.I taj bisi prijatelj je Jugosloven.Jos jedna teorija je zastupljena a to je da ga je sredio t.z. Organizovan Kriminal "Bratstvo" koji se satoji od 30-tak najokorelijih kriminalaca svedske i koji upravljaju podzemljem.DJ im se suvise mesao u posao i pretio im zbog nekih neuspelih zajednickih poslova.DJ je zavrsio svoj zivot na hipodrumu gde je svakodnevno kontrolisao ali i sam ucestvovao u trkama jer je i sam posedovao cetiri konja.

Joksa Joksovic je brzo postao jedan od bosova tamosnjeg podzemlja. Poceo je kao sef obezbedjenja po skupim diskotekama, a bio je i telohranitelj mnogih poznatih licnosti. Inspektor Interpola Kenet Viman pratio je ovog dva metra visokog Crnogorca ravno 12 godina: - Bilo je gotovo nemoguce prikupiti dokaze protiv njega. Svim svedocima jezik se vezivao u cvor na sam spomen Joksovog imena. Svi su strahovali od zestokih metoda koje je primenjivao. Svi su ga se plasili kao samog djavola. Samo jednom Joksovic je uhvacen s kokainom u dzepovima zbog cega je u zatvoru proveo citava dva meseca. Bio je to njegov jedini boravak iza resetaka. Posle Joksovog ubistva, zapadni mediji odmah su poceli da pletu mrezu najneverovatnijih spekulacija. Pariski "Mond" pisao je 24. februara 1999. da je Arkan u Svedsku poslao cetvoricu placenih ubica da namire racune s naruciocima ubistva. Francuski novinari tvrdili su da su svedska tajna policija SAPO i sluzba vojne bezbednosti MUST sasvim ozbiljno primile k znanju dobijene informacije po kojima je Arkan pripretio da ce Joksa osvetiti nad svedskim vojnicima u sastavu SFOR-a u Bosni i Hercegovini. Na terenu, u Bosni, odmah su preduzete pojacane mere bezbednosti. Zeljko Raznatovic Arkan, medjutim, sve ove trdnje energicno je demantovao. U intervjuu svedskom "Ekspresenu" rekao je doslovce: - Svedska policija prica kojesta, to su najobicnije gluposti! Snimak nakon ubistva: http://www.youtube.com/watch?v=ej3UEqRDjec&feature=related "Podgoricke legende" :

'Postoji video snimak koji se nalazio kod Ratka Djokica (ubijen u stokholmu), tuce izmedju Giske Bozovica i Joksa, u naselju Zlatica nadomak Podgorice,tuca je trajala 60 minuta, tukli su se dok i jedan i drugi nisu pali sa noga i narvno izljubili se posle toga, jer je u pitanju bilo samo odmjeravanje snaga.' Posle neke tuce u Podgorici Jokso je morao da napusti rodjeni grad i uz pomoc veza na taj nacin izbjegne zatvorsku kaznu zbog prebijanja vojnog lica sto je u to vrijeme bio veliki prestup. Posle je zivio u Italiju jedno pola godine i otisao za Njemacku. Posle opet pola godine obreo se u Svedsku,i poceo da radi na obezbedjenju,ali ne daj vraze u to vrijeme je oteta princeza Svedske cerka kralja Gustava. On se obratio preko posrednika Joksu znajuci da je Srpska emigracija izuzetno jaka u Svedskoj. On je da ne duljim pricu doveo cerku kralja Gustava bez ijedne ogrebotine i od tada pocinje uspon Joksa u Svedskoj. Zanimljivo je da je Ustaska emigracija bila br1 do njegovog dolaska u Svedsku,ali je moc ubrzo pocela da gubi Joksovim usponom. Toliko je bio popularan u svedskoj da je bio u spotu za pjesmu koja je predstavljala svedsku na eurosong 86 godine...Na 2min i 50 sekundi pojavljuje se Jokso,jedini snimak na kojem se moze vidjeti on uzivo, sa divovskom gradjom.Takodje je objavljen svedski dokumentarac 'prica o Joksi' iz kojeg bi se dosta saznalo ali je na svedskom, takodje u njemu ima intervju sa ratkom djokicem. dokumentarna emisija: http://www.youtube.com/watch?v=PztO5zWtyVo

1953. , . . , . , .

, , , . - : - , , , ... . - , , , - . , . , , ; 2. . , . , 1992. . . . Kako je sam za sebe govorio u neretkim medijskim nastupima, Miunovi dolazi iz one grupe "estokih momaka" sa asfalta koji su se poetkom devedesetih vratili u otadbinu u nameri da pomognu ostvarivanje nacionalnih interesa. Oni su "mlade godine" proveli u zapadnoj Evropi bavei se raznim poslovima koje je Miunovi na jednom mestu opisao kao "zatitu naih ljudi od kapitalista, ustaa i albanske mafije". On je bio pripadnik elitne 63. padobranske brigade nekadanje JNA i student ekonomije u Novom Sadu. Pre deset godina bio je optuen za dvostruko ubistvo u Podgorici, ali je osloboen zbog nedostatka dokaza. Mada za sebe voli da kae da je "Titovo dijete", ovaj Nikianin je bio aktivan u projektu osamostaljivanja Crne Gore. Ratovi u devedesetim i ono to ih je pratilo kod kue obrisali su itavu generaciju sa kojom je Miunovi drugovao: njegov prijatelj je bio ore Boovi Gika, koji je poginuo jo 1991. godine kod Gospia, pa eljko Ranatovi Arkan, pa Ratko oki, pa Dugi Lainovi, pa enta, pa Branislav Bata aranovi poslednji u nizu nastradalih u ulinim obraunima. U intervjuu podgorikoj "Reviji D", majka pokojnog Gike, Milena, oznaila je Miunovia kao jedinog pravog prijatelja porodice, koji joj se uvek naao pri ruci, ali je naglasila da joj je jasno zato on ne dolazi vie u Srbiju. "Ovdje bi ga odmah ubili, ne smije da doe. Ima mnogo tekih pria o njemu, ali on ljudima mnogo pomae i mnoge eli da zatiti", rekla je Milena. 1994. , , , , , , . , , . . - ,

 ; . , ; 1998. - , , - , , . : : , ... : , . : , . , , , . 1999. . , ; . , , . ; , , , () . , , . , : , , , , Da voli da pomogne Miunovi je i sam govorio u intervjuima beogradskoj tampi. Pomogao je FK "Sutjesku" da ue u elitno takmienje u doba SR Jugoslavije, dugo je vaio za predsednika i vlasnika tog kluba, a on sam je rekao da tu niega nije bilo nego da je samo izgubio novac. Iz tog perioda, iz perioda stolovanja na stadionu "kraj Bistrice", dolazi i pria o tome da je on "neformalni kralj srpsko-crnogorskog" fudbala, da kontrolie sve tokove novca u fudbalu bilo kroz klubove, bilo kroz Savez. Mediji su ga povezivali sa Zvezdanom Terziem, nekadanjim direktorom OFK "Beograda" i prvim predsednikom nezavisnog FS Srbije, to su obojica vie puta potvrdili. Zbog tih odnosa se danas smatra da Miunovi i Terzia titi i uva u Crnoj Gori, dok u Srbiji i dalje traje istraga protiv njega. Pre nego je proglaen za gospodara fudbala u Srbiji i Crnoj Gori, Miunovi se zvanino bavio ugostiteljstvom: imao je brojne klubove i kockarnice na Crnogorskom primorju, kroz koje su proli mnogi lokalni politiari i preduzetnici. Imao je pekaru, piceriju, kazina u hotelu "Crna Gora" u Podgorici i u Maestralu u Prnom. U Budvi je bio otvorio, kako se tad govorilo, najveu diskoteku na Balkanu Trokadero. U intervjuu "Reviji 92" iz 2008. godine, Miunovi je za sebe rekao da ne moe da veruje ta mu se sve pripisuje i da se zapravo bavi "humanitarnim radom i zbrinjavanjem politikih izbeglica". Prema

njegovom svedoenju, on se u prethodnih petnaestak godina nije susreo samo sa pokojnim Slobodanom Miloeviem, a svi drugi su bar kafu popili sa ovim Nikianinom. "Gadio bih se sam sebe kad bih okolo priao ta sam za koga uinio i koga sam zatitio. Najbolje to znaju oni koji su sa svojim problemima kod mene dolazili, iako su to odmah zaboravili im bi se dograbili kakve bilo vlasti u Beogradu", rekao je Miunovi. Prijatelji iz Srbije, politiari i intelektualci koje je Miunovi navodno titio od Miloevievog reima, poneli su se u najmanju ruku nekorektno, jer kada su preuzeli vlast u Srbiji nisu Crnoj Gori pruili prijateljsku ruku, nego je optuuju da je mafijaka drava. O vezama onih koji su osumnjieni da su kolovoe najveeg narko-kartela u Evropi, koji navodno ima svoje parcele koke u Kolumbiji i trguje u vie milionskim razmerama, i politiarima koji vode Srbiju i Crnu Goru jo niko nije otvoreno progovorio, ali je pitanje da li tu postoji neto novo to bi moglo da se utvrdi. Ako neko tvrdi da su kod njega bili na kafi svi vieniji ljudi iz Srbije, njihov kredibilitet bi mogao da bude ozbiljno naruen. Opet, kada se govori o vercu duvana, za ta se svako malo u javnosti pojavi nova optuba protiv Mila ukanovia, izgleda da je ta pria deo prolosti, ali da ono to se u tom poslu rodilo kao mehanizam, kao nain rada i funkcionisanja jednog sistema, koji se prebacio sa duvana na drogu, predstavlja neto to zanima istrane organe od Lenglija do Banjice. U tom kontekstu poslednje akcije uperene protiv klana ari pokazuju da iza posla "nelegalne trgovine" poiljkom kokaina od 2,2 tone stoji mona organizacija koja moda nije ni naeta trenutnim istragama srpske BIA i Specijalnog tuilatva za organizovani kriminal. Meutim, kao i do sada, pominjanje Miunovia kao svemonog bosa, nalik na one sa Sicilije o kojima smo se nasluali pria i nagledali filmova i serija, jo uvek pripada sferi nagaanja i pretpostavki koje ne mogu da potvrde za sada ni oni koji su direktno ukljueni u celu istragu. Miunovi je uvek bio blizu svih, njegovo prisustvo na raznim mestima, neformalna poznanstava sa velikim brojem vanih ljudi i poslovni odnos sa pojedinim delovima "elita" svrstao ga je na mesto sa koga se ne silazi bez velikog treska. Od trenutka kada su krenule prie o tome da je Crna Gora "vercerska Meka" ime ovog Nikianina se pojavljuje zajedno sa Milom i Acom ukanoviem, Veselinom Baroviem, Ratkom Kneeviem, Stankom Subotiem i inima. U poslednjih nekoliko godina, u medijima, naroito onim koji nisu naklonjeni trenutnom premijeru Crne Gore Milu ukanoviu, bilo je na desetine napisa koji su pledirali da objasne mreu organizovanog kriminala koja drma Balkanom i ire. Gotovo svaki od tekstova ili priloga je Miunovia stavio na mesto broj jedan u toj organizaciji predstavljajui ga kao oveka od koga sve zavisi. U Srbiji se prialo da se u Crnoj Gori zna da je rec o monom oveku, linom prijatelju Mila Djukanovia, ali i oveku dravne bezbednosti. Politicki nikada nije bio angaovan, mada se tvrdi da je pomogao Djukanoviu da od 1996. godine pobedjuje na izborima. U Podgorici je drao kockarnicu u hotelu "Podgorica", u kojoj su vidjane mnoge poznate linosti. Osim kocke, Branina strast su fudbal i konji. Svojevremeno je planirao da nadomak Nikia otvori ergelu rasnih trkaca.

Brano Miunovi je poslednje godine 20. veka proveo u zatvoru Spuz jer je bio osumnjien zbog ubistva, koje se dogodilo, pod sumnjivim okolnostima. Medjutim, mnogi njegovi planovi prekinuti su u noi izmedju 6. i 7. oktobra 2000. godine, kada je u kafeteriji hotela "Podgorica", a potom i ispred Urgentnog bloka KBC, dolo do krvavog obrauna u kojem su ivote izgubili Petko Pesuki (31) sa Cetinja i Radovan Raco Kovaevi (22), iz Nikia. Za ova ubistva osumnjieni su Zdravko Lopuina i upravo Branislav Brano Miunovikome se na teret stavljalo da je ispred KBC, na do tada nezabeleen nacin, iz pitolja ubio ranjenog Kovaevia. Uhapen je, a posle procesa koji je trajao nekoliko meseci Vii sud u Podgorici oslobodio ga je krivice, jer zloin nije dokazan. . , , - . , , , . , . , . ; . , !? , , 2007. , - . ; , . . , , , ... , ; . - , , , , . 2007. , . : .

Boko Radonji, Roen je 17. maja 1943. u Uicu, veliki srpski patriota i poznati beogradski biznismen, preminuo je u etvrtak 31. marta 2011. godine u Beogradu posle krae bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji!Radonji je u Beogradu bio poznat kao vlasnik "Lotos bara", ali daleko je uveniji po svojoj prolosti u Sjedinjenim Dravama, koja podsea na scenarij pijunskog (ili mafijakog) filma.Sedamdesetih, Radonji je "leao" zbog planiranja napada na jugoslovenska diplomatska predstavnitva, a osamdesetih - kako je pisala tampa - postao kum irske mafije "The Westies" u Njujorku i veliki prijatelj Dona Gotija, poslednjeg dona "Koza Nostre" u SAD.Sin uikog uitelja koji je posle rata streljan zbog toga to je bio etnik, Radonji je krajem ezdesetih, kao 26godinjak pobegao u Ameriku.Navodno je, poto se druio sa jednim fudbalerom Crvene zvezde, uspeo da se u autobusu crveno-belih provercuje do Graca, te je ostao neko vreme u Austriji, odatle otiao u Italiju, pa u Ameriku.Radonjiev kum bio je Nikola Kavaja, s kojim je pokuao da "ulovi" Josipa Broza Tita.Radonji je 1975. je uestvovao u bombakom napadu na Jugoslovensku misiju pri UN, a 1978. priznao je krivicu za uee u zaveri - postavljanje bombe u kui jugoslovenskog konzula i u jugoslovenski klub, 1975. u ikagu.Po izlasku iz zatvora, 1982, vratio se u Njujork i, posle serije ubistava i hapenja voa njujorkog podzemlja, krajem osamdesetih, i sam postao "kum" - kako ga je opisivala tadanja tampa, "prvi Srbin na elu irske mafije".S te pozicije uspeo je da ujedini Irce i Italijane, iju je familiju Gambino predvodio uveni Don Goti.Smatralo se da je odigrao kljunu ulogu u podmiivanju porote na prvom suenju Gotiju, 1986. za reketiranje.Bio je pod istragom i zbog serije pljaki.Radonji se tada - kako kae "legenda" iz novina - zbliio sa Radovanom Karadiem, a ratnog lidera Srba u Bosni je u jednom intervjuu magazinu "Eskvajer" (Esquire) 1997. opisao reima -- "moj aneo, moj svetac".Vei deo devedesetih godina proveo je u bivoj Jugoslaviji, a na naslovnim

stranama u Americi pojavio se januara 1999, kada je spektakularno uhapen u Majamiju, na Floridi.Sueno mu je po optunici iz 1992, za nameanje porote na suenju Gotiju est godina ranije, ali su sve optube povuene poto je kljuni svedok sluaja, "insajder" iz Gotijevih redova Salvatore Gravano, zvani "Semi bik", optuen zbog droge.Radonji je tvrdio da ga FBI zapravo progoni jer je krajem osamdesetih godina otkrio da zajedno sa Ministarstvom pravde pripremaju hapenje i suenje njegovom prijatelju Donu Gotiju, efu sicilijanske mafije u Americi."Za to su tada mogla da znaju samo trojica Amerikanaca - javni tuilac SAD, direktor FBI i ministar pravde, jer samo su oni bili nadleni za bosa svih bosova u Americi. FBI je, da bi zatitio ovu dravnu tajnu odluio da i mene uhapsi, pa sam ja morao da napustim Ameriku i pobegnem u Jugoslaviju. Zbog toga je u SAD za mnom bila raspisana poternica, na osnovu koje je izvreno moje kidnapovanje u Majamiju 31. decembra 1999. godine."FBI je skrenuo let aviona koji je poleteo sa Kube kako bi uhapsio Radonjia. Specijalci FBI potpuno su ispraznili aerodrom u Majamiju da bi mu stavili lisice na ruke."Krenuo sam avionom za Kubu na doek Nove godine, ali je FBI skrenuo letilicu na Floridu i uhapsio me. Inscenirali su da sam, pored zabrane ulaska u SAD, krenuo u Njujork. Marta 2001. je osloboen.Iako je tvrdio da kao graanin moe slobodno da ulazi u SAD, Radonji juna 2002. nije otiao u Ameriku ni na sahranu svog velikog prijatelja, poslednjeg dona sicilijanske mafije Dona Gotija - koji je ranije osuen na 100 godina robije.Goti je osuen zahvaljujui svedoenju svog bliskog saradnika Salvatorea "Semija" Gravana, koji je teretio i Radonjia za podmiivanje porote na suenju Gotiju - pre nego to je "pao" zbog droge.Radonji je kasnije u jednom intervjuu priao:"Semi je bio obina dukela, ubio je 19 ljudi svojom rukom, a da bi izdejstvovao slobodu, rekao je da je to uradio po nalogu Gotija koji je na osnovu njegovog svedoenja zaradio 100 godina robije. Taj isti Gravina je optuio i mene da sam podmitio porotnika za 60.000 maraka. Smeno, taj porotnik, trgovac Dord Pejp je moj prijatelj, jedan od venanih kumova. A izabran je meu 12 porotnika od 560 predloenih. Zato bih kuma potplaivao?"Vratio se u Srbiju i iveo u stanu iznad "Lotos bara" u Zmaj Jovinoj koji je zakupio i pretvorio u ekskluzivni noni klub.Na Zlatiboru je drao kockarnicu u hotelu "Palisad", kasnije u centru Kraljevih Voda sagradio kazino "Bos".tampa je pisala i da Radonji, iz dva braka, ima dva sina i unuka

Radonji je u Beogradu bio poznat kao vlasnik Lotos bara, ali daleko je uveniji po svojoj prolosti u Sjedinjenim Dravama, gde je postao kum irske mafije u Njujorku i veliki prijatelj Dona Gotija, poslednjeg dona "Koza Nostre" u Americi. Boko Radnonji je krajem ezdesetih pobegao u ikago. Prema pisanju amerike tampe, 1975. godine je uestvovao u bombakom napadu na Jugoslovensku misiju pri UN, a 1978. priznao je krivicu za uee u zaveri - postavljanje bombe u kui jugoslovenskog konzula i u jugoslovenski klub, 1975. u ikagu. Po izlasku iz zatvora, 1982, vratio se u Njujork i, posle serije ubistava i hapenja voa njujorkog podzemlja, krajem osamdesetih, i sam postao kum - kako ga je opisivala tadanja tampa, prvi Srbin na elu irske mafije. Sa te pozicije uspeo je da ujedini Irce i Italijane, iju je familiju Gambino predvodio uveni Don Goti. Vei deo devedesetih godina proveo je u bivoj Jugoslaviji, a na naslovnim stranama u Americi pojavio se januara 1999, kada je spektakularno uhapen u Majamiju, na Floridi. Sueno mu je po optunici iz 1992, za nameanje porote na suenju Gotiju est godina ranije, ali su sve optube povuene poto je kljuni svedok sluaja, insajder iz Gotijvih redova Salvatore

Gravano, zvani Semi bik, optuen zbog droge dok je bio u programu za zatitu svedoka. U kasnijim intervjuima Radonji je tvrdio da ga FBI, zapravo, progoni jer je krajem osamdesetih godina otkrio da zajedno sa Ministarstvom pravde pripremaju hapenje i suenje njegovom prijatelju Donu Gotiju, efu sicilijanske mafije u Americi. Od 1990. godine iveo je u stanu iznad Lotos bara u Zmaj Jovinoj ulici, koji je zakupio i pretvorio u ekskluzivni noni klub. Na Zlatiboru je drao kockarnicu u hotelu Palisad, kasnije sagradio kazino Bos.

Radovan Stojii - Bada (1951 1997) bio je general srpske policije, naelnik Slube javne bezbednosti i zamenik ministra unutranjih poslova Srbije. Stojii je bio i komandant Teritorijalne odbrane Slavonije, Baranje, i zapadnog Srema 1991. godine, u vreme estokih sukoba na tom podruju. Ubijen 11. aprila 1997. U vreme svoje smrti bio je naelnik Slube javne bezbednosti Ministarstva unutranjih poslova i vrilac dunosti ministra unutranjih poslova. Po zavretku srednje policijske kole Radovan Stojii stupa u policiju na mestu pozornika na Tamajdanu. Zbog svog grubog ponaanja dobija nadimak Bada, po jednom od likova iz crtanog filma Popeye. Po tvrdnji nekih policajaca u personalnom kartonu mu je stajalo da je konfliktna linost. Kao veliki poklonik borilakih vetina, biva prebaen na mesto referenta za fiziku kulturu GSUP Beograd, a zatim u specijalne jedinice MUP-a Srbije. Prvo veliko delo za Slobodana Miloevia ini 1989. godine. Kao komandant Jedinica posebne namene MUP-a daje plan za isterivanje rudara albanske nacionalnosti iz rudnika Stari trg i predlae sebe lino za komandanta te akcije, koja je, renikom Madeleine Albright, sprovedena clean and swift (isto i odluno).

Poetak rata na prostorima SFRJ doekuje kao jedan od glavnih ljudi u vojnoj liniji MUP-a. Pored njega, tu su bili i Jovica Stanii, Mihalj Kertes i Frenki Stamatovi. Radovan Stojii Bada je celu 1991. godinu proveo kao komandant Teritorijalne odbrane Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Ove jedinice su bile sastavljene od dobrovoljaca, rezervista i probranih delova bive JNA. Upravo je vukovarska operacija bila trenutak kada policija i mafija stupaju u tesnu vezu, koja traje i dan danas. Za obavljanje etnikog ienja u hrvatskom delu Panonije Bada angauje mnoge kriminalce sa meunarodnih poternica. Meu njima je i eljko Ranatovi Arkan, koji je u meuvremenu okrivljen za ratne zloine pred Meunarodnim sudom za ratne zloine na prostorima bive Jugoslavije u Hagu. Ovo prijateljstvo ostae nedirnuto sve do Stojiieve sahrane, nad ijim grobom Arkan samo to nije zaplakao. Kao sabirne slube dobrovoljaca javljaju se mnogobrojne paravojne formacije. Meu komandantima posebno se istiu Vojislav eelj, Dragoslav Bokan i Arkan. Svima njima Stojcic je bio nadreeni. cesto u intervjuima eelj oznacava Badu kao coveka koji je od njega narucivao dobrovoljce. Bokan ga spominje kao komandanta "crvenih beretki", oruane formacije koju pominju mnogi svedoci zverstava pocinjenih na prostorima bive Jugoslavije. Londonski Guardian 3. februara 1997. objavljuje intervju sa Branislavom Vakiaem, komandantom eeljevih dobrovoljaca i jo jednim sa hakog spiska, u kome on tvrdi da je njegove jedinice Bada opremao najsavremenijim naoruanjem. U istom broju Marko Nicovi, otputeni policajac i nekada blizak JUL-u, izjavljuje da je "bivi pljacka banaka" eljko Ranatovia Arkan postao nedodirljiv otkako se u Istoenoj Slavoniji sprijateljio sa Badom. Kao nagradu za svoja dela Radovan Stojii Bada 1992. godine postaje naelnik Slube javne bezbednosti (prvi ovek uniformisane policije) i zamenik ministra unutranjih poslova. Godine 1994. u beogradskom nedeljniku "Telegraf" (jedan od suvlasnika bio je i Slavko uruvija, koji je tokom NATO bombardovanja ubijen) bivi inspektor Drugog odeljenja SUP Beograd Dragan Mladenovi optuuje Badu za prodaju oruja Hrvatima i Muslimanima u Bosni, za rasturanje droge po Beogradu, krau automobila... Tokom protesta graana na zimu 1996. i 1997. hiljade policajaca pod punom ratnom opremom okupira Beograd. Upotreba sile prema demonstrantima se podrazumevala. Na stotine ih je uhapeno i prebijeno tokom ta tri meseca. Najdrastiniji primeri su hapenje i prebijanje Dejana Bulatovia, potom premlaivanje graana 29.12.1996. na Terazijama od strane policajaca u civilu, pripadnika Jedinica za posebne namene MUP-a i upad policije u Filozofski fakultet iste veeri, kao i premlaivanje demonstranata na Brankovom mostu u noi izmeu 2. i 3. februara 1997, uz upotrebu vodenih topova na temperaturi koja je bila daleko ispod nule. Naravno, svim ovim akcijama komandovao je Radovan Stojii. Radovan Stojii je ubijen u svom omiljenom restoranu Mamma Mia, koji se nalazi u General danovoj 70 na samo nekoliko stotina metara od zgrade Ministarstva unutranjih poslova i u neposrednoj blizini britanske i libijske ambasade. Restoran je bio poznat kao okupljalite poznatih linosti sa estrade, a bio je veoma popularan i meu politiarima, verovatno iz razloga to svojom blizinom MUP daje sigurnost posetiocima. Ubistvo se odigralo u noi izmeu etvrtka 10. i petka 11. aprila 1997. nekih pola sata iza

ponoi. Radovan Stojii je sedeo u manjoj sali restorana. Za istim stolom drutvo mu pravi njegov prijatelj carinski slubenik Milo Kurdulija. Za stolom do njih sedi Badin sin Vojislav Stojii. U jednom trenutku u skoro pun restoran ulazi mukarac visine 175 do 185 cm sa vunenom kapom preko lica. Nareuje svim gostima da legnu, penje se uz tri stepenika koji vode do manje sale. Tu staje izmeu prazne police za sladoled i pune 25-litarske flae italijanskog rizlinga, koji mu slue kao zaklon. Ispaljuje iz neposredne blizine sedam hitaca od kojih jedan promauje rtvu. Odmah zatim, ubica se povlai iz restorana pored gostiju koji su polegali na pod. Pri izlasku ispaljuje jo tri hica u izlog restorana, kako bi se osigurao da ga neko ne sprei u bekstvu. Kada je ubica otiao, Vojislav Stojii i Miloa Kurdulija odlaze u kuhinju i zovu policiju, koja se posle nekoliko minuta i pojavljuje na licu mesta. Ubrzo biva proglaena uzbuna i ceo grad je blokiran. Zaustavljaju se i legitimiu prolaznici, automobili se pretresaju. Policija ulee u vozila GSP-a, ispituje stanare okolnih zgrada. No, nita od ovoga ne daje rezultate. Osim samog ina ubistva, sve ostalo je u domenu spekulacije. Od oruja koje je upotrebljeno do motiva za Badino ubistvo. Kao oruje kojim je Stojii ubijen u medijima su navoeni automatski pitolj Heckler und Koch i ameriki Ingram M-11. Prvi pitolj je devedesetih postao vrlo popularan meu beogradskim kriminalcima, dok je drugi oruje amerike obavetajne slube CIA i nekih evropskih teroristikih organizacija. U moru poluinformacija pojavljuje se i jedna koju objavljuje beogradski dnevni list Veernje novosti. Dan po ubistvu u ovim novinama objavljeno je da je pored lea pronaena kona tana u kojoj se nalazilo 700,000 DEM. Ova informacija nikada nije demantovana, ali nikada vie ni ponovljena. Nikola ainovi (optuen za ratne zloine na Kosovu zajedno sa Slobodanom Miloeviem, Milanom Milutinoviem i Vlajkom Stojiljkoviem), imenovan je direktno od strane Miloevia za efa istrage. Da bi se otkrio ubica obino se polazi od njegovog motiva. Bada je svojim poloajem i svojim burnim eivotom sigurno obezbedio sebi dovoljno neprijatelja koji su imali motiva za njegovu likvidaciju. Kao prvi na listi javljaju se njegovi "poslovni partneri". Naime, policija je jo sedamdesetih godina poela da angauje ljude iz beogradskog podzemlja za obavljanje poslova za koje nije elela da budu otvoreno povezani sa njenim imenom. Meutim, do dolaska Miloevia na vlast u Srbiji i poetka rata na prostorima bive Jugoslavije, ova saradnja svodila se na atentate odreenih osoba koje nisu bile po volji dravne administracije. Sa ratom se javila potreba za mnogo jaim povezivanjem, jer su pripadnici podzemlja bili najpogodniji za pripremanje teritorija koje bi se nale u okvirima neke fiktivne Velike Srbije. Najslikovitiju predstavu o vezama policije i mafije daju inspektor Mladenovi, koji o ovome kae: "On (Stojii) se, naalost, poistovetio sa ljudima koje bi trebalo da proganja." i poznati beogradski advokat Toma Fila, koji na pitanje novinara ko je ubio Badu odgovara: "Isti onaj ko je ubio Vladu Trefa. On je vercovao slatkie, a Bada cigarete." Drugi na listi osumnjienih je ovek kome Bada duguje sve to je postigao u svojoj karijeri. Kao svedok i neposredni uesnik "dogaanja srpskog naroda" Stojii je sigurno mogao da poslui kao pouzdan izvor informacija o ulozi Slobodana Miloevia u planiranju, organizovanju i realizaciji odbrane "golorukog srpskog naroda" od "povampirenog ustatva i

mudahedina". A "odbrana" je ukljuivala sravnjivanje Vukovara, spaljivanje Bijeljine, hiljade ubijenih u Srebrenici, viegodinju opsadu Sarajeva u kome su stotine hiljada ljudi ivele bez vode, struje, hrane, krova nad glavom, grejanja... Da ne nabrajamo dalje. Radovan Stojii se dr Mirjani Markovi zamerio time to nije bio veliki pobornik upotrebe sile protiv uesnika demonstracija koje su se zavrile par meseci pre njegovog ubistva. Zna se da su upravo dr Markovi i JUL bili najekstremniji zagovornici nasilnog guenja demonstracija. Po okonanju demonstracija voen je pravi rat oko naslednika Zorana Sokolovia, koga je Miloevi povukao za sobom u Federaciju, na mestu prvog oveka srpske policije. Bada je bio vrilac dunosti ministra u vreme svoje smrti i kandidat SPS-a. Njegovom smru pojavili su se povoljni uslovi da na njegovo mesto doe sugraanin branog para i favorit gospoe Markovi Vlajko Stojiljkovi. Tako je za ministra postavljena osoba koja je svojom dotadanjom karijerom garantovala da se nee preterano meati u svoj posao. Sahrana je dolikovala vladinom slubeniku takvog ranga. Uz prisustvo pripadnika Specijalnih antiteroristiih jedinica 13. aprila 1997. godine hiljade ljudi se okupilo na Novom beogradskom groblju. Ruzveltova ulica je bila potpuno blokirana. U prvom redu je stajao gotovo uplakani Slobodan Miloevi, uz podrku sina Marka i erke Marije. Upadljivo je bilo odsustvo Miloevieve supruge, dr Mirjane Markovi. Iza njega se moglo videti natmureno lice Jovice Staniia, Nikole ainovia, pomalo uplaeno Dragana Tomia. Objektiv je odmah iza Slobodana Miloevia u jednom trenutku uhvatio i Badinog ratnog druga eljka Ranatovia Arkana, koji e mu se pridruiti tri godine kasnije. Prisutni su bili i Mihalj Kertes, Zoran Lili, Zoran Sokolovi, Radmilo Bogdanovi, Milorad Vueli, Milomir Mini...... zanimljivo je da se ovaj spisak u velikoj meri poklapa sa spiskom lica kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU. Gotovo u potopuno istom sastavu sprovod je u popodnevnim asovima istog dana zavrio u kongresnoj sali Centra "Sava" na proslavi jubileja "Jugopetrola". Najzapaeniju ulogu u zabavnom delu proslave su imali glumac Lane Gutovi sa vicevima o popovima i devojkama, i "roker" Momilo Bajagi sa svojim stihovima "Moji su drugovi estoki momci elinog srca, i kad se pije, i kad se ljubi, i kada se puca." "Nemam ega da se plaim, jer sve to radim, radim poteno" govorio je Radovan Stojii Bada

ZORAN USKOKOVI SKOLE Beogradski biznismen, ije je ime pominjano u vezi sa ubistvom eljka Ranatovia Arkana, ubijen je 27. aprila 2000. u vatrenom okraju u beogradskom naselju Vidikovac. Sa njim je poginuo i njegov telohranitelj, policajac Milo Stevanovi. Jurnjava automobilima, dva poinioca, automatsko oruje. ZORAN Uskokovi Skole prouo se pod okriljem "vodovakog klana", u vreme kad su ga predvodili Gika i Simenda. Moe se slobodno rei da se rukovodio sasvim suprotnim naelima od svojih efova. Bio je vrlo pohlepan, neumereno surov, sa povremenim sadistikim izlivima, i zlopamtilo. Osvetoljubiv, i za najmanje sitnice je isterivao svoje. Sujetan preko svake mere, ispisivao je jedinstvenu biografiju. U obraunima sa protivnicima uglavnom je isturao "svoje klince": Kizu, Pecu, Jaku, Bucka i andu. Te okraje je uglavnom sam izazivao. Na iru Potara pucao je samo zato to ovaj nije bio dovoljno ljubazan kada je traio da mu plati kilogram heroina, koji mu je prethodno isporuio. Acu Jovovia, koji ga je pet godina ranije upucao u nogu - zbog maltretiranja njegovog brata Vanje - odveli su, po Skoletovom nareenju, u jedan beogradski restoran, i na ivo mu kletima povadili sve zube. Dodue, zbog tih Acinih hitaca iz kratea, Skole je vidno epao. Policija se u takvim situacijama uvek drala po strani, i ponaala se kao da nije ni obavetena o tim drastinim dogaajima. On je, kako su neki komentarisali, izgledao veoma nedoraslo i neinteligentno, a njegov mutni pogled bio je znak da upravo smilja neku novu "akciju" ili osvetu. U zatvor je dospeo 1994. godine, zbog otimanja skupocenog automobila od vlasnika jedne kockarnice. Taj je, prema neformalnim priama, imao bolje kontakte sa policijom, i zvanino im je prijavio Skoleta. Za takvu prijavu morala se imati dobra zaleina, ali i hrabrost. Skoletu su, tako, stavljene lisice na ruke. PRVIH petnaestak dana u CZ Skole je proveo u strogoj izolaciji. Smeten je u samicu, a komandiri su upozoreni da je re o "posebno opasnom licu" i da nipoto sa njim ne smeju kontaktirati van slubenih ovlaenja. Posle je prebaen na odeljenje istrage u kolektivnu sobu, gde su, zbog "ugleda" iz civilstva, svi odmah "pristali na njegov autoritet". Skole je u CZ proveo dva meseca, a u kolektivnoj sobi bukvalno je presedeo poluopruen na dugakoj klupi, koju je prethodno primakao zidu. Sa nje je, kao sa nekakvog trona, izdavao nareenja. Najvea njegova preokupacija bila je hrana. Stalno je neto jeo, vakao, mljackao. Dobijao je velike pakete, i pride jo poneto dovlaio iz kantine. Bio je krupan, ali ne miiav, ve mastan. Nikakve vebe u sobi ga nisu zanimale. Izlazio je u etnju, ali uvek poslednji. I to mrzovoljno, kao da se ljuti to ga prekidaju u mljackanju. SRPSKI GURMAN SVOJ neobuzdani apetit pravdao je tvrdnjama da je on, zapravo, "najvei srpski gurman". Neki od zatvorskih ereta ispriali su mu da je eljko Ranatovi Arkan, tokom svog boravka u CZ, sebi i svojim pajtaima priutio gozbu nabavljajui peeno prase! To je Skoleta veoma zaintrigiralo, pa je danima smiljao kako da nadvisi taj "podvig", da nadmai Arkana. Napokon, sinula mu je ideja: peeno jagnje

je slasniji poduhvat! PREKO nekog "bliskog" komandira, Skole je odaslao zapovest svojim sledbenicima da pokrenu "operaciju vrue jagnje". anda je zato pourio na uburu, u peenjaru kod uvenog Duleta Kineza, da narui najvee i najsonije jagnje. Jaka je dobio zadatak da ekspresno obezbedi pravo ovje kiselo mleko sa Tare. Ceo plan je morao biti koordiniran prema unapred odreenoj satnici, jer se samo tako moglo sa sigurnou raunati da e "pouzdanim zatvorskim kanalima" jagnjetina stii na svoje odredite. I to jo - topla. Sve je funkcionisalo savreno. anda je vrelo jagnje, tek skinuto s ranja, hitno prebacio sa ubure u hotel "Srbija", koji su neki od kriminalaca iz ovog klana inae zvali svojom "rezidencijom". Ve minutdva docnije, tu je, u zatvorskoj uniformi, pristigao i komandir Tajson, kome je bio poveren jedan od najosetljivijih delova ovog plana. Trebalo je da on unese jagnje u CZ. Vrelo peenje je brzo istranirano, povaene su sve kosti, a meso upakovano u alu-folije. Pri tome se naroito vodilo rauna da "anatomija" svakog paketa odgovara anatomiji Tajsona, koji je zamotuljke uredno slagao sebi oko struka i ispod pazuha. Pleke jagnjeta fino su se uklopile sa njegovim plekama, but je gotovo savreno "unuo" ispod pazuha. Jedino nigde nije uspeo da smesti glavu, ak ni sebi izmeu nogu, pa su je, na kraju, ostavili sa strane. Valjanost pakovanja kontrolisao je jedan drugi, mravi zatvorski komandir. Kada je taman sve sloeno, iskrsnuo je problem: kako prikriti miris jagnjetine pred straarima na ulazu u CZ, jer oni nisu bili ukljueni u dogovor. Mravi se dosetio da odvoje jedan kilogram u posebnu kesu, koju e Tajson leerno nositi u ruci, kao pokrie za miris ako kolege usput budu neto pitale. REENO - uinjeno. Sve je proteklo glatko. Mravi komandir je preko kapije "provukao" kiselo mleko "made in Tara". Kada su ova dvojica stigla u Skoletovu sobu, on je od sree poeo divljaki da skae i da vadi pakete mesa ispod Tajsonove bluze. Gozba je bila kompletna i sasvim nesvakidanja. Ipak, najvanije je bilo to se sada moglo priati po gradu da je nadmaen Arkanov poduhvat sa prasetinom. Osim ove "detinjarije", Skole je imao jo neke klinake gafove, a najupeatljivija je bila panika koju je dizao kad god bi se makar i malo prehladio. Bilo je dovoljno samo da mu se zapui nos, ili da zakija nekoliko puta, pa da pone da stenje, da se previja, kuka i zapomae kako je teko bolestan i da trai hitan odlazak lekaru. U takvim situacijama, bio je spreman da komandirima plati bilo koju cenu, samo da mu iz apoteke donesu kapi za nos i tablu aspirina. KIJANJE METAKA KRAJEM 2001. godine nije stradao ni od kakve kijavice, ve od kie metaka, koja ga je sustigla posle vieasovne gangsterske jurnjave automobilima po Ceraku i Vidikovcu. Bezuspeno je pokuao da umakne onima sa kojima je imao neraiene raune LIKVIDACIJA BEOGRAD - U Ulici Sretena Mladenovia Mike, ispred zgrade broj est, u beogradskom naselju KijevoKneevac, u etvrtak oko 16.15 sati, u automobilu audi A4" izreetani su Zoran Uskokovi Skole (37) i Milo Stevanovi (22) dok je Petar Joki (34) lake ranjen. Na njih su iz kalanjikova", kalibra 7,62 mm, i pitolja pucali nepoznati napadai iz automobila u pokretu"audi 100 kvatro" (BG 393-700), koji je posle zloina pronaen zapaljen zajedno sa orujem u

novobeogradskom bloku 30. Pucnjava je zapoeta oko 16 sati na uglu ulica Kneza Vieslava i Pilota Mihajla Petrovia u naselju Cerak vinogradi. Na samaforu iz pravca Ulice kneza Vieslava zaustavio se automobil audi A4" (BG 170-020) kojim je upravljao Joki, a na suvozaevom, odnosno zadnjem seditu su sedeli Uskokovi i Stevanovi. Napadai su im prili s lea i zapucali. Na rafale iz automobila u pokretu Uskokovi i Sretenovi su odgovorili hicima iz pitolja. U tom trenutku Joki je punom brzinom preko raskrsnice krenuo Ulicom Ratka Vujovia oe ka naselju Vidikovac. Jedan hitac pogodio je suvozaeva vrata na crnom BMV 324d" (BG 354-789), inae vozilo Alfa taksija" slubeni broj 404. I na metalik sivo-zelenom automobilu opel karavan" beogradske registracije 253-416 je pogoeno zadnje staklo i oferajbna, dok je jedan hitac zavrio u oblinjoj trafici. U estokoj jurnjavi automobilima koja je usledila, kao i meusobnoj razmeni vatre Uskokovi je sa prijateljima kolima skrenuo u Ulicu 11. krajike divizije. Kod dragstora Oraac", na uglu 11. krajike divizije i Sretena Mladenovia Mike, napadai su se pribliili i ponovo zapucali iz neposredne blizine. Pod jakim rafalima, Joki je otru krivinu presekao" prelazei preko travnjaka. Sputajui se niz Sretena Mladenovia Mike, na raskrsnici sa Ulicom 17. oktobar udarili su u belog fiat punta" (406-507), parkiranog ispred vulkanizerske radnje i perionice Krki", koji se okrenuo za 90 stepeni. Na ravnom delu Ulice 17. oktobra, Uskokovi i Stevanovi su najverovatnije bili smrtno pogoeni u glavu i vrat,a Joki je ispao iz audija A4". Ranjen, ostavio je jaknu na ulici i utrao u ulaz zgrade broj est u Sretena Mladenovia Mike, dok je automobil sa ubijenim Uskokoviem i Stevanoviem nastavio kretanje i udario u drvo na prvoj krivini. Iz jednog od stanova viespratnice Joki je pozvao Hitnu pomo i policiju. Oevici tvrde da nije izlazio iz zgrade dok nije dola patrola policije kada je prevezen na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu, gde je zadran na leenju. Napadai su pobegli u pravcu Koutnjaka, pa ka Novom Beogradu gde su audi 100" zapalili. Prilikom uviaja, policija je u audiju A4" pronala dva pitolja iz kojih su rtve pucale na ubice. izjava svedoka saradinka: Spasojevi je poeo da planira novo ubistvo. Na nianu se naao Zoran Uskokovi Skole. Za Skoleta su momci priali da je jedan od najopasnijih kriminalaca u Srbiji. Priali su da radi drogu, kradene automobile. On se u Beogradu pojavio poetkom devedesetih. Momci su priali da je on na Banjici ubio Branislava Perovia, koji i nije sa naom ekipom imao neke veze. U vreme rata u Hrvatskoj i BiH, kau da je radio naftu i cigarete iz Makedonije. Ono to se pouzdano zna jeste da je bio pun ko brod, jer je od para zaraenih ovde otvorio ekskluzivne restorane u Stokholmu i Atini, a tih dana, kad je Spasojevi planirao njegovu likvidaciju, upravo je zavravao izgradnju hotela u Barseloni. - Momci su u Zemunu priali da Spasojevi iskazuje otvoreno neprijateljstvo prema Skoletu, jer ima dokaze da je debelo umean u ubistvo eljka Ranatovia Arkana. Ja takve prie od Spasojevia nisam direktno uo, ali danima pre Skoletovog ubistva meu momcima se prialo da se sprema njegova likvidacija - kae Laki. Poele su i praktine pripreme. Od Spasojevia je svako ponaosob dobijao zadatke oko praenja

Zorana Uskokovia Skoleta po celom gradu. - Ja sam dobio zaduenje da pratim Skoleta po Zemunu, i da, ako se u svom blindiranom dipu pojavi na naoj teritoriji, odmah obavestim Spasojevia. Spasojevi, kod kojeg su se slivali svakodnevno podaci o Skoletovom kretanju, paljivo je razraivao plan. esto se tih dana izdvajao sa Kumom, verujem da su planirali Skoletovu likvidaciju precizno i paljivo. Jer, Skole se nigde nije kretao sam. Imao je brojno i odabrano obezbeenje. Ako bi sedeo negde u restoranu, ispred restorana je stajalo nekoliko momaka, u restoranu takoe. U iroj okolini, na terenu, bili su rasporeeni telohranitelji. Neretko, Skoleta je pratilo dvadesetak opakih pucaa - pria Laki. Jurnjava ulicama Pripreme za Skoletovo ubistvo privedene su kraju, a "zemnuci" su bili zapeti kao strune. Spasojevi je na kraju odabrao datum i vreme kad e zaskoiti Skoleta. Odluio je da to bude 21. aprila 2001. oko 16 sati i to na Skoletovoj teritoriji, u naselju Koljevo Kneevac. Odabrana je i ekipa koja e direktno izvesti akciju. Nikola Baji je bio voza. U "audiju" su sa dva "kalanjikova" bili Sretko Kalini i Mile Lukovi. Teren je bio pokriven sa vie automobila zemunskog klana. Svi momci su bili u tom delu grada u tom trenutku. - Sve je bilo spremno i po planu. Na "audi" sa Bajiem, Lukoviem i Kaliniem ekao je Skoleta u odreeno vreme. Sve je ilo po planu, ali se u kljunom momentu desio maler. Kad se pojavio automobil u kojem je bio Skole, Nikola Baji je, da li iz nervoze ili moda namerno, pre vremena ispalio hitac iz pitolja. Stvar je odjednom krenula naopako. Skole je bio upozoren i poela je jurnjava ulicama, pred oima graana. Pucnjava je poela oko 16 asova na uglu ulica Kneza Vieslava i Pilota Mihajla Petrovia. Nai momci su jurili Skoletov auto i pucali u njega. Skole i jo dvojica iz progonjene ekipe uzvraali su vatrom iz pitolja. Jurnjava automobilima i pucnjava trajale su dvadesetak minuta pria Laki. Potera se zavrila u ulici Sretena Mladenovia Mike, ispred zgrade broj est. Zoran Uskokovi i njegov pratilac Milo Stevanovi ostali su mrtvi u automobilu, a voza Petar Joki je bio lake ranjen. - Posle obavljenog posla, sve nae ekipe su se povukle sa terena i uvee se okupile u ilerovoj. Duan Spasojevi je bio zadovoljan obavljenim poslom. Meutim, svi smo strahovali za sudbinu Nikole Bajia, koji je mimo dogovora i ugovorenog znaka ispalio hitac iz pitolja i ugrozio akciju. Odmah po okupljanju u ilerovoj, Spasojevi je pozvao Bajia i izvesno vreme razgovarao sa njim. Ja sam lino svakog trenutka oekivao pucanj. Meutim, to se nije dogodilo. iptar je oprostio Bajiu. Baji se nekako odvojio, i svi ozbiljniji razgovori su voeni bez njega, a momci su strogo vodili rauna da pred njim ne priaju ita o poslu. Bilo je jasno da je Baji pod posebnim nadzorom. Voa je ekao hoe li napraviti sledeu greku.

ZNALO se da je Mia Cvijetinovi "ordinirao" uglavnom u Nemakoj, i to u Frankfurtu. Bio je u entinom klanu kriminalaca, koji se u toj zapadnoevropskoj zemlji ponajvie bavio trgovinom narkoticima. Istoj ekipi pripadao je i Uke, za kojim je bila raspisana poternica zbog ubista apca nekoliko godina ranije u Beogradu. Druinu su inili izvesni Toni iz Hrvatske i Milisav Kerovoa, koji je za sobom imao 12 godina robije u Zabeli, jer je u nekoj kafani kod Baria zaklao jednog gosta, s kojim se zavadio. Mia je bio neobino zgodan i lep momak, srednjeg rasta, i atletske grae. Sa duom kosom izgledao je kao nekakav moderni Tarzan. Svakako, zbog toga, u njega je fatalno bila zaljubljena i entina erka. Prilikom jednog od njegovih boravaka u Beogradu 1992. godine, verovatno sasvim sluajno, zadesio se u restoranu u kojem je tada bio i Aleksandar Kneevi Knele. Iako dvadesetogodinjak, Knele je ve bio na zlom glasu zbog reketiranja dobrostojeih Beograana, kao i zbog drugih tekih krivinih dela. Ne znajui ko je Mia Cvetinovi, a ugledavi oigledno dobrostojeeg gosta, izvadio je pitolj i zatraio od njega da mu preda zlatni "roleks" s ruke i dip "micubii pajero", ije kljueve je video na stolu ispred njega. Cvijetinovi se uopte nije uzrujao, niti je pokuao da se junai ispred uperenog pitolja. Pribrano je udovoljio Kneletu, kako je on i traio. ODMAH po Kneletovom odlasku, alarmirao je svog "bosa" i budueg tasta entu. Nastala je opta pometnja meu svim beogradskim kriminalcima. Isprepadao se i sam Knele, kada je saznao na koga je udario. Zato je odmah prihvatio posredovanje Gorana Majmuna, da se ponovo sretne sa Miom, i vrati mu oteto. Sastali su se u hotelu "Interkontinental" Pruio mu je kljueve dipa, a za sat je rekao da e ga doneti kasnije, jer ga je, navodno, nekome ve prodao. Mia je uzeo kljueve i bez komentara se okrenuo i otiao. O pomirenju nije bilo ni rei. Knele je, sasvim izvesno, nanjuio da mu predstoji velika nevolja, pa se u strahu, ve istog dana, pod lanim imenom "tekovao" u hotelu "Hajat". Nikome u Beogradu nije otkrio svoje tajno mesto boravka. Docnije se ispostavilo da je iz "Hajata" telefonom razgovarao samo sa jednim svojim prijateljem u Nemakoj. Potraga za Kneletom u Beogradu trajala je oko mesec dana. Najednom, osvanula je vest u novinama da je 28. oktobra 1992. godine njegovo beivotno telo naeno u sobi 331 luksuznog hotela "Hajat".

