Knez I Despot Stefan Lazarevic

IX BEOGRADSKA GIMNAZIJA
“MIHAJLO PETROVI]- ALAS”
Knez
i despot Stefan
Lazarevi]
AUTOR:
JOVANKA STEVANOVI]
MENTOR:
prof. DU[AN RISTI]
Knez i despot Stefan Lazarevi} 2
BEOGRAD
1997
Prelaze}i da govorim o wemu,

mislim da sebe bacim
kao na okeanske struje,
koje se ne dadu preploviti
i koje su neispitane...
Konstantin Filozof
OD MLADIH NOKTIJU1
Sude}i po srpskim rodoslovima, majka Stefana Lazarevi}a bila

je zaista od krvi carske, kao potomak Nemawiog sina Vukana. Vukanov
sin, ùpan Dmitar, kasnije monah David imao je sina kneza Vratislava,
ovaj kneza Vratka, a Vratko }erku Milicu.2 Stefanov deda, a Lazarev
otac, Pribac Hrebeqanovi} bio je logotet (kancelar) na dvoru cara
Stefana Du{ana. Lazar je tako|e obavqao dvorsku slu`bu, gde se
pomiwe kao stavilac (peharnik) cara Uro{a. Posle Du{anove smrti
sluìo je na dvoru cara Uro{a, od kojeg najverovatnije i doija titulu
kneza.3 Oro|avawe sa uticajnim ili ako je mogu}e, vladarkim
poridicama, bio je jedan deo uobi~ajne politike karakteristi~ne za
vlasteoske krugove {irom Evrope. Vo|ewe takve politike knez Lazar
zapo~iwe najpre udajom svojih k}eri za ugledne vlasteline i vitezove.
Najstarija Mara bila je udata za vuka Brankovi}a. Dragana je bila udata
za bugarskog vlastelina, Jelena za gospodara Zete - \ur|a II
Stracimirovi}a, Teodora za ugarskog palatina Nikolu II Gorjanskog.
Kada mu se rodio sin, koga ni malo slu~ajno naziva Stefan 4, ta borba
za ujediwewe srpskih oblasti dobija dubqe i izmeweno zna~ewe. Ro|
1
...œt ünostnaago mi vyzrasta i mladÏixy noktei je izraz kojim Stefan u
Hilandarskoj poveqi opisuje svoje de~a~ke godine (\. Trifunovi}, Kwièvni radovi,
148.).
2
@. Stojanovi}, Rodoslovi i letopisi, 28, 38, 40.
3
J. Kali}, Srbi u poznom sredwem veku, 22.
4
Vladarski rod Nemawi}a slavilo je i imalo za patrona svoje porodice sv. prvomu~. i
arhi|akona Stefana. To ime su pored svog li~nog nosili svi vladari ove ku}e.
ewe Stefana pruàlo je mogu}nost nadovezivawa na ugaslu dinastiju

Nemawi}a i na taj na~in sticawe legitimiteta jedne nove dinastije.
Lazar je svakako bio svestan da se na tako nestabilnoj genealo{koj
osnovi ne mogu graditi dugoro~ni i stabilni planovi, pored ìvih
oblasnih gospodara koji su na osnovu ~vr{}ih ro|a~kih veza polagali
ve}a prava na kontinuitet sa Namawi}kom lozom i dràvom.5 Me|utim,
nakon smrti Tvrtka I 1391. i Konstantina Draga{a 1395. Stefan
Lazarevi} je ponovo oìveo o~evu politiku, {to je naro~ito uo~qivo u
wegovim arengama za poveqe6,posebno u Hilandarskoj i Mile{evskoj.
Arenge pored pravno politi~ke, dozvoqavaju i druge vrste
analize. U Stefanovim proemijumima su ~esto prisutni autobiografski
elementi koje povezuje ose}awe olak{awa posle trajne napetosti. On
kroz wih evocira pro{lost ispuwewu tugom, stradawima i ratovma,
porede}i ih sa tamnim oblacima, tesnotom i nemo}i. Svoj
deskriptivno-elegi~ni kwièvni~ki dar on ugra|uje u pravne akte,
~ime ne dozvoqava da se o wegovim eventualnim kwièvnim
stremqewima govori kao o orginalnim tvorevinama wegove inspiracije
i talenta, odvojeno od niza formulara za pisawe arengi, ~esto
upotrebqavanih u despotskoj kancelariji. Upravo to predstavqa jo{
jednu vrstu nadovezivawa na Nemawi}e, obzirom da je ve} Stefan
Prvoven~ani bio za~etnik tradicije izraàvawa li~nih ose}awa, stawa i
razmi{qawa vladara u arengama poveqa.7
Detiwstvo Stefana Lazarevi}a moè biti jedino predmet fiktivne
rekonstrukcije na osnovu poznavawa wegovog okruèwa, na~ela
vaspitawa koje karakteri{e sredwevekovnu vlasteosku porodicu - jer u
zabele{kama savremenika Stefanov ìvot po~iwe smr}u wegovog oca.
Wegov biograf, Konstantin Filozof ovaj nedostatak opravdava svojim
kasnijim dolaskom u dvorsku slu`bu. U istoriografiji je{ nije re{eno
pitawe godine wegovog dolaska, ali je sigurno da nije beè}i od
ri~u}e zveri prebegao u Srbiju pre 1394. Jedini pomen Stefanovog
de~a{tva ocrtan je u re~enici Ve}u i lep{u }u ja podi}i koju je izrekao
gledaju}i o~evu zadu`binu, manastir Ravanicu.
Prikladno vladarskom ìtiju sve wegove navedene osobine objediwuju
savr{enost i izvanrednost. U mladosti bio je rukovo|en od
blago~astivih, koje Konstantin ne imenuje. Svakako su to bili wegovi
roditeqi, knez Lazar, a ponajvi{e majka Milica. U jednoj pohvali ona je
oli~ena kao blagorazumna, muèumna, milostiva, {tedra, pomirqiva i
svakim dobrim obi~ajima ispuwena èna.8 Grigorije Camblak o woj
pi{e: mudro{}u i o{troumqem je prevazilazila mnoge.
5
ISN, 112.
6
Arenga (proo’mion) predstavqa uvod, odnosno prelaz prema pravnoj sadrìni akta
gde se u li~nom obliku navodi motivacija za izdavawe poveqe
7
\, Trifunovi}, Kwièvni radovi, 103.
8
Letopis Matice srpske 117(1875) 113.
Pored we na dvoru je posle pogibije svoga muà despota Jovana

Ugqe{e bila prisutna i monahiwa Jefimija. Zna~ajnu ulogu u
Stefanovom odgoju mogao je imati i Danilo Mla|i.9
Okruèn qudima sa zavidnim retori~kim sposobnostima kod Stefana
se razvija naklonost ka kwièvnosti i kwièvnicima, kao i kasniji
poku{aji da se me|u wih i uvrsti. U toku svoje vladavine on je okupqao
najboqe prevodnike10 i poru~iovao nekolike prepise, mahom crkvenih i
kwiga vizantijskih pisaca za svoju li~nu biblioteku.
Pokosovske godine, sinonim za atmosferu neizvesnosti, straha i
bezvla{}a, stvorenu pogibijom Lazara na Kosovu i znatnog broja qudi
koje je dvanaestogodi{wi de~ak Stefan upoznao na dvoru svoga oca -
stvaraju od kwigoqupca hrabrog ratnika. Wegovu vi~nost u borbama
beleì nekoliko izvora Hans [iltberger iz Minhena 11 opisuje kako se u
presudnom trenutku Stefan u bici kod Nikopoqa ustremio na zastavu
ugarskog kraqa @igmunda i oborio je. Neki isto~ni hroni~ari, pi{u}i o
Tamerlanu spomiwu i wegovo divqewe prema Stefanu povodom
wegovog vite{kog dràwa u Angorskoj bici. Kako opisuje wegov
biograf, on je tri puta ulazio u borbu poku{ava}i da oslobodi Bajazita.
Sli~no je Stefan opisan i u Tripoqskoj bici kada su Turci uzvikivali
pogledajte, pogledajte Lazareva sina - i potom se dali u bekstvo.
I po{to ~istota ~isti du{u, i hrabrost zgodno spojena

sa dobrom u~eno{}u, i stopiv{i se ujedno ostaje nedeqivo,
i uvek uspeva i tako re}i ostaje priroda. Sve ovo se i ovde [u
Stefanu] satavi kao ubeqewe i sloènost vrlina.
Konstantin Filozof, @itije, 27.
O despotovom izgledu obave{tavaju nas fresko portreti iz

nekolicine manastira. Naàlost ve}ina ih je bilo s namerom, bilo bilo
vremenom uni{tena. Najraniji poti~e iz crkve sv. Stefana u Ravanici
gde je Stefan prikazan kao de~ak od 6-7 godina. Na zapadnom zidu
priprate u Qubostiwi vidi se Stefanova ku{trava kosa i lepe plave o~i.
U Rudenici je naslikan kao mlad, krupan i plav ~ovek. U priprati crkve
u Kaleni}u Stefan ima ri|u kratku kosu, retku bradu i jedva
raspoznatqive brkove. U svojoj zadu`bini Resavi prikazan je u
natprirodnoj veli~ini sa duguqastim licem, sme|om kosom do u{iju i
9
Danilo Mla|i je od 1382. godine bio igumana u manastiru Dren~i, zadu`bini svog
oca, pola sata hoda udaqenom od prestonog Kru{evca. Na tom poloàju ostaje do
svog izbora za patrijarha. Kao patrijarh Danilo III napisao je pohvalu knezu Lazaru.
10
Sredwevekovni termin prhvodniky ozna~ava prevdioca u {irem smislu od
dana{weg. Prevodnici su pored doslovnog prevo|ewa imali za zadatak i isravqawe
gre{aka u originalnom tekstu.
11
Hans Schiltberger je kao u~esnik bitke kod Nikopoqa bio zarobqen i trideset godina
robovao kod Turaka i Tatara.
kra}om bradom. Brkovi se jedva naziru. Ostali portreti (u Rama}i,

Koporinu, Gorwoj [atorwi...) su mahom o{te}eni i nisu od va`nosti za
ovaj kontekst12
Zanimqiva je primedba Konstantina Filozofa o Stefanovom
odnosu prema muzici i ènama: U takvoj vladavini ko izbeè kadgod
od ènske qubavi i muzikijskoga roda. A ovaj [sc.Stefan] mrzio ovo
oboje, pa {tavi{e i odbacio. Samo koliko treba muzike za rat re~e da
se na|e.13
U narodnom predawu Stefan nije ocrtan kao ènomrzac, ali se u wima
krije motivacija usmerena na ro|ewe junaka koji vodi poreklo od
Stefana, a ne stvarni doga|aju. Ukoliko je ikada ostvaren, wegov brak
je imao politi~ku pozadinu i ugovaran je u ciqu zbliàvawa Srbije i
Vizantije, a ne zbog Stefanove èqe za ènidbom. Zaru~nicu je izabrao
prilikom povratka iz Carigrada nakon Angorske bitke na preporuku
Evgenije Gatiluzi, ène Jovana VII. Bila je to wena sestra, Jelena jedna
od }erki gospodara Mitilene(Lezbosa) Fran~eska II Gatiluzija. Na wen
dolazak u Srbiju se ~ekalo do 1405, dok se u me|uvremenu
opravdawe nalazilo u nestabilnim prilikama u zemqi. Jedini pomen
wenog prisustva u Srbiji je potvrda monahiwe Jevgenije dubrov~aninu
Vuk{i Mi{eti}u datirana u Rasini kod Kru{evca 12.septembra 1405.
kyda se despoty ùenäwe (kada se despot èwa{e).14 Jelena se ne
pomiwe ni u jednoj poveqi, wenog lika nema ni na jednoj fresci, tako
da se ne moè sa sigurno{}u tvrditi niti da je ikada do{la u Srbiju niti
da je umrla kao despotica. U jednoj svojoj poveqi od 2.jula 1417.
manastiru Vatopedu, Stefan kaè za sebe da je nedostoin$ v$xoda
braqnago (nedostojan ulaska u brak).15 Nije sigurno da li je ovim
re~ima o nedostojnosti ulaska u brak mogu}e pripisati i drugu
konotaciju.16 Jedno je ipak sigurno, {to se vidi iz wegove pesni~ke
poslanice Slovo qubve, da je nedostatak jednog aspekta qubavi
usmerenog ka suprotnom polu Stefan nadokna|ivao poimawem wene
sveobuhvatnosti oli~ene u osnovnoj novozavetnoj blagovesti: Bog je
qubav (I Jn. 4:8).
12
S. Radoj~i}, Portreti srpskih vladara, 64sq.
13
Konstantin Fiozof, @itije, 44.
14
K. Jire~ek, Istorija Srba, 333. nap. 57.
15
\. Sp. Radoji~i}, Kwièvna stvarawa, ?
16
Postoji mogu}nost sa se ova despotova izjava odnosi na pri~u iz Mt. 20:20-28, ~ije
se zna~ewe u ovom kontekstu opet moè razli~ito tuma~iti.
BITKE NAKON BITKE
Nijedan od danas poznatih zapisa savremenika Kosovske bitke

ne govori o wenom ishodu na neposredan na~in. Zapis monaha
Igwatija,12 dana nakon bitke svedo~i jedino o zbuwenosti i pometwi
kao posledice vesti da su Murat i Lazar bili ubijeni u istoj bici. Smrt
sultana nije mogla biti jedini uzrok uzrujanosti u Turskoj, a verovatno
ona ne bi ni bila prisutna da se istovremeno pronosio glas o srpskom
porazu i velikim gubicima. Bosanskom kraqu Tvrtku I sigurno nije bilo
u interesu da dobija ~estitke na ra~un la`nih vesti o srpskoj pobedi
upu}enih u avgustu i oktobru u Trogir i Firencu.U Pariz stiè glas o
pobedi hri{}ana te je tako zabeleìo i Filip Mezijer u svom delu San
starog hodo~asnika, pre oktobra 1389.17 Dimitrije Kidon u pismima
upu}enim Manojlu II Paleologu izraàva setu zbog nemogu}nosti da se
Vizantija suprotstavi Turskoj zbog unutra{wih nereda, re~ima: ...i tako
tvoja odsutnost sada nama pomra~uje radost zbog pobede nad
neprijateqima.18 Iz svega navedenog moè se zakqu~iti da nijedan
savremeni izvor ne govori izri~ito o porazu Srba na Kosovu, {tavi{e, u
wima se nazire ili tvrdi pobeda.
Na formirawe mwewa o pobedi uticali su umnogome sredwovekovni
kriterijumi za odre|ivawe ishoda bitke. Prvi - smrt vladara u bici, je bio
osuje}en, obzirom da su obojica poginula.19 Drugi - povla~ewe vojske
sa boji{ta, nije i{lo u prilog Turcima, iako je Bajazit, povukav{i
preìvele vojnike da gubitke Srbija i Turska ne}e podjednako podneti.
Potowi doga|aji su prouzrokovali neodlu~nost i opredeqivawe na
poraz u izvorima kasnijeg datuma, ~iji su autori kona~no uvideli
nezavidno stawe srpskih razjediwenih zemaqa, spram mnogoqudnije i
boqe organizovane Turske.
Jedan od tih potowih doga|aja u kojoj je oli~ena prva i najteà
posledica Kosovske bitke (ali ne i wenog ishoda), je prihvatawe
vazalnih odnosa prema Turskoj i novom sultanu Bajazitu.
Stariji sin kneza Lazara Hrebeqanovi}a, Stefan nije se borio na
Kosovu jer je tada bio maloletan.20 Bez obzira na wegov uzrast de~aka
od 12 ili 14 godina, 21 on se morao se}ati Muratovih pohoda na Srbiju i
Bosnu pre Kosovske bitke kao i novo nastale atmosfere ispuwene
17
M. Dini}, Dva savremenika o boju na Kosovu, Glas 182(1940) 135.
18
S. ]irkovi}, Dimitrije Kidon o Kosovskom boju, ZRVI 13(1971) 215.
19
Tvrtko I je 1377 u Mile{evi krunisan sugubim vencem za kraqa Srbqem, Bosni,
Pomorju i Zapadnim stranama. Kako on kao srpski kraq preìveo bitku smatrao je da
ima pravo da smrt turskog Padi{aha smatra svojom pobedom u bici. U pismima koja
on uputio u Trogir (avgusta 1389) i Firentinskoj op{tini (oktobra 1389) jasno se
odraàva oakvo shvatawe ishoda bitke (S. ]irkovi}, Percepcija ishoda Kosovske
bitke, IG 1-2(1994), 7-14.).
20
strahom, neizvesno{}u i pometwom posle we. Gubitak i nezahvalno

stawe u zemqi nisu osetili samo pojedinci, ve} svako doma}instvo koje
je imalo mu{kih glava doraslih za vojsku. U svesti de~aka Stefana se
nimalo slu~ajno izgra|uje spoznaja o porazu oli~enom tada u gubitku
oca, kao i mnogih dvorana koji su mu kao detetu ukazivali pa`wu.
Kasnije kad preuzme dràvnu upravu, taj poraz prerasta u sveop{ti,
jer shvata da je dràva u Kosovskom boju izgubila ne samo vladara i
dosta vlastele, ve} i znatan broj vojnika, jedan od glavnih stubova
svake sredwevekovne dràve. Nestabilno stawe uslovilo je privremeno
zamirawe rudarstva i zanatstva, a posebno trgovine. Dubrov~ani koji
su podsticali i razvijali trgovinu u Srbiji u pretkosovskim godinama
nisu, zbog vanrednog stawa obnovu povlastica zatraìli do 1396.22 To
nije bio gubitak koji se mogao nadoknaditi u kratkom roku. U takvim
ambivalentnim okolnostima dràvnu upravu preuzima Lazareva
udovica knegiwa Milica. Odredbe ugovora o vazalnim obavezama
prema sultanu nisu poznate, ali je su{tina vidqiva iz doga|aja koji su
usledili. Na odluku je neposredno pred svoju smrt 11.avgusta uticao i
patrijarh Spiridon (1379-1389).
Tada beja{e najezda inoplemenika na hri{}ane. A

kada sam video toliko pobe|ene zemqe ota~astva mojega,
primio sam savet od patrijarha kir Spiridona, i od drugih
arhijereja, od majke mi knegiwe Milice, ino~ki nazvane
monahiwa Jevgenija i od ~itavog sabora, te odoh na isto~nu
stranu u veliku Sevastiju, velikom amiru Pajazitu, koji je
vladao isto~nom i zapadnom stranom
21
M. Purkovi} u svojoj monografiji o despotu Stefanu je mi{qewa da je on ro|en 1374,
jer po wemu Stefan nije mogao biti sa 18 godina onako hrabar ratnik na Rovinama
1395 ili na Nikopoqu godinu dana kasnije. M. Dini} i A. Veselinovi} me|utim ukazuju
da je to po sredwevekovnim standardima bio sasvim normalan uzrast za vojsku.
Purkovi} tako|e navodi u prilog svom mi{qewu da Lazar upravo te godine podiè
hilandarsku pripratu kao sre}ni otac. On pri tom ne pomiwe da je datovawe priprate
u 1374 godinu veoma nesigurno. Razlog zbog koga ve}ina istraìva~a prihvata
1377 kao godinu Stefanovog ro|ewa je jedan duvrova~ki dokument koji je objavio M.
Dini} (Godina ro|ewa Stefana Lazarevi}a, Prilozi za KJIF 30(1964). Veliko ve}e u
Dubrovniku, 24.jula 1385 {aqe poslanstvo knezu Lazaru u Vuku Brankovi}u. Na
posebnom listu papira bili su popisani pokloni koji se nose Lazaru i Vuku i
pojedina~no nazna~ene cene. Izme|u ostalog, osili su i komad }elina za de~ka od
osam godina. Dini} na osnovu toga zakqu~uje da je taj de~ko Stefan, te bi obzirom
na godinu navedenu u dokumentu on bio ro|en 1377 (v. M. Purkovi}, Knez i despot
Stefan Lazarevi}, A. Veselinovi}, Dràva srpskih despota).
22
U jednom pismu od 7.decembra 1395 Dubrov~ani obrazlaù kira Jevgeniji i
Stefanu za{to nisu radi posla slali svoje poslanike, govore}i da }e posao obaviti ~im
pro|e zima, a dotle }e se pridràvati odredaba iz ugovora sklopqenog sa Lazarom. To
je mogla biti jedino Lazareva poveqa o dubrova~kim povlasticama iz 1377. Dakle,
prva poveqa te prirode izdata u pokosovskom periodu morala je biti iz 1396, ali nije
sa~uvana (S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 200-203; A. Veselinovi}, Dràva
srpskih despota, 19.).
Stefan Lazarevi}, Kwièvni radovi, 172.
Na drugoj strani, sklapawe saveza sa Ugarima je bilo nepodesno

iz vi{e razloga. Najpre bi to zna~ilo obrazovawe antiturske hri{}anske
lige, koja bi prouzrokovala odmazdu nad ve} iznurenom srpskom
zemqom i nad ne{to sna`nijom Ugarskom, koji su potresale unutra{we
krize i borba oko samog prestola. Za takvu odva`nost bilo je isuvi{e
rano. Srpsko-ugarski odnosi su osim toga bili prili~no nestabilni od
kada je @igmund Luksembur{ki(1387-1437) do{ao na presto, u ~ije bi
se saveznike Lazar te{ko mogao ubrojati. Posle smrti Ludovika I,
prema kome je Lazar ispuwavao vazalne obaveze, on je naro~ito posle
1396 vojno pomagao odmetnutu ugarsku vlastelu u sremskoj i
vukovskoj ùpaniji.23
Shodno tome @igmund je imao razloga ve} 7.jula 1389. godine, dve
nedeqe nakon op{te nesre88}e, po{aqe ma~vanskog bana Nikolu
Gorjanskog u Srbiju plemenitom gospodinu Vuku vojvodi, zetu
velmo`nog muà Lazara, kneza Ra{ke, radi pregovora o stvarima koje
su na korist va{u [sc. Vukovu] i Ra{ke zemqe. Ve} septembra
organizovao je vojni pohohod na zemqe Lazarevi}a, a oktobra napao
gradove Bora~ i êstin u Gruì i zauzeo ih po~etkom novembra nakon
èstokog otpora branilaca. Kao vazalna dràva Srbija je bila obavezna
pored godi{weg danka i slawa Olivere u harem, da {aqe i jedan odred
vojske sultanu u slu~aju ratnih pohoda. Ve} u prole}e 1390. posledice
tih vazalnih obaveza ka Turskoj postaju vidqive. Tada su Turci i Srbi
napali ugarske pograni~ne posade. Kako je Turcima zaista bilo stalo do
Golupca i okolnih delova koje im je @igmund preoteo u protivnapadu,
borbe su nastavqene tokom cele 1390. Prilike se nisu smirivale ni
naredne dve godine. Godina 1392. je donela nova, za Srbiju nimalo
povoqna iznena|ewa. Turci su neprekidno nadirali ka severu koriste}i
se raznim ve} oprobanim sredstvima savla|ivawa neprijateqa. Vr{ili su
iznenadne pqa~ka{ke upade, unosili razdor me|u vlastelu,
zauzimaju}i svako mesto koje bi im moglo posluìti kao upori{te za
daqa napredovawa. U januaru 1392. uspeli su da zauzmu Skopqe i
primoraju Vuka Brankovi}a da prihvati vrhovnu vlast turskog emira.24
Obaveze vazala nije dosledno izvr{avao. U zimu 1393/4. Bajazit je
pojedina~no pozvao u Ser sve svoje balkanske vazale, ne otkrivaju}i
da }e ih pozvati u ve}em broju. U izvorima se pomiwu samo imena
najistaknutijih vazala, me|u wima i Stefana Lazarevi}a. Kako se
smatra, sultan je tom prilikom nameravao da ìvot oduzme svim
prisutnim vazalima, ali se ipak predomislio. Takav neizvestan susret sa
sultanom u Stefanu je mogao samo u~vrstiti ose}awe porabo}ewa
narodu ismail}anskom. Iako se zamona{ila, knegiwa Milica je bila
23
J. Kali}, Beograd u sredwem veku, 79.
24
Sloìh mir s Turci i priloìh velikomu gospodinu caru Bajazitu i sloìh s wim mir...
raspisah zemqu vsu koliko jest v oblasti mojej kako }emo pla}ati danak Turkom (deo
iz Vukove poveqe Hilandaru novembra 1392.), ISN, 52.
idaqe politi~ki aktivna i svome sinu Disejs mnogi u savetima i posle

1395, kada Stefan preuzima dràvu na upravu. Bajazit je Balkan
osvajao planski. Do kraja 1394 on je uspeo da pokori Trnovsku
Bugarsku i Tesaliju. Tada po~iwe i vi{egodi{wa opsada Carigrada.
Protiv vla{kog vojvode Jovana Mir~e krenuo je u pohod 1395. Priqe`no
izvr{avaju}i obaveze prema turskom sultanu, na wegovoj strani na{li
su se kraq Marko, Konstantin Draga{ i Stefan Lazarevi}. Vojske su se
sukobile 17. maja 1395. na Rovinama, kada su ìvot izgubili Konstantin
Draga{ i kraq Marko kojem se time i ispuni èqa. Wegove re~i Ja
kaèm i molim Gospoda da bude hri{}anima pomo}nik, a ja neka
budem prvi me|u mrtvima u ovom ratu, jasno odraàvaju da su srpski
plemi}i ispuwavali svoje vazalne obaveze ne po voqi no po nu`di.
Iako je ovog puta bila poraèna Turska, to nije izazvalo bitan
zaokret u wenoj ofanzivnoj politici. Sve {to je tada bilo u vlasti Turaka
nije zna~ilo ni za Tursku ni za pokorene samo promenu granica -
pro{irewe odnosno smawewe teritorije - ve} nove vazale sa wihovom
vojskom kao i nove sirovinske baze, koje su ja~ale ekonomsku mo}
Osmanlijskog carstva. Slede}a dràva sa kojom se Turska grani~ila na
severu bila je Ugarska. @igmund uvi|a da predmet ratovawa nije samo
teritorija ve} i vera koja mu moè posluìti kao dovoqan razlog i
opravdawe za traèwe pomo}i na Zapadu u ciqu sugerisawa krsta{kog
pohoda. Ugarski palatin Nikola Gorjanski je krenuo da podstakne
francuske vitezove, a za poku{aj {ireg delovawa na Zapad bila je
iskori{}ena mo} rimo-katoli~ke crkve u liku pape Bonifacija IX, kome
je tako|e poslat izaslanik. Na li~ni poziv, @igmundu se odazvao i brat,
kraq Vencel, vitezovi iz Nema~ke, Pruske i sa Rodosa. U Budimu se
sakupilo oko 100 hiqada vojnika. Kako se pokazalo, wihova raznolikost
i nedisciplina bila su i glavni razlog da u odsudnoj bici kod Nikopoqa,
25.septembra 1396, hri{}ani pretrpe poraz.25 Tuska vojska je potom
poharala Srem, razorila Zemun, a zate~eno stanovni{tvo je dopalo
ropstva. Ismail}ani tu uze{e neiskazanu mnoìnu bogatstva.26
Po~ev od marta 1396. Turci su se u~vr{}ivali u oblasti starog
Rasa. Popaqene su i uni{tene mnoge srpske crkve u tom kraju. Tom
prodoru je doprinela u mnogome kontraverzna politika Vuka
Brankovi}a, politika naposlu{nog vazala kojom je ugroàvao i poloàj
Lazarevi}a. O~ekuju}i odmazdu zbog neuzimawa u~e{}a u bitkama
na Rovinama i Nikopoqu, on je tokom 1396. dobar deo imovine
prebacio u Dubrovnik. Najverovatnije je da su Turci ve} do kraja iste
godine zauzeli najve}i deo zemaqa svog neposlu{nog vazala. Po
svedo~anstvima Dubrov~ana wegove ~ete su ipak sve do auvgusta
1396. pruàle otpor u Polimqu. U tursko suàwstvo dopada na nama
nepoznat na~in, gde i skon~ava 6.oktobra 1397.27 Iako se opirao
Turcima jo{ tri godine nakon Kosovske bitke i tragi~no zavr{io ìvot
25
Detaqan opis bitke daje M. Purkovi}, Knez i despot, 41sq.
26
27
O odre|ivawu ta~nog datuma Vukove smrti videti su u M. Dini}, Oblast Brankovi}a
narodna tradicija je bila bespo{tedna u oslikavawu Vukovog lika kao

izdajni~kog. On se nije privoleo Carstvu Nebeskom, mogao je izbe}i u
boju smrt, ali ne i u stidu ìvot. Brankovi}i vi{e nisu imali Vuka
potomka koji bi se ponosio imen om svog predaka
Januara 1398. Turci su iz pravca Ra{ke napali Bosnu zajedno sa
odredom koji je predvodio Stefan Lazarevi}. Sneg i hladno}a su omeli
na to nenaviknute Osmanlije, ali je i pored toga kasnije za poraz bio
okrivqen sam Stefan. Zaista, tokom prve polovine te godine Stefan je u
tajnosti zapo~eo pregovore sa @igmundom, koji su se mogli imati
jedino antiturski karakter. Nezadovoqnici, podstaknuti tkvim politi~kim
zaokretom i radikalnim Stefanovim te`wama organizovali su pobunu
koju su predvodili Nikola Zoji} i Novak Belocrkvi}, na koju je Stefana
upozorio verni Mihajlo.28 Upravo na wih misli monahiwa Jefimija u
svojoj pohvali knezu Lazaru.
Molimo te, moli se op{tem Vladici za vazqubqena ti

~eda i za sve one koji im sa qubavqu i verom sluè, jer su
mnogim jadima sputana ti draga ~eda, jer oni koji jedu
wihov hleb, podigo{e na wih veliku bunu i tvoja dobra u
zaborav baci{e, o mu~eni~e.
Stara srpska kwièvnost II, 247.
Kako je sultan o pobuni i wenom povodu bio obave{ten, bilo je

neophodno da se Stefan li~no pred wim i opravda. U prole}e
monahiwa Jevgenija kre}e sultanu u Ser, puna strepwe za Stefanov
ìvot. O tome svedo~i Konstantin Filozof navode}i Jefimijine re~i
ohrabrewa upu}ene Jevgeniji neposredno pre prijema kod Bajazita:
Odbaci svaki strah kad nas udostoji{e da toga vidimo.29
Potom je ipak bilo neophodno da i sam Stefan dokaè pred
Bajazitom svoje apologeti~ke sposobnosti. Stefan je priznav{i svoje
sagre{ewe iazvao divqewe sultana, koga je ovaj nakon pou~nih
saveta otpustio.30 Posle Nikopoqske bitke, a naro~ito posle neuspelih
pregovora sa Stefanom, @igmunda napu{ta ideja o politici ofanzivne
prirode prema Osmanlijama. Sa druge strane, ozbiqno oslabqena i
ugroèna Vizantija uzda se u pomo} sa Zapada.
Manojlo II Paleolog 10.decembra 1399. kre}e na podsticaj francuskog
mar{ala Busikoa na put po zemqama Zapadne Evrope u poku{aju da
svojom svestranom li~no{}u izdejstvuje pomo} Carstvu koje se gu{ilo
28
Kako je Konstantin Filozof {krt u navo|ewu prezimena ne moè se zakqu~iti da li je
to onaj isti Mihajlo koji se pomiwe 1413. tokom borbe protiv Muse, ili izvesni Mihajlo
Kon~inovi}, ktitor manastira Voqav~a u blizini sredwevekovne Srebrnice i Ostrovice
- te bi bilo i prirodno da dozna za pobunu. Uostalom, mo`da je i sam bio pozvan da
u~estvuje u woj.
29
30
ibid, 29; Ovde se uo~ava Konstantinova nemarnost u hronolo{kom navo|ewu doga|
aja. Bitke na Rovinama i Nikopoqu su stavqewe posle ovog susreta.
u turskoj bujici. Bio je u Veneciji, Padovi, Vin~enci, Paviji, Milanu, Parizu

i Londonu. Umesto vojske ili finansijske potpore dobio je samo
obe}awa i saàqewa. Ovoga puta olak{awe je nenadano do{lo sa
Istoka.
Ex oriente lux
Jo{ jeseni 1400. mongolski vo|a Tamerlan se spremao za rat.

Pokoriv{i Perse i Tatare zavlada wima i svojim planovima najavi skori
svr{etak Bajazitove vladavine. Tamerlan je iskoristio nezadovoqstva
isto~nih vazalnih emirata za svoje vojne akcije. Na Bajazitov poziv
balkanskim vazalima da brane tatarske najezde Osmansko carstvo
odazvali su se Lazarevi}i i Brankovi}i. Demirov boj odigrao se 28.jula
1402. kod Angore(dana{wa Ankara). Od 85 hiqada Bajazitovih ratnika
pet hiqada su ~inili te{ki oklopnici Stefana Lazarevi}a.31 Stefanova
borbenost i hrabrost nije ostala nezapaèna. îjom je krvqu bila nakon
bitke oblivena wegova desnica - nije sigurno 32 Bajazitov poraz bio je
ubrzan prelaskom nekolicine wegovih vojnika na stranu Tamerlana.
Tvrdoglavo odbijaju}i Stefanove savete da se povu~e na vreme
Bajazit je ustuknuo prekasno. Jedna neopreznost ga je stajala slobode.
Uvidev{i da je daqa borba beznade`na Stefan se povla~i u Brusu, {to
je kasnije protuma~eno kao wegovo bekstvo iz boja. U zato~eni{tvu
Bajazit je tragi~no skon~ao izvr{iv{i samoubistvo 8.marta 1403. u
Ak{eheru u Anadoliji. Tamerlanov sin je zarobio i Stefanovu mla|u
sestru Oliveru koju je brat kasnije, posredstvom svog poslanika uspeo
da oslobodi ropstva. Ona se vratila u Srbiju i nadìvela brata. Jedan o
sinova Vuka Brankovi}a, Grgur, be{e tako|e zarobqen neko vreme.
31
M. Purkovi}, Knez i despot, ?
32
Ukoliko se uporede opisi bitaka kod wegovog biografa, uo~ava se razlika koja
dozvoqava mogu}nost da je Stefan u Angorskoj bici bio rawen. Kod Tripoqa Stefan
krvavqa{e desnicu svoju, a kod Angore ima{e okrvavqenu desnicu.
Kada se oslobodio, zamona{io se i kao monah je umro. Bra}a