ISTRAGA je usmerena i prema Mii, jer se o onom incidentu izmeu njega i Kneleta ve danima prialo po ariji. Mia je, meutim, imao valjan alibi da je u vreme Kneletovog ubistva boravio u Nemakoj. U Frankfurtu je ubijen Kneletov prijatelj Darko Stanojevi. Nemaka policija je zbog toga uhapsila Miu, Uketa i Milisava. Mia je izruen naim vlastima, zato to je, u meuvremenu, ovde za njim bila raspisana poternica, zbog sumnje da je ubio Kneleta. U Centralnom zatvoru Mia se ponaao vrlo pristojno. Nije izazivao nikakve incidente, ni sa kim se nije sukobljavao. Vrlo se kolegijalno odnosio prema ostalima u grupnoj sobi. tavie, prema njima je bio nesvakidanji kavaljer. Gotovo redovno im je, ne traei nikakve protivusluge, ustupao sadraje svojih paketa, koji su mu, zahvaljujui "naroitim vezama", stizali veoma esto. Dosta novca troio je i u zatvorskoj kantini. U te kupovine s njim ila su po trojica iz sobe, da bi mogli da donesu sve ono to on nakupuje. Imao je puno novca, ali se time nije razmetao. Nekima je bilo gotovo neverovatno da Mia ima tako dobro graeno i miiavo telo, a vegetarijanac je. Meso uopte nije koristio u ishrani. Mnogo puta je znao da legne na pod, uzme u ruke drvenu klupu, zamoli trojicu da sednu na nju, i onda ih sve zajedno die uvis u serijama od po 15, 20, pa i 50 puta. GOVORILO se da mu dobre uslove u zatvoru preko svojih veza obezbeuje enta. Pominjani su, tako, i bliski odnosi izmeu ente i tadanjeg generala policije Radovana Stojiia Bade, zamenika srpskog ministra unutranjih poslova. Tako se jednom dogodilo da mu je u posetu doao lino enta. To je bio prvi sluaj da, kako se govorilo, kriminalac doe u zatvor u posetu drugom kriminalcu. Ta poseta je, mimo uobiajenog protokola, organizovana u popodnevnim satima u izdvojenoj prostoriji za advokate. Kada su se njih dvojica tu sreli, rukovali su se i poljubili, a onda stali jedan naspram drugog i desetak minuta se samo netremice gledali. Bez ijedne jedine izgovorene rei. Izgledalo je kao da oima razgovaraju. Napokon, enta je samo kratko proslovio: "Sve je u redu!", zatim se okrenuo i otiao. Mia je, oigledno, bio dirnut tim susretom. Vratio se u svoju sobu. Kad su ostali kriminalci u CZ uli da u jednom od blokova boravi "onaj koji je ubio Kneleta", postali su neuobiajeno radoznali. esto su zapitkivali komandire da im kau "kako taj izgleda, "kakav je", "na koga lii", "je l` mnogo jak". Niko sa njim nije hteo da pravi kavgu, sem jednog izuzetno krupnog anonimusa, koji je od komandira traio da "tom ubici prenese poruku da on hoe da ga razbije". Danima je to ponavljao, pa je komandiru Spiridonovu dosadilo da ga slua. Zato je jednog poslepodneva omoguio okraj njih dvojice, i to u kupatilu. Mia je izazivaa toliko isprebijao da je ovaj danima bio u modricama, sa pokidanim arkadama, slomljenim nosem i pocepanom usnom. Iako se Cvijetinovi prema straarima ponaao sasvim pristojno, vaio je za izuzetno opasnog tipa. Zato su kasnije, prilikom odvoenja na suenje, u njegovoj pratnji uvek bila po trojica komandira, naoruana "kalanjikovima". Strahovalo se da postoji opasnost da mu "vlastoruno" presude lanovi

"vodovakog klana", kojem je Knele pripadao. Misa je u pritvoru u CZ proveo oko tri meseca, pa je onda puten, usled nedostatka dokaza. Odmah po izlasku iz zatvora oenio se entinom erkom, i nastavio da ivi u Beogradu. Ostao je fanatino privren svom tastu. enta je u meuvremenu poeo da strahuje da moe biti likvidiran, i da to moe uinti samo jedan ovek. A taj je bio u vrhu srpske policije. Bio je to Radovan Stojii Bada. Razlog za takvu strepnju enta je nalazio u "ozbiljno naruenom dojueranjem prijateljstvu" njih dvojice. Navodno su Stojiiu prekomerno "porasli apetiti". Govorkalo se da su oni ranije bili partneri u trgovini orujem sa Hrvatima. Uprkos velikoj opreznosti, enta je ubijen 15. februara 1997. godine, ispred "Kluba knjievnika" u Francuskoj ulici u Beogradu. Mesec i po kasnije, 1. aprila 1997. godine, u beogradskom restoranu "Mama mia" izvren je atentat na Radovana Stojiia Badu. Atentator nije pronaen. Od toga dana gubi se i svaki trag Mii Cvijetinoviu. Mia Cvijetinovi, osumnjien za ubistvo Kneleta, nestao je, policija sumnja da je ubijen u okolini Gornjeg Milanovca BEOGRAD - Nestanak Miodraga- Mie Cvijetinovia, nesuenog zeta Radeta aldovia ente i osumnjienog za ubistvo Aleksandra Kneevia Kneleta, prijavljen je tek devet godina posle nestanka. Iako policija ima saznanja da je Cvijetinovi ubijen u okolini Gornjeg Milanovca, njegovo telo jo nije pronaeno! Knele

Enigma Cvijetinovi traje ve 15 godina, odnosno, od kada je sa tri rupe na glavi, u apartmanu 331 beogradskog hotela "Hajat", 28. oktobra 1992. godine, pronaen le Aleksandra Kneevia Kneleta. Dok je za jedne Kneletova smrt do dananjih dana ostala misterija, po drugima je sve bilo jasno odmah posle njegove likvidacije... Ubicom je proglaen Cvijetinovi. Nesueni entin zet ostao je igosan kao Kneletov ubica ak i kada ga je istrani sudija oslobodio zbog nedostatka dokaza! Meutim, ubrzo posle oslobaanja, Cvijetinovi je nestao! Miljenja o njegovom nestanku i danas su podeljena u beogradskom podzemlju... Meu preivelim estokim momcima stare garde i danas ima onih koji tvrde da je Mia iv i da se krije u strahu od osvete Kneletovih preivelih prijatelja. Oni drugi i mnogobrojniji, meutim, tvrde da su se Kneletovi prijatelji odavno osvetili. Cvijetinovi je osumnjien za Kneletovu likvidaciju kada je policija utvrdila da mu je Kneevi dan pre ubistva "konfiskovao" dip, zatim ga odvezao na imanje Darka Aanina u Krnjeevce i prodao za 5.000 nemakih maraka! Meutim, stvar se iskomplikovala kada je enta otiao po dip svog zeta. Digla se

frka, a u "Hajatu" se iste veeri sa Kneletom sastao i Goran Vukovi Majmun, "kum" vodovakog ganga. U "Hajatu" je te veeri vien i Darko Stanojevi, Kneletov prijatelj, koji je kasnije likvidiran u Nemakoj. Posle Kneletove likvidacije, Cvijetinovi je pobegao iz Srbije. Vian je po Nemakoj, a u Beograd je, prema tvrdnjama svojih prijatelja, svraao povremeno, u strogoj tajnosti. Po jednoj verziji, Mia je likvidiran krajem 1996. godine u Italiji, ali je ova sumnja ubrzo pala u vodu kada se posle entinog ubistva, 15. februara 1997. godine, u novinama pojavila velika itulja u kojoj se Cvijetinovi oprostio od aldovia! Bilo je i onih koji su se kleli da su Cvijetinovia videli na entinoj sahrani, navodno, uz njegovog brata Mosketa?! Izvori iz podzemlja veruju da je Cvijetinovi, ako je zaista mrtav, najverovatnije likvidiran posle entine smrti, jer je njegovom likvidacijom izgubio najmonijeg zatitnika.

, . "Vi koji dolazite, pazite se malog Mareta". Ovo je grafit ispisan na jednoj od fasada na Dorolu. Mali Mare je Marko Borak, revolvera, bomba, pljaka... Kada je umro imao je osamnaest godina. Borakova smrt je bila strana. Ubica ga je prvo muio, a potom izreetao po nogama, vie od sedam puta. Na kraju, izbacio ga je iz kola u Ulici Svetozara Markovia da iskrvari do smrti. Najblia zdravstvena ustanova bila je stotinak metara dalje. Kako je Borak izgradio reputaciju prekog revolveraa, "estokog momka"? Neki kau da je isterivao socijalnu pravdu, otimajui od bogatih. Sve to uzme davao je siromanima, kau njegovi prijatelji. Delio "packe" policiji Drugi, pak, objanjavaju da je bio "lud" i da nije prezao da zapuca i na poneke lidere beogradskih klanova. Bilo kako bilo, imao je puno neprijatelja, koji su mu, najverovatnije i doli glave.

Jo kao maloletnik, Borak je nekoliko puta bio privodjen u policiju. Kasnije, na sudjenjima, bio je optuen za tri pokuaja ubistva, nanoenje tekih telesnih povreda, podmetanja bombi... Za tako malo vremena, kazuju njegovi bliski prijatelji, napravio je vie stvari, nego malo ko od poznatih imena prestonikog podzemlja. Pocetkom maja 1995 god,ubijen je Marko Borak,koji je polako postajao strah i trepet Dorcola,ali opasan i po kasnije revolverase Beograda,bio je izveden na sud pod optuzbob tri pokusaja ubistva,tri nanosenja teskih telesniih povreda,jedna razbojnicka kradja,razbojnistvo,tri dela izazivanje opste opasnosti,podmetanjem eksploziva. Pucao je na:Pejcica,Nikolica,Gavrilovica,Ristovica,Kojica i podigao,najmanje petnestak vozila u vazduh. Medjutim,da li iz straha,ili po nagodbi,niijedan svedok,na sudu nije teretio Boraka,i on je ubrzo pusten iz pritvora. Ispostavilo se da je taj izlazak iz zatvora za njega bio koban,presudjeno mi je bas kako je i on voleo da sudi,iskrvario je od upucavanja u ruke i noge,dakle u delove tela,sto po "medicini podzemlja" nisu vitalni. . 1995 ( ) ( ), , . , , . , , . , , , . , . , , , - . . ? , a to .

Od lokalnog mangupa, ovaj devetnestogodisnjak,postao je za kratko vreme trazeni kriminalac, pa je za njim bila raspisana i poternica. Ludorije Blagojevica su pocele 25.02.1996 god, pokusavajuci da od jednog gazde mini marketa naplati reket, gazda je odbijao, jer je bio u drustvu lokalnog mangupa Srdjana Velickovica, a kad je dosao drugi put Blagojevic je ispalio ceo sarzer u Velickovica i ranio ga u noge, izlazeci iz radnje, zapretio je gazdi: "ti si sledeci" posle ovog dogadjaja policija raspisuje poternicu za njim. Nekoliko dana kasnije Djole baca bombu u dvoriste porodicne kuce Dragoslava Lukica vlasnika prodavnice. Iako je policija dobro znala ko je pocinilac nije uspela da ga lisi slobode. Blagojevic vec 11.03 ucestvuje u novoj pucnjavi,ispred kafica "Stefan", Djole tada puca na Gorana Marjanovica zvanog franja, tesko ga ranjava i uzima mu zlatni lanac i pistolj. Nedelju dana kasnije djole napada Ljubomira Zorica(19), koji je sa devojkom izasao u grad, na Zorica je iz automobila sa diplomatskiim tablicama pucao Blagojevic. Skoro svakodnevno policija dobija prijave na racun Djoleta uglavnom za otimanje i reketiranje pa izaziva sve vece interesovanje policije da mu stane na put. Dok ga je policija jurila, ludi djole upada u jedan butik u ulici Brace Jerkovic i napada prodavca. Sa kratezom u ruci od prodavca trazi pazar,a kada je video da je kasa prazna, besan prebija prodavca i sa rafa odnosi dva pejdzera i dva mobilna telefona. Nekoliko puta policija je dobijala dojave gde se krije ludi djole, ali je on uvek uspevao da pobegne. U akciji hapsenja ucestvovalo je preko 100 policajaca, ali to ludom Djoletu nije bio problem, uvek im je bezao. Poslednji pokusaj policije da uhapsi Djoleta propao je u trznom centru piramida u bloku 44, iako je ceo trzni centar bio opkoljen Djole je uspeo da dodje do automobila koji ga je cekao parkiran u trznom centru i pobegne. Jurnjava je pocela od splavova u bloku 70 gde je prijavljeno da Djole svraca po nadoknadu za zastitu ili ulicnim zargonom receno "Reket" preko savskog nasipa kroz zgrade bezeci stigao je do trznog centra Piramida. Policija je nekoliko sati pretrazivala ceo objekat a onda se povukla shvativsi da je uspeo da pobegne. U sledecih nekoliko dana u odvojenim akcijama policije

uhapseno je nekoliko pripadnika Djoletove ekipe, zanimljiv podatak je da su svi bili maloletni. Kada je shvatio da mu ovde postaje vruce,on bezi u Italiju sa svojim prijateljem Edvardom Stanimirovicem,ali i tamo poteze oruzije,i posle toga bezi u Grcku.i 1998 god,vraca se u Beograd. Kako to vec biva po ustaljenom receptu vraca se jaci nego ikad a umesto da se zbog aktuelnih poternica smiri nastavlja sa razbojnistvima i reketiranjem. Tokom utakmice AEK-PARTIZAN inspektori ga prepoznaju u publici i krece potera za njim.. Klinci koji su u Ludom DJoletu videli idola, govorili su da on nikad nece pasti u ruke "muriji" i nije pao... UBIJEN JE! Djordje Blagojevic, zvani Ludi ole, devetnaestogodinji "Robin Hud iz Kumodraa", ubijen je dok je 2. juna 1998. godine vozio motor Poekom ulicom. Na njega je pucano iz kola u pokretu. Ceo uspon i pad i prica o "Ludom Djoletu" zavrsena je u nepune 3 godine.

Karanfil Manojlovic FUKA ubijen je 12. januara 1997 u svom stanu u Mokroluskoj ulici u naselju Mali Mokri Lug. Suenje Nataliji Stefanovi (32), iz Beograda, koja je optuena da je zajedno s Vladimirom oreviem (31), iz Beograda, uestvovala u ubistvu narko-dilera Karanfila Manojlovia i njegove prijateljice Suzane Jovanovi, odloeno je u sredu u Okrunom sudu u Beogradu, jer je advokat Dejan Lazarevi otkazao punomoje okrivljenoj. Prema optunici, okrivljena i orevi su 12. januara 1997. godine doli u Manojloviev stan, u Mokroluku ulicu 1a, u Mali Mokri Lug, da kupe 20 grama heroina za 1.000 maraka. Natalija Stefanovi je prethodno pozvala Manojlovia telefonom. U stanu je orevi Karanfilu pucao u glavu kod je sedeo na trosedu, a Suzanu je ubio kada je izala iz kupatila. Posle zloina orevi je uzeo drogu, 200 maraka i sa rtvi skinuo zlatan lani. Po izlasku iz kue zakljuali su vrata, a okrivljena je bacila klju u kontejner. Otkriveni su kada su prodali zlatan lanac i meusobno podelili novac. orevi je osuen na dvadesetogodinju robiju, a Stefanovieva je prvobitnom presudom osuena na etiri godine. Na tuioevu albu Vrhovni sud je ponitio presudu i naloio novo suenje. Dve godine posle dvostrukog ubistva u Velikom Mokrom Lugu Vladimir orevi osuen je na dvadeset godina zatvora. On i njegova sauesnica Natalija Stefanovi, koja je osuena na etiri

godine zatvora, doli su 12. januara 1997. godine u kuu Karanfila Manojlovia u nameri da od njega uzmu drogu, ali se sve zavrilo zloinom. Suzana Jovanovi je stradala samo zato to je bila svedok.

Karanfil Manojlovi Fuka je bio jedan od poslednjih kriminalaca koj je vie drao do asti nego do ivota. Iako se bavio ne tako slavnim zanatom mnogo je vie ljudi kojima je pomogao nego onih kojima je odmogao. KARANFIL Manojlovi Fuka pritvaran je vie puta od 1978. do 1989. godine i, ko zna ta sve nije poinio, ali nita drastino. Te `89. godine uhvaen je u kupovini samo jednog grama heroina. Samo on zna ime je zasluio, pa da "zaglavi" zbog sitnice. Imao je skoro 120 kilograma. Znao je katkad da zubima uhvati kafanski sto s jednog kraja, da ga podigne i prenese u drugi deo kafane, naroito u kafani "Smederevo" na Zvezdari. Govorilo se da je bio najjai ovek u Beogradu. Mnogi od kriminalaca su priznavali da ne bi smeli sa njim da se pobiju. Od ulaska u zatvor, od prvog dana, branio se utanjem i neuzimanjem hrane. Odmah je smeten u samicu. Trideset dana nije pipnuo ni hranu ni vodu. Kad god je komandir ulazio u samicu, zaticao ga je kako lei na leima, zatvorenih oiju, odbijajui da odgovori na bilo kakva pitanja. Posle desetak dana naglo je poeo da mravi. U pritvor je doao sa 115 kilograma, a posle mesec dana smrao je na oko 90. Poeo je povremeno da gubi svest, pa je prebaen na interno odeljenje Zatvorske bolnice. Nije hteo ni da se brije. Kopnio je i zaputao se sve vie. U bolnici je nastavio sa utanjem, spavanjem i neuzimanjem hrane. Ni pokuaji infuzije nisu urodili plodom, jer je i to odbijao. Posle nekoliko dana provedenih u bolnici, saznalo se da u toku noi koristi urin sobnih kolega. Naime, u bolnikoj sobi, bila su na leenju jo petorica pritvorenika. Od njih je zahtevao da mu skupljaju mokrau u plastine aice. Tako sakupljeni urin pio je nou, potajno. Time je i reena zagonetka koja je kopkala lekare - kako je mogue da ve trei mesec ostaje u ivotu, a da ne uzima ni vodu ni hranu. Apstinirao je i od kupanja. Nije vrio ni nudu. Nepomino se topio i kopnio. Onda mu se, u predelu skonog zgloba na desnoj nozi pojavio povei otok, koji se ubrzo pretvorio u otvorenu ranu. Posle tri meseca istranog postupka, otpoelo mu je suenje. Straari su ga u invalidskim kolicima odveli u Trei optinski sud. I na suenju je utao, ne odgovarajui na sudijina pitanja. Poto nije eleo da sam angauje advokata, dodeljen mu je po slubenoj dunosti. Ni on nije mogao da obavi svoju dunost, jer nije uspeo da sa njim ostvari bilo kakav kontakt. Sudija je zato odluio da ga ponovo vrati u pritvor, odnosno u zatvorsku bolnicu. Nastavio je Fuka tako i u naredna tri meseca. Posle est meseci provedenih u zatvoru, imao je manje od 60 kilograma. Ponovo su ga odveli na suenje, i opet isto. Glavnookrivljeni u tom procesu, onaj koji mu je zapravo prodao taj gram heroina, preuzeo je na sebe kompletnu krivicu. On mu se na

suenju obratio reima: "Fuka, drue, ja sam kriv, nisi ti, samo reci da si kupio od mene. Daj, ovee, nemoj da ubija sebe bez razloga". Ni sudija nije bio ravnoduan: "Manojloviu, reci samo da li si zaista kupio od njega, ukinui ti pritvor". Fuka je, meutim, odbio da izusti ijednu re. NIKAD CINKARO KONANO, sudija mu je odredio zatvorsku kaznu od 15 meseci i pustio ga na slobodu do pravosnanosti presude. Tog trenutka Fuka je imao jedva etrdesetak kilograma. Posle pravosnano potvrene presude, otiao je u Padinsku Skelu na dosluenje jo preostala dva-tri meseca. Tamo se pojavio prilino oporavljen, sa osamdesetak kilograma, priljiv i "normalan". Komandiri ga upitae: "Dobro, Fuka, ta ono uradi ovee?" Samo im je kratko uzvratio: "Fuka nikad nije bio pizda i cinkaro!" ponovo u CZ-u , , . . . . . , . . , . - . . . he . : " , . . , ." : "He , , ." : - . a . - . , , , , , , . . ha , , . - . , , .

estoki Dorolac Iso-Lero Damba nestao je 23. septembra 1992. godine. Legendarni Damba, vlasnik detektivske agencije "Karmen", poslednji put vien je u cik septembarske zore ispred Palate "Beograd". Pretuenog na mrtvo ime, trojica estokih momaka ubacili su u beli pik-ap i tu se Isi gubi svaki trag. Nikada nije pronaen. Ni iv, ni mrtav. Mnogi su Dambin nestanak pripisivali eljku Ranatoviu Arkanu. U beogradskom podzemlju rairena varijanta kae da je marta te godine Damba u kafani "Zona Zamfirova" pucao u Ranatovievu fotografiju. Navodno mu je neposredno pre toga mlaana konobarica prila i dobronamerno ga zamolila da odloi oruje. Inae, drnog Lera ovo je dobrano iznerviralo, pa je besno ispalio nekoliko metaka uvis od kojih je jedan zavrio u ramu Arkanove slike. Gazda "Zone" Jusa Buli (ubijen 4. maja 1998. godine ispred kafea "22" u Novom Beogradu) i jo trojica gostiju jedva su obuzdali Dambu i izvukli ga napolje. Arkan je, navodno, doznao za ovaj incident i ve sutradan telefonom nazvao Dambu objasnivi mu kako on nema nita protiv njega: - Ti uvaj svoj Dorol, a ja u moje Dedinje... - poruio je, kae pria, Ranatovi Leru. Kobnog jutra 23. septembra 1992. godine Isa je, meutim, sam i pripit doao u kockarnicu na estom spratu "Beograanke" koju je tada obezbeivala agencija "Delije", a iji je vlasnik bio Arkan. Ve na izlazu iz lifta Damba se, navodno, sukobio sa estokim vratarima. Nije hteo da plati ulaznicu, a posle krae prepirke pljunuo je sliku komandanta Srpske dobrovoljake garde. Kao po komandi, momci iz obezbeenja pretukli su Isu. Sneana Lero, Isina supruga, tuila je kasnije sudu etvoricu Arkanovih detektiva koji su, tvrdi ona, pretukli i u nepoznatom pravcu odvezli njenog Dambu. U predizbornoj kampanji 1993. godine predsednik SRS Vojislav eelj tvrdio je da ima neoborive dokaze da je Arkan organizovao ubistvo Ise Lere. eelj je ak javno govorio da ima svedoka, oevica Dambinog ubistva. Posle izbora, elnik radikala kao da je zaboravio na sve dokaze... Arkanova SSJ podigla je tubu protiv eelja, ali i to je ubrzo zaboravljeno. Tadanji ef obezbeenja "Beograanke" Vukain-Vule Gojak, koji je po sopstvenom priznanju prvi

udario pripitog Lera, objanjavao je kako arkanovci nemaju nita s Dambinim nestankom: - Udario sam ga nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposbio, pa on je pre toga uperio nekakav pitolj u elo mog kolege. Poto smo ga smirili, ubacili smo ga u lift i izbacili na ulicu - priao je Gojak tvrdei da ne zna ta se desilo s Dambom nakon incidenta (Vule Gojak ubijen je hicem iz snajpera sredinom septembra 1997. godine ispred diskoteke "Ric" u Koutnjaku). Dambini ljudi dugo posle njegovog nestanka tvrdili su da je Lera tuklo deset ljudi drkama pitolja i "heklera". I jo, bili su ubeeni da Dambu zatvorenog dre u tabu SDG u Erdutu. Po svemu sudei, niko nikada nee saznati pravu istinu o nestanku "Gancija velikog srca" Biografija i zatvorski zivot Iso Lero Damba je zbog deparenja i ibicarenja zatvorski ivot upoznao jo kao maloletnik. Padao je u oi svojom siunom konstitucijom. Bio je izrazito gloljav, neuhranjen, ali przniav i vrlo arogantan. Zbog toga je od straara vrlo esto dobijao uasne batine. U Centralni zatvor dospeo je 1976. godine, zbog otimanja novanika i tue na autobuskoj stanici u Beogradu. Zbog "zavidnog" renomea koji je ve stekao, dobio je status vrlo opasnog kriminalca. To se veoma esto odravalo i kroz njegovo ponaanje. Nije prezao ni od zatvorskih straara, niti od ostalih zatvorenika. Bilo je malo onih koji su se usuivali da ga osporavaju ili da ulaze u bilo kakve sukobe s njim. Stalno je neto prigovarao komandirima, svaao se s njima i isterivao nekakvu svoju pravdu. Oni su mu uzvraali bezmalo svakodnevnim batinama. Vremenom se Damba posvetio izuavanju krivinog zakona. Mnogi su se nevericom sluali Dambu kako naizust, kao pesmicu, doslovno recituje sve paragrafe KZ. Zato su ga mnogi pritvorenici, naroito oni koji nisu imali novac za skupe advokate, molili da im upravo on, sa nekoliko razreda osnovne kole, pie albe i druge sudske predstavke, jer je bezbroj puta dokazao da to zna da uradi bolje i smiljenije i od dobrog advokata. Mnogi su tvrdili da nijedna alba koju je on napisao nije skroz osporena i da je makar delimino usvojena. UPOREDO sa "pravnikom" delatnou pisao je i pesme. Svaku je, neizostavno, itao deurnim komandirima. Bile su to ljubavne pesme, tanane, ulne, pune emocija, pomalo melanholine, setne. Bio je to izuzetno neobian ovek. Jedan od retkih Roma takve reputacije. Ta njegova raspoluenost izmeu potisntue emotivnosti i surovosti ulinog ivota, esto je izbijala na povrinu pokuajima da istera pravdu. Kada bi iz svoje sobe uo da straari tuku nekog u susednoj sobi, poinjao je zagluujuu lupnjavu po vratima, uz lavinu psovki i pretnji upuenih straarima. Kada bi oni, potom, uli u njegovu sobu, nastavljao je da se svaa, i unosi im se u lice. Iako nikada nijednog straara nije fiziki napao, opasnost od neposrednog sukoba stalno je visila u vazduhu. Ponaao se kao ovek koji se ne plai apsolutno niega. Koliko god batina da je dobijao, stalno je iznova nastavljao svoje buntovnitvo. Straari su ga esto izvodili na hodnik da bi ga tukli. Ponekad je uspevao da im se otrgne i skoi na prozor, da bi kroz reetke, sa unutranje strane, lomio staklo kojim je pretio da e posei sebe, a i njih. Izgledao je u tim trenucima kao pobesnela zver. Nepredvidljiv,

razjaren. Sledilo mu je smetanje u samicu, uz "dodatnu meru bezbednosti" - vezivanje za palau i razapinjanje kao na krstu. Danima je ostajao tako vezan. Besni straari su mu pritezali lance, koji su mu se urezivali do kostiju. To mu je smanjivalo cirkulaciju u akama i stopalima, i stvaralo velike otoke. Nikada zbog toga nije jaukao, niti traio milost. Govorilo se da koliina batina koje je on dobio u CZ-u, ne bi mogla da stane ni u 30 vagona. S druge strane, uivao je da u sobi u kojoj je boravio, komanduje ostalim pritvorenicima, da im odreuje svakojake zadatke. Ponekad i one nemogue. Ako bi mu se neko usprotivio, odmah bi ga kanjavao amaranjem. Ponekad je one tvrdokornije i estoko premlaivao. Naroito je bio ogoren i surov prema pritvorenicima koji su tu bili zbog silovanja ena ili seksualnog zlostaljanja dece. Prebijao je i homoseksualce, ali je gajio neskrivene simpatije prema onima koji su bili optueni za privredni kriminal. DAMBA se 1981. godine ponovo obreo u CZ. Tada je, po poternici, deportovan iz Austrije i isporuen na surinskom aerodromu. Prolo je nekoliko godina od njegovog prethodnog boravka, i videlo se da se Damba za to vreme mnogo promenio. Na vratima CZ pojavio se crn kao gavran. U crnom sakou, crnim pantalonama, "zvoncarama", crnom prsluku, crnoj koulji, dugom crnom konom mantilu, crnim cipelama sa tiklom i sa crnom dugom kosom do polovine lea. Izgledao je kao smrt. Usledilo je ianje do glave i prelaenje na ve poznat mu reim. To je vreme kada je u Centralnom zatvoru upravo bila u toku smena generacija meu straarima. Veina prethodnih je otila u penziju, a doli su novi. To je znailo i dosta drugaiji tretman pritvorenika, jer novi, kolovani straari imali su drugaiji pristup od prethodnih, polupismenih ili ak nepismenih bivih partizana. Damba je sada ak postao miljenik veine tih novih komandira. To je uslovilo i njegovo znatno drugaije ponaanje od prethodnog. Ipak, neto docnije, dogodio se jedan krupan incident, kada je bio odveden na lekarski pregled u ambulantu. Naime, medicinskoj sestri je u dep kriom spustio ceduljicu sa nekakvom porukom. To je primetio komandir koji ga je pratio, pa je krenuo da zavue ruku u dep neoprezne medicinske sestre i da uzme ceduljicu. Damba ga je preduhitrio, epao ga za ruku, izvukao hitro ceduljicu iz depa zbunjene medicinske sestre, i progutao je. Zbog toga je istog asa dobio batine, najpre od tog komandira, a potom je odveden u centralni hodnik, gde se okupilo jo nekoliko njegovih kolega koji su ga palicama isprebijali do besvesti. Kada je pao na pod, jedan komandir ga je uhvatio za ui i nastavio da mu glavu mlati o beton. Krv se razlivala svuda okolo. Prestao je sa udaranjem tek kada je Dambino telo skroz omlitavelo. Mislei da je u nesvesti, komandiri su se odmakli od njega, ali on je iznenada skoio na noge, stao mirno, i sav obliven krvlju povikao: "Komandire, kriv sam, udri jo!" Svi su bili okirani tim prizorom. Nisu ga vie tukli, ve su ga odveli u sobu. DOCNIJE je prebaen u Padinsku Skelu na izdravanje kazne. Ali, ne zadugo. Eto Dambe ponovo u CZ zbog prvog oruanog okraja u Beogradu izemu dve zaraene bande. U beogradskom restoranu "Topiderska no" izbila je svaa izmeu njega, kao efa obezbeenja restorana, i Milana Gulana i izvesnog Asima iz "vodovakog klana". Gulan i Asim su nekoliko sati kasnije napravili saekuu za Dambu. Bilo je pucnjave, ali ne i rtava. Tokom tog boravka u CZ, nije izazivao nikakve incidente.

Pucnjava kod "Topiderske noi" ga je dodatno uvrstila meu najopasnije beogradske gangstere, to ga je nekoliko godina docnije i kotalo glave. U Jusinoj kockarnici u "Beograanki", pucao je u portret jo glasovitijeg od sebe - eljka Ranatovia Arkana, obuenog u oficirsku uniformu. Neko je o tome odmah izvestio "tamo gde treba", pa su ve posle petnaestak minuta u kockarnicu upali momci iz Arkanove ekipe: Vuksan, Gojak, uca i jo nekolicina drugih. epali su Dambu, kundacima mu smrskali glavu, i mrtvog ga odneli u nepoznatom pravcu. Kasnije se govorilo da je, zapravo, odvezen u Erdut i zabetoniran u temelje neke Pejine benzinske pumpe.

Jovan Simendi Simenda, jo jedan iz plejade koja se naziva stara garda, blizak prijatelj Gorana Vukovia, eljka Ranatovia i ora Boovia Gike, ubijen je u svom restoranu "Duboks" u Ulici Vuka Karadia (30. septembar 2000). Po mnogo puta vienom scenariju u Beogradu, 2000. godine, u strogom centru grada, u svom kafiu ubijen je Jovan Simendi, poznatiji po nadimku simenda. Za anjega su mnogi tvrdili da je vaio za oveka koji mnogo zna, jer je mnoge pokojnike lino poznavao i sa mnogima se druio, ali je isto tako bio bez ikakvog zatvorskog pedigrea, toliko bitnog za respekt i potovanje na ulici. Pa ipak, Simenda je godinama gradio imid poznatog oveka, koji se ponajvie u ivotu druio sa vodovanima... Iako nikada niko nije njegovo ime vezivao za preanje krvave dogaaje, vaio je za izuzetno opreznog oveka. Od malena druio se sa mnogim poznatim momcima sa ulice. Nije imao nikada harizmu voe, ali je uvek bio tu, deo pojedinih ekipa koje su u svoja vremena uivala potovanje i respekt. Vremenom njegovi stari prijatelji su ginuli, a on je ostajao kao nemi svedok mnogih tekih vremena... Samo oni stariji se priseaju kada ga je Ranko Rubei upucao u nogu, od ega su mu ostale trajne posledice. Bio je veliki prijatelj i sa Radojicom Nikevi. Mnogi tvrde kako je bio prvi koji je stigao na mesto ubistva svoga prijatelja... Dosta vremena je provodio u druenju sa Vodovanima, jo iz vremena Gorana Vukovia, pa su ga mnogi smatrali i delom njihove ekipe. Bez obzira to se njegovo ime nikada nije spominjalo ni u jednom krvavom obraunu na beogradskom

asfaltu, vodio je vrlo oprezan i proraunat ivot! I pored toga, vremenom njegovo ime je ipak u nekim krugovima dobijalo na znaaju... Kretao se u samo svom drutvu i po "proverenim" mestima! Pa ipak, svojevremeno je bio "na nianu" oveka koga je dobro poznavao. I to bez nekog posebnog razloga. Moda ak i zbog neke prepirke, verbalnog duela... Svojevremeno, Bojan Petrovi je uivao da ga "pecka" govorei sve i svata o njegovim dojueranjim prijaaaateljima. Simenda bi ga samo hladno gledao i odmereno odgovarao u stilu "nije ba tako i nisi ba u pravu..." Naravno, skoro uvek je bilo rei o njihovim tobonjim zajednikim prijateljima, koje su, istina ne zadugo, ali ipak nadiveli! Mnogi tvrde da se simenda nikome nije zamerio da bi mu radio o glavi! Iskustvo druenja na ulici bilo je za njega presudno da ne pogrei... Pa ipak, ubijen je u isplaniranom napadu, dok je sedeo u svom tek otvorenom kafiu! injenica da ga je ubica oslovio pre pucnjave sa "Jovo!", samo ukazuje da je verovatno ubistvo narueno i da ga moda ubica i nije poznavao! Koji tren pre toga usledio je telefonski poziv, ali dok je stigao do slualice za ankom, veza je namerno prekinuta... To je bila prva provera... Druga, oslovljavanje i odmah pucanje... BEOGRAD - Nemanja Popovi (37), osuen je jue u Okrunom sudu na 13 godina zatvora zbog ubistva Jovana Simendia Simende (46), pripadnika stare garde beogradskih estokih momaka, 29. septembra 2000. godine u kafiu Duboks. Meutim, Popovi e u zatvoru provesti 15 godina jer mu sud izrekao jedinstvenu kaznu od 15 godina, poto je pre dve godine ve osuen na 13 godina robije zbog uea u ubistvu Vladimira Vojvodia Vojvode (23) i Damira Prkia, 1. novembra 1993. u Poekoj ulici na Banovom brdu. Naime, u vreme izvrenja krivinog dela, maksimalna kazna bila je 15 godina. Sudija Marina Anelkovi je izjavila da sud nije poverovao odbrani okrivljenog da u vreme Simendinog ubistva nije bio u Srbiji. - Sud nije poverovao da ste bili u Milanu. Poklonili smo veru izjavama svedoka koji su vas prepoznali kao izvrioca. Motiv ubistva nismo utvrivali, ali ga vi znate-obratila se sudija optuenom. - Meni je sve jasno, ali vi ste u zabludi - uzvratio je Popovi. Inae, prepoznavanju u Okrunom zatvoru, u februaru 2006. Simendiev brat i jedan od nekadanjih radnika kafia oznaili su Popovia kao oveka koji je pucao u Simendia. Prialo se da je pucao je iz dva tetejca, drei ruke ukrteno. Ubijeni Vojvodi slovio je za momka bliskog okruenju eljka Ranatovia Arkana. Simendi se druio sa Goranom Vukoviem Majmunom, orem Booviem Gikom, ali i Ranatoviem. Popovi je tokom suenja za ubistvo Vojvodia i Prkia, koje je trajalo skoro dve godine, dva puta pokuao da pobegne iz beogradske Palate pravde. Sueno mu je odvojeno od sauesnika, Dejana Simia i Ivana unia, koji su osueni takoe na po 13 godina. Popovi je sa Simiem i uniem 1. novembra 1993. u marketu Ferum na Banovom brdu pucao u Vojvodia i Prkia. Od 16 ispaljenih metaka tri su zavrila u telu Vojvodia, a pet u Prkievom. Utvreno je da je pucano iz tetejca i dve duge devetke. Popovi je uhapen u Italiji, po poternici koju je zbog ovog ubistva raspisao beogradski Okruni sud. Ekstradicioni pritvor mu je odreen 4. maja 2004, a izruen je 9. novembra 2005, poto je u Italiji odleao kaznu zbog tamonjih nedela. NJegov advokat Veljko Delibai najavio je albu na presudu.

Prigovor Delibai je za svog branjenika zatraio oslobaajuu presudu, navodei zato se ne mogu prihvatiti svedoenja Avramovia i Milovana Simendia, brata ubijenog, ali i Slobodana Paina, nekadanjeg inspektora beogradske policije u meuvremenu osuenog na sedam i po godina zatvora zbog, kako je ukazao advokat, podmetanja i nametanja dokaza drugim ljudima kako bi zatakao zloine zemunskog klana. Delibai je prigovorio na nain suenja, jer sudija prethodno Simendiu nije dozvolila da advokatu odgovori na pitanje da li ima saznanja da li je pre dogaaja u Duboksu pokuano ubistvo njegovog brata. - On je sam pominjao Sretka Kalinia, kao i da je pet puta pokuavano ubistvo njegovog brata, a kada je odbrana htela da pita i to razjasni, vi ste to uskratili. Kalini je nesporno lan zemunskog klana (u odsustvu osuen kao njihov puca, prim. nov.) koji je hteo da ubije Simendia - rekao je Delibai, koji je istakao i da nikada nije pronaeno oruje iz kojeg je ubistvo poinjeno. Osvrui se na svedoenje Simendia, advokat je ukazao da on nije oevidac dogaaja, kao i da je iskorien njegov bol zbog gubitka brata da mu bude podmetnut Popovi kao izvrilac. Za Avramovia, advokat je ukazao da mu je u policiji pokazana fotografija Popovia. Podmetanje - Zato ba njegova? Neko je policiji morao to da sugerie: bio je idealan poto je godinama bio u bekstvu. Tu dolazimo do Paina koji otkriva Popovia. Iako je Pain tvrdio da je po nareenju pretpostavljenih iao u ilerovu (sedite pokojnog voe klana Duana Spasojevia, op. nov.) upravo su ga oni opovrgli navodei da je iao iz drugih razloga. Tamo je dobijao uputstva i posle podmetao dokaze - rekao je Delibai. Avramovi je, kako je dalje rekao, nainom na koji je svedoio naao nain da kod svojih poslodavaca pobolja svoj poloaj, a bilo mu je lako da ukae na Popovia jer je njegova fotografija prethodno bila po novinama. Elaborirajui ovo, i advokat i okrivljeni su ukazali da je zanimljivo da etvoro svedoka koji su sedeli sa Simendiem u drutvu nisu upamtili ubicu, a jeste jedan i to krajnje sumnjiv. Obojica su naveli i da nije bilo mogue da Popovi, u to vreme traen zbog dvostrukog ubistva, boravi u Beogradu u vreme kada je grad zbog demonstracija bio pun policije. Pokojni Simendi druio se sa Goranom Vukoviem, orem Booviem, ali i eljkom Ranatoviem. Iz sukoba sa, takoe pokojnim, Rankom Rubeiem izaao je ranjen u nogu. MOGUA ZABUNA ZBOG PREZIMENA Optueni je ukazao da bi sve bilo drugaije kada bi bio u mogunosti da pozove za svedoke Italijane s kojima je boravio u Milanu, ali da naprosto nema novca da to iz zatvora organizuje. - Simendi je bio u sukobu sa sada pokojnim Nemanjom Popadiem, ovekom strane reputacije, koji je u Milanu ak bio oteo metro, dok je u Crnoj Gori sumnjien za ubistvo Belog Raspopovia. Sasvim je mogue da je zbog istog imena i slinog prezimena dolo do zabune - ponudio je Popovi jo jednu opciju za razmiljanje.

Milan orevi Bombona, kum eljka Ranatovia, ubijen nedaleko od kue 11. marta 2001. zajedno sa prijateljima Duanom Milovanoviem i Miloem Rokniem. Samo srea spasla orevievog sina Nenada, koji je tee ranjen. OPASAN svedok mnogobrojnih zloina u Beogradu, ovek koji je znao potpune i prave razloge smaknua svog kuma eljka Ranatovia Arakana, pre smaknua bivi, ipak nezgodan, saradnik Savezne slube dravne bezbednosti... Sve su ovo arijska nagaanja o ubistvu Milana orevia Bombone (50), od kojih je krenula i policija prilikom pronalska motiva za jo jednu u nizu spektakularnih likvidacija. Da bi ubili Bombonu, zloinci su napravili pravi masakr. Sa njim su u smrt otili i prijatelji Duan Milovanovi (46) i Milo Rokni (49). Srea, i telo oca, spasli su Nenada orevia (15), koji je u pucnjavi tee ranjen. Toliko krvi da bi se ubio ovek koji je itavu deceniju i po iveo mirno i povueno, van svih deavanja u beogradskom podzemlju! Da li je ista ruka vukla niti likvidacije Arkana i njegovog kuma? Rafali bri od **renoa** NA Bombonu, njegovog sina i prijatelje, koji su bili u **reno tvingu** ispaljeno je vie od 30 metaka iz automatske puke **kalanjikov** i pitolja **CZ 99**, kalibra devet milimetara. Policija je utvrdila da su se rtve u trenutku zloina vraale kui sa utakmice u malom fudbalu, nedaleko odatle. Za volanom **renoa** bio je Rokni. U momentu kad su iz Ulice gospodara Vuia skrenuli u Ulicu Nikole Sovilja, sa stepenita oblinje kue izletela su dva napadaa. Kada je Rokni video naoruane osobe pokuao je da da gas, ali su ga u tome spreili rafali. Na licu mesta ostao je Milovanovi, koga je jedan od metaka pogodio direktno u glavu. Ranjeni Rokni, Bombona i njegov sin (koga je otac telom zatitio od smrtonosnih kuruma) uspeli su da izau iz automobila. Jedan od stanara oblinje zgrade pritrao je da pomogne. Za Roknia nije bilo spasa, dok su orevii prebaeni u Urgentni centar. Bombona je ubrzo izdahnuo na Odeljenju za reanimaciju. Za to vreme ubice su sa dva **audija** pobegle u nepoznatom pravcu. O njihovoj hladnokrvnosti svedoi i podatak da je jednom od zloinaca u begu ispao automat, ali da se on vratio po njega. Pripadnici Odeljenja za suzbijanje krvnih delikata SUP Beograd u rasvetljavanju ovog sluaja krenuli su

od nekoliko pretpostavki. Jedna od njih je i da je to osveta ljudi koji su bili bliski sa pokojnim Bosancem, andom, Skoletom, Batom Trlajom... Za njih se, pak, verovalo da su bili meu organizatorima Ranatovieve likvidacije u **Interkontinentalu**. Ubistvo Bombone, koji je Arkanu krstio decu - Veljka i Anastasiju, bilo je, navodno, **prebijanje dugova**. U tom smislu govorio je i pukovnik Srpske dobrovoljake garde Mihajlo Ulemek, koji je ocenio da je napad na orevia i njegove ljude samo nastavak rata podzemlja protiv Arkanovih gardista, koji su spremni da pomognu da se doe do istine o zloinu u **Interkontinentalu**. - Ovo ubistvo je pokazalo da su protivnici Arkana jo jaki, da imaju dobre pozicije u Beogradu, ak i u samoj policiji, kao i da imaju novca da organizuju likvidaciju Arkanovog kuma - objanjavao je Ulemek. Za orevia se prialo da je imao lanac kiosaka za prodaju skupocenih inostranih alkoholnih pia (najvie viskija). Spominjalo se da je finansijski pomagao jedan beogradski fudbalski klub. Bombona je bio jedan od retkih, ali veoma bliskih i izuzetno poverljivih ljudi eljka Ranatovia Arkana. Znao ko su gospodari smrti IPAK, i pored velike bliskosti, orevi nije pripadao Srpskoj dobrovoljakoj gardi, niti je bio lan Stranke srpskog jedinstva. Oni koji su ih poznavali kau da su kumovi imali izrazito suprotne politike stavove. NJih dvojica, meutim, znali su se od detinjstva, zajedno su odrasli i stasali na beogradskom asfaltu. Nisu se odvajali ni kad su otili u inostranstvo. Prialo se da je jednom Bombona spasao Arkanu ivot u vedskoj. Sa takvim, avanturistikim ivotom, orevi je prestao pre petnaestak godina, kada se oenio, a uskoro dobio i decu. Po povratku iz Evrope uplovio je u poslovne vode. Nema podataka da je osuivan, iako se nagaalo da je jedno vreme proveo u Zabeli. Iako se ime Milana orevi, praktino od 1986. godine, nije vezivalo za neku aferu, skandal ili likvidaciju, niti je on pripadao kriminalnom miljeu, prialo se da je upuen u mnoga deavanja. Ta njegova saznanja, uje se danas, mnogima su smetala. Strahovalo se da kad-tad moe da progovori i ugrozi ne samo pozicije mnogih **novokomponovanih biznismena**, ve da im zbog toga i ivote dovede u opasnost. Govorilo se i da je prijateljima poverio da zna da mu preti opasnost, ali se zbog toga nije mnogo uzbuivao. Znao je da kae da od **smrti niko nije pobegao**, pa se nije, kao mnogi, ni naoruao. Verovalo se da jedino on zna pravu istinu o Arkanovoj smrti, kao i da ukae ne samo ko su egzekutori, ve i nalogodavci u mnogim beogradskim smaknuima. Pojedinci su u njegovoj smrti videli i tragove prolosti. Navodno, njegovo ubistvo je povezano sa razobliavanjem vrha Dravne bezbednosti Srbije i naporima ostatka bive policijske vrhuke i kriminalaca da se sprei otkrivanje mnogobrojnih mutnih poslova nekadanjeg reima. Za rasvetljavanje likvidacije Bombone, sadanji ministar unutranjih poslova Srbije raspisao je nagradu od 300.000 maraka. Veruje se da e se reavanjem ovog zloina, na jo neka smaknua u Beogradu baciti vie svetla, koje bi dovelo do hvatanja zloinaca, ili bar njihovog identifikovanja. Policija je povodom likvidacije Milana orevia Bombone Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu podnela krivinu prijavu po kojoj su **N.N. poinioci, iz nepoznatog oruja ispalili vei broj projektila u pravcu kola, vlasnitvo Roknia**. Istraga je tu i stala. BOMBONA je uskom krugu ljudi detaljno objanjavao kako funkcioniu beogradski **odredi smrti**, koji su proteklih godina sejali smrt na prestonikim ulicama. Tvrdio je da ih je oformio tajni deo policije, ali i da su oni u nekim sluajevima delovali samostalno,

ak i suprotno nareenju. Kao bivi saradnik Savezne DB mnogo toga je znao.

Prema prvim informacijama koje su saoptili svedoci, orevii, Rokni i Milovanovi su se nalazili u 'renou tvingo', crvene boje, inae vlasnitvo Roknia. Automobil je iao iz pravca Ulice gospodara Vuia i skretao je u Ulicu Nikole Sovilje, gde su iveli orevii. Na raskrsnici ulica, okrenut leima i s 'fantomkom' na glavi, ekao ih je jedan od napadaa, a kad su prili, okrenuo se i osuo paljbu iz 'kalanjikova'. Kako se nezvanino moglo uti, ubici se u tom trenutku pridruio jo jedan maskirani napada, a posle ispaljenih hitaca otrali su do crnog 'audija 80' sa, kako je rekao jedan od svedoka, etvorocifrenim registarskim tablicama i pobegli. Rokni i Milovanovi su od zadobijenih rana preminuli na mestu, a hitna pomo je ranjene orevie prevezla u Urgentni centar. Milan orevi je zadobio rane u glavu i obe noge i podlegao je povredama pola sata nakon prijema u Urgentni centar. Nenad je ranjen u obe natkolenice i potkolenice, tokom veeri je operisan i nalazi se van ivotne opasnosti. orevii, Rokni i Milovanovi su, kao i svake nedelje, u terminu od 19 do 20 sati igrali fudbal u 'Balonu' u Junom bulevaru. S njima su na fudbal esto dolazili i mnogi bivi, ali i aktivni fudbaleri, jer se Milan orevi, prema tvrdnjama upuenih, poslednjih godina intenzivno bavio ulaganjem u mlade fudbalere. orevi je davno i sam igrao fudbal, a njegov sin Nenad trenira u FK Crvena zvezda. Tokom prekjueranjeg dana Milan orevi Bombona vien je s prijateljima na dve fudbalske utakmice. U gradu se uveliko pria da je ba zbog angamana oko fudbala u Jugoslaviji stekao mone neprijatelje. Ubijeni Bombona vaio je za najboljeg prijatelja pokojnog eljka Ranatovia Arkana, koji mu je krstio i dvoje najmlae dece. Njih dvojica su, koliko se zna, druenje zapoeli jo kao deaci, a kao mlai su dugo zajedno boravili u Skandinaviji, najvie u vedskoj. Upravo oni su bili akteri spektakularnog bega kada je Arkan, tokom suenja Bomboni, upao u sudnicu i 'kidnapovao' svog prijatelja. Svi skandinavski mediji su o tome izvetavali kao o neemu to nikada nije, a verovatno vie i nee biti zabeleeno. Bombona je u vedskoj ranije osuivan zbog oruane pljake. Zbog toga je bio u zatvoru i u Jugoslaviji, a 'probleme' zbog istih dela imao je u vajcarskoj, navodno i u Belgiji. Od 1986. godine, zvanino, nije imao problema sa zakonom. Bio je otac petoro dece i, kako kau njegovi prijatelji, posvetio im je veinu svog slobodnog vremena. Kako se nezvanino uje, u Beogradu je imao pet ili est prodavnica. Ne zbog svog velikog prijatelja Arkana, ve prvenstveno zbog linog 'uinka', Bombona je u Beogradu vaio za podjednako opasnog i monog. Upueni tvrde da je Bombona bio jedini ovek kojem je pokojni Ranatovi mogao da poveri sve svoje tajne i namere, kao i da je neposredno uestvovao u mnogo emu to je Arkan radio. Krajem osamdesetih je imao dva oruana sukoba u kojima je u noge ranio Darka Stanojevia, kasnije ubijenog u Nemakoj, po mnogim priama oveka koji je bio krunski 'svedok' u ubistvu Aleksandra Kneevia Kneleta u Hotelu 'Hajat', a potom jo jedan obraun u kojem je ranio drugog 'protivnika'. Dobro se poznavao sa svim beogradskim kriminalcima iz starije

generacije. Ujedno, kau da je bio korektan prema onima s kojima je saraivao. Nikada se nije eksponirao u javnosti niti na mestima na koja je odlazio, a njegovi poznanici to objanjavaju injenicom da je ve godinama bio posveen porodici i da je izbegavao bilo kakav publicitet. S druge strane, pojedini kriminalci, ali i neki policajci, tvrde da je imao i te kako jake veze u nekadanjoj Slubi dravne bezbednosti, odnosno s ljudima iz samog vrha, kao i da je bio ovek od poverenja koji je za slubu uradio izvesne poslove na Zapadu. Njegovo ubistvo za sada niko ne povezuje za prisne odnose sa bivim elnicima u DB, kao ni za likvidaciju njegovog najboljeg prijatelja Arkana. Ovo drugo, meutim, neki ne iskljuuju kao motiv napada i likvidacije Bombone, to je nesumnjivo bio cilj ubica. Miloa Roknia i Duana Milovanovia niko ne pominje kao ljude koji bi na bilo koji nain mogli da budu meta ovako surovog zloina, koji je, pukom sreom, preiveo etrnaestogodinji Nenad.