Lazarevi}i i wihov sestri} \ura| su se posle bitke zatekli u Carigradu. U
Polis su ve} stigle vesti o Bajazitovom porazu koje su imale
ohrabruju}e dejstvo. Suèna turskim osvajawima na jedva ne{to {ire
podru~je od svoje prestonice, kao i ekonomski iscrpqena Vizantija je
imala tendenciju da u~ini novi korak ka svojoj obnovi. Me|u svim
turskim vazalima na Balkanu jedino se u Stefanovom vazalskom
pridevku ose}alo zrnce nepokornosti i spremnost za iskori{}avawe
svake prilike koja bi oslabila snagu Turskog carstva. Uzdaju}i se u
Stefanove mogu}nosti koje su upravo dobile svoju potvrdu u minuloj
bici, savladar Jovan VII Paleolog, koji je zamewivao odsutnog Manojla
II, dodequje Stefanu u avgustu 1402 znake despotskog dostojanstva33
Deo scenarija koji imao za ulogu nepovre|ivawe tradicionalne
vizantijske forme pri dodeqivawu ovog visokog romejskog
dostojanstva, bilo je i sklapawe braka izme|u Stefana i Jelene (v. gore
str. 3.). Neo~ekivana najezda Mongola neposredno je uticala na
radikalne promene u spoqnoj politici kako Turske, tako i Srbije.
Prirodno je bilo da se postavi pitawe o budu}em odnosu Srbije prema
Osmanlijama u kojem je Stefan nazirao slabqewe vazalnih obaveza, a
time i period u kojem }e se Srbiji pruìti prilika za privrednu i kulturnu
obnovu i napredak. Opravo oko tog pitawa nastaje razdor izme|u
Stefana i \ur|a Brankovi}a, koji }e potrajati do 1412. godine.34 Stefan
je izdejstvovao da se \ura| zatvori u tamnicu, verovatno u ciqu da ga
spre~i da svojim delovawem uti~e na wegove nove politi~ke zamisli.
Me|utim \ura| uspeva da se oslobodi iz tamnice, nakon ~ega odlazi
Bajazitovom sinu i nasledniku u Evropskim delovima carstva,
Sulejmanu (1402-1410) koji je usli{io wegov zahtev daju}i mu dozvolu
da je povede protiv svog ujaka. U Dubrovniku su u to vreme o~ekivali
Stefanov dolazak s88a Mitilene i vr{ili obimne pripreme za do~ek.
Tamo su 24.septembra 1402. saznali da Stefan kre}e za Srbiju.
Opravdan razlog za otkazivawe najavqene posete Republici bila je vest
o \ur|evom vojnom pohodu. Stefanov zet \ura| II Stacimirovi}, daje mu
vojske koliko je mogao sakupiti, kao i majka Jevgenija. Konstantin
Filozof nije precizan kada govori o putu kojim je Stefanova vojska izbila
na Kosovo, u blizinu Gra~anice. Vojsku je Stefan podelio na dva dela,
daju}i bratu Vuku ve}i deo, ra~unaju}i na pobedu barem jednog od
33
U spisu Pseudo-Kodina iz sredine XIVv. detaqno se opisuje ceremonijal dodeqivawa
despotskog dostojanstva. Znaci koji su prilikom toga dobijani bili su: purpurna
tekstilna kapa ukra{ena biserima sa izvezenim imenom onoga kome je namewena,
sa metalnim (zlatnim ?) obru~em od koga su {ire}i se prema gore polazile
trapezoidne {titaste plo~ice ~iji je broj varirao u zavisnosti od srodni~kih veza;
purpurno odelo i ogrta~ ukra{en biserima sa motivom kolaste azdije (dvoglavim
orlovima u medaqonima); grimizne ~arape, crveno-bele ~izme na kojima su sa
strane i odozgo bili izvezeni ve} pomenuti vizantijski dràvni smboli.U to vreme se
despotska titula nije vezivala za dràvnu ili vojnu funkciju, a dodeqivana je obi~no
ro|acima vladaju}e carske porodice(A. Veselinovi}, Dràva srpskih despota, 42sq.).
34
Pojedinosti nastalog sukoba nisu poznate. O wima se naga|a na osnovu doga|aja
koji su sledili (ISN, 66.).
wih. Turska vojska je tako|e bila podeqena, tako da se Stefan u bici do

koje je do{lo kod Tripoqa na Vavedewe 21.novembra 1402, borio sa
onim delom delom vojske koji je predvodio \ura|. U ovoj bici se javqa u
ulozi uhode kesar Ugqe{a, koji je dojavqivawem o turskim planovima
pomogao Stefanu u tehni~kom savla|ivawu tog dela turske vojske - za
{ta ga je despot kasnije obdario.35 Deo vojske kojim je predvodio Vuk
Lazarevi} be{e pretrpeo velike gubitke. Stefan je ipak uspeo da
svojom intervencijom obezbedi poraz i ovog dela turske vojske, te
bra}a zajedno do|o{e u Novo Brdo. Stefan, ozloje|en zbog velikih
gubitaka i lo{im ratni~kim sposobnostima svog brata u boju uputi
bratu neke preke re~i. To je mogao biti jedini razlog ili samo povod za
predstoje}i jaz me|u bra}om.
U Galipoqu je po~etkom 1403. sklopqen mirovni ugovor izme|u
Sulejmana i wegovih hri{}anskih suseda - Vizantije, Venecije, \enove,
vojvode Naksosa i ritera sa Rodosa. Na taj na~in je Sulejman obezbe|
ivao vreme za sre|ivawe unutra{wih prilika, odnosno za ratovawe sa
bra}om.36 Jedna odredba tog ugovora se ticala neposredno srpske
zemqe. U woj se nalaè da sin Lazarev zadrì svoju zemqu uz uslov da
kao i u vreme sulatana Bajazita ispuwava vazalne obaveze pla}awem
danka i u~estvovawem u ratnim pohodima po pozivu. Ipak vi{e nije
izri~ito zahtevano da Stefan li~no predvodi svoje pomo}ne odrede u
tim pohodima. Takva olak{ica i prilike u Turskoj stvorle su Stefanu
povoqne uslove za obnovu ugarsko-srpskih pregovora. Pokrenutih na
podsticaj Ugarske. Hote}i da spre~i borbu i krvoproli}e, a svesna da
se Sulejman ne}e libiti da kao nekad \ur|u - i Vuku da vojsku da
krene888 protiv brata po{la je za wim i majka Jevgenija, sada
osamdesetogodi{wa carica. Weno posredovawe je uticalo da se bra}a
izmire pre oktobra 1404.37 Stawe u zemqi tokom 1403-4 zadobija
mirniji tok. Na to je uticalo Stefanovo odlu~no obra~unavawe sa
protivnicima u zemqi, postepeno uvo|ewe reforme u dràvnu upravu i
organizaciju vojske, kao i sklapawe saveza sa ugarskim kraqem
@igmundo. @igmund je ra~unao na dugoro~nost ovog sporazuma o
~emu svedo~i poloàj i veliki strate{ki zna~aj Stefanu ustupqene
Ma~ve i grada Beograda, koji sami po sebi podrazumevaju me|usobno
povrewe.
Stefan je dugo prièqkivao da do|e vreme ugodno, ozloje|en {to
Turci po svojim postupcima nisu bili dostojni wegove vernosti. êtiri
bitke vo|ene na strani Turaka wima nisu bile dovoqan pokazateq
vernosti - no su jo{ i ubijali wegove vojnike nakon Angorke bitke pri
poku{aju prelaska u Evropu i pruìli podr{ku \ur|u protiv wega kao {to
bi to u~inili i Vuku da u tome nije bio spre~en. Se}awe na ovaj period i
35
36
Bajazit je imao {est sinova: Sulejmana, Musu, Isu, Mehmeda, Kazima i Jusufa.
37
Zato po|e i k Imusulmanu [Sulejmanu] i, izmiriv{i ga sa blago~astivim sinom
svojim [sc. Stefanom], vrati se (Konstantin Filozof, @itije, 42.). Odavde se moè
zakqu~iti da je Milica izmirila Stefana sa sultanom, ali se ne moè sa sigurno{}u
re}i da se to odnosilo i na Vuka.
povoqnosti koje je sobom doneo Stefan izraàva u arengama poveqa

za Beograd(1405)38, za manastire Tismenu i Vodicu i manastir
Hilandar(1406).
...Qudi mali i veliki, zajedno i manastiri i inoci skupa

nevoqama dràni bejahu, kao i ja. A kada se izvoli dobrome
Bogu da pohodi qude svoje, prevode}i ih iz tesnote u
prostranstva, iz nemo}i u snagu, i iz tuge u veseqe,
prevede i mene po svojoj blagosti iz pokornosti na slobodu i
od maweg prestola na vi{i;...
...U tamnim ovim oblacima ka sun~anim najsvetlijim

zrakama - vrlinama velim, oca mojega i gospodina svetoga
mi kneza, jedva i s mukom gledah ja i one {to su u vlasti
mojoj, iako smo teìli da se ugledamo na wega, ali sa
nevoqom i izvan blagosti. O, gubitka! “I radosnog davaoca
voli Bog”, kao {to re~e boàstveni aposto. I sada velike
riznice blagosti Bo`je otvori{e se nama, i smirismo se i
po~inusmo, i oblaci tamni razi|o{e se, i zasija nam sunce;..
Stefan Lazarevi}, Kwièvni radovi, 167., 162.
KRATAK PREDAH PRED DUGO RASTAJAWE
Privredniuspon u izmewenim prilikama u Despotovini posle

Angorske bitke bio je neohodan, a mogu} uz neznatne efikasne
promene. Prevashodno u ciqu ja~awa odbrane zemqe, despot je
nastojao da unese inovacije u dràvnu upravu, vojnu organizaciju i pre
svega ubrza razvoj rudarstva.
Kazivawa despotovog biografa o promenama u dràvnoj upravi
su podlegla nejasnosti wegovog stila, a hronolo{ki su sme{tene u
period posle Angorske i Tripoqske bitke. Iako Konstantin nekoliko puta
odstupa od hronolo{kog sleda doga|aja39, pomen eventualne
reorganizacije dràvne uprave i oìvqavawa pojedinih privrednih
38
Ova poveqa nije sa~uvana ali je bila poznata Konstantinu Filozofu, po{to je on
delimi~no navodi u XXXVIII glavi @itija.
39
Treba imati u vidu da je Konstantin ìtije pisao na posedima despota \ur|a u Ju`noj
Ugarskoj i po se}awu, nekoliko godina posle Stefanove smrti, najverovatnije u
perodu 1433-1439.
delatnosti nije mogu}e vezati za bilo koji raniji ili kasniji period upravo
zbog karaktera de{avawa koji iziskuju stabilno stawe u zemqi.
Dodatni argument se nalazi u poveqi Dubrov~anima od 2.decembra
1405. gde se pomiwu kefalije, kojih se reforma umnogome ticala.
Oslawaju}i se na Konstantina Filozofa, mogu}e je zakqu~iti da je
despot dràvnu upravu podelio na tri osnovna dela. Prvi su ~inili
na~elnici pojedinih delova dràvne uprave - nad ve‹mi naqelniki,
drugi, wegovi telohraniteqi - thlou svoemou sablüdateli, uz koje su bili
i ~lanovi despotovog saveta kao najpoverqiviji vladarevi qudi - iùe i
v$noutreneiwiÏ qin$; tre}i deo - v$nhwni qin$ je bio nadleàn za
oblasne i lokalne vlasti.
Konstantin ovom opisu dodaje i komentar o efikasnosti ovakvog
preure|ewa u dràvnoj upravi i wom uslovqenoj harmoniji takore}i po
an|eoskom ~inu, da se mogla videti i Areopagitova slika.40 Treti
v$nhwni qin$ se verovatno odnosio na vojvode koje su zamenile
instituciju kefalija. Najvi{i poloàj u centralnoj dràvnoj upravi, posle
vladara imao je logotet (kancelar), ali je najve}i zna~aj pridavan
vojvodama. Oni su u dràvi Nemawi}a imale iskqu~ivo vojnu funkciju.
U periodu Despotovine wihova funkcija biva pro{irena civilnom vla{}u
~ime one zamewuju kefalije u kojima je ovo objediwavawe ve} ranije
izvr{eno. Nove administrativno-vojne jedinice, na koje je bila
podeqena ~itava dràvna teritorija, a koje su bile u nadle`nosti
vojvoda se nazivaju vlasti.41 Ove promene su imale za ciq ja~awe
centralne vlasti.
Za organizaciju same dràve i wenu odbrambenu mo} je pored
centralne vlasti na kojoj se temeqila dràvna uprava presudni zna~aj
imalo i organizovawe vojske. U doba razvijenog feudalizma u Srbiji je
pored ba{tinske i najamni~ke, postojala i pronijarska vojska. Sve se
one razlikuju samo po na~inu prikupqawa i organizovawa. Pronijarska
vojska se regrutovala sa specifi~nog zemqi{nog poseda koji se zvao
pronija. Za razliku od ba{tine, to je uslovno dràvni posed i nije ga
mogu}e naslediti, ve} se dobija pod uslovom vr{ewa vojne slu`be od
strane pronijara, a u suprotnom je podlo`na reviziji.
Ono {to se zapaà u periodu vladavine Stefana Lazarevi}a, je
nastojawe na pretvarawu ba{tinskih poseda u pronijarske, ~emu je
kao povod naj~e{}e sluìla nevernost ba{tinika pri izvr{avawu vojne
slu`be. Despot je naro~ito davao podsticaj sitnim pronijarima, obezbe|
uju}i i {ire}i time krug sebi vernih vojnika u ~emu se upravo nazire
prakti`na primena saveta padi{aha Bajazita.
40
Pomen Areopagirove slike se odnosi na delo O crkvenoj jerarhiji, nastalo krajem V
ili po~etkom VI veka koje se pripisivalo Dionisiju Areopagitu. U wemu se govori o
ure|ewu nebeske vojske, an|ela u 9 ~inova, koje Konstantin poredi sa ure|wem
Despotovine.
41
Imena pojedina~nih vlasti se pomiwu tek posle despotove smrti.
...Jer vojskom se najve}a carstva odràvaju i {ire...potrudi

se i satri svoje silne i dovedi na svoju voqu...zato bilo
blagorodne, bilo ni{te od svojih qudi uzdigni i u~ini
slavnima, i da zajedno s tobom vladaju. A klevetnike sve
nizloì i wima sli~ne.
Rukovo|en te`wom da pored navedenog oja~a i materijalnu

osnovu dràve Stefan je nastojao da na razne na~ine u vidu
povlastica, novih zakona i odredbi podstakne i osigura uve}an i
konstantan priiv sredstava u dràvnu blagajnu. Kontinuitet u
ostvarivawu je bio od velike va`nosti, kako za redovno ispla}ivawe
danka Turcima, kao jedne od vazalnih obaveza dràve, tako i za
mogu}nost pla}awa dovoqnog broja vojnika najamnika, kada je to bilo
nephodno. bez redovnih prihoda bila bi nemogu}a dotacija radova na
izgradwi nove prestonice i zadu`bina, kao ni obdarivawe manastira i
uglednih li~nosti - ne sam posedima, ve} i skupocenim predmetima,
pa i samim srebrom. Svi ti rashodi upravo su obezbe|ivali ugled
vladara me|u wegovim podanicima, ali i van granica zemqe. U grubom
prikazu uo~ava se da su glavne prihode vladareve blagajne u
sredwem veku ~inila sredstva koja su priticala iz tri osnovna izvora.
Prvi su ~inila sredstva od da`bina zavisnog stanovni{tva, drugi izvor u
~inili prihodi od trgovine - odnosno od carina, a tre}i od rudarstva i
drugih regalnih prava. Iako je posle pada nemawi}ke dràve do{lo do
naglog smawewa teritotije, a time i ukupnog prihoda od da`bina
zavisnog stanovni{tva - u periodu despotovine se taj nedostatak
konpenzovao ubrzanim razvojem pojedinih privrednih delatnosti,
prevashodno trgovine i rudarstva.
Porast rudarske proizvodwe se moè dovesti u vezu sa
opadawem proizvodwe evropskih rudnika i nesta{icom srebra i zlata
na evropskom trì{tu. Eksploatacija rude, naro~ito plemenitih metala,
na{ala je zajedni~ki podsticaj u objediwenim interesima Dubrova~ke
republike - kolevke preduzimqivih trgovaca i samog despota.
Despot je 1412. izdao u Nekudimu Zakon o rudnicima i poseban
Statut Novog Brda, koji je ure|ivao pitawe organizacije rada, prava
preduzima~a u proizvodwi i {titio interese rudara spram vlasnika
rudnika. Dubrov~ani su pak u rudarsku proizvodwu ulagali svoj
kapital, iskustvo i trgova~ki talenat, te se naj~e{}e oni u
dokumentima javqaju kao preduzetnici. Veliku potra`wu plemenitih
metala potvr|uje i ~iwenica da se i pored starih rudnika, bogatih
glamskim42 ili ~istim srebrom, otvaraju i novi rudnici (Bohorina,
Krupaw, Zaja~a). Pove}an obim eksploatacije uo~ava se u rudnicima
42
Glamsko srebro je sredwevekovni termin koji se koristio za leguru koja je
sadràvala oko 80% srebra i oko 20% zlata. Rudnici Novo Brdo i Jawevo bili su
najbogatiji ovom vrstom srebra.
olova i bakra. Poznavawe imena i broja rudnika ili preduzima~a,

fragmentovanih broj~anih podataka. ne ~ini me|utim dovoqan osnov
za formirawe celovite slike o proizvodwi, izvozu, i ukupnoj dobiti od
rudnika u sredwevekovnoj Srbiji. Posledice razvoja rudarstva su ipak
evidentne.
Ranije se mahom trgovalo vojskom, koòm i sto~arskim
proizvodima, koji u doba Despotovine posredstvom plemenitih metala
bivaju potisnuti u drugi plan. Velike koli~ine srebra su se preko
primorskih gradova izvozile u Italiju, na teritoriju dana{we Gr~ke,
Egipat i Levant, mada je procntualno najve}i uvoznik bila Venecija kao
jedna od najzna~ajnijih trì{ta srebra u XV i XVI veku. Nakon {to
despot postaje drug Ugrima izvoz srebra dobija {ire usmerewe ka
Ugarskoj i preko wene teritorije {irom sredwe Evrope. Jo{ jedna od
posledica privrednog uspona bila je promena socijalne strukture
stanovni{tva i ekonomskog standarda. Usled boga}ewa, raste
kupovna mo} jednog dela stanovni{tva, na{ta indicira porast, kvalitet
i koli~ina uvezene robe. U eksplicitnom obliku u svemu navedenom
kovori pismo Dubrov~ana iz 1417. upu}eno despotu Stefanu
Lazarevi}u.
A {to pi{e gospodstvo ti za na{e trgovce, da za prve

gospode nisu drugu robu iz Srbaqa izvozili osim koè, voska
i sirewa, a sada nose srebro i zlato. Gospodine despote to je
prvo i bilo i udane gospodina roditeqa tvoga i gospodstva ti
a i danas je tako po malim trgovima gde se donosi za
prodaju svila i mr~arija, a gde su slavni i veliki trgovi kao u
Novom Brdu i po drugim velikim mestima gospodstva ti u
koje se donose skupocene razli~ite ~iste svite, aksamiti,
pomaduri, hamuhe, hazdeji (skupocene tkanine), ~isti
svileni postavci i veliko~iste postave biser, takva roba se ne
pristoji niti se moè pla}ati koàma, voskom i sirewem ve}
srebrom, zlatom i dragim kamewem. Jer gospodine despote
po svetu kuda idu na{i trgovci traè}i te skupocene
potrebe, nose velika bremena srebra i velike kese dukata i
daju ih za wih. A od takvih velikih poslova ve}a je korist
komori gospodstva ti no {to bi bila od onih malih.
Stare srpske poveqe i pisma I, 220.
Obilni prihodi su dozvoqavali i obimne rashode. Lan~ana