Zeljko Maksimovic Roen je 1969. Sin nekadanjeg istaknutog funkcionara kontraobavjetajne slube. Prvi je put doao u sukob sa zakonom kao 16-godinjak, jer je nou ulazio u mrtvanicu Medicinskog fakulteta i iz oeva pitolja vjebao gaanje pucajui u leeve. Sa 20 godina poeo je raditi kao izbaciva u diskotklubu Amadeus, iji su vlasnici bili eljko Ranatovi Arkan i Dragan Maleevi Tapi. Dugo je boravio u inostranstvu. U ratovima na podruju bive drave bio je pripadnik nekih dobrovoljakih formacija. Ime eljka Maksimovia, zvanog Maka, prvi put je bilo javno objavljeno u martu 1995. godine, kada je u ulici Svetozara Markovia u Beogradu sa etiri hica iz pitolja ubio policajca OUP Palilula Gorana Radulovia (29). Maksimovi je tog dana (17. marta) na ulici pokazivao svoj pitolj nekom drugu, a

kada je Radulovi, drei u jednoj ruci pitolj a u drugoj slubenu legitimaciju, pokuao da ga legitimie, ovaj je pripucao i ubio ga. Kada je pao na plonik, Maka mu je priao i "overio" ga hicem u glavu. Maksimovia su potom, na jedvite jade, uhapsili pripadnici interventne brigade; u pritvoru je bio veoma kratko, branei se u poetku utanjem. "Mislio sam da hoe da me ubije", branio se Maksimovi i posle tri dana bio je puten na slobodu. Ubistvo policajca Radulovia bilo je okvalifikovano kao "nuna odbrana". Od tada kao da je propao u zemlju. Niko ga vie nije spominjao, sem policajaca ogorenih to je ubica bio osloboen. U utorak 6. avgusta 2002 godine predsednik SRS-a Vojislav eelj saoptio je novinarima: "eljko Maksimovi, zvani Maka, ubio je 10. juna 2002. godine generala policije Boka Buhu. Dokaze da je Maksimovi ubio Buhu dobio sam direktno iz policijskih izvora, od asnih ljudi koji rade u policiji... Maksimovi pripada gangstersko-mafijakom klanu." Po svemu sudei, a prema najnovijem saoptenju MUP-a, ini se da je doktor eelj omaio. A bio je tako blizu. Nekadanji policajci, koji ne ele da im se ime pominje u novinama, o eljku Maksimoviu znaju mnogo vie: "On je klasian kriminalac psihopatske naravi koji je u proteklim godinama sluio Miloevievim tajnim slubama i za njihov raun ubijao ljude po Srbiji, ali i van nje, da bi danas, kao i poslednjih nekoliko godina, imao zatitu crnogorske dravne bezbednosti." Policajci pominju da je Maksimovi prvi put bio uhapen kada je imao esnaest godina. "Poetkom osamdesetih radio je u obezbeenju kluba 'Amadeus', iji su umetniki direktori bili Arkan, opevani ika ivac i jedan slikar. Ve posle mesec dana rada u 'Amadeusu' i nekoliko tua bio je uhapen zbog pokuaja ubistva... U spektakularnoj akciji gradskog SUP-a, u Novom Beogradu uhapena je velika grupa kriminalaca u kojoj je bio i Maka. Naena je i velika koliina oruja, ali zahvaljujui vezi koju su uhapeni imali sa crnogorskim DB-om svi su bili puteni. Maksimovi je ubrzo bio angaovan kao saradnik srpskog DB-a (ovlaeno slubeno lice), regrutnog centra mnogih kriminalaca, psihopata, ubica, mafijaa... Dravna bezbednost je od njih traila samo da uvaju reim... Za uzvrat su mogli sve, ukljuujui i dobijanje licence za ubijanje. Poetkom devedesetih Jovica Stanii, po nalogu Slobodana Miloevia, sprema paravojne jedinice za rat u Hrvatskoj i, po uzoru na 'Dvanaest igosanih', okuplja na desetine ljudi slinih Maksimoviu koji postaju gospodari ivota i smrti. Na vezi ih je sve drao ovek iz DB-a, po direktnom nalogu efa tajne policije. Maksimovi potom sve vie obavlja poslove za raun crnogorskog DB-a, odnosno isti protivnike, kupuje vilu na Dedinju i ivi na visokoj nozi. Njegovo ime se nigde u medijima nije objavljivalo. Meutim, letos je u crnogorskoj tampi pisalo da je u Sofiji uhapen Sreten Joci, zvani Joca Amsterdam, i da je u kui Jezdimira Vasiljevia na Dedinju, koju je srpski DB oduzeo za potrebe kriminalaca, pored Jocia boravio i eljko Maksimovi." Inae, navodi se da su prvi put maksimalno suraivale uniformirana policija i BIA, te odgovarajue vojne slube. Koje su inostrane slube bile ukljuene u ovu operaciju, niko ne navodi, ali se saznaje da je Maksimovi izvjesno vrijeme boravio u Italiji i da je od tamonjih organa bezbijednosti traeno njegovo hapenje. Ono nije uslijedilo, prvenstveno zbog toga to je na vrijeme upozoren i to je koristio falisficirane line dokumente tako da mu se nije moglo lako ui u trag. BK televizija objavila je vest da se u grupi uhapenih nalazi i poznati beogradski umetnik, da bi neto kasnije bilo saopteno da je slikar Dragan Maleevi Tapi umro od sranog udara prilikom istrage. Neke informacije govore i o tridesetoro privedenih lica, to izvrilaca, logistiara i jataka. Svi oni su osumnjieni za pomaganje u likvidaciji generala Buhe, ali i zbog logistike pripreme i planiranja drugih

ubistava predsjednika Vlade Srbije Zorana inia, efa poslanike grupe DOS-a u Skuptini Srbije edomira Jovanovia, predsjednika Srpske radikalne stranke Vojislava eelja, biveg naelnika Resora dravne bezbijednosti MUP-a Srbije Jovice Staniia... Kako se nezvanino saznaje, priveden je i jedan ovjek iz bliskog inievog okruenja; osumnjien je da je davao obavjetenja o kretanju, razgovorima, susretima i aktivnostima premijera i, kako se tvrdi u istim krugovima, kod njega je naen deo "logistike" opreme, ali o tome kasnije. Kako stoji u informaciji Bezbijednosno-informativne agencije (BIA), po podacima prikupljenim operativnim radom, navedeno je posljedica djelatnosti "organizovane grupe koja planira i zagovara izvoenje ubistava predstavnika dravnih i politikih organa i institucija, kao i istaknutih linosti iz javnog ivota. Cilj ovih namera je destabilizacija vlasti i izazivanje haosa u zemlji kako bi se stvorila atmosfera za egzistiranje organizovanog kriminala." Kao organizator ove grupe stoji dalje u Informaciji BIA oznaen je eljko Maksimovi Maka "Ovlaeni ubica". Za njim se intenzivno traga. Policija u pola glasa kae: "Sklonio se u june krajeve", ma ta to znailo... U toku je i istraga oko naruilaca i finansijera navedenih aktivnosti. Inae, pored Nikole Maljkovia, koji je osumnjien da je izvrio ubistvo generala Buhe i planirao nove likvidacije, grupi oko Maksimovia Make "bliski su i neki bivi pripadnici republikog i saveznog MUP-a, nekadanjih paravojnih formacija, kao i pojedinci iz bivih struktura vlasti sa prostora nekadanje SFRJ". Naime, procjena je da su ove grupe imale motiv destabilizacije politikih prilika u zemlji i otuda se aktivnost te grupe svrstava u teroristika akta. Nakon ubistva generala Buhe navodi se u Informaciji BIA "u operativnoj istrazi koju je zapoeo GSUP Beograd potvrena su poetna saznanja BIA o postojanju teroristike organizacije, koja je realizaciju svojih namera zapoela likvidacijom policijskog generala. Zbog izraenog stepena drutvene opasnosti, dogovorena je koordinirana akcija GSUP-a, Uprave za kriminalistiku MUP-a Srbije, BIA, nadlenih slubi Vojske Jugoslavije i jednog broja stranih obavetajnih i bezbednosnih slubi." Prema neformalnim saznanjima, do imena Nikole Maljkovia dolo se u ranoj fazi istrage preko dounikih veza; on je poslije ubistva Buhe napustio Srbiju i zajedno s Maksimoviem boravio na neutvrenom mjestu u Crnoj Gori. Vratio se u Beograd nakon pet mjeseci. Policija vjeruje radi izvrenja novog ubistva. Maljkovi je kod sebe prilikom hapenja imao bosanski paso i paso jedne ozbiljne evropske drave. Po policijskim izvorima pruio je otpor prilikom hapenja; isti ga nazivaju "tihim ubicom". Naime, Maljkovia je bilo teko pronai i u policijskim kartotekama. Bio je osuivan kao maloletnik zbog krae. U stanu gdje je uhapen pored oruja je pronaena i obimna literatura o rukovanju orujem i prirunici o teroristikim metodama borbe, a prema nekim informacijama ak i tridesetek mobilnih telefona raznih marki. Cela Maksimovieva grupa, inae, bila je izuzetno dobro organizovana: meusobno su komunicirali iskljuivo u iframa preko javnih govornica i mobilnih telefona, koristili neregistrovane SIM kartice kupljene na ulici koje su esto menjali, raspolagali raznim setovima linih dokumenata i, uopte, pokazivali krajnju opreznost. Navodi se tako da Maljkovi, kada se ponovo pojavio u Beogradu 24.

oktobra pa do hapenja, nikad nije spavao dvije noi u istom stanu, da se kretao u jednom automobilu koji bi se iznenada zaustavio, on sam pjeice je proao dio puta nerijetko ulazei u zgrade koje bi napustio kroz izlaz u drugoj ulici gdje bi ga ekao novi automobil sa obezbjeenjem. navedena grupa je postepeno poela da biva prislukivana; kako, niko nita ne eli da kae. Na taj nain poeo je da se slae mozaik namjera grupe za razne politiare su koristili nadimke, komentarisali politike i poslovne prilike, pokazivali su izuzetno zanimanje i upuenost u kadrovsku strukturu MUP-a i dravnih organa. Isti izvori tvrde da je istim operativnim radom utvreno i da Maksimovieva grupa prislukuje dravni vrh; odakle, jo uvijek nije utvreno. U svakom sluaju, prislukivanjem se dolo do podatka da se Maljkovi vraa u Beograd. No, ve 25. oktobra zamrla je komunikacija izmeu grupe. Da li su prosto prestali da razgovaraju telefonom ili su se prebacili na neke druge komunikacione sisteme, ne zna se, ali je to u svakom sluaju prevagnulo da se krene u hapenje. Maljkovi je roen u Beogradu 1973. Saznaje se, meutim, da su uhapeni i njegovi roditelji za koje se tvrdi da su i te kako bili upoznati s njegovim aktivnostima, a zbog sumnje da su mu pruali logistiku podrku. U istom kontekstu, navodi se, uhapena je i Maksimovieva sestra. Kod veine privedenih pronaena je velika koliina oruja od pitolja, preko "heklera", do pukomitraljeza i "zolja" kapa "fantomki" i oko 300.000 eura. Kod oveka, koji je oigledno bio logistika baza grupe a iji je nadimak Limar, osim novca pronaeno je i vie komada automatskog oruja, dvije "zolje" i vea koliina municije, ali ga je istrani sudija nakon dvadeset etiri sata pustio iz pritvora iz neobjanjivih razloga. Ovo poslednje praktino je dovelo do pobune u gradskom MUP-u. Va reporter svedoi o gnjevu policijskih starjeina kada im je javljeno da je Limar puten iz pritvora. Duan Mihajlovi, ministar unutranjih poslova u Vladi Srbije, alio se isto vee kako je ovo jedina zemlja koja jo nema zakon o borbi protiv organizovanog kriminala. "Za nas, kao policiju, vano je saznanje da vladajue strukture DOS-a, na republikom i saveznom nivou, podravaju borbu protiv organizovanog kriminala i da nijedna grupa nije zatiena", izjavio je za "Vreme" Mihajlovi. Maksimovi je oznaen kao glavni organizator grupe. Neformalni izvori navode da je svoje "potinjene" ohrabrivao navodei kako je zaradio milione na likvidacijama. Jasno je, meutim, da iza njega stoji "Neki" s velikim slovom N. Ko je to konkretno, niko ne saoptava. Navodi se samo da je rije o strukturama koje su imale izuzetnu korist od biveg reima i koje sada ne prezaju ni od ega u namjeri da povrate izgubljene ili poljuljane nelegalne poluge moi i bogaenja. U tom kontekstu, ubistvo generala Boka Buhe bilo je narueno jer su isti ocijenili da je on najlaka meta kada je rije o izazivanju destabilizacije prilika u Srbiji. O Maksimoviu, pak, govori se kao o ovjeku ija je ambicija bila da zavlada cjelokupnim beogradskim podzemljem kao "kapo tuti kapi". Kako se saznaje, namjera MUP-a i Vlade Srbije je da ovaj prvi uspjeh u borbi protiv organizovanog kriminala maksimalno istjera do kraja. Javnost e biti pravodobno informirana o svim rezultatima istrage bez obzira na to koliko e ti rezultati biti upotrebljivi pred sudovima, tvrdi se u istim

krugovima. Sluaj Makine grupe bilo je prvo suenje u Specijalnom sudu, ali na optuenikoj klupi nije bilo Maksimovia. Suenje je poelo u septembru 2003, a novembra naredne godine sudsko vee im je izreklo osboajuu presudu jer, kako je obrazloeno, nije bilo uverljivih dokaza koji bi potvrdili da su optueni lanovi takozvane grupe eljka Maksimovia Make ubili generala policije Boka Buhu i planirali teroristike napade na predstavnike najviih dravnih organa. Maljkovi, Jaki, Ili i Alijevi su se nali na slobodi, a sud je Maksimoviu ukinuo pritvor i stavio van snage poternicu. Nepunih godinu dana kasnije Vrhovni sud je ukinuo tu presudu i sluaj vratio na ponovno suenje. Iako je od tada prolo skoro est godina, novo suenje nije poelo jer su Maksimovi, Maljkovi i Jaki u bekstvu. Po ukidanju presude, za Maksimoviem je ponovo raspisana crvena Interpolova poternica. U Specijalnom sudu su objasnili da novo suenje ne moe da pone dok okrivljeni ne budu na optuenikoj klupi. Naime, VSS je naloio uporeivanje glasova prislukivanih razgovora s glasovima okrivljenih, to je nemogue ako optueni nisu u sudnici. Prema navodima iz Specijalnog suda, izvesno je da bi presuda doneta bez prisustva okrivljenih ponovo bila ukinuta.

20. marta 2000. godine sa dva hica iz revolvera ubijen je kontroverzni novosadski biznismen, bivi komandant Srpske garde i panonski **don** - Branislav Lainovi Dugi (45). Ubica mu je iz neposredne blizine pucao u sleponicu, a potom ga ve mrtvog **overio**. U gradu naviklom na svakodnevna smaknua, likvidacija Lainovia izazvala je dosta uenja. Ubijen je gotovo ispred samog Hotela **Srbija**, nedaleko od centra Beograda, pred prolaznicima, oko 16.15 sati, dok jo mrak nije poeo da pada. Tolika sigurnost, drskost i bezobzirnost ubice nije iznenadila samo policiju, ve i njegove bliske prijatelje, itavo podzemlje..

Uprkos svemu tome, ni ovaj zloin nije rasvetljen. Prema onome to je do sada utvreno zna se da je Lainovi ispred hotela nekog ekao. Neposredno pred smrt uno je mobilnim telefonom razgovarao, esto poviavajui ton. Kao da ga je sagovornik sa druge strane ice namerno nervirao ne bi li mu odvukao panju od okoline. Ta neopreznost e za Dugog biti kobna. I danas postoje dve verzije onoga to se dogodilo. Prema prvoj, kraj Lainovia su, dok je razgovarao, prola dvojica mladia. Iznenada, jedan od njih se okrenuo i gotovo mu prislonio cev revolvera uz glavu. Povukao je oroz. Kad je ve mrtav Dugi pao na plonik, zloinac je ponovo zapucao. Opet u glavu. Slina je i druga verzija. Ovde se, meutim, spominje samo jedan napada, koji mu je priao s lea i ubio ga. Obe varijante se, meutim, slau u jednom - zloinac se, posle likvidacije, sagnuo i iz ruke mrtvog Lainovia uzeo mobilni telefon, kojim je neki sekund pre toga razgovarao. U njemu je verovatno bio ukucan i broj naruioca smaknua. MONI LALA TOKOM uviaja policija je za pojasom rtve pronala pitolj. Lainovi nije stigao ni da se mai za njega i, eventualno, pokua da se odbrani. Utvreno je i da je neposredno pre smrti taksijem doao do hotela, gde je trebalo da ga saeka prijatelj. Prethodno je nekoliko sati proveo u poznatom lokalu na Dedinju, u drutvu lanice jedne beogradske muzike grupe. U Beogradu je bio samo u prolazu, jer ga je put vodio za Bugarsku. Neki tvrde da je kod **Srbije** trebao da se sastane sa Zoranom Davidoviem andom, momkom sa Miljakovca, koji je tri dana kasnije i sam ubijen. Davidovi je, navodno, pripadao klanu Zorana Uskokovia Skoleta, a javnosti je bio poznatiji kao tadanji deko poznate folk zvezde Jelene Karleue. Drugi, meutim, kau da je Lainovi ekao **nekog ko mu duguje velike pare**, da se telefonom sa njim raspravljao i da mu je taj poslao ubice. Do danas se, meutim, ne zna zato je Dugi morao da umre. Ipak, u podzemlju je tada vailo uverenje da su mnogi eleli da ga vide mrtvog. Nekima se zamerio zbog otrog jezika ( zbog njega je i dobio nadimak Lajavi), drugi su u njemu videli poslovnu pretnju, mutan **biznis**, ali se spominje i osveta zbog Arkanovog ubistva. Pojedinci su tvrdili da iza svega stoje, ipak, **politiki interesi**, jer je od srpskog nacionaliste i komandanta Srpske garde, pa i razlaza sa SPO, postao vatreni pristalica samostalne Vojvodine. pak, policija se najvie bavila njegovom avanturistikom prolou i mutnim poslovima. **Karijeru** je, kao i mnogi momci sa beogradskog asfalta, zapoeo u inostranstvu. Bio je nerazdvojan sa LJubom Zemuncem, Radetom aldoviem entom, orem Booviem Gikom... Nijedan nije umro prirodnom smru. Po povratku u Novi Sad **zaraeni** novac uloio je u nekretnine i lokale. U njegovom vlasnitvu bila je i jedna od najveih diskoteka u Evropi - **Paradizo**, ali i mnogi drugi novosadski kafii. Kupio je nekoliko hiljada kvadrata poslovnog prostora, a spremao se da otvori i privatnu televiziju **Lala**, kao i radio stanicu i dnevni list. Ipak, tvrde upueni, najvie para stizalo mu je od **zelenaenja**. Pozajmljivao je velike svote, uz jo veu kamatu. PRIVOEN ZBOG ARKANA DUGI se nije mnogo eksponirao u javnosti. Neposredno pred smrt, ipak, njegovo ime je dva puta osvanulo na novinskim stupcima. Prvo je bio kum na venanju pevaice Lele Andri i Srana Axemovia Axima (momka sa Zvezdare), a onda ga je policija privela zbog ubistva eljka Ranatovia Arkana. Za ovo drugo moda se ne bi ni znalo, da on sam o tome nije progovorio. - Ispitivali su me tri sata, a ja o tome ne znam nita i nije mi jasno otkud da za to pitaju mene - jadao

se novinarima. - Nema nijednog razloga da u razgovoru sa mnom trae odgovor na pitanje ko je ubio Arkana. Bio je ljut na novinare to toliko i na taj nain piu o Arkanu **jer je on mnoge porodice u Beogradu zavio u crno**. Govorio je i da su posle politike, najvee zlo novine. Upueni su, meutim, govorili da su mu u pisanju o ubistvu Ranatovia, najvie zasmetala neka imena koja su dovoena u vezu sa tom likvidacijom. Navodno, bilo je rei o njegovim bliskim prijateljima. Sa poetka devedesetih godina prolog veka, ime Branislava Lainovia esto je bilo u javnosti. Tada popularni Jezdimir Vasiljevi, gazda Jezda, optuivao ga je da je uestvovao u otmici njegove porodice u Italiji, posle propasti **Jugoskandika**. Dugi je sve to demantovao,a Jezdine optube nikad nisu ni dokazane. Kontroverzni novosadski biznismen nekoliko puta bio je na meti ubica. Ipak, svaki put bi se, za dlaku, izvukao. Sugraani su o njemu samo imali rei hvale. Tvrdilo se da je **uveo red na novosadskim ulicama**, ali su kroz alu znali i da kau da se **izborio za potpunu nezavisnost Vojvodine od Arkana**. - Mene Arkanovo ubistvo nije ni iznenadilo ni pogodilo - rekao je Dugi. Zbog ovih, ali i mnogih drugih, nimalo lepih rei na raun ubijenog eljka Ranatovia, Lainovi se mnogima zamerio. Ipak, nije se plaio. Nije nosio pancir, nije se okruio telohraniteljima. Verovao je da ima instanan instinkt za opasnost: - Mene podsvest stalno tera na akciju, da se kreem, da ne bi imali ansu da me zveknu kao papka. To mu, meutim, nije pomoglo. Ubijen je po svim mafijakim pravilima. Ubice ga nisu gledale u oi. Pucali su mu s lea. Likvidiran je u gradu, kojeg nije voleo: - Uvek presrean izlazim iz Beograda, jer mi je glava itava. Nema bezbednosti u prestonici. Tog 20. marta 2000. godine zauvek je ostao u Beogradu. SRPSKA GARDA - Dugi, formiramo Srpsku gardu, ako bog da to e biti nukleus srpske vojske. Uskoro odlazimo na front. Povuci ljude iz Vojvodine, ja u iz Srbije i raistimo s ustaama jednom zauvek - priseao se Lainovi rei ora Boovia Gike. I tako su Dugi i Gika, zajedno s Branislavom Matiem Belim, Jocom Otaeviem, Zoranom Kojiem, Milovanom Mikoviem... krenuli da "jednom zauvek zavre s neprijateljima". Bio je Dugi u prvim linijama fronta u Hrvatskoj i Bosni, prelazio dnevno i po 1.000 kilometara, proao gospiko, slavonsko, foansko, kupreko i ajniko ratite... Prvo odredite Garde bio je Gospi. - Doekali su nas starci, ene, deca i samo nekoliko boraca spremnih da brane sopstvene pragove. Svi ostali razbeali su se po Srbiji... inilo nam se da smo doli da ginemo za ljude koji ne ele da brane svoja vekovna ognjita - priao je Dugi nekoliko godina kasnije. Lainovi je govorio da Gardu niko nije vrbovao, ali da je svima bila interesantna. - Svi su zinuli na koju emo stranu da preemo da bi mogli da nas iskoriste u nekim njihovim divljim varijantama. Moda sam tu malo subjektivan, ali tvrdim da je Garda bila najelitnija jedinica u Jugoslaviji. ... Sa DB-om nisam hteo da pravim kombinaciju jer su neto najpoganije... Tako smo reili da se privolimo vojsci. A zna u kom pogledu? Da dobijemo opremu, ne da idemo u borbu kao Indijanci, da ranjeni borci budu zbrinuti i da familije poginulih dobiju penzije...

S poetka rata u Hrvatskoj i formiranja Srpske garde datira i prijateljstvo Dugog i Gike. - Gika, za razliku od Ljube Zemunca, nije bio impulsivan. Iako izuzetno jak i opasan, imao je gotovo sveteniko ponaanje. Meutim, samo u deliu sekunde mogao je da doivi metamorfozu od svetenika do zveri. Reit, naoit, kolovan, car beogradskog i evropskog asfalta, imao je sreu da bira gde e poginuti. Poginuo je kao heroj od ustake ruke - priao je Gordani Jovanovi za "Dugu". Gikina pogibija septembra 1991. predstavlja i poetak sukoba Dugog s Vukom Drakoviem, ali i poetak kraja Garde. Priao je da je brani par Drakovi za Gikino ubistvo optuivao vojsku i komuniste, a sam je verovao da su ga ubile ustae. A jo u bitkama oko Gospia u Gardi su se pojavile dve struje - jedna je bila za Drakovia, druga za Giku i Dugog. Priao je Dugi da ga je Drakovi nazvao "debejcem", ali - nije mu ostao duan. - Ladno sam ga izbuio. Kad je poginuo Gika rekao sam mu: "Vi u Gardi neete biti nita. Ja sam Gikin zamenik, samo borci mogu da me smene. Radite ta hoete, ali SPO s Gardom nema nikakve veze", poverio je Duki Jovani pre nekoliko godina za "Dugu". Drakoviu je uputio i otvoreno pismo optuujui ga, kad je re o Gardi, "za jo jednu izdaju srpskog naroda". - Gardu je spremao za graanski rat u Srbiji, a ne za borbu protiv neprijatelja, kako smo mi osnivai eleli i kako smo na kraju uradili. Dugi je verovao je da je Garda stvorena da se bori protiv ustaa, a ne da bi se osvajala vlast u Srbiji. - Napisao sam mu otvoreno pismo da ne misli da sam Indijanac s kojim e moi da radi ta hoe. Tano je da sam onaj famozni spisak ljudi koje treba prebiti i pajserisati, a koji je pronaen kod Belog u depu kad je ubijen, odneo Brani Crneviu. Odakle mi? Maznuo sam ga od Mice, majke Belog, na prevaru. Nije to igra, ta lista je mnoge ivote kotala. Jedan od retkih koji je zaduio Gardu, kako je govorio, bio je Brana Crnevi. Rei hvale imao je i za generala Vladu Vukovia, pokojnog generala Vlada panovia i pukovnika Stojana panovia. Nije voleo generala Simu Dubajia, ali ni naelnika KOS-a, generala Acu Vasiljevia. Ipak, kad se sudilo Vasiljeviu Lainovi je tvrdio da mu se sudi ni krivom ni dunom. Ustvrdivi da su gardisti uvek bili u prvim linijama fronta, "tamo gde drugi nisu smeli", Dugi je znao i da kae: "Nae je bilo da jedemo govna po frontu". - Ja to Giki nisam mogao da objasnim. Gika je bio Srbin, idealista. udo od oveka... Ja sam lud i hrabar, ali sam i mnogo namazan. Tvrdio je da nisu ubili nijednog nenaoruanog civila, niti zapalili ijedan civilni objekt ("pod uslovom da se iz njega na na nas nije pucalo"). Borili su se "po starom kodeksu Srpske vojske do 1918". - Mi smo se borili za slobodu, borili smo se asno. Samim tim to nas nema nigde na listama za Hag

znai da smo bili ispravni. Mada, postoje informacije da su pokuali da nas po svaku cenu ovi odavde gurnu u Hag, ali izgleda da im to nije polo za rukom - rekao je Lainovi pre dve godine. Jedan od njegovih saboraca, Aca Velikov, priao je kako je Dugi pokazao ogromnu hrabrost u jednom okraju kod Gospia, juriajui prvi u pokuaju da spasi petoricu koji su ostali na vatrenom poloaju. Gardista Rade Radosavljevi rekao je jednom da je Dugi bio pomalo i sujeveran. - Nije eleo da bez njega uestvujemo u okrajima. Smatra da je roen pod srenom zvezdom i da njegovo prisustvo u odreenoj akciji moe biti samo srea za njegove borce - tvrdio je Radosavljevi. Iako je krio svoju ranu s hrvatskog ratita, otac i majka su mu poruili: "Sine, srena ti rana". A dok su na ratitu, kako je tvrdio, mnogi profitirali, sam je bio "olakan" za 300.000 maraka. - Da li sam unovio svoj patriotizam ratovanjem po umama i gorama BiH, moe se lako dokazati injenicom da sam 1991. imao vie nego danas. Prelazio sam Drinu i Dunav iskljuivo kao rodoljub, verujui da u dati znaajan doprinos svetskoj srpskoj revoluciji. - Dvadeset godina sam pljuvao komunistike gadove, priao o nekom srpstvu i smatrao da, u odsudnim trenucima po bioloki opstanak mog naroda, treba da dam svoj doprinos da ne doe do genocida. Pritekao sam otvorena srca, reen da poginem, u pomo ugroenom srpstvu. Sam Dugi priznao je da je uao u Gardu "iz ubeenja", ali i zbog mlaeg brata Ranka "da bi ga 'istisnuo' i tako sauvao za decu". Nekoliko godina po povratku s ratita "beretu" s kojom je Gika poginuo prepoznao je u Beogradu i - kupio je.

VESTO IZBEGAVAO SMRT - Jednom mi je neki psiholog rekao da imam istanan instinkt za opasnost. Mene podsvest stalno tera na akciju, da se kreem da ne bi imali ansu da me zveknu kao papka - rekao je jednom Branislav Lainovi. Dugi je preiveo tri atentata. Prvi 1979. u Novom Sadu, kad je sluajno izbegao zasedu. Sluajui intuiciju vratio se te noi kui putem kojim, inae, nikada nije iao. - Moj ivot od tih godina pa do ovih kasnih, tridesetih, boji je dar. Ne nosim nikad pancir, niti u ga nositi - rekao je jednom. Drugi put pokuali su da ga ubiju novembra 1991. godine na likom ratitu, izmeu Ostrvice i Teslingrada, daleko od vatrene linije. Obilazio je poloaje Srpske garde, a na vozilo u kojem je bio otvorena je puana vatra. - Automobilom sam krenuo u obilazak nae druge borbene linije. Tada je zapratalo. Da automobil nije naleteo na izboinu na putu, i da nisam odskoio, rafal bi me presekao po grudima. Pucao je, bez sumnje, Srbin jer su Hrvati bili potisnuti duboko u pozadinu. A samo mesec dana ranije, 8. oktobra 1991. godine, baena je bomba na njegovu diskoteku

"Paradizo". Diskoteka, sreom, tada nije radila, a teta je procenjena na tadanjih 2.600.000 dinara. - Ta eksplozija pre je bila neko upozorenje da ne bih priao suvie. Ekstremne budale su shvatile da sam preozbiljan protivnik i velika opasnost za sve bitange u Srbiji. Inae, istraga o eksploziji u mom lokalu stala je onog dana kad se i desila - izjavio je Gordani Jovanovi za tadanji "Novosadski indeks". Trei atentat na Dugog bio je 21. decembra 1992. godine, kada je na njega pucano iz automatskog oruja ispred novosadskog kafea "Cepelin". Iako je prva verzija govorila da je re o belom "mercedesu" valjevske registracije, Lainovi je izjavio da je na njega pucano iz automobila "fijatkroma" tamnoplave boje s kojeg je bila skinuta zadnja oferajbna. Lainovi je prethodno sedeo u kafeu s prijateljima iz Novog Sada i dva trgovca iz Kragujevca. - Otvorio sam vrata daljinskim upravljaem i urno uskoio u kola. Dok sam palio automobil jedan od saputnika otiao je do svog "golfa" po cigarete. Rafal je odjeknuo kad sam pokuavao da se ukljuim u saobraaj u Bulevaru 23. oktobra. Istrao sam iz kola i repetirao pitolj, pokuavajui da pucam za napadaima. Leva ruka mi je klonula. Jednostavno, nisam imao oseaj da postoji - priao je Dugi. Napadai su doli iz pravca eleznike stanice i, posle pucnjave na Lainovia na parkingu ispred "Cepelina", uputili se ka Mostu slobode. S razdaljine od oko pola metra ispaljeno je est metaka, dva su pogodila zadnji levi prozor, jedan je zavrio u stubu izmeu prednjih i zadnjih levih vrata, a tri su pogodila prednji levi prozor. Lainovi je pogoen dva puta u rame i jednom u grudi. - Meci su povredili kost ruke u visini ramena, meka tkiva i krvne sudove. Jedan hitac prostrelio je ramenu kost, a zatim i mii leve strane grudi, proavi tik uz sranu aortu - rekao je dr ore Janji, direktor novosadskog Klinikog centra koji je operisao Dugog. - Nisam bio u "Cepelinu" nego kod kue. Tamo su bili Nea, Mile Bosanac Boske, olak, dva poslovna prijatelja iz Kragujevca... Momci su igrali remi. Dugi, koji ne pije, rekao je: "Pie e da plati onaj ko izgubi". Izgubio je Boske. Dao je Branku osam crvenih da kupi sok na drugom mestu. Dugi je izaao iz "Cepelina". Pred kafiem je bio parkiran njegov beli "mercedes", a s njim su bili trgovci iz Kragujevca. Atentatori su bili kod "Poljobanke", 100-150 metara dalje... Posle pucnjave istrali su Boske i olak. Boske hvata Dugog pod ruku, a Dugi mu kae: "Brate, ruka mi je otkinuta". U bolnicu stiu za oko dvadeset sekundi. Meni je javio olak. Doao sam u bolnicu za dva minuta... Izgubio je dve litre krvi. Dugi se nasmejao i rekao: "Zakaio me rafal"... - priao je Branislavljev brat Ranko. Iako ranjen, Lainovi je ostao na nogama. Izgubio je mnogo krvi, a onesvestio se tek na operacionom stolu. Ranko je tvrdio i da je Dugi bio svestan kad su mu drugovi skidali narukvice i ogrlice, oko dvesta grama zlata s brilijantima. - Igrao sam karte, uo pet-est pucnja, pogledao ka autu, skoio i povikao: "Pucaju na Lakija..." Dugi je izaao iz kola drei u desnoj ruci revolver, pridravajui miicu leve ruke u koju je ranjen. Na sebi je imao konu braon jaknu, braon demper i zelene pantalone. Rekao mi je: "Razmrskali su mi ruku" priseao se Boske.

Prvobitno, bilo je nekoliko verzija - da je u Dugog pucano iz "heklera", "korpiona", "magnuma"..., a Branislav Lainovi izjavio je pre oko dva meseca da je istraga tako traljavo sprovedena da se ni osam godina kasnije nije utvrdilo iz kog se kalibra pucalo, iako mu je izvaen metak iz grudi. Branislava su 28 dana u bolnici uvali radnici Gradskog SUP-a i pripadnici Srpske garde. Po izlasku iz bolnice otiao je na rehabilitaciju u paniju. Dugi je tvrdio da je dan ranije obaveten da e najkasnije do utorka, 22. decembra, biti likvidiran. Upozorio ga je prijatelj, biznismen svetske reputacije, saradnik palestinske obavetajne organizacije s konspirativnim imenom Adam. - Zahtevao je da napustim zemlju i nekoliko meseci budem gost njegove porodice. Odgovorio sam da nemam nameru da beim, da se nisam ogreio o zakon, niti o srpski narod... - Imam jedanaestoro brae, ti e nam biti dvanaesti i o tebi emo brinuti kao da te je rodila naa majka - prepriavao je Dugi Adamove rei. - Iza pokuaja moje likvidacije kriju se iskljuivo politiki motivi - tvrdio je Lainovi januara 1993. - U mene su pucali po nalogu onih koji ele da obezglave i rasformiraju Srpsku gardu. Naalost, pogreno veruju da bi Garda mogla da izazove graanski rat. To je apsurdno i smeno jer nikad nismo i neemo pucati na Srbina. Pokuaj njegovog ubistva i njegovi prijatelji i zamenik Vuksan Milovi ia tumaili su kao napade na Gardu. I brat Ranko tvrdio je da je iskljuena svaka mogunost da je re o nekom obraunu "jer se moj brat u Novom Sadu nikome nije toliko zamerio da bi na njega pucao". - Dan posle mog ranjavanja u bolnicu je iz umadije i Banata dola vea grupa gardista pod punom ratnom spremom. Neu Opaia, komandanta Garde za Novi Sad, zamolili su da me pita s kim sam u svai i koga treba pronai i naplatiti mu raun. Zahtevao sam, i to je ispotovano, da se oruje odloi jer je krajnje vreme da se krvoprolie zaustavi - priao je Dugi. - Ne interesuje me ko je hteo da me ubije, ne akam u to. Na ulici se nikome nisam zamerio, ne bavim se ni drogom, ni reketom, ni uterivanjem dugova, niim prljavim - govorio je Dugi, ali i da je ubeen da mu je KOS to namestio. - Nemam pojma zbog ega. Valjda su mislili da bog zna ta znam. Tukao se uglavnom zbog drugih Onog trenutka kad prvi put dobijem batine, svaki kloar u ovom gradu doao bi da se okua U kraju je bio poznat kao "estoki Crnogorac" kojeg su svi potovali, a klinci su ga naprosto oboavali. Branislav Lainovi Dugi bio je "vieniji momak s Limana". Sukoba sa zakonom, meutim, nikad nije imao. U zemlji nije ni kanjavan ni osuivan mada se govorkalo da se, pre odlaska "preko", bavio sitnim vercom. Kad se posle desetak godina vratio u zemlju, poela je legenda o Lajavom ijem je poetku, priseaju se Limanci, mnogo doprineo i sjajni "BMV" doteran iz inostranstva, kakvog u gradu niko nije imao. - Onog trenutka kad prvi put dobijem batine svaki kloar u ovom gradu doao bi da se okua. Meutim, zaboravljaju da u uvek imati snage u kaiprstu - poverio je Gordani Jovanovi za "Dugu"

1992. godine. Zbog linih sukoba, potukao se samo dva puta (ne raunajui "prebijanja omladinskih funkcionera" iz rane mladosti). Tukao se, kako je govorio, uglavnom zbog drugih. Za fiziki sukob s jednim policajcem, 1992, govorio je da je bio iznuen. Tvrdio je da se radilo o bivem bokseru koji je, koristei policijsku uniformu, pokuao da reketira preprodavce iptare na Futokoj pijaci i maltretirao "neke sitne gradske ribe" a, kad su mu se ovi poalili, Lainovi im je rekao da mu ubudue ne daju novac. - Recite mu da sam vam ja zabranio - govorio im je Dugi. Prilikom sluajnog susreta u gradu, ovaj policajac, iako nije bio uniformisan maio se, tvrdili su oevici, za slubeni pitolj. Svedoci su priali i da ga je Lainovi utirao od "Zagreba" pa oko Miletievog spomenika, i tako tri kruga. U ovoj tui "reketa" je izvukao deblji kraj i izgubio arer od pitolja koji je Dugi, sutradan, predao novosadskom SUP-u. Iako je Radoman Boovi negirao, Lainovi je priao da je i tadanjem srpskom premijeru "oitao lekciju". - ta, Boovi tvrdi da me nikad u ivotu nije video. Za uvo sam ga, pred svedocima, izvukao iz kineskog restorana - rekao je Lainovi. U noi izmeu 22. i 23. jula 1993. godine, ispred kafea "Cepelin", Branko Radulovi iz Vrbasa pucao je na narodnog poslanika SPO-a Iva ukanovia, tada tridesetdvogodinjaka. Iako optuen "zbog krivinog dela uestvovanja u tui", zamenik okrunog tuioca Milan Vuji izmenio je kvalifikaciju krivinog dela te je i Lainovi, pored Radulovia, trebalo da odgovara za pokuaj ubistva. Za obojicom je bila raspisana poternica, a Dugi je iz inostranstva pisao predsedniku SPO-a Vuku Drakoviu da nema nikakve veze s ovim dogaajem. Lainovi je iz inostranstva doputovao 4. septembra 1993. da bi dao izjavu povodom zahteva za istragu novosadskog Okrunog javnog tuilatva, a njegov branilac bio je Dragan Gojkovi, brat sadanjeg potpredsednika Savezne vlade, Maje Gojkovi. Posle dvoasovnog sasluanja Lainovi je poloio kauciju od 15.000 maraka, kao garant da e se ubudue redovno odazivati na pozive sudskih organa. Dugi je priao da se ispred "Cepelina" naao sticajem okolnosti, "tek kad je ukanovi ve leao na trotoaru". Tvrdio je da nije bio ni naoruan, da zbog mraka nije prepoznao ko je pucao na ukanovia, niti da je znao da je ovaj ranjen. Na pitanje zato je odmah potom napustio Novi Sad, odgovorio je da je jo ranije rezervisao avionski let od Sofije do Rima za 23. juli i istranom sudiji predao kopiju avionske karte. Prialo se da je Dugi umean i u ubistvo tadanjeg direktora INE, Stjepana urekovia, ali je to takoe demantovao. Ipak, izjavio je da je Hrvatima neko uinio veliku uslugu "jer je uutkan ovek koji je mnogo znao". vajcarski list "Vohencajtung" tvrdio je svojevremeno da je Dugi umean u prodaju oruja bosanskim Srbima u kojoj je, navodno, Radovan Karadi zaradio 600.000 maraka. Dugi je govorio i da e podneti tubu protiv "Vohencajtunga" "jer nijedan vajcarski list ne bi smeo neto tako da napie s obzirom da znaju da su odtete za takve lai astronomske".

- Tamo je, za razliku od Srbije, pravna drava a ne, kao ovde, da kazne onog ko kae istinu, kao ini - izjavio je Dugi govorei o "itnoj aferi" i optubi predsednika DS na raun srpskog premijera Mirka Marjanovia. Poetkom februara ove godine Lainovi je, zbog saobraajne nesree, pomenut u zvaninom saoptenju novosadske policije. Nezgoda se desila 6. februara oko 17.30 sati u blizini mosta preko kanala Dunav-Tisa-Dunav. Vozei "jaguara", "zbog brzine neprilagoene uslovima puta", Dugi je izgubio kontrolu nad vozilom, preao na levu kolovoznu traku i naleteo na putniki automobil "opel kadet". Mladi koji je vozio "opela" lake je povreen, a teta procenjena na oko 150.000 dinara. Dugi zvao u pomo pre ubistva BEOGRAD - Na suenju pripadnicima zemunskog klana svedok Marjan Suban, prijatelj pokojnog Branislava Lainovia Dugog, rekao je da se 20. marta 2000, na dan kada je Dugi ubijen, sa njim sastao u kafiu "Kafe kafe" na Senjaku, gde su se dogovarali oko nekih poslovnih detalja. Tu su bili i fudbaler "Vojvodine" Vorkapi i pevaica grupe "Flejm". - Sedeli smo i priali, kada sam primetio da blizu nas sede dva mladia koji nas sve vreme posmatraju i smekaju se. Rekao sam to Lainoviu, a on je odgovorio: "Mogu da mi p.. e"- ispriao je svedok. Lainovi mi je tada rekao da putuje za Sofiju i da se vraa sutradan posle ega mu je poverio 7. 000 nemakih maraka kako ih ne bi nosio u Bugarsku - rekao je Suban. Rastali su se ali ga je kasnije Lainovi pozvao telefonom, rekao da nije otputovao i traio da doe da ga pokupi automobilom kod hotela "Srbija". - Poto sam kasnio, on me je ponovo pozvao i rekao: " Debeli pouri, p.. ka mu materina, moe do neega da doe". Kada sam stigao blizu hotela zvao sam ga, ali se on nije javljao. Proao sam semafor, gde sam ugledao kola Hitne pomoi i Lainovia kako lei mrtav na zemlji, naveo je svedok. Dan pred smrt Ubie me podmuklo, iza oka, vee pred smrt poverio se Branislav Lainovi Dugi bratu arku. arko Lainovi ispriao je i da u vreme ratnih deavanja na prostorima bive Jugoslavije njegov brat nije bio pripadnik Srpske dobrovoljake garde eljka Ranatovia Arkana. SIMOVI UBIO DUGOG! Ljubia Buha ume dovezao ubicu, dao mu revolver i odvezao ga sa mesta zloina BEOGRAD - Branislava Lainovia Dugog, prema informacijama do kojih je doao UBPOK, odnosno specijalni dravni tuilac, likvidirao je Milo Simovi. Simovi je lan zemunskog klana i trenutno se nalazi u bekstvu. U ubistvu koje se dogodilo 20. marta 2000. godine u Beogradu Simoviu su, pored njegovog roenog brata Aleksandra, pomogli jo i Ljubia Buha, zvani ume, nedavno uhapeni Nikola Baji Baja, zatim

Milan Jurii Jure, Miladin Suvajdi, alijas ura Mutavi, Sretko Kalini i Vladimir Milosavljevi, zvani Vlada Budala. Istraga je do sada utvrdila da je Suvajdi telefonirao Lainoviu kako bi ga "locirali". Kretanje Lainovia pratili su Jura, Baja, Aleksandar Simovi, Kalini i Vlada Budala i telefonom javili umetu i Milou Simoviu da se ovaj nalazi kod hotela "Srbija". Njih dvojica se do tog mesta odvoze umetovim blindiranim crnim "mercedesom", kojim je upravljao Ljubia Buha. Kada su ugledali Lainovia, ume je predao Simoviu revolver kalibra 38 specijal. Simovi je izaao iz automobila i iz tog revolvera ispalio dva projektila u glavu Lainovia. Dugi je na mestu ostao mrtav a Simovi se vratio u automobil i zajedno sa Ljubiom Buhom odvezao sa mesta zloina. Prema svedoenju oevidaca, Lainovi je razgovarao telefonom u trenutku kad mu je ubica priao s lea i pucao mu u glavu. Policija, meutim, nikada nije saoptila ko je uputio poslednji poziv Branislavu Lainoviu. Da li je to bio ponovo ura Mutavi ili neko drugi, ili je ubica moda odneo sa sobom mobilni telefon briui tako sve tragove.

Jusuf Jusa Buli, vlasnik FK eleznik: Ubijen 4.marta 1998. godine oko 18.50 sati na Novom Beogradu, ispred kafia 22 u Ulici Omladinskih brigada. Pored njega ubijeni su njegov telohranitelj Nenad Raanin, i prijatelj Petar Vujai, takoe sportski funkcioner eleznika, a ranjeni su njegov brat Muka Buli i sluajno zateeni gost kafia Dragoslav Peri. (1952 1998) , , . . , . , , . 1977.

 . , 27. . 1978. . . , , . , . 10. 1986. , . " ", " " . , . "" "22" "" . , .

Miodrag Stojanovi Gidra, sportski funkcioner, bivi bokser, Ginisov rekorder u disciplini "trbuni sklekovi" i nezvanino najjai Jugosloven, ubijen je u nedelju 18.02.2001 u 13.30 ispred Teniskog kluba "Partizan" u Humskoj ulici. Gidra je ubijen s vie hitaca iz pitolja u "audiju 4" (BG 455-600) u klasinoj "saekui". Za sada neindetifikovani mladi, koji je prema opisu oevidaca visok oko 175 cm, s crnim kaketom, tamnim naoarima za sunce, crnoj jakni i plavim farmerkama, izaao je iz prolaza koji vodi do restorana "Zlatiborac", priao"audiju" u koji je tek uao Stojanovi i ispalio u njega est hitaca iz pitolja. Jedan metak pogodio je Gidru u vrat, a ostali u grudi. Posle toga, ubica je otrao do "micubiija" zelene boje, bez registarskih oznaka, koji ga je ekao neto dalje od mesta zloina. Ubica i njegov

sauesnik pobegli su prema Zvezdinom stadionu. Ubrzo na mesto zloina stigli su pripadnici GSUP-a Beograd, a prilikom uviaja kod ubijenog su pronali pitolj koji nije stigao da upotrebi. Gidra je pre ubistva bio s prijateljima u kafiu "Dendi" na Slaviji, odakle je otiao u saunu "Slavija luks", a zatim u teniski klub u Humskoj 1. Ni tu se nije dugo zadrao, a gde je Gidra krenuo i da li je u meuvremenu bilo telefonskih poziva, pokazae istraga. Gidra Stojanovi, rodom iz Podgorice (imao prijavljeno prebivalite u naselju Bjelii, kod Bara), iako uspean sportista, imao je i policijski dosije. Osuivan je zbog raznih krivinih dela, a povezivan je i sa obraunom u novobeogradskom hotelu **Putnik** leta 1995. godine, kada je ubijen Mihajlo Divac, voa novobeogradskog klana. Miodrag Stojanovi Gidra roen je 1950. godine u Crnoj Gori. Iako ekonomista, celog ivota bavio se raznim borilakim vetinama. Karijeru najjaeg Jugoslovena, kako su govorili oni koji ga znaju, poeo je kad je doao u Beograd, na studije. Ali, vrlo brzo "okrenuo" se sportu, pre svega boksu. Trenirao je u bokserskom klubu Crvena zvezda, iji je direktor bio poetkom devedesetih godina... Osamdesetih, gotovo da nije moglo da se desi da se u Beogradu pojavi neki estok momak a da Gidra (nadimak koji ga je pratio celog ivota) ne odmeri s njim snagu, u fer borbi, bez oruja. I gotovo uvek pobedi. Slovio je za fajtera koji nikada nije tukao slabijeg od sebe. Godine 1986. upisao se u Ginisovu knjigu rekorda, uradivi za 24 sata 29.449 trbunih sklekova. U meuvremenu, 1993. godine, otputovao je u Los Aneles gde se narednih godina bavio i "pokretnim slikama". Bio je scenarista i glumac u filmu "Roen kao ratnik". Film je proglaen za na prvi akcioni film. U Americi je saraivao s Arnoldom varcenegerom, Medikom Donsonom, Ralfom Milerom, i "zaradio" nadimak "udo iz Srbije", jer ih je u prvom susretu okirao fizikom snagom. Odradio je dva puna treninga u teretani, prvo s varcenegerovim trenerom, potom i sa samim varcenegerom. Istovremeno, zbog sportskog ivota, bez duvana i alkohola, proglaen je i za jednog od najzdravijih ljudi na planeti... Holivudski uspeh nije mu "zavrteo mozak", ostao je veran starim drugarima iz mladosti. Po povratku u Jugoslaviju, Gidra se posvetio novoj, "krvavoj" borilakoj vetini - ultimet fajtu. Disciplini u kojoj je jedino pravilo - nema pravila. Nedavno je u Jugoslaviji osnovao i prvu federaciju ultimejt fajta (UF), a organizovao je i prvi turnir u ovoj vetini. "Svim zlobnicima i ljubomornim tipovima iz cele Jugoslavije poruujem da u uiniti sve da ultimet fajt postane na najpopularniji sport. Uporan sam i sve to naumim, to i ostvarim... Nema traginih zavretaka jer se borci predaju na vreme, a reaguju sudija i treneri. Ove borbe su najprovokativnije, najneizvesnije i, bez sumnje, najsuroviji sport. Ultimet fajt je skup svih borilakih vetina... Ja poznajem boks, dudo, rvanje, diudicu...", govorio je povodom sve uestalijih prozivki da se bavi krajnje krvavim sportom... Svojevremeno bio je i vlasnik restorana "Simonida", u "Zvezdara teatru". Iza sebe ostavio je troje dece, dva sina i erku. Devojica je znala s ocem i pre nego to je pola u osnovnu kolu da pretri deonicu od Bara do Sutomora. Najstariji sin Milo trenira boks i tenis. 20. Dec 2000 Iza kulisa prve revije ultimat fajta Gidrino veliko srce

Uz veliko interesovanje publike, po prvi put u Beogradu je odrano vee ultimat fajta. Iako je publika vie nego zadovoljna napustila halu "Pionir", malo ko od prisutih je znao ta je prethodilo glavnom meu veeri (superfajtu) izmeu Miodraga Stojanovia Gidre i Amerikanca Dina Valdeza. - Bio sam dvostruko optereen. Na ramenima sam nosio kompletnu organizaciju revije, a hteo sam i da se borim- kae Gidra Stojanovi. - Prema ranijem dogovoru, meni je sledio takmiar iz Brazila, koji se nije pojavio. Sa druge strane Amerikanac, profesionalni bokser, takoe nije imao protivnika. Tako je bilo sve do poslednjeg trenutka, kada mi je jedan od mlaih boraca priao i rekao: "Gidra ti si najjai, jedino ti moe da ga sredi". Moje srce nije moglo da se odupre izazovu, sudiji sam savetovao da nikako ne sme da prekine me. Mora je, meutim, to da uini kada se Amerikanac predao. - Valdez nije mogao da seti kako sam ga oborio. Imao sam oseaj da se borim za goli ivot. Bio sam kao ranjena zver i rasturio sam ga sa pet est udraca glavom. Potom je sledio zahvat davljenja, koji protivnik nije mogao da izdri. Presudilo je moje veliko iskustvo i "Grejsijev zahvat" iz diudice, posle koga je iznenaeni Amer odleteo na pod - izneo je utiske sa mea predsednik Jugoslovenske ultimat fajt federacije Gidra Stojanovi.

Goran Mijatovi Mita (36), predsednik FK Beanija, raznet je u eksploziji automobila bombe na parkingu u Ulici Marka elebanovia 47. dana 2.10.2006 godine. To je bila deveta likvidacija ove godine u prestonici i osmo ubistvo elnika jednog fudbalskog kluba u Srbiji, a da se ubice ne znaju... U sredu je u Beogradu na Beanijskom groblju, samo stotinak metara od svoje kue, sahranjen Goran Mijatovi, zvani Mita, poznat u prestonici kao predsednik FK "Beanija", ali i kao ovek sumnjive biografije i voa tzv. Beanijskog klana. Istog dana je sahranjen i njegov telohranitelj Zoran Novakovi.

Obojica su stradali u dosad nevienom atentatu, koji je izveden prolog ponedeljka na Beanijskoj kosi. Naime, u momentu kada je Novkovi kao voza stavio klju u bravu "kode" svog efa Gorana Mijatovia, eksplodirala je bomba ispod ukradenog "audija 80" (BG 529-068) parkiranog tik pored Mijatovievog vozila. Od siline detonacije Mijatoviu su raznete noge, dok su Novkoviu geleri izreetali celo telo. Obojica su umrli u Urgentnom centru. Trei mladi, koji je bio iza vozila, nije povreen.

BOGAT DOSIJE Od siline detonacije "audi" je potpuno uniten. Delovi vozila odleteli su ak dvesta metara dalje, a popucala su i stakla na oblinjim zgradama. Prema prvim podacima policije, radi se o specijalnoj, takozvanoj usmerenoj bombi velike jaine, koja je aktivirana daljinskim upravljaem. - Mijatovi je ubijen rasprskavajuom minom usmerenog dejstva, naoruanjem koje je sredinom osamdesetih godina razvila tadanja JNA. U poetku je ova vrsta mina raena u fabrici Slavko Rodi u Bugojnu i punjena je plastinim eksplozivom, nitropetitom koji se uvozio iz vedske - tvrdi pukovnik Milovan Azdejkovi, strunjak za eksplozive. Mijatovi je, inae, bio dobro poznat srpskoj policiji. Nekoliko puta je hapen. MUP Srbije je Mijatovia u "beloj knjizi" o organizovanom kriminalu imenovao kao vou beanijske kriminalne grupe, mesto na koje je doao posle ubistva Radoslava Trlajia Bate Trlaje 2000. godine. Sa Trlajiem, Slavenom Jeliem i Goranom Osmanijem uhapen je 1998. u poti dok su podizali paket sa 3,7 kilograma kokaina. Posle afere "Honduras" sa kokainom, Mijatovi je uao u fudbalske vode i postao predsednik FK Beanija. Meutim, u leto 2000. godine ponovo je uhapen zbog navodne umeanosti u atentat na Vuka Drakovia, predsednika SPO, u Budvi. Izruen je Podgorici, ali je, posle devetodnevnog pritvora, puten. Na Mijatovia i njegovog prijatelja Slavena Jelia u novobeogradskom bloku 45 je pucano te 2000. Obojica su lake ranjena, a napadai nikada nisu identifikovani. Godinu dana kasnije, Mijatovi je 2001. na parkingu u Bloku 45 ubio Adilja Ramadanova dok mu je ovaj obijao automobil. Uhapen je i puten posle nekoliko dana. S ekipom iz beanijskog klana bio je hapen i u akciji "Sablja", ali protiv njega nije podneta nijedna krivina prijava. Letos je Goran Mijatovi i osuen zbog iznude 10.000 evra od advokata Branimira Gugla. Pravosnanost presude od deset meseci zatvora ekao je na slobodi. Smatralo se da ima mnogo neprijatelja, ali je kobnog dana uao u auto bez oruja.