uzro~nost zapo~eta sklapawem spotazuma sa @igmundom,
kulminirala je s po~etkom izgradwe nove Stefanove prestonice u
Beogradu i u monzuleju u Resavi. Grad u predelima srpskim a na srcu
ili ple}ima zemqe Ugarske - Stefan nije zatekao kao grad ve} kao po
s$louqaü razdrouweny i zapoustely (po slu~aju razru{en i zapusteo).43
Ono {to je dalo Konstantinu Filozofu podsreka i smelosti da ga pi{u}i
43
\. Trifunovi}, Kwièvni radovi, 152.
ìtije uporedi sa Jerusalimom se sticalo i izgra|ivalo vi{e od dve

decenije.
O vremenu kada je Beograd u{ao u sastav srpske zemqe,
preciznije se da zakqu~iti iz @igmundovog pisma upu}enom
burgundskom vojvodi Filipu, aprila 1404. godine. On najpre wega
izve{tava o de{avawima u novembru 1403, tj. prelasku bosanskog
kraqa Ostoje me|u wegove pristalice, da bi potom pomenuo Stefanovu
odluku da postane wegov vazal, a kao takav da je spreman da se bori
protiv Turaka. Dugoro~nost savezni~kih srpsko-ugaskih odnosa nalazi
potvrdu kako u @igmundovom ustupawu Beograda tako i u Stefanovoj
odluci da ba{ tu najseverniju ta~ku svoje zemqe pretvori u svoju
prestonicu, koju bi {titila distanca od Turske i blizina Ugarske.
Beograd je morao imati, obzirom na karakter doba u kome je gra|en
dvostruke zidove sa mnogobrojnim kulama i dubok jarak sa kopnene
strane. Wegovo naseqavawe Stefan je sproveo planski u svojoj poveqi
za Beograd, 1405. niz povlastica i preimu}stava za wegove
stanovnike. @iteqi Beograda su bili oslobo|eni svih carina u okviru
Despotovine ali u Ugarskoj, {to je bio vaàn momenat za
razgranavawe trgovine van granica zemqe. Nove mogu}nosti znali su
da naslute i iskoriste mnogi trgovci i zanatlije, maho Dubrov~ani koji
tu grade svoj novi dom. Tim ustupcima se despot pre}utno oduìo
onima koji su posredno bili zaslu`ni za formirawe materijalne osnove
neophodne za pokretawe bilokakve graditeqske delatnosti.
Suptilnije sagledano, pored privredne izgra|ivala se i kulturna
dimenzija grada. Stefanov dvor postaje steci{te mnogih u~enih qudi
sa najrazli~itijih strana. Despot nije samo prihvatao pisce ve} se i sam
u wihovo okruèwu izgra|ivao kao takav. On mnoga pisanija prevede
ot gr~kih pisanii, a kwige sa usrdijem è i qubavqu pro~itava{e. Takve
despotove pretenzije se podudaraju sa Konstantinovim, iako neodre|
enim podatkom da je despot imao mno{tvo kwiga po mestima i
manastirima i u domu. Vrlo je verovatno da je najve}i deo bio sme{ten
u Stefanovom dvoru u Beogradu ~ine}i time prvu poznatu biblioteku u
gradu. Ona je svakako bila proizvod intenzivne sakupqa~ke
prebodila~ke i prepisiva~ke delatnosti u~enih pojedinaca, ~iji je
glavni pobornik i podstreka~ bio sam despot.
Posle vi{estukog stradawa srpskih rukopisa tokom minulih ratova,
preostalo je osamnaest kwiga za koje je utvr|eno na osnovu op{irnijih
zapisa despotovih prevodnika da su prepisane ili prevedene na
Stefanov zahtev. Wih je u svakom slu~aju bilo znatno vi{e u Stefanovo
vreme. Ako se analizira wihova tematika uo~ava se preovla|ivawe
starozavetnih i bogoslu`benih kwiga. Despotu je bio blizak i sadràj
hronike vizantinca Jovana Zonare. Upravo od wega je Konstantin
preuzeo onaj deo rodoslova Nemawi}a u kome izvodi wihovo poreklo
od Konstantina Velikog.44 Mesto u despotovoj biblioteci je na{la i
44
Lestvica Jovana Lestvi~nika, zna~ajan izvor za razumevawe pojedinih

delova arengi poveqa ili wegovog Slova qubve.
Izgradwa nekoliko crkava u samom gradu zna~ilo je formirawe
Beograda i kao crkvenog sedi{ta. Iz nostalgi~nog Konstantinovog
opisa saznaje se da je u to vreme sazidana crkva Uspenija Presvete
Vladi~ice kao mitropolija koja kasnije redovno obdarivana, postaje
veliki posednik. Utvr|ivawe lokacije, ali ne i datovawe ove crkve
omogu}io je nalaz fragmentovanog mermernog nadvratnika (februara
1968), sa uklesanim ktitorskim natpisom despota Stefana o obnovi
prizi|ivawu pevnica.45 Pored we postojale su bar jo{ tri pravoslavne
gradske crkve. Ona koja je bila predvi|ena za grobnicu srpskih
mitropolita bila je posve}ena Trima Jerarsima. U okviru bolnice i
prihvatili{ta za strance nalazila se crkva sv. Nikole. U Dowem gradu
izgra|ena je crkva sv. Petke u kojoj su ~uvane wene mo{ti.46 Iako joj
lokacija nije utvr|ena, kao ni prvopomenuti, mogu}e da je postojala uz
despotov dvor neka mawa crkva, koju mo`da pomiwe Konstantin
Filozof, godore}i o sukobu bra}e Lazarevi} prilikom kojeg ovaj [sc.
Stefan] plaka{e i pred obraz Spasiteqev baciv{i sebe govora{e... a
ovo be{e u velikom gradu tj. Beogradu, u unutra{wem wegovu domu.
Katoli~ka episkopska crkva je u gradu postojala od ranije, kao i crkva
dubrova~kih trgovaca sme{tena van gradskih zidina.
Tokom ovog perioda zapo~eta je izgradwa u Srebrenici. U godini
despotove smrti su se pomiwu najmawe dve pravoslavne crkve, ali ni
jedna nije sa~uvana. Narodna predawa pripisuje despotu i mnoge
mawe manastire nedaleko od Beograda: Vin~u, Kastaqan, Tresije,
Koporin. Wihovu ta~nost je lako osporiti, ali se ne moè pore}i da je
Stefan materijano pomagao izgradwu ve}ine ovih, pa i ve}ih i
zna~ajnijih manastira. Stefan i Vuk su pomogli monaha Germana da
osnuje manstir Lipovac kod Aleksinca (1399), a sam Stefan pomagao
je svojim prilozima izgradwu Rudenice, zadu`bine vlastelina Vuka{ina i
ène mu Vukosave, a vrlo mogu}e i manastira Kaleni}a. Wegov ktitor
bio je Stefanov protovestijar (rizni~ar) Bogdan.
Dok je gradwa prestonog Beograda jo{ bila u toku, Stefan je
obilazio svoju zemqu traè}i povoqno mesto gde bi podigao obiteq za
ml$qanÏe (za }utawe). Tu pogodnost despot je na{ao u Resavi, slivu
istoimene reke, pritoke Velike Morave - nedaleko od dana{weg
Despotovca. Kao godinu kada je zidawe zapo~eto Konstantin beleì
6915(1407/6), a srpski letopisci 6926(1418/7) kad$ s$zdana bist$
Resava (kada sagra|ena be{e Resava). Resava je prvobitni naziv za
Stefanovu zadu`binu, mada je Konstantin Filozof nikada ne pomiwe
izri~ito pod tim imenom.47 Spomiwe se zapravo samo Resavska oblast
45
B. Vujovi}, Natpis despota Stefana, 175sq.
46
Zahvaquju}i nastojawu monahiwa Jevgenije i Jefimije prilikom posete Bajazitu
1398. iz ve} navedenih razloga mo{ti su bile prenesene u Beograd i ~uvane u
istoimenoj crkvi.
47
U XXIII glavi @itija stoji: hram u Resavi, a u XXXIII - no{ahu ga [sc. Stefana]
grobnicu koju sam sazda u Resavi i zbog brzine vremena brzo spremiv{i poloì{e u
te je Konstantin mogao misliti na bilo kojy Stefanovu zadu`binu u istoj

oblasti u slu~aju da je postojala. U despotovo doba, manastir se ne
pomiwe ni pod nazivom Manasija. Ukoliko je ime ste~eno tek u
potowem periodu, za wega ima vi{estrukog opravdawa.
Konstantin Manas-Manasija je bio vizantijski pisac koji je ìveo
najverovatnije u prvoj polovini XII veka i koji je napisao hroniku u stihu
- od stvarawa sveta do 1081. godine. Iako despot nije bio hroni~ar,
svojim zanimawem za iste, mogao je ste}i pravo da se uporedi sa
pomenutim pesnikom i piscem. Jedan zapis iz 1416. upravo sadrì
takvo pore|ewe: Gospodinou moëmou despotou Stefanou v$
darovanÏax$ i milosthx$ novomou Kºrou v$ slad$koglagolaniix$
v$toromou Manasii (Gospodinu mome despotu Stefanu po daru i
milosti novom Kiru u slatkore~ivosti drugom Manasiji).
Ime je tako|e moglo proiza}i iz samog izgleda manastirskog kompleksa
koji skupa sa zidinama koje ga {tite zaista podse}a na tvr|avu. Takva
utvr|ena zdawa sre}u se u Francuskoj pod nazivom manasses, kao na
primer Tour de Manasses de Garlande.
Gradwa manastira je trajala sa prekidima oko 12 godina, tokom
kojih je sazidana crkva, trpezarija, mno{tvo pomo}nih objekata, kule i
zidine utvr|ewa sa spoqnim staàrskim zidom i {an~evima.
Petokupolna crkva zauzima sredi{wi deo utvr|enog prostora i
paralelna je sa trpezarijom.
Od svih gra|evina te vrste trpezarija kraj Manasije je bila najve}a u
sredwovekovnoj Srbiji. Bilo je to pravougaono zdawe (17h32m) sa
krovom na dve vode ispod koga su se sa obe podu`ne strane nalazili
tremovi. Na spratu okrenutom ka istoku nalazi se apsida na kojoj su se
do 1925. videli ostaci fresaka. Predpostavqa se da celokupan prostor
unutar gra|evine, zbog same veli~ine nije kori{}en samo kao
trpezarija nego da je na jednom od spratova mogao biti skriptorijum.48
Iako podizan u periodu primirja ceo kompleks je utvr|en sa 11 kula me|
usobno spojenim masivnim zidinama, dodatno za{ti}enim spoqa{wim
straàrskim zidom, a sve skupa bilo je opasano {ancem dubine oko
{est metara. To je bila konstrukcija nametnuta vremenom u kome
ratovawa nisu bila novitet kojih se trebalo dugo prise}ati.Stefan tako
obilaze}i utvr|iva{e i ostale svoje gradove.49 Utvrda je zbog prilago|
avawa morfologiji terena izme|u Ma}ehe i Pastorka nepravilne osnove.
Kula ima osam pravougaonih, od kojih su dve me|usobno najbliè
branile gradsku kapiju. Dve su {estougaone, a jedna kvadratna,
nazvana Despotova kula, bila je predvi|ena za samostalnu odbranu.
Sama crkva je pril~no velika. Od sredwovekovnih crkava ve}i su od
we samo De~ani. Osnova je gra|ena po ugledu na Ravanicu, {to nije
slu~aj sa fasadom. Stilski, ovaj manastir delimi~no odstupa od
klasi~nih obele`ja moravske {kole, veoma uo~qivim na Ravanici,
crkvi, s desne strane ulaska u hram.

48
S. Tomi}, Manasija-Resava.
49
Konstantin Filozof, @itije,44.
Qubostiwi i Kaleni}u. Crkva je umesto naizmeni~nog re|awa crvenih

opeka i brlih kre~nih spojnica obloèna lepo tesanim ù}kastim
pe{~arom.
Stefan je prirodno za oslikavawe svoje crkve èleo najboqe zografe i
po wih je slao na ostrva i svuda. Neodre|enost Konstantinova je i ovde
uzrok naga|awu o poreklu resavskog ìvopisa. Sumwu u strano poreklo
ìvopisaca ne dozvoqavaju prikazi episkopa u oltarskom delu - od kojih
su od devet sa~uvanih, sedam iz Male Azije, a naj~e{}e su prisutni u
herminejama (uputstvima) vizantijskih slikara. Neo~ekivana sli~nost
ìvopisa Resave i Solunske crkve Nea Mone, dala je povoda Vojislavu
\uri}u da poreklo resavskog ìvopisa protuma~i kao solunsko. Pored
tih podudarnosti u temama, rasporedu i tehnici, ìvopis Manasije ipak
ima svoje osobenosti.50 Prikazi slika sa religioznim sadràjem nisu
nigde u starom srpskom slikarstvu toliko saìvqene sa onovremenom
svakida{wicom.51 Asketske,mu~eni~ke likove u klasi~noj ode}i
zamewuju likovi obu~eni u prepoznatqive ode`de srpskih vlastelina.
Sli~no tome, Sveti Ratnici ~ak pruàju mogu}nost upoznavawa ratne
opreme savremenih ratnika, a prikaz carske gozbe je ujedno i prikaz
onovremenog repertoara jela bogatijih.
Levo od ulaza u naos nalazi se ktitorska kompozicija(275h303 cm). U
okviru we je Stefan prikazan u natprirodnoj veli~ini, odeven u sakos sa
dvoglavim orlovima i pla{t, a vide se i delovi lorosa preba~enog preko
leve ruke. Na glavi mu je otvorena {estostrana kruna ukra{ena
biserima, sa valovitom gorwom ivicom i nejasno vidqivim
prependulijama.52 Despot stoji na jastuku sa izvezenim vukom, koji je,
iako preuzet iz zapadne heraldike, bio jedan od simbola vezivanih za
srpski narod. Vladarske insignije wemu daruju Hristos i dva an|ela.
Levom rukom pridràva razvijen svitak i wom ujedno predaje model 53
zadu`bine Sv. Trojici kojima je ona i posve}ena. Predstava Sv. Trojice u
Manasiji je prva od te vrste u Srbiji 54, a veoma retka u vizantijskom
slikarstvu.
Zbog nesre}nih prilika koje su nastupile posle 1408, gradwa hrama se
oduìla do 1418, kada je Stefan po zapisu nepoznatog letopisca sazvao
sabor kod Resave na praznik sv. Trojice, prilikom kojeg je patrijarh Kiril
i osvetio crkvu. Nakon toga despot sabra ùe à v$soude,
50
Uobi~ajena sli~nost ìvopisa Manasije, Ravanice, Kaleni}a i Sisojevca moè se
tuma~iti aktivnim u~e{}em jedne crkvene li~nosti, po svoj prilici brani~evskog
episkopa na ~ijoj su teritoriji manastiri i podignuti.U obzir dolazi i duhovnik Sisoje,
ktitor manastira Sisojevca.
51
S. Tomi}, R. Nikoli}, Manasija-Resava, ?.
52
S. Marjanovi}-Du{ani}, Vladarske insignije, 66-67.
53
Naslikan model predstavqa izgled ju`ne fasade glavnog dela hrama bez priprate.
54
Pored Manasije sv. Trojici su u Srbiji posve}eni jo{ samo Sopo}ani zadu`bina
Stefana Uro{a I - gde tog karakterist~nog prikaza svetiteqa kojima je manastir
psve}en nema, kao ni u ostalim spomenicima moravske {kole.
prhdoumyiwläëmyiä dostoqüdynyië inoki i v$seli tou. (sabra od svuda

promi{qene i vredne divqewa inoke i naseli ih tu)55
Vredno je pomenuti jo{ par doga|aja koji su prethodili dugom
opra{tawu od perioda, koji je u narednim vekovima izgledao tako
dalek i nedostiàn.
U jesen 1408, Stefan je bio bolestan, zbog ~ega se obratio
Dubrov~anima traè}i lekara. Postoji i svedo~anstvo da je lekar
porodici Lazarevi} bio potreban i 1397. godine, ali nije precizirano
kome od wih. Tada su se Dubrov~ani ispri~ali obja{wewem da niko od
wihovih vrlo starih lekara ne bi podneo toliki put. Ovog puta, 3.
novembra 1408. Dubrov~ani pismom obave{tavaju despota da mu
{aqu lekara na tri meseca. Dubrova~ki op{tinski lekar, Italijan iz
Verone obavezao se 14. novembra da }e oti}i despotu da ga operi{e.
Posredi je bila no`na bolest od koje, kako beleì Konstantin Filozof
blago~estivi despot odavno strada{e.56
Neosporno je da je nakon operacije Stefanu bilo boqe, jer se on
ve} nakon dva meseca, u decembru nalazio u Budimu, me|u
@igmundovim zvanicama. Tom su prilikom, na dan 12. decembra
1408, @igmund i wegova èna Varvara osnovali Red Zmaja (Ordo
Dragonis). Motivacija vladarskog para prikrivena iza ovog ~ina bila je
vi{estruka. Prve dane svoje vladavine @igmund je proveo u
nesigurnosti. Svoj dolazak na presto dugovao je maloj grupi qudi, koji
su kasnije formirali Ligu Kawi{kih, ~ija bi promena interesa svakog
trenutka u osnovi mogla uzdrmati wegov ugled i poloàj. Slede}i svoje
iskustvo, nakon {to se ova liga raspala, on odlu~uje da stvori woj
sli~aj krug odanih magnata, ~ija se unutra{wa politika saobraàvala
wegovoj, a ne obrnuto. Uprava pojedinih delova Ugarske morala je biti
u sigurnim rukama u vreme kada je @igmund ostvarewe sojih ciqeva
traìo u Italiji, Nema~koj i ê{koj. Jedan wemu kao osniva~u podre|en
red vitezova-magnata bio bi jemstvo u nesle|ivawu prestola Ugarske
od strane wegovog, mada jo{ nero|enog deteta. Jo{ jedan bitan razlog
opravdava promi{qenost osnivawa Zmajevog Reda. Bila je to
odbrambena taktika. Mnogobrojni vite{ki redovi stvorenitokom XIV i
XV veka skrivali su svoju osnovnu delatnost i razlog konstituisawa pod
parolom za{titnka vere. Me|utim, pokazalo se da je wihov mona{ki
karakter bio samo paravan elitisti~kim organizacijama ~ije je ~lanove
povezivala ne samo interesna i politi~ka srodnost, ve} i krvna - koja je
obezbe|ivala ~vrstu unutra{wu strukturu i zatvrorenost odnosa, jer su
se funkcije i poloàji u redu na taj na~in nasle|ivale, a tajne ~uvale.
55
Ova dva prideva u prevodima obi~no bivaju neizmeweni, mada zavre|uju ve}u
pa`wu. Prvi-prhdoumyiwläëmyji, ima zna~ewe unapred promi{qen, a drugi-
dostoqüdynyji,zna~i vredan divqewa. To bi zna~ilo da je Stefan pre nego {to su
radovi na manastiru bili zavr{eni imao na umu kojim }e to divqewa vrednim
monasima u Manasiji ponuditi stan za ml~anije (\.Trifunovi}, Kwièvni radovi, ?).
56
Kako }e se videti ovaj }e podatak posluìti Srboqubu @ivanovi}u pri antropolo{koj
analizi kao dokaz da su mo{ti iz manastira Koporina pripadale despotu Stefanu
(Konstantin Filozof, @itije, 70).
Da je odrednica o za{titi vere tj. o borbi protiv nevernika i {izmatika57

u osniva~koj poveqi Zmajevog reda imala suèn, formalni karakter,
name}u imena potpisnika poveqe. Prvi potpis pripada pravoslavnom
hri{}aninu, a budu}i da je viklifista tada bilo malo i da husitski pokret
jo{ nije uzeo maha - {izmatikom i nevernikom je samo takav i mogao
biti prozvan. Taj prvopotpisani bio je despot Stefan Lazarevi}, a za wim
slede ceqski grofovi, erdeqske vojvode - Jovan Tami{ki i Jakov Santoj,
ma~vanski ban Jovan Maroti, tami{ki i severinski ùpan Filip de
Skolaris, grofovi Karlo i Jovan Krbavski, sikulski ùpan Mihajlo Nada`di i
marmaro{ki ùpan Petar Perewin. Taj redosled nije bio slu~ajan, ali
nije bio ni lestvica za{titnika katoli~ke vere. On direktno odraàva
stepen zna~aja potpisnika za odbranu Ugarske iz koga proisti~e i
unutra{wa hijerarhija reda. Zemqa despota Stefana sa svojim
geostrate{kim poliàjem i vojnom snagom obja{wava i Stefanovo
prvenstvo istaknuto u osniva~koj poveqi.
^lanstvo u redu donosilo je neke privilegije. Ugarski plemi}i kao
~lanovi reda su imali pravo da steknu i zadrè odre|ena zvawa i
poseda, dok su stranci dobijali pravo comitive - pravo da prime odre|eni
broj vitezova u red. Da je Stefan ovo pravo koristio nalazimo
svedo~anstvo kod Konstantina Filozofa.58 Iz osniva~ke poveqe se vidi
da su ove privilegije bile uskra}ene sa obavezama ~lanova prema
sizerenu. ^lanovi su bili obavezni da u~estvuju u javnim skupovima
koji su im pruàli priliku da se istaknu svojim primedbama i savetima
koje je @igmund i predpostavqao wihovom u~e{}u.
Pored savetodavne pomo}i ~lanovima reda bilo je predvi|eno da
nose odre|enu ode}u i isti~u oznake i simbole reda. Oni su na
zajedni~kim skupovima nosili grimizno odelo sa zelenim ogrta~em na
koji je bio pri~vr{}en zlatan lanac o kom je visio zmaj ukra{en dragim
kamewem. Zmaj je imao isplaèn jezik i rep obavijen oko vrata na le|
ima mu je kasnije bio pridodat {tit sa zlatnim krstom na kome je
pisalo: O quam misericors est Deus, justus et patiens (O kako je ~udestan Bog,
pravedan i milostiv) u ciqu razlikovawa prvog od ostalih stepenova u
redu.
U izvorima se Stefanovo ~lanstvo u Zmajevom redu i no{ewe
ornata koje je wima podrazumevano uglavnom previ|a. U ìtiju su
pomenuti pojedina~ni slu~ajevi koji mogu ukazivati na specifi~nost
odnosa Stefana i @igmunda, ali red i obaveze koje su posledica
po{tovawa wegovog statuta nigde nisu doslovno pomenute. Me|utim,
jake vazalne veze despota Stefana sa Budimskim dvorom potvr|ene su
materijalnim nalazima, zahvaquju}i arheolo{kim iskopavawima u Ma|
arskoj i u okviru unutra{weg utvr|ewa sredwevekovnog Beograda.
Rasko{ne pe}i koje su ~inile deo enterijera evropskih dvorova
57
M. Antonovi}, Zmajev red,
58
A ovaj kraqeve blagorodne i slavne vitezove ima|a{e vlast ven~avati, tako da su
se ovi ponosili vi{e od sviju kraqevih vitezova govore}i: Meni despot vite{tvo uru~i.
(Konstantin Filozof, @itije, 67.)
ukra{avane su scenama iz svakodnevnog ìvota feudalnog sveta,

mitskim bi}ima, likovima svetaca i predstavama grbova. Po~etkom XV
veka na ugarskim pe}ima se u~estalo javqaju heraldi~i znaci kraqa
@igmunda, a nakon 1408. i simboli tek osnovanog Zmajevog reda.
Ovakve pe}i, sa istovetnim na~inom ukra{avawa nisu bile prisutne
samo ukraqevim dvoranama, ve} i u rezidencijama pojedinih vitezova
iz najbliè kraqeve pratwe. Neki od wih su ih i dobijali na poklon od
kraqa u znak zahvalnosti za wihovu vernost. Takvu praksu afirmi{u i
beogradske dvorske pe}i u ~ijim se fragmentima mogu sa sigurno{}u
prepoznati amblemi Zmajevog reda.59
U XXVII glavi ìtija, Konstantin Filozof op{irno govori o milostiwi
koju je despot delio {to se ~esto moglo na}i kao jedna od odredbi
statuta vite{kih redova, pa i ovog.Jo{ jedno obele`je reda na kome se
u velikoj meri temeqila stabilnost organizacije, bilo je me|usobno
potpomagawe i spremnost na solidarisawe sa ugroènim ~lanom
reda.Plemenita @igmundova zamisao je bila podvrgnuta prakti~noj
potrebi ve} {est meseci nakon konstituisawa reda, februara 1409.
godine, kada se jaz me|u bra}om Lazarevi} u svojoj nepremostivosti
pretvorio u otvorenu borbu.
SLOVO RASPRE,SLOVO QUBVE
Primiv{i veliku shimu, knegiwa Milica je umrla kao monahiwa

Jefrosina, 10.novembra 1405. Time se prekinula posledwa spona izme|
u Stefana i wegovog brata Vuka. U vremenu kada se nije znalo koga su
cara qudi ,jedino se majka mogla brinuti da lo su se oba wena sina
na{la ne na pravoj, no na istoj strani.
Ne moè se re}i da mir koji je vladao u Srbiji nije zabriwavao padi{aha
Sulejmana, niti se moè tvrditi da je bio odu{evqen srda~no{}u
srpskog despota prema Ugrima koja je pored toga bila i uzvra}ena.
Prilika da prekine wemu neprijatnu ti{inu ukazala se sultanu dolaskom
Stefanovog brata Vuka sa smelom i neskromnom idejom da uz pomo}
sultanove vojske zauzme polovinu otaxbine, koju mu brat milom nije
hteo dati na upravu. Sulejman je Vuku poverio dosta vojske daju}i time
podr{ku razdoru koji je mogao naslutiti, a ne ozloje|enom bratu
Stefanovom.
S po~etkom godine otpo~eo je i napad. Turci su na ~elu sa Srbima
ve} poznatim Evrenuzom, poplenili Kosovo i razorili Pri{tinu.Vest o tom
napadu stigla je na @igmundov dvor 28. februara 1409. zaslugom
59
M.Bajalovi}-Haxi Pe{i}, Ugarski pe}waci, ?
uvek dobro obave{tenih Dubrov~ana.60 Punova`nost odredbe iz

statuta Zmajevog reda o solidarnosti ~lanova u nevoqi podrezumevala
je res, non verba. Da je zna~ewe ovog @igmund odve} dobro znao
pokazala je wegova akcija i pomo} koju {aqe Stefanu ve} krajem
januara te godine.Brzina reagovawa ukazuje pritom , ne samo na
dobru obave{tenost, ve} i na to da se napad o~ekivao. Ugarska
vojska na ~elu sa tami{kim vojvodom Pipom Spanom u~estvovala u
borbama oko Pri{tine.61
U maju se na boji{te uputio i @igmund sa odredima bana Jovana
Morovi}kog, ali wegov plan da preduhitri Turke u zauzimawu nekih
gradova je ve} bio neostvarqiv. Toje bio boj u kome nije bilo lako
vojevati - jer to ne be{e boj sa varvarima no sa jednoplemenima. Turci,
se}a se Konstantin, pro|o{e svu srpsku zemqu, kao divqe zveri
plene}o, seku}i, uni{tavaju}i. U vreme napredovawa ka kapijama
Beograda, Vuk Lazarevi} je obe}avao, pretio, potkupqivao vlastelu, da
je malo ostalo onih koje je Stefan mogao nazvati nepreve}anim. Pre
nego {to ishod postaje neizbeàn i o~igledan, Stefan {aqe poslanicu
bratu, Slovo qubve, kao nedore~enu molitvu umesto koje je Vuk, kao
odgovor za zaboravnog Jonatana Davidu, pocepao zemqu.62
Krajegranese je ovome: Slovo qubavi

S
[ tefany]63 Stefan despot najsla|em i najvoqnijem i od srca
moga nerazdvojnome i mnogo, dvostruko èqnome carstva
mojega iskrenome (ime rekav{i) u Gospodu voqeni pozdrav,
a uz to i milosti na{e naoskudno darovawe.
L
[ hto] Leto i prole}e Gospod sazda, i kao {to peva~ re~e,
u wima i krasote mnoge - pticama brzo i veseqa puno
preletawe, i gorama vrhove, i lugovima prostranstva, i
poqima {irine, i vazduha tananog divnim nekim glasovima
ogla{ewe a i zemaqske daronosne od mirisavih cvetova, i
tavonosne; no i same qudske prirode obnovqewe i
razigrawe doli~no ko da iskaè!?
[Œbaqe] Ali sve ovo i ima ~udodela Boìja, {to ni
o{trovidni um sagledati ne moè, qubav prevazilazi, i nije
~udo, jer Bog se zove qubav, kao {to re~e Jovan Gromov.
60
M.Purkovi}, Knez i despot, ?
61
ISN, 81.
62
Na~in na koji je izvr{ena podela zemqe nije poznat, ali je najverovatnije da je Vuk
dobio wen ju`ni deo.(ISN, 82)
63
Na po~etku svake strofe data je u uglastim zagradama prva re~ iz
staroslovenskog prepisa, jer je akrostih ( kraëgranesië) Slovo qubve jedino tako
uo~qiv.
V
[ ysakaa] Nikakva la` u qubavi nema mesta, jer Kain
qubavi tu|, re~e Avequ: “Izi|imo u poqe.”
[Œstro] O{tro nekako i bistrote~no qubavi je delo, vrlinu
svaku prevazi}i moè.
L
[ hpotnh] Lepo David ovu ukra{ava: “Kao miro, re~e, na
glavu {to silazi na bradu Aronovu, i kao rosa aeromonska
{to silazi sa Gore Sionske.”
Ü
[ nœwe] Juno{e i deve za qubav prikladni, qubav
uzqubite, ali pravo i nezazorno, da mladi}stvo i devstvo je
povredite ~ime se priroda na{a boànstvenoj prisajediwuje,
da boànstvo ne uznegodije. “Ne rastuìte, re~e apostol,
svetoga Duha Boìjeg, kojim ste zape~a}eni javno u
kr{tewu”.
B
[ hxomy] Bejasmo zajedno i jedan drugome blizu ili telom
ili duhom, no da li gore da li reke razdvoji{e nas. David da
rekne: “Gore Gelvujske, da ne si|e na vas ni da`d ni rosa,
jer Saula i Jonatana ne sa~uvaste”. O vezlobqa Davidova,
~ujte carevi, ~ujte. Saula ti oplakuje{, na|eni? Jer na|oh
re~e Bog, Davida, ~oveka po srcu mojemu.
V
[ htryj] Vetrovi da se sukobe sa rekama i da isu{e kao za
Mojsija more, kao za Isusa sudije }ivota radi Jordan.
E
[ ‹e] Opet da se sakupimo, opet da se vidimo, opet s
qubavqu da se sjedinimo u tom samom Hristu Bogu na{em,
kome slava sa Ocem i sa Svetim Duhom u beskona~ne
vekove, amin.
\. Trifunovi}, Kwièvni radovi, 169-171.
Despota Stefana je dana{wa kwièvna kritika svrstala u red

kèvnika i pesnika, iako ga wegov savremenik i biograf ne pomiwe kao
takvoga, pa ni drugi izvori. To je stoga {to je sredwevekovni
stvarala~ki rad, ako se govori o pisanim delima neodvjiv od pojma
àndrovskog, te stoga i od onih “op{tih mesta” - kakav je motiv
sjediwewa u ovoj despotovoj poslanici.64 êsto se de{avalo da ista
op{ta mesta povezuju dela razli~itih pisaca, a da se autenti~nost i
orginalnost u wihovom gra|ewu ne moè sporiti.
Ime poslanice je wen akrostih, koji ~ine po~etna slova deset
pojedina~nih odlomaka. To je himna qubavi u svim wenim obicima:
prema ~oveku, bli`wem svom, Bogu, prirodi, lepoti, qubavi kao smislu
ìvota i smrti. Nadahnut ovakvim sveukupnim ose}awem qubavi,
64
\. Trifunovi}, Kwièvni radovi, 132sq.
despot nije nikako imao nameru da se proslavi kao pesnik, ve} pi{u}i
ovu poslanicu izgra|ivao sebe kao suptilnog pobornika mira -
sveop{teg kao i qubav, koja je tome tome nuàn uslov. Upravo zbog
prisutnosti ovakvog univerzalnog principa dugo se naga|alo radi koga
je poslanica pisana i kom je upu}ena. Uobi~ajna formula ime r(e)ky ne
govori ni o polu ni o broju. Kako je poslanica pisana u mu{kom rodu to
je predpostavka nekih da je bila upu}ena nekoj ènskoj osobi
neodrìva. Tako|e nije mogla biti poslata ni Konstantinu Filozofu, jer on
tada nije ni stigao u Srbiju. Dilemu je razre{ilo jedno nezapaèno
mesto u LIII glavi ìtija. Filizof je pomiwe pesmu i pesni{tvo, ali
parafrazrane strofe poslanice sme{ta usred pripovedawa o ru{ila~koj
turskoj najezdi, neverstvu nekad vernih i otu|vawu od Boga koji je
qubav, povezuju}i time uzrok i posledicu wene alegorijske prirode i
wenog nastanka. Prvi nagove{taj o primaocu nije ~etvrta strofa u
citatu izi|imo u poqe - {to jeste opomena ispuwena strahom od jo{
jednog bratoubistva. Izostavqaju}i prvi stih iz Davidovog 133 psalma65,
Stefan u {estoj strofi parafrazira preostala dva, ~ime je izbegao
izraènu tendeciznost na izmirewu sa bratom, a wega ujedno
podstakao da se podseti onoga {to nedostaje - vere i bratske qubavi.
Re~i Davidove Gore Gelvujske, da ne si|e ni da`d ni rosa, jer Saula i
Jonatana ne sa~uvaste su kletva Stefanova upu}ena onom ko je uneo
razdor me|u bra}u. Obzirom na srodstvo biblijskih likova, aluzija na
Brankovi}e je o~igledna.
Sve ove prekore, patwu i strepwu prati iskren i otvoten poziv bratu
Vuku i vlasteli koju je oko sebe okupio na izmirewe i sjediwewe u
qubavi - {to su posledwe re~i poslanice i posledwe {to mu je kao brat
mogao poru~iti.
Nakon postignutog ciqa, Vuk je jo{ smelijim potezom od traèwa
turske pomo}i koja mu je nametala zavisnost, èleo da se te iste
pomo}i neka`weno oslobodi. Zatraìo je gra|anstvo od Mleta~ke
republike, ali je odobrewe azila dobio kada mu ono vi{e nije bilo
potrebno.66
Wegovi daqi planovi su bili podre|eni de{avawima i razmiricama u
Osmanskom carstvu koje su usledile. Princ Musa, ro|eni brat sultana
Sulejmana je 1409. pre{ao iz Anadolije u Evropu u nameri da se bori
za vlast. Na svom putu je prikupqao Sulejmanove protivnike koji su bili
voqni da postanu wegove pristalice. Mnogi su bili privu~eni
obe}awima i poklonima u slu~aju da se borba za vlast okon~a u
korist Muse. Prvi mu je pri{ao vla{ki vojvoda Mir~a. Dogovoriv{i se sa
wim , uputio se u Bugarsku, dok jeu istu svrhu despotu Stefanu,
wegovom bratu i sestri}ima poslao skoro istovetne slatkore~ive molbe
da mu se prikqu~e. Ja }u, re~e svakome dobro u~initi. Stefan je imao
razloga da se stavi u red Sulejmanovih otvorenih protivnika, ali se
65
Kako je lijepo i krasno kad sva bra}a ìve zajedno! (Ps. 103: 1)
66
Mle~ani su ga primili me|u svoje gra|ane posle 10 avgusta 1410, kada je on ve}
bio ubijen.
najpre morao obavestiti o ozbiqnosti i razmerama tog pobuweni~kog