BOMBAKI NAPADI Poetak godine okarakterisalo je nekoliko vatrenih sukoba novobeogradske i dorolske grupe, a postoje i stalne varnice izmeu dve nove i mlade ekipe sa Vraara koje se bore za primat u centru

grada. U to se meao i Beanijski klan, koji se, takoe, bavi drogom. Iza svih tih sukoba stoji droga i borba za narko-trite - rekao nam je dr Duan Davidovi, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta iz Beograda. Po njegovim procenama i Mijatovi je rtva tog obrauna u podzemlju oko teritorije i oko poslova, koji donose ogorman novac. Jer, proment narkotika u Srbiji godinje obrne oko milijardu evra. - Narko mafija u Srbiji je organizovana u pet regiona. To su grad Beograd, zatim Novi Sad odakle narkomafija kontrolie itavu Vojvodinu, pa Kragujevac, koji je centar narko trita u umadiji, Ni, koji pokriva istonu i junu Srbiju i Novi Pazar, koji je centar narkomafije za Sandak i Kosmet. Prema policijskim podacima grad Beograd ima oko 100.000 narkomana i 10 velikih narko-bandi. Najvie ih je na Novom Beogradu i u Zemunu, po tri, a ostale pokrivaju teritorije optina Rakovica, Stari Grad, Palilula, Savski Venac i Vodovac - kae detektiv ika Jovanovi, koji nam otkriva da je MUP Srbije sainio kartu srpske narkomafije po gradovima i sa svojim specijalizovanim grupama policajaca nastavio rat protiv trgiovaca narkoticima. Od poetka 2006. godine u Srbiji je u krvavim obraunima ubijeno 14 ljudi. rtve su lanovi raznih kriminalnih klanova, bivi i sadanji policajci, jedan zatieni svedok, vlasnici menjanica i kladionica. Dejan Janakovi (40) iz Jagodine, poznat policiji po krijumarenju i prodaji droge, pronaen je mrtav 26. februara u bunju kod stadiona IMR u Rakovici. Milutin Dragievi Tuta (32) iz Nia, pripadnik jedne od tri nike kriminalne grupe, ranije osuivan zbog ubistva, ubijen je 2. marta iz vatrenog oruja u ulici Svetog Save 9, ispred ulaza u garau hotela "Slavija" u Beogradu. Zoran Povi Pova (42) iz Beograda, lan zemunskog klana, pronaen je mrtav 3. juna u Viegradskoj ulici u Beogradu, na 50 metara od ulaza u Urgentni centar kao i Zoran Vukojevi Vuk (32) iz Beograda. Bert Jovanovi (41) iz Beograda, prema navodima medija, policiji poznat kao uteriva dugova, makro i diler, ubijen je 31. jula sa sedam hitaca iz pitolja u bati kafia "Rekvijem" u Beogradu. Milan Mitrainovi Mitar (24), bivi policajac, Dragan Dreli Gidra (21), suspendovani policajac, i napada Neven Polji iz Sarajeva poginuli su 18. septembra na Beanijskoj kosi. Smtra se da je likvidacija Mijatovia bila odgovor na smrt ovih ljudi, ali za to nema dokaza.

FUDBALSKI KLAN I dok policija intenzivno trga za atentatorima na Mijatovia i Novakovia u Beogradu se raspravlja da je Mita bio rtva srpske fudbalske mafije. Jer, ubistvo Gorana Mijatovia jo jedno je u seriji likvidacija ljudi usko povezanih sa fudbalom. Da li su te likvidacije posledica odnosa u fudbalskom svetu ili iza njih stoje sasvim drugi motivi, za sada nije poznato. Serija ubistava ljudi iz fudbala poela je 1995. godine, kada je ispred kafia "Mig" ubijen Mia Niki, vlasnik FK Zvezdara. Tri godine kasnije, na Novom Beogradu ivot je izgubio Jusuf Buli Jusa, vlasnik FK eleznik. Poetkom 2000. u beogradskom hotelu "Interkontinental" likvidiran je eljko Ranatovi Arkan, prvi ovek nekadanjeg dravnog prvaka Obilia. Nedugo zatim, usledilo je ubistvo Radoslava Trlajia zvanog Bata Trlaja, predsednika FK Beanija. Vlasnik Zvezdare Branislav Trojanovi Trojke ubijen je u leto 2001. godine. Generalni sekretar FSJ Branko Bulatovi ubijen je 2004. godine na Terazijama, pred zgradom Saveza.

Mijatovi je trei lider klana sa Beanije koji je ubijen. Prvi ef Petar Miloevi, zvani Pera, organizator grupe ubijen je 1999. godine kod garae Trnog centra "Enjub" u Novom Beogradu. Posle njegovog ubistva, vostvo preuzima Radoslav Traliji, Bata Trlaja, koga u saekui ubijaju 2000. godine, nedaleko do stana u kome je iveo u novobeogradskom naselju "Dr Ivan Ribar". Posle njegove smrt kormilo "beanijaca" preuzima Mita, koji zadrava dobro odnose sa gangom sa Vodovca. Poslednjih godina Mijatovi je raskrstio sa lanovima grupe koji su tu bili od osnivanja. ak je i kuma izbacio iz grupe. Mijatovi je iveo u vojnim zgradama na Beanijskoj kosi. Bio je vlasnik dvadesetak kockarnica i kladionica u gradu. Bio je oenjen i otac dvoje dece. - Za vreme subotnje utakmice izmeu Zemuna i Beanije, u kojoj su Mijatovievi puleni pobedili 1:0, u loi je dolo do obrauna izmeu dva rukovodstva. Letele su i flae, a jedna od njih je pogodila u glavu biveg trenera Zemuna Miodraga Martaa. elnici Beanije nekoliko puta su oamarili jednog Zemunca - svedoi jedan zemunski navija, ali ta pria nije potvrena od strane policije. Postoje dva osnovna naina na koje kriminalci ulaze u srpski fudbal. Prvi je kupovina kluba radi pranja novca i raspolaganja timom zbog mogunosti dogovaranja rezultata. Drugi je kupovina igraa. U oba sluaju ljudi koji su imali prljav novac, prali su ga preko sporta, odnosno fudbala i uz to su gradili ugled sportskog radnika. Da li je Mijatovi bio taj dokazae istraga, pa se otuda o razlozima njegovog ubistva dosta nagaa. Nekolicina estokih momaka privedena je u poslednja dva dana na informativne razgovore u istrazi o ubistvu Gorana Mijatovia Mite (36), predsednika FK Beanija. Beogradska policija za sada nema nijedan trag koji bi ukazao na izvrioce i naruioce zloina.

Sredoje ljuki roen je 7. jula 1972. godine, oenjen je i otac je deaka i devojice. iveo je u elitnom delu naselja na Beanijskoj kosi. Interesantno je da je broj registraskih tablica njegovog "audija A8" datum roenja 77- 72 . U nedavnom intervju "Novostima" rekao je da nikada nije bio hapen i da je zatvor video samo na filmu. U estokoj pucnjavi u Bulevaru Arsenija arnojevia u blizini "Sava" centra na mostu Gazela, ubijeni su Sredoje ljuki i njegov brat Zoran. U trenutku pucnjave sa njima je u crnom automobilu "audi A8", registracije BG - 77-72 bio i Velibor irovi, koji je ostao nepovreen. Kako nezvanino saznajemo dok se ljukiev "audi" kretao levom trakom mosta u pravcu grada s desne strane im se pribliio sivi "audi 100", a zatim jo jedan automobil koji im je prepreio put. Nepoznati napadai su iz sivog "audija" ispalili na ljukiev automobil oko tridesetak hitaca iz automatskog oruja, najverovatnije "kalanjikova", posle koje je "audi A8", udario u "opel askonu". ljuki, koji je upravljao vozilom je na mestu ostao mrtav, dok je njegov brat Zoran, koji je sedeo na mestu suvozaa, podlegao povredama u Urgentnom centru. Velibor irovi, lan obezbeenja, i trea osoba u "audiju A8" koji je sedeo pozadi, bacio se pod sedite kada je krenula rafalna paljba i tako ostao nepovreen. Nepoznati napadai pobegli su u pravcu grada a irovi je izaao iz kola i pokuao da zaustavi neko od vozila kako bi brau ljuki prebacio u Urgentni centar. Prema reima oevidaca seo je u izreetana kola i prebacio ih do bolnice. Sredoje ljuki poznatiji kao ljuka, bio je voa Zvezdarskog klana. Protiv njega je bilo podneto

nekoliko krivinih prijava ali nikada nije bio hapen. U policijskim krugovima prialo da stoji iza mnogih kriminalnih dela a navodno je svoje "poslove" obavljao samostalno, dok je na ulici imao oko stotinu ljudi. Nije se kretao bez obezbeenja a jedan od njegovih telohranitelja Veljko Radovanovi (21) ubijen je dok je Milo Stankovi (21) ranjen, 24. septembra 2001. godine oko 15.30 u pucnjavi kod restorana "Tabor" na uglu Bulevara Kralja Aleksandra i Ulice gospodara Vuia. Oni su navodno tada bili sa jo petoricom prijatelja u obezbeenju beogradskog biznismena Sredoja ljukia, kada je Zoran Bokovi (41) iz Bijelog Polja na njih ispalio est hitaca iz automatskog oruja i pobegao niz Bulevar revolucije. Prema saoptenju policije pucnjavi je prethodila svaa i tua izmeu Sredoja ljukia i Bokovia, koji nije nikada nije uhapen i za kojim je raspisana poternica. Beogradska policija je u maju saoptila da su u redovnoj kontroli na splavu-brodu "Sava" kod Milutina Dudovia (27) iz Bijelog Polja i Velibora irovi (30) iz Beograda, pronala pitolje za koje nisu imali dozvole. U policiji navode da su sa njima u drutvu bili Sredoje ljuki ljuka, eljko Rutovi i Aleksandar Mrki, to su kasnije demantovali njegovi advokati koji su izjavili da Sredoje nije imao nikakve veze sa dvojicom privedenih mladia. Sredoje ljuki bio je vlasnik je benzinske pumpe u Malom Mokrom Lugu i suvlasnik diskoteke "Ta". Napadi na ljuku: Sredoje ljuki napadnut je i pre nekoliko godina u kafiu kod sportskog centra "Olimp" na Zvezdari, kada je na njega pucao Bane Grebenarevi, a tada je poginula i Tatjana Nikoli, koja se sluajno zatekla u lokalu. Nikada nije ustanovljeno od ijeg metka je ona stradala, jer su u ovom obraunu uestvovali i ljukini drugovi. Grebenarevi je ubijen 1996. godine u saekui na Beanijskoj kosi.

Sredoje i Zoran ljuki Septembra 2002. godine Sretko Kalini i Mile Lukovi Kum izreetali su automobil audi u kojem su se nalazili Sredoje ljuki i njegov brat Zoran na autoputu Beograd-id, u blizini Sava centra. Kalini i Kum ispalili su iz sivog audija na ljukiev automobil oko tridesetak hitaca iz kalanjikova. ljukii su pogoeni sa vie hitaca u glavu i telo i od posledica preminuli. Raniji dogadjaji: IAKO se govorilo da je Sredoje ljuki ljuka jedan od najveih reketaa i otimaa u Beogradu, iza zatvorskih reetaka boravio je samo dva puta. I oba puta, vrlo kratko. Upravo zbog toga je i vladalo uverenje da je on jedan od kriminalaca bliskih saradnika DB. U arijskim priama govorilo se da ga titi jedan visoki Miloeviev funkcioner, zbog sentimentalne veze sa njegovom majkom. Prvi put je zatvoren 1988. godine zbog toga to je tadanjeg efa svog "zvezdarskog klana" Kaara "krateom" upucao u noge. NJih dvojica su otili u Bulevar kralja Aleksandra da pokupe "pazar" u radnjama koje su reketirali. Zbog neke sitne arke, ljuka je potegao "krate", koji je krio ispod jakne (a nosili su ga radi "ubeivanja" neposlunh vlasnika radnji), i otpozadi pucao Kaaru u noge. NJemu je zbog toga amputirana jedna noga do kolena. Ostao je teak invalid, i ljuti protivnik Sredoja ljukia.

U CZ ljuka je, zbog ovog dela, proveo nepunih mesec dana. Veina njegovih tadanjih sobnih kolega bila je iznenaena njegovom galantnou u kupovanju svakojakih namirnica u zatvorskoj kantini, s obzirom na to da je u gradu vaio za velikog ciciju. Ipak, veini je bilo jasno da je ovde re samo o ljukinom lukavstvu, i da tom galantnou zapravo kupuje vlastitu sigurnost, a donekle i poslunost "saplemenika" iza zatvorskh reetaka. On je inae bio veoma plaljiv ovek, a posle pucanja u svog dojueranjeg efa, bukvalno je postao paranoian. ZA ljukinu ozbiljnu zabrinutost stvarno su postojali razlozi. Kaar je, posle skoro dvogodinjeg oporavka, sa takama pod rukama i "zoljom" na ramenu, krenuo da mu se sveti. Nekoliko puta mu je pravio saekue. Jednom je "zoljom" pucao na diskoteku "Ta" koju je ovaj tek bio zakupio. Drugi put ga je na Zvezdari, takoe sa "zoljom" na ramenu, prsreo, dok se vozio svojim "poreom", ali je ljuka iskoio iz auta i pobegao kroz zvezdarsku umu. Trebalo je da proe nekoliko godina pa da ljuka uspe da or ganizuje efikasnu likvidaciju svog progonitelja. Kaaru su u kuu upali "ljukini momci", pritisli ga jastukom preko glave i ispraznili itav arer iz pitolja sa priguivaem. Nastupio je, zatim, period kratkog olakanja za ljuku. Ipak, ubrzo su se na njega ostrvili "neki novi klinci iz komiluka": Mali Bane i Nemanja Risti su u teretani kod Adima pucali na njega iz dva pitolja. Spasio ga je dvostruki pancir. ljuka je po drugi put priveden u CZ 1993. godine, zbog reketiranja i otimanja automobila. Ni ovog puta nije ostao u pritvoru due od mesec dana. Nije pokazivao nimalo zabrinutosti, jer je oigledno znao da e se moni prijatelj i "sluba" potruditi da se brzo nae na slobodi. Tako je i bilo. U pritvoru nije ni imao priliku da se neim iskae, doao pa otiao. ZEMUNSKI ODSTREL SVOJU kriminalnu biografiju ispisivao je raznim delima sve do 2002. godine. Presueno mu je na Novom Beogradu, kod Centra "Sava", kada se ispred njegovog "audija A8" ispreio sivi "audi", iz kojeg ga je zasula kia metaka. Preminuo je na putu do bolnice.

Nikoli je roen 16. jula 1966. godine u mestu Crna, optina Ljubovija. Posle zavrene srednje kole za saobraajnog tehniara, sa svojim od tog trenutka nerazdvojnim drugom Slaviom Paviem Pirketom, kasnije ubijenim u jednom obraunu, otiao je u inostranstvo. Privukle su ih Nemaka, Austrija i Italija. Sudei prema policijskim saoptenjima, sada se zna i ta su tamo radili. Za njegovo ime jugoslovenska javnost je prvi put ula 1990. godine posle pucnjave u beogradskom "Maestiku". Tada su u hotelsku diskoteku do zuba naoruani upali Gagi i Kristijan Golubovi . Traili su momka koji im se zamerio, a poto ga nisu nali, ispalili su uvis gomilu kuruma unitivi dobar deo inventara i ponizili tadasnje bosove i biznismene. Nekoliko meseci kasnije usledila je razmena pucnjave iz dva automobila u pokretu. Gagi se nalazio u jednom od njih. Inae, taj obraun je povezivan sa aferom oko kafia "Feniks" u Novom Beogradu, zbog koje je Dragan Nikoli 1991. godine osuen na dve i po godine zatvora. Avgusta 1993. odigrao se nezapameni revolveraki obraun u bati restorana fudbalskog kluba "Beanija". Gagi i Pirke su sedeli sa kafanskom pevaicom kada je poela guva. U pucnjavi je bilo mnogo ranjenih. Slavia Pavi Pirke je ubijen, a Nikoli ranjen. Napadai zvanino nikada nisu identifikovani. Posle ovog dogaaja, umoran od takvog naina ivota, kako je sam govorio, Gagi se ponovo okrenuo inostranstvu. Obezbedio je grke papire i u ovoj zemlji osnovao trgovinsku firmu. Njegovo ime i sve ono to je u Beogradu radio kao da je prekrio zaborav. Sve do januara 2000. godine i ubistva eljka Ranatovia (48), komandanta Srpske garde i dvojice njegovih prijatelja Milenka Mandia (43) i Dragana Garia (47), za iju je likvidaciju, 15. januara 2000, u hotelu "Interkontinental" optuen bivi policajac Dobroslav Gavri (27) iz Loznice, a za sauesnitvo Milan urii Miki (32), i njegov brat od tetke Dragan Nikoli Gagi (36), koji je posle trogodinjeg bekstva uhapen u Austriji i poetkom februara izruen naoj zemlji.

Dragan Nikoli Gagi nikada nije sporio da je kriminalac. Dodue, nije upotrebljavao taj termin. Za sebe i svoje kompanjone obino je govorio "mi", "moji drugovi", "ekipa", a za podzemlje "ulica" i "ona strana zakona". "Izgleda da me prolost proganja i da je sve ono to sam radio i doprinelo nepravednim optubama. Ja sam na ulici od sedamnaeste godine, mogu da kaem, sa one strane zakona. Uestvovao sam u mnogim pucnjavama, hapen sam robijao. Preiveo sam pet atentata..". Negirajui da je u vreme ubistva uopte bio u "Interkontinentalu" (ve u stanu sa suprugom Cecom), Gagi je objasnio da je odluio da se skloni kada je uo da su njegovi bliski prijatelji pohapeni i okrivljeni za trostruko ubistvo. Zemlju je, kako nam je rekao, napustio po savetu i uz znanje nekih visokih funkcionera MUP-a Srbije. Kojih, tada nije eleo da kae, ali je obeao da e i to sigurno otkriti, ako bude potrebno. Predoili smo mu svedoenje loznikog policajca Vojislava Jekia koji je ispriao kako mu je Milan urii Miki (drugooptueni) potvrdio da je i Gagi kobnog dana bio u holu "Interkontinentala" i da je kasnije uestvovao u prikrivanju ranjenog Dobrosava Gavria (prvooptueni). Na to nam je Gagi odgovorio: "Ne mogu da shvatim zato je Jeki sve to ispriao. On je moj dugogodinji prijatelj ili je bio moj prijatelj. Sada je ovek ni na nebu ni na zemlji. Ne bi me zaudilo da posle svega digne ruku na sebe. Nije mi jasno iji je on ovek, za koga radi. Dok je sve to priao u videokameru trebalo je da se seti svih trenutaka koje je proveo sa mnom. Zamislite koje su to besmislice. Kao, urii je njemu ispriao da smo mi, odnosno da je Gavri sve odradio. Pa zar bi Miki, ak i da je sve istina, ispriao nekome da je uestvovao u ubistvu?" "Otiao sam sa Mikijem u Loznicu. Duki (Dobrosav Gavri) ve je bio u bolnici. Pa zar je moj greh to sam otiao da vidim ranjenog prijatelja i kuma? Iz zemlje sam izaao bez ikakvih tekoa, sa Mikijem. Uli smo u Republiku Srpsku uz line karte, otili u prvi motel na pie i tamo se nali sa orem Grubaem, policajcem iz Loznice. Odatle sam otiao u Banjaluku da se naem sa jednim poslovnim prijateljem..". Optuznica protiv gagija zasniva se na svedocenju Zorana Nikolia Pegle. "Pegla? To je jedan muenik koga je policija od poetka uzela pod svoje. Dok sam bio u Beogradu, radio je za mene. uvao mi je kola za petnaest ili dvadeset maraka za vee, iao na pijacu, vozio mi majku kada je bila bolesna. Da li neko moe da pomisli da bih ja ili neko od mojih prijatelja pred Peglom priao o tajnim planovima za likvidaciju ovog ili onog oveka... Kau da me Pegla tereti, a ja kaem da je i njegovo svedoenje pod sumnjom, jer da je zaista postojala neka sprega izmeu nas i Dravne bezbednosti, valjda bi i taj Pegla imao drugaiji tretman. Ne bi sedeo na optuenikoj klupi i odgovarao za teko krivino delo..". Dravna bezbednost! Da su pojedini visoki funkcioneri srpske tajne policije bili upleteni u najmranije zloine, to se jasno vidi ovih dana. Pre dve godine o tome, meutim, nije smelo ni da se pria, a kamoli pie. Ipak, tada je Slavka Josifovi-Ranatovi, majka ubijenog komandanta Srpske dobrovoljake garde rekla: "U poetku sam zaista mislila da je u sve umeana CIA, Amerika, iptari... Gledala sam Olbrajtovu kako preti, kao da je najavljivala i eljkovu smrt. Ali, kada je poelo ovo suenje, shvatila sam da su to gluposti, da su ga, u stvari, ubili ljudi iz nae vlasti, sada ve bive, ljudi kojima je eljko zbog neega smetao ili im vie nije bio potreban. Kada je ubijen, najvie su

me bolele te besmislene prie da je sve nameteno, da je eljko iv i zdrav negde u svetu. A on mi je maltene na rukama izdahnuo..". Dragan Nikoli Gagi je optuivan da je saraivao sa DB- om, da je ak po nalogu slube i uestvovao u trostrukom ubistvu u "Interkontinentalu". Na to nam je rekao: "Ne radim ni za koga, a najmanje za Dravnu bezbednost. Da radim za DB, ne bih se krio po svetu. Bio bih u Beogradu pod njihovom zatitom. To je valjda logino. Radeta Markovia sam video jedino na televiziji. Da sam njegov ovek, valjda bih imao drugaiji tretman. Svi moji drugovi, poznanici, rekao bih, svi koji su se oeali o mene, hapeni su i maltretirani. Brat mi je hapen i otac. Pa zar bi se tako postupalo sa ovekom koji radi za slubu, za dravu? To su gluposti". Nikoli se pune tri godine nalazio u bekstvu. Gde se skrivao, javnosti nije poznato. Bar ne za sada. Za vreme suenja optuenima za Arkanovo ubistvo, proneo se glas da je Gagi uhapen i da e uskoro biti izruen. Evo kako je on prokomentarisao tu vest u pomenutom telefonskom razgovoru: "Tano je da sam bio priveden u Maarskoj. Bio sam u automobilu sa prijateljem. On je napravio saobraajni prekraj i, poto nije imao urednu dozvolu, obojica smo se nali u policiji. Proverili su nas, videli da nema potrebe da nas zadravaju i pustili..". O sebi, svojim prijateljima, o Arkanu, Gagi je ovako priao: "Nismo mi nikakav klan. To su samo prie. Mi smo jedna ekipica... Nismo niiji, ne radimo ni za koga, mi smo svoji. Pouzdano znam da se ovih dana sa svih strana javljaju ljudi i nude pomo. Desetine klinaca u Beogradu bi sada htelo da je sa mnom, sa nama. A zato je to tako? Zato to se na ulici zna ko je ko. Znate, rat je rat, a ulica je ulica. Neija iskustva iz rata za mene nita ne znae. I jo neto. Moda ljudi hoe da budu uz mene zato to je, da kaem, druga strana mnogo njih zavila u crno. Ja potujem sva velika imena. Pogotovu o pokojnicima ne elim nita runo da kaem. Naprotiv. eljko Ranatovi je bio jedini pravi kum koga je Beograd imao. Ali, nije ni on bio svetac". "Imam tri-etiri pasoa. Mogu da biram kako u i gde da putujem. To mi je najmanji problem. Ali ja sam u stalnoj vezi sa mojim prijateljima. Znam ta se dogaa na ulici... Stupio sam u kontakt sa gotovo svim vienijim ljudima sa druge strane zakona, sa svima onima koji neto znae na ulici, sa ljudima iz eleznika, sa Vodovca, iz Zemuna, Novog Beograda. Znam da imam sve manje neprijatelja i da sve vei broj njih postaje uveren da se situacija menja u moju korist". Ipak, stekli smo utisak da Gagi tada nije mogao da oprosti nekima koji vie nisu uz njega. Pomenuo je Kristijana Golubovia, koji je tada iz grkog zatvora preko medija najavio da e se uskoro venati: "Vidim, eni se Arkanovom erkom. Ispada da se zbliio sa suprotnom stranom, a svojevremeno je zbog njih otiao iz zemlje. A devedeset tree, kada je bilo gusto, ja sam mu se prvi naao. Ja, Pirke, Bata Trlaja. Mi smo mu pomogli da pobegne iz sudnice Petog optinskog suda. Posle smo ga sklanjali i pomogli da se oporavi od povrede. Ali, to je tako. Uglavnom, ne plaim se i mogu da kaem da nikada nisam bio jai. Nedodirljiv sam! Okruen sam prijateljima i momcima kojima je ast to su uz mene. I nije tano da smo razbijeni i da sam jo samo ja ostao".

Sa svojom porodicom Nikoli se nije viao jer, kako je rekao, nije eleo vie da ih uvlai u sve to se dogaalo. U trenutku dok smo razgovarali, suprugu Cecu i dve erke nije video vie od godinu dana. Da li se uopte sa njima sreo do nedavnog hapenja u Beu, nije poznato. "Znam da sam im ve dovoljno zla naneo. Potrebno je da proe mnogo vremena da se oporave. A ja? Saekau kraj suenja i doekau oslobaajuu presudu..".

uro Radonji je Crnogorac sa nadimkom Grof. Nadimak su mu dali poznanici, zbog utiska koji je ostavljao na okolinu: kicoko oblaenje, skupi provodi, lepe pratilje. Sa 15 godina je sa Kosova stigao u Beograd. Poeo je da se dokazuje u okolini eleznike stanice: "pobij se s jednim, s drugim, da stekne afirmaciju". Do prvih velikih para u Beogradu, Grof je dosao zahvaljujuci prostitutkama, koje bi mu drugovi, kad bi bili uhapeni, ostavljali "na uvanje". U vreme kad je "brinuo" o njima, prostitucija se odvijala daleko od oiju javnosti, danas svikle na svakodnevna oglaavanja "poslovne pratnje".

Kad mu je Beograd postao tesan odlazili su u Zapadnu Evropu, gde ura upoznaje nesreu dugogodinjeg robijanja po zatvorima Nemake, Italije, Austrije i Holandije. Ukupno jedanaest i po godina. Bili smo dosta jaki, sad to ne izgleda nikako. Drali smo sve u Nemakoj, ali su to preuzeli iptari i Hrvati. Od kada je Ljuba poginuo, poelo je loe. To je bilo presudno. Jos tu i tamo ima nekog, recimo, jedan Crnogorac u tutgartu... A stvarno smo bili moni. Sad, to zavisi od oveka do oveka i od ekipe do ekipe. Ne moemo da poredimo Duju, Meta, Jogija... sa nekom ekipom koja je otisla da anira, krade garderobu. Duja je bio ime u Amsterdamu, da ne pricamo sta su bili Ljuba i enta za Nemacku. Gika takodje, mada je on u Nemackoj proveo malo vremena. Ipak, i u najgorim prilikama, uspevao je da pobolja uslove zatoenitva: U Austriji sam, recimo, do cigareta dolazio tako to su ih oni, pre mene u etnji, sakrivali, pa sam ih ja kupio. Ali, u Holandiji je bilo problema. Tamo sam leao zajedno sa Ugarom. Nisu me uopte zarezivali, pa sam posle deset uvee udarao svom snagom u vrata. Nisam nikom dao da spava dok mi ne daju cigarete. Udarao je i Ugar, mada on nije puio, ali se solidarisao. Medjutim, ne reaguju. Posle nekog vremena pojedini cuvari su omekali, ali se pojavio neki dzukac... mogu da lupam, radim ta hocu, ne da cigarete. Setim se ja da Holandjani strasno mrze Nemce, da nemacki niko ne govori, iako ga svi znaju. I Ugar mu jedno vece vikne da je gori od njegovog brata Hitlera. Ovoga to nevidjeno pogodi. Ode i vrati se sa "havanom", kafom i paklicom svojih cigareta. Dao nam je to i ljutito rekao: "Nisam Hitler." Mada nije razlog zbog kog bi Djura Radonji trebalo da bude zadovoljan, vredi istai da je on jedini Jugosloven koji u nemakim zatvorima nije dobio ni dan skraenja kazne:U eliji nas je bilo estorica, sve Jugosloveni. "Od svih, ja osudjen na najduu kaznu, zatim Lolo iz Podgorice, ostalima se imena ne secam." O njegovom debelom evropskom iskustvu svedoi i 11 i po godina provedenih u zatvorima Austrije, Nemake i Holandije zbog pljaki. Po povratku u zemlju, povukao se iz kriminala i otvorio restorane i butike. tokom snimanja filma VIDIMO SE U CITULJI Grof je izgovorio jednu jako pametnu recenicu koju nazalost niko nije shvatio: " Mogu svi da ive, da podele grad, da imaju dovoljno novca... Mladi su, shvatie jednog dana ako preive ! " GROF je poginuo u saobracajnoj nesreci na ibarskoj magistrali 1998 godine.

Voa novobeogradske ekipe Radoslav Trlaji Bata Trlaja, ubijen 25. februara u klasinoj "saekui", ostae upamen po izjavi da je Beograd "mala bara mnogo krokodila" opisujui likvidacije i obraune u podzemlju. I njegove ubice su poznate. JEDAN za drugim, te zime 2000. godine, "padale" su voe beogradskih gangova. Posle zemunskog, na red je doao i novobeogradski klan. Sa vie hitaca iz automatskog oruja, naravno "kalanjikova", ubijen je Radoslav Trlaji, zvani Bata Trlaja (37). "Saekuu" su mu pripremila ak trojica zloinaca. Trlaji je likvidiran ispred ulaza u zgradu broj 142, u Ulici dr Ivana Ribara u Novom Beogradu, na oko 500 metara od svog stana. Bilo je 22.30 sati kada su zapratali smrtonosni hici. Pretpostavlja se da su ga ubice ekale u automobilu, na neosvetljenom parkingu. Voa Novobeograana i vlasnik Fudbalskog kluba **Beanija** neposredno pred pucnjavu bio je u svom BMW i vozio se ka broju 118 u Dr Ivana Ribara, ka stanu gde ivi. Dok je prilazio zgradi, verovatno je primetio napadae, koji su ga ekali. Dao je gas i automobilom pokuao da umakne smrti beei ka drugom kraju naselja. Ubice su, meutim, zapucale. Uspeli su da ga rane i on je u sledeem momentu, 200 metara dalje, izgubio kontrolu nad vozilom, skrenuo sa puta, sleteo u jarak i prevrnuo se. Teko ranjen Trlaji je, ipak, uspeo da se izvue iz automobila i trei krene ka oblinjim zgradama da nae spas. Pod pravom kiom metaka uspeo je da pretri jo stotinak metara, preko livade, ali su ubice bile bre. Stigli su ga i izreetali **kalanjikovima**. Trlaji je sav u krvi ostao da lei na ploniku, ispred broja 142. Napadai su pobegli kolima, a usput su se oslobodili i oruja. U irem krugu mesta zloina, tokom uviaja, policija je pronala dva **kalanjikova**, jedan pitolj, okvir za automat i mnogo aura razliitog kalibra.

SUMNJIVI POSLOVI U PRVOM momentu se pretpostavljalo da je pitolj ispao Trlajiu, koji je po svemu sudei, pokuao da uzvrati na napad. To se kasnije pokazalo tanim. Jo iste noi policija je pronala i **audi** kojim su ubice pobegle sa mesta zloina. U njemu je bio ostavljen i trei **kalanjikov**, korien za Trlajievu likvidaciju. Zloinci su se, meutim, potrudili da uklone sve druge tragove i otiske, koji bi mogli da pomognu pri istrazi. U **audiju** je pronaena i stara policijska odea. To je samo bio dokaz za istinitost prie jednog od oevidaca smaknua, da su **pucali ljudi obueni u uniformu**. Bez obzira na sve to, do danas nisu prikupljeni dokazi koji bi zloince smestili na optueniku klupu. Za Trlajia se u beogradskom podzemlju odavno govorilo da je na **crnoj listi**. Bilo je pitanje trenutka kad e se njegovi i putevi ubica ukrstiti. Bio je u zavadi sa nekim beogradskim ekipama, a i javno je govorio o tamnoj strani velegrada. Imajui sve to u vidu glavni odevni predmet bio mu je pancir. Ipak, te kobne veeri kad je ubijen, grekom ga nije obukao. Pitanje je, meutim, da li bi mu i to sauvalo glavu. O poslovima voe novobeogradskog klana uglavnom se sve znalo. Pored fudbala policija ga je povezivala i sa trgovinom narkoticima. Pripadnici SUP Beograd uhapsili su ga marta 1998. godine sumnjiei ga da je organizovao transport sa gotovo etiri kilograma kokaina. Uhapen je u poti na Beanijskoj kosi sa jo etvoricom prijatelja. Policija je tvrdila da su doli da preuzmu paket sa 3,8 kilograma **koke**, ija je ulina vrednost oko dva miliona maraka. U saoptenju SUP Beograd navedeno je bilo da je Trlajiu, preko izvesnog Karlosa iz Kolumbije, potom iz Hondurasa stizala droga. Posle toga Trlaji je, takoe, sazvao konferenciju za novinare i demantovao celu priu. Uprkos svemu priveden je istranom sudiji Okrunog suda u Beogradu, koji ga je posle sasluanja pustio da se brani sa slobode. Tokom suenja je osloboen. PROTIVNIK OPOZICIJE TRLAJI je samo jednom bio u zatvoru i to zbog oruane pljake jedne zlatare u Bijeljini. Plen je bio teak nekoliko kilograma skupocenog nakita. Nije dozvoljavao da ga nazivaju kriminalcem. Bio je nerazdvojan prijatelj sa Mihajlom Divcem, tadanjim voom Novobeograana (ubijen 1995. ) i Slaviom Paviem Pirketom (ubijen 1993.), a bio je blizak i sa vodovakim klanom i Goranom Vukoviem. Nekoliko meseci pred smrt, kako je zabeleeno u crnim hronikama, posvaao se sa Zoranom Uskokoviem Skoletom i raziao sa miljakovakom ekipom. Ostalo je nejasno da li su se sukobili oko **poslova** ili je neto drugo u pitanju. Trlaji e ostati upamen i kao ovek koji je na leima nosio Kristijana Golubovia, kada je ovaj pobegao iz Petog optinskog suda u Beogradu, skaui kroz prozor sa treeg sprata. Golubovi je tada bio povredio nogu. Posle svega i njih dvojica e se posvaati. Ime Bate Trlaje vezivalo se za mnoge toples-barove po Beogradu, Batajnici, Staroj Pazovi, Iniji i drugim mestima u Vojvodini. Navodno, mnogim nonim klubovima pozajmljivao je igraice iz Rusije, Ukrajine, Rumunije... Tvrdilo se da je bio veliki protivnik droge i alkohola, ali da na kraju nije **odoleo** ovim porocima. Za neke je on jednostavno bio narko-diler, kome je taj **crni biznis** i uzeo ivot. Prialo se i da je za vreme demonstracija Koalicije **Zajedno** (1996. i 1997.) vien kako sa momcima **naoruanim** bejzbol palicama presree pristalice opozicije ispred bioskopa **Jugoslavija**. Oevici tvrde i da je oktobra 1999. godine bio ispred benzinske pumpe **Dejton** u Novom Beogradu, kada je napadnuta kolona pristalica Saveza za promene. Nekoliko osoba je tada povreeno udarcima bejzbol palica. Neprijatelji su mu pripisivali da poseduje lansku kartu Jugoslovenske levice i da je uvek spreman da **bije opoziciju**. Ipak, Radoslav Trlaji e u istoriji beogradskog podzemlja ostati upamen kao ovek koji je sa etiri rei opisao ono ta se deavalo tih godina - **mala bara, mnogo krokodila**. Borba

za raspodelu profita i **mesto pod suncem** svakodnevno su uzimali danak. Krvavi obrauni i surove likvidacije obeleili su devedesete godine prolog veka. Mnogo se kriminalaca iz inostranstva vratilo u zemlju, a poslova je bilo sve manje. Za mnoge kriminalce to je bilo pitanje opstanka. Nije se gledalo da li je dan ili no, ima li svedoka ili ne. Pratalo je na sve strane. Krv se prosipala nemilice. U istom smeru se nastavilo do danas.

Dela Romea Savia (24), kojima se svrstao u red zapaenih antiheroja, uglavnom su vezana za policiju. Naime, ovaj mladi se nije ustruavao da proziva inspektore SUP Beograd kao dilere narkoticima. Posle intervjua novosadskim novinama, gde je priao o sprezi policije i dilera, o "policijskoj drogi", mnogi su se zapitali ima li istine u reima ovog mladia. Za sebe nikada nije govorio da je kriminalac, ve "ovek koji mora da radi neke stvari". Takodje, tvrdio je da nikada nije uzimao od siromanih. Najvie je, kako je za ivota objasnio, voleo da maltretira "policijske dilere", da im uzima drogu, kola, novac... Romeo Savi je bio poznat i kao najbolji drug - pobratim, Aleksandra Kneevia-Kneleta. Zajedno su pravili "akcije" i iveli u bogatstvu. Kao i Knele, Romeo Savi je oko vrata uvek nosio vie zlatnih lanaca, vrednih vie desetina hiljada maraka. Novinarima je govorio da zna da je zbog toga u velikoj opasnosti, ali da se ne krije i da ih eka spreman. U svom kratkom ivotu imao je nekoliko pucnjava, ali se sa tim ljudima izmirio, priao je kasnije. Pomagao je i brau s druge strane Drine, ali vrlo kratko, dok nije otkrio da su hteli da ga ubiju. Savi je nadjen mrtav, 8. novembra 1994. godine, ispred ulaza zgrade gde je iveo. Obdukcioni nalaz objasnio je da je nesreni mladi umro od prevelike doze kokaina.

U ovo, medjutim, ni dan danas ne veruju njegovi najblii. Goran Vukovi, vodja Vodovana, izjavio je novinarima kako u ivotu nije uo da se neko "overio" od kokaina. - Romeo se kobne veeri vratio kui oko ponoi. Legao je da spava, ali ga je oko tri asa probudio pejder. Izaao je po dogovoru napolje i oko pet su ga nali mrtvog. cuo sam da ljudi umro od prevelike doze heroina, ali kokaina nikada - ispriao je tada Vukovi. Devojka ije je ime bilo ispisano ispod poruke na pejderu, objasnila je Savievoj majci, dan posle njegove smrti, da mu nije pustila nikakvu poruku i da je to uradio neko drugi.

"Klinci su dobro znali da njihovi uzori ive kratko, ali su ih bogatstvo i mo toliko privlaili da su u potpunosti zaboravili na smrt." Krajem marta tacnije 27.03.1996. godine, dok je jugoslovenska fudbalska reprezentacija igrala sa Rumunijom, ubice i njihovi nalogodavci odluili su da sa "scene" uklone Baneta Grebenarevia (21) i njegovog nerazdvojnog pratioca, vrnjaka, Zorana Subaru. Ovi momci vaili su za pripadnike "novog talasa kriminalaca" spremnih na sve i odmah! Grebenarevi je, navodno, bio blizak sa "vodovakim klanom", iako je odrastao na Zvezdari, dok su poneki priali da je saradjivao i sa ekipom sa Novog Beograda. Kobne veeri, izaao je iz zgrade gde su mu iveli roditelji, u Ulici Stojana Aralice na Beanijskoj kosi i zajedno sa Subarom seo u svoj crni "korado". cim je auto krenuo niz ulicu, odjeknuli su rafali. Napadai su pripucali iz dva pravca, najverovatnije, iz "kalanjikova". Ispaljeno je vie od 40 metaka,

tako da rtvama nisu pomogli ni "panciri", koje su imali na sebi. Trening u streljani Grebenarevi je pre smrti javno priao da je spreman na sve, samo da bi opstao na beogradskom asfaltu. Takodje, govorio je da dok drugi treniraju u teretani, on ide u streljanu. Nikada se nije odvajao od pitolja. siroj javnosti postao je poznat posle pucnjave u teretani "Fit studio" na Vodovcu, maja meseca 1994. godine. U policijskoj prijavi stoji da je Grebenarevi optuen da je tom prilikom pokuao da ubije Sredoja Sljukia Sljuku. U obraunu je ispaljeno desetak hitaca, a jedina rtva bila je Tanja Nikoli (19), koja se tu sluajno zatekla. Posle ovog dogadjaja, Grebenarevi se sakrio u Madjarskoj, gde je boravio do smrti Gorana Vukovia, vodje Vodovana. Po povratku u prestonicu preiveo je nekoliko atentata, ali posle "saekue" na Beanijskoj kosi nije mu bilo pomoi. "Saekua" u Cetinjskoj Bane Grebenarevi pre nego to je ubijen dva puta je izbegao smrt. Prvo su mu nepoznati napadai postavili eksploziv u kui njegove babe, u kojoj je jedno vreme stanovao. Snana detonacija odvalila je ceo zid kue, ali je Grebenarevi proao nepovredjen. Drugi put, revolverai saekali su ga ispred kluba "KP" u Cetinjskoj ulici. Iako pogodjen nekoliko puta u ledja, proao je bez posledica, jer je nosio pancir.

Radovan Lagundzin ubijen je 1.12.1990 godine, u Beogradu u Ulici Vojvode Stepe broj 89.

ubio ga je Dejan Jankovi i za to delo osudjen je na 3 godine zatvora. Jankovi je bio u drutvu Milovana ajkovia i Igora Jovanovia kada ga je Lagundin, koji se vozio u taksiju, spazio i izaao iz kola. Dolo je do rasprave i Lagundin je izvadio pitolj, a Jankovi krate iz koga je ispalio dva hica - jedan Lagundinu u glavu, a drugi u prepone. Zabac je sutradan preminuo u Urgentnom centru. Sud je utvrdio je da je Jankovi pucao prekoraujui nunu odbranu. Jankoviu je ukinut pritvor u kojem je bio od 10. novembra 1998. godine kada je izruen iz Nemake. Ranije je u Okrunom sudu osuen na pet godina zatvora, ali je Vrhovni sud Srbije presudu ukinuo i predmet vratio na novo suenje pa je nova presuda glasila 3 godine. Zabac je Ziveo sa Majkom Milenom i starijim Bratom Radetom, rastao je u Novom Naselju Brace Jerkovic Zabcev Brat Rade je bio veoma bogat i uspesan biznismen, on je bio clan Beogradskog Elitnog Dzet Set Drustva. Poznavao je i druzio se sa nasim najpoznatijim i najbogatijim gradjanima tadasnje Jugoslavije. Zabcu po imovinskom pitanju nista nije falilo.Nije bio prinudjen da krade da bi preziveo, kao mnogi koji su postali kriminalci iz ekonomskih razloga. Zabac je jos u osnovnoj skoli Zmaj Jova Jovanovic bio poznat kao incidentan tip, i tada je u tom dobu imao neke fascinantne akcije po kojima se procuo.

Zabac je ime koje se i dan danas u kraju izgovara sa velikim postovanjem. Zabac je Kneletov nerazdvojni drug i saborac na Beogradskoj Asfaltnoj Dzungli. Stariji Mangupi su ga zbog njegovog nepredvidivog i neobuzdanog duha poredili sa Rankom Rubezicem (Beogradski Dac Sulc) i govorili sa strahopostovanjem da je on (u to vreme) jedini ozbiljni Rankov naslednik. Knele i Zabac dva potpuno razlicita karaktera, al pored toliko suprotnosti i nesuglasica priroda je opet kroz njihvo druzenje dokazala svoju iskonsku teoriju da se suprotnosti "slazu!?". Spajala ih je neverovatna hrabrost koja se meri sa Ludilom! Iako razlicitih stavova tj. pogleda na svet, njih dvoje su se besprekorno slagali u mnogim opasnim situacijama.Koliko su bili vezani su pokazali time sto su velikim slovima tetovirali imena jedno drugog na ramenima. Knele je bio vatreni navijac Crvene Zvezde - Zabac Partizana. Knele je "Voleo!" fer tuce i cesto se tukao kako se tada govorilo "Na ruke!"dok je Zabac bio zakleti Protivnik istih! Knele je uzivao da ima bezbroj prijatelja, drugova, poznanika dok se Zabac ogranicio na Kneleta, jer je izuzetno tesko sticao poverenje u druge. Mnogi su taj njegov tik nazivali "Paranojom". Knele je imao Gisku kao uzor a Zabac Ranka. Samo cetri navedene bitne od Bezbroj Suprotnosti. Ipak su postali nerazdvojni Tandem koji je Mnogo Obecavao. Zabac je bio cuven po svojim akcijama u kojim je cesto koristio podjednako hladno i vatreno

oruzje. Krajem osamdesetih godina je iz sacekuse dvocevnim Kratezom tesko ranio Zorana Brankovica Lepog ispred kuce u Ul. Brace Jerkovica br. 70 zgrada pored Kneletove. Zoran je preziveo taj napad kao i mnoge druge pre i posle toga. jednom prilikom kada je u masovnoj tuci na Bazenu S.C. Banjica na Vozdovcu tukao tipove sa Avale satarom, poslednjeg je toliko lagano udario satarom da je mali bazen bio obojen u crveno od krvi. krajem osamdesetih u Kaficu "Ipon" u Domu Pionira i Omladine Vozdovac u Ustanickoj ulici na Konjarniku, Knele se zakacio sa "Belim", prilicno starijim Likom sa Konjarnika koji je bio postovan od klinaca sa Konjarnika. Kneletu je smetalo njegovo njegovo superiorno ponasanje nad dosta mladjim momcima iz kraja i udje u verbalni konflikt pa ga prozove na fer tucu ispred Doma Pionira. Sto je propratila velika Masa klinaca iz Jerkovica i Konjarnika. Posto je Knele bio super obucen u ekstra stvari, skinuo je gornji deo odece, sat i lanac i kreneuo u tucu. Samo sto su poceli da se Cepaju, niodkuda se pojavio Zabac sa Koltom udari ga po temenu da je Beli jedva na nogama ostao!. Beli se uhvatio za teme sakom i nagao se napred jer je primetio da mu lije velika kolicina krvi sa glave prema licu. Beli je shvatio Zabcevu poruku da nije raspolozen za salu i da je vreme da se povuce, jer bi u suprotnom mogao i glavu da izgubi. Knele se naravno kroz smeh nasalio sa Zabcem "kako mu se ovaj stalno mesa u posla". I tu je Zabac dokazao kao mnogo puta pre i posle da nije dozvoljavao da njih dvoje neko Podcenjuje. I po ulicnoj prici dopisuje se u Kneletov i Zabcev "Ulicni Dosije" i eksplozija bombe u kaficu "Bananas" Zabceva pogibija je bila najveca tragedija Kneletovog Zivota, to je bio dogadjaj koji mu je promenio zivot.Tek tada je Knele shvatio koliko je Zabac bio u pravu kada mu je govorio da na ulicama Grada Beograda vise nema Fer Plej-a. Knele nikada nije preboleo gubitak najboljeg druga. Vest o Zabcevom ranjavanju (Tada jos nije bilo potvrdjeno da je Zabac Poginuo) se brzo prosirila Vozdovcem i sirom grada. Knele i ceo kraj su se digli na noge. Knele je jos tokom toga dana dobio dojavu da se jedan od ubica krije u vili Poznatog Beogradskog kriminalca u jednoj od sporednih ulica duz Vojvode Stepe. Pa je organizovao 24 casovno osmatranje kuce ne bi li uhvatio jednog od njih prilikom napaustanja kuce. Pri osmatranju je koristio jednu Tojotu Korolu sive boje,i bio je sa clanovima ekipe iz starog kraja osle par dana je odustao jer je saznao da su ubice vec u Frankfurtu. Na Zabcevu sahranu na Centralnom Groblju je dosla velika masa ljudi iz kraja i sire, tu se videlo pored Majke i Brata Radeta koliko je i sam Knele tugovao za drugom. Prilikom ceremonijala Knele je odrzao jedan govor

i zakleo se na Zabcevom grobu da ce sve uciniti da njegove ubice stigne zasluzena kazna. Rade Zabcev brat je posle sahrane rekao Zabcevim ortacima i ostalima da ce da nagradi velikom sumom novca onoga koji mu javi nesto u vezi ubica ili mu ih dovede mrtve ili zive

Sreten Joci, poznatiji u javnosti kao Joca Amsterdam (roen 24. oktobra 1962. u Smederevskoj Palanci), devedesetih godina prolog veka stalno nastanjen u Holandiji, a kasnije pod lanim identitetom u Bugarskoj, sve do hapenja i deportacije u Holandiju. Za Jocom Amsterdamom vue se podugaka legenda, ali i nedovoljno dokaza za nju; inae bi istrunuo u zatvorima vie evropskih drava. Izgleda da je i Holananima dosadilo da se njime bave, mada se i tamo prialo svata o njemu, osim to se prialo i u drugim dravama. Kao da su Holanani odluili da se ratosiljaju bede i da ga izrue ovamo, gde bar postoji jasan sluaj protiv njega, pa neka ga ovde sude i zatvaraju... Ionako je ak i iz holandskog zatvora bio suvie moan. postao je vaan tek poetkom devedesetih, kada je zatrebao Slubi. "Joca je postao velik tek kada su vei od njega bili potroeni", kae jedan poznavalac tog polusveta. "Bio je sitan krimos koji je napredovao do plaenog ubice Slube." Kau da je tako stekao "patriotske" akreditive: ubijao je i Albance, naime; pogotovo ako je re bila o neutralisanju konkurencije na tritu tekih droga. Joca Amsterdam vaio je za veoma znaajnog igraa na zapadnoevropskom tritu heroina i naroito kokaina. Razgovarao je direktno sa kartelima iz June Amerike i ugraivao se u svaku veu poiljku. Tako se stiu neprijatelji, pa legenda kae da je Joca pobio na desetine ljudi u meuvremenu, ak i nekoliko policajaca; ali, sve je to ostalo kao manje ili vie osnovana sumnja, uprkos Interpolovim poternicama; inae ishod ne bi bio ovakav kakav je. U tom istom meuvremenu Joca Amsterdam pojavljivao se u Beogradu, Banjoj Luci, Budvi; uvek u skupom odelu i kao gospodin iako je za njim bila raspisana naa poternica za podstrekavanje na ubistvo. "Za njim je svaki put ostajao bar jedan le", kako je za "Vreme" pre nekoliko meseci izjavio jedan poznavalac. Jedan sluaj je zanimljiv, jer ukazuje na karakter i modus operandi Sretena Jocia. Naime, negde 1995. godine Joca Amsterdam obaveten je da neki elementi crnogorske mafije hoe da ga ubiju i da su angaovali poznatog tadanjeg beogradskog gangstera Gorana

Marjanovia, zvanog Goksi Bomba. Joci tada po optunici unajmljuje dva policajca, nekog Milosavljevia i nekog Prodanovia (jedan je aktivan u GSUP-u Beograd; drugi je iz Republike Srpske) da ubiju Goksija; isto preventivno. Daje im motorno vozilo i dva automata "heckler und koch" MP-5 policijskog porekla i obeava im honorar od 200.000 maraka. Ova dvojica prate Goksija i odluuju se za akciju u kafiu sportskog centra "Olimp" na Zvezdari Milana Rakia. U toj akciji oni teko ranjavaju Gorana Marjanovia, ali ubijaju njegovu devojku Mariju orevi, a teko ranjavaju i nekoliko prisutnih gostiju, od kojih jedna mlada ena ostaje doivotni invalid u kolicima. Joca nije bio nikako zadovoljan ovako aljkavim poslom: kad su policajci doli po pare, on se na njih izvikao da je Goksi iv i da ta hoe; ponudio im je dva runa sata i oterao ih. Goksi je kasnije umro u bolnici, ali Joca je ve bio natrag u Amsterdamu... Desetak dana kasnije, ta dva magarca odluuju se na nekakvu oruanu pljaku u Istonoj Srbiji. Iako im je Joca lepo rekao da automate bace u Dunav posle te bruke u "Olimpu", njima je, izgleda, bilo ao, pa su ih poneli u novu akciju. Ta je pljaka loe krenula i njih dvojica dali su se u bekstvo autom, iz koga su automate bacili ka Dunavu, bez gledanja; policija ih je nala, ali i dvojicu kolega, koji su ostavili vozilo i beali meugradskim autobusom. Balistiarima u Beogradu nije mnogo trebalo da oruje iz te pljake poveu sa "Olimpom" i ta dvojica su ispriali priu. Osim njih, bio je tu jo jedan aktivni policajac koji je sve znao i pomogao u istrazi; "danas bi taj ovek bio svedok saradnik, ali tada nismo imali ove zakone", kae predsednik vea koje je osudilo tu dvojicu na po 20 godina, a predmet Sretena Jocia izdvojilo dok Joca Amsterdam ne postane dostupan sudu. U meuvremenu je Joci prigustilo: Holanani su ga jo pre toga, 1993, bili pritvorili u jednom trenutku, ali im je pobegao i naao se u Bugarskoj, novom i perspektivnom centru trgovine drogom. Trebalo je drati posao u toku; Amsterdam i druge severne luke su zgodne zbog velike uestalosti brodskih kontejnerskih i drugih transporta iz celog sveta, pa i iz Kolumbije i drugih zemalja sa monokulturnom poljoprivredom (mak i koka); Bugarska je postala zgodna zbog poloaja na tradicionalnom putu heroina ali i zbog rastue korupcije u policiji; dok se i to nije promenilo. Za Jocom se ve vukao niz Interpolovih poternica, izdatih na osnovu sumnji za mnoga krivina dela, ukljuujui i ubistva, pa je u Bugarskoj iveo i radio sa lanim identitetom: kao Marko Milosavljevi. Ni tu Joca nije sedeo dokon, jer on ne zaboravlja: iz Bugarske je bio pokrenuo preko svojih ljudi akciju da se organizuje ubistvo holandskog tuioca Kosa Ploja (Koos Plooij); taj Ploj mu je na kraju i dohakao, ali tek kad je Jocu bugarska policija uhapsila 20. juna 2002. dok je telefonirao iz javne govornice; ni u ta vie ovek ne moe da se pouzda, rekao bi Bagzi Milenkovi. U to vreme je u Beograd dolazio i jedan drugi holandski tuilac, neki Teven (Teeven), da sravni saznanja sa naim organima. Inae, Jocini sauesnici u Holandiji raspolagali su i raketnim bacaima jugoslovenske proizvodnje, koji su naeni poto je glavni organizator za Jocin raun bio ubijen u paniji, po nekoj drugoj liniji posla. Kos Ploj je, inae, bio glavni tuilac za sluajeve u koje je umeana jugoslovenska mafija. U trenutku hapenja u Sofiji, Joca je osim lanih dokumenata na ime Milosavljevi imao i slubenu legitimaciju MUP-a Srbije na svoje pravo ime; po broju, ta legitimacija spadala je u Resor dravne bezbednosti (tada su sve legitimacije bile iste, do formiranja BIA). To je bila jo jedna potvrda da je Joca radio za Jovicu Staniia: i ubistva i drogu i ostalo. Kau da je Joca bugarske vlasti bio suoio sa ponudom koja se teko dade odbiti: da isplati deo dravnog duga Bugarske. Nije pomoglo, pa je neto kasnije iz nekog razloga izruen ba Holandiji, mada je i Beograd imao vaeu poternicu na njegovo ime zbog zloina u "Olimpu". Bugarska tampa je posle, na osnovu podataka iz policijskih izvora, pisala kako je, eto ba

nekako u to vreme kada je Joca "pao", netragom nestala i poiljka od dve tone kokaina iz junoamerikih sunanih zemalja... Onda se u Beogradu pojavio podatak da su Jocu Amsterdama bugarskoj policiji "namestili", tj. otkucali pokojni Duan Dua Spasojevi i Milorad Ulemek Legija, da bi preuzeli kanal ka kokainskim kartelima koji je on drao; te dve tone dole su kao, eto, dopunska dobit u procesu preuzimanja. Bila je to rana 2002. godina, kada su se i Dua i Legija oseali svemonima i irili poslove na sve strane. Poto je Joca Amsterdam sklonjen u Amsterdam, tanije strogo uvani zatvor Fuht, bugarsku vezu preuzeo je za raun zemunaca i Legije neki Nenad Milenkovi, saradnik i ortak Mladena Miia Pacova iz Poarevca. Taj Milenkovi je, pak, uhapen u Bugarskoj jula 2003, a po poternici nastaloj za vreme akcije Sablja, kad je pokupljen "poarevaki klan". Bugarski apelacioni sud potvrdio je odluku o izruenju Milenkovia Beogradu, ali jo se ne zna ta je s tim bilo dalje. Odmah po predaji Milorada Ulemeka Legije, maja 2004, krenula je po ariji i po obavetajno-bezbednosnim krugovima jedna logina i dosta dobro zasnovana pria: Legija se, po toj prii, predao zato to se Joca Amsterdam prisetio da ko bi mogao da bude taj ko ga je prodao Bugarima i jo pritom klepio i njegove poslovne veze. Joca je, kau ljudi, ak i u holandskom zatvoru bio dovoljno uticajan i bogat da raspie ucenu na Legijinu glavu; Legija je od marta 2003. begunac koji zavisi od jataka; jataci imaju izbor: da se zamere Joci, koji je nezgodan karakter i ija je puka podugaka, ili Legiji, koji je begunac, sve siromaniji i sve usamljeniji... Nekako logino u tu priu spadaju i Legijini dugi noni razgovori u kancelariji gen. Miroslava Miloevia sa Joiem, Bulatoviem i Stojkoviem: re je bila, kau oni, o "bezbednosti" Legijinoj i njegove porodice. Po beogradskoj ariji tada je ila pria da je ekipa "ozbiljnih pucaa" u gradu, spremna da ubije Legiju, policajce, tuioca, istranog sudiju, zapisniarku, zatvorske uvare, vozaa "marice", enu, decu, psa i maku samo ako Legija zucne neto o poslovima Joce Amsterdama; ali, arija svata pria... Sada, kad stigne iz Holandije, Sreten Joca Amsterdam Joci, dolazi u znatno drugaiju sredinu od one iz koje se (iz zdravstvenih razloga) povukao onomad: Jovica Stanii se o svom jadu zabavio i ne poznaje Jocu uopte (osim ako ga neko podseti, ali nema ko jer Haki tribunal Joca ne zanima); ostali umetnici iz Slube jo manje poznaju Jocu; sve je to tuna prolost koju je najbolje zaboraviti. Neemo sad valjda, "dok gori Hilandar", da se bavimo time ko je onomad ubijao i radio heroin i kokain za raun Slube... Sreten Joci bie suen za podsticanje na ubistvo u "Olimpu" 1995; ona dva osuena policajca ve su poeli da menjaju iskaze i da izvode kojeta, ali oni su pravosnano osueni i sada je kasno za vaenje. Oni e, meutim, morati da se pojave na buduem suenju Joci Amsterdamu, u svojstvu svedoka. istina i spekulacije: Joca Amsterdam je 1999. godine izgubio 12 miliona maraka, jer mu je holandska mafija ukrala itav tovar heroina. Krenuo je da naplati dug. Sreten Joci je u Bugarskoj koristio ak 14 imena Za vreme rata vercovao je cigarete, benzin, kafu i aj, jer je to onda bilo jako unosno... 0 Dvojica maskiranih policajaca izveli su Jocia, obuenog u specijalni neprobojni skafander, kao robot ili kosmonaut, s glavom prekrivenom belom vreom. U isto vreme iz 25 policijskih automobila, dva autobusa i dva dipa trali su automati s bojevom municijom 0 Nisam se nikad bavio organizovanjem ubistava, niti preprodajom droge i oruja, bio je kategorian kralj mafije 0 Dve godine posle spektakularnog izruenja holandskoj policiji iz Bugarske misterioznog Joce Amsterdama (Sreten Joci, iz Male Krsne) - uz pratnju tenkova, aviona i helikoptera -

holandski sudovi nisu uspeli da dokau nikakvu njegovu krivicu, pa je odlueno da bude izruen Srbiji Nije se sluajno hapenje Joce Amsterdama u Sofiji poklopilo s vrtoglavim uzletom biveg komandanta `crvenih beretki` Milorada Ulemeka Legije u vrh meunarodnog podzemlja verca droge. I onda se smatralo da ga je Legija prodao i namestio bugarskoj policiji za koju je Joca godinama bio neuhvatljiv. Poklopila se i dobrovoljna predaja Legije, kao prvooptuenog za atentat na premijera inia s prvim najavama da e uskoro, usled nedostatka dokaza, Joca Amsterdam izai iz holandskog zatvora. Neposredno posle hapenja u Bugarskoj Joca je naao naina da Legiji poalje sledeu, sasvim konkretnu poruku: Prvo u ti ubiti decu, najblie lanove, a tebe u ostaviti za kraj kao poslasticu kako bi to due patio i gledao sopstvenu sahranu! Legija je vie od godinu dana lako uspevao da se u bekstvu skriva od plaljive i neefikasne srpske policije, ali ne i od odlunih i nemilosrdnih ljudi Joce Amsterdama koji su nekako uspeli da mu, ipak, uu u trag. Iz paninog straha za sopstveni ivot, ali moda jo vie za ivote svojih najbliih, zato je, na kraju, iz svoje kue sam pozvao srpsku policiju da ga uhapsi i spase mu ivot. Znao je savreno dobro da e presuda Joce Amsterdama biti neuporedivo okrutnija i stroa od bilo kakve politikantske odluke beogradskog suda o njegovoj odgovornosti za ubistvo inia. S druge strane, Sreten Joci (Joca Amsterdam) je na suenju u eliji dobro uvanog zatvora `Vuht` rekao skromno da nije tako opasan kao to se pretpostavlja, ali i da nema nikakvog razloga da se on lino plai bilo koga. Sam je pokuao da srui legendu o sebi kao najopasnijem jugogangsteru nae epohe. Jednostavno, doao je u Amsterdam 1984. da se skloni od komunista, poto potie iz izrazito rojalistike porodice. Posle se u Holandiji oenio s Babet, dobio decu i izgubio veliki broj prijatelja: `Ali, mi ljudi s Balkana smo na to navikli!` Kad je 1992. izruen u Srbiju, Miloevi je Arkanu dao zadatak da ga uhapsi i preda policiji. Zato je sa svojom drugom suprugom Verom bio prinuen da 1996. pobegne u Bugarsku. Za vreme rata vercovao je cigarete, benzin, kafu i aj, jer je to onda bilo jako unosno... - Nisam se nikad bavio organizovanjem ubistava, niti preprodajom droge i oruja! - bio je kategorian Joca Amsterdam, a holandski sud nije uspeo da dokae nita suprotno od toga. Zbog sumnji da stoji iza 23 naruena ubistva, bugarske vlasti su 17. avgusta 2002. izruile Holandiji jugoslovenskog dravljanina Sretena Jocia (roenog 1962), za kojim je jo pre 11 godina raspisana poternica Interpola zbog optubi da je odgovoran za ubistva u nekoliko evropskih zemalja, saoptio je tada bugarski ministar unutranjih poslova Bojko Birisov. Joci je uhapen 20. juna u centru Sofije, u akciji koju su zajedniki izveli bugarska policija i Interpol. A prebaen je u Amsterdam specijalnim avionom koji je poslala holandska vlada, uz jake mere bezbednosti. Njega je holandski sud 1993. godine osudio na tri godine zatvora, zbog pokuaja ubistva, ali je posle est meseci uspeo da pobegne. Zbog brojnih optubi za ubistva, falsifikate i verc droge, Jocia su traile jo i Nemaka, Jugoslavija, Austrija, Maarska i vedska. Prilikom njegove ekstradicije primenjene su neviene zatitne mere, jer je bugarska policija oekivala da bi neko od Jocievih ljudi mogao da pokua otmicu, to jest njegovo oslobaanje. U 10 sati ujutro zapoele su masovne policijske provere u rejonu, gde se nalazila transportna policija, u ijim je prostorijama Sreten Joci proveo vei deo vremena otkad je uhapen. Policija je bila blokirala itav kvart. Najpre su izmeteni parkirani automobili i zaustavljeno je kretanje autobusa. Pola sata kasnije stigla su dva minibusa puna specijalaca. Desetine snajperista se popelo na krovove okolnih zgrada, a specijalci su sa slubenim psima proveravali okolinu.

U 10.55 na sofijski aerodrom su stigla dva dipa sa specijalcima, a zatim i 20 policijskih kola s ukljuenim sirenama. Dipovi su uli u carinsku zonu aerodroma, a policijska kola su se uputila ka transportnoj policiji. Pola sata kasnije je napravljen kordon, a minibusi sa specijalcima pribliili su se ulazu u transportnu policiju. Zatim su dvojica maskiranih policajaca izveli Jocia, obuenog u specijalni neprobojni skafander, kao robot ili kosmonaut, s glavom prekrivenom belom vreom. U isto vreme iz 25 policijskih kola, dva autobusa i dva dipa trali su automati s bojevom municijom. Joci je, tako, posle mnogo peripetija uveden u specijalni holandski avion kojim je odleteo za Amsterdam. Sofijski Apelacioni sud je na traenje holandskog pravosua, a postupajui u skladu s Evropskom konvencijom o ekstradiciji, odluio da Jocia izrui Holandiji izjavio je tada Hristo Stanev, jedan od Jocievih advokata. Meutim, moram rei da je u njegovom sluaju sve ostalo nejasno. Izvesno je jedino da bugarski organi nisu uspeli da prikupe adekvatne dokaze za njegovu umeanost u ubistva dvojice lokalnih mafijaa, za koje su ga od ranije sumnjiili. Da su u tome uspeli, sigurno je da Joci ne bi ni bio isporuen, ve bi mu se sudilo u Bugarskoj. Brzo se saznalo da je Sretena Jocia izdao `kolega` Bugarin, poto nije uspeo da plati dve tone kolumbijskog kokaina, prema ugovoru u kojem je Joci bio garant, tvrdio je najtiraniji sofijski dnevnik Trud, pozivajui se na policijske izvore. Za etiri trane droge od po 500 kilograma bugarski narko-bos je bio u obavezi da plati 250 miliona dolara kolumbijskim `kolegama` Bugarin je, meutim, imao potekoa, zbog ega je Joca Amsterdam bio prinuen da sam izbroji milione i izmiri obavezu, nakon ega je on pritisnut da vrati pare izdao Sretena Jocia. Dve nedelje nakon hapenja bugarski specijalci su doli do informacije da je iz Srbije u Bugarsku ulo tridesetak njegovih kompanjona sa parama za `otkup`. Jo na prvom sasluanju Joci je bugarskim istranim organima velikoduno predloio da lino otkupi dobar deo bugarskog duga prema inostranim bankama, u zamenu za putanje na slobodu. A tri sata nakon Jocieve ekstradicije Holandiji dve maskirane osobe su s motocikla pucale u Dimitra Dambazova, jednog od najveih bosova bugarskog podzemlja, koji je pukom sluajnou ostao iv i prebaen je na oporavak u bolnicu `Pirogovo`. List Trud je tada zakljuio da je pokuaj ubistva karakteristian za italijansku i srpsku mafiju, ali ne i za bugarsku. Kako je odmah utvreno u Amsterdamu, hapenje Sretena Jocia u Bugarskoj je planirano nekoliko meseci. Ministarstvo unutranjih poslova Holandije je godinu dana ranije podnelo zahtev bugarskoj policiji da ga uhapsi u Sofiji, jer je izvrio dve spektakularne likvidacije u Amsterdamu, u septembru 2000. godine, kad je likvidirao poznate holandske mafijae Sama Klepera i Jana Femera. U holandskom zatvoru Joca Amsterdam je trebalo da zbog tih ubistava odlei jo 1004 dana pisao je tih dana amsterdamski list Telegraf. Prema informacijama Jana de Klerka, portparola holandske policije, Bugari su Jocu Amsterdama uhapsili dok je telefonirao iz neke uline govornice, na osnovu boje glasa, specijalnim prislukivanjem. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala holandske policije smatra da je Sreten Joci ve itavu deceniju voa jugoslovenske mafije u Amsterdamu, zbog ega je i bio pod prismotrom tajne policije. U Austriji je traen za narueno ubistvo trojice policajaca. A Interpol je za Jociem raspisao centralnu poternicu zbog 20 krivinih dela poinjenih irom Evrope. Prema toj poternici, Joca Amsterdam je osumnjien za tri ubistva policajaca u Evropi, krvave egzekucije u Nemakoj, Holandiji i Srbiji i brojna razbojnitva u Austriji. U Bugarskoj je uhapen kao Marko Josi. Glavni poslovi su mu bili krijumarenje droge i verc falsifikovanog novca. Rumen Mladenov, naelnik bugarske Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala, potvrdio je da je Joci izgradio veoma dobre veze s narko-kumovima u Avganistanu,

Pakistanu i Maleziji, ali da nije bio povezan s Al Kaidom. Jugoslovenska policija je potraivala Jocu Amsterdama zbog sumnje da je 1995. godine naruio ubistvo Gorana Marjanovia, zvanog Goksi Bomba, koji je s vie hitaca iz `heklera` usmren u restoranu `Olimp` na Zvezdari. Prema pisanju holandskog listaTelegraf, Sreten Joci, ili, kako ga zovu, Joca Amsterdam, bio je glavni vinovnik sudara holandske i jugoslovenske mafije u Amsterdamu posle davne likvidacije Duje Beirovia i krvavog obrauna u holandskom podzemlju. Joca Amsterdam je bio glavni pajta Duje Beirevia koji je na veliko trgovao narkoticima. Naime, Beirevi je drogu prodao Klasu Bransmi, kralju heroina i kumu holandske mafije, za nekoliko miliona maraka, koju ovaj nije platio. Zato je Beirevi Klasu objavio rat, u kome je i sam stradao 1990. godine. Kao njegov naslednik Sreten Joci je imao obavezu da povrati novac i da osveti smrt svog efa Duje Beirevia. Bogataki sin, koji se u podzemlje odmetnuo kao predstavnik monog `sindikata`, iji su lanovi bili i pojedini holandski ministri, reeni da najunosniji posao u Holandiji - s drogom - dre vrsto u svojim rukama, Klas Bransma, ubijen je 1991. godine. Likvidirao ga je bivi tajni agent Martin Hogland, verovatno jedini Holananin koji je radio za jugoslovensku mafiju. Poto je holandska policija zbog tog ubistva poela da hapsi lanove jugoslovenske mafije, Sreten Joci je bio prisiljen da se prebaci u Austriju. Pre odlaska iz Amsterdama Joci je 1992. vratio dug Stivu Brounu, kralju marihuane, i Roniju Ondunku, knjigovoi koji je pokrao njegove pare, tako to je na sudu svedoio protiv biveg policijskog agenta i likvidatora Martina Hoglanda. Ali, i o likvidacijama u jugoslovenskoj mafiji. Krajem 1993. Joca Amsterdam je pobegao iz holandskog zatvora, gde je leao zbog neke tue, i doao u Beograd. To, meutim, nije zaustavilo epidemiju smrti u njegovom okruenju. Kad se 1998. vratio u Holandiju, ubijen je njegov prijatelj Roni Ondunk, koji je bio mu Jocine svastike. Naredne, 1999. godine, Stiv Broun je u Amsterdamu preiveo atentat, a Joca Amsterdam je izgubio 12 miliona maraka, jer mu je holandska mafija ukrala itav tovar heroina. Iz osvete, Joci je prvo u septembru sa svojim ljudima likvidirao Sema Klepera, a ranio Dona Mieremeta iz bande Klasa Bransme. A potom je u jesen 2000. godine ubio i Jana Femera. Holandska policija sumnjii Jocia i za ubistvo mafijaa Vilema Holerdera, koji je takoe bio na listi smrti jugoslovenske narkomafije. A bugarski list Trud pisao je da je Joca likvidirao i dvojicu Bugara. Jednog u Holandiji, a drugog u Bugarskoj. U holandskim medijima, ukljuujui i centralni televizijski dnevnik, najnovije vesti o Joci Amsterdamu godinama su bile plasirane kao daleko vanije od aktivnosti holandske kraljice ili vlade. Njegova umeanost u visoku politiku, meutim, svodila se uglavnom na saznanja i sukobe s glavnim holandskim kriminalcem Klasom Bransmom, s kim je u ljubavnoj vezi svojevremeno bila misteriozna Mejbl Vase Smit pre nego to se zaljubila u bosanskog diplomatu Muhameda airbeja i mnogo pre nego to je trebalo da se uda za holandskog princa Johana Frosoa. Naravno, Sreten Joci je mogao i da iznese neke kompromitujue podatke o odgovornosti holandskog bataljona (u sastavu mirovnih snaga UN) za tragediju u Srebrenici, zbog ega je, uostalom, i pala jedna holandska vlada. Srebrenica nikada nije osvojena ili predata, ve je prodata, u zamenu za neki prljavi ve govorio je Joca Amsterdam. Srpski obavetajci su za ogromnu sumu jo ranije uspeli da kupe muslimanski okrug Srebrenicu uz pomo `lakih dama` i umea pranja novca ruske vojne obavetajne slube (misterije zvane GRU). Sreten Joci nije mogao da sedi besposlen ak ni u zatvoru. Dobroduno je, tako, pomagao da se oslobode neki holandski taoci, koje su negde u Iraku oteli Kurdi. Nije uopte krio da za njega nita nije nemogue bilo gde u svetu. Svuda ima svoje ljude ili bar poslovne partnere

koji ga potuju. Optuivali su ga da je daljinskim upravljaem iz zatvorske elije presudio bugarskom narkobosu Milu Bonevu, zvanom Baj Mile (u prevodu: Mile Baksuz), koji je 30. jula ove godine ubijen u Sofiji, zajedno s petoricom telohranitelja. Jedan metak ispaljen je u njegov dijamantski zlatni sat, to je simbolino znailo ne samo da je njegovo vreme isteklo, ve i da se rukom maio i tamo gde nije njegovo. Naime, taj bivi komandos bugarske tajne policije, koji se bavio iznudama i egzekucijama po narudbini, nije izvrio zadatak i spreio izruenje Joce Amsterdama u Holandiju, za ta je od jednog Jocinog prijatelja naplatio tri miliona dolara. Na teret utamnienom Sretenu Jociu stavljan je i pokuaj atentata na Kosa Ploja, holandskog kraljevskog tuioca. Meutim, polako su pred holandskim sudovima padali razni monstruozni dokazi protiv njega, pa je, usled nedostatka dokaza, odlueno da na kraju bude izruen u Srbiju, gde je 1995. optuen kao naruilac ubistva izvesnog lokalnog kriminalca, poznatog po nadimku Goksi Bomba. Meutim, direktni izvrioci, dvojica bivih policajaca iz Krajine, posle su u albi najvioj sudskoj instanci otkrili da su onda bili prinueni da ga lano terete po izriitom nalogu Radovana Stojia Bade, kome Joca Amsterdam nije hteo da plaa dravni, ili lini, reket na prihode koje je na Zapadu ostvarivao od prodaje droge. A moda je to imalo neke veze i s tada jako aktuelnim rivalitetom izmeu srpske javne i tajne policije. Uglavnom, procurilo je u javnost samo da je prilikom hapenja Sretena Jocia u Sofiji kod njega pronaena legitimacija Dravne bezbednosti Srbije - istekla dve godine ranije - 2000. Legenda kae da je toj tajnoj organizaciji, iskljuivo iz patriotskih pobuda, dugo inio najrazliitije usluge. Od onih najbezazlenijih, kao to je bilo prebacivanje bundi Lidije Mrkele-Vukievi iz Holandije u Beograd, pa do reavanja ozbiljnih dravnih pitanja. Nije udeo za slavom i iskljuivo radio s ekipom iz mladosti, Bombonom i Koletom, pripisujui svojim patriotskim zaslugama esto i akcije nekih svojih prijatelja. Joca Amsterdam je ostao vuk samotnjak, solista, koji je uvek gledao iskljuivo svoja posla. A kad su neki prijatelji iz tajne policije pokuavali da mu se dodvore pohvalama da je jedan od retkih Srba, koji je zaista uspeo da se probije u najviu svetsku elitu, makar u trgovini belim prakom, znao je i da im odbrusi: ta je to novo? Ja sam vam samo obeao da drogu nikad neu da prodajem u Srbiji i toga se drim. Nisam ja kao vae jajare! Poznanici iz Amsterdama pamte njegovu neuobiajenu hladnokrvnost i neustraivost. I kad su njegove fotografije bile na poternicama i kad su ga u stopu pratile na hiljade holandskih policajaca, pod nadzorom amerike DEA, sasvim slobodno se prkosno etao po gradu, i sa suprugom svaki dan odlazio na pijacu. Umesto `heklera` bio je naoruan kesama s povrem, po emu se uopte nije razlikovao od bilo kog stanovnika Amsterdama. Nije se mnogo nadao u konspiraciju, pa je u ribarnici znao da posavetuje zemljake koji su se tu sluajno zadesili: Uzmi obavezno garnele s Terselinga! Dobre su! I ne zaboravi sos od celera. Tako je mnogo ukusnije! Milomir Mari Tihi ovek sa 14 imena Sreten Joci, zvani Joca Amsterdam, u centru Sofije stanovao je sa svojom enom Verom i tri sina. Njegove komije iz ulice Hristo Botev tvrdile su da je re o sasvim mirnom i tihom oveku koji se zvao Marko i koji je na njih ostavio veoma dobar utisak. Istragom je utvreno da je Sreten Joci u Bugarskoj boravio mnogo puta, koristei pri tom ak 14 imena. U isto vreme, vlasti mnogih zemalja traile su ga zbog verca droge, plasiranja falsifikovanog novca i ubistava policajaca.

BUGARSKA: Potkraj 80-ih pripadao je, navodno, grupi pouzdanih operativaca SDB-a, zaduenih za uklanjanje tzv. protivnika reima. To mu nikad nije dokazano, premda je prilikom hapenja u Bugarskoj 2002. zateen s iskaznicom srbijanske tajne slube. Joci je u Beogradu na suenju za ubistvo Gorana Marjanovia i Jelene orevi, izjavio da je njegov glavni domain i zatitnik tokom viegodinjeg boravka u Bugarskoj bio upravo Borisov. "Tamo me je titio njihov obavetajni sektor, Bojko Borisov, koji je kasnije postao gradonaelnik Sofije, i Nikolaj Gigov, vlasnik fudbalskog kluba Lokomotiva, sa kojim sam bio vezan biznisom, jer je on bio legalni trgovac orujem", rekao je Joci. S obzirom na to da je Joci u dvosatnom govoru pominjao i razne druge ljude i dogaaje, gotovo niko u Srbiji nije obratio panju na te rei, ali u Bugarskoj, gde je izborna kampanja upravo poinjala, one su odjeknule kao bomba. Nikolaj Gigov nije sporan: on je odmah priznao da je poznavao Jocia, ali tvrdi da nije znao njegov pravi identitet, te da je sa njim razgovarao samo o fudbalu. Borisov je ogoreno demantovao bilo kakvu saradnju sa Jociem ukazujui da je upravo on, kao glavni sekretar bugarske policije, organizovao Jocievo hapenje u avgustu 2002. u Sofiji i njegovo izruenje Holandiji (videti okvir). Protivnici Borisova, meutim, odmah su uoili ansu: ve 15. aprila, u bugarskoj skuptini je na inicijativu nezavisne poslanice Marije Kapon, a uz podrku socijalista, formirana komisija sa zadatkom da istrai vezu izmeu Jocia i Borisova. Partije desnice odbile su da uu u njen sastav, tvrdei da je re o providnom politikom triku. Skandal lansiran iz beogradske sudnice bio je dobar povod za pokuaj da se razjasne nedoumice oko okolnosti pod kojima je Joci u avgustu 2002. godine uhapen u Bugarskoj i osvetli njegova uloga u seriji obrauna u podzemlju koja je poela nizom spektakularnih ubistava u Bugarskoj, a zavrila se atentatom na Ivu Pukania i Nika Frania prolog oktobra u Zagrebu. Joci se u ovoj epopeji javlja kao gotovo mitska linost, oko koje je ispletena itava mrea teorija zavere koja ukljuuje kokainske kartele, balkanske tajne slube, i desetine leeva posejanih od crnomorskih letovalita do karipskog ostrva Aruba. Pria o Jocievom hapenju poinje s prolea 2002, posetom dvojice predstavnika holandskih bezbednosnih slubi bugarskim kolegama u Slubi za suzbijanje organizovanog kriminala (NSBOP). Holanani su sa sobom doneli jednu staru Jocinu fotografiju (iz 1986), otiske prstiju, i informaciju da imaju saznanja da se osoba koju smatraju za jednog od najopasnijih evropskih kriminalaca skriva negde u Bugarskoj. To su zakljuili nakon to su, prislukujui Jocieve kontakte u Holandiji, zabeleili nekoliko telefonskih poziva sa razliitih brojeva u Bugarskoj. Sem toga su imali dugaak spisak Jocievih razliitih lanih imena koje je koristio u nekoliko evropskih zemalja tokom proteklih godina. "Proverili smo otiske i sva imena koja su nam Holanani dali, i nismo nali nita", kae za "Vreme" Rumen Milanov, koji je u to vreme bio direktor NSBOP-a, a danas vodi privatnu konsultantsku firmu. Proverili su i telefonske brojeve sa kojih je Joci zvao Holandiju i ustanovili da su u pitanju javne govornice, u Sofiji i na bugarskom primorju. Izgledalo je da je potraga u orsokaku, ali Bugarima je bilo stalo da pred Evropljanima poprave imid zemlje u kojoj kriminal caruje, a policija je paralisana zbog nesposobnosti i korupcije. Poeli su da paljivo motre meunarodne pozive iz telefonskih govornica, posebno prema Holandiji. "Cela operacija je najvie podseala na ribarenje", prisea se Milanov. "Bacite mreu i ekate." Tokom sledeih nekoliko nedelja, zabeleili su vie takvih poziva iz raznih govornica, ali sve

su bile u istom kraju u blizini Renesansnog trga u centru Sofije. Re je o prostranom trgu sa omanjim parkom u sredini, u neposrednoj blizini sedita gradske policije. Sledei korak je bio da se u blizini svake od nekoliko govornica po obodu trga postave agenti, naoruani fotografijom na kojoj je Jocinom liku, uz pomo kompjuterskog programa, dodato petnaestak godina. Agenti NSBOP-a imali su jo jedan adut: izvesnu ensku osobu koja je tvrdila da je na nekoj terevenci u drutvu bugarskih mafijaa upoznala Srbina koji odgovara Jocievom opisu, mada mu nije znala ime. Jedne junske veeri, ekanje se isplatilo: govornici na rubu parkia priao je mukarac koji je liio na Jocia. Dok je iz centrale potvreno da je odatle zvana Holandija, Joci je ve zavrio razgovor i uputio se prema utoj stambenoj zgradi na broju 3. "Predao se bez otpora, im su mu nai agenti prili", kae Milanov, a na pitanje zato se Joci sledeeg dana pred sudijom pojavio sa povelikom modricom na licu (videti sliku) odgovara: "Mi ga nismo tukli, a ta je bilo posle u pritvoru ne znam." NONI POZIV: Postupak je dalje trebalo da tee rutinski: nakon to je uz pomo otisaka utvreno da je zaista re o Jociu, a ne o Marku Milosavljeviu, kako je pisalo u Jocinom pasou, odreen mu je pritvor zbog lanih papira, a odmah zatim pokrenut i postupak za izruenje Holandiji. Joci je preko svojih advokata uloio albu, pokuavajui da odloi put, dok je istovremeno traio nain da se izmigolji. Ni Bojko Borisov ni Rumen Milanov nisu hteli da potvrde ni da demantuju pisanje bugarske tampe da je Joci nudio ogromne pare da ga puste, pa je ak predlagao da otplati bugarski spoljni dug. "Imali smo informacije da je za operaciju Jocievog oslobaanja prikupljena ovea suma novca, kao i da je taj novac bio usmeren prema izvesnoj osobi iz tuilatva, ali dokaza za to nema", kae Milanov. Ono to se zna jeste da je Joci, dok je u gradskom zatvoru ekao izruenje, jedne noi stao da se previja od bolova u stomaku. Probuen kasnim pozivom iz zatvora, Borisov je u prvi mah odobrio da ga prebace u zatvorski stacionar, ali mu je ubrzo sinulo da to nije bez razloga. Naredio je da se strae oko zatvora pojaaju, a iste noi, im je deurni lekar ustanovio da Jociu nita ne fali, organizovano je njegovo prebacivanje u pritvorsku jedinicu Tranzitne policije, najbolje uvani zatvor u Bugarskoj. Nekoliko izvora bliskih policiji potvruje da je Joci te noi trebalo da pobegne iz slabo uvanog stacionara, a da ga je u blizini zatvora ekala ekipa koju je organizovao Milo Bonev zvani Baj Mile, jedan od voa kriminalnog sindikata SIK. Boneva su u bati restorana fudbalskog kluba "Slavija" 2004. spektakularno ubili napadai obueni u policijske uniforme, a usput je stradalo i pet njegovih telohranitelja. Suenje nekolicini pripadnika rivalskog klana optuenih za njegovo ubistvo jo je u toku. Ubistvo Baj Mileta se u bugarskoj tampi esto pripisivalo Joci Amsterdamu, mada je on u to vreme bio u holandskom zatvoru; navodno ga je odatle naruio svetei se to ga Mile nije izvukao iz zatvora, a neki tvrde da je Joca verovao da ga je Mile "namestio". Meutim, mnogobrojni policijski i policiji bliski bugarski izvori kau da to nije tano: Miletovo ubistvo rezultat je druge, mnogo komplikovanije prie o sukobima unutar tamonjeg podzemlja, a njih dvojica su do kraja (Miletovog) ivota ostali dobri prijatelji. Joci je u avgustu 2002, nakon to su mu sve albe odbijene, holandskim vojnim avionom prebaen u specijalni zatvor u Fuhtu, da odlei ostatak trogodinje kazne. Meutim, njegove bugarske veze time nisu bile prekinute. PODZEMNI RAT: Niko ne moe sa sigurnou da kae kad se Joci doselio u Bugarsku. Kao Marko Milosavljevi je tamo iveo manje od dve godine, ali ko zna koje je identitete koristio pre toga. Nakon to su Jocine slike objavljene u svim novinama, ljudi su poeli da se priseaju

da su ga jo polovinom devedesetih esto viali u drutvu pomenutog Baj Mileta, iji je klan kontrolisao veliki broj hotela u bugarskim letovalitima i ski-centrima. Mile je esto tamo gostio svoje srpske prijatelje, sve redom opasne momke koji su se hvalili svojim ueem u bosanskom ratu, a Joca se u to drutvo lako uklapao. Izbegavao je, meutim, da se istie i da se uputa u kriminalne poslove. "Bugarska mu je bila potrebna kao sklonite i baza odakle je mogao da vue konce u drugim zemljama, pa se trudio da ovde ne pravi probleme", kae Milanov. Slavi Angelov, novinar sofijskog lista "24 asa" i autor vie knjiga o bugarskom podzemlju, slae se sa ovim: "Ovde je jedno vreme bila moda da se svako nerazjanjeno ubistvo pripisuje Joci Amsterdamu", kae on. "Naknadno se ispostavilo da to nije tano." Meutim, kada se Baj Miletov SIK, razgranata banda koja je bila legalno registrovana kao osiguravajue drutvo, raspala na dva suprotstavljena tabora, Joca nije mogao da ostane neutralan. Rascep je poeo 1998, ubistvom biznismena Emila Petrova, vlasnika velike graevinske firme. Baj Mile je od Petrova pokuao da iznudi neke pare (oko pola miliona dolara), ali je ovaj odbio da plati i potraio zatitu od drugog bosa SIK, izvesnog Polija Panteva, sa kojim je bio u bliskim odnosima. Petrov je ubijen, nakon ega se ljutiti Pantev sa grupom saradnika odvojio od Baj Mileta, ime je unutar dotad jedinstvenog klana izbio rat. Do eskalacije je dolo kada je Pantev sledee godine ukrao oko 600 kilograma kokaina iz tajnog magacina u Blagoevgradu. Za taj kokain se u bugarskoj tampi tvrdilo da je bio Jocin, ali Angelov tvrdi da ni to nije tano: po njemu, kokain je pripadao izvesnom Kuzmanu Guslekovu (ubijen u svojoj vili u Marbelji 1999), a Baj Miletova ekipa je trebalo da obezbedi transport kroz Bugarsku. Nakon ove drske krae, Baj Mile je odluio da Panteva po svaku cenu likvidira. Ovo nije bilo lako izvesti, jer se Pantev vozio u blindiranom automobilu, okruen gomilom teko naoruanih telohranitelja. Prvi atentat koji je Mile organizovao nije uspeo: nesueni ubica, izvesni Ivan Stojanov zvani Kubeto (Zvonik), ispalio je projektil iz "zolje" na automobil u kome je bio Pantev, ali raketa nije eksplodirala jer ju je Kubeto ispalio iz prevelike blizine. Drugi pokuaj je propao kada je grupa ruskih "umetnika" koje je Baj Mile unajmio, sastavljajui bombu koju su nameravali da podmetnu, grekom digla u vazduh sebe i pola sofijskog hotela u kome su boravili. Posle toga, Pantev je pobegao u Junu Ameriku, a Mile se obratio Joci Amsterdamu, koji je uz pomo svojih prijatelja iz Kolumbije zavrio posao: Pantev je ubijen u martu 2001. u Arubi. "To je jedino ubistvo bugarskog kriminalca za koje pouzdano znamo da ga je organizovao Joci", tvrde bugarski policijski izvori. PUCAI IZ LAPTOPA: Kada je Joci 2002. uhapen i izruen Holandiji, ostavio je Baj Miletu oprotajni poklon u vidu grupe ubica, skupljenih s koca i konopca, uglavnom hrvatskih dravljana sa ratnim iskustvom. Za postojanje ove grupe, kojoj se pripisuje niz ubistava i kidnapovanja (rtve su sve odreda Baj Miletovi rivali), saznalo se tek 2004, na prilino neobian nain. Lanac dogaaja poeo je upadom grupe lokalnih provalnika u jedan stan u Sofiji; umesto nakita i deviza, u stanu su nali sanduk pun raznog oruja, ukljuujui snajpere, plastini eksploziv i raketne bacae. Lopovi su se prepali i pobegli, ponevi sa sobom samo jedan laptop kompjuter. Kada su ga ukljuili, na desktopu su nali gomilu fotografija raznih ljudi koji su pred kamerama pozirali sa orujem. Na kraju je jedan od lopova, koji je ujedno bio policijski dounik, odneo laptop u policiju i ispriao celu priu. Bugarski policajci su prvo neko vreme osmatrali stan, ali poto je izgledao prazan, diskretno su uli uz pomo kalauza. Oruja vie nije bilo, osim jednog nonog niana, a policija je nastavila da dri stan pod prismotrom. U meuvremenu su na osnovu podataka iz laptopa doli do imena lanova bande, ukupno njih dvanaest: braa Robert i Luka Matani, Amir

Mafalani, Fenko Imamovi, Emil Ivezi, Goran Turkovi, Blaenko Jalabeti, Vinko Koki, Ivan Moe, Danijel Milinkovi, Zdravko agolj i Branko Vujanovi. Svi pomenuti bili su povezani sa Jociem, a prva trojica sa ovog spiska pojavljuju se pet godina kasnije kao optueni za ubistvo Ive Pukania i Nike Frania. Robert Matani i Branko Vujanovi uhvaeni su nekoliko dana kasnije pred vratima pomenutog stana, ali su pod udnim okolnostima uspeli da pobegnu (Matani je, navodno, savladao policajca koji ga je sprovodio, a Vujanovi se ietao iz policijske stanice). Matani je sa delom oruja ilegalno preao u Srbiju, gde je uhapen nakon to se zabarikadirao u sobi hotela Ineks Krajina u Negotinu. Osuen je na dve godine zatvora koje je odleao u Sremskoj Mitrovici, u isto vreme dok je tamo sedeo Jocin prijatelj Andrija Drakovi. Matani je nakon toga izruen Bugarskoj, gde mu je sueno zbog nekoliko ubistava, ali je osloboen zbog nedostatka dokaza, tako da se 2006. vratio u Hrvatsku. Uhvaen je i Ivan Moe, i takoe osloboen, ali je, za razliku od Matania, odluio da ostane u Bugarskoj. To se pokazalo kao greka: nestao je 2007, posle bliskog susreta sa grupom bugarskih gangstera iz rivalskog klana, a telo nikada nije naeno. Ostali lanovi grupe uspeli su da se domognu Hrvatske i tako se spasu od bugarskog pravosua. POVRATAK U BEOGRAD: Joca Amsterdam je u meuvremenu odleao kaznu u Holandiji i, nakon suenja za neki heroin na kome je osloboen zbog nedostatka dokaza, vratio se u Srbiju 2006. Ostatak prie dobro je poznat: provodi u nonim klubovima u drutvu sa Andrijom Drakoviem i Hadi Draganom Antiem, tenderi, Miloevieva vila u Tolstojevoj i najzad, hapenje na osnovu podataka prikupljenih od strane hrvatske policije zbog ubistva Pukania i Frania krajem aprila ove godine. Ostalo je, meutim, dosta pitanja koja su za sada bez odgovora. Na primer, zato je Joci, prema podacima bugarske policije, ak dvanaest puta prelazio bugarsko-srpsku granicu pod imenom Marko Milosavljevi tokom 2001. i 2002. godine, iako je osim holandske, za njim raspisana i srpska poternica? Podsetimo: to je ono vreme kada je srpskim podzemljem vladao Zemunski klan, pod zatitom dravne bezbednosti. Valjalo bi proveriti i da li se neki od tih Jocinih izleta u domovinu poklapa sa ubistvom Zorana Ristovia Prike, ije je raspadnuto telo naeno 4. jula 2001. u Koutnjaku. Prika je bio dugogodinji pripadnik Jedinice za specijalne operacije, oznaen kao jedan od atentatora na Slavka uruviju. Jocievi esti izleti u Srbiju 2001. i 2002. takoe ukazuju da je pria o nekakvom sukobu izmeu Jocia i Milorada Ulemeka Legije, plasirana iz beogradskih policijskih krugova i vie puta navoena i u ovim novinama, netana. Joci je po svemu sudei bio i ostao u sjajnim odnosima sa Legijom i "zemuncima", a jedan od indikatora je i da je izvesni Nenad Milievi, lan Zemunskog klana, uhapen u Bugarskoj tokom akcije "Sablja" 2003, tamo esto vian sa Jocievim odraslim sinom Miloem, koji je nakon oevog hapenja ostao u Bugarskoj. I konano, bilo bi zanimljivo ispitati prirodu Jocinog drugarstva sa bugarskim biznismenom Hristom Kovakim, vlasnikom nekoliko tamonjih rudnika i elektrana. Pomenuti Kovaki, koji tvrdi da ga za Jocia vee iskljuivo lino prijateljstvo, ali ne i poslovi, poslednjih je godina kupio dvadesetak firmi u Srbiji, izmeu ostalih "Nevenu" Leskovac, kruevaki Trajal, Novu gumu iz Rume i rudnik uglja u Kovinu. Radnici u tim preduzeima jo od sredine prole godine ne dobijaju plate, a Kovaki je krajem 2008. uhapen u Bugarskoj i optuen zbog utaje poreza. Platio je kauciju od 300.000 leva (oko 150.000 evra), a im je izaao iz zatvora osnovao je stranku Lider, koja se na bugarskim parlamentarnim izborima takmii protiv Bojka Borisova. Tu negde moglo bi se nai objanjenje za Jociev motiv da iz beogradske sudnice

nabaci blato na Bojka. Kako e se suenja Jociu za dva dvostruka ubistva zavriti teko je prognozirati, s obzirom na njegovu reputaciju oveka koji za sobom ne ostavlja ive svedoke. Ipak, izgleda da je, naruujui ubistvo u Zagrebu dok mu je tekao proces za drugo u Beogradu, malo precenio svoje mogunosti. Kao, uostalom, i petljanjem u bugarsku politiku. drugi izvori: Novi kum srpskog podzemlja Najstraniji komar beogradskih mafijakih bosova iz 2004. i 2005. da e povratkom zloglasnog Joce Amsterdama u zemlju izgubiti svoje unosne poslove izgleda da se obistinio. ovek koji na prvi pogled vie lii na kakvog rudara iz tree smene zapravo je mafijaki bos, strah i trepet ne samo srpskog ve i evropskog podzemlja. Sreten Joci uspeo je da zauzme poziciju premijera srpskog podzemlja. Poslovino dobro obaveteni ljudi bliski podzemlju kau da je zloglasni Amsterdam preuzeo glavnu re u voenju unosnih poslova beogradskog podzemlja koje je, pomou svojih inostranih veza i kontakata, povezao sa vodeim igraima evropske i junoamerike kriminalne scene. Pria se da ima malo onih koji mogu da se bave nekim nelegalnim poslom u srpskoj prestonici, a da prethodno ne dobiju saglasnost ovog oveka koji nosi titulu kapo di tuto kapi iz Male Krsne. BIZNISMEN Dokaz za to da su prie o njegovoj moi i preuzimanju glavnih poslova tane doao je pre nekoliko nedelja, kada se ovaj biznismen na poetku suenja za podstrekivanje na ubistvo u beogradskoj Palati pravde pojavio bez telohranitelja. Ovim na prvi pogled neupadljivim gestom pokazao je zapravo da se nikoga ne boji i da mu na beogradskoj kriminalnoj sceni trenutno nema ravnog. Bosovima iz Bugarske i Holandije, koji ve odavno ele da mu se osvete, poruio je da je Beograd za njega siguran grad. Grad u kojem on, Joca Amsterdam, u lanenom odelu, preplanuo i zalizane kose slobodno eta, ne plaei se potencijalnih atentatora. Kada je kriminalnim oponentima slao poruku da mu niko nita ne moe, Joca verovatno nije eleo da prepusti sluaju ni najmanju sitnicu. Pozirao je fotoreporterima koji su tog dana doli ispred Palate pravde bez nade da e im iko dozvoliti da slikaju jednog od najveih evropskih bosova, pokazao je svoje lice ne samo iroj javnosti ve svima koji su ga dosad prozivali da ne sme to da uradi. Poslednja njegova fotografija objavljena u medijima snimljena je jo pre 20 godina. Suenje za podstrekavanje na ubistvo trajalo je krae nego ou pre poetka zvaninog procesa. Ispred ulaza u Palatu pravde i u sudnicu bilo je nekoliko desetina novinara, a fotoreporteri su bez prestanka kljocali. Joci je nosio laneno be odelo, a naoare za sunce skinuo je tek u sudnici. Preplanuli Joca imao je nauljenu i zalizanu kosu poput pravog manekena. - Ma, je l' ovo uveni Joca Amsterdam?! Nemogue, pa on uopte ne lii na onog mladia sa slike koja se godinama vrti u novinama! Nikada ga ne bih prepoznao! Uopte mi ne lii na nekog mafijaa. Pa, gde su mu silni telohranitelji koji se spominju! Andrija Drakovi dolazi u Palatu pravde sa gomilom gorila, a Joca uetao sam! - prenele su dnevne novine utiske jednog Beograanina koji se sluajno zatekao u Palati pravde. ERET Joci nije reagovao na mnogobrojna novinarska pitanja. Uao je u zgradu suda i pozdravio se sa nekoliko advokata. Na kraju se pozdravio i sa svojim advokatom Zdenkom Tomanoviem.