podohvata koji je bio na pomolu, {to se u prvom redu odnosilo na
Musu. Zbog toga mu {aqe vojvodu Vitka, koga ho}a{e Musa prevariti i
ne htede se pred wegovim o~ima kleti. Na posletku Musa je na Vitkovo
nastojawe odustao od igre lukavog i lukavijeg, uvidev{i da bez
zakletve nad sojim re~ima u pismu, vojsku od despota ne}e dobiti, a
ni od ostalih mogu}ih sau~esnika, budu}i da bi ovaj doga|aj otkrio
wegovo licemerstvo.
Januara 1410. despot je poslao vojsku Musi, kojom mu pomaè da
osvoji Galipoqe. Ugroènog poloàja, Sulejman se uputio prema
Carigradu gde se pobrinuo o sklapawu saveza sa Manojlom II, {to je
delimi~no uticalo na daqa de{avawa. Saznav{i za to , Musa se sa
Stefanom zaputio ka Carigradu.Neposredno pred odlu~uju}i okr{aj
Musin tabor se osipa, ~emu je doprineo i Stefanov brat Vuk. Vrati se
uzmi sve zemqe bratove, jer sam od wega uzeo pismo o neverstvu i
stoga }e umreti67, bile su re~i koje je Musa uputio despotu Stefanu
nakon primqene vesti. Stefan je bio jedini koji je mogao preuzeti na
sebe ulogu Vukovog jemca, {to i ~ini odgovaraju}i Musi: Ako sam ja
neveran, onda je to i on68. Izbegav{i ovog puta pogubqewe Vuk se
prikqu~io Sulejmanu, ~iji su primer sledili i Brankovi}i. U blizini
Carigrada, kod tvr|ave Kosmidion, 15. jula 1410. pokazala se
Stefanova osvedo~ena hrabrost, ali ona nije mogla spre~iti
povla~ewe Musine vojske, {to je ozna~ilo Sulejmanovu pobedu.
Nakon bitke Stefan se obreo u Carigradu. Prilikom svoje druge posete
vizantijskoj prestonici car Manojlo II Paleolog mu je potvrdio despotsku
titulu darovanu pre osam godina od strane wegovog ne}aka i
savladara. Time je vasilevs otvoreno branio srpsko-vizantijske odnose
od uticaja turskih me|usobica, ne dozvoqavaju}i da ih podeli i wima
upravqa tu|i interes. Pri povratku u zemqu Stefan se na kratko zadrào
kod vla{kog vojvode Jovana Mir~e, da bi ve} avgusta 1410. bio u
Golupcu. 69
Vukova se sudbina ve} tada mogla svrstati u tragi~ne, o ~emu Stefan
jo{ nije dobio glas. Vuk je znao, da je Musa èleo wegovo pogubqewe,
ali nije mogao znati koliko se sme uzdati u Stefanovo jemstvo. U èqi
da pruì Turskoj barem kratkotrajno primirje Sulejman je poslao Vuka
Lazarevi}a i Lazara Brankovi}a u zemqu nameravaju}i da prenese
popri{te borbe u Srbiju. Kada je Musa doznao za to, poslao je svog
vojskovo|u Alijaza u Plovdiv bez pratwe, gde on zati~e i zarobqava
Vuka i sestri}a mu Lazara, 3. jula 1410.70 Musina odluka o ~inu koji je
usledio bila je isprovocirana podse}awem na Vukovu krivicu za
izgubqenu bitku kod Kosmidiona. Wega je zabeleìo jedan srpski
letopisac re~ima:Zakla Musa Vuka u Plovdivu 6. jula 1410. godine.
67
68
ibid.
69
op.cit., 54.
70
op.cit., 55.
Lazara nije odmah pogubio, smatraju}i da mu on moè posluìti za

pridobijawe wegovog brata \ur|a koji je jo{ bio na Sulejmanovoj strani.
Nedugo zatim je usledio jo{ jedan napad Sulejmana na Musu
tokom jula 1410. u blizini Jedrena. Kako u toku bitke \ura| nije bio
zaveden Lazarevim zato~eni{tvom da pre|e u Musin tabor, {to je bio
uslov {to je bio uslov za Lazarevo osloba|awe, to je i on bio pogubqen
10. jula 1410. I ovu bitku je Musa izgubio i potom dobegao u zemqe
despota Stefana. Despot drugog izbora nije imao osim da pruì Musi
traèno uto~i{te. Tada je on dobio i usmenu Musinu potvrdu i dozvolu
da posedne i prisajedini one ju`ne, Vukovom nesmotrnom politikom
otrgnute krajeve. Zauzvrat, Stefan je Musi obe}ao pomo} u savla|
ivawu Sulejmana. Svojim nedoli~nim pona{awem Sulejman je gubio
svoje pristalice i podr{ku naroda koji ga je i usmrtio u selu \iginxi, pri
poku{aju bega u Carigrad.71 Promena na prestolu Turske nije bila
pra}ena i promenom u srpsko-turskim odnosima. U to se Stefan
mogao uveriti nakon povratka wegovog poklisara Radoslava (Aidina)
od Muse koji je svoje pregovore i Musino dràwe saèto izrazio u
re~enici: Druk~ije nije mogu}e ìveti sa ovim, osim ratom.72
Prinu|en Musinim licemerjem Stefan je prikupio vojsku i iz
pirotske oblasti uznemiravao okolne krajeve pod Musinom upravom.
Akcije je obustavio tek po{to je posredstvom poslanika Musa ponudio
pregovore.73 Naravno Musa ih je smatrao i priznavao samo kao
privremene, dok je svoje ambicije o potpunom pokoravawu Srbije time
odloìo, ali od wih nije odustao.74 Despotovi potezi u potowim
mesecima pokazuju da je on tada bio vi{e nego svestan i zbog ~ega je
imao razloga da izraàva svoju zabrinutost. Deo tog ose}awa Stefan je
preneo i u Ugarsku, kada je tokom jula 1411. boravio u Budimu. Tu
posetu je @igmund iskoristio za u~vr{}ivawe prisnosti sa Srbijom,
obzirom da je weno daqe funkcionisawe kao tampon-zone prema
Turskoj bilo od neprocewive va`nosti za Ugarsku, trenutno izloènu
ratobornom raspoloèwu Mleta~ke republike i vla{ko-poqskog saveza
sklopqenog maja 1411. Na taj na~in je @igmundovom voqom Stefan
stekao tvrde gradove i sela, rudnike srebra i zlata rasute po ~itavoj
Ugarskoj. Vrlo je verovatno da je te iste 1411. godine Stefan dobio
bosanski rudni~ki grad Srebrenicu.75 Zadobiv{i time podr{ku i nove
izvore prihoda u Ugarskoj, Stefan se prikqu~io Musinim protivnicima
~iji je broj Musa svakim danom pove}avao svojom samovoqom.
Prosudiv{i koliko je koristi, a koliko {tete imao od saveza sa Turcima i
sukoba sa ujakom, \ura| je pismenim putem savetovao i nalagao majci
71
Kada se Musa uputio ka severu u Plovdiv, Sulejman ga je jo{ gonio. Osvojiv{i
Plovdiv Musa se zatvorio u utvr|ewe u Stanimanu. Posustav{i, za to vreme je
Sulejman boravio u Jedrenu gde se odao pi}u u kome je utopio svoj ugled, vojsku,
vlast, pa i ìvot (Konstantin Filozof, @itije, 57).
72
op.cit., 58.
73
ibid.
74
ISN, 84.
75
ibid, 86.
Mari da preuzme posredovawe u wegovom izmirivawu sa despotom.

Prozrev{i \ur|eve namere Musa poku{a da ga otruje, ali u tome ne
uspe. Le~e}i se od posledica trovawa \ura| se na{ao pod Silistrijom. U
samom gradu tada je boravio Sulejmanov sin Orhan - jedan od Musinih
suparnika. Musa hote}i da ubije obojicu opsedne grad, ali \ura|
lukavstvom spase i sebe i svoje qude od Musinog pokoqa. Za ovaj
neuspeh je okrivio Mihail-bega, koji naslu}uju}i odmazdu iskupi sebe
dosetqivo{}u i prebeè sa delom od Muse dobijene vojske prema
Carigradu. Vizantija je pak podràla Mehmeda Kirixi, jo{ jednog
pretendenta na vlast u Turskoj, ~iji poku{aj da prenese popri{te borbi
u Evropu, gde bi se i on u~vrstio, nije uspeo. Time je ometen i plan da
se wegove trupe prikqu~e despotovim. Po~etkom 1412. Musa je
iznenada preko planine êmernika upao i opqa~kao kraj oko Vrawa.
Pravac pusto{ewa usled brze intervencije despota Stefana zaokrenut
je ka Tesaliji i Solunu.
Zati{ije nastako u prole}e 1412. omogu}ilo je despotu nesmetan
put do Budima. Za nema~kog cara @igmund je izabran 21. jula 1411,
a u ~ast tom doga|aju je o Duhovima 1412. priredio sve~anosti na
ostrvu êpequ i u Budimu. Upravo je za ovaj sabor vezan podatak da
despot koji je bio me|u najuglednijim zvanicama sija kao mesec posred
zvezda.76
Povratak \ur|a Brankovi}a s jeseni 1412. doveo je do zna~ajnog
preokreta ~iji se u~inak odrazio na unutra{wu politiku Srbije u
narednim godinama. \ur|a i Stefana su posledice preìvqenog
nezaobilazno upu}ivale na izmirewe i saradwu. Despotu je \ura| bio
najbliì ro|ak, a \ur|u ujak jedina osoba koja bi ga mogla {tititi i ~iji bi
naslednik mogao postati.77
Prole}e 1413. po~elo je sa novim borbama. Vojska udruènih
Musinih protivnika se uputila ka Ov~em poqu. Bitku pod planinom
Vito{om 5. jula 1413, odlu~ilo je zalagawe srpske vojske pod
komandom \ur|a Brankovi}a i ~elnika Radi~a. Poraèn od strane
vernih mu nekad qudi Musa se povla~i. Prilikom bekstva kow mu se je
zaglibio u blato te su ga gonioci stigli i tu kod sela âmurlu (tur. blato,
glib) i udavili.78 Kraj ìvota i vladavine sultana Muse predstavqao je i
kraj dugogodi{we borbe za vlast Bajazitovih sinova. Mehmed postaje
sultan i Stefanu odmah {aqe poruku da mu predaje Koprijan i
Znapoqe.
76
Na ovom saboru bio je prisutan i Sandaq Hrani}, Stefanov zet od 1411. Tom
prilikom je izme|u wih postignut dogovor o saradwi u slu~aju novih opasnosti od
Turaka
77
Stefanovo i \ur|evo izmirewe prikazano je na jednoj minijaturi Minhenskog pslaltira.
78
Ve} je 17. jula o tome u Dubrovnik stigao glas od Sandaqa Hrani}a (M. Purkovi},
Knez i despot, 105.).
DOK JE U SRBIJI BIO MIR...

Iznurena i raspar~ana dinasti~kim sukobima Turska se nije
morala pribojavati za svoje granice prema balkanskim susedima,
zahvaquju}i interesima razjediwenim snagama hri{}anskih dràva.
Despotovina je sebi ugovorom sa sultanom Mehmedom obezbedila do
wegove smrti (1421) doba prividnog mira. Prisni odnosi sa
@igmundom po{tedeli su je i ratnih razarawa prilikom ugarsko-turskih
sukoba. Time su bili stvoreni povoqni uslovi za daqi, ranije zapo~et
privredni i kulturni uspon zemqe. Nemiri u zeti i Bosni, iako se nisu
direktno doticali teritorije Despotovine, niti ìvota wenog stanovni{tva,
ipak su se u izvesnim aspektima odrazili nbepovoqno po Srbiju,
izazvav{i pobuweni~ko raspoloèwe Bo{waka i Dubrov~ana. Pi{u}i
ìtije na uzrocima i toku ovih doga|aja Konstantin Filozof se nije
zadrào.
Odnosi Zete i Venecije bili su veoma zao{treni, uprkos nastojawu
da se Jadranski rat zapo~et 1405, privede kraju. U ve} zamr{ene
odnose upleo se i bosanski vojvoda Sandaq Hrani}, polaù}i pravo na
Kotor koji je po~etkom 1410. poku{avao da se stavi pod Mleta~ku
vlast, {to je upravo prisustvom wegovih interesa bilo onemogu}eno.
Krug mleta~kih protivnika se naglo pro{iruje krajem 1411, kada se
Sandaq Hrani} oènio Jelenom Bal{i}, majkom Bal{e III, postav{i time
i zet despota Stefana. Bal{a je time dobio podr{ku svog o~uha, ujaka i
ugarskog kraqa @igmunda. Zajedni~ki pritisak primorao je Veneciju
da prihvati pregovore, ali je wihovo odugovla~ewe bilo prekinuto
isprovociranim upadom Bla{e III na Mleta~ke posede, aprila meseca
1412. godine. Novembra 1412. sporazum o miru je bio sklopqen.
Borbe su potom prenete na prostor Bosne. Sandaqa Hrani}a je napao
wegov sused vojvoda Hrvoje Vu~i}. Nimalo odu{evqen ovakvim
wegovim potezom @igmund je preduzeo mere koje su ugrozile
Hrvojev poloàj i izazvale gubqewe velikog dela wegovih poseda. Jedini
protivnici Sandaqa Hrani}a i ugarskog kraqa @igmunda kojima se on
mogao obratiti za pomo} bili su Mle~ani i Turska. Mle~ani nisu èleli
da remete ugovor o primiriju sa Ugarskom, sklopqen avgusta 1413.
Preostala je jedino saradwa sa Turcima, ~ije je posledice i duboke
poreme}aje koje ona moè da izazove Hrvoje Vuk~i} zaboravio da
nasluti.
Turski su odredi su ve} maja 1414. ve} operisali u Bosni. Tokom
juna usledio je drugi, mnogo silovitiji napad. To je bio po~etak turskog
u~vr{}ivawa u Bosni, odakle se vi{e nisu povukli. Ovakav razvoj
doga|aja nije odgovarao @igmundu, te i on okupqa vojsku. Sa Turcima
se sukobio jula 1415. u La{vi, izgubiv{i bitku i dosta vi|enih qudi, koje
Turci zato~i{e u Zve~an. Stefan Lazarevi} je tada iskoristio svoje
dobre odnose sa sultanom, posreduju}i oko osloba|awa nekih od wih.79

Slabqewem ugarske prevlasti u Bosni, zapretila je okolnim zemqama
opasnost iz novoste~enog turskog upori{ta. Osmanlije nisu morale
neposredno da vr{e napade; samo wihovo prisustvo u susedstvu bilo
dovoqan faktor nestabilnosti. U Bosni se javilo i antiugarsko
raspoloèwe, {to je rezultovalo nepprijateqskim dràwem i prema
ugarskim saveznicima, na prvom mestu prema despotu Stefanu. U
avgustu 1415. odràn je skup bosanske vlastele na kom je odlu~eno
da se Srebrenica oduzme od despota Stefana. Ne{to kasnije je u
Srebrenici izbila pobuna koju je pomagao Tvrtko II. Stefan se tada
li~no pojavio u Srebrenici, proterao Tvrtkovu vojsku i zarobio tri topa
ostavqena pri povla~ewu.
Da su razmere te{ko}a hri{}anskog sveta na Balkanu,
prouzrokovanih turskim prisustvom, bile prili~ne svedo~i wihovo
predo~avawe na crkvenom saboru zapadnih vladara u
Konstanci(1414-1418). Tom skupu je pristusvovalo i despotovo
poslanstvo, premda je mogu}e da je i on li~no bio tamo u
@igmundovoj pratwi.80
Po~ev od 1415. Turci su nastojali da obezbede prevlast u
albanskim predelima, da bi ve} 1417. osvojili Valonu, Kaninu, Pirg i
Berat. To je umnogome ugrozilo poloàj Venecije na Jadranu, koja se uz
to morala braniti obovqenih napada Bal{e III tokom 1419. Brojni
sukobi oko granica i prihoda tamo{weg stanovni{tva ukazivali su na r|
avo izvr{enu podelu poseda koja je morala osnaèna podr{kom svog
ujaka i ve} zapo~etim @igmundovim napadom na Furaniju 1418, koji
je imao za ciq da ugrozi jezgra mleta~ke vlasti. Bal{a III je naredio
hap{ewe svih Mle~ana u Zeti, a potom napao Skadar i Drivast, marta
1419. Ugroèna sa dve strane Repubika se oslawala vi{e na
diplomatske pregovore i re~itost poslanika no na svoju stvarnu mo}
odbrane. U aprilu 1419. ucenili su Bal{inu glavu na 5000 dukata, da bi
ne{to kasnije nagradu pove}ali na 8000 dukata. Uporedo sa Bal{inim
napredovawem i osvajawm mleta~nih poseda, uspe{no su se odvijali
pregovori koje je Republika pokrenula sa Turskom. Mirovni sporazum je
zakqu~en 6. novembra 1419. godine. Saznav{i za odredbu ugovora po
kojoj }e Mle~ani pla}ati sultanu danak za Skadar, Drivast i Qe{, a
Turci wima za uzvrat braniti posede u Albaniji, Bal{a III obustavqa
svoje vojne akcije. Takav tok doga|aja nije mogao spre~iti stavawe
Kotora pod mleta~ku upravu, niti nemire i pobune koje su nakon toga
usledile tokom 1420-1. u neposrednoj okolini grada. Pregovori o
primiriju su vo|eni bezuspe{no sve do prole}a 1421. Neke zahteve i
nastojawa Mle~ana podupirale su vesti o poboqevawu Bal{e III. Oni su
79
Konstantin Filozof beleì da je na ovaj na~in oslobo|en i ban Jovan Moravi~ki
(@itije, 67.).
80
Pitawe Stefanovog odlaska u Konstancu nije u dana{woj istoriografiji jo{ uvek
kona~nore{eno. Konstantin Filozof o tome govori vrlo izri~ito u pozitivnom smislu,
dok M. Purkovi} smatra da je to mesto pogre{no protuma~eno(Knez i despot, ??)
o~ekivali da }e Bal{u naslediti Stefan Bal{i} Maramonte, ne vode}i pri

tom ra~una da je Bal{a znao za wegovu potkupqivost isto kao i
wegovi takmaci. Smrt Bal{e III 29. aprila 1421. pokazala je da
potcewivawe prisnih ro|a~kih veza zetskog i srpskog gospodara nije
imalo osnova. Bal{a je svom ujaku zave{tao Zetu, ali i nere{eni sukob
sa Mlecima.81
POSLEDWE STEFANOVE GODINE