S obzirom na to da je sudnica bila mala za sve zainteresovane, sudija Mirjana Popovi odluila je da pusti samo nekoliko novinara. - Bolje da uu samo novinarke - eretski je dobacio Joca Amsterdam. Kad je utvreno da porodice oteenih nisu dole, suenje zbog sumnje da je u julu 1995. podstrekivao Miodraga Prodanovia i Bojana Milosavljevia da ubiju Gorana Marjanovia, poznatijeg kao Goksi Bomba, odloeno je za 2. decembar. Posle turbulentnog perioda u poslednjih godinu dana Joca Amsterdam preuzima vodeu ulogu u beogradskom podzemlju. Iako mu u prvo vreme nisu davali velike anse, sada njegovi glavni konkurenti vie nisu toliko jaki kao on. Vie se, na primer, davalo anse zloglasnom Dejanu Stojanoviu Keki, ija je grupa i dalje jedna od najjaih u gradu. Otkako je krajem prole godine MUP Srbije poeo intezivno da se obraunava sa Kekom, hapenjem lanova njegove grupe koji su krijumarili narkotike u zapadnu Evropu, zatim otkrivanjem ubica Gorana Mijatovia Mite, predsednika FK Beanija, i pokretanjem istrage o takozvanoj fudbalskoj mafiji, ovaj Novobeograanin sklonio se u Crnu Goru, gde mu zatitu pruaju lokalni mafijai. Posle razbijanja zemunskog klana ova mafijaka grupa preuzela je primat kriminalnih aktivnosti na teritoriji Srbije. Imaju dobro razgranatu mreu po itavoj Srbiji i dobre veze sa crnogorskim kriminalcima. Policija ima podatke o tome da je Keka udruio svoje poslove sa zloglasnom grupom Amerika. Policija ima saznanja da Kekina grupa pokuava ponovo da preuzme primat u podzemlju, obraunavajui se pri tom sa konkurentima, vojnicima monijih mafijaa. Sumnja se da stoje iza nekoliko estokih ovogodinjih likvidacija, meu kojima je i ona od pre nekoliko meseci na splavu Blejvo, gde je ubijen konkurent Andrija Stani (34). Ubijen je u rano jutro 24. maja, u 4.10 asova, u saekui na parkiralitu ispred splava na Zemunskom keju. Napadai sakriveni u bunju ispalili su nekoliko hitaca na Stania, koji je ubrzo posle toga izdahnuo u Urgentnom centru. Napadai iz zasede lake su ranili i Stanievog prijatelja Nikolu esia (35) i jednu devojku koja je sluajno prolazila parkingom u trenutku pucnjave. U SENCI Od ostalih pretendenata za efa srpskog podzemlja tu je i Luka Bojovi, koji posle nedavnog izlaska iz zatvora pokuava da povrati primat. On je posle ubistva premijera Zorana inia i akcije Sablja preuzeo veinu poslova zemunskog klana - od trgovine drogom do reketiranja. Bojoviem se niko nije ozbiljno bavio do sredine prole godine, kada je uhapen zbog sumnje da je pomagao odbeglim zemuncima. Jednostavno, posle Sablje je uskoio u prazan prostor i zauzeo jednu od vodeih pozicija na kriminalnoj sceni Srbije. esto je putovao u Crnu Goru, Holandiju i vedsku. Tu je i Andrija Drakovi, koji izgleda jo nije sredio svoje poslove od prologodinjeg hapenja u Italiji. Kriminalna karijera ovog bosa iz Male Krsne poela je 1984. godine, kada je doao u Amsterdam da se navodno skloni od komunista, poto potie iz izrazito rojalistike porodice. Posle se u Holandiji oenio s Babet, dobio decu i izgubio veliki broj prijatelja. Kad je 1992. izruen u Srbiju, Miloevi je Arkanu dao zadatak da ga uhapsi i preda policiji. Zato je sa svojom drugom suprugom Verom bio prinuen da 1996. pobegne u Bugarsku. Za vreme rata vercovao je cigarete, benzin, kafu i aj. Zbog sumnje da stoji iza 23 naruena ubistva bugarske vlasti su ga 17. avgusta 2002. izruile Holandiji. Za njim je, naime, jo pre 11 godina raspisana poternica Interpola zbog optubi da je odgovoran za ubistva u nekoliko evropskih zemalja, saoptio je tada bugarski ministar unutranjih poslova Bojko Borisov. Joci je uhapen 20. juna u centru Sofije u akciji koju su zajedniki izveli bugarska policija i Interpol. Uz jake mere bezbednosti prebaen je u Amsterdam specijalnim avionom koji je poslala holandska vlada. Njega je holandski sud

1993. godine osudio na tri godine zatvora zbog pokuaja ubistva, ali je posle est meseci Joca uspeo da pobegne. Jocia su zbog brojnih optubi za ubistva, falsifikovanje i verc droge traile jo i Nemaka, Jugoslavija, Austrija, Maarska i vedska. Poto je bugarska policija oekivala da bi neko od Jocievih ljudi mogao da pokua otmicu, to jest njegovo oslobaanje, prilikom njegove ekstradicije primenjene su neviene zatitne mere. U 10 sati ujutro zapoele su masovne policijske provere u rejonu gde se nalazila transportna policija, u ijim je prostorijama Sreten Joci proveo vei deo vremena otkad je uhapen. Brzo se saznalo da je Sretena Jocia izdao kolega Bugarin poto nije uspeo da plati dve tone kolumbijskog kokaina prema ugovoru u kojem je Joci bio garant, tvrdio je najtiraniji sofijski dnevnik Trud, pozivajui se na policijske izvore. Za etiri trane droge od po 500 kilograma bugarski narkobos je bio u obavezi da plati 250 miliona dolara kolumbijskim kriminalcima. Bugarin je, meutim, imao potekoa, zbog ega je Joca Amsterdam bio prinuen da sam izbroji milione i izmiri obavezu, nakon ega je ovaj - pritisnut da vrati pare izdao Sretena Jocia. Tri sata nakon Jocieve ekstradicije Holandiji dve maskirane osobe su s motocikla pucale u Dimitra Dambazova, jednog od najveih bosova bugarskog podzemlja koji je pukim sluajem ostao iv. Prebaen je na oporavak u bolnicu Pirogovo. List Trud je tada zakljuio da je pokuaj ubistva karakteristian za italijansku i srpsku mafiju, ali ne i za bugarsku. Kako je odmah utvreno u Amsterdamu, hapenje Sretena Jocia u Bugarskoj je planirano nekoliko meseci. Ministarstvo unutranjih poslova Holandije podnelo je godinu dana ranije zahtev bugarskoj policiji da ga uhapsi u Sofiji jer je u septembru 2000. godine u Amsterdamu izvrio dve spektakularne likvidacije poznatih holandskih mafijaa Sama Klepera i Jana Femera. Trebalo je da Joca Amsterdam zbog tih ubistava odlei u holandskom zatvoru jo 1.004 dana pisao je tih dana amsterdamski list Telegraf. OSVETA Prema informacijama Jana de Klerka, portparola holandske policije, Bugari su Jocu Amsterdama uhapsili dok je telefonirao iz neke uline govornice. Prepoznali su ga na osnovu boje glasa specijalnim prislukivanjem. Optuivali su ga da je daljinskim upravljaem iz zatvorske elije presudio bugarskom narkobosu Milu Bonevu, zvanom Baj Mile (u prevodu Mile Baksuz), koji je 30. jula prole godine ubijen u Sofiji zajedno s petoricom telohranitelja. Jedan metak ispaljen je u njegov dijamantski zlatni sat, to je simbolino znailo ne samo da je njegovo vreme isteklo ve i da se rukom maio i tamo gde nije njegovo. Naime, taj bivi komandos bugarske tajne policije koji se bavio iznudama i egzekucijama po narudbini nije izvrio zadatak i spreio izruenje Joce Amsterdama u Holandiju, za ta je od jednog Jocinog prijatelja naplatio tri miliona dolara. Upueni tvrde da je Joca danas, pored svoje osnovne delatnosti, poeo da pokuava da legalizuje svoj prljavo steeni novac, poseujui Agenciju za privatizaciju. Drava je u jednom sluaju osujetila njegove namere da kupi preduzee iz Boljevca. Joca Amsterdam se, dakle, posle est godina vratio na elo podzemlja. To mesto je izgubio nakon hapenja 2002. u Bugarskoj i kasnije ekstradicije u Holandiju. Dve godine posle spektakularnog izruenja Joce Amsterdama holandskoj policiji iz Bugarske - uz pratnju tenkova, aviona i helikoptera - holandski sudovi nisu uspeli da dokau njegovu krivicu, pa je odlueno da bude izruen Srbiji. Ubrzo je puten na slobodu uz kauciju od 300.000 evra. Uprava holandske policije za borbu protiv organizovanog kriminala smatra da je Sreten Joci ve itavu deceniju voa jugoslovenske mafije u Amsterdamu, zbog ega je i bio pod prismotrom tajne policije. U Austriji je traen za narueno ubistvo trojice policajaca. Prema poternici Interpola, Joca Amsterdam je osumnjien za tri ubistva policajaca u Evropi, krvave egzekucije u Nemakoj, Holandiji i Srbiji i brojna razbojnitva u Austriji. U Bugarskoj je

uhapen kao Marko Josi. Kada je jednom bio u publici prilikom aukcije nekog preduzea, Sreten Joci je rekao da nije vano da pobedi. Uestvuje, kae, da bi doprineo da cena firme poraste, a drava zaradi. Uz tu brigu za srpski budet, Joci je novinarima ispriao da je razlog to je postao redovni posetilac aukcija najava da e to ubudue biti zabranjeno ljudima sa krimi dosijeima, pa da ugrabi jo dok moe. ivot Sretena Jocia je veoma buran i ukljuuje hapenja u vie zemalja, kao i odleanu zatvorsku kaznu u Holandiji zbog pucanja na policajca. Pored istrage da je umean u ubistvo Ive Pukania, protiv njega se poslednjih nekoliko godina vodi postupak pred Okrunim sudom u Beogradu zbog naruivanja ubistva 1995 godine. Takoe, pred beogradskim optinskim sudovima se Jociu sudi zbog ometanja slubenog lica i neovlaenog posedovanja oruja. Za Jocu Amsterdama se u javnosti ve godinama sumnja da je jedan od vodeih narko-bosova na Balkanu, ali ove sumnje nikada nisu sudskim putem potvrene.

eljko Ranatovi Arkan ubijen je 15. januara 2000. godine u hotelu Interkontinental. Tom prilikom stradali su i njegovi prijatelji Milenko Mandi i Dragan Gari. Dvojica prvooptuenih, Dobrosav Gavri i Milan urii, u bekstvu su od izricanja prvostepene presude, 9. oktobra 2006. godine. Odlukom Vrhovnog suda oni su pravosnano osueni na 35, odnosno 30 godina zatvora. Dragan Nikoli Gagi jedini je optueni koji se nalazi na izdravanju tridesetogodinje kazne.

-Prema informacijama ljudi koji su se nalazili u Raznatovicevoj neposrednoj blizini u vreme ubistva, a hotelsko predvorje je u tom trenutku bilo puno ljudi, Arkan je sa Milenkom Mandicem Mandom i covekom iz obezbedenja koji je neprestano uz njega, bio u hotelskom restoranu na rucku. Nakon toga su skupa otisli u hol, u deo koji se nalazi blize recepciji i ulazu u Interkontinental. Seli su u jedan od separea, a Arkan je svog telohranitelja zamolio da ode po kolace. U vreme dok se ovaj udaljavao, a izvor Blica tvrdi da nije ni dosao do pulta gde su stajali kolaci, Arkanu i Mandicu je prisao covek koga su ocigledno obojica dobro poznavali. Prema opisu dogadaja, Arkan je ustao i rukovao se s njim, zatim su se izljubili, a potom je Raznatovic seo u fotelju. Istog trenutka covek, ciji identitet u ovom trenutku niko nije voljan da saopsti mada je izvesno da su ga mnogi dobro videli, poteze pistolj i puca Arkanu u glavu. To je bio prvi hitac koji su prisutni u hotelu opisali kao prasak petarde, nakon cega je usledila rafalna paljba. Kada je video sta se dogada, Mandic skace i pokusava da zastiti Arkana, odnosno nasrce na ubicu i njegov revolver. Medutim, ubica uspeva da iz neposredne blizine ispali vise hitaca koji Mandica pogadaju u telo i zbog cega ovaj ostaje mrtav na mestu. Posle izvesnog vremena, cije trajanje u opstem metezu niko nije uspeo precizno da definise, sledi rafalna paljba iz vise oruzja. Posto je prisutnima bilo potpuno jasno da pucnjava moze da ima veze samo sa Raznatovicem, prema separeu su potrcali mladici iz njegovog obezbedenja koji su se nalazili u blizini. Jedan od najbrzijh je, navodno, bio momak koji se nalazio u Arkanovom dzipu, parkiranom tik uz hotelski ulaz. Prema prici izvora Blica, on je utrcao sa heklereom i zapucao prema napadacima. Momenat kako i kada se na mestu ubistva pojavilo vise napadaca niko, zasad, ne moze jasno da opise, ali je izvesno da covek koji je ispalio prvi hitac nije bio sam. U razjasnjavanju okolnosti ubistva potpuno je nepoznato prisustvo i pogibija pripadnika policije, ili bivseg pripadnika, Dragana Garica. Prema jednoj varijanti, upravo je on bio covek koji je ranjen puzao prema hotelskom izlazu, pokusavajuci da se skloni sa mesta obracuna. Niko ne moze da potvrdi da li se njegovo pojavljivanje vezuje za poznanstvo sa Arkanom ili, pak, povezanoscu s nekim drugim, niti da li je poginuo od hitaca koje su ispalili napadaci ili mladici koji su pokusali da zastite Raznatovica. Uglavnom, uocljivo je da u prvim izdanjima novina nije bilo umrlica u kojima se neko oprastao od Garica. Isti izvori tvrde da mladici iz Arkanovog obezbedenja dobro znaju identitet njegovog ubice, jer se pojavio javno i bez ikakve sumnje, polako, kako je to jedino i bilo moguce, prisao Arkanu i pucao u njega. Prema nekim policijskim izvorima, policija uporno traga za jednim od momaka iz obezbedenja, za koga se pretpostavlja da bi mogao da potvrdi identitet napadaca, a koji zasad ne zeli da se pojavi i to kaze. Medutim, pretpostavka je da u ovom trenutku gotovo svi bliski prijatelji pokojnog Raznatovica znaju o kome je rec. Ujedno, neki od prisutnih u Interkontinentalu, koji su bili dovoljno prisebni da se osvrnu oko sebe, garantuju da je u obracunu nastradalo vise ljudi. Prema njihovoj proceni, i izvesnim saznanjima, poginuo je najmanje jos jedan covek, mozda bas jedan od napadaca, mada se govori i o jos tri zrtve, odnosno ukupno sestoro poginulih. Ti podaci, ako to jesu, u ovom momentu ostaju u domenu spekulacija, a eventualnu potvrdu ili demanti bi bilo moguce ocekivati tek po zvanicnom saopstenju policije.

nesto posle ponoci 28. februara 1998. godine braon "jaguar" zaustavio se na semaforu kod prodavnice "Gas", na uglu Ulice Carice Milice i Brankove, kasni prolaznici su radoznalo zagledali lepu limuzinu kotorske registracije. Te noci iz zadnjih redova kolone automobila koji su cekali zeleno svjetlo na semaforu izleteo je, uz skripu guma "fiat" bez registarskih oznaka i naglo se zaustavio ispred "jaguara". Dva nepoznata mladica potegla su automate i srucili rafal u vozaca i suvozaca "jaguara", dodali gas i sjurili se preko Brankovog mosta ka Novom Beogradu. Na crnom asfaltu ostale su vruce caure, a u "jaguaru" dva tela su klonula sa sedista. Tako su u centru Beograda ubijeni Bojan Petrovic, star 36 godina i njegov drug tridesetogodisnji Zoran Bogdanovic-Kepa. Petrovic je bio clan rukovodstva beogradske narko-mafije i jedan od posljednjih clanova vozdovackog klana. Smrt je za Bojana Petrovica bila, kako su novine pisale, nastavak sudbine mnogih momaka iz beogradskog podzemlja, koji su uspjeli da se izdignu iznad prosjeka i da postanu vodje u pojedinim poslovima. Da bi Bojan Petrovic to bio u narko-mafiji, bilo je nuzno da, kako su poznavaoci podzemlja pisali, ukloni Gorana Vukovica-Majmuna, Dragana Joksovica-Joksu u Svedskoj. I Zorana Dimitrova na Konjarniku, pa je ovo bio cin osvete. Stampa je kao izvrsioce tih likvidacija pominjala izvjesnog Rogu, zatim Vojislava Raicevica, poznatijeg po nadimku Voja Amerikanac i samog Bojana. Sva trojica su te 1998. vec bili ubijeni. Zbog toga se ubistvo Bojana Petrovica shvatalo kao osveta za likvidaciju Vukovica, Joksovica, pa cak i Caldovica. Bojan Petrovic je volio da se javno pokazuje. O svojim mladalackim podvizima govorio je beogradskim novinarima, koji su ga znali jos iz 1985. godine. Petrovic je, naime, tada zajedno sa Draganom Popovicem-Dadiljom, Milovanom Vujisicem-Vujom i Borisom Petkovim ucestvovao u likvidaciji Ranka Rubezica. Osudjen je na sest godina robije, ali je odlezao pet. Kada je izasao na slobodu zaputio se u Nemacku, kod svojih kumova, a potom kod oca Vlaste Petrovica u Svedsku, koji je radio u stokholmskom nocnom klubu.

Bojan je, meutim, mnoge iznenadio i svojim ponaanjem tokom suenja. Potpuno neoekivano, na sudu je estoko teretio svog kompanjona Borisa Petkova Bugarina, tvrdei da se ovaj, navodno, iivljavao nad ubijenim Rubeiem i posle ubistva. Nevolja je, ipak, bila to je i sam sve vie tonuo u zavisnost. Gradom su poele da se ire prie o njegovoj sve veoj paranoinosti. Nije se odvajao od dva pitolja i Kepe, koji je ak, po Bojanovom nareenju, naoruan neprestano straario u hodniku velike kue u kojoj je iveo. Ubrzo je poeo da se ali prijateljima da mu Bugarin i Aca Marini seksualno uznemiravaju suprugu, da hoe da je odvoje od njega, te da ona jedva uspeva da se odupre. Glasine o tome sigle su i do Borisa Petkova Bugarina, koji je onda otiao kod Bojana da tu stvar rasprave, jer je sve bila izmiljotina. Ovaj ga je, meutim, doekao na vratima kue i bez rei pripucao. Bugarin se sruio na beton. Bojan je mislio da ga je ubio, ali ispostavilo se da ga je samo ranio u stomak sa tri metka. Bojan se ponovo vratio "poslu", sa jo veom paranojom da mu je Bugarin stalno za petama. Tokom sledeih nekoliko godina, nastupilo je zatije u njihovim "kokanjima", ali ne i zaborav. Bugarin se 1996. godine vratio u Beograd, a dve godine kasnije, 28. februara, prostrujala je vest da je u strogom centru grada, na raskrsnici ulica Carice Milice i Brankove, Bojana Petrovia i Kepu zasula smrtonosna kia metaka, dok su u "jaguaru" ekali da im se na semaforu upali zeleno svetlo. Ubica je, zvanino, zauvek ostao nepoznat. Vlasta Petrovic, zvani Crnogorac, veliki boem, kockar tople ruke, sarmer i iskusni delinkvent je u Svedsku dosao jos 1966. godine, jedni kazu kao obavjestajac, a drugi kao gastarbajter. Kako je Bojanov otac zbog ubistva u samoodbrani morao u zatvor, sin Petrovic je preuzeo poslove i u baru i na ulici. Sa svojim nerazdvojnim prijateljima Hasom i Carlijem i ekipom od jos sest momaka, zivio je od pljacki po Malmeu, Geteborgu i Stokholmu. I od reketa. Uzimao je cetvrtinu prihoda bogatih restorana. Bilo je to vrijeme kada se znao sa Giskom, Ljubom. Medjutim, 1983. godine Bojanova trojka je pala policiji u ruke i osudjena je na po sedam godina zatvora. Bojanu Petrovicu je uspjelo da pobjegne iz svedske kaznionice za Srbiju, sto mu je vec tada u jugoslovenskom podzemlju podiglo rejting do nebesa. Mnogi poznavaoci Bojana Petrovica tvrdili su da je i on kao i njegov otac covjek policije, jer je imao dozvolu za nosenje pistolja i jer je neko vrijeme radio u obezbedjenju Zorana Lilica, na njegovom predizbornom mitingu u Cacku. Otuda, mozda i tvrdnja da je Petrovic bio organizator serije likvidacija u beogradskom podzemlju, da bi, kako su pisale novine marta 1998. godine, napokon, i sam morao da ubije najsurovijeg od placenih ubica Voju Amerikanca. A onda je racun za toliku nenajavljenu smrt isporucen i njemu Bojanu Petrovicu. Samo nekoliko mjeseci poslije Bojanove likvidacije njegov otac Vlasta, koji kao da je predosjetio da nece dugo zivjeti, priredio je u Beogradu tri oprostajne vecere. Zvanicno, oprastao se od prijatelja pred put u Svedsku. Nezvanicno, saputalo se da se Vlata Petrovic oprastao od zivota. Tako je i bilo, jer je vrlo brzo potom ubijen u Haleu.

Zoran ijan (35), bivi reprezentativac u kik-boksu, ubijen je u subotu 27. novembra 1999 oko 1.30 sati u svom "mercedesu 600", registracije BG 600-000, na uglu ulica Nemanjine i Svetozara Markovia u centru Beograda ijan je ubijen iz automatskog pitolja marke "korpion"u trenutku kada je vozilo zaustavio na semaforu. U tom trenutku s njegove leve strane priao je automobil sa napadaima koji su u njega ispalili smrtonosne rafale. "Mercedes" je krenuo niz ulicu, preao tramvajske ine i zaustavio se udarivi u parkirano vozilo sa druge strane ulice. Beogradska policija za sada ne saoptava nikakve detalje ubistva, a u toku noi organizovano je niz kontrolnih punktova u gradu kako bi pronali ubicu (ili ubice), ali za sada bezuspeno. Prema nezvaninim informacijama na ijana je ispaljeno 18 hitaca. ijan je pogoen u glavu i grudi i preminuo je na licu mesta. Inae, njegov automobil bio je parkiran nedaleko od bioskopa "Akademija 28" jer je ijan sa drutvom sedeo u oblinjem popularnom kafiu "Stupica". ijan do sada nikada nije bio na meti revolveraa iako je njegovo ime povezivano sa poznatom "surinskom grupom". elnici beogradske policije i ljudi upueni u nelegalne poslove tvrde da je ijan bio prvi ovek ovog prestonikog klana, a smatran je za jednog od najuticajnijih u jugoslovenskom podzemlju. Prema nezvaninim informacijama ijan je ranije bio osuen zbog razbojnitva u Okrunom sudu u Beogradu. Ovu kaznu trebalo je da za pravosnanu proglasi Trei optinski sud, ali on to nikada nije uinio. Posle est godina presuda je zastarela, a zatim i ukinuta. Surinci su, sa ijanom na elu, vaili za jedinu preostalu organizovanu ekipu na beogradskom asfaltu, nalik nekadanjoj vodovakoj grupi. Za njih se vezivala prodaja narkotika i kradenih automobila u kojoj su bili bez premca u SRJ. Tvrdilo se da ceo lanac preprodaje kradenih automobila dre u svojim rukama, ali policija nije dokazala ove nelegalne radnje tako da je sve ostalo na arijskim priama. Tvrdnje da su ijanovi momci jedna od najorganizovanijih ekipa u SRJ potvrene su 12. aprila prole

godine posle spektakularnog upada policije u njihovo surinsko sedite. U toj akciji pored ijana uhapeni su i njegovi najblii saradnici i prijatelji Zvonko Plei Plea, Dejan Milenkovi Bagzi, LJubia Buha zvani ume, braa Joki, Perica i Slobodan, LJubomir Jovanovi zvani Stakleni i Milan Narandi Limun, svi lanovi takozvanog surinskog klana. U ovoj akciji uestvovalo je oko 200 policajaca meu kojima su bili i operativci MUP Srbije i pripadnici interventne i kontradiverzione jedinice beogradske policije. Policija je upala oko ponoi, a pretres kua uhapenih je trajao do est sati ujutro. Inspektori su zaplenili 31 skupoceni automobil marke "mercedes", "BMV", "ferari" i druge. Takoe, naena je i velika koliina nelegalnog oruja. Cilj ove akcije, kako su na tada odranoj konferenciji za novinare saoptili elnici SUP Beograd, bio je pokuaj da se ue u trag mnogobrojnim kriminalcima koji su utoite nali u Surinu a za kojima su izdate poternice zbog ubistva i razbojnitva. Takoe, akcija je imala za cilj i nalaenje bilo kakvih podataka koji mogu pomoi u istrazi oko ubistva Zorana Petrovi empe, poarevakog narkodilera i auto-bosa i ranjavanja njegovog prijatelja Nedeljka Todorovia sa Vodovca. Ova policijska akcija, pompezno najavljena, doivela je totalni krah. Zoran ijan, lider surinskog ganga, proveo je u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu nepunih mesec dana. Zbog ilegalnog posedovanja oruja osuen je u etvrtom optinskom sudu u Beogradu na zatvorsku kaznu od godinu dana, a do pravnosnanosti presude bio je puten na slobodu. Policija je u njegovom stanu zaplenila revolver marke "smit i veson", automat "uzi", malokalibarsku puku "hekler i koh" sa optikim nianom, karabin "Crvena zastava", 43 metka kalibra "magnum 357" i 30 malokalibarskih metaka marke "vinester" kalibra 22 mm. Protiv ijana je u toku proces u Drugom optinskom sudu u Beogradu zbog krivinog dela ugroavanja bezbednosti javnog saobraaja. U saobraajnoj nesrei koja se dogodila 27. aprila 1997. godine na raskrsnici ulica Trgovake, Jablanike i Ibarske magistrale nastradao je Aleksandar Joksimovi (21). ijan se na sudu branio da je pokojni Joksimovi svojim vozilom proao na crveno svetlo. Zorana ijana i LJubiu Buhu tuio je etvrtom optinskom sudu u Beogradu novinar "Srpske rei" Milovan Brki za nanoenje tekih telesnih povreda. U privatnoj tubi novinara navodi se da su ijan i Buha 17. oktobra 1996. godine posle lanog predstavljanja izveli Brkia sa radnog mesta, primorali ga da ue u kola i odvezli ga u Surin. Tamo su ga, u servisu "Kotobanja" iji je vlasnik Buha, skinuli golog i izloili linu tukui ga crevom za vodu, bejzbol palicama, stavljali mu repetirani pitolj u usta i pretili mu da e ga ubiti. Ovaj sudski proces je u toku. Posle hapenja u aprilu prole godine ijan se primirio. Otvorio je pumpu u Surinu, a nedavno je kupio i oko 700 kvadratnih metara poslovnog prostora u Zemunu. Prijatelji su mu savetovali da, kao i svi iz surinske grupe, iznajmi telohranitelje. Nije hteo jer se, kako je govorio, nikome nije zamerio. Vaio je za oveka koji ume da proceni situaciju. Otac troje dece Zoran ijan bio je dugo godina u braku sa Gocom Boinovskom, pevaicom narodne muzike. Iz braka sa njom ima dvoje dece. Osmogodinju kerku Zoranu i godinu dana mlaeg sina Mirka. Posle razvoda sa Boinovskom deca su prela da ive kod majke na Novom Beogradu. ijan je bio paljiv otac, esto je obilazio decu. Posle razvoda sa Boinovskom ijan se oenio kominicom Goranom koja je od njega mlaa petnaestak godina. Pre tri nedelje se porodila, a ijan je trei put postao otac. Dobio je sina i dao mu

ime Vukain. Pria se da je sinovljevo roenje velianstveno proslavio u krugu bliskih prijatelja. Sahranjen u ponedeljak u Surinu Zoran ijan je sahranjen u ponedeljak na pravoslavnom groblju u Surinu. Poslednjem ispraaju kontroverznog Surinca prisustvovalo je nekoliko hiljada prijatelja, lanova porodice i metana ovog sremskog sela. U porti crkve Svete Petke u centru Surina jo od podneva nepregledna kolona ijanovih prijatelja prolazila je pored odra u mimohodu cela tri sata. Od mnogobrojnih luksuznih automobila centralna ulica je bila zakrena, a saobraaj je prekinut vie od etiri asa. Uz zvuke posmrtnog mara nekoliko hiljada ljudi je krenulo ka groblju. Vojvoanskom ulicom kretala se kolona ka groblju, gde se ve okupilo nekoliko stotina ljudi. Od ijana su se govorom oprostili blizak roak i predstavnik kik-boks kluba "Zemun". Koveg je sputen u raku uz pesmu "Tiho noi moje zlato spava". Sahrani su prisustvovali folk pevai Milo Bojani, Vanesa oki, Violeta Viki Miljkovi, Marina ivkovi, Zoran Kalezi, ugledni sportski radnici, nekadanji teniser Slobodan Boba ivojinovi sa suprugom Lepom Brenom, balkanska proroica Kleopatra, Dragan ovi, lan Izvrnog odbora Skuptine Beograda i mnogi prestoniki momci s one strane zakona.

13 godina kasnije - Mog sina je ubio neko mnogo moan, a verovatno je u njegovo ubistvo umeana i biva Sluba dravne bezbednosti. Ne mogu da uprem prstom ni u koga, ali znam samo da se dva-tri meseca pre smrti posvaao s Markom Miloeviem i da ga je tada oamario. Rekao mi je tada da je Marko Miloevi uinio neto loe, nehumano i da mu je on zapretio: Napravi li jo neto tako, zaalie - kae za Alo! Milica ijan, majka Surinca Zorana ijana, koji je pre 13 godina ubijen u centru Beograda, a njegove ubice ni do danas nisu otkrivene. Majka ovog biveg ampiona Evrope u kik-boksu veruje da mu je od tada krenulo po zlu i kae da je sina kritikovala zbog tog postupka. - Pitala sam ga da li zna da je udario sina tadanjeg predsednika drave, a ne nekog obinog oveka, ali mi je on rekao da je postupio ispravno. Znam i da su ga pre ubistva pratili. Ispriao mi je da je jednom primetio automobil sa etvoricom-petoricom mukaraca i stao da ih pita ta to rade. Oni su mu rekli da to ine po slubenoj dunosti, pa zato mislim da je njegovo ubistvo organizovao neko iz Dravne bezbednosti, po nalogu iz tadanjeg vrha vlasti - pria majka ubijenog ijana. O spekulacijama da je u ubistvo njenog sina umean Andrija Drakovi, Milica ijan kae da ne zna nita. - Andriju nisam videla da se drui sa Zoranom, a ula sam da je izjavljivao da je mnogo vie voleo mog sina od onih koji ga ale - kae ijanova majka. Sumnja, meutim, da je u ubistvo umean ubijeni Zoran Uskokovi Skole, koji je nedugo posle

ijanove smrti ubijen u Beogradu. Verujem da ga je Bog kaznio ako je to uinio, dodaje ona. - Posle Zoranove smrti u policiji su nam govorili da e njegovo ubistvo vrlo brzo biti reeno, za nekoliko dana. Govorili su i da su imali sve podatke, a kada je moj mu otiao kod inspektora koji je radio na sluaju, rekli su da je inspektor prebaen na drugo mesto. To nam je sumnjivo jer mislimo da je bio na tragu ubicama - prisea se Milica ijan i navodi da joj je suprug Mirko umro, a da istinu o smrti sina nije saznao. Zoran ijan je ubijen 27. novembra 1999. oko 1.30, na uglu ulica Nemanjine i Svetozara Markovia, u centru Beograda, dok je sedeo za upravljaem svog mercedesa 600, ekajui zeleno svetlo na semaforu. U tuilatvu i policiji i dan-danas ne znaju ko je pre 13 godina nedaleko od kluba Stupica ubio tada najpoznatijeg Surinca. itulju ijanu su dali Lepa Brena i njen mu Slobodan ivojinovi, koji su bili i na sahrani. Milica ijan kae da je vie od hiljadu ljudi dolo na sahranu njenom sinu, a meu njima i pevaice Zlata Petrovi i Sanja orevi. I ove godine su na dan njegovog ubistva izali na njegov grob u Surinu, na kojem su sagradili ijanovu bistu. Moj Zoran je bio popularan, svi su ga voleli. Uteha su mi njegova deca i erka Vanja. Sada smo na nau slavu Aranelovdan sve vreme putali pesme koje je Zoran voleo i uz njih plakali, kae Milica ijan. Znaju, ali ute Zna se ko je ubio Zorana, ali se o tome uti. Niko nas nikad nije obavestio o toku istrage, ali se nadam da e ova vlast sada uiniti neto po tom pitanju. Nita nije nagovetavalo njegovu smrt, niti mu je bilo ko pretio, izjavila je za na list pevaica Goca Boinovska, koja iz braka sa ijanom ima erku Zoranu i sina Zorana.

Da je u svoje vreme neko ponudio opkladu- kako e "zavriti" Boris Petkov- teko da bi se naao iko ko bi stavio pare na "kraj u bolnikoj postelji". Jer, ovaj etrdesetestogodinji "vitez beogradskog asfalta" za jedne, a "okoreli kriminalac" za druge, imao je sve predispozicije da zavri kao i ostali iz njegove generacije beogradskih prestupnika. Da li je je imao sree, ili je presudilo njegovo lukavstvo da se na vreme povue u pozadinu deavanja u srpskom podzemlju, tek, Petkov je otiao na onaj svet, po svemu sudei, zbog trovanja lekovima koje je koristio. Bugarin, kako su ga zvali i prijatelji i neprijatelji, zbog injenice da je u Beograd doao iz Surdulice, bio je akter i svedok skoro svih vanih deavanja u srpskoj"sivoj zoni". Od ubistva Ljubomira Magaa- Ljube Zemunca ispred Zemaljskog suda u Frankfurtu, kada je vian u drutvu ubice Gorana Vukovia, preko likvidacije Ranka Rubeia zvanog "balkanski Da ulc", do prijateljstva sa zaetnikom nove generacije srpskih kriminalaca Aleksandrom Kneeviem Kneletom, koji je uvek govorio da je "Gikin i Bugarinov pulen". Za Petkova se u iroj javnosti prvi put ulo posle Rubeievog ubistva 15. februara 1985. godine kod Kapije Beograda. Tada je sa Draganom Popoviem Dadiljom (kasnije ubijen ispred beogradskog hotela Palas) i Draganom Vujisiem Vujom pucao na "Da ulca". Vuja i Dadilja su uhapeni, a Petkov je uspeo da pobegne u ehoslovaku koja tih godina nije bila lan Interpola. Ipak, kasnije je potpisan meudravni sporazum pa je izruen Jugoslaviji, gde je prvostepeno osuen na pet, pa na sedam godina zatvora. Iz zatvora u Zabeli pobegao je posle dve godine. U Beograd se vratio 1991. godine na sahranu svog vernog druga ora Boovia Gike, koji je poginuo na frontu kod Gospia kao komandant Srpske garde. Istog dana, 19. septembra, Petkov je ranjen u pucnjavi kod hotela "Slavija". Prebaen je iz Urgentnog centra u bolnicu Centralnog zatvora, jer je za njim postojala poternica. U zatvoru je bio do decembra 1992. Ponovo biva ranjen na Zvezdari 7. oktobra 1993, ali do danas se ne zna ko je tad pucao. Petkov je odbio da policiji opie ta se desilo i ko su "pucai", to se tumailo njegovom eljom da se osveti. Petkov je stasao sa generacijom prestupnika koji su "zanat" pekli osamdesetih godina po zapadnoj Evropi, kada je jugo podzemlje drmalo. Gika, Jusa, Arkan, Beli, Majmun, Aanin- svi iz tih "zlatnih vremena kriminala" danas su po beogradskim grobljima. Uglavnom su ginuli od metka. I vodovaki gang, kome je Petkov pripadao, desetkovan je ubistvima. Poslednjih deset godina iveo je u Kaluerici u Ulici narodnog heroja Zorana Maksia, povremeno je odlazio u rodnu Surdulicu, ili Leskovac, posebno kada je oseao opasnost. Povukao se iz "krupnih stvari", a meu upuenima se ukalo da se odao raznim "porocima". Kada je 2000 godine kolima zgazio jednu devojku, opet se njegovo ime provlailo po novinama. Petkov je voleo da popria sa novinarima, ali nikada nije dozvolio da to pree u estradu. Umeo je da

kae kako klinci nita lepo ne mogu da oekuju od kriminala. "Sve je to paenje, foliraa"- govorio je. ovek sa njegovim iskustvom znao je, nesumnjivo, ta je kriminal. Bio je ukupno osuen na 18 godina zatvora, od toga je odleao manje od polovine, ranjavan tri puta, poeo je, kako se nekada poinjalo, pesnicama, pa preao na pitolj, poznavao je "najee", uestvovao u dvostrukim igrama koje je osamdesetih godina sa kriminalcima organizovao SDB U nedelju uvee, 15. decembra 2002, pozlilo mu je. Prebaen je na VMA, gde je ubrzo izdahnuo. Tako je okonana poslednja "velika pria srpskog kriminala". Ove novije "prie", zavravaju mnogo bre.

Ljubina majka Rosa Curcic je poput mnogih Srba javno sumnjala da je ubistvo njenog sina organizovala nemacka drzava. Jer, Ljubomir Magas je bio vodja, kako je tvrdio Gerhard Beder, strucnjak za organizovani kriminal, cak "250 razbojnika iz Jugoslavije, koji su delovali u Frankfurtu i okolini. Njega su svi oni morali da slusaju". Nemci su mislili da ce vecnim uklanjanjem Ljube Zemunca ukloniti i jugoslovensko podzemlje iz Nemacke. Njegova majka Rosa Curcic o tom sukobu sa Vukovicem, za koji je njen sin strepeo da ce biti i koban, kaze: - Kad je zbog Gorana bio u zatvoru, to se iskomplikovalo, dosao je i onaj policajac Oto Leder. Nije on bio obican policajac, vec neki glavni za saradnju s americkom CIA. Ja sam bila na tom sudjenju. Dvaput je policiji Goran davao izjavu da ne zna ko je pucao u njega. Tek kad je Leder dosao u

Frankfurt, rekao je da je Ljuba pucao u njega. Sad, taj Ljubin drug kod kojeg sam odsedala, vidim sav usplahiren, ubledeo, kaze meni: tetka Roso, znate li vi ko je taj Leder. Sta me briga, mislim se. Sedi Ljuba pored mene i ja mu pricam sta se u Beogradu govori, da mnogi saradjuju s policijom, da je neki nemacki policajac dolazio u Beograd i saslusavao mi zeta. Pa to je ono djubre sto sedi iza tebe, kaze. I tako, pricam ja Ljubi o tim glasinama da mnogi njegovi poznanici rade za policiju, ali da za njega nista nisam cula. Za koga da radim, pita, za to djubre? Otkud znam kad ce da me proda, za bilo koga da radim? E, tad mi je rekao: majko, ako mi neko dodje glave, to ce biti ovo djubre sto sedi iza tebe. E, kad je bilo Goranu sudjenje, isla sam tamo. Nemci su s kerovima bili napolju, jedino kad su Soskici svedocili, Nemci su uveli pse i u sudnicu. Ni pre ni posle toga. Sad, svi su podvlacili da Ljuba nikad nije imao pistolj, sto je bila cinjenica. Ali javni tuzilac ustade pa rece: " Gospodinu Magasu nije ni bio potreban pistolj, jer je imao ubitacnu pesnicu." I trazi za Gorana dve godine i devet meseci. Da sam mogla da urliknem... Samo sam tad progovorila - da je psa ubio, vise bi dobio. Gledala sam pistolj iz koga je moj Ljuba ubijen, kutiju sa njegovim stvarima. Kad je bila pauza, prilazi mi prevodilac i kaze da je znao da cu ja doci, ni u snu ne bi prihvatio da prevodi. Poznavao je Ljubu i voleo ga. Ali, tu bedu da si video, kad je usao i seo za optuzenicki sto. Pored njega dva advokata. A zamisli moj osecaj... sedi tako na tri metra od mene. Kad smo izlazili, ja sam prosla pored njega, a nista ne mogu. Ne mogu ni za nos da ga povucem. Oborio je glavu na onaj sto. Vidim sto se sav trese. Njegov advokat odgovori da Goran ne moze da sedi i gleda Ljubinu majku. Stalno je ponavljao da je Ljubu ubio iz straha. Iz straha i nista drugo. A sudija, onako mladji covek, pita ga zasto nije otisao iz Frankfurta kad ga se toliko bojao? Nisam mogao, rece, da ostavim verenicu. Setila sam se tad sta mi je Ljuba rekao za onog Ledera. I zbog neke proklete puske, bar takvu sam ja verziju cula, kad je Ljuba istukao americkog vojnika iz CIA. E, tad je Leder dosao u Frankfurt i rekao da Ljuba pod hitno mora da se likvidira!

Po prici samog Gorana Vukovica, ubistvo Ljubomira Magasa je bilo posledica njegovog straha za sopstveni zivot, ali i njegove pritajene zelje za osvetom: - Niti sam ja dosao u Frankfurt da Ljubi Zemuncu skinem "krunu", niti me je to uopste interesovalo. Rekao sam mu otvoreno: "Dosli smo da radimo svoj posao. Niti te diramo, niti bismo hteli da te ugrozimo! Ti si Ljuba i svaka ti cas!" Posto je Debeli (Djordje Bozovic Giska) izasao iz zatvora, napali su ga pokojni Ranko Rubezic i jos neki da se pobije - za vodjstvo - sa Ljubom. Ja sam mu govorio: "Zasto bi ti to radio, kad ste bili dobri u zatvoru. Nemas nikakvog razloga. Evo, on je tu u Frankfurtu, video sam se s njim." To ga je smirilo: "Dobro, brate, pozdravi ga!" Stalno su se posle pozdravljali preko mene. Znaci, nikada ranije tu nije bilo neke zle namere, da bude zavade. Medjutim, Ljuba je okupio oko sebe te - kako da ih nazovem - klosare. I to je jos kompliment za njih, posto je Ljuba naivno verovao da je sposoban da i od najsitnijeg lopova napravi najveceg. Metak za metak Posvadjali su nas ljudi sa strane. Na primer, uhvatim i prebijem nekoga, a oni graknu: "Vidi, Goran je izmasakrirao! Goran ovo, Goran ono..." Namerno su ga provocirali i izazivali. Odemo kuci, a posle pet minuta me zove Ljuba: "Sta ti to znaci, Gorane, to provociranje!" Njegov zet Sreto Raznjatovic, dok nije namestio da me upucaju Ljuba i Cane, kad god je dolazio da poseti Ljubu, dolazio je i kod mene. Znaci da ja nisam nista imao protiv tog coveka, jer Ljuba je bio i moj idol. Do dana danasnjeg nisam saznao zasto su pucali u mene i sta sam im se zamerio da su hteli da me ubiju.

Kako sam jednom izasao iz kuce na ulicu, vidim Sreta ide s jedne strane, a dvojica s druge. Ja sam stvarno bio mnogo dobar sa tim Sretom, ni na kraj pameti mi nije bilo da mi namesta da me ubiju. Okrenem se malo i kako sam se okrenuo, tako me nesto pogodi u ledja. Vidim izdaleka Ljubu i Caneta. Cane je pucao, nije Ljuba. Sretu gurnem i pocnem da trcim. Onda oni dum, dum, pucaju za mnom. Pita me Boris Petkov: "Sta ti je, brate?" Kazem: "Pogodjen sam." Dosla je odmah policija, neki Oto Leder. Uhapseni su Vlada Bacar, Cane, Ljuba je devet meseci bio pod istragom. Na kraju su svi pusteni. Evo, Vlada Bacar je sedeo zbog mene u zatvoru, pa smo opet ostali dobri prijatelji. Jedanput sam mu rekao: "Sta ce ti, brate, da imas neprijatelje zato sto si Ljubin drug." "Boris Petkov i ja bili smo uhapeni u jesen 1984. u Frankfurtu zbog toga to je Zoran Robija, kad smo poli na stoni tenis, iz cista mira udario rafcigerom u neka kola i razbio staklo. Stigla je policija i Robija pokae prstom na nas. Uhvate mene i Borisa. Poto mi nismo bili krivi, niti smo namestili Robiju, puste nas iz pritvora posle 14 dana. Odmah sam video da neto nije u redu i tako odmah saznam da su ovi Ljubini zvali i pretili mojoj supruzi da ce da je izvedu na "redaljku", a da ce meni da jebu mater. Uopte nisam znao zbog cega ni zato. Pozovem Momu (jedan od Ljubinih ljudi - pr.a.) i kaem: - Daj mi Ljubu. Pauza, valjda ga pita hoce li da se javi. Cujem: "Nisam tu". Ovaj ponavlja - Ljuba nije tu. Kaem: to lae da nije tu? On kae: "Nije Ljuba, samo je Cane tu". Daj mi Caneta. Kaem: Picko debela, to ste mi pretili, jebacu ti majku. Sad cu da vam dodem... Oni spustie slualicu. Ponovo okrenem njihov broj, kao Cane izaao, hoce Sreta Ranatovic da razgovara sa mnom: "Nemoj molim te da dolazi, evo ja cu da dodem kod tebe". A Boris mi lepo kae: "Brate nemoj da ih cekamo, hajde da idemo pravo dole". Kaem: Neka brate, neka oni dodu. Cekam Sretu i ne sluam Borisove savete: "To je njihov covek, ja ih malo bolje znam od tebe poto smo ja i Gika imali vie konflikata s njima. Hajde da mu gurnemo pitolj u usta da nam prizna gde su Ljuba i ostali". Ja ne pristajem: Jesi li lud pobratime, dolazi mi Covek u kucu pa da mu pitolj stavljam u usta. I stvarno, doao Sreta: "e si, ta radi. e ti je Dobrila, voleo bih da je vidim. Hajdemo kod nje". Boris mi daje znak da ne idemo na ulicu. Kaem mu, brate ako se boji nemoj da ide, iako znam da se Boris ne boji, pravim od sebe budalu i tako mu govorim. Kad sam izaao iz kuce na ulicu, Sreta ide s jedne strane, dvojica sa druge strane. Ja sam zaista bio mnogo dobar sa tim Sretom, ni na kraj pameti mi nije bilo da mi nameta da me ubiju. Bio sam ga zagrlio. Kad cujem "stoj". Okrenem se malo, i kako sam se okrenuo tako me neto pogodi u leda. Vidim izdaleka Ljubu i Caneta. Cane je pucao, nije Ljuba. Sretu gurnem u stranu i pocnem da beim. Oni pucaju za mnom, pita me Boris: "ta ti je brate?" Kaem: Pogoden sam. Boris se bacio na jedna kola i ubacio me unutra da se odvezemo u bolnicu. Probili su mi jetru, bubreg, debelo crevo. Do dana dananjeg nisam saznao zato su pucali u mene i ta sam im se zamerio da su hteli da me ubiju."

Napustio sam bolnicu jedanaestog dana: potpisao sam da izlazim na sopstveni rizik. Od tada se vise nismo vidjali sve do tog kobnog susreta ispred zgrade suda. Oni su tada bili sudjeni zbog nekih otimacina iz 1983. godine. Ljuba Zemunac, Pera Puseljic, Slobodan Savic Cane, Soskic, njih pet-sest. Ja sam imao zakazano sudjenje za neke kradje u pola jedanaest, a njima je bio pretres nesto ranije. Ne sluteci nista, poneo sam pistolj, prosto jer se od njega nisam nikad odvajao. Dobro sam znao da ce da mi skinu glavu ako mogu. Parkirao sam auto na cosku i sa suprugom Dobrilom i Markom Kovacevicem posao prema zgradi suda. U jednom trenutku video sam ih ispred nas, njih dvanaest- trinaest. Nesto su se domundjavali. Tek kad sam se priblizio stepenistu, Ljuba je sa pratnjom krenuo prema meni. Odmah sam izvadio pistolj i rekao: "Sta hoces! Sta hoces, picko?" Glupo je da krijem i da kazem da mu nisam to rekao kad jesam. Planuo je: "Sta je, pederu, hoces da se svetis!" Nisam ga se nimalo bojao: "Mislis da necu da ti se osvetim?" Odmah sam opalio. Kad ga je prvi metak pogodio, bacio se na mene kao zivotinja. I drugi metak ga je pogodio. Onda su njegovi pritrcali. Mirno sam vratio pistolj u futrolu, uhvatio zenu za ruku i rekao: "Hajde da idemo." Naleteli smo na policajca, koji je drzao neka akta, izvadio je pistolj tek posto su braca Soskici povikali: "Drzite ubicu! Ubica!" Poslusao sam njegovu naredbu, podigao ruke i legao na zemlju dok ne dodje patrola. U medjuvremenu, Vlajko i ne znam ko jos udarili su dva-tri puta moju zenu. Cak su i mene, vezanog na zemlji, pokusali da udare. Onoga konja Soskica sutnuo sam nogom u grudi. Nisam uopste shvatao sta se desilo i poceo sam da se cerekam. .................................................................................... Vise o Goranu Vukovicu u njegovom albumu na stranici.

Knele se 1991. godine pridruio Srpskoj gardi i otiao na ratite u Borovo selo kraj Vukovara. Zajedno sa Gikom i Branislavom Matiem Belim bio je uesnik uvene demonstracije koja se odigrala 9. marta. 1991. godine u Beogradu. Posle demonstracija 9. marta, postaje zvanini telohranitelj Vuka Drakovia. Iste godine poto je Knele eleo da ima udela u poslovima oko auto-otpada dolazi u sukob sa poznatim velegradskim kockarom Zoranom Kovaeviem Koom. Sukob ove dvojice kulminirao je kada ga je posle krae rasprave u prepunom klubu "Tifani" mladi Kneevi upucao u noge. Maja meseca 1992. godine ispred kafia "Freska" u ulici Vuka Karadia broj 12. posle estoke svae i vreanja na nacionalnoj osnovi Milan Jankovi, momak iz Bijelog Polja, ranio je Kneleta u predelu prepona koji je ubrzo prevezen u Kliniki centar. Nakon ovog ranjavanja Knele je napadnut i u jednoj automehaniarskoj radnji i samo je pukom sreom izbegao smrt. Bio je uesnik mnogih pucnjava po Beogradu, uestvovao je u obraunu ispred restorana "Poslednja ansa" i diskoteke "Luv" na Vodovcu. Nedugo zatim ispred kluba Nana na Senjaku, dve maskirane osobe, naoruane kalanjikovima, istravi ispred Kneletovog porea ispalile su vie hitaca. I ovog puta Knele je imao sreu poto se podvuko pod volan automobila, pa je proao samo sa ogrebotinom, dok je pore bio oteen na vie mesta. Nedugo posle svih ovih dogaaja, Kneevi je jedne noi u prepunom hotelu Jugoslavija, naoigled svih gostiju sa ruku jednog gosta uzeo skupocen sat i kljueve od automobila, "nisan patrol" podcenivi gosta, koga nije ni poznavao, Kneevi je sav oduevljen napustio hotel. ovek kome je Knele konfiskovao dip zvao se Miodrag Cvetinovi inae zet Radeta aldovia ente. U apartmanu 331 hotela "Hajat" u novom beogradu, 28. oktobra 1992. godine ubijen je Aleksandar Knezevic Knele, dvadesetjednogodisnjak iz naselja Brace Jerkovic. Kneletovo telo je pronadeno sledeceg dana u 15 casova. Nekoliko dana posle ubistva niko od Knezevicevih prijatelja nije mogao da pretpostavi ko bi mogao da bude ubica. Pojedinost koja je sve zbunjivala bio je podatak da je Knezevic, ocigledno, pustio ubice u sobu. Bilo je poznato da je inace izuzetno oprezan, da vise puta proverava koga pusta u sobu, da je pistolj drzao cak i kada bi primao bliske prijatelje. U "Freski", omiljenom Kneletovom kaficu, posto se culo za ubistvo, nije bilo muzike. Velika grupa mladica, koji su izgledom oponasali Kneleta, odbijala je svaki razgovor. Tih dana, novine su se citale od zadnjih stranica. Ako mozda i nije bio prvi u nizu, generacije samo Beogradu svojstvenih desperadosa, onih koji su hteli sve, i to odmah, Knele je ubrzo zauzeo vodece mesto. Svojim izgledom i nacinom zivota iskazao je najdublje zelje velikog dela svojih vrsnjaka. Njegov otac svedoci da ga je vise puta upozoravao na opasnosti. Knele mu je odgovarao: "Bolje da zivim jedan dan kao covek, nego ceo zivot kao bednik. Pusti me, ovo je moj zivot". Na Kneletovu sahranu doslo je nekoliko hiljada ljudi. To je svet koji ima svoju fizionomiju i psihologiju, nepisane zakone.Svi su ozbiljni, napeti, nose italijanska odela, cipele, listom kratko osisani, poput Kneleta. Puno lepih devojaka koje neprekidno placu...... vise PRICA O KNELETU Biografija, navijacki dani i delovi zivota u njegovom albumu na stranici: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.122878271098623.29961.122871667765950&type=3

14. 2. 1997. Masakr u noci Sv. Valentina Jedino sto se moglo pouzdano reci odmah po ubistvu Radeta Caldovica Cente, jednog od starijih "bosova" srpskog podzemlja, jeste da je "rukopis" ove likvidacije bio prepoznatljiv po svemu, osim po neverovatnoj surovosti ubice - pored njega, samo zato sto je bila ocevidac, ubijena je i Maja Pavic, novinarka TV Pink i vencana kuma folk zvezde Svetlane Raznatovic. Znajuci da "beogradske ubice" u principu cekaju pogodan trenutak kada je zrtva sama, pa makar, kako se moze primetiti, prateci je i nedeljama, neki su izvukli zakljucak da je Caldovic morao da umre bas te noci, tri sata nakon sto je prosao Dan Svetog Valentina. Caldovic u drustvu Paviceve bio je te noci na veceri u Klubu knjizevnika, zatim su obisli obliznji nocni klub F6, i potom seli u "reno espejs". Tada se pojavio ubica koga, uzgred, u to gluvo doba noci niko nije video, i iz automatskog oruzja izresetao Caldovica kroz bocno staklo, a onda hladnokrvno pucao na Pavicevu koja je ocajnicki pokusavala da se iskobelja iz automobila. Nedugo zatim, jedan taksista je slucajno primetio izresetan automobil i stravican prizor na prednjem sedistu. Ko je bio Centa videlo se iste noci, jer je Francuska ulica ubrzo bila blokirana limuzinama vidjenijih ljudi beogradskog podzemlja koji su tu stigli i nemo posmatrali policijski uvidjaj, i nekoliko dana kasnije kada je na Zemunskom groblju odrzana sahrana koja se mogla "meriti" jedino sa onom od pre jedanaest godina kada je na istom mestu sahranjen Caldovicev drug iz dosijea nemacke policije Ljuba Zemunac. Na sprovod je doveden i ceo trubacki orkestar, jer je to bila Centina zelja. Zasto je Centa morao da umre i dalje je, naravno, misterija. Prica se da je njegov telohranitelj, nedugo po ubistvu, vidjen u jednom drugom "taboru", da se Centa posvadjao sa dugogodisnjim prijateljem, poznatim eks-kriminalcem, da je kriv za neke prethodne likvidacije pa ga je stigla "osveta". Bice da istinu zna samo ubica i oni koji su ga poslali. Biografija: . : , , , . , .

1960 , . , . 1967. . , , , . . 1971. , . 1972. . . . 1974. . , , , . 1980 37 , . , . . , , , . , , , . , . . , . , . 1981. 500, . . 1982. . . . , . , 1985. .

 , . 10. 1986. , . 1980, , . . 1992. . , , . , . , 28. 1992. . " " . . 1993. . , . . 14. 15. 1997. . , , . , .