Kako je Stefanov sestri} Bal{a umro na srpskom dvoru u
Beogradu, to za despota nije mogla biti vest koju bi saznao tek nakon
nedequ dana, kakav je slu~aj bio sa Mleta~kom republikom.
Nepoznato je me|utim, za{to Stefan nije iskoristio ovu prednost, iako
su se akcije Mle~ana, ohrabrenih bole{}u zetskog gospodara mogle
lako predvideti. Naime Republika je tokom maja 1421. zaposela
Drivast, Bar i Ulciw i sve do dolska despotove vojske 22. avgusta (sic!)
ona je imala tendenciju ka daqem teritirijalnom {irewu. Razumeti ovu
zakasnelu intervenciju bilo bi mogu}e samo u sklopu doga|aja u
Turskoj, koji su tada u velikoj meri uslovqavali op{te stawe na Balkanu.
Vest o smrti Mehmeda I 21. maja 1421. ~uvana je u tajnosti da bi tek
u julu mesecu postala op{tepoznata. Prema svedo~ewu Konstantina
Filozofa, Stefan je vest o tome primio ba{ nekako u vreme Bal{ine
smrti, zajedno sa predlozima za borbu protiv Mehmedovog sina-
naslednika Murata II.82 Ve} o~ekivanoj borbi za presto koja je izbila
nakon sultanove smrti davala je podsticaj i Vizantija podràvaju}i
nastojawa izvesnog Mustafe, koji je verovatno i bio jedan od
Bajazitovih sinova, da se u~vrsti u Evropi.83 Konstantinovu
nepreciznost umawuje jedna opet wegova hronolo{ka odrednica da je
Mustafa u evropskom delu zemqe osvojio sve do Kalipoqa i tada posla
k depotu da mu bude drug. U vezi sa tim jedan anonomni ~inovnik
solunske mitropolije ostavio je podatak da je Mustafa zauzeo Galipoqe
81
Bal{a III nije imao direktnog naslednika. Sin koji mu se je rodio 1415. umro je jo{
kao dete.
82
J. Kali}, Despot i Turci, 10.
83
Posledwih godina vlade Manojla II Paleologa(1391-1425), usled wegove bolesti,
najve}i deo dràvnih poslova je vr{io wegov sin i naslednik Jovan VIII(1425-1448).
Dok je car Manojlo II vaìo za umerenog i objektivnog vladara, neki su govorili i
turskog prijteqa, dotle je wegov sin bio osoba koja je svoja nadawa vezivao za davno
obe}ane antiturske akcije sa Zapada (cf. \uri}, Sumrak, 161sq.).
15. avgusta 1421. Ovo dozvoqava da se zakqu~i da su se tokom jula i

avgusta de{avali presudni doga|aji u Turskoj, od ~ijeg je ishoda
zavisila i Stefanova odluka o pohodu na Zetu. Odlaù}i sukob sa
Mlecima, svesno im daju}i prednost, Stefan je sebi ostavqao dovoqno
vremena da uredi odnose sa Osmanlijama. Prilika mu se pruìla
upravo sa dolaskom Mustafinog poslanstva, ~ije je usmene predloge
za zajedni~ku delatnost protiv Murata II odbio, stavqaju}i se time na
stranu legalnog naslednika prestola. Poslanici su po despotovom nare|
ewu bili ~ak i uhap{eni i tako poslati Muratu II. Ne na{av{i dovoqno
~vrst oslonac me|u hri{}anskim vazalima Osmanlija Mustafa je ubrzo
podlegao.84
Stefan je pohod na Zetu preduzeo u drugoj polovini avgusta.
Putem poslanika upu}enog u Veneciju zatraìo je predaju zetskih
gradova. Neispo{tovani despotovi zahtevi uslovili su po~etak ratnih
operacija. Srpska vojska je osvojila Drivast i Bar, kao i delove teritorija
izvan utvr|enih gradova. U vreme ovih sukoba Venecija je poku{avala
da obnovom jednog ugovora o miru sa Mehmedom I iz 1419. uslkadi
svoje potrebe sa interesima Turske. Bailo Venecije je oktobra 1421.
imao za zadatak da izdejstvuje izmenu jedne odrednice tog ugovora, a
da pri tom od vizantijskog cara prikrije razlog svog obitavawa u
Carigradu. Pomen gradova Skadra, Drivasta i Qe{a kao mleta~kih
poseda u Albaniji trebalo je preina~niti u ugovoru u mawe precizne
posede u Albaniji. Takva odrednica bi podrazumevala i teritorije
osvojene u periodu izme|u Bal{ine smrti i Stefanove vojne
intervencije, a koje su pripadale srpskom despotu kao zakonitom
nasledniku svog sestri}a. U slu~aju da sultan prihvati obnovu i izmenu
mirovnog ugovora, poslanik je trbalo da nazna~i obavezu sultana da
brani te posede Venecije u Albaniji napadnute od despota Ra{ke. U
suprotnom imao je zadatak da izdejstvuje vojnu pomo} Osmanlija
lokalnim mleta~kim vlastima. Ishod misije ostao nam je nepoznat, ali
je sigurno wegova posledica bila obustava ratovawa u Zeti. Despot je
sa Republikom zakqu~io {estomese~no primirije, i ve} novembra
1421. je bio u Kru{evcu.85
Neposredno pre isteka sklopqenog primirija u martu 1422.
Stefan {aqe poslanstvo u Veneciju. Sposoban Stefanov diplomata
vojvoda Vitko imao je da obavesti Mle~ane da }e wegov gospodar,
ukoliko mu se nasle|eno ne ustupi traìti druge na~ine da to dobije,
{to se u prvom redu odnosilo na Skadar. Uprkos tome Mle~ani su
tvrdoglavo nastojali na tome da im bude predato sve {to je despot
osvojio prethodne godine. Kako popustqivost nije bila osobina ni jedne
od zava|enih strana, pregovori nisu napredovali. Me|utim, nakon
84
Murat II je suzbio Mustafu odmah po wegovom prelasku u Malu Aziju. Krajem
januara 1422. uhvatio ga je negde na Dunavu i u Jedrenu ga usmrtio na ritualni
na~iin, trude}i se da ovim ~inom pokaè podanicima kako uzurpator nije bio pravi
sin velikog Jildirima (\uri}, Sumrak, 190.).
85
M. Purkovi}, Knez i despot, 117.
mesec dana, Mle~ani ne èle}i da daqe ratuju, pristaju da Stefanu

priznaju Bar, Drivast i skadarsku proviziju, ali wihov zahtev da
posednici gradova budu i posednici okoline, zbog sopstvenih ugroènih
interesa srpska strana nije odobrila ni prihvatila. To je rezultovalo
prekidawem pregovora bez produètka primirja. Dok su pregovori o
obnovi primirja bili jo{ u toku, Mle~ani su strahuju}i za Skadar
dopremali u grad momke, hranu i oru`je, ali su takve predostro`nosti
bile prekinute merama koje je pokrenuo despotov vojvoda Nazaren.
Izgra|ena su utvr|ewa na Bojani koja su onemogu}ila snabdevawe
grada. Tokom aprila rezerve neophodne odbrani bile su iscrpqene, ali
se ishod opsade korenito promenio krajem godine.86
Paralelno sa doga|ajima pod Skadrom i u celoj Zeti, zapo~ela je
juna 1422. i opsada Carigrada. Bio je to odgovor Murata II na
vizantijsku podr{ku nedavno savladanom Mustafi. Ubrzo nakon
podizawa tromese~ne opsade u Gradu se pojavio ~etrnaestogodi{wi
Muratov brat Mustafa, koga su emiri u zapadnoj Anadoliji istakli kao
svog kandidata za osmanski presto. Murat II je me|utim i ovaj put je
pokazao svoje vladarske sposobnosti. Izdajstvom svog vaspita~a
de~ak je ubijen u Nikeji 24-25. januara 1423. godine.
Suprotno Vizantiji koja je tih godina radila na potpirivawu
dinasti~kih sukoba u Turskoj, daju}i uvek podr{ku protivnicima
legalnog naslednika, Stefan se, pou~en ranijim iskustvima, odlu~io na
odràvawe dobrih i stabilnih veza sa Muratom II. Obnavqawe vazalnih
obaveza sa novim sultanom vodilo je u tom pravcu. Odnosi Srbije i
Turske su utvr|eni sporazumom prilikom boravka sultanovog
poslanstva na despotovom dvoru u Beogradu leta 1422, o ~emu su
Mle~ani bili obave{teni tek slede}e godine.
Srpsko-ugarsko savezni{tvo je s druge strane ve} ranije,
prevazilazi{lo svoju balkansku su{tinu. Kada je u poznu jesen 1421.
@igmund zatraìo vojnu pomo} za borbu protiv ~e{kih Husita, Stefan
mu je spremno poslao odred svojih kowanika. Ovaj odred, koji
verovatno bili pod komandom tami{kog ùpana Pipa od Ozre,
u~estvovao je u borbama na udaqenom boji{tu tokom decembra
1421. i januara 1422. godine.87 Na Cveti slede}e 1423. godine Stefan
je bio u Ke`marku, gde je prisustvovao sastanku @igmunda sa
poqskim kraqem Vaclavom i litvanskim knezom Vitoldom. Iako su se
razgovori uglavnom odnosili na de{avawa u ê{koj, despot je svojim
prisustvom na ovom sastanku dobio mogu}nost da uti~e i na odluke
ugarskog dvora, koje su se ticale i budu}nosti Srbije. Nedore~ena
protivturska politika Ugarske najvi{e ja poga|ala Despotovinu.
Remetila je odnose sa Sultanom i uvla~ila zemqu u rat bez izgleda da
ga dobije. Shvataju}i da se Ugarska nije ose}ala dovoqno sigurnom u
takvom samostalnom poduhvatu, despot je nezavisno po~eo da prati i
86
Despotova vojska je jedne decembarske no}i doìvela neuspeh o ~emu je
@igmund odmah obave{ten (ISN, 200.)
87
ISN, 209.
podsti~e sve oblike protivturskog udruìvawa, {to se prevashodno

odnosilo na Vizantiju.
Tog prole}a Venecija je poku{ala da ponovo sprovede istu
diplomatsku igru protiv Srbije, ukqu~uju}i u wu i Tursku kao glavnog
~inioca. Pored toga Serenissima je nastojala da potkupqivawem i
zavadom smawi broj despotovih pristalica. Stefan je u me|uvremenu
vo|ewe rata u Zeti i pregovora koji su mogli da ga okon~aju prepustio
svom sestri}u \ur|u Brankovi}u. Po~etkom leta 1423. \ura| je sa 8000
qudi na{ao pod Skadrom, ~ija je opsada otpo~ela na isti na~in kao
pro{le godine. Mleta~ki zahtev da se pristupi pregovorima ubrzo je
usledio. Kod Svetog Sr|a na Bojani, gde su se sastali mleta~ki poslanik
Fran~esko Bembo i \ura| Brankovi}, sklopqen je Skadarski mir.
Republika je zadràla Kotor, Ulciw i Skadar, Srbija je u nasledstvo
kona~no dobila Bar i Drivast, kao i Budvu sa solanama u Grbqu, ali i
skadarsku proviziju. Odredbama o raspodeli teritorije dodate su i
odredbe o dràvno-pravnim odnosima. Povodom sklapawa mira prire|
ena je sve~anost na la|i mleta~kog kapetana i pregovara~a
Fran~eska Bembe. Tu proslavu \ura| je iskoristo da pokrene pitawa
koja su se ticala potvr|ivawa povlastica, kao ranije wegovom ocu Vuku
i knezu Lazaru tako sada i despotu Stefanu, ali i jednog jo{ va`nijeg - o
barem indirektnom u~e{}u u pohodu protiv Turske. Bembo nije mogao
dati preciznije odgovore jer za to nije imao ovla{}ewa.
Podsticaj za novo okupqawe antiturskih snaga dala je Vizantija,
ugroèna posledicama neoprezno vo|ene politike Jovana VII. Romejski
poslanici su ve} od marta 1423. po~eli da raznose predloge
balkanskoj vlasteli o zajedni~koj borbi protiv Osmanlija. Novembra
1423. u istom ciqu je krenuo na Zapad i sam inicijator akcije. Jovan VIII
Paleolog se najpre uputio u Veneciju, obzirom da mu \ura| nije mogao
preneti sre}ne vesti. Me|utim nije ni slu~ajno {to se potowi despot o
tome nije mogao dogovoriti sa mleta~kim poslanikom. Odnosi
Venecije i ve}ine dràva na Levantu nisu nikako mogli biti osnova za
gra|ewe stabilnog antitutskog programa. Serenissima nije mogla uzeti
u~e{}e u takvom poduhvatu protiv Osmanlija, bez straha da }e biti
napadnuta od neke duge strane. Prvenstveno su je u tome spre~avali
konstantno zategnuti odnosi sa Ugarskom, u kojima je Jovan VIII
mogao posredovati, ali ne i o~ekivati kona~no izmirewe. Zadràv{i se
kratko u Milanu, Mantovi i Paviji vasilevs je juna 1424. stigao i na
@igmundov dvor kada je tu ve} bio prisutan i Stefan Lazarevi}. Na
ugarski dvor ne{to kasnije, u leto 1424, stiè i poslanik sultana Murata
II. U ime svog gospodara on je predloìo pregovore o sklapawu mira.
To je mogao biti samo padi{ahov diplomatski manevar i kupovawe
vremena u poku{aju spre~avawa obimnijih hri{}anskih okupqawa.
@igmund je prihvatio predloèni mu mir na dve godine, jer je to
odgovaralo wegovim planovima o operacijama na severu. Pritom je
Jovanu VIII obe}ano da }e isticawe mira ozna~iti po~etak borbe. Jo{
februara 1424. Murat II sklopio je mirovni sporazum sa Vizantijom,
vrativ{i je time u podre|en, vazalni poloàj iz 1371/2. godine. Mirovni

ugovor zakqu~en izme|u Turske i Ugarske, a koji se velikim delom
odnosio i na Srbiju, imao je i za ove strane licimeran prizvuk. Sultana
su iznemiravali prisni odnosi izme|y Stefana i @igmunda, koji su
nesumqivo imali politi~ku pozadinu. @igmund je s druge strane ovim
mirom samo odlagao skori rat sa Turcima, u ciqy {to boqe pripreme za
ovu izvesnost. Da bi se u potpunosti mogao ukqu~iti u @igmundove
pripreme, Stefan po~etkom avgusta 1425. {aqe poslanika i predlaè
kona~no razre{ewe nesporazuma u Zeti, nastalih usled subjektivnih
tuma~ewa pojedinih odredbi Skadarskog mira. Pri tom je podsetio
Mle~ane i na neophodnost izmirewa Republike sa Ugarskom,
neizostaviv{i pomen jo{ jednog Mustafe, kao dodatnog ~inioca u
zajedni~kom suprotstavqawu Turcima.88
Taj “tre}i” Mustafa, bio je zagonetna li~nost koja se la`no se
izdavala za sina Bajazita I. U savremenim izvorima na{ao je svoje
mesto zahvaquju}i svojim izrazitim ratni~kim osobinama i
sposobnostima da oko sebe okupi protivnike sultana. U tome su mu
pomagale i wegove ambicije, ni malo pokolebane sudbinom wegovih
istoimenih predhodnika. Stefan Lazarevi} je, kako su pokazala potowa
de{avawa, sa wim uspostavio kontakt.
@igmundovim planovima za 1425. godinu prepreka je bila i
nemogu}nost dogovora oko kqu~nih manevara u stvarawu
strategijskog plana napada. Ugarska je smatrala za potrebno da
preuzme rukovo|ewe vojske na kopnu, dok bi u interesu funkcionisawa
skladne celine to isto trebala da preuzme Venecija na moru. Republika
je me|utim sve predloge nepotpuno prihvatila ili je to ~inila nakon
hitne izmene prvobitnog plana. Svojim pona{awem Serenissima nije
izlazila iz granica {irih od sopstvene za{tite i sopstvene koristi, ne
izraàvaju}i voqu de se upu{ta u budu}nost jedne takve razjediwene i
subjektivne politike. Oktobra 1425. bilo je jasno da se pomo} Mleta~ke
ne moè o~ekivati. Odlasci despota Stefana u Budim i akcije koje je
tamo preduzimao bile su isto tako u~estale koliko i glasovi koji su o
tome obave{tavali sultana Murata II. Budu}i da je prilika bila povoqna
jer se Stefan bavio u Ugarskoj, Murat {aqe poslanika sa izvi|a~kim
zadatkom na despotov dvor. Srpskog gospodara je poslanik poduè
~ekao, ali kada ga je i do~ekao despot ga nije ni udostojio prijema,
ve} je Tur~ina samo obdario i otpratio svome gospodaru. To je pored
svega onog {to je ve} video na putu do Beograda, bila poslaniku jo{
jedna potvrda da se Despotovina sprema za rat. Ve} leta 1425. Stefan
je naredio da se gradovi pripreme za odbranu. O svojim utiscima
poslanik je lakonski obavestio Murata II: Ako ti ne krene{ na wih, oni }
e na tebe sigurno.89
Na Muratov dolazak se nakon toga nije moralo dugo ~ekati.
Stefan se opremao dobavqaju}i oru`je i baryt u Dubrovniku tokom
88
89
Konstantin Filozof, @itije, ???
oktobra 1425. Dubrova~ka vlada je kao i u svkoj sli~noj ranijoj prilici

radi predostro`nosti obustavila 8. oktobra trgovinu sa zemqama
despota Stefana i \ur|a Brankovi}a. Stefan je Muratu uputio poslanike
koji su ga zatekli sa vojskom pod Sofijom. Sultan ih je poslao nazad
despotu sa porukom da kre}e na wega. Novembra 1425. turska je
vojska preko Pirota i Ni{a prodrla u Pomoravqe i opusto{ila na tom
putu pograni~ne krajeve. Zemqa je tada pretrpela velike {tete i
razarawa, {to je ostalo zabeleèno u savremenim izvorima. Iz Ugarske
Srbiji stiù pomo}ni odredi pod komandom tami{kog ùpana Pipa
Spana (Pipa od Ozre). Borbe su prekinute ubrzo nakon pokrenutih
Stefanovih pregovora sa sultanom. Osim zati{ija kao posledice wihov
sadràj i tok nije poznat.
Sa okupqenom vojskom despot se okrenuo ka Bosni. Bogato
rudarsko naseqe Srebrnica bila je ta~ka razdora dva srpska vladara.
Svojevremeno je @igmundovom odukom kraqa bila oduzeta od
bosanskog kraqa i dodeqena Stefanu. Bosanski vladar u vlastela se
nikada nisu pomirili sa takvom odlukom. Povoqna prilika ukazala 1425.
prilikom turskog napada na Srbiju. Tvrtko II je opseo grad nadaju}i se
skorom uspehu. Me|utim brzim prelaskom Drine despotove snage su
iznenadile bosanskog kraqa i naterale ga u povla~ewe. Stefan
Lazarevi} je gone}i Tvrtka II prodro i u bosanske strane.90
U periodu od 1423. do 1426. pokazalo se da postoje mnoga
sporna pitawa u pogledu granica, prihoda, gra|anskih prava koja nisu
re{ena zakqu~ivawem Skadarskog mira, te je bilo nepohodno poraditi
na sklapawu novog sporazuma. Kona~na razgrani~ewa su utvr|ena
tek 22. aprila 1426. u Vu~itrnu na dvoru \ur|a Brankovi}a, budu}i da
je Stefan ve} bio u Ugarskoj.91
Na ugarskom dvoru je 10. maja 1426. bio prisuta jedan
florentinski poslanik. Ono {to je ostalo zabeleèno u wegovom
dnevniku - o Stefanovim stavovima koji su se protivili miru sa
Venecijom - bio je samo uzgredni povod wegove posete @igmundu.
Stvaran razlog bilo je utvr|ivawe srpsko-ugarskih odnosa posle wegove
smrti. Odredbe ugovora koji se bavio tim problemom sklopqenog u
bawi Tati nisu poznate. On je ostao sa~uvan samo po kasnijim
prepisima koji nose vidqive tragove prerade. Rekonstrukciju
dozvoqavaju samo wegove posledice. Neosporno je da je na Stefanov
predlog @igmund priznao ve} opunomo}enog \ur|a i uveo ga u red
ugarskog plemstva, {to je podrazumevalo i obavezu prisustvovawa
wihovim saborima i davawe pomo}nih vojnih odreda. Tako|e je predvi|
eno da ako Stefan ne byde imao mu{kog potomstva Ugarskoj pripadne
Beograd, Bela Stena, Ma~va, Kolubara i Golybac.
90
ISN, 213.
91
\ura| je pregovore vodio na osnovu Stefanovog punomo}ja dobijenog 22. marta
1426. godine u Toponici (gruànski kraj). Despot je Vu~itrnski ugovor ratifikovao u
Srebrnici 25. jula 1426, a Mle~ani 3. februara 1427.
U izvorima tursko-srpski sukobi tokom 1426. nisu poznati92, ali se

prvi slede}i napad na Despotovinu vezuje za po~etak 1427. godine.
Ve} tada je srpski despot momi{qao na mogu}nost sopstvenog
izgnanstva.93 Ciqno podru~ije napada bilo je Novo Brdo i utvr|ewa u
neposrednoj okolini. Opsada Novog Brda pod li~nom komandom
Murata II bila je u toku februara 1427. U Srbiji se tek u martu 1427.
pojavquje onaj tre}i Mustafa, beè}i iz Soluna, te nije mogu}e tvrditi
da je napad na Srbiju bio uslovqen wegovim prisustvom. Taj efekat je
logi~nije pripisati nekim ranijim pregovorima, a kojima zaista ima
promena vezanih za leto 1425. Zahtev Murata II da mu se Mustafa
izru~i, Stefan odbija uz poruku: quia erat de Otomanis et erat dominus sicut ipse
Moratus ( )94 {to je jo{ vi{e razbesnelo napada~a.
Dok je opsada Novog Brda jo{ trajala, tokom prole}a i leta borbe
zadobijaju {iru teritorijalnu dimenziju. Tokom jula Turci su ve} prodrli u
Podunavqe. Istovremeno sa turskim napadom do{lo je i do nereda u
Srebrnici. Krajem marta ili po~etkom aprila 1427. pobunili su se rudari
protiv despotovog nadzornika Vladislava i bacili ga sa palate. Stefan je
odgovorio veoma o{trim merama, pa je sa vojskom do{ao u Srebrnicu
i krvavo ugu{io pobunu. Mnogi su se razbeàli, a zate~eni su qudi
te{ko ka`weni. Stadali su i neki Dubrov~ani koje je Stefan optuìo kao
vinovnike pobune. Uzaludni su bili napori Dubova~ke vlade da pred
srpskim despotom skine krivicu sa svojih gra|ana.
Sredinom jula 1427. ismail}anska vojska je kako je ve}
pomenuto sve dubqe prodirala u Despotovinu i stigla blizu Resave.
Ose}awe pometwe straha i treèwe pribeì{ta bili su tada jedine
delatnosti srpskog naroda. Svako smrti i grabqewe o~ekiva{e, pisao je
Konstantin Filozof prise}aju}i se te{kih dana koji su predhodili jednom
koji je potowe u~inio jo{ teìm. Putuju}i ka Beogradu, u blizini
Mladenovca na mestu Glava (dana{we selo Crkvine) idahnuo je despot
Stefan Lazarevi}. Na mestu despotove smrti \ura| Zubrovi} je postavio
spomenik od studeni~kog mermera. Klesar natpisa na kamenu bio je
izvesni pop Vlu{a (slika br. ??). Dubrov~ani su za smrt srpskog vladara
saznali krajem jula, a svoja ose}awa izrazili su re~ima u pismu za
@igmunda: iako je ponekad bio teàk i okrutan, za neprijateqe
hri{}anske vere bio je maq i odbrana od wih zbog ~ega àlimo ga i
gorko oplakujemo.
Ne zna se dokle su prodrle turske trupe u momentu despotove
smrti. Danas se smatra da je telo despota Stefana poloèno u wegovoj
najve}oj i najva`nijoj zadu`bini Manasiji u Resavskoj oblasti, {to se
bazira na podacima Konstantina Filozofa. Me|utim u ìtiju se ne
92
Da tada nije bilo sukoba sa sultanom potvr|uje i mogu}nost vo|ewa mleta~ko-
turskih pregovora na tlu Srbije, o ~emu je Senat odlu~ivao 2. septembra 1426. (J.
Kali}, Despot i Turci, 16.)
93
Prilaù}i lavri sv. Atanasija na Atosu darove i imawa, Stefan pomenuv{i dane kada
mu treba davati pomene, izlaè i svoje mi{qewe o tome da moè biti prognan, te da
mu u tu|oj zemqi bude grob.
94
pomiwe da su despotove mo{ti prenete u Manasiju u Resavi, niti u

Resavu, ve} u despotovu crkvu u Resavi, {to bi se podjednako moglo
odnositi kako na Manasiju, tako i na neku drugu crkvu u istoj oblasti u
slu~aju da je podignuta. U geografskom smislu Resava moè
obuhvatati samo sliv istoimene reke, bez mogu}nosti prelaska preko
Morave u koju ona uliva. U kurtrolo{kom pogledu, oblast Resava mogla
bi imati {ire odre|ewe, imaju}i u vidu uticaj i tekovine resavske
prepisiva~ke {kole. Manastir Koporin se u uèm, geografskom smislu
ne moè na}i u Resavi, ali joj istovremeno kao deo kulturnog kruga
pripada. Leta 1981. na zahtev Wegove svetosti patrijarha srpskog
Germana izvr{en je antropolo{ki pregled kostiju na|enih ispod
jednostavne kamene plo~e u manastiru Koporinu. Po mi{qewu
antropologa Srboquba @ivanovi}a skelet je pripadao mu{koj osobi,
koja je bila relativno visoka u pore|ewu sa prose~nom visinom kod
Srba u sredwem veku.95 Tako|e antropolo{ka paleopatolo{ka analiza
ra|ena u Londonu (The Medical College of St. Bartholomew’s Hospital,
Department of Anatomy) je pokazala da osoba dugo bolovala od no`ne
bolesti i bila vi{e puta rawavana. Uo~eni su tragovi rawavawa o{trim
predmetom na desnoj ramewa~i, levoj i desnoj butnoj kosti i veoma
izrazita povreda i raspad ko{tanog tkiva na desnoj golewa~i.
Ustanovqeno je tako|e i prisustvo tragova mira na pregledanim
skeletnim ostacima.96 Na osnovu ovih i jo{ nekih podataka Srboqub
@ivanovi} je zakqu~io da su nepoznate mo{ti pripadale despotu
Stefanu Lazarevi}u.
ZAKQUчAK
Nekada despotov beli grad ne opkoqavaju iste zidine, a ni

kroz despotovu kapiju i pored wegove kule ne prolaze isti qudi (tabla
XVII). Nisu u wemu iste crkve ni isti monasi. Nema ni one beogradske
poveqe koje bi se weni gradjani pridrжavali. Nestalo ih je i preostalo
od wih potom isto koliko i od mramornog stuba na Kosovu – priчa i
pouka.
Na wih nas joш увек подсећа симболично масивна представа деспота
Стефана Лазаревића на Калемегдану, рад вајара Небојше Митрића..97
S. @ivanovi}, Ktitorska grobnica, ??

95
Н. Митрић је такође израдио и кивот од нерђајућег челика у који је био положен део светих
96
моштију деспота Стефана.

97
Србија је кроз његово лице без очију упрта ка западним странама којима се
давала, али уједно, понекад и више но што би давала – узимала. Онај који га је
наследио није се знао давати, па му је све и узето. Деспотовине је нестало 1459.
године, а од тада је постепено нестаjало свих оних светлих предачких очију и
њихове светле косе, чији праменови бледе на манастирским фрескама. Заменила их
је тама и мрак турског конзерватизма. Када је њега нестало, није нестало
навике, која би једино могла бити потиснута формирањем нове, а у нашем је
интересу да она буде боља. Није ли опет време да се облаци размакну, пошто је из
њих већ пала обилна киша нових идеја, или ће се још дуго чекати на време угодно?
SPISAK SKRA]ENICA ÊSTO NAVO\ENIH DELA
Izvori
Konstantin Filizof, Konstantin Filozof, @itije despota Stefana,

@itije . . . . . . . . . Stara Srpska Kwièvnost II,
Beograd 19
Mavro Orbin, Kraqevstvo Mavro Orbin, Kraqevstvo Slovena,
Beograd 1968.
Slovena . . . . . . . . .
S. Novakovi}, Zakonski Zakonski spomenici srpskih dràva
sredwega
spomenici . . . . . . . . veka, prikupio i uredio: S.
Novakovi}, Beograd
1912.
\. Trifunovi}, Kwièvni Despot Stefan Lazarevi}, Kwièvni radovi
radovi . . . . . . . . . . despota Stefana Lazarevi}a,
priredio: \. Tri- funovi}, Beograd 1979.
Literatura
M. Antovi}, Zmajev red M. Antonovi}, Zmajev red,

M. Bajalovi} - Haxi- M. Bajalovi} - Haxi-Pe{i}, Ugarski
pe}waci
Pe{i}, Ugarski pe}waci
A. Veselinovi}, Dràva A. Veselinovi}, Dràva srpskih despota,
srpskih despota . . . . . Beograd, 1995.
B. Vujovi}, Natpis despo- B. Vujovi}, Natpis despota Stefana,
ta Stefana
M. Dini}, Oblast Branko- M. Dini}, Oblast Brankovi}a,
vi}a
S. Du{ani} - Marjanovi}, S. Du{ani}-Marjanovi}, Vladarske
isignije
Vladarske insignije . . . i dràvna simbolika u Srbiji od XIII
doXV veka,
Beograd 1994.
I. \uri}, Sumrak Vizantije . I. \uri}, Sumrak Vizantije, Zagreb 1989.
S. @ivanovi}, Ktitorska S. @ivanovi}, Ktitorska grobnica u
Manastiru
grobnica . . . . . . . . . Koporinu, Glasnik SPC 11(1983)
220sq.
ZRVI . . . . . . . . . . . Zbornik radova Vizantolo{kog
instituta SANU,
Beograd
Glas SKA Glas srpske kraqevske akademije,
Beograd
K. Jiri~ek, Istorija Srba . K. Jiri~ek, Istorija Srba I, Beograd 1978.
ISN . . . . . . . . . . . . Istorija srpskog naroda II, Beorad
1981.
J. Kali}, Beograd u sredwem J. Kali}, Beograd u sredwem veku,

Beograd 1967
veku . . . . . . . . . . . .
J. Kali}, Srbi u poznom sre- J. Kali}, Srbi u poznom sredwem veku,
Beograd
dwem veku . . . . . . . . . 1994.
J. Kali}, Despot i Turci . . J. Kali}, Despot i Turci (1421-1427),
M. Purkovi}, Knez i despot M. Purkovi}, Knez i despot Stefan
Lazarevi},
Beograd 1979.
\. Sp. Radoj~i}, Kwièvna \. Sp. Radoj~i}, Kwièvna zbivawa i
stvarawa
stvarawa . . . . . . . . kod Srba u sredwem veku i u
tursko doba, Novi
Sad 1967.
S. Radoj~i}, Portreti S. Radoj~i}, Portreti srpskih vladara u
sre-
srpskih vladara . . . . . . dwem veku, Skopqe 1934.
Q. Stojanovi}, Rodoslovi Q. Stojanovi}, Rodoslovi i letopisi
i letopisi . . . . . . .
\. Trifunovi}, Azbu~nik . \. Trifunovi}, Azbu~nik sredwovekovnih
kwi- èvnih pojmova, Beograd 1990.
S. Tomi} - R. Nikoli}, S. Tomi}, R. Nikoli}, Manasija - Resava,
Manasija - Resava . . . .

Knez I Despot Stefan Lazarevic

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knez I Despot Stefan Lazarevic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

IX BEOGRADSKA GIMNAZIJA

“MIHAJLO PETROVI]- ALAS”

Prelaze}i da govorim o wemu,

Sude}i po srpskim rodoslovima, majka Stefana Lazarevi}a bila

ewe Stefana pru`alo je mogu}nost nadovezivawa na ugaslu dinastiju

Pored we na dvoru je posle pogibije svoga mu`a despota Jovana

I po{to ~istota ~isti du{u, i hrabrost zgodno spojena

Konstantin Filozof, @itije, 27.

O despotovom izgledu obave{tavaju nas fresko portreti iz

kra}om bradom. Brkovi se jedva naziru. Ostali portreti (u Rama}i,

BITKE NAKON BITKE

Nijedan od danas poznatih zapisa savremenika Kosovske bitke

strahom, neizvesno{}u i pometwom posle we. Gubitak i nezahvalno

Tada beja{e najezda inoplemenika na hri{}ane. A

Stefan Lazarevi}, Kwi`evni radovi, 172.

Na drugoj strani, sklapawe saveza sa Ugarima je bilo nepodesno

idaqe politi~ki aktivna i svome sinu Disejs mnogi u savetima i posle

narodna tradicija je bila bespo{tedna u oslikavawu Vukovog lika kao

Molimo te, moli se op{tem Vladici za vazqubqena ti

Stara srpska kwi`evnost II, 247.

Kako je sultan o pobuni i wenom povodu bio obave{ten, bilo je

u turskoj bujici. Bio je u Veneciji, Padovi, Vin~enci, Paviji, Milanu, Parizu

Jo{ jeseni 1400. mongolski vo|a Tamerlan se spremao za rat.

Kada se oslobodio, zamona{io se i kao monah je umro. Bra}a

wih. Turska vojska je tako|e bila podeqena, tako da se Stefan u bici do

povoqnosti koje je sobom doneo Stefan izra`ava u arengama poveqa

...Qudi mali i veliki, zajedno i manastiri i inoci skupa

...U tamnim ovim oblacima ka sun~anim najsvetlijim

Stefan Lazarevi}, Kwi`evni radovi, 167., 162.

KRATAK PREDAH PRED DUGO RASTAJAWE

Privredniuspon u izmewenim prilikama u Despotovini posle

...Jer vojskom se najve}a carstva odr`avaju i {ire...potrudi

Konstantin Filozof, @itije, 29.

Rukovo|en te`wom da pored navedenog oja~a i materijalnu

olova i bakra. Poznavawe imena i broja rudnika ili preduzima~a,

A {to pi{e gospodstvo ti za na{e trgovce, da za prve

Obilni prihodi su dozvoqavali i obimne rashode. Lan~ana

`itije uporedi sa Jerusalimom se sticalo i izgra|ivalo vi{e od dve

Lestvica Jovana Lestvi~nika, zna~ajan izvor za razumevawe pojedinih

te je Konstantin mogao misliti na bilo kojy Stefanovu zadu`binu u istoj

crkvi, s desne strane ulaska u hram.

Qubostiwi i Kaleni}u. Crkva je umesto naizmeni~nog re|awa crvenih

prhdoumyiwläëmyiä dostoqüdynyië inoki i v$seli tou. (sabra od svuda

Da je odrednica o za{titi vere tj. o borbi protiv nevernika i {izmatika57

ukra{avane su scenama iz svakodnevnog `ivota feudalnog sveta,

SLOVO RASPRE,SLOVO QUBVE

Primiv{i veliku shimu, knegiwa Milica je umrla kao monahiwa

uvek dobro obave{tenih Dubrov~ana.60 Punova`nost odredbe iz

Krajegranese je ovome: Slovo qubavi

\. Trifunovi}, Kwi`evni radovi, 169-171.

Despota Stefana je dana{wa kwi`evna kritika svrstala u red

najpre morao obavestiti o ozbiqnosti i razmerama tog pobuweni~kog

Lazara nije odmah pogubio, smatraju}i da mu on mo`e poslu`iti za

Mari da preuzme posredovawe u wegovom izmirivawu sa despotom.

DOK JE U SRBIJI BIO MIR...

dobre odnose sa sultanom, posreduju}i oko osloba|awa nekih od wih.79

o~ekivali da }e Bal{u naslediti Stefan Bal{i} Maramonte, ne vode}i pri

POSLEDWE STEFANOVE GODINE

15. avgusta 1421. Ovo dozvoqava da se zakqu~i da su se tokom jula i

mesec dana, Mle~ani ne `ele}i da daqe ratuju, pristaju da Stefanu

podsti~e sve oblike protivturskog udru`ivawa, {to se prevashodno

vrativ{i je time u podre|en, vazalni polo`aj iz 1371/2. godine. Mirovni

oktobra 1425. Dubrova~ka vlada je kao i u svkoj sli~noj ranijoj prilici