Mihajlo Divac Surovi Bokser sa Beanije, vodio je novobeogradski gang i ubrzo postao i predsednik fudbalskog kluba Beanija. ubijen je u 28 godini. Nakon krae rasprave sa bivim bokserom Radovanom Radusinoviem ubijen je u vatrenom obraunu 12.02.1995. ispred hotela Putnik. Mihajlo Divac zvani Dile je bio momak kratkog fitilja, za vreme robijanja u cz-u Voleo je da provocira i napada uvare, zbog cega je veci deo robije proveo u samici. Mihajlo Divac je bio na ratistima od 1991 do 1993godine, Vukovar i Osmace. Bio je clan 63 padobranske brigade a kasnije i vojne policije. Po recima vojnih lica on je bio odlican i disciplinovan vojnik. po povratku sa ratista ucvrstio je veze i preuzeo kontrolu nad podzemljem Novog Beograda. Momak o kom Divac prica u filmu "vidimo se u citulji" tada klinac i kriminalac pocetnik je danas svima poznati Luka Bojovi. Luka je devedesetih godina teko ranio u stomak Mihajla Divca, koji je tada vazio za poznatog beogradskog kriminalca. Obraun se dogodio u bati kafia Trozubac u Nuievoj ulici. Do sukoba je dolo zbog toga to su se mrko pogledali.

Divac je ustao i krenuo ka Bojovicu da vidi sta nije uredu. Bojovi je tada iz pitolja CZ kalibra 10 milimetara iz straha pucao u Divca. prvi metak je ispalio sa 5 metara i pogodio ga u stomak a kada je video da Divac i dalje ide ka njemu pucao je jos jednom, i pogodio ga jos jednom u stomak ali posto se divac okrenuo na stranu metak je prosao i kroz levu ruku Divac iako ranjen nastavio je da se krece ka njemu i tada izgovorio cuvenu recenicu "Nabicu ti tu utoku u dupe" nakon cega je bojovic pripretio da ce opet pucati, a zatim pobegao iz lokala. Divca su odmah nakon toga prijatelji odvezli u urgentni centar. Nije tajna da je pripremana osveta, spekulise se da je Bojovic preko nekih kanala pokusao da otkupi svoj zivot i da se iskupi zbog navodnog "neznanja" o kome je rec ali je svakako nakon 1995godine i Diletove pogibije,a i zbog toga sto se Bojovic smatrao Arkanovim "klincem" taj obracun je prosao nekaznjeno. Divac ce ostati upamcen kao tvorac ideologije da povlacenje ne postoji ! "cim si jednom poceo da zivis tim zivotom, ziveces dok god postojis" http://www.youtube.com/watch?v=2Y9sE77a6qk

Darko Asanin prihvatio je da progovori o sebi. Naravno, onoliko koliko moze i hoce. Iz, kako kaze, jednog jedinog razloga - zbog toliko ogavnih neistina koje su novine objavile o njemu. Svoju, uslovno receno ispovest, rado pocinje ovako "Ja sam podstanar kod taste, a po prirodi sam penicilin za nesoj u blizem i daljem okruzenju. Rodjen sam 12. decembra, na dan kad je Luj Paster pre 115 godina pronasao vakcinu protiv besnila. I

ponasam se shodno tome". Opredeljenje Najnormalnija stvar - Jugosloven sam. To nije fanatizam kako pokusavaju da predstave, fanatici su ovi drugi. Skoro 40 godina sam Jugosloven i to za mene ne moze da propadne. I znam mnoge za koje ne moze. Daju nam pogrdne nazive, pisu da sam neizleciv Jugosloven. Sta to znaci? Da biti Jugosloven znaci biti bolestan? Da li u zdravoj glavi takva budalastina moze da nastane? Mislim da je posteno da covek bude ono sto je uvek bio, a ja sam danas isti kakav sam bio i pre desetak godina. U meni to nije presahnulo. Stric mi sa Golog otoka nije zivu glavu izvukao, otac mi je pre vremena penzionisan kao kapetan... a sebe smatram apoliticnim. Imam simpatije prema svima koji su jugoslovenski orijentisani, da ne naglasavam antipatije prema ovim drugima. A ne mogu ni zbog cega drugo da mrze ono sto su donedavno bili nego iz licnih interesa, jer je ovo prilika da se na bilo koji nacin okoriste, samim tim i ogrese o sebe od pre deset godina. Bogu hvala, vreme ce pokazati svoje. Sudbina mi se osmehnula s nekim datumima. Najstariji sin mi je rodjen 29. novembra, cerkica 25. maja. Voleo bih da vidim te koji ce na cerkin rodjendan da zvizde. Iz razgovora s mnogim prijateljima saznao sam da nemaju nista protiv Jugoslavije, onakve kakvu ja volim. Obicnim budalama mogu nazvati one koji sad pljuju po onoj zemlji. A ona nas je ucinila ovakvim kakvi jesmo. Pogotovo je to vazno za ljude slicne meni, jer smo se u njoj i upoznali i druzili. Srecan sam sto se mnogi prizivaju pametu, sto shvataju sta nam je nudila ona, a sta daje ovaj sistem. Ne nama ovde, nego svima u bivsoj Jugoslaviji. Slucaj "Nana" O tome je besmisleno vise pricati. Mozda vredi samo zbog dva detalja za koje novine nisu nasle da je umesno da objave. Prvo, samo su od pokojnog Lakonjica i mene uzeti barutni otisci, iako je u nevelikoj prostoriji bilo deset ljudi. Sudski vestaci su na sudjenju lako dokazali da bi se barutne cestice pronasle na rukama svih koji su tu boravili, ali eto, taj "slucajni" propust je mene odveo na osam meseci u istrazni zatvor. Drugo, napravljen je pompezan proces, koji je u krajnjoj liniji doveo do toga da jedan cestit profesionalac bude oblacen. Mislim na

sudiju Vladana Vukcevica koji je vodio slucaj, koji je tada napustio sudstvo iz njemu znanih razloga i otisao u advokate, a koliko ja znam zbog toga sto nije mogao da radi onako kako je ucio, kako je verovao da je ispravno. Da je imao razloga sigurno bi me osudio a ja bih morao, bez obzira da li jesam ili nisam to uradio, kao sto nisam, da odrobijam svoje. Ali onda su se sitne dousnicke duse potrudile da iskonstruisu pricu koja ne postoji. Za ciji interes, ne znam, ali svakako ne za dobro ovog naroda. Cim ga tako informisu, s takvim bestidnim lazima, jasno je i koliko mu dobro misle. Poslovi Nema tajne oko toga kako sam dosao do novca. To znaju i Nemci i pola Evrope. Zna se kakav sam kockar bio i s kakvim sam se ljudima, po pitanju kockarskog zanata, druzio. Gde god sam se pojavio zastava je za mnom ostajala na pola koplja. Svaki grad u cije sam kockarnice ulazio bio je isvorciran. Sto to zakonom nije kaznjivo toliko i na taj nacin, pa su onda pokusavali da me prikazu kao ubicu, to je nesto drugo. Mucno je citati sta sve ovde pisu o nekakvim kockarima. Ja sam se time bavio vrhunski. Kockao sam zato sto nisam tapijao ljude, sto sam naucio da je posteno tapijati kockarnicu, a ne mucenike. Mene "inzenjer" nije stvorio da nekom radniku uzimam hleb, da gulim ili farbam auto. Dao me je za nesto drugo. Sa Serdjom, Ivanom, Martinom, Tontijem... sam obisao mnoge gradove u Evropi, a to naravno nije bilo turisticki. Dok sam se bavio time, bilo je tako. Posle sam pomislio da cu biti ispravniji ako deci koju sam planirao, hvala bogu jos planiram, utrem put u neku privredu, ekonomiju. Ne uz pomoc slihtanja, beskamatnih kredita, vec onako kako sam to uradio, sa svojim i sa novcem svojih prijatelja. I kad smo zaradjivali i kad smo propadali to je bio nas novac. Stecen na svakakve nacine, ali nikad krvlju uprljan. Kad sam isao u skolu trudio sam se da budem u okviru potrebnog. Tako je bilo i u vojsci i dok sam bio aktivan sportista. Ako sam iskakao iz "okvira", pokusavao sam bar da cinim ono sto nije zabranjeno. Nekad umem da budem grub i nekulturan, ali me drugi ucine takvim. Meni najvise odgovara ovako, prirodno, opusteno i tiho. Na zalost, i moju i tudju, ponekad se mora drugacije. Valjda sam zbog upornosti uspeo da u sportu postignem puno. Tri puta sam bio prvak najvece nemacke pokrajine, Vestfalije,

u poluteskoj kategoriji. Kao stranac nisam mogao da boksujem za prvaka Nemacke, iako sam pobedjivao njihovog zvanicnog sampiona. Tamo sam '92. godine osvojio i zlatnu rukavicu. O tome postoji dokumentacija na koju sam ponosan. Da bi se zivelo kako smo mi to voleli, a kodeks smo uvek imali i postovali ga, iznalazili smo rupe u zakonu. Dana robije nisam odlezao nigde u Evropi, a bio sam tamo deset godina, toliko i radnog staza imam ako mi to icemu koristi. Jedino sto nisam zeleo jeste da svoju decu odgajam na ovim penzijama. Sad citam u novinama da neki sami sebe nazivaju promucurnim i uspesnim ljudima. Sud o sebi cu prepustiti drugima. Nije nepoznato da sam se trudio i uspeo da ostavim neke rezultate iza sebe. Ostavio sam i kucu u Medulinu, kraj Pule, i prijatelji poput Mate Parlova uspevaju i dalje da mi je cuvaju. Iako su u hrvatskoj stampi objavljeni neki budalasti tekstovi o meni kao ratniku, ubici... Moja poznanstva su bogata, ljudi mi to vracaju na najlepsi nacin. Kao Miodrag Perunovic koji kaze da sam mu bio menadzer u najtezim vremenima. Znam kakvo smo zadovoljstvo, i pored finansijskog fijaska, imali kad smo u Pristini i Herceg Novom slusali himnu "Hel Sloveni". Znam kako je bilo svim prisutnim ljudima. Moze li neko jos da razume to bogatstvo? Sve sto sam u ovoj drzavi uzeo, najnormalnijim, pravnim putem, bile su supe. Od njih sam pravio ekskluzivne lokale, ulagao ogroman novac. Sve sto sam u inostranstvu zaradio doneo sam ovde, jer je prirodno da ulazes u svoju zemlju. Jadna je ta zemlja u kojoj najveci biznismeni ovde zaradjuju, a novac iznose napolje. Znao sam od pocetka da necu imati "srece", niti simpatije od onih koji pomazu "privrednike". Investirao sam svoj novac, izdrzavao 150 radnika. Naravno da sam to prvenstveno radio zbog sebe, svoje dece, dece svojih prijatelja i kumova. Mozda su mi investicije danas na staklenim nogama, ali dok je glave na ramenima bice prilike i da se sve to sredi. Finansije mi nikad nisu bile opsesija. Kao sto sam nekad pravio novac, tako sam ga u ovih pet godina zakljucavanja i neke dobrovoljne samoizolacije trosio. Neku vrstu kucnog pritvora odredio sam sam sebi, kako ne bih gledao raspad onoga zasta mi je otac ziveo i zasta su ziveli milioni. Poznanstva, prijateljstva Sa bratom sam rastao u Zemunu, Ulica Ognjena Price 46. Polivali smo se medjusobno vodom da bismo se okupali, sve

dok otac nije dobio stan na Labudovom brdu. Sa kupatilom, koje sam imao prvi put u 18 godini. Tada sam sticao i najvernija prijateljstva, zasto izbegavati i rec drugarstva. Imao sam samo jednu neostvarenu zelju, valjda zbog svoje prirode i trojke iz vladanja - nisam mogao da budem ovo zasta me prozivaju, clan komunisticke partije. S ponosom bih rekao da jesam, ali nisam bio podoban, niti znam kome bih danas bio podoban posle bljuvotina objavljenih po novinama. Pecao sam "bambuse" na ovom danasnjem Novom Beogradu, jugoslovenskoj Sahari kako smo je zvali. Znam koliko su omalovazavani ljudi koji su ga podigli. Na nasim ledjima je izgradjen, na dobrovoljnim akcijama, entuzijazmu. Gde je sada entuzijazam? Mi smo jurisali na bare, pijavice otkidali s nogu, ali smo nesto radili i ostvarili. Da li su prijateljstva ovih danasnjih "demokrata" vrednija i iskrenija nego nasa? Naravno da nisu, jer su iz pukog interesa. Kratkorocna. Prolazna i s listopadnim funkcijama. Strasno je, medjutim, sto je postalo sramno priznati neka poznanstva, izbegavati nekadasnje drugove. Odvratno kako je vreme nastupilo, kako zbog tracerskih novina ljudi izbegavaju da kazu ko zapravo jesu, s kim su rasli i do koga im je stalo. Ima li potrebe da se ti stidis sto razgovaras sa mnom, a okrpili su me u stampi najgorim nazivima? Imas li veru u ono sto vidis ili sto su napisali kojekakvi idioti bez ikakve casti? Valjda je svuda u svetu jasno da ne mozemo bas svi biti doktori ili novinari. Ja sam se trudio da radeci i ono sto sam radio, cinim kako treba. Pravila svuda postoje. Te price da su kod mene u Krnjesevcima boravili i Karadzic i Koljevic i Plavsicka, pa u drugom talasu Lilic, Kontic i ne znam ko sve jos ne, to je tragedija. Ljude koje su pomenuli video sam jedino na televiziji. Ali se iskreno nadam da cu kadtad upoznati one koji su takve besmislice napisali. Svaki seljak iz mog komsiluka bi im rekao ko je dolazio, samo da su ih pitali. Ali nisu. Ja imam rodjaka na visokoj saveznoj funkciji. Sad, voleli bi da nam dokazu neku drugu vezu, ali im se ne da. A ja rodbinsko i krvno postujem iznad svega. I njegovo i moje kucno vaspitanje jeste takvo da nas odnos moramo odrzavati, a ne prekidati. To je starije od svakog sistema. Organizovani kriminal Nameravali su u Nemackoj i Belgiji da mi "dokazuju" ono sto im nikako ne bi poslo za rukom, ali bi me mrcvarili mesecima i

godinama. Na osnovu onoga sto su im ovdasnji "misevi" i prodavci lazi nudili za novine, sastavljali su neke svoje price o mafiji koja Evropu drzi u svojoj saci. Cak su i Bizica, zna se kakav je policajac bio, uvrstili medju evropske mafijase. Da nije tuzno bilo bi smesno. I ne dopada mi se, uostalom, ta rec mafija. Ja lepo volim da kazem porodica. U "slucajnost" da im se redovno potkrada omaska, pa da o meni pisu - Darko Asanin zvani Arkan, ne verujem. Arkan jeste moj prijatelj i ne smeta mi sto nas predstavljaju kao jednu osobu, jer ja nemam, niti mislim da drugi imaju, cega da se stide i zamere mu na delu zivota koji je posvetio nama i ulici. Ovo posle toga je njegov izbor, u tome je nasao sebe. Mada smo imali pauzu u nasem prijateljstvu, ja cu mu, kao prijatelju koji je to zasluzio, drzati palceve, a i vise od toga, da dokaze kako je neistina ovo sto mu nabacuju u vezi s ratom. Da sam ucestvovao u organizovanom kriminalu, kako tamo pise, glupo bi bilo da to negiram zbog ovih momaka koji ne znaju. Ja ne mogu i ne smem da lazem, jer ljude gledam u oci. Ne mogu da pricam svasta, a sutra curak obrnem naopako. Ali, i u kriminalu, kako kazu, postoji cast i cest, pa se zna kako se i time bavi. Sigurno u zivotu nisam isao linijama manjeg otpora, jer me je tvorac dao kakav jesam. Koristio sam prijateljstva, bilo odakle, iz Hrvatske, Kanade, iz citave Evrope, s ljudima koji i danas zive kao sposobni, talentovani kockari, pa smo na taj nacin uspeli da steknemo kapital. Kad sam se ovde vratio pokusao sam drugacije. Uvek sam imao pomoc drugova s kojima sam od detinjstva zajedno. Ljudi koji se ne stide sto me poznaju, kojima nece isprati mozak ova lupetanja po novinama. Stampa Te ljudske gadosti njihova imena i novine u kojima pisu ne mogu vise da uzmem u usta. Odgovor je u pitanju za koga pisu i ko je iza njih. Takve su lazi o meni fabrikovali, da je neumesno bilo sta demantovati. I da sam ubica, i da sam u Grcku otisao da se lecim od kokaina, i da sam Grcima platio tri miliona maraka da me oslobode... Stvarno sam razmisljao da na njima, primenim poznavanje pedagogije, jer sam pedagog po struci, a ne zelim da vredjam profesiju jer su uz moje ime nakacili sve negativnosti. Mislio sam da im zivot pretvorim u kaznu, da nauce kako je lako zlo naneti drugom. Ja sam u zatvoru lezao za nesto sto nisam uradio, ove bih odlezao na

jednoj nozi. Naravno, pitanje je da li to ima smisla, jer se radi o ljudskom sljamu, mizerijama. Nije rec o meni. Ja sam, nazalost, naucio da u zivotu nosim svasta. Tesko mi je da me blate bez razloga zbog moje dece, kumcica, dece mojih prijatelja, omladine, njihovih roditelja koji me znaju. Ja sam sam sebe kaznjavao za svaku glupost koju sam napravio, bilo da sam gasio opuske od cigareta ili smisljao nasto drugo. Treba li onda da oprostim onima bez trunke savesti? Naravno da ne treba. Vi biste sami morali da znate kakve sitne duse imaju ti nazovi novinari. Sebe su vec prodali za baksis, zasto druge ne bi pokusali da unovce? Izbegavam da ih imenujem samo zato jer mi se gade, i zato sto sam svestan da bi to vama donelo probleme. Ali ne brinem se, prepoznace se. I bolje im je da se prepoznaju dok imaju vremena. Verovatno da ce moji advokati, Nenad Petrusic, Fila i ostali podneti prijave protiv njih zbog klevete, pa ako hoce pravnu drzavu, imace je. Ja to mogu da uradim iz zabave, a ako pravo postoji, zasta se oni zdusno "zalazu", onda vec sad mogu da zakljucaju kasu. Naravno da nikad ne bih govorio za novine da me nisu iritirala takva pisanja. Opet, moram da vodim racuna i o ljudima sa ulice, mangupima, nazovi ih kako hoces, a ima ih dosta i dobro znaju kakvu tezinu ima rec kad je izgovori covek, a kakvu kad je napise gnjida. Nadam se da oni znaju da ih necu obrukati, bar do sada im to nisam uradio, pa sam se zbog toga prihvatio da nesto kazem. A to sto vi nemate ni hrabrosti ni snage da sami medjusobno uvedete red, to ce vam, boga mi, svima praviti probleme. Bar se u mom svetu uvek znalo ko i sta moze da uradi, sta je protiv pravila i kako ce proci ako ih prekrsi. Meni, a koliko znam ni mojim prijateljima, nepravda nikad nije stigla s te strane, vec iz novina. Napravite vi medju novinarima red, pa cete videti kako cemo mi napraviti medju nama. Kao sto se i pravi. Pa da svi imamo koristi. Hadrijevo ubistvo Da fanatika ima, ima ih. Da ima puno cestitih Albanaca, to znam i u to ne sumnjam. Od malena sam naucio da postujem "deobu" koju je napravio kralj Nikola - postoje samo dva plemena, soj i nesoj, ljudi i neljudi. Ja medju Albancima imam i prijatelje i kumove. Znam da i medju njima ma zaslepljenihkao sto ih ima i ovde. S jedne strane srpstvo i crnogorstvo, s druge

albanstvo i sta ti ja znam. Ali nece to ovi sto vode samo u svojoj kuci, jer bi sami placali racune, a to ne vole. Kad je gusto treba im masa, da neko drugi strada umesto njih. No, bogu hvala, shvataju to ljudi polako, nece da pokrivaju tudju alavost. Ja se s ljudima druzim i saradjujem ne iz ne znam kog razloga, vec zato sto smo zakljucili da nam je najlepse bilo kad smo ziveli zajedno. Da li je to nauka? Bar u mom okruzenju ljude time nisu uspeli da zatruju. Ako misle da je to mrtva stvar, da nas je malo i da smo nevazni, vrlo brzo cemo ih razuveriti. Mnogo je takvih i u Hrvatskoj i u Sloveniji i u Makedoniji. Saznao sam da pokojni Hadri ima veliku porodicu, da je ostavio cetvoro dece. Necu ponavljati da ga nisam ni upoznao, niti znao ko je dok nije ubijen. Kao coveku koji ima i voli porodicu, znam kako njegovima moze da izgleda ujdurma koju su meni napakovali. Ako to ikome znaci, zao mi je porodice tog coveka, kao sto bi svakom normalnom coveku trebalo da bude zao. A ako je istina da je radio ono sto kazu da jeste, jedini moj komentar sadrzan je u himni koja ce za mene to uvek biti: "... proklet bio izdajica svoje domovine...". Namestaljka u Grckoj Jos nisam potpuno siguran da mi je "boravak" u Grckoj namesten ovde, mada kruze uverljive glasine da je bas tako. U to necu preterano da ulazim. Uostalom, ima ko ovde to medjusobno da raspravi. Znam samo da sebe nisam prijavio, jer i da sam nesto uradio, gledao bih da za to ne odgovaram. Zakon mi daje pravo i da lazem. Ipak, ja to ne zloupotrebljavam. Zbog te bede koja je pocela da se desava i na nasem primorju, pa i zbog svojih licnih problema, hteo sam da se malo odvojim i odem u Grcku. Sa svima sam bio, svima poklanjao vreme i paznju, s porodicom nisam stizao da budem. Zeleo sam da u avgustu prosle godine iskoristim taj trenutak. A onda su me "slucajno" pronasli i bukvalno ostavili samog sa sobom. Na kraju, i to sam pretvorio u svoju korist. Ukratko, nije mi se, iako pisu drugacije, desavalo da me cesto hapse. Mozda je ipak bilo nesto u vazduhu, mada nisam znao sta je to. Valjda sam i zbog toga, i pored sklapanja nekog ugovora s hotelom u Crnoj Gori, a i problema koje sam tamo imao, o cemu opet ne bih, odlucio da se uputim u Grcku. Pa, nista u zivotu nije slucajno. Svako ko se dobro preslisa videce da mu se to negde

predskazalo. Ja sam zeleo svoj mir sa porodicom, ali je ispalo drugacije. Sad, dopiru do mene glasine da sam se nekima zamerio jer sam svojevremeno odbio da se druzimo. Opet kazu, a ja to ne znam, da su neki od njih sad visoki zvanicnici u policiji. Ako je to tacno, ako stvarno nisam hteo da se druzim s nekima onako kako su to oni zamisljali, vec ih postovao, ali pod uslovom da svako radi svoje i ide svojim putem, onda to nije lepo od njih. Onda nemaju kucnog vaspitanja. Jer, ja sam verovao da je moje da se, kako kazu, bavim kriminalom, a njihovo da imaju koga da hvataju. Ali je doslo drugo vreme. Prasina na mene, a konvoji prolaze. I molim te, znam da je besplatna reklama, ali mi ucini - zelim da pohvalim agenciju "Putnik", koja je jedina imala sve podatke o mom odmoru u Grckoj, i zahvaljujuci kojoj sam, izmedju ostalih, platio samo petnaest dana, a ostalih pet meseci sam boravio o tudjem trosku. Ne znam kako da im se zahvalim. Nadam se da ce biti prilike. Hapsenje Uhapsili su me kao da su se Biblijom rukovodili, treceg dana. Prvo sam doveden u zatvor na ostrvu Kos, ali to sto mi se tamo desilo nisu hteli da prijave ni policiji, kamoli javnosti. Bio sam napadnut, dobio sam udarac stanglom po glavi ali mi je "fizicka inteligencija" pomogla da to prebolim s nekoliko kopci na glavi. Nekoliko dana sam bio u bolnici, pa posto se nisam osecao bezbedno, a i Turska je na pet minuta odatle, trazio sam da na svoju odgovornost budem vracen u zatvor. Onda su se tamo odjednom pojavili neki navodno strani novinari, fotografisali me krisom. Sta su hteli ne znam. Posle Kosa pet dana sam proveo u zatvoru u Larisi. Tu su hteli da mi utrpaju drogu, kako bi opravdali svoje napise u stampi. Korina, asistentkinja predsednika Advokatske komore Grcke Papasa, dosla je u zatvor i nekim Italijanima htela da uvali drogu, da bi ovi posle okrivili mene. Video sam po njihovoj panici o cemu se radi. Uspeli su na brzinu da drogu ubace u klozet. Sve je to bila javna tajna. Uostalom, sta je ona trazila u zatvoru u jedanaest sati uvece. I otkud joj dozvola da u to vreme udje u zatvor? Naravno, moj advokat Likurezos nije zbog toga hteo da se zamera s Papasom. Ali dvadeset ljudi je tamo potpisalo da je uneta droga, da je Papasova asistentkinja dosla u jedanaest sati uvece, samo sto niko nije hteo o tome da govori.

Koridalos Citava ta pobuna u zatvoru je bila ranije organizovana. Medjutim, one price o mom sukobu s Albancima su bile napumpane. S obzirom na to s kakvom sam reputacijom tamo stigao, mogao sam i ocekivati da ce ih biti s ljutitim izrazom lica. Bilo je i onih koje sam poznavao, ali i ovih drugih koji su vise zbog glasa koji me prati, zauzeli preteci stav. Ja sam, opet, iz predostroznosti da je napad najbolja odbrana, morao da se postavim kako jesam. Oni su vise vodili racuna o tome zbog cega sam tu, a ne kakav sam prema njima. Tako da sam ostavio malo prostora onima koji su razmisljali o nekoj osveti, mada ih je bilo zaslepljenih nekakvim pricama o ubici Albanaca. Grcka - Jugoslavija Nije Grcka ucinila nista za Jugoslaviju time sto mi je omogucila da se vratim kuci, vec je uradila najvise za sebe. Jasno je to i njima samima. Bar u ovom slucaju nisu dozvolili da im drugi bude gazda u sopstvenoj kuci. Ako vec imaju sudove, neka pokazu svoju profesionalnost. Ne govorim to jer se radilo o mojoj kozi, nisam ni prvi niti cu biti jedini takav slucaj. Ne moze na osnovu pisanja stampe, jednog mog boravka u Belgiji, namestanja i pretnji da me kao kofer deportuju bilo gde. Porucio sam grckom sudu i ministru, preko Likurezosa, da ja iz Grcke idem svojoj kuci, ziv ili mrtav. Ako nameravaju da me drze i gnjave, a potom jos isporuce, onda cu sebe postedeti tih muka. Mogu samo da mislim kakav bi tretman imao u Belgiji ili Nemackoj, za koje ovde pisu da imaju zlatno pravosudje. Prvo, to povlacenje onog momka koji je navodno svedocio Nemcima protiv mene nema nikakve veze. To sto im je on rekao, to je procitao u novinama, a pred moje sudjenje je stigao da to sudu i kaze. Drugo, njihove sumnje zasnivaju se na navodnom priznanju moje bivse supruge da sam putovao u Belgiju u vreme kad tamo nisam bio. Ona mi je preko telefona rekla da nikakvo svedocenje protiv mene nije potpisala, iako su joj njeni Nemci pretili da ce joj oduzeti dete ako ne potpise. Odgovorila im je da mogu da napisu sta god hoce, ali da ona nece potpisati. Posto nista vise nisu mogli da postignu, smatrali su da je i to nepotpisano dovoljno da posalju sudu. Treci "svedok" je navodno neki recepcionar koje me je posle tri godine

prepoznao na fotografiji, a kaze da sam tu prespavao samo jednu noc. Nisam siguran gde sam tacno spavao, samo znam da to nje bilo u vreme koji oni navode, a promasili su i grad u kom sam boravio. Nikad nisam bio u Briselu, ali jesam u Antverpenu. I sve to skupa odaje sliku "pravosudja" pred koje je trebalo da stanem. Ako to imponuje nekim maloumnicima ovde, onda nek' im je na cast. Sto se mene tice, neka hvala. I na sve to neki bednici ovde se pitaju pod kojim li sam imenom putovao na lazne pasose. Bas bi, eto, voleli da znaju to. Dacu im podatak koji ce ih usreciti - za razliku od njih, koji i ime i tragove kriju, ja putujem pod svojim imenom, jer nema razloga da ga se stidim. Kako bilo, Likurezos je svom ministru doslovno preneo poruku koju sam poslao. Ne mogu da gresim dusu, nisu me grcki advokati previse kostali, ali je pet meseci trebalo svake nedelje odvajati novac za put i hotelski smestaj dece, supruge i prijatelja. Da mi se to ponovilo, odnosno da sam deportovan u Belgiju, tacno ne bih imao razloga da se vratim kuci. Sta cu svorc ovde? Zato sam Grcima poslao i drugi predlog, da ako imaju bilo sta konkretno protiv mene, dobrovoljno se prijavljujem da idem u Belgiju, a spreman sam i da potpisem sopstvenu smrtnu kaznu ako imaju osnova da me povezu sa ubistvom za koje me terete. Ne samo u Belgiju, nego bilo gde. Ali da idem na osnovu lazi i podmetanja necu. Zato su, ponavljam, doduse malo uvijeno, Grci ucinili pre svega uslugu Grckoj, pa tek onda meni i Jugoslaviji. Svesni su i oni da je red da prvo budu zemlja, drzava, pa tek onda necija clanica. To sto je Jugoslavija uspela, ma koliko meni licno bilo drago zbog toga, ipak je prst u oko svima koji su se poradovali da ta zemlja vise nicemu ne vredi i da prakticno i ne postoji. Bice je, nadam se, i bolje nego sto je sada. Tezak period u zivotu Sigurno da nije, pre bih mogao reci da mi je najdrazi. Svaku situaciju, pa i ovu, pokusavam da obrnem u svoju korist, da mi bude i lepo i korisno. Znam da nisam sam, da je oko mene puno pravih prijatelja, ali me interesuje i sira javnost, ljudi koji me ne znaju a voleo bih da dodjem i do njih. Da ne dozvole da im ovi, kako god da ih nazovem, ispiraju mozak. Da ne kupuju prazne price o cetnicima i partizanima, laznoj demokratiji, kukavicluku koje predstavljaju herojstvom i obratno. Nije lako u ovakvom polozaju razmisljati o sutrasnjici, ali obavezu imam jer nisam sam. Niko me ne pita da li hocu i mogu, nego s

razlogom ocekuju da stvaram. Zivot me je naucio da ko ne veruje u pobedu ne moze ni da pobedi. Sto bi rekao moj veliki prijatelj, kockarska legenda Uros Tesanovic - ko god mi misli zlo, sanse su mu kao da s vazdusnom puskom jurisa na mlazni avion. Ali kad vidim danas kako se ponasaju, sta izjavljuju i sta, pretpostavljam, tek misle da rade ti novooformljeni bogatasi, prosto mi se namece jedna ideja. O tome sam vec razgovarao sa svojim prijateljima i oni se slazu. Radi se o tome da bi vredelo da osnujemo jedan fond u koji bi se uplacivala novcana sredstva za adaptaciju Centralnog zatvora u Beogradu, jer, koliko mogu da procenim, dobar deo ovih koji se "sire", vec je jednom nogom u toj kuci. Svestan sam da ima i vaznijih stvari, da je potrebno pomoci deci bez roditelja, unesrecenima u ovom ratu, ali za one na koje mislim ovo bi bilo investiranje u buducnost. Kako je bilo, kako danas jeste Nisam ja taj koji bi trebalo da govori o ljudima iz mog sveta. Ali od ljudi s kojima sam se druzio, s nekima i danas jesam, svakako bih u visoke rangove stavio svoje prijatelje CHitakovica, CHentu, Branu Micunovica,Raku Dilingera, pokojne Ljubu i Gisku, jos nekolicinu s kojima sam dobar prijatelj i danas. Nazalost, i medju nama se mogu pronaci oni koji su zamerili, da kazem odbacili bez razloga neko dugo vreme provedeno na ulici u svom zivotu. Mislim da smo od pokojnog Giske mogli da se oprostimo na mnogo bolji nacin, jer sam ubedjen da su ga danas vec zaboravili oni zbog cijih je blesavih ideja poginuo. Giske se secamo mi, a ne oni koji su mi pricali sta je njima njihov deda pricao. Kao da on nije imao ni dedu ni ujaka. E, kad mi ti budes odgovorio na pitanje otkud medju tvojim kolegama toliko vucibatina, i ja cu ti podrobno objasniti zasto se na ulici pojavilo toliko psihopata. Svi mi znamo da toga ranije nije bilo, da je doslo sa ovim ludilom koje nazivaju demokratija. Za mladje je izbor bio otici na ratiste, pobeci iz zemlje ili ratovati ovuda po gradu. Da pozajme negde pistolj, zakace ga za kais, pokusavaju da budu nesto zasta sami znaju da ne mogu postati. Toga ranije nije bilo. Seti se onog slucaja od pre desetak godina, kada su onom nesrecnom Kaludjerovicu ubili sina jedinca. Uzeo je oruzje u ruke, otisao na Sveti Stefan i sam presudio ubicama. Poneo se kao pravi covek, otac, a posle su mu sudili kao da je on kriminalac. Ili slucaj Lausevica. Sta je trebalo, da pusti jos da ga siluju da bi potegao pistolj?

To, tako, ocigledno ne ide. Licno bih voleo da tome doprinesem, da u vremenu koje je preda mnom pomognem i sebi, i neduznom svetu, a i samim tim mladicima da ne ginu uludo, jer drugo ne mogu postici. Mozda se to nekima lepim recima ne moze objasniti, ali postoji nacin da shvate. Ukoliko svako od nas uvede red u svom dvoristu, bice bolje za sve. Namere Vec sam u poziciji da razmisljam o mladjima, onima koje ostavljamo za nama, uz pitanje kakve ih ostavljamo. Verujem da ima puno zdrave omladine u ovoj zemlji koja nece nasesti na price svakakvih lakrdijasa, nego ce se okrenuti pametnim stvarima i ne dozvoliti da zive na trideset kvadratnih kilometara. Da ih ne zaludjuju pricama o juznoj i severnoj pruzi, uzoj ili siroj, krnjoj ili velikoj zemlji, svojim vrlinama i tudjim manama. Sta je za one najbucnije ta njihova de mo kra ti ja? Pravo da budale i pijanci lupetaju, a muceni narod gleda i slusa? Voleo bih ja da sledeci put sa svojima docekam na pozorisnoj terasi onog Goluba. Mozda bi tog puta i poleteo s balkona. Kao sto je uvek bilo, i ovaj rat ce se zaboraviti. Zao mi je te omladine, ljudi koji su izginuli za neke lazne ili pogresne ideale, ali ... rat ne bira, pa da odnese one koji nam nisu ni trebali. Kad na najgorem mestu, u zatvoru, uspem da za sobom ostavim Balkance u sirem smislu, pa tek onda Jugoslovene i ostale, a o nacionalnostima i da ne govorim, zar je to problem ostvariti medju normalnim svetom. Nisam slep za sve teskoce s kojima se ljudi suocavaju, samo sto sam ubedjen da i to moze imati svoje dobro. Sve sto je lako, uglavnom nije ni dobro ni trajno. Ne pitaju se ovi mladji kakav bi svet hteli, ali bi bio red da im se da prilika da ucine nesto. Ja jesam za selekciju, verovatno i strozu nego sto bi trebalo, ali pod uslovom da se ona sprovede svuda. Bas svuda. Bude li tako, ovo huliganstvo na ulici ili bilo gde drugo postace jedan od najmanjih problema. Sve ce doci na svoje. Politicka sklonost Svi koji se sada stide Tita, trebalo bi da se stide sebe. Bili su

oni veci Tito od njega samog. Mislim da vecina ljudi koja ima dostojanstva, misli bar slicno kao ja - vise ga postujem sada nego onda. Eto, drugi "znaju" da pripadam partiji ciji clan nisam, iako nemam nista protiv ni da postanem. Rado bih to ucinio ali samo ako me prihvate kakav jesam, da se nijednog trenutka ne osete ugrozeni mojim imenom i licnoscu. A ja garantujem da mene niko ne moze da se postidi. intervju radio: Vojislav Tufegdzic SAZETO: Nema tajne oko toga kako sam dosao do novca. To znaju i Nemci i pola Evrope. Zna se kakav sam kockar bio i s kakvim sam se ljudima, po pitanju kockarskog zanata, druzio. Gde god sam se pojavio zastava je za mnom ostajala na pola koplja. Svaki grad u cije sam kockarnice ulazio bio je isvorciran. Sto to zakonom nije kaznjivo toliko i na taj nacin, pa su onda pokusavali da me prikazu kao ubicu, to je nesto drugo. Tri puta sam bio prvak najvece nemacke pokrajine, Vestfalije, u poluteskoj kategoriji. Kao stranac nisam mogao da boksujem za prvaka Nemacke, iako sam pobedjivao njihovog zvanicnog sampiona. Tamo sam '92. godine osvojio i zlatnu rukavicu. O tome postoji dokumentacija na koju sam ponosan. Sve sto sam u inostranstvu zaradio doneo sam ovde, jer je prirodno da ulazes u svoju zemlju. Jadna je ta zemlja u kojoj najveci biznismeni ovde zaradjuju, a novac iznose napolje. Znao sam od pocetka da necu imati "srece", niti simpatije od onih koji pomazu "privrednike". Investirao sam svoj novac, izdrzavao 150 radnika. Da sam ucestvovao u organizovanom kriminalu, kako tamo pise, glupo bi bilo da to negiram zbog ovih momaka koji ne znaju. Ja ne mogu i ne smem da lazem, jer ljude gledam u oci. Ne mogu da pricam svasta, a sutra curak obrnem naopako. Ali, i u kriminalu, kako kazu, postoji cast i cest, pa se zna kako se i time bavi. Jos nisam potpuno siguran da mi je "boravak" u Grckoj namesten ovde, mada kruze uverljive glasine da je bas

tako. U to necu preterano da ulazim. Uostalom, ima ko ovde to medjusobno da raspravi. Znam samo da sebe nisam prijavio, jer i da sam nesto uradio, gledao bih da za to ne odgovaram. Zakon mi daje pravo i da lazem. Ipak, ja to ne zloupotrebljavam. iz ociju javnosti : Darko Asanin je kao i mnogi mladici sa tvrdim pesnicama bio dete vojnog lica. Rodjen je bio u Jajcu Kao mladic bavio se boksom u beogradskom "Novom kolektivu". Bio je poznat kao veliki Jugosloven. Asanin je u Beogradu zavrsio Pedagosku akademiju, ali nikada nije radio kao nastavnik. Sedamdesetih godina se otisnuo u svet. U Nemackoj je neko vreme ziveo od boksa, jer je prvak pokrajine Vestfalija u velter kategoriji. A potom je marke zaradjivao kao izbacivac u diskotekama i klubovima, pa kao organizator ilegalnih kockarnica. Tu je i tada upoznao Arkana i sprijateljio se sa njim. U emigraciji je optuzivan da je zajedno sa Arkanom likvidirao Envera Hadrija, albanskog nacionalistu i spijuna CIA. Jugoslovenska javnost je cula za Asanina prvi put kada je okrivljen za ubistvo Andrije Lakonica, marta 1990. u cuvenoj Nani. Za ubistvo Lakonia bio je direktno optuen Darko Aanin. Osloboen je zbog nedostatak dokaza. Veselin Vukoti je bio osumnjien za sauesnitvo. Odbaena je prijava zbog nedostatka dokaza. Inspektora Biia su teretili za zloupotrebu slubenog poloaja. I on je - osloboen. Kao da su, zbog nekih skrivenih zasluga, bili van domaaja pravosua. Zbog ubistva Hadrija ocinkaren iz prestonice Darko Asanin je hapsen, ali i pusten iz grckog zatvora, jer je Belgija trazila 1996. njegovo izrucenje. Poslednjih nedelja zivota Darko Asanin je davao intervju ovom reporteru i pricao o Arkanu kao velikom srpskom borcu i gazdi u Beogradu. Postovao ga je iako se sa njim nekoliko puta sporeckao. Mnoge poslove radili su zajedno. Vec tada Asanin je glasno pricao da ceka da ga konkurenti, Arkanovi neprijatelji iz kockarskog posla likvidiraju. Ocekivao je smrt, ali se od nje nije branio. Srebrani kolt, napunjen, drzao je u radnoj sobi na spratu. U basti restorana sedeo je u majci, bez panzira i bez telohranitelja. Cekao je metak sudbine, kako sam jednom rece. I docekao ga je. Policija nikada nije otkrila njegove likvidatore.

 16. 1955. . . , . 1964. , , , . , . , . . , . , , . , . , . , . Sa trinaest godina je ilegalno preao u Italiju i vratio se kuci, jer je dokazao da moe da pobegne kada hoe i gde hoe. Posle je sa sedamnaest opet isao u Italiju, pa Belgiju, Austriju, Nemaku. Bio je u zatvoru Pianosa na Sardiniji, odakle je pobegao. Leao je u Trevisu. Tu se sukobio sa mafijaem

Toninom, kog su zbog njegove divovske snage zvali Nosorog. Gika ga je pretukao i pesnicama izborio status gospodara robije. Mafija mu se posle toga klanjala. enio se dva puta. Ostavio je potomka iza sebe, ali i legendu. O njegovom putu ka pravdi prolazio je mukotrpno kroz mnoge zamke i robije. Kada sam to jednom napisao u "ilustrovanoj Politici" zvala me telefonom majka Milena Boovi i sat vremena me kritikovala to kao Crnogorac pisem tako o jednom crnogorskom heroju. Boris Petkov, kolski drug i komija Bozovievih se toga dobro sea: - Prvi put je otiao preko granice jos kao klinac, sa dvanaest godina, u Italiju. To je bilo neto sasvim klinaki. Jos smo ili u istu osnovnu kolu. Sa ozbiljnijim namerama se zaputio u Nemaku etiri godine kasnije, sa Zoranom Robijom i Asimom Cauevicem. Ostao je nekoliko meseci, nisam smeo da ga poseujem, bio sam kolarac i tata mi nije dao. Giska je prvi put uhapen u Briselu, zajedno sa Svetom Maraem, ali je ovaj poznati kockar uspeo da se izvue. Gika je leao est meseci u istranom zatvoru, pa su ga pustili jer nisu imali dokaze. U Briselu se upoznao sa Arkanom i Vlastimirom Deniem Metom, koji je kasnije umro u Nemakoj. Ja sam mu se na viemesenim "turnejama" po Evropi pridruuje 1977. godine. Tih godina Interpol belei dva Gikina bekstva: iz suda u Nici i iz Zinare, sicilijanskog zatvora. U enevi je, sa jos nekoliko drugova, zbog pljake uhapen 1979. godine. Odredili su mu zloglasni Candolon, i danas jedan od najsavremenije obezbedjenih zatvora, iz koga, niko pre Gike, nije uspeo da pobegne. U Nemakoj je bio sastavni deo klana Ljube Zemunca. Druio se sa Arkanom. Za Djordja Boovia njegov pajta Goran Vukovi je govorio da je vitez ulice veci i od eljka Ranatovia: Za Giku se moglo rei da je bio nekrunisani Vitez ulice. Nikad nije maltretirao nijednu devojku. Ni sa jednom devojkom nije spavao na silu, nikome nije oteo pare. Ako je mogao nekome da da pare, on je dao, da ga ne tereti na sudu, da mu da za advokate. Gika je uradio samo ono to je samo hteo. U tome je bila ogromna razlika izmedju njega i Arkana. U Beu je sredinom sedamdesetih Gika upoznao Brana Miunovia, kog je uzeo za kuma. Tu je i smislio da osnuje preduzece "Sloga", koje se u Evropi i u SFRJ bavilo trgovinom na veliko. Tu ga je proganjala Udba. Bilo je, medjutim, isuvise svedoka i injenica koje su govorile da je Gikina karijera u evropskom podzemlju bila kontrolisana i usmeravana. Prica se da je Gika u Nemakoj iveo na visokoj nozi, poto su on i njegovi prijatelji uzimali veliki procenat od "cuheltera", makroa koji su drzali lanac sauna u kojima su radile atraktivne devojke. Medjutim, jedan od drnijih nemakih makroa se pobunio i izazvao Giku na "ferku". Iako uglavnom svi ponavljaju da mu je Gika izaao na dvoboj, Bojan objanjava da to nije tano. Gika je, zapravo, leao sa visokom temperaturom, pa se pred Nemcem pojavio jedan njegov prijatelj, sada ugledni crnogorski politiar. Kae da je makroa "odrao" od batina, ali da je nemaka policija ekala bilo kakav povod da Giku strpa u zatvor. 1984. doao je u sukob sa Rankom. Pravi uzrok sukoba verovatno se nikad nee razjasniti. U podzemlju su prepriavane tri verzije uzroka netrpeljivosti izmeu Gike i Damena. U jednoj verziji uzrok je navodno Rankova devojka, u drugoj Gikina superiornost koju Rubei nije mogao da podnese. I trea, po kojoj je Rubei u Beu ubio dvojicu naih momaka, koji su bili, navodno, Gikini prijatelji.

Uglavnom, u leto 1984. Gika se sa Bojanom Petroviem naao ispred lokala Nana. Po glasniku pozvao je Rubeia da izae napolje da se objasne. Rubei je izaao i odmah potegao pitolj kolt 41 i rekao Giki: "ta je debeli, hoe da te upucam?" Gika je oteo Rubeiu revolver, prislonio mu ga na grudi i opalio. Ostavio ga je tako ranjenog na eleznikim inama. Iste noi Gika je pobegao u Nemaku, a Ranko Rubei je operisan, preiveo, ali bez jednog plunog krila.

ore Boovi Gika poginuo je kada je uao u dubinu hrvatske teritorije, naputen od tri tenka tadanje JNA koji su se, umesto da mu uvaju odstupnicu, iz do danas nejasnih razloga, jednostavno povukli. Gika je tog 15. septembra 1991. godine, dan pre 36. roendana, vie puta naputao zaklon pozivajui pomo. Kad se poslednji put naao na brisanom prostoru, pogodila su ga tri hica. Umro je na rukama svog sinovca, takoe borca Srpske dobrovoljake garde, Milovana Mikovia, jedinog svedoka njegove pogibije, koji je i sam tada bio ranjen. - Otiao je da spasava narod Like u Gospiu, a ubila ga je izdajnika ruka Mladia i Miloevia. Ubijen je s lea. Dan pre nego to se to desilo, zvao me je sa ratita i rekao mi: "Nemoj da plae ako poginem." To su bile poslednje njegove rei koje sam ula. Istog dana u moj stan u Beogradu doao je jedan ovek i rekao mi da svog sina ivog vie neu videti. Sledeeg dana on je bio mrtav, a 16. septembra, na njegov roendan, doneli su mi njegovo mrtvo telo - kae Milena Boovi. Ona pominje i sluaj od 2. avgusta 1991. godine, neposredno pre Boovievog odlaska na ratite, kada je na njenog sina pokuan atentat. - Bilo je to dva dana pre ubistva Belog. ore je bio u hotelu "Slavija", policija ga je okruila. Hteli su da ga ubiju. On se zavesom spustio sa treeg sprata do prvog, a odatle je skoio na ulicu. Sakrio se ispod jednog automobila, sve vreme sluajui razgovor policije. uo je kako jedan od njih kae kako bi mu, kada bi ga sreo, dao odlikovanje, a ne da ga policija juri da ga ubije. To je preiveo, ali ratite nije - rekla je Boovieva majka Milena.

Ljubomir Magas je rodjen 27. maja 1948. u Zemunu, u porodici Sime Magasa i Rose, rodjene Curcic. Sa sest godina je ostao bez oca, koji se rastao od njegove majke. Posle osam razreda osnovne, upisao se na auto-limarski zanat, koji nikada nije stigao da zavrsi. Kao ucenik skole u privredi radio je neko vreme u IMT-u, pogon u Dobanovcima. Vise je voleo ulicu od fabrike, pa je brzo dobio epitet besposlicara. Boksu i rvanju ga je naucio cuveni Citakovic. Ljuba je bio toliko jak da je na rukama mogao da predje Beograd. Sa sesnaest godina je pretukao Acu Djavola, najopasnijeg velegradskog mangupa, koji je drzao nekoliko kafana. U sedamnaestoj je bio strah i trepet u Nisu. Svoje snazne misice okitio je tetovazom na desnici "Toske-Zemunac-Robija 1964" i na levici "Panter, Paca, Ljuba". Te godine je i registrovan u miliciji kao napasnik. Posle napada na jednu devojcicu kaznjen je njegov otac sa 4.000 dinara. Tokom 1965. milicija ga je hvatala zbog grebanja automobila, pretnji decjim pistoljem i tuca. - A vec te njegove tuce... Jednog dana sam dosla u situaciju da mu kazem da nije normalan. Dobro, otkad je sveta i veka zna se ko je najjaci mladic u selu ili u gradu, pa i ovde u Beogradu. Jednog dana on se sprema da izadje. "Kud ces ti, Ljubomire?" "Na Karaburmu!" "Sta ces na Karaburmi?" Ide, kaze, jer je tamo ostao jos neki s kojim nije odmerio snagu, a koji je najjaci na Karaburmi, pa da se vidi ko je jaci. Pa ti nisi normalan, kazem mu. A moram, kaze, ili ce biti on najjaci u Beogradu ili ja. Tad je Ljuba imao sedamnaest ili osamnaest godina. Vec tada je, mislim, bio taj o kojem se pricalo. Jedino sam se na njega ljutila jer se nije tukao radi sebe vec zbog drugih. I bubreg je izgubio zbog druga. Zato sam se ljutila. Dobro, ono u pocetku, kad je sticao slavu, to su bile prijateljske tuce, ne iz osvete, nego da odmere snagu. Njegov pocetak je bio takav. Kasnije sam se ljutila, zbog ovog istukao onog, zbog drugog istukao onog, zbog drugog istukao opet tamo nekog... Ja sam ponekad bila u neprijatnim situacijama. Ljuba je bio normalne visine, ali je imao jak vrat i stravicno jake misice. Kud god se ja pojavim, ovako sitna, a on grdosija pored mene, ljudi ne mogu da veruju. Umeo je to da koristi i pravi viceve. Znate, drugacije se gleda kad majka dodje u posetu u zatvor, drugacije kad je otac. Bio je u Mitrovici, ja odem u posetu. Sednemo mi i razgovaramo, kad vidim ja da jedan milicioner ne skida pogled s mene. Pitam Ljubu sto me onaj tako gleda, a on kaze: "Znas, Roso, ovde se svi brane s bratom ili ocem, a

ja sam im rekao dobro, dobro, izgorite vi meni ruku, ali ce vam moja Rosa izgoreti Mitrovicu!" - pricala je novinarima majka Rosa Curcic. Juna 1965. Ljuba Magas je ukrao "ficu", a potom i "fijat 1300", pa "opel rekord". Osudjivan je zbog kradja zenskih torbi u Beogradu, Nisu i Kopru. Sve do 1967. to se smatralo sitnim bezobrazlucima, a onda je u jednoj tuci na Tehnoloskom fakultetu Ljuba Magas tesko prebio studenta Vladimira Vuckovica. U strahu od milicije tada je prvi put pobegao u inostranstvo. Nakratko se sakrio u Austriji. Kada se vratio, sluzio je vojsku u Ohridu. Vec tada je nosio nadimak Ljuba Zemunac. Bio je poznat i kao bokser u "Radnickom" iz Beograda. Poluteskas koji je mnogo obecavao. Ring mu, medjutim, nije bio dovoljan za praznjenje viska energije. Nasilje je bilo njegova svakodnevica, ali kako mu je zakon bio za petama, tih sedamdesetih pobegao je u Italiju. Milano je tada bio centar odbeglih jugo- mafijasa. Spretni Magas je vrlo brzo i tamo stvorio svoje "drustvo" sa kojim je pljackao italijanske i austrijske radnje i banke. Surovoscu svojih oruzanih prepada zapao je policiji ovih zemalja za oko, pa je po kratkom postupku proteran u SR Nemacku. Pravu nasilnicku prirodu iskazao je u jesen 1967. kada je zajedno sa Radetom Caldovicem Centom i Zoranom Milosavljevicem Robijom silovao jednu devojku. Osudjen je na dve godine i osam meseci zatvora, koje je odlezao u Sremskoj Mitrovici. - On je i u Mitrovici delio svoju pravdu. Malo, malo, kad dodjem u posetu, Ljuba u samici. Ne zali se on. Ali meni se smucilo. Odem kod upravnika da pitam o cemu je rec. A on meni: "Hocete li vi da vam sacuvam sina, da izadje ziv odavde?" Normalno da hocu. "E, onda, kaze, mora da bude u samici." Ovaj Hrkac sto je nabavio eksploziv imao neke privilegije kod nekih strazara. I Ljuba je bio strasno kivan, pre svega zbog toga sta je ovaj uradio. A onda je tu bilo i nekog cinkarenja. Na kraju, Ljuba ga propusti kroz sake. Kad je dosao kuci, posle petnaestak dana, dobije kartu od jednog zatvorenika na kojoj je pisalo: "Ljubo, pricuvaj se dobro, ovaj ovde prica da ce te srediti ustase, da ti glava ne vredi ni hiljadu maraka." "Ne sekiraj se mama", rekao mi je, "ne plasim se ja da ce me ustase srediti, ako me ne srede moji", pricala je njegova majka. Cim je Magas izasao na slobodu marta 1971, stigla ga je prva policijska poternica zbog kradje automobila. Zato je prebegao u Italiju, a potom u Nemacku. Odatle je dovodjen na razna sudjenja u Jugoslaviju. - E, kad su ga iz Frankfurta slali avionom u Jugoslaviju, ceo aerodrom je bio zatvoren. Tako su mu stegli lisice da je petnaest dana posle toga, kad su mi dopustili da ga vidim, jos imao modrice oko zglobova. U Frankfurt su otisla samo dva policajca po njega, a Nemci su ih pitali da li su normalni posto ih nema vise. Rekao mu je ovaj nas (Toma Ristic ) da vodi racuna kako se ponasa, jer zna sta ce uraditi. A on im odgovorio da se ne sekiraju, da je on takav samo da bi Nemcima uterao strah u kosti. Tad su ga vodili u Crnu Goru. Ceo aerodrom je bio ispraznjen, jer se, navodno, pronela vest da ce Ljubu da kidnapuju na aerodromu. A moj Ljuba, sinko, kad padne u zatvor, niko se nije setio ni pola dinara da donese za paket, a kamoli da ga kidnapuje. U stvari, spremali su se Crnogorci da ga likvidiraju - tvrdi Rosa Curcic. Magas se nastanio u Frankfurtu, gradu banaka i biznisa, sa mnogo Jugoslovena "na privremenom radu". Centar njihovog okupljanja je bila kafana "Dzuboks Dzambo Dzet".

Kafanu "Baj Ivo" je demolirao kada mu je gazda rekao da vise ne dolazi, jer on ne prima Srbe. U diskoteci "Kupe" Ljuba Zemunac je radio aprila 1974. godine kao izbacivac nepozeljnih stranaca. Gazdi Hokiju bili su, pored Nemaca i Jugoslovena, pozeljni samo Amerikanci. Posle toga ga je angazovala i diskoteka "Cug", jer kraj Ljubomira Magasa niko nepozeljan nije mogao da udje. Ubrzo ga je frankfurtska policija evidentirala kao izvesnog Tomislava Spadijera koji predvodi grupu lica specijalizovanih za teske kradje, ali i za druga krivicna dela. Navodni Spadijer, u stvari Magas, ni ovoga puta nije dugo bio na slobodi. Sredinom juna 1974. uhapsen je pod sumnjom da je na podrucju Frankfurta vrsio iznude, pretnje i da je u tuci ozbiljno povredio jedno lice. Savezni sekretarijat za pravosudje nase zemlje zatrazio je septembra 1974. godine od nadleznih organa SR Nemacke da odobre ekstradiciju Magasa, kako bi mu se sudilo u Beogradu zbog silovanja na Zvezdari. Pravosudni organi Nemacke dugo su razmatrali zahtev za ekstradiciju, a krajem decembra 1974. godine poslali su, za jugoslovenske sudske organe, potpuno neocekivan i neobjasnjiv odgovor. Zahtev za ekstradiciju se odbija, jer u sudskim materijalima nije precizno naveden opis krivicnog dela silovanja za koje je Magas okrivljen. Nadlezni jugoslovenski organi smatrali su da je ovaj odgovor u stvari izgovor i da nemacki organi ne zele da izruce Magasa. Razvoj dogadjaja poprimio je neocekivani tok kada je Interpol Nemacke obavestio da se Ljuba Zemunac jos nalazi u Frankfurtu i da pravosudni organi Jugoslavije mogu ponovo da podnesu zahtev za ekstradiciju. Novi zahtev je vrlo brzo podnet nemackom pravosudju. U medjuvremenu, Magas je maja 1975. godine ponovo uhapsen u Frankfurtu zbog falsifikovanja isprava, kradja i voznje bez vozacke dozvole. Ovog puta je koristio isprave na ime Dusko Hudjec. Sredinom septembra 1975. Interpol Nemacke porucio je jugoslovenskim kolegama da je ekstradicija odobrena i da Magas moze biti preuzet na aerodromu u Frankfurtu, radi sprovodjenja u Beograd. U obavestenju je posebno naglaseno da je Magas veoma "naprasit" i opasan i na to treba obratiti paznju prilikom sprovodjenja. Devetog oktobra 1975. godine, u policijskoj stanici na aerodromu u Frankfurtu gde je Magas trebalo da bude preuzet, vladala je prava uzbuna. Prilikom sprovodjenja Ljuba je demolirao jednu "maricu", a zatim i dve celije u policijskoj stanice na samom aerodromu. Od zgrade aerodroma do aviona JAT-a, vezanog Magasa, sprovelo je osam policajaca sa automobilima. Pred avionom ga je sacekao inspektor Toma Ristic, sam, i odveo ga za Beograd. Okruzni sud u Beogradu ga je osudio zbog silovanja na cetiri godine i sest meseci zatvora. Posle tri godine pusten je sa izdrzavanja kazne i vrlo brzo se vratio u Frankfurt. Na osnovu zahteva Okruznog suda iz Titograda i saglasnosti Saveznog sekretarijata za pravosudje, januara 1980. godine, preko Interpola, raspisana je nova medjunarodna poternica za Magasem. Tada je u Frankfurtu ziveo pod imenom Djovani Andjelis. Ekstradicija je ponovo izvrsena avionom, 20. februara 1981. godine i Magas je priveden u pritvor Okruznog suda u Titogradu. Prvostepenom presudom osudjen je na pet godina zatvora zbog silovanja. Na ovu presudu advokat Magasa je ulozio zalbu. Vrhovni sud je ukinuo prvostepenu presudu i nalozio Okruznom sudu da odrzi novi pretres. Posle dvadeset meseci, oktobra 1982. godine, Magas je pusten iz pritvora, dozvoljeno mu je da se brani sa slobode. U utorak, 10. novembra 1986, ispred zgrade Zemaljskog suda u Frankfurtu, sreli su se, dvojica okorelih neprijatelja, Ljuba Magas i Goran Vukovic. Ljuba, stariji, iskusniji, je verovao u pravilo da kriminalci ne pucaju u prisustvu policije, pa tog dana nije obukao svoju pancir-kosulju. Imao je 38 godina i obavezu da na sudu objasni

neke svoje ranije ucenjivacke poteze. Mladji, 27-godisnji pripravnik bio je istog jutra na sudu zbog nekih provala. Sreli su se na stepenistu. Vukovic je nehajno prosao pored Magasa, ali mu je ovaj dobacio: Skloni se Munjevito je Goran Vukovic potegao iz dzepa kolt 38 specijal i sa dva metka tesko ranio u predelu srca svog kolegu. Intervencija Magasevih gorila je bila besmislena. Prisutni policajci su okruzili atentatora i sprecili osvetu Ljubinih drugova. Nekoliko sati kasnije Ljubomir Magas je izdahnuo u frankfurtskoj bolnici, a ubica Goran Vukovic je odbio predlog policije da se brani sa slobode. Shvatio je da je bezbedniji u zatvoru nego na ulici. Goran Vukovic : - Niti sam ja dosao u Frankfurt da Ljubi Zemuncu skinem "krunu", niti me je to uopste interesovalo. Rekao sam mu otvoreno: "Dosli smo da radimo svoj posao. Niti te diramo, niti bismo hteli da te ugrozimo! Posvadjali su nas ljudi sa strane. Na primer, uhvatim i prebijem nekoga, a oni graknu: "Vidi, Goran je, Goran ovo, Goran ono..." Namerno su ga provocirali i izazivali. Odemo kuci, a posle pet minuta me zove Ljuba: "Sta ti to znaci, Gorane, to provociranje!" Njegov zet Sreto Raznjatovic, dok nije namestio da me upucaju Ljuba i Cane, kad god je dolazio da poseti Ljubu, dolazio je i kod mene. Znaci da ja nisam nista imao protiv tog coveka, jer Ljuba je bio i moj idol. Do dana danasnjeg nisam saznao zasto su pucali u mene i sta sam im se zamerio da su hteli da me ubiju. Kako sam jednom izasao iz kuce na ulicu, vidim Sreta ide s jedne strane, a dvojica s druge. Ja sam stvarno bio mnogo dobar sa tim Sretom, ni na kraj pameti mi nije bilo da mi namesta da me ubiju. Okrenem se malo i kako sam se okrenuo, tako me nesto pogodi u ledja. Vidim izdaleka Ljubu i Caneta. Cane je pucao, nije Ljuba. Sretu gurnem i pocnem da trcim. Onda oni dum, dum, pucaju za mnom. Pita me Boris Petkov: "Sta ti je, brate?" Kazem: "Pogodjen sam." Dosla je odmah policija, neki Oto Leder. Uhapseni su Vlada Bacar, Cane, Ljuba je devet meseci bio pod istragom. Na kraju su svi pusteni. Evo, Vlada Bacar je sedeo zbog mene u zatvoru, pa smo opet ostali dobri prijatelji. Jedanput sam mu rekao: "Sta ce ti, brate, da imas neprijatelje zato sto si Ljubin drug." Napustio sam bolnicu jedanaestog dana: potpisao sam da izlazim na sopstveni rizik. Od tada se vise nismo vidjali sve do tog kobnog susreta ispred zgrade suda. Oni su tada bili sudjeni zbog nekih otimacina iz 1983. godine. Ljuba Zemunac, Pera Puseljic, Slobodan Savic Cane, Soskic, njih pet-sest. Ja sam imao zakazano sudjenje za neke kradje u pola jedanaest, a njima je bio pretres nesto ranije. Ne sluteci nista, poneo sam pistolj, prosto jer se od njega nisam nikad odvajao. Dobro sam znao da ce da mi skinu glavu ako mogu. Parkirao sam auto na cosku i sa suprugom Dobrilom i Markom Kovacevicem posao prema zgradi suda. U jednom trenutku video sam ih ispred nas, njih dvanaest- trinaest. Nesto su se domundjavali. Tek kad sam se priblizio stepenistu, Ljuba je sa pratnjom krenuo prema meni. Odmah sam izvadio pistolj i rekao: "Sta hoces! Sta hoces, picko?" Glupo je da krijem i da kazem da mu nisam to rekao kad jesam. Planuo je: "Sta je, pederu, hoces da se svetis!" Nisam ga se nimalo bojao: "Mislis da necu da ti se osvetim?" Odmah sam opalio. Kad ga je prvi metak pogodio, bacio se na mene kao zivotinja. I drugi metak ga je pogodio. Onda su njegovi pritrcali. Mirno sam vratio pistolj u futrolu, uhvatio zenu za ruku i rekao: "Hajde da idemo." Naleteli smo na policajca, koji je drzao neka akta, izvadio je pistolj tek posto su braca Soskici povikali: "Drzite ubicu! Ubica!" Poslusao sam njegovu naredbu, podigao ruke i legao na zemlju dok ne dodje patrola. U medjuvremenu, Vlajko i ne znam ko jos udarili su dva-tri puta moju zenu. Cak su i mene, vezanog na zemlji, pokusali da udare. Onoga konja Soskica sutnuo sam nogom u grudi. Nisam uopste shvatao sta se desilo i poceo sam da se cerekam.

PRICE O LJUBI : -DEO IZ PRICA CENTRALNOG ZATVORA: Ljubomir Maga je terorisao sve nas jer je uterivao red, strogu disciplinu i traio gluvi mir dok on spava. Ko nije voleo gimnastiku ili boks, dobijao je batine od njega. Ljuba Zemunac je naterao 20 zatvorenika da 30 dana vau hleb od kog je on vajao ahovske figure. Ta ahovska garnitura je bila pravo umetniko delo, kome su se divile strane delegacije, kada su poseivale CZ. I danas se nalazi u Muzeju ovog beogradskog zatvora. Kad Ljuba pobesni, moralo je da ga tue desetak uvara i to samo oni koji su bili teki preko 120 kilograma i koji su nekada bili policajci. Jer, bilo je poznato da je Ljubomnir Maga voleo da obljubljuje erke policajaca i direktora, pa su mu se za to Rakovievci posebno svetili. -PRICA LJUBINOG DRUGA: Ljuba Zemunac, momak neverovatnih fizikih predispozicija, istananog oseaja za druenje i iskrene prijatelje. Imao je, kau, srce lava, i za njega, za sve vreme ivota, nije bilo ni jedne jedine situacije u kojoj bi on uzmakao ili na bilo koji nain na cedilu ostavio prijatelja. I on je bio vie nego hrabar bokser, vet, mladi koji je mogao da napravi sjajnu boksersku karijeru, ali ga je ivot odveo na druge koloseke sa kojih se nikako nije mogao vratiti nazad. Medju ljudima koji su se druili s njim i boksovali, vaila je jedna anegdota iz boksa. Kad god se na treningu pojavi neki novajlija, onda trener, ako hoe da uvali kosku dodjou, on ga ubaci da sparinguje sa Ljubom. Ljuba je udarao kao iz topa, tako da je bilo strano s njim sparingovati i svi su ga uglavnom izbegavali i niko nije rado prihvatao da s njim trenira u ringu. I nije bilo zlonamernosti ili nekih pakosti prisea se tih vremena veliki Ljubin prijatelj koga mnogi poznaju po nadimku Lisac. Ja sam se sa Ljubom mnogo druio i bili smo na neki nain kao braa i zato mi je mnogo smetalo kasnije kada se o njemu, posle njegove smrti mnogo toga runog pisalo, pravio se od njega neki kriminalac, a to on uopte nije bio. Vrlo emotivan, uvek je bio spreman svakome da izadje u susret i da pomogne. Koliko se samo puta desilo da na zakazanu tuu nekog svog prijatelja izadje. Nije ni od koga prezao i, verovali ili ne, bio je toliko ludo hrabar da je smeo i desetorici da izadje na megdan. Seam se jednom prilikom, jedan izuzetno jak momak, jedan od mnogobrojne brae Tadija hoe da se bije sa Centom. Ljuba njemu kae: "Ne, sa mnom e da se bije!" I poe tua. Ljuba jak kao zver, ali ni ovaj nita slabiji. Naravno, Ljuba njega pobedi, i kad je momak pao na zemlju, Ljuba zastane, jer nikada nije eleo da tue nekoga ko je bio na zemlji. Okrenuo mu je bio ledja i krenuo ka meni. Nije primetio kako se poraeni podigao sa zemlje i ni sam ne znam kako mu se stvorio no u ruci! Hitro ga je potegao i zabio u Ljubina ledja pravo u bubreg, a zatim su se svi odjednom dali u beg. Nije bilo vremena ni mogunosti da jurimo za njima ve sam odmah ranjenom drugu priskoio u pomo! Ljuba je bio krajnje jednostavan ovek i smetaju mi sve te prie kao o nekom kriminalcu koji je napravio mnogo para. Pa, on nikada nije imao ni prebijene pare u depu. E, koliko smo puta gladovali, nismo u depu imali ni za sok, a kamoli neto drugo. Posle je otiao u Nemaku jer nije imao drugog izbora, jer su ga jurili za neko silovanje u Crnoj Gori, a ja smatram da je to sve bilo nameteno i da su mu se ribe same nabacivale. onda su lansirane prie kako je voleo da siluje ene? Posle toga se u Frankfurtu desilo ta se desilo, ali pouzdano znam da se i tada pisalo nairoko kako je ubijen kralj podzemlja, kako je ubijen neki evropski kriminalac, prebogat, a ja znam da je iza njega ostao

jedan polovan "mercedes 190" nekoliko konih jakni i samo sedam hiljada maraka u keu! Ali, nekome je smetao, jer on je u inostranstvu izgradio oreol zatitnika svih naih ljudi, nije voleo siptare, ni ustae i sa njima se nemilosrdno obraunavao! Imao je neki sukob i sa Goranom Vukoviem, koga uopte nije smatrao za nekog doraslog sebi! I toga dana, kada je izlazio sa enom, Nemicom iz suda u Frankfurtu, primetio je preko ulice Gorana Vukovia. Samo to nisu seli u kola i krenuli. eni je rekao: "Saekaj da vidim ta oe ova pika?. Ona je u njenoj tani drala pitolj! Okrenuo se i poao njemu u susret govorei "sta `oe piko? Iao mu je u susret, iako je video da on u ruci ima pitolj! Takav je bio... Samo je jo uspeo da progovori: "Vidi, ubi me ova pika." Pao je na ivicu trotoara. Tako je poginuo Ljuba i to su bile njegove poslednje rei pre nego to je izdahnuo. Sve ostalo su izmiljotine i proizvoljne prie.

19. februara 1985, u prvom spektakularnom mafijakom ubistvu u saekui, u Beogradu, ubijen je Ranko Rubei Zvali su ga - Da ulc Bilo kad, i sa bilo kojom namerom, kad se bude pisala crna i krvava hronika o beogradskom podzemlju, jedno ime, Ranko Rubei, sigurno je, nee moi, nikako, da se zaobie! Ono to ga ini nezaobilaznim u bilo kojem tivu o naem podzemlju, je injenica da Ranko Rubei svojom pojavom i pogibijom predstavlja raskrsnicu u beogradskom podzemlju. Svojom surovou i beskrupuloznou Ranko Rubei je nagovestio vreme koje, i to jo onda, kad je, bar tako se pria, u beogradskom podzemlju postojao izvesni kodeks vitetva. Ubijen je na spektakularan nain u maniru poznatog ikakog obrauna na Dan svetog Valentina. Bio je prvi kriminalac u beogradskom podzemlju koji je ubijen u zasedi (saekui), u vatrenom

obraunu, a u naoj javnosti takoe prvi put poelo je nairoko da poe o podzemlju kao injenici koja je tu, meu nama. Zvali su ga Da ulc. Nije imao prijatelje, svi su ga se bojali, bio je strah i trepet u podzemlju Belgije, Holandije i Austrije, a u svetu van organizovanog kriminala u Italiji izazivao je jezu. I sicilijanska mafija zazirala je od Ranka Rubeia! Sa sobom je uvek nosio odrafljenu runu bombu, magnum, a vrlo esto i skraenu puku izraelske proizvodnje za uline borbe "uzi". Od oruja se nije razdvajao. Postoje i svedoenja da je na plai u Budvi, usred leta, ulazio u vodu sa magnumom u futroli ispod mike. Ubijen je 19. februara 1985, u 33. godini ivota. Zasedu Ranku Rubeiu kod kapije Beograda na Konjarniku napravili su Dragan Popovi Dadilja (ubijen 18.jula 1995,), Milovan Vujisi Vuja, Boris Petkov (umro prirodnom smru) i Bojan Petrovi(ubijen 1. marta 1998.) Likvidiran je, kako je saoptila istraga, sa vie hitaca iz pitolja, a radila je i skraena samarica, omiljeno oruje Sicilijanaca - "lupara. U dramatinom sudskom procesu ustanovljeno je da su Rubeia likvidirali Dragan Popovi i Milovan Vujisi, koji su osueni na po 15 godina zatvora, dok su Petkov i Petrovi za sauesnitvo dobili po pet godina zatvora. U beogradskom podzemlju i danas ivi mit o Ranku Rubeiu, oveku koji se po svemu razlikovao od drugih. Taj mit pothranjen je injenicama da je Boris Petkov, sauesnik u Rubeievom ubistvu, preiveo atentat ispred hotela Slavija 19. decembra 1991. godine poto je doao u zemlju na sahranu ora Boovia Gike, a taj atentat je u podzemlju okvalifikovan kao osveta za Rubeievo ubistvo. Pogibija drugog lana iz zasede kod kapije Beograda Dragana Popovia Dadilje 1995. zvanino nerazjanjena, u podzemlju je tumaena kao duga ruka osvete Ranka Rubeia. I Petrovi se nije naiveo. I on je likvidiran. Ranko Rubei je od detinjstva krenuo stranputicom. Zbog kraa, deparenja i provala postao je "pitomac" Kazneno-popravnog doma za maloletna lica. Posle tog "univerziteta", kao i veina kriminalaca iz Beograda, naao se u inostranstvu. Zbog ucenjivanja vlasnika restorana u Nemakoj, odleao je pet i po godina zatvora. Pre toga predvodio je grupu opasnih momaka koji su dugo i uspeno operisali po Belgiji, Holandiji, Italiji i Austriji. U Jugoslaviju se vratio 1981. godine. Nastavio je sa reketiranjem sitnih lopova, deparoa, pljakaa, narko dilera i prostitutki. Bio je sklon ekscesima bez potrebe. Maltretirao je sluajne prolaznike, obine goste po restoranima. U decembru 1984. godine, ispred diskoteke Lav u Beogradu teko je ranio Jovana Simendia. U kafani uburska lipa na Crvenom krstu pretukao je oveka iz ista mira, udarajui ga runom bombom po glavi, to je bila specijalnost Damena. Na Rubeia je pokuavano nekoliko atentata. Sve je preiveo, pa se u podzemlju uveliko prialo kako ga nee metak. Meutim, 1984. doao je u sukob sa Gikom. Pravi uzrok sukoba verovatno se nikad nee razjasniti. U podzemlju su prepriavane tri verzije uzroka netrpeljivosti izmeu Gike i Damena. U jednoj verziji uzrok je navodno Rankova devojka, u drugoj Gikina superiornost koju Rubei nije mogao da podnese. I trea, po kojoj je Rubei u Beu ubio dvojicu naih momaka, koji su bili, navodno, Gikini prijatelji. Uglavnom, u leto 1984. Gika se sa Bojanom Petroviem naao ispred lokala Nana. Po glasniku

pozvao je Rubeia da izae napolje da se objasne. Rubei je izaao i odmah potegao pitolj kolt 41 i rekao Giki: "ta je debeli, hoe da te upucam?" Gika je oteo Rubeiu revolver, prislonio mu ga na grudi i opalio. Ostavio ga je tako ranjenog na eleznikim inama. Iste noi Gika je pobegao u Nemaku, a Ranko Rubei je operisan, preiveo, ali bez jednog plunog krila. Iz bolnice je izaao posle dve nedelje. Posle njegovog izlaska pola beogradskog podzemlja iz straha je zapalilo preko granice. Svi su se plaili logike Daa ulca, koji je posle ranjavanja kod Nane policiji rekao da ga je upucao Ljuba Zemunac, koji je tada bio u zatvoru. Kad je ubijen 19. februara 1985. godine, beogradsko podzemlje je slavilo njegovu pogibiju. Reili su se nepredvidivog igraa, oveka koji je od svih moguih osobina imao jedan kvalitet: Bio je hrabar, imao je muda za desetoricu, tvrde oni koji su ga dobro poznavali. Iza njega nije ostalo nita. Rekonstrukcija-uvidjaj http://www.youtube.com/watch?v=wCC3g4Gkyv0&feature=youtu.be

Rodjen 10.05.1937 u Beogradu Ubijen 01.10.1968 u Parizu Stevan Markovi, beogradski plejboj i gangster, ujedno i prvi izvozni proizvod iz srpskog kriminalnog miljea. Njegova karijera u Parizu nije bila locirana u crnim hronikama, ve na stranama rezervisanim za francuski det-set. uveni Paris Match je doneo o njemu veliku reportau s naslovom Stevica Markovi - najlepi i najjai ovek Pariza". Bio je telohranitelj glumca Alena Delona, u ijoj su se kui organizovale orgije. Bio ljubavnik mnogih supruga poznatih Francuza. Imao je obiaj da dame slika u lascivnim pozama, a zatim fotografije alje njihovim muevima, traei novac u zamenu za slike. Vrhunac je doao kada je to uradio sa suprugom biveg premijera ora Pompidua. Njegovo raskomadano telo pronaeno je u kesi na jednom ubritu nedaleko od Pariza. A sve je poelo u Beogradu kada se glumac Alen Delon, posle dolaska iz vojske iz Indokine, 1958. godine, naao sa beogradskim mladicima u Beogradu na snimanju filma "Marko Polo" i potom "Mihajlo Stogov". Delon je tada upoznao Miloa Miloevia, Stevana Markovia i Pericu Slovenskog. Oni su bili statisti, vec dokazani tvrdi momci u ulinim tuama i spektakularnim skokovima sa Savskog mosta. Miloevi je bio afirmisani kaskader i glumac poetnik. Prialo se kako Milo Miloevi, Alen

Delon i Perica Slovenski imaju previe simpatija meusobno kao mukarci. Oni su za njega bili neto sasvim drugo: mladi, lepi i marginalci. Iz Beograda glumac Alen Delon za sobom dovodi prvo svog hrabrog dublera Miloa Miloevia. Dao mu je posao telohranitelja. Ljubomoran zbog Miloevicevog uspeha, Stevan Markovi, njegov prijatelj kree 16. oktobra 1958. ilegalno za njim u Pariz kod Alena Delona. Milo Miloevi kasnije zbog sukoba sa Delonom odlazi u Ameriku gde postaje ljubavnik supruge glumca Mikija Runija. Kobna sudbina Miloa Miloevia, prvog Delonovog jugogorile, stii e u Holivudu, jer je tamo naao groznu smrt u jednom od kupatila vile Mikija Runija. Umro je zakljuan u kupatilu, izbatinan, ostavljen sam i nemoan. Bilo je to na Beverli Hilsu 1966. godine. Milo Miloevi je dovezen u Beograd amerikim avionom PAN AM kao paket. Prevoz njegovih posmrtnih ostataka platio je Alen Delon. Ista "firma" je uskoro dopremila na Surin i drugi limeni sanduk, u kome se nalazio izvesni Kire Popeski, Miloeviev intimus i poverenik, koji je, navodno, stradao od udara struje. Upranjeno mesto u Delonovoj blizini zauzima tada najslavniji od svih gorila Stevan Markovi, koji e, mrtav, postati okosnica "afere stolea", koja je uzdrmala temelje Pete republike. Markovi je usmren batinama, naen na ubristu Elankur, spakovan u veliku najlonsku kesu. Izmrcvareno telo je 1. oktobra 1968. godine naao kloar an Aro. Obdukcija je pokazala da se u Markovievoj glavi nalazio metak, malog kalibra, kakav koriste francuski policajci. Istraga o ubistvu Stevana Markovia, tada ve poznatog i kao prijatelja porodice Klod i ora Pompidua, koji je 1968. bio prvi ovek Francuske, trajala je deset godina, kako u Parizu, tako i u Beogradu. Sluaj je zatvoren kao "nereen". Neposredni osumnjieni za ubistvo Stevana Markovia, stanara poznate adrese ulice Mesin broj 8, prijatelja porodica Pompidu i Delon, bio je izvesni Fransoa Markantoni, korzikanski gangster, kum Alena Delona. Godine 1968, glumac Alen Delon biva optuen za ubistvo svog telohranitelja Stevice Markovia koji je naen na ubritu u selu lancourt kraj Pariza. Stevica Markovi je navodno ostavio pismo svom bratu da ako bude ubijen da je za to 100% odgovoran Alen Delon i njegov kum Fransoa Markantoni, inae ganster sa Korzike. U istrazi je sasluana i Natali Delon. Navodno su postojale i bile objavljene fotografije na kojima je bio Stevica Markovi sa enom premijera Pompidua u toku grupnog seksa. Beogradski momci su skupo platili zabludu da su vei mangupi od Alena Delona. Posle serije misterioznih ubistava njegovih beogradskih prijatelja, tobonjih telohranitelja, Alen Delon je cinino rekao: - ta tamo, na Balkanu, rade sa psom kad ujede gospodara? Srbin koji je najdublje prodro na Zapad Jedina Titova neostvarena ivotna elja ostalo je to da ga francuski predsednik arl De Gol primi u zvaninu posetu u Parizu. Kad se iznenada ef kabineta De Golovog miljenika Pompidua pojavio na vratima jugoslovenske ambasade, ambasador Ivo Vejvoda je pomislio da on moda nosi poziv za Tita. Meutim, gost ga je sasvim konkretno pitao: - Da li ste fotografije koje je Stevan Markovi snimio na orgijama Pompiduove ene Klod ve prodali Rusima!? Niko tada u Parizu nije mogao da poveruje da je Markovi bio samohrani seksualni atleta, poto je vladalo nepodeljeno miljenje da je, kao vrhunski tajni agent, bio specijalno obuen i za ubitana dejstva u krevetu. Ubistvo Stevana Markovia, zgodnog mladog Jugoslovena, desne ruke filmske zvezde Alena Delona,

ve decenijama je nepresuni izvor aputanja u francuskom visokom drutvu. O tome se i dalje piu knjige i snimaju filmovi. Uz to ubistvo je vezana nerazmrsiva smesa slavnih imena, seksa, droge, kompromitujuih fotografija, ucenjivanja i oivljavanja bogate francuske tradicije politikih sakndala, koja je oito bila zaspala pod degolistikom vladavinom. Svojevremeno su reporteri "Sandej Tajms", u razgovorima sa svedocima i istranim sudijom kome je poveren ovaj sluaj, otkrili oito pomanjkanje dokaznog materijala, na temelju kojeg bi se mogle stvoriti bilo kakve ozbiljnije hipoteze. To dokazuje i injenica da najvaniji dogaaj afere nije bilo spominjanje biveg premijera ora Pompidua, nego razvoj znaajnog sukoba interesa izmeu dveju osnovnih etnikih grupa francuskog podzemlja - Korzikanaca i Jugoslovena. Jednog dana - ako bude naao vremena da se oslobodi hrpe dosijea koji lee na njegovom stolu jedan prezaposleni i veoma cenjeni mladi sudija iz Versaja e iz garae izvui svoj "peo 404", koji inae ak i na blagdane retko kad moe koristiti. On e krenuti na due putovanje zajedno sa zabavnim, ali prilino opasnim jugoslovenskim gangsterom Emilom Rosiem, koga njegovi poznanici zovu "King-Kong". Putovanje nee biti besciljno. "King-Kong" i sudija, koji se zove an Patard, potraie usamljenu vilu za koju Jugosloven tvrdi da je u njoj video svog mladog zemljaka Stevana Markovia - kako igra poker sa ovekom koji po opisu odgovara Fransoazu Markantoniju, poglavici korzikanskog kriminalnog podzemlja u Francuskoj. Markovi je bio telesni uvar, pera boca i prijatelj filmske zvezde Alena Delona, "zloestog deaka" u mnogim francuskim gangsterskim filmovima, ali i njegove supruge Natali. On je obiavao na jutarnje etnje voditi njihovog sina Antonija, a uvee bi izlazio s njima. King-Kong na Markovievom tragu Markoviev le je naen 1. oktobra 1968. u vrei na nekom zabaenom mestu pokraj glavne autostrade to iz Pariza vodi u smeru Markantonijevog seoskog letovalita. Markantoni se odmah naao u zatvoru i osumnjien da je uestvovao u ubistvu, a Patard je bio taj koji ga je tamo strpao. an Patard je istrani sudija. U skladu sa francuskim kriminalistikim zakonima, on je odgovoran ne samo za to da optuenik bude izveden na suenje tek kad o njegovoj krivici postoji dovoljan dokazni materijal, nego i za voenje istrage. Naravno, njegov posao u Versaju bio je prilino mraan. Putovanje sa "King-Kongom" bio je samo jedan od mnogih udnih dogaaja koji e se zbiti nakon to je neki sakuplja krpa, traei na Patardovoj teritoriji svoju robu, otvorio vreu i ugledao Markoviev iskasapljen i vezan le. Sudija je ve avionom bio poslao detektive da potrae vilu koju je spomenuo "King-Kong". On je od francuske, italijanske i jugoslovenske policije zatraio da nadopune 843 svenja ruiasto i sivo uredno ukorienih izvetaja, koji su ve bili pretrpali njegovu premalenu kancelariju na prvom spratu Palate pravde u Versaju. Patard je radio sam uz pomo jedne inovnice odevene u plavo radno odelo. On je i sa svedocima razgovarao sam. Kad je potajno priao sa "King-Kongom", najblia "ruka zakona" bila su dvojica agenata, koji su sedeli na klupi u hodniku i nisu imali ni pojma gde se nalazi njegova kancelarija. Brzo se, meutim, njegov uskomeani i sivi ured - u kojem se osim ruiaste boje na koricama dosijea istie jo samo jedna mrlja boje, ona osamljene grimizne ciklame u ai to lei podno mape Patardova distrikta - naao u epicentru najjezivije detektivske misterije u Francuskoj za itavu jednu generaciju. - Gore od Ruiastih baleta! - kau neki, evocirajui uspomene na razvratniko-politiki skandal iz pedesetih godina.

- Taj sluaj je pravi dinamit! - Pisao je ve na samom poetku veoma itani "Frans-Soar". I dogodilo se zaista da se ova prognoza ispunjavala znatno preciznije od mnogih dosadanjih takvih predvianja. Gotovo punih est meseci tampi se bila pruila prilika da uiva u letiminim pogledima na svet u kojem se sastaje pola tuceta modernih mitova. Markoviev sluaj je otkrio to se zapravo dogaa u svetu u kojem filmske zvezde igraju, kako se ini, svoje prave uloge u stvarnom ivotu. I u kojem se korzikanski gangsteri olako pretvaraju u najbolje prijatelje degolistikih poslanika Najudnije od svega bilo je, moda, otkrie da postoji grupa mladih jugoslovenskih emigranata, ponajee atletskih tela (Stevan Markovi je bio rva pre nego to je stigao na Zapad), ali i najnieg morala. Za Markovia i niz mladia poput njega, govorilo se da su svoj hleb zaraivali kao ulini fotografi, igoloi i ucenjivai - bavei se iskljuivo srodnim sumnjivim poslovima. Govorilo se i o "kol-devojkama", unajmljenim ubicama, drogama i belom roblju, orgijama i osvetama. No, glasine su nezaustavljivo ile i dalje. Neprestano se nagaalo da se tu radi o francuskoj verziji "sluaja Profjumo", i da koreni skandala oko Stevice Markovia prodiru duboko u politiku degolistike Francuske. Iznenada se onda proulo da e te glasine dobiti i svoju potvrdu, kad se Markantonijevi advokati zatraili da Patard pozove - ni vie ni manje - samog ora Pompidoua, biveg francuskog premijera. Aleksandar Markovi, brat ubijenog Stevana, prvi je u priu upleo Markantonija, pokazavi nekom francuskom novinaru poslednje pismo to ga je primio od Stevana, u kojem ovaj smueno, ali hitno upozorava svog brata da se osea ugroenim. Stevan u tom pismu spominje Markantonija kao oveka koga se zaista boji. Aleksandar Markovi je uz to izjavio istranom sudiji da je jednog dana obedovao sa Delonovima i da se tom prilikom upoznao sa branim parom Pompidu. Za ana Patarda to je bio najdelikatniji trenutak u njegovoj karijeri. Pola svog ivota potroio je na sporo spiralnom napredovanje, sluei u mnogim provincijskim mestima, od Sarske oblasti do Normandije. Sada, u Versaju, on se konano naao na pragu Pariza i uspeha. Pompiduova kancelarija je smesta izdala kategoriki demanti, a Patard je morao povesti rauna o injenici da Pompidu nije samo bivi premijer, nego i najverovatniji De Golov naslednik, i budui predsednik Francuske Republike, se tada nalazio na elu velikog aparata koji mu odreuje platu, unapreenja i penziju. ta je petljao sa predsednikovom enom Ne treba se zato uditi to je mladi sudija, radei veoma oprezno, odloio svoju odluku o tome hoe li Pompidua pozvati kao svedoka. Iako je njegova istraga bila jo daleko od kraja, on je pourio da izjavi da e se zaista iznenaditi bude li itav sluaj imao bilo kakvu politiku pozadinu: "Mnogo je verovatnije da se tu radi o razbojnitvima i pljakama!" Patard je unapred predoseao da se tu radi o krupnom sluaju koji e se morati da pretvori u nevaan sluaji. No, to je bio samo njegov predoseaj. On je morao donositi svoje zakljuke ne samo na temelju injenica u vezi sa ubistvom, nego i na temelju strpljive rekonstrukcije ivota ubijenog oveka - u ovom sluaju veoma kompleksnog i misterioznog ivota. Sudija je odista morao doneti itavu seriju tekih odluka. Tako je, na primer, morao uhapsiti Markantonija, ne toliko zbog toga to bi njegov sluaj bio sasvim jasan, koliko iz dvaju stratekih razloga. Prvo, da je bio samo svedok, Markantoni je mogao odbiti da odgovori na neka pitanja, jer nije obavezan da optuuje samog sebe. Drugo, postojali su razlozi da se veruje u njegovu spremnost da pobegne. Markantoni nije bio tako srean kao druga dva sumnjivca, Uro Milievi i Mia Slovenac, koji su naprosto odmah nestali sa scene. Policija, koja radi prema Patardovim nareenjima, traila je Slovenca samo zbog kraa. No, postojali

su sigurno i razlozi za verovanje da je on mogao neto znati i o "velikom poduhvatu", o kome je Stevan Markovi govorio nekom svom prijatelju da ga priprema - sa namerom da se finansijski oslobodi Alena Delona. Taj prijatelj, to se tu spominje, bila je lepa brineta, Zorica, koja je tada lovila u mutnom po rimskoj ulici Via Veneto. Njen brat Milo bio je Markoviev predhodnik kao Delonov telesni uvar - i on je nasilno izgubio ivot (u Holivudu 1966). Podzemlje je znalo da je Markovi svoj "veliki poduhvat" trebalo da izvede u zaista opasnoj igri nameravao je da "maloprodavaima", umesto heroina, prodaje obini skrobov praak. Mnogo veu panju izazvao je nestanak Uroa Milievia. inilo se da je taj beg potpomogao velik broj ljudi koji su se pokajali to su osudili Markantonija, stranog "bosa" podzemlja, oveka koji ima mone prijatelje meu politiarima jo iz doba Pokreta otpora. U asu najsenzacionalnijeg razvoja, pokuavalo se prstom ukazati na Milievia, jer je on bio mlad, bez prijatelja, a nalazio se na sigurnom, u Beogradu, izvan Francuske. Sam Milievi - koji priznaje da je poslednji video Markovia ivog - pre svog uurbanog odlaska u Beograd je izjavio i to da Markantoni nije bio - kao to je rekao Patardu - ovek koga je primetio kako s Markoviem ulazi u taksi one kobne noi kad se dogodilo ubistvo. "King-Kong", nakon to je ranije bio izradio crte vile u kojoj je Markovi igrao poker sa ovekom veoma slinim Markantoniju, kazao je Patardu da ta slinost nije bila ba oigledna, a njegovo pamenje u vezi sa lokacijom vile ispalo je jo mutnije. - Zanimljivo - rekao je sudija. - Nije nezanimljivo - sloio se advokat Aleksandra Markovia uz, kako to kau Francuzi, fini smeak. I Klaudia Hos, tada dvadeset etvorogodinja model-lepotica grko-egipatskog porekla, ljubavnica Stevana Markovia u poslednje etiri godine (upoznali su se u najmodenskijoj kafani "Senkijer" u St. Tropezu) promenila je brzo svoju priu. Rekla je da ona nikad nije francuskoj tampi dala izjavu (koja joj se pripisuje), u kojoj je grafiki opisala "vrue" odnose izmeu Markovia i Markantonija. Jedina osoba koja, osim Aleksandra Markovia, jo uvek upirala prstom na Markantonija bio je neki Ismet Ismanovi. On je ostao pri svojoj prvobitnoj izjavi koja se odnosi na neki dvogled, to su ga nali meu Markantonijevim stvarima. Prema Ismanoviu, optueni je taj dvogled bio poklonio Stevanu Markoviu nepunu nedelju dana pred ubistvo. Markantoni i njegovi advokati su to, meutim, odluno pobijali. Klaudia Hos je bila veoma uznemirena i uplaena. Odbila je da novinare primi u jednom od svoja dva stana. Predloila je da se eventualno nau u nekoj kafani u blizini jednog od ta dva stana. Oi su joj bile sve crvene. Rekla je samo da posle Markovieve smrti gotovo uopte ne spava: "Leim nou budna, nastojei da razmrsim klupko, ali nisam otkrila nita." Prvi put je osetila da neto nije u redu kad je 23. i 24. septembra 1968. u nekoliko navrata telefonirala Markoviu, poto je bio sigurno ubijen ve 22. septembra. Ponekad bi joj se na telefon javio Uro Milievi, koji je s Markoviem iveo u njegovom dvosobnom stanu u Delonovoj gradskoj kui. Veoma uzrujan, on joj je kazao da Markovi ve dva dana ne dolazi kui. Dodao je i da je siguran da njega, Milievia, slede, pa ju je konano nagovorio da mu dopusti da se sakrije u jednom od njenih stanova. Koveg, koji je Milievi doneo sobom, pronala je kasnije policija. Bio je pun linih stvari ubijenog i karata za igranje. Klaudia Hos pripovedala i jednom vrlo vanom detalju: "Stevan je uvek bio opsednut svojim vlasnitvom. Uro bi se usudio dirati njegove stvari, jedino ako bi bio siguran da se Stevan vie nikad nee vratiti, ili ako bi mu Stevan to dopustio." Gde su zapravo Markovievi papiri

Nije iskljueno da su se meu linim Markovievim stvarima, to su te noi bile izneene iz njegovog stana, nalazila i tri mala notesa u kojima se, moda, nalazio i klju itave misterije. - Stevan je bio strastven pisac - kae Klaudia Hos. - On se time rastereivao, i oputao. A moda je pisanjem udovoljavao svojim aspiracijama da bude intelektualac. Markovi je pripadao naprednoj, obrazovanoj beogradskoj porodici, i njega su veoma dobro vaspitali sve dok nije zavrio kolu. Sa Klaudijom je vrlo rado razgovarao o filozofiji, citirao je francuskog filozofa Alena, svog najmilijeg pisca. Svom bratu Aleksandru Stevan je pisao opirna pisma, i pre onoga poslednjeg, kojim ga tajanstveno obavetava da se nalazi "u ratu" sa Markantonijem i da su Alen Delon i njegova supruga "hiljadu posto krivi za sve njegove misteriozne neprilike". Neki drugi nisu Markovievu opsesiju pisanjem objanjavali tako naivno. Oni su smatrali da su ono to je on gotovo dnevno pisao - najpre u veliki crni notes, a kad ga je ispunio, u zelenu kolsku belenicu bile u stvari radne beleke jednog ucenjivaa, kompletirane sa dovoljno imena i detalja, koji e ga snabdeti orujem za "veliki poduhvat", o kojem je neprestano govorio. Da li je Markovi nameravao da se tim notesom poslui u svrhu ucenjivanja ili nije - to je ostalo zauvek nerazjanjeno. Jedan svedok je, meutim, bio uveren da bi to sigurno posle uinio Milievi. or Bome, Delonov menader i intimni prijatelj, rekao je sasvim otvoreno: "Uro je bio ucenjiva, a ne Stevica!" - Izbacio sam ga iz kue Natali Delon - priao je posle Bome. - Rekao mi je: "Imam dokumente". On je ucenjiva! Eto ta o njemu mislim." Bome je tome dodao da je telefonirao Markantoniju upozorivi ga da je Milievi bio u njegovoj kancelariji, i da je tom prilikom tvrdio da je Markovi ubijen i da je on, Markantoni, naruio i platio to ubistvo. Jo neto tereti Milievia, a toga je an Patard od poetka bio potpuno svestan. I pre nego to se ustanovilo da je Markovi ubijen, pre nego to se ustanovilo uzrok njegove smrti, Milievi je govorio da je ubijen metkom u glavu. ak ni prva autopsija nije potvrdila ovu njegovu informaciju. Trebalo je izvriti i drugu, izvaditi mozak, da bi se utvrdila ta istina. Svako je imao svoju teoriju. Meutim, sudija Patard je tvrdio, uprkos stotinama svojih dosijea, da raspolae sa previe teorija, a sa premalo injenica: "Nisu poznati ni poinilac, ni mesto, ni motiv zloina." Prilino tuno, palei cigaretu u zamenu za lulu iz mirnijih dana, on je dodao: "Gotovo svi lau, a moj je zadatak da makar otkrijem ko lae najmanje." Avantura, seks i politika su previe iskomplikovali "Aferu Delon", to je bilo drugo ime za "Aferu Markovi". arl De Gol je lino javno traio istinu, ali se policija namerno ustezala da je otkrije. Mnogi su poznavali vile Pariza i St. Tropeza, u kojima je jugoslovenski olo ugovarao galantne sastanke, skrivao lukave diplomatske spletke i susrete tajnih slubi. Glumac Alen Delon, zajedno sa svojim prijateljem, bio je izgleda u centru sumnjive mree, koja po cenu bilo ije smrti nije smela da se otkrije. etiri meseca posle otkria ubistva Stevana Markovia, glumeva telesnog uvara, skandal je bio predat u javnost na osnovu izriitog naloga drave. U njega su bili upleteni neki Jugosloveni koji su pripadali grupi izbeglica. Predsednik vlade iz Beograda je od francuske vlade zatraio da preduzme detaljnija istraivanja. Zato je Kuv de Mervil zatraio od policije da se "ree neke stvari". Vladi se po nekim indicijama inilo, da se tu ne radi samo o aferi Delon, nego da postoje dva ili ak tri skandala "paralelno". Sudije su uinile ono to su mogle. Podigle su silnu prainu.

Jugoslovenska vlada i javno mnjenje su informisani da je est glavnih inspektora u Parizu bilo zaokupljeno tim poslom. A poverljivo se znalo da je Ministarstvo unutranjih poslova o toku istraivanja svakodnevno obavetavalo generalnog sekretara Jelisejske palate. Nije to bio obian obraun u mafiji Famozni gangster sa Korzike Fransoaz Markantoni bio je dugo na ispitivanju, bez obzira na to ta se unapred znalo da moda i ne bi imao nita novo da kae. Neprestano su se vodile istrage oko jedne vile nedaleko od Pariza - u kojoj se neto sumnjivo verovatno dogaalo, a poseivali je Delon i Markovi. Ta problematina zona istraivana je ak i sa helikopterima. Uostalom, svi znali sve o toj vili - gde je, kako se zove i kome pripada. Kad je izgledalo da se Delon naao u opasnosti, kao da su ga svi napustili. No, to je bilo samo za trenutak. Mada su se njegovi filmski prijatelji izgubili, a Jugosloveni koji su ga poseivali bestraga pobegli, neke ene iz visokog drutva, ena jednog poznatog bankara, ena jednog biveg lana vlade i druge gospoe, koje su glumca i njegove prijatelje iz grupe marsejskih i jugoslovenskih razbojnika primale su svojim vilama i na jahtama, svrstavale su se otvoreno i bez straha - uz njega. A policija se zbunjeno nala se pred naroitim fenomenom, punim kontrasta i unutranje solidarnosti itavog Pariza. Ljudi sa ugledom: tri politiara, jedan visoki lan Magistrata, etiri ili pet industrijalaca, osamnaest glumaca, nekoliko najviih funkcionera, svi su oni nastali da se zatite od zloina. U pomo su pozivali policiju, od nje zahtevajui diskreciju o njihovom ueu na zabavama sa devojkama i momcima u vilama van Pariza, a naroito na Azurnoj obali. Ubica Stevana Markovia mogao je da bude samo jedan, a moda su bila dvojica ili trojica. Nije moglo da bude upleteno desetak osoba. Sve ono to se moglo znati o istorijatu ubistva Stevana Markovia, to su i jugoslovenske izbeglice htele da znaju. Meu njima su se nalazili razni mitomani i iznuai, prevrtljivci i potkazivai. Njihova istina je stalno bila pod upitnikom. A moda je bila i ovakva: Stevan Markovi, telesni uvar Alena Delona za 200.000 starih franaka (a ini se da nije dobijao samo toliko, jer je Markovi izjavljivao da je primao vie, no nije se znalo otkuda). On je bio vrlo intiman prijatelj kako samog glumca, tako i njegove ene. Bila je to potpuna intimnost u troje. Glumac je bio zbog toga ljubomoran, a ljubomorna je bila i njegova ena Natali. Oboje su bili ljubomorni na Markovieva prijateljstva sa brojnim mukim i enskim osobama koje je on svuda uspostavljao - da bi zaradio novaca. Markovi zaista nije imao skrupula. U Parizu je prvi uveo u modu osvajanje ezdesetogodinjih gospoa. Oaravao ih je i po potrebi potkradao. Zbog krae i potkazivanja bio je i u zatvoru. Ali, bio je lep, kau ene, neodoljiv, i arko je eleo da postane glumac. Bio je ponekad i Delonov dubler. Dana 1. oktobra 1968. naen je Markoviev le na ubritu, zavezan u plastinu vreu. Autopsija je ustanovila da je smrt nastupila sluajno, u toku jedne tunjave. Brat Stevana Markovia je protestovao iz Jugoslavije. Javno mnjenje je prisililo Magistraturu da uini drugu autopsiju, koja je posle otkrila da je Stevan Markovi ubijen hicem iz pitolja u potiljak, sasvim izbliza. Kako je uopte moglo da doe do toga da se poini tako krupna greka prilikom obdukcije? Vane linosti su se zbog toga i uplaile. Izbila je na povrinu itava istorija o jugoslovenskim izbeglicama u Parizu. Razbojnitva koja su do tada ponajvie inili Marsejci i Severnoafrikanci, tek to su se stiala, a ve su bila uzela maha razbojstva to su ih inile jugoslovenske izbeglice koje su se okupljale u razliitim grupama. Neke su bile sastavljene od trgovakih putnika, a druge opet od "manuelnih radnika". Neke potiu iz bogatih porodica i sastaju se u mondenim ambijentima i na pariskim zabavama. Ba o njima se proirila fama da su vrui i strastveni ljubavnici.

Za njihove sastanke sluila im je vila Alena Delona u St. Tropezu, kao i ona druga, 15 kilometara udaljena od Pariza. Istoj sladostrasnoj svrsi sluila je i susedna zgrada na etiri sprata, vlasnitvo jednog bankara. Tamo su se skupljali i mladi Jugosloveni. Nita od svega toga nije bilo poznato policiji, niti se znalo na koji je nain ugledni svet bio povezan sa Jugoslovenima, ni kako je bio povezan sa Delonom. Niko nije mogao ni zamisliti takav jedan krug, stalno i iznad svega gotovo u potpunosti pod kontrolom Jugoslovena. O "mistinim" stvarima, o kojima je posle smrti Markovia poelo da se pria, svi su odavno znali sve. Istorijat kue gospoe Klod divan je primer za to. Policija je tragala pojedinano za svim onim devojkama koje su bile upletene u mreu, a koje su stajale na usluzi velikim linostima, prijateljski povezanim sa Delonom i Markoviem. Kua Madam Klod nalazila se u Ulici Valerija. Cene devojaka kretale su se od 50 do 150.000 starih franaka. Prijatelji, ili ubice Stevana Markovia, znale su takoe da je kua gospoe Klod esto sluila za potrebe francuske vlade. Ne samo da je primala posete stranih linosti, koje su traile zabavu, nego su u njoj bili doputeni mnogi tajni sastanci sa afrikim politikim predstavnicima. Tu su se veoma esto sklapali vani politiki poslovi. Devojke gospoe Klod zato su redovno udarile namet na dravnu blagajnu. Postojala je i jedna druga kua i svi su znali da se nalazi u Ulici Marinj, puna toboe nemakih, a najvie afrikih studentkinja. Delon i njegova ena su esto poseivali njihove zabave. Teko je uvek ui u trag onome to svi znaju. Postoji privatna istorija "manuelnih radnika". To su uvek isti ljudi. Ti radnici su sluili bukvalno svima, u razne svrhe: u aferi Ben Barke, lidera marokanske opozicije, koji je otet i ubijen, u otmici pukovnika Arguda u Nemakoj, u nelegalnoj borbi protiv desniarskog OAS-a, za mobilizaciju kontrarevolucionarnih manifestavija na Jelisejskim poljima maja 1968. Policija i sudije su bili zgranuti. Pred njima su se ukazali: mitomanija, infantilizam, neodgovornost to izbija iz jedne nezrelosti nad svim tim. Kako su samo mogle te otmene ene, oarane superiornom mukou Jugoslovena, otii ba tako daleko